Čhonesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

Dekada e Rromenđi ande

AP VojvodinaĐindo 50, juno 2015. ISSN 2217-5024

Pilt

a e

čhon

ešći

: Ko

ntra

ktuj

ra p

ale

tern

e fa

mili

je p

ale

ćher

a an

do g

av Jubilarno, 50. đindo amare magazinosko telja-ras e tekstova andar kotor sikavimasko. O alav si pale studenturja anglune bršesko pe

rromani čhib ande Vučo sikavimasko thaj strukov-ne studijengo ando foro Vršac, Strukovno vinaj čhavorresko anglal sikavimašće bršesko thaj lengo procesosko sićimasko.

Ando kotor Bućaripe anas duj paramiča, katar save jekh čačarel semnipe phandadimasko maškar sićope thaj bućaripe, a dujto semnipe korkorro-bućarimasko. Andar kotor bešimasko ramosardam pale legalizacija rromane thanengo thaj interno miškosarde manuša.

Detot si šukar thaj zuralimasko nevipe pala ula-dipe fundurjengo terne unsurimašće manušenđe pala ćindipe ćheresko ande gava, savi šaj te đina-ven ando kotor Pokrajinako thagaripe.

Te mothas, kaj talo naisaripe katar Rodimasko-edukativno centro thaj Vučo sikavno than strukov-ne studijengo palo sićope vinajengo „Mihailo Pa-lov“ andar foro Vršac, amari publikacija šaj te đinaven vi ande elektronska forma pe adresa www.rec.org.rs/bilten.

Tumari redakcija

Kamlimašće đinavimatarja,

Lil fundosarda thaj inkalel:Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori:Duško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana RajićAleksandra MićićTijana ČubriloLjiljana Maričić

Bućarni po grafičko dizajno Tatjana Bošković

Korespodenturja:Ferenc KosoKoordinatorja pale rromane pučhimata APVIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Nota Bene Centar za prevođenje i učenje stranih jezika Novi Sad

Pe anglikani čhib nakhada:Aleksadnra Vranić

Tehnikano lahčaripe thaj štampa:Lola preduzetništvo, Beogradwww.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

DEKADA e Rromenđi ande AP Vojvodina: čhonesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi / šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1 - Novi Sad: Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR - ID 261837831

2 3

sićope sićope

BEŠIPE – MAJBARO PHARIPE RROMANE STUDENTONENGO ANDO FORO VRŠACAndo Vučo sikavimasko than palo sićope vinajengo “Mihailo Palov” ando foro Vršac ćerdam svato e šerutnjava dr Jelena Prtljaga, sikavni mr Marija Aleksandrović thaj duj studentkinje anglune bršesko save sićon pe rromani čhib. E teme sas phangle palo bešipe ando studentsko ćher, lila, stipendije, bućaripe thaj proceso sikavimasko.

Studentosko ćherSa kala manušnja inkaldine

kaj si majbaro pharipe bešipe ando studentosko ćher. Gajda sas vi e nakhle generacijenca, a gajda sas vi akana. Šerutni pe kava sikavno than inkalda kaj si pharipe palo bešipe ago-risardo no či pe vrjama, gajda kaj e studenturja či aresline pe

vrjama te den ando proceso si-kavimasko, thaj hasardine konti-nuiteto. “Ažućardapes po čača-ripe andar Ministerijumo palo majbuhljaripe đindosko ando studentsko ćher thaj aksa ćerda-pes o vacuum. Godova si o ćher pala kola save džan ande maška-rutne sikavne thana, no mećhel-pes varesavo đindo thanengo

pala studenturja, rromane thaj kola save naj Rroma.” Čhinadipe e šeruni dićhel ando majbuhlja-ripe kapacitetosko jal ando vaz-dipe katar nevo studentsko ćher. Te e studenturja inćaren therdi-no than palo bešipe, avena kate thaj rîndova džana po sićope.

„Vučo sikavno than alavardapes palo projekti e ćidimasa andar Austrija World Vison thaj bivla-dako ćidipe andar Pirot, savi bućarela palo ciknjaripe čhavorrengo katar fundosko sikavno than. Amaro sikavno than pindžarda thaj dikhla semnipe anglalsikavimasko sićope kana e čhavorra vi den ando sistemo sikavimasko. Kova so si bućaripe Vuče sikavimaske thanesko si te gîndisarel lila palo bućaripe e čhavorrenca pe rromani čhib, te therel deš studenturja save bućarena vi e bijandima-tarnenca vi e čhavorrenca, kaj si semno te vazdelpes vi e gođi bijandimatarnenđi palo trubulipe ramosarimasko čhavorrengo vi ande hurdalina.“

Dr Jelena Prtljaga

Lila, testo andralunimasko thaj stipendije

Pala studenturja pe rromani čhib o alavardipe po konkurso, dićhipe šajimasko thaj andra-lunimasko egzamo inćarelpes ando jekh đes. Gatisaripe palo andralunimasko pe rromani čhib ćerelpes jekh đes majanglal an-dralunimasko egzamo. O egza-

mo inćarelpes andar ramosari-masko thaj mothodimasko kotor, rromani čhib thaj lilaripe pale čhavorra.

Sikavni Aleksandrović ala-varda kaj si lačhe kaj e studen-turja inćaren šajipe te theren stipendije katar REF thaj Kance-larija pale inkluzija e Rromenđi. E bijandimatarja trubun te si

majbut kotora palo finansiripe thaj kaj e rromane studenturja si arakhade thaj lačhe si dikhline aver manušendar. „Po đes kana inćarelpes andralunimasko egza-mo e bijandimatarja šaj te aven te dićhen sikavimasko ćher thaj bešimasko than.“

Kancelarija pala inkluzija e Rromenđi učharel lila, a ando Sikavni Marija Aleksandrović thaj studenturja anglune bršesko

Dr Jelena Prtljaga

5

bućaripe

4

sićope

SIĆOPE ANDA LAČHIPELačhe si pindžardo kaj o sićope savo či anel džiko bućaripe či sikavel gatisardo cikluso thaj či anel saste rezultaturja. Merima Nika si angluni studentkinja savi gatisarda Vučo sikavimasko than pale vinaja ando foro Vršac, a talo gatisaripe sikavimasko, therda bućaripe ande Anglalsikavimasko than „Poletarac“ ando Alibunar, thaj si voj lačho sikadipe sar si phandado sićope thaj bućaripe.

Merima Nika majanglal sas stažista ando „Poletarac“ ando Alibunar, a aska gatisar-da anglalbućarimašći vrjama sar priprav-

niko thaj ramosarda o kontrakto sar pedagogikano asistento pe rromani čhib. Dićhimasa pe godova kaj godova kontrakto gatisarelape sigo, paćal ando lundžaripe kontraktosko. Džiko Merimako angažui-pe avilo gajda kaj anglune šov čhona lako poćini-pe dija e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, a aver šov e guverna.

Bahtali si e khetaneimašće bućarimava e vinajenca, logopedova thaj pedagogova. Sa majbaro đindo rromane čhavorrendar ramosa-relpes ande hurdalina, thaj gîndil kaj si trubu-lipe palo pedagogikano asistento. „E bijandi-matarja si čaljarde, a kate sam te motharas pe sa lenđe pučhimata“, inkalel e Merima.

Šerutno kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi inkalel semnipe thaj rola sikavimašći

sićope hasnarel kala lila: Gra-matika rromane čhibjaći katar Rajko Đurić, Standardizacija rro-mane čhibajko, lil savo si ćerdo katar gramatika thaj ramosari-pe, pala lilaripe pale čhavorra-hasnarenpes lila katar Alija Kras-nići thaj Ranko Rajko Jovanović. E šerutni mothoda kaj e sikamni Aleksandrović gatisarel bilin-gvalno lil pale Metodika. Vučo sikavno than e lila save inkalel del sar dipe studentonenđe save studirin pe rromani čhib.

Sikavni Marija Aleksandro-vić sikavel Rromani čhib (anglu-no brš), Kultura mothodimašći (dujto brš), Lilaripe pale čhavor-ra (dujto brš) thaj Metodika palo buhljaripe mothodimasko I thaj II brš (trito brš). „Bajrivav thaj buhljaravma khetane e studen-tonenca“, mothoda e mr Marija Aleksandrović.

Bućaripe„Bizo sistemsko lesamalipe

raštrako, bućaripe si individual-no. Sa džike e raštra či teljarel

e inicijativa te abde hurdalina ande save si rromane čhavorra trubul te avel vi o vinaj kasšći dejaći čhib si rromani kaj gajda e rromane čhavorra inćarena ša-jipe te majbuhljaren liduj čhib-ja. Te sikavas e vinaja thaj te či kamas te e rromane čhavorra mećhen sićope, aska trubusaras

te teljaras te zurjavaslen katar hurdalin, a te kola gatisarde studentonenđe theras šajipe te bućarenpes kaj pala godova si trubulipe“, mothoda e šerutni kale sikavne thanesko.

Dijam svato e duj stu-dentkinjava katar angluno brš: Tina Petrović andar than Glo-gonj pašo Pančevo, thaj Mariška Novakov andar Ilandža. Liduj ramosardapes pe Vučo sikavno than kaj kamlisaren bućaripe e čhavorrenca thaj kamen te bućarel les jekh đes. O beši-masko than therdine ando de-cembro, a džike godoja vrjama dromardine pe sićope. Efta stu-denturja andar kaja generacija si ando bešimasko than, a duj naj, gajda kaj naštik te džan po sićope rîndova. „Naj lačhe thaj bari bezah si godova kaj e stu-denturja, kaj najlen bešimasko than hsaren šajipe palo studiri-pe“, mothodine mištarimasa li-duj studentkinje.

Tijana Čubrilo

Sa jekh brš šaj te ramosa-relpes 15 studentruja po

kotor pale rromani čhib, 5 po kotor Strukovno vinaj

čhavorrengo bajatonengo, a 10 po kotor Strukovno

vinaj pale čhavorra anglal-sikavimašće bršesko. Aka-na siken 22 studenturja katar angluno džiko trito brš. Dži akana gatisardine la 5 studenturja, a jekh

studenkinja ramosardapes pe specijalističke studije, a dujti godova ćerela ando

aver brš.

Merima Nika pe bućarimasko than

6 7

bućaripe bućaripefOTOrEPOrTAžA

pe rromani čhib. „Kamipe si te ćerelpes terne thaj sikade manuša safe e diplomava dela ande raštraće institucije te ažutisaren rromane čha-vorrenđe ando proceso sikavimasko. Kancelari-ja duj brša zumada te Merimaće araćhel e bući ande varesavi raštraći institucija. E partnero arakhlam ande guverna Alibunar.“

O šerutno paćal kaj e Merima ačhela po piro bućarimasko than vi majdur. „Merima si lačho sikadipe kaj del zurjavipe thaj vi aver rromane čhavorrenđe te sikavenpes“ inkalda o Jovanović savi detot naisaripe del šerutne manušešće ande guverna thaj šerutnešće an-glalsikavimašće ćheresko palo arakhadipe ša-jimasko te avel džiko Merimako angažuipe.

Grujica Ilić, direktori po Anglalsikavi-masko than „Poletarac“ mothoda kaj ande sa deš thana ande guverna si anglalsikavimasko than ande save džal majbut katar 500 čha-vorra, katar save 10 % si rromane čhavorra, aska o Merimasko angažmano si logično pao kaj pala godova čače sas trubulipe. „Kolekti-vo but lačhe čačarda e Merima thaj savorra kamen te lundžarel te bućarel kaj pire buća-rimava sikada kaj si lačho thaj pharebućarni savi majlačharda kvaliteto bućarimasko kale ćheresko“, inkalda o Ilić.

Tijana Čubrilo

Sa e manuša mištardinepes kaj o Me-rimako angažuipe si trubulimasko kaj voj pire džanglimava, bućarima-va butimasa ćerel efekto pe rromane čhavorra, ažutisarel len ando sikavi-pe po sistemo thaj gatisarel len, zur-javel thaj vortosarel pe avutnimašće pasurja ando sićope. Dinipe ando anglalsikavimasko sićope anel džike majlačhe rezultaturja ando majpa-luno sikavimasko proceso, thaj si semno te po godova drom rromane čhavorra inćaren vortope thaj ažuti-saripe savo trubul.

9

bešipe

8

bućaripe

Ana Mišković andar Bogojevo putarda ćerimaski firma trujal o projekto Majlačharipe Rromnjenđe bućarimasko ande 5 guverne ande AP Vojvodina a savo finansirisarda e Ambasada Thagarimaski Norvežonenđi. Ande bući si uključime vi lako rrom, saveski rola si te ćerel e buća, a e Ana araćhel thaj dogovoril e buća, kontaktiril e mušterijen.

Semno projektoskoPalo kava projekto e Ana ašunda katar o

Rromengo koordinatoro, Jelica Mišković, thaj sas tromali te konkurišil thaj te zumavel te pu-trel ćerimaski (građevinsko) firma odolaće kaj lako rrom već deš brš ćerel godoja bući. Semno kale projektosko pala lende sas ando čačipe kaj majlačhardine piro bućaripe. E finansijako ažu-tipe katar o projekto labardine gajda kaj ćindine o alato savo nas len, a trubulas len te majlačhe, majsekcesutne thaj majsigo agorisaren e bući. Ćindine e skele, save si po butipe kuč, hamisar-ne thaj aver majhurdo alato. Dujto lačhipe si

Ando angrusnipe projektosko „Legalizacija thaj lačharipe talestandardoske rromane bešimaske thanengo fundome po trubusaripe lenđe bešavnengo” savi nakhavel e Ekumensko humanitarno organizacija (EHO), ando periodo katar 3. Džiko 5. Juno ando hoteli „Novi Sad”, inćardape trine đesesko programo palo dosićope pale džene andar lokalosko korkorroortuipe thaj rromane bigavermentoske organizacije. Dosićimaske membrurja sas anglalmothode andar Pančevo, Subotica, Somboro, Novi Sad, Zrenjanino, Ruma thaj Kovino.

rromano resursno maškaripeRromano resursno maškaripe si o programo

EHO-ko savesko reso si te majlačharelpe socioeko-nomikano statuso e Rromengo/mnjengo ande Ser-bija. Kava maškaripe nakhavel projekturja ando angrusnipe bešimasko, palo informisanje thaj lobi-ranje, palo sićope thaj palo bućaripe. O programo palo bešipe palo reso si les te agorisarel akanutne problemurja, legalizacija bihigijenaće bešimaske thanengo, lačharipe fundoske infrastrukturako thaj te čhutljarol pes komunalno minimumo ande rromane beršimaske thana ande AP Vojvodina.

Dosićimasko programoTeljaripe dosićimasko putardine o Robert Bu,

arlisarno šerutnesko EHO-ko thaj koordinatoro palo Rromano resursno maškaripe, thaj Jadranka Stojanović anglalmothodi Fondacijako palo pu-tardo amalipe andar Beogrado, savi finansijenca zurjarel o Projekto. „Kova so sikavasa ande kala trin đesa dosićimasko si sar te buhljaras amaro džanglipe thaj kompetencije save amari organi-zacija inćarel ando angrusnipe te majlačharelpe o

TE O ĆHEr AVEL ĆHEr

BUĆAKO BUHLJARIPE

Ana Mišković

kaj, vaćarda e Ana Mišković, kaj si majdikhline po bućako bićinimasko kaj, nais e projektoske, si len vi lenđe vizit karte thaj e mušterije šaj majloće te kontaktirin len. Sa kava majanglal

mothodo anda džike godova te avel len majbut bući.

Knjigovođa thaj mento-resko ažutipe kana trubunas te registririn e firma thaj anglu-ne pasurja ando lengo bućari-pe si katar baro semnosaripe, odolaće kaj si pe kasavo čhand majloćardo lengo drom thaj majloće šaj te arakhadonpe ande bućarimaske paja.

Finansijako zuralipe savo dobisardine trujal o projek-to štaredženenđe familijaće Mišković sas čačimasa dovolj-no. „Uvek šaj majbut, ali sas

dosta palo ažutipe, pala kola save kamen te ćeren bući dosta si vi godova“, phenda e Ana Mišković.

PlanurjaAkana či bućaren samo ando Bogojevo, nu-

maj vi ando trujalipe, ando Odžako, Sonta, a majbut ando Novi Sad. E Anaći ćerimaski firma ćerel buća sar kaj si maćhipe, duvaripe, beto-niripe, lepisaren o fasadako stiroporo thaj e pločice, numaj kana trubul ćeren vi aver buća, so zavisil katar klijentonengo kamavipe.

Odolaće kaj ande skoro avindi vrjama naćhela o obligaciono periodo katar brš đes trujal savo e komintenturja projektoske mu-saj te avel len putardi firma, phučlam e Ana Mišković čefal si laće planurja, dal voj thaj lako rrom vi majdur kamen te avel len regis-truime firma. O svatoirisaripe sas potvrdno, so si baro simbolo kaj o projekto sas sekce-sutno. Reso nas te e firma bućarel samo brš đes, numaj te e bućarne save putardine e fir-ma lundžaren piri bući vi ando avindo periodo savo nas dikhlino e projektova.

Avilam džiko džanglipe kaj pale lenđi sekcesutni bući trubul len još nekozom hami-sarne thaj hurdo alato, numaj kaj e vrjamava si kamle te ćinen vi godova.

Tijana Čubrilo

Sikadi šansa semnosarda but e familijaće Mišković kaj akana si len lenđi registruime firma thaj o šaipe te pire familijaće obezbedin majlačho trajeto. Tromardine kale projektova

thaj zurjarde finansijaće ažutimava katar o projekto šaj majsigurno te dićhen e vrjama savi si angla lende thaj majbare

optimizmova te ažućarenla.

10 11

bešipe bešipe

Trito đes dosićimasko teljarda anglalmothodinenca andar EHO-ko thaj trito faza modelova, te džiko agor dosićimasko sikavenpe li šov faze autorsko modeloske, sar vi godova so sićiline trujal o Projekto. Reso sikavipe Projektosko sas te angalmothode lokalno korkorroortuimasko thaj rromane bigavermentoske organizacijengo aven džiko nevo džanglipe thaj modelo kana si o phučipe palo bešipe thaj te godova therdino džanglipe primenin ando piro lokalno korkorrooruipe.

statuso bešimasko ande talestandardne rromane bešimaske thana gs. Jekh autorsko modeli buća-rimasko savo nakhavelpes trujal ohto brš ande 35 talestandarne rromane bešimaske thana ande Republika Serbija. Akana si kava jekhutno mode-lo, niči samo ande Serbija numaj vi majdur savo

nakhavelpes thaj pala leste dobisardam duj Evro-paće nagrade”, phenda o Bu.

Jadranka Stojanović vaćarda kaj sukcesutni integracija savi majbut lel pe jakh o bešavipe, manđel trin fundoske postulaturja. Godova si poli-tikaći volja, kamavipe thaj šaipe lokaloske institu-

cijengo te den ando proceso, aktivno rola rromane ćidimasko trujal e organizacije civilno amalimasko thaj forutnenca bešimaske thanengo, sar vi kom-petutnipe ando phanglipe e pindžarimava sipe – juristikane čhandeja thaj o čhand te legalizuinpe bešimaske objekturja.

Kana angalmotodinepe e membrurja dosići-maske, Osman Balić, anglalmothodo rromane or-ganizacijako YUROM maškaripe thaj koordinatoro Liga Rromenđi, ćidinipe amalimasko rromane bi-gavermentoske organizacijengo, ćerda svato pale Rroma thaj e Rromnja ande Serbija thaj lenđe

E manuša po seminaro

12 13

bešipe bešipe

SIKADIPE STUDIJAKO „TRUBULIMATA KATAR INTERNO MIŠKOSARDE RROMA”Vučo komesarijato UN pale našavde sikada e studija “Trubulimata katar interno miškosarde Rroma ande Srbija.” E studija si ćerdini pe inicijativa katar UNHCR sar khetanimasko bućaripe e Ćidimašće kotoresa palo losardipe interno miškosarde manušengo (JIPS) thaj Komesarijatova pale našavde thaj migracije Republikatar Srbijatar. Rodimata talo kotor katar 800 ćherutnimata interno miškosarde Rroma thaj 400 ćherutnimata katar domicilne Rroma ande 18 guverne ande Srbija, nakhada o CeSID po agor 2014. brš.

Kamipe rodimasko:1. Definišime đindo IRL save inćaren trubulimata;2. Identifikacija katar detot trubulimata IRL thaj baripe godole trubulimatengo;3. Te dićhenpes thana pe save si bari koncentracija IRL; 4. Doprineti procesu definisanja strateških rešenja za IRL.

Analiza IrL čačarel:- Šerutne socio-demografske karakteristike ćherutnengo;

- Than IRL po tržiše bućarimasko;- Finansijaći situacija;

- Trajimašće uslovurja IRL thaj situacija pala lenđe inćarimata po Kosovo;

- Socijalno arakhadipe;- Socijalna inkluzija thaj- Kamipe palo irisaripe.

Pale studija thaj rezultatur-ja svato dine Hans Fridrih Šoder, šerutno po Šerutnipe

UNHCR-a ande Srbija, Vladimir Cucić, komesaro pale našavde thaj migracije katar republika Srbija, Ljuan Koko, membro po Nacionalno konsilo rromane naci-onalne minoritesko thaj dr Slobo-dan Cvejić, autoro studijako.

Hans Fridrih Šoder dija gođi vi pe godova kaj vi tale dešušov

brša talo maripe andar 1999. brš, paše 90.000 interno miškosarde manuša ande Srbija inke inćarel trubulimata ćerdine miškosardi-mava thaj trubun čhinadipe pala sa jekh vrjama. Sar ažutilapes lenđi lokalošći integracija tru-bulipe si te majzurjavelpes thaj te majsiđarelpes realizacija – te thaj sa džike o irisaripe avel ando šajipe. UNHCR del ažutipe interno miškosarde manušenđe

ande Srbija katar 1999. brš thaj si gatisardo te zutjavel strategija thagarimašći Srbijaći te sa lenđe therel sajekh vrjamko čhinadi-pe ande avutnimašće nekozom brša. Lundžarda kaj e informa-cije andar rodimata musaj te hasnarenpes po majlačho varo sar avela dino zurjavipe thaj majbuhljarde uslovurja palo pro-duktivno thaj savo trubul trajo pale interno miškosarde Rroma.

bešimaske kišlipeja ande talestandardne rromane bešimaske thana. Vov ašarda e bući EHO-ći thaj si-kada o semnosaripe te legalizuinpe e rromane beši-maske thana odolaće kaj inklisto o nevo kanono pale legalizacija a savo naštik te primenilpe ando kišlipe e mahalengo thaj saveja trubun te hara-venpe kole objekturja save naštik te legalizuinpe. Odolaće o raj Balić majbut sikada o kamavipe pale legalizacija neformalne bešimaske thanengo, kaj si šaipe pale godova thaj kaj von eksistuin majbaro rindo bršengo.

Ando angrusnipe anglune đesesko, osim Osman Balić, Robert Bu thaj e Jadranka Stojanović, sva-to ćerdine vi o Boris Žerjav thaj o Lazar Divjak pe tema „ Dićhipe thaj e prezentacija aktivima-tonenđi civilno amalimasko ando angrusnipe te majlačharelpe o statuso bešimasko Rromengo/mn-jengo ande Serbija”.

Dujto đes putarda o Duško Jovanović, šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, kana pre-zentuisarda aktivimate e raštraće ando angrusnipe te majlačharelpe o statuso bešimasko pale Rroma thaj pale Rromnja. Danilo Ćurčić, juristikano phu-rederutno andar JUKOM-o, ćerda svato palo orto palo adekvatno bešipe. Regularizacija talestandarne rromane bešimaske thana ando konteksto majlačha-ripe bešimaske statusosko Rromengo/mnjengo sas e tema pale savi ćerda svato e Svetlana Rstić, an-glalmothodi Ministerijumosko ćerimasko, transpor-tosko thaj infrastrukturako. Slađana Jovanović thaj o Robert Bu, anlalmothode EHO- ko, ćerdine svato palo šaipe te agorisarenpe juristikano – sipe phuči-mata thaj sikadine anglune duj faze autorsko modeli bućarimasko talo alav „Majlačharipe talestandarne rromane bešimaske thanengo fundome po trubusari-pe lenđe bešavnengo”.

Ljiljana Maričić

Robert Bu

14 15

bešipe bešipe

Komesaro pale našavde thaj migracije Republikako Srbijako, Vladimir Cucić, čačarda kaj o rromano nacionalno minoriteto si pindžardo sar detot dukhadi kategorija katar interno miško-sarde manuša, thaj kaj Komesa-rijato bućarel po majbuhljaripe katar lenđe trajošće uslovurjen-go thaj amalimasko-ekonomika-no than. Vo mothoda kaj o Ko-mesarijato lundžarela te učharel bešipe katar interno miškosarde manuša ande kolektivne cen-trurja sa džike pala lende či avel therdino sajekhvrjamako čhina-dipe. Komesarijato lundžarela te lel sama pe interno miškosar-de Rromen ande formalne thaj aformalne kolektivne maškara thaj e Rromen – irisarimatarja talo Kontrakto pale readmisija. E fundurja pala kava bućarima-ta avena therdine andar Angla-laresimašće fondurja Evropaći unija thaj aver maškarthemutne donatorja.

Varo rodimasko, e pharima-ta savenca malavenpes interno miškosarde Rroma thaj inkaldi-mata andar studija e konkretne mothodimava palo majlačharipe lenđe thanengo, inkalda o Slobo-dan Cvejić.

Varesave katar inkaldimata pale IrL ande Srbija:

• Butipe katar detot dukha-de IRL rromane nacionosko si ande Vojvodina kaj si paše jekh opašion katar sa miškosarde.

• 74,5 % katar interno miškosarde Rroma si ando si-tuacija katar trubulimata kana dićhelpes 41,7 % katar interno miškosarde manuša save naj Rroma.

• Bibućaripe ke interno miškosarde manuša ande situ-

Pe konferencija sas sikadine vi

e modelurja zurjavimašće

sar ćerdipe neve bešavimašće

thanengo, gavengo ćherengo

e trujalimasa, socijalno bešipe

thaj dinipe vazdimaske

materijalurjengo pale adaptacija katar akanutne

objekturja, talo ekonomikano

zurjavipe. Majbut katar duje trin

katar šel interno miškosarde

rroma dićhel bućaripe sar

agorisaripe kale pharimasko.

acija katar trubulipe si 39 %;Bibućaripe maškar populaci-

ja generalno si 19,2 %. Butipe katar interno miškosarde ćhe-rutnimata ande situacija trubu-limašći (74,3 %) trajisarel katar fundurja save majcikne katar 20,000,00 dinarja po čhon. In-

terno miškosardo ćherutnipe inćarel 4,42 membrurja.

• Bešipe si šerutno pharipe IRL. 94 % katar sa interno miško-sarde manuša ande situacija tru-bulimašći alavarda kava pharipe.

• 49 % katar interno miško-sarde manuša ande situacija tru-

bulimašći inćarel bešavimasko than/ćher po Kosovo; butipe ka-tar lenđe inćarimata si haradi jal lini katar aver manuša.

• 8% katar interno miško-sarde manuša či inćarel jekh katar fundošće personalne doku-menturja (personalne dokumen-

turja thaj boldimasko lil). Kava procento si majbaro maškar Rro-ma (17,6) no so si maškar kola save naj Rroma. (5,5%).

• Kana dićhelpes majan-gluno rodipe, cikno procento (20 %) IRL sikada kamipe te irisarel-pes po Kosovo. Ande majanglune

rodimata, đindo IRL save inkal-dine kamipe te irisarenpes po Kosovo sas majbaro katar 50 %. But cikno đindo Rromengo sika-da intereso palo irisaripe po Ko-sovo (8.8 %).

Tijana Čubrilo

16 17

pokrajinako gavermento pokrajinako gavermento

DINE ČHINAVDINE

TERNE PRANDIMASKE

DžUTENĐE PALO ĆINIPE

ĆHErENGO ANDO GAV

Prezidento Pokrajinaće Gaver mentosko dr Bojan Pajtić dija terne prandi-

maske džutenđe andar Vojvo-dina čhinavdine te ćinen ćhera ando gav. Čhinavdine dobisar-da 41 prandimasko džuto, save kamline te trajin ando gav.Pala kava projekto, Pokrajinako Ga-vermento ulada 40 milionurja dinarja. Reso sas te ažutinpe terne prandisarimaske džute, numaj vi te džudarenpe gaveske maškarimate ande Vojvodina. O konkurso sas realizuime trujal Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandi-masko jekhipe thaj trujal o Za-vodo palo bijandimasko jekhipe.

Po abjavalipe ando maška-rutno holo Banovinako, pašo prezidento Pajtić, e čestitke terne prandisarimaske džutenđe andar Vojvodina bičhaldine vi o viceprezidento Pokrajinaće

Dinipe kontrakturjengo

Gavermentosko thaj resorno sekretari, Miroslav Vasin, sar vi e šerutni Zavodoski palo bijan-dimasko jekhipe, Vesna Šijački.

Prezidento Pajtić trujal sas-taripe terne džutenđe kaj agori-sardine piro bešimasko phučipe,

akharda se terne familije, save kamen te trajin ando gav, te uključinpe thaj te konkurišin pe avinde konkursurja.

“Dikhlam čefal si alarmant-ne podatkurja kana aresline e rezultaturja katar agorutno ra-

mosaripe forutnengo. Dikhlam kaj merel thaj cîknjarelpes vi amari Serbija vi amari Vojvo-dina, numaj vi amare gava. Sa jekh brš hasaras majbut 10.000 forutne pe pokrajinaći terito-rija, numaj hasaras jekh sasti

guverna Čoka. Te majlundžare-lape kasavo trendo te najmen čhavra thaj te trene džan ando inostranstvo, amen avasa pale 30 brš phuv bizurale phurengo saven naj nada thaj thejera, bizo avindipe thaj bizo thernipe.

Odolaće vi teljardam kale pro-gramova. Kamas te amare gava ande save si svako trito ćher čučo, palem te pheras. Kamas te majlačharas o statuso amare džuljengo(rromnjengo) kaj ando amaro amalipe si 90 katar šel

19

lokalosko korkorroortuipe

18

pokrajinako gavermento

Intervju e Mirava Petrović, koordinatiro pale rromenđe phučimata ande guverna Bač

Dal si ande sistematizacija bućaće tha-nengo lokalno korkorroortuimasko rindome vi o kordinatoro pale rromenđe phučimata?Ande sistematizacija bućaće thanengo lokalno

korkorroortuimasko rindome si vi o koordinatoro pale rromenđe phučimata.

Dal si ando guvernako budžeto planirime posebne finansije pale realizacija plano-nenđi pale Rroma?Ando guvernako budžeto naj planirime poseb-

ne finansije pale realizacija planonenđi pale Rro-ma, numaj inkalenpe e finansije palo trubusaripe

PRIORITETO – REALIZACIJA LOKALOSKO AKCIJAĆE PLANOSKO

Mira Petrović

barvalimasko inćaren e manuša, a jekh opšin kale ćherengo avela ando dejengo inćaripe. Kamas te majlačharas o status amare ga-vengo saven si baro potencijalo thaj šaj butimasa te crden sasto amaro amalipe anglal. Ande kala ćhera trajina 93 čhavra thaj gîn-div kaj si kava majšukar podatko savo ašundam ađes”, phenda o prezidento Pajtić.

Viceprezidento Pokrajinaće Gavermentosko, Miroslav Vasin, phenda kaj si kaja akcija po-sebno thaj majšukar dži akana, kana lelpes ando dićhipe kaj 41 familija trubul te dobil piro krovo po šoro. Vov sikada vi po čačipe savo sikada kaj hohavne phendine kaj khonik či kamel te trajil ando gav, thaj kaj e terne

či pindžaren o kvaliteto traji-masko ando gav. Sikado si kaj naj čače kaj e ćhera ande Vojvodina sikavenpe sar o bilačhipe, von, sar phenda o resorno sekretari, šaj aven amaro nevo barvalipe. Atrito šej pe savi sikado o Vasin si kaj eksistuil terno them savo či kamel te aven ando miro aka-nutnimava thaj save kamen te len piri sudbina ande pire vast.

“Tumare 41 familije, thaj još 310 save line kotor po kava konkurso, si heroja kale vrja-mako. Godova si 350 familije save sikadine kaj eksistuil per-spektiva, kaj naj sa sumorno thaj kaj vojvodinaće gava naj moraš te meren. Tumen sen vareko ko džungada e nada”, phenda o Va-sin.

Šerutni Zavodoski palo bi-jandimasko jekhipe Vesna Ši-jački ulada jekh importantno reso savo si astardino, a andar perspektiva bijandimaske poli-tikako, a godova si jekhimasko lino kotor palo kava konkurso.

Po prijemo ande Pokrajinako Gavermento, a kana si agorisari-pe kale importantno trajimasko phučimasko, o krovo po šoro pale 41 vojvodinaći familija, kote sas vi e akterka Mira Ban-jac, o lilarno Pero Zubac, žurna-listo Bora Otić thaj aver ašarne kulturaće bućarne thaj anglal-mothode andar javno trajeto ande Vojvodina.

www.vojvodina.gov.rs

21

pokrajinaće institucije

20

lokalosko korkorroortuipe

ALAVARDIPE BEŠIMASKE THANENGO PE ADRESA KATAR CENTRO PALA SOCIJALNO BUĆArIPE ANDE AP VOJVODINA

Ortuimasko kotor

Kanono palo bešipe thaj trajisaripe forutnengo mothol kaj o bešimasko than sar than ando savo o forutno bešlo kamimasa te ande leste

trajil sa jekh vrjama, a than kaj bešel sar than ando savo o forutno trajisarel pe harni vrjama avr-jal piro bešavimasko than lundže katar 90 đesa.

O forutno šak te alavarel bešavimasko than talo fundo ortuimasko inćarimasko po kasvao than, kontrakto palo poćinipe thanesko jal aver ortui-masko fundo. Te naštik, udžilimasko organo čhina-dimasa čačarel bešipe po than pe adresa:1) lesko sajekh vrjamako bešipe, te si pherdine

aver uslovurja dine kanonosa;2) bešavipe katar lesko unsuripe jal avrjalunsuri-

masko partnero;3) bešimasko than lenđe bijandimatarnengo;4) than ande savi si čhutino sa jekh vrjama jal

maškar palo socijalno bućaripe pe savo than si čhutino, talo alavardipe forutnengo godole thanešće, jal maškarešće kaj lešći adresa ave-la pe adresa katar kasavo than jal centro.O manuš jal persona savi kamel te alavarel

bešavipe pe adresa katar centro palo socijalno bućaripe pe savi teritorija si, majanglal alavarelpes centrošće palo socijalno bućaripe sar therela ramo-sardo mištardimasko lil pala alavardipe bešavimašće thanesko pe adresa cetroski pala socijalno bućari-pe. Mištardimasko lil aska bičhalelpes udžilimašće

organonešće savo čačarel da si pherdine uslovurja palo alavardipe bešimasko thaj anel čhinadipe palo rodimasko rodipe.

Ortuimasko lil palo varo sar alavarelpes thaj mućhelpes katar bešavipe thaj bešipe forutnengo, alavardipe palo harnovrjamako bešavipe ando avr-jalunipe thaj irisaripe andar avrjalunipe, pasivizi-ripe bešavimasko thaj trajisarimasko, kotora thaj varo sar inćarelpes evidencija sar angluno paso liparel vaćardipe strankako centrošće sar there-laspe lesko mištardipe palo alavardipe bešimasko, a Mothodipe palo nakhadipe centrosko palo soci-jalno bućaripe sar angluno paso liaprel vaćardipe strankako kutarjenđe e rodimava palo alavardipe bešavimaske thanesko savo kana del piro gîndipe kaj si therdine uslovurja palo alavardipe bičhalel centrošeć po dinipe mištarimasko. Ande praksa nakhavelpes e varijanta andar Mothodipe.

Po funro therdine informacijengo dikhlino si kaj pe adresa katar 31 centro pala socijalno buća-ripe ćerelpes alavardipe bešavimasko thanesko fo-rutnengo, a 13 centrurja či nakhavel o proceso di-nimasko mištarimasko palo alavardipe forutnengo pe adresa godole institucijako.

Sa khetane 340 manuša si alavardine pe adresa katar organo inćarimasko pe teritorija APV, a štar procesurja palo alavardipe bešavimasko forutnen-go ažućarelpes te nakhavelpes.

Andralunipe Pokrajinako lesamalimatari forutnengo – ombudsmano, po fundo alavardimasko forutnengo dikhla

e pharimata palo čačaripe orturjengo palo alavardipe bešimasko pe adresa katar centro pala socijalno bućaripe jal socijalne ustanove ande save si čhutine pe sa e vrjama. Sa 44 organurja inćarimašće še teritorija AP Vojvdinaći bučhaldine Pokrajinaće lesamalimatarešće forutnenđe rodine informacije thaj informacije. Varesave centrurja palo socijalno bućaripe či bičhaldine morhodimata pe sa pučhimata.

Dikhlino si kaj butipe forutnengo save si ande kasavi situacija trajin ande aformalne thana thaj/jal andar averčhande rezonurja či inćaren personalne dokumenturja.

rromane ćidimasko sar kaj si jekhutnimasko ažu-tipe save Rroma, kana trubul len, den len ando Maškaripe pale socijalne buća.

Čefal si tumaro kupatebućaripe e loka-loske korkorroortuimava, pokrajinaće thaj republikaće organonenca?Mungrro kupatebućaripe e anglalmothoden-

ca andar lokalosko korkorroortuipe si butimaske lačho thaj den man o ažutipe kana god si godova potrebno. E pokrajinaće thaj republikaće organo-nenca kontaktiriv telefonova thaj šaj phenav kaj sem zadovoljno kupate-bućarimava.

*Phenen amenđe va-reso pale aktivima-ta ando angrusnipe Dekada e Rromenđi pe teritorija Tuma-re guvernako palo: sićope, bućaripe, bešipe, sastipe, ma-nušenđe orturja.Trujal e Dekada e

Rromenđi ande amari guverna bućaren duj bi-gavermentoske organi-zacije, duj pedagogika-ne asistenturja, a ando angrusnipe palo sićope finansirime si o DILS pro-jekto. Numaj, lijam ama-ro kotor pe konkursurja pale Rroma katar e rig Pokrajinaće sekretarija-tosko pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhi-pe. Simen majbaro đindo čhavrengo ramome ande maškarutne sikavne th-ana, so semnosarel kaj e fundoske sikavne thana agorisarel majbaro đindo siklengo. Ande Nacio-nalno služba palo bućaripe simen kava brš kandi-dato rromane nacionosko, savo lija piro kotor po konkurso palo korkorrobućaripe thaj ažutisardem te del sasti potrebno dokumentacija thaj te ramol o biznis plano. Dži akana nas majbare projekturja ando angrusnipe bešimasko, numaj vi kana si ando phučipe vi o sastipe, odolaće kaj naj men sasti-masko medijatoro.

Sar aven džike informacije save trubun tumen pale bući? Sar vazden o nivelo tuma-re džanglimasko?Džike informacije save trubun man pale bući

aresav trujal butimaske sajturja, ando neposredno kontakto e rromane khetanimava thaj trujal e in-stitucije ande Guverna thaj avrjal late. Kontaktiriv e kolegonenca koordinatorenca andar pašune gu-verne, a mungro nivelo džanglimasko vazdav gajda kaj džav po dosićope thaj seminarja save organizi-rin pale koordinatorja.

Sar izgledil jekh Tu-maro bućarno đes?

Kana avav pe bući, dikhav maj neve vjasta thaj e mejlurja. Ćerav sva-to po telefono thaj agori-sarav buća save šaj, a paše godova aven manđe vi e stranke pire problemonen-ca, save me kamav sekce-sutne te agorisarav,sar von šaj te aven zadovoljne. E matičareja Guvernaće ra-mosarav e stranke ande posebne losarimaske spiskurja. Ažutisarav kana trubul vareso te fotokopi-rilpes thaj te pherenpe e obrazcurja pale neophod-no dokumentacija. Kana trubul džav vi po tereno. Save si Tumare priori-teturja thaj e planurja palo kava brš?Prioriteturja thaj e pla-nurja palo kava brš si o

bućaripe thaj bešipe, sar vi o kamavipe te realizu-inpe dine resurja andar Lokalosko akciono plano palo majlačharipe statusosko trajetosko e Rromengo. Ka-mav te lav o kotor pe konkursurja palo kava brš.

So phendinesas Tumare forutnenđe e Rro-menđe?Me phendemas te avas jekhutne. Te avas ando

šaipe te jekhutne zorava majlačharas amaro statu-so ando sićope, bućaripe, sastipe thaj palo bešipe.

Tijana Čubrilo

Šaj te phenen amenđe pe soste sen posebno ašarne ando Tumaro bućaripe thaj so si Tumaro majba-ro sukceso?Ašarni sem kaj sem pe kasavo bućar-

no than kaj šaj te ažutisarav mungre nacionoske ande sa jekh problemo saveja maladon sa jekh .đes.Numaj kaj ažutisa-rav te ćiden e dokumentacija pale per-sonalne karte, e ažutimava savi inzarel e organizacija EHO andar Novi Sad, kaj si džene saven naj personalno dokumen-tacija sa dži ađes, so man but pecisarel, kaj amen trajis ando 21. Šelebršutnipe. Ašarni sem vi pe godova kaj si usvojime LAP-o katar e Lokalno korkorroortuipe thaj paćavkaj ande avindi vrjama avela čhutino po budžeto sar šaj te teljaras e realizacijava planirime aktivimatenca palo majlačharipe statusosko trajetosko pale Rroma ande amari guverna.

22 23

pokrajinaće institucije pokrajinaće institucije

Mothodimata

Bućarne ando organo inćarimasko trubun pire bućarimava te anent e identifikuinpes manuša save si ande situacija katar socijalno trubulipe, a save si bizo ortuimasko identite-to, personalne dokumentonengo jal alavardino bešavimasko thaj pe teritorija katar lengo lokalosko udžilipe.

Trubulipe sit e ande thana katar sa maškara palo socijalno bućaripe pe but dikhavne thana aven inkalde ramosarde informacije pale uslovurja palo palutno ramosaripe bijandi-masko ande matično lil bijandimasko, therdipe personalne dokumentonengo pala čačaripe orturjengopalo alavardipe bešavimasko pe adresa katar centro pala socijalno bućaripe.

Pale šajimata, uslovurja thaj procedurja palo palutno rmosaripe faktosko bijandimasko ande matično lil bijandimasko, therdipe personalne dokumentonengo thaj čačaripe ortur-jengo pala alavardipe bešimasko pe adresa centrosko pala socijalno bućaripe, e manuša save bućaren ando centro pala socijalno bućaripe trubun te mujesa den informacije sa jekh manušešće savo rodel informacije phangle pala sa kava lipardo.

Pokrajinako ombudsmano

rezimePo fundo therdine informacijengo šaj te motholpes kaj ando butipe centronengo palo socijalno buća-

ripe po than AP Vojvodinako delpes mištaripe zainteresuime forutnenđe palo alavardipe bešavimašće thanengo pe lenđi adresa.

Maj baro đindo forutnengo alavardo pe lenđi adresa inćaren e centrurja ande majbare thana. No, đindo forutnengo save čačardine kava orto relativno si cikno. Rezono si majangluno bimištaripe talekano-nošće akturjengo thaj godova kaj e organurja andralune bućarimasko but restriktivno vaćaren, jal nakha-ven dine thaj ramosarde uslovurja palo alavardipe bešimaske thanengo, a ni fortune naj informišime pala kasavo šajipe.

Majbaro problem organosko inćarimata-resko si godova kaj e fortune, talo avar-dipe bešavimasko, či alavarenpes rîndo-

va jal či alavarenpes generalno, niči alavaren centrošće averčhandipe adresako pe savi trajin. Andar kava inkljel vi rîndo aver pharimatengo, majanglal kana si o alav palo linipe lilengo savo či len, a butimasa si godova krisaće mothodima-ta pala bipoćindine računurja, rate palo kredito thaj aver.

Aver rigatar, sar dićhel butipe forutnengo, sar pharipe liparen godova kaj naštik te alava-ren piro bešimasko than pe adresa katar cen-tro pala socijalno bućaripe ando foro ando savo čače trajin thaj inćaren kamipe palo sajekh bešipe kaj inćaren alavardo bešipe po varesavo aver than. Majbaro procento savo inćarel inte-reso palo alavardipe bešavimaskko pe adresa centroske palo socijalno bućaripe line rromani populacija zja, ando majbaro procento, e Rro-ma savi si ando butipe interno miškosarde katar thana AP Kosovo thaj Metohija. Pharipe savo kala fortune liparen si vi godova kaj trajisren ande aformalne thana kaj naj alava sokačenđe thaj ćherutne đindurja, gajda kaj ćerelpes vi godova te silen ćher ando savo trajin, naštik te alavaren bešipe pe late.

Katar 44 organurja inćarimašće pe terio-trija AP Vojvodinaći, von 23, jal majbut katar

opašin, liparel kaj či inćaren informacije kaj si manuša andar rromano nacionalno minoriteto bizo ortuimasko identiteto (kanonosa bidikha-vne manuša) pe teritorija katar lengo lokalosko udžilipe. Kasavo mothodipe vaćarel faktova kaj naj detot evidencija, te kasave manuša či vaćardinepe lenđe, jal te godolesa či inća-ren pindžarimata pale manuša andar rromano naciono bizo ortuimasko identiteto pe teritorija katar lesko lokalosko udžilipe.

Ando mištaripe e therdine informacijenca, e rola centrošći ando dinipe ažutimasko thaj zuralimasko kale manušenđe dićhelpes ande džanglimasko thaj finansijako ažutipe ando pro-ceso majpalutno ramosaripe manušengo ande matične lila bijandimašće, jal andipe čhinadi-masko palo therdipe personalne alavesko.

Varesave centrurja inkaldine godova kaj će-relpes te vi kana avel džiko ramosaripe ande matične evidencije kale manušengo avel vi go-dova te čačarelpes te godola manuša či inćaren orto po raštako lil Republikako Srbijako, thaj kaj pala lende trubul te nakhavelpes proceso andimasko ando raštripe. Republikaći adminis-trativna taksa palo bičhaldipe rodimasko palo alavardipe ando raštripe Republikako Srbijako si 17.000 dinarja thaj butipe centronengo naštik te therel love godole manušenđe pala lako poći-nipe.

Pharimata save si identifikuime kana nakhavenpes ramosarimašće kotora ando proceso alavardimasko

bešavimasko forutnengo pe adresa katar centro palo socijalno bućaripe

Đino manušengo rromane nacionalne minoritengo save inćaren bešimasko than pe adresa katar centro palo socijalno bućaripe

Sombor

Kikinda

Žabalj

Šid

Bačka Topola

Bačka Palanka

ostali

24 25

bgć bgć

limasko ande Srbija. Majanglal thaj sigo haćar-dam kaj e pharimata katar kola save irisardinepe detot si alavarde godolesa kaj baro đindo lendar avel andar rromane amalimata. Sasmen o progra-mo zurjavimasko pale kola save irisardinepe andar readmisija, a tala godova bućardam ande kotora palo dinipe katar psiho-socijalno zurjavipe thaj butimasa sasmen fokuso pe čhavorra andar go-dola familije thaj pe godova te lenđe majloćaras reintegracija krozal linipe kotoresko ando sikavi-masko sistemo jal ćerdipe katar majlundžarde thaj majbare radionice. Sasmen nekozom rodimašće projekturja kaj kamlam te pindžaras e rezonurja thaj teljardimatarja godole migracijengo thaj te sikavas so si semen pharimata savenca e manuša malavenpes kana irisarenpes thaj sostar e reinte-gracija sas biaresimašći. Ačhadimata katar godova sas sekundarne jal palutne migracije ande raštre andar save e manuša sas irisardine jal varesave

aver raštre. Pala godova sasmen pharipe katar baro đindo manušengo rodimatengo azilosko andar Srbija, save sas sigo alavardine sar e manuša save bilačhehasnaren o sistemo azilosko, a pala godova naj handuk gîndisardo. Godova, vrjamava, thaj vi po naisaripe amare bućarimašće, averčhandapes. Gatisaripe godole pharimasko ađes si ando baripe fokusirime po trubulipe te delpes ande programur-ja zurjavimašće minoritane amalimatenđe, a ma-janglal nekozom brša gatisaripe dikhlapes krozal majzurali kontrola velaraći thaj bare kampanje palo informišipe manušengo.

Kozom si pharo te bućarelpes migracijen-ca ande Srbija?Kava si pharo kotor, korkorro peste, a e Sr-

bija malavelpes e pharimatenca ande averčhna-de segmenturja ando kotor migracijako thaj mi-gracijenđe politike. Majbut si pharo odolaći kaj

e Srbija, vi paše averčhande zumadimata ando andipe averčhande strateške dokumentonengo, naj jekhutni migracijaći politika. Generalno cikn-jaripe strateške dokumentonengo si ande godova kaj savorra bućardine numaj pala jekh kotor phari-masko. Amari raštra malavelpes godolesa so akha-relpes “dromardipe gođaverimasko” thaj biaresi-mava zumavel te ćerel vareso ando kotor te pale sasti vrjama irisarenpes kvalifikuime migranturja jal fundosaripe cirkularne migracijengo. E Srbija si ađes raštra ande savi baro đindo manušengo andar averčhande azijaće jal afrikane raštre rodel azilo thaj godova sistemo či ćerel po majlačho varo. But droma čhutino si pe rig vi o pharipe pala amare andralune migracije, bijekhetano buhljaripe regi-onengo, so si phanglo godolesa te e manuša ando baro đindo mešćhen varesave thana thaj kaj naj politika savi ćerela stimulacija thaj zurjavipe go-dole thanengo.

Dal ando kasavo bućaripe inćaren zur-javipe raštrako?Simen lačhi kooperacija e varesave raštraće

thaj gavermentošće institucijenca, sar kaj si Kome-serijato pale našade thaj migracije, Ministerijumo andralune bućarimasko jal kotora katar varesave aver ministerijumurja save bućaren pale migraci-je po ma savo aver varo. Si vi lačhi kooperacija maškar civilno amalipe thaj kajte si lačhe čhutine partnereske relacije maškar ćidimata save, sar kaj si Kupa 484, lungo vrjamako period bućaren pale teme save si phangle pala migracije. Sasmen khe-tanimasko bućaripe e majbut rromane ćidimata ande Srbija, detot kana bućardam pale rromane pučhimata thaj kola migracije save ando butipe si phangle e Rromane thanesa. Majdur, pala amende si but semni vi e kooperacija e maškarthemutne ćidimatenca.

Dijam svato e Sinišava Volarević, programoske koordinatoresa katar Gupa 484 pale kupaće aktiviteturja, sar vi e Danicava Cirić, savi si projektonengo koordinatoro kupasko 484, savi sas vi koordinatoro projektosko talo alav „Siđarimasko mothodipe pe bare paja ande Bosna thaj Hercegovina thaj Srbija pala 22500 manuša.“ Ande vrjama katar majo džiko novembro 2014. brš, Kupa 484 ažutisarda manušenđe andar bare paja sar direktno ažutisaripe thaj andar godova inćardine but aktiviteturja.

Kupa 484 si bivladako ćidipe savo si fundosardo ande tomna 1995. brš kamimasa te zurjavel korkorroćidipe 484 našavde familije, save, našavimasa andar Krajina tale akcija katar katanija andar Hrvatska “Oluja”, arakhadipe arakhline ande Srbija. Tala lende vi o ćidipe

therda o alav. Savi si Tumari bući thaj savo si tumaro primarno kamipe ando bućaripe?Kupa 484 ando piro 20-bršesko bućaripe ačhili

fokusirime pe migracije thaj phandadi pale pučhi-mata katar našavde, tradine, miškosarde manuša, sar vi aver migranturja thaj sa jekh lengo kotor. Buhljarimasa thaj sar barjolas, Kupa 484 teljarda but zr bućarel vi pale sikavimašće programurja, programurja katar interkulturno dijalogo, sar vi rodimašće projekturja, rodimata katar migracije thaj averčhande migracijaće fenomenurja. E kupa ađes sikavel koherentno ćidipe katar trin averčhan-de programurja. Jekh si programo katar direktno zurjavipe, dujto si sikavimasko program „Mi i oni drugi,” (Amen thaj kola aver), savo si phandado palo interkulturalnost, a trito si Centro (Maškari-pe) pale migracije, savo si phandado pale rodimata thaj analize katar ašunimašće politike, ađes detot ando kotor azilosko thaj migracijako. E teme thaj aktiviteturja sa jekh drom sas but buhlo. Ando jekh period, a ande ciknjaripe vi ađes, amaro program

katar direktno ažutipe bućarda palo zurjavipe so-cijalne firmengo, no majdur, godolesa, bućardam vi palo socijalno bešipe thaj vazdam jekh solitero palo socijalno bešipe ando foro Kragujevac. Amaro program “Mi I oni drugi” (Amen thaj kola aver” ando butipe si fokusirime palo bućaripe e ter-nenca save džan ande maškarutne sikavne thana ando kotor amalimašće gođavernimasko, jal. Hu-manistika. Ćeras e radionice ande maškarutne si-kavne thana thaj lokalošće sikavimašće thana thaj edukativne kampurja. O Centro jal maškaripe pale migracije, paša migracije pe sila, bućarel vi pale volonterske thaj bućarimašće migracije. Sar kotor godolesko, krozal majbut maškar peste phanda-de projekturja, ćerdam e analiza palo fenomeno “dromardipe gođengo” thaj kamlam te ćeras efek-to te averčhandenpes varesave politike.

But thaj lundževrjamako bućardem pale pha-rimata katar readmisija thaj irisarimatarja talo Mištaripe pale readmisija thaj gajda buhljardam vi majbut intereso pala pharimata rromane ama-

26 27

bgć bgć

Dićhimasa pe godova kaj si kava phari-pe but pharo so inke trubul te bućarelpes sar avasa ando šajipe te mothas kaj sam po drom te agorisaras kava pučhipe?O proceso integracijako ande Evropaći unija

šaj te inćarel baro semnipe dićhimasa kaj rodel e standardurja save trubul te majzurjavel thaj te ažutin ando lačharipe situacijako ando kotor mi-gracijengo. Ando godova kotor, sa džikaj lundža-relpes o proceso andralunimasko ande Evropaći Unija, amen avasa fokusirime pe kola kotora go-dole procesosko save si semne pale definicija po-litikenđi migracijenđi ande Srbija. Konkretno, das svato palo Kotor 24, savo ando baro kotor si phan-glo pale migracije thaj azilo, a aksa vi pe avrjalu-ne vele thaj Šengen, sar vi varesave aver kotora.

Kupa 484 zumavela te buhljarel sajekhučhari-masko thaj fundosardo set sikadimasko savo trubul te ažutisarel kana dižhelpes nivelo pherdimasko udžilimatengo thaj standardurjengo. Ande vares-avi mera kava šajte avel kotor čhinadimasko. No,

e Srbija trubul jekhutnimašći migracijaći politika e konkretne mothodimasa pe godova so kamelpes te areselpes ando kotor migracijengo. Semno si godo-va te e raštra bućarel palo pharipe migrantonengo save naćhen krozal amari raštra. Majsemne prin-cipurja manušalimatenđi udžarel men te bućaras pala godola manuša, te dikhas ko si, sostar si kate thaj so trubun. Gîndiv kaj si semno te bućaras thaj te detot las sama pe manuša save džan andar Sr-bija kaj si dukhade katar majphare trajisarimašće pharimatenca, čorrîpe thaj haćaripe katar sasto biavutnipe. Trubulipe si te haćarelpes kaj e ma-nuša save trajin ando čorrîpe thaj marginalizuime than nas pharipe, no butimasa si andine ande situ-acija te aven hasnarimatarja katar socijalno ažu-tipe, odolaći kaj si lundževrjama harnjarde katar sa jekh šajipe te hasnaren pire džanglimata thaj te majbuhljaren piro trajo. E fenomenurja pale mi-gracija si butimasa sane phandade e buhljarimašće potencijalurjenca katar jekh raštra thaj godova si vareso pe soste trubul te dićhelpes te kamas te

majbuhljaras kaja raštra. Pala godova si trubulipe te dićhenpes migracijaće fenomenurja pe save ma-lavasmen thaj sar von šaj te lačharenpes, miškosa-renpes, a te godova ažutisarel ando ekonomikano thaj sa jekh aver buhljaripe. Kate naj loće čhi-nadimata. Musaj te haćaras kaj e manuša inćaren orto te anen čhinadimata pala pire trajurja, a pe raštra si te del lačhe losarimata thaj argumentuja pala godova te anelpes čhinadipe savo sikavela vi zurjavipe palo buhljaripe kale raštrako.

Dićhimasa pe godova kaj bućaren palo putardo thaj tolerantno amalipe ando savo si sa jekh manuš lačheavilo thaj ando savo averčhandipe si barvalipe, so gîndin dal si amaro amalipe putardo kozom trubul palo čačaripe averčhandimasko?E Srbija si lačho sikadipe katar putardo thaj to-

lerantno amalipe kaj amaro ćidipe inke ando butipe inćarel averčhande predrasude. Godova si, phari-pe savenca malavenpes vi but buhljarde evropaće amalimata. Dićhimasa kaj e amari raštra mala-velpes thaj inćarel ekonomikane thaj materijalne pharimata, godova si inake jekh faktoro savo anel džiko baripe ksenofobijasko. No, godova či trubul te avel mentisaripe. Majdur, aver rigatar, ande Sr-bija si vi sikadimata palo averčhando nakhavipe pala averčhande minoriteturja, ande mera te šaj te paćas kaj e Srbija šaj te avel majputardo thaj majtolerantno ćidipe. Godova si vareso andar soste šaj te crdas optimizmo thaj zor – andar fakto kaj simen but sikadimata katar putardipe, tolerancija thaj haćardimata e manušenca save si ande phare trajošće situacije thaj save si izoluime thaj mar-ginalizuime. Godova del men zor te das ande pro-gramurja save zurjavena putardipe amalimasko. Čačimasa, gîndiv kaj ni ando jekh amalipe nisar či ačhavelpes trubulipe te zurjavelpes tolerancija thaj gatisaripe te e manuša, save averčhandenpes talo ma savo nivelo, čačaras thaj haćaras.

So e Kupa 484 ćerda ando kotor pro-jektosko “Hitan odgovor na poplave u Bosni i Hercegovini i Srbiji”? (Siđarimasko motho-dipe pe bare paja ande Bosna thaj Hercego-vina thaj Srbija”?E projekturja save ćerdam talo ažutipe Huma-

nitarno ćidipe “Rom” andar foro Obrenovac sika-dipe mothodipe pe bare paja save ćerdapes ando majo nakhle bršesko thaj kaj o foro Obrenovac

majbut sas dukhado. Godova amaro mothodipe sas vi therdipe thaj uladipe humanitarne ažutimasko palo baro đindo familijengo pe teriotrija forošći Obrenovac. Sasto program nakhadapes talo ažu-tisaripe OXFAM Italija, a e donatorja sas e trin averčhande kotora katar humanitarno ažutipe. Sa trin uladimata si ćerdine talo baro ažutipe HĆ Rom, savo gatisarda e lila pe save sas e alava thaj anava katar ćherutnimata thaj dija baro thaj sem-no logistikano zurjavipe.

Angluno thaj baro ažutipe sas phandado pe šej thaj fundurja palo šîlavipe ćherutnimasko, kaj go-dova sas angluno so sas trubulipe te ćerelpes talo nakhlipe bare pajengo. Ande godoja faza uladam 2200 paketurja katar humanitarno ažutipe ćherut-nimatenđe. E paketurja inćardine šeja pale dezin-fekcija, krečo, sar vi šeja palo šîlavipe thaj per-sonalno lesamalipe. O donator pala godola 2200 paketurja sas o thagaripe andar Hong Kong. Aver sas ažutipe pala 120 poljoprivredna ćherutnimata, savi si uladi ande ćherutnimata paša Obrenovco, a majbut ando gav Veliko Polje. Sa jekh ćherut-nipe therda 250 kg katar sumbo đivengo, 250 kg katar gunoj thaj trubulimašće šeje palo lesama-lipe luluđengo. Pale vrjama kana sas uladipe sas vi o agronomo savo sa e manušenđe save therdine ažutipe dija mothodimata thaj aloava, a dija svato vi pale sa phučimata save sas phangle pala avutni-masko sumbosaripe.

Trito uladipe crda 926 higijenske paketurja pala socijalno dukhade ćherutnimata andar foro Obrenovac. E familije, therdine jekh katar trin kotora katar higijenske paketurja, a godova sas phanglo katar struktura familijaći: fundome jal familijako higijensko paketo, savo inćarda e šeja pala personalni higijena (sapuj, šampono, peškir-ja, šeja palo šîlavipe dandengo thaj mujengo, thaj aver), familijako čhavrrikano paketo savo, tale šeja palo inćaripe personalne higijenako, inćarda vi šeja palo inćaripe higijenako ke bajaturja (pele-ne, thaj aver), jal higijenako paketo savo si detot ulado pale manušnja. O uladipe sas organizuime ande lokalošće korkorrutnimata ando Obrenovco thaj pašuno trujalipe.

Uladipe ažutimasko phanglo pala poljoprivre-da thaj higijenske paketurja sas finansijava učhar-dine katar Fondacija Stavros Niarkos thaj fondaci-ja States of Jersey.

Danica Ćirić thaj Siniša Volarević

Ljiljana Maričić

28 29

bgć bgć

SIĆOPE TRUJAL ĆHELIPE“Cîkni majbahtali kolonija” si o maškaripe pale terne thaj e čhavra andar Novi Sad savo ando piro bućaripe si len rindo aktivimate save ažutisaren te ulaven e čhavren thaj ternen katar o sokako, sar kaj si ternengo lutkengo pozorište, kampo, artoske thaj aver radionice.

Igračkenđi bibliotekaJekh katar aktivimata

“Cîkni majbahtali kolonija” si vi Igračkenđi biblioteka. Vojsi jekh katar šov kasave biblioteke pe

teritorija Republikaći Serbijaći thaj kotor si sićimasko progra-mosko pale dej thaj čhavro savi finansiril Rromano eduka-tivno fondo.Lako zadatko sit e obezbedil didaktikaće igračke

thaj programurja te podstaknin o barjaripe e čhavrengo. Na-menime si e čhavrenđe katar 0 – 7 brš, sar vi lenđe bijandi-matarenđe. Principo bućako si

isto sar vi ande klasično bibli-oteka numaj kaj mesto pustika denpe udžile e igračke. Pe ka-savo čhand e čhavrenđe si dino maj baro losaripe igračkenđe

save ažutin lent e trujal o ćhe-lipe lenca te barjarenpe thaj te sićon. Paše sa kava von sićon te aven odgovorne, te len sama pe pire šeja thaj aver manuša, dis-

resurja “Cîkni majbahtali kolonija”si:• harnjaripe averčhandi-

masko ando rano barjaripe čhavrengo maškar rromane thaj gadžikane čhavra

• prevencija te na aven agre-sivne thaj destruktivne

• pindžaripe thaj afirmacija nacionalno thaj kulturako muklimasko nacionalne minoritengo

• buhljaripe maškaret-nikosko thaj multikultu-rako kupatebućarimasko thaj tolerancijako

• irisaripe naturaće, buhlja-ripe ekološko džangli-masko

• inćaripe thaj ažutipe ando sićope, barjarimaske thaj maškargeneracijaće pro-blemurja

• barjaripe te aven hu-mane, solidarne thaj korkorroažutipe

• buhljaripe thaj barjaripe kulturaće trubusarimasko barengo

Marijana Stevanović thaj Violeta Mićić

30 31

bgć bgć

sar šaj te dav len o odgovor jal te bičhalav len pe adrese kaj šaj te dobin o odgovor. Amen das len e informacije pale se akcije save organizuil o foro jal amalimata kana si ando phučipe o sastipe. E utiskurja bijandimatarenđe si

pozitivne thaj avensa jekh drom neve phučimatenca”, vaćarel o Nikolić.

“Biblioteka bućarel trivar ando kurko: ande mardi, tatrađi thaj ando žoj katar 9 džike 13

h. Reso projektosko si te e deja aven jekhimaske e čhavrenca thaj te sikaven len sar te ćhe-lenpe, a amaro zadatko si te das len motivacija te aven thaj te sikavas lenđe lačhe riga ćhe-limaske e čhavrenca, thaj odo-

laće musaj vi von te ačhen ande Biblioteka. Simen but terne deja thaj lenđe sis a kava nevipe. Len si baro kamavipe te lenđe čha-vra aven maj sekcesutne no so si von. Amen das e motivacija bi-

jandimatarenđe te ramosaren e čhavren ande angloškolako pro-gram thaj ande angluno klaso, numaj sa ačhel pe bijandimatar-ja. Te e bijandimatarja kamen te ramosaren e čhavre, vov ro-dela amender o ažutipe. Numaj, sa jekh igračka si kvalitetno, edukativno thaj harnjaren o bi-lačhipe, majlačharen ko čhavro buhljaripe psihofizičke šaima-ta. E čhavra si butimaske odgo-vorne, kana den len e igračka udžile, von bolden le posle ne-kozom đesa thaj ašarenpe an-gle aver čhavra. E čhavrenđe si butimaske importantno te amen paćas lenđe”, phenel e Violeta Mićić, bibliotekarka.

Vesna Ivić savi ćerel bući sar bibliotekerka phenda kaj e deja o trujalipe ando savo aven trubun te haćaren sargod lengo. Ande sa so ćeren, hamisaren vi e dejen sar von šaj haćarenas kaj si jekh kotor. “ Po anglunipe e deja sas skeptične kana lenas udžile e igračke kaj daranas kaj e čhavra has arena e igračke, thaj amen đelamas ande beši-maske thana e igračkenca, meklamas lent haj phenasas kaj te slučajno hasardinelen či ave-na globime”, phenda Ivić.

Procento save džan ande si-kavne thana thaj save agorisa-ren len ke rromane čhavra ande Serbija si po daravipe cîkno. Ando proseko samo jekh rroma-no čhavro agorisarel fundoski škola maškar štar čhavra buti-maske populacijaće, a te arlisa-ras kaja statistika pe majlačhe si fundosko reso manušengo save ćeren bući ando kava programo.

ciplina thaj paćavipe. Pe kaja tema ćerdam svato e Marijanava Stevanović, prezentutni “Cîkni majbahtali kolonija” thaj pre-sidentova vastarimasko ćidi-masko, sar vi bućarnenca ande Biblioteka.

“Biblioteka ando Novi Sad počmisarda e bućava ando nakhl brš. Godova si amaro angluno programo avrutne donatoro-va. Vov haćarel o ažutipe rro-mane bijandimatarenđe te šaj araćhenpe ando sićope pire čha-vrengo, posebno kola bijandi-matarja save naj školuime. Ando angrusnipe Bibliotekako simen e radionice rano barjaripe thaj kola save tičonpe čhavrenđe, ažutipe ande škola, zurjavipe čhavrenđe, emotivno zurjavipe thaj sa so trubul len odolaće kaj rromane angleškolaće čhavra, andar mungro džanglipe, naj ando fokuso bijandimatarenđe grižako, numaj si maj but po sokako, muklino korkorro peske dok či teljarel ande škola jal ande angleškolaći ustanova. E programurja si odolaće majan-glal posvetime angleškolaće čhavrenđe thaj dejenđe.Simen 366 igračkethaj 300 pustika save šaj te das udžile. Ćeras bući sar čači biblioteka numaj kaj kate šaj aven thaj te ćhelentumen. Akana simen 62 familije mem-brujra thaj 40 deja save phiren pe radionice. Amen sas pale kala radionice vi pripreme sar kaj si o treningo pale trenejra, biblio-tekarice đeline ande Crna Gora po dosićope pale kava projekto dok o radioničari nakhla jekh seto dosićimasko ando Beogrado e anglalmothodenca REF-a.Osim sastimaske, simen vi aver teme-pe radionice: sar te ažutisaras e

čhavrenđe, emotivne trubusari-mata čhavrenđe, globa, čhinavi-pe thaj e nagrada, bijandimata-renđe tipurja, phučipe slobodno vrjamako čhavrengo, ko barjarel e čhavre, sar e dej te lel sama pire čhavre, zor thaj bizuralipe

familijako, alkoholizmo, bilačhi-pe ande familija thaj sićope čhorengo”, phenel e Stevanović.

Branislav Nikolić, radioničari ande Igračkenđi biblioteka, phe-nel kaj ćerel bući e Rromenca

sastimaske radionice save trujal aver tičonpe vi te aresen pire orte pe sastimasko arakhadi-pe thaj save sa arakhadimaske mere eksistuin, so te ćeren kana o sastarimatari či kamel te ažu-til len, kozom si importantno

pravilno habe thaj fizičko akti-vimata. “Von pe godola radioni-ce dobisaren turvinjipe phanglo palo sastipe, a me ćerav svato e manušenca save si doktorja thaj majanglal musaj te pripremima Ljiljana Maričić

Jul 2014. - Jun 2015.MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVUUPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Mađarska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slovačka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, Češka 1. Jul 2010 - 30. Jun 2011,

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.