8/17/2019 Dekartov dualizam

1/2

Dekartov dualizam

Dualističko ontološko stanovište prvi put u istoriji filozofije javlja se u učenju osupstenciji Renea Dekarta, čuvenog francuskog matematičara i istaknutogpredstavnika racionalističke filozofije 17. veka.

Pod supstancijom Dekart podrazumeva stvar koja je sama sebi uzrok lat.causa sui!, stvar koja je samodovoljna u svojoj egzistenciji. "n razlikuje dveme#usobno nezavisne supstancije $ misle%u supstanciju lat. res cogitans! iprote&nu supstanciju lat. res extensa!.

' obzirom da mišljenje, kroz postupak metodske sumnje, otkriva sopstvenopostojanje lat. Cogito, ergo sum  $ Mislim, dakle jesam!, ono ispunjava navedeniuslov o samodovoljnosti. 'toga Dekart smatra da mišljenje, odnosno razumpredstavlja prvu supstanciju. (e#utim, pored iskustva svesti razuma, du)a!, čovekse susre%e i sa iskustvom spoljašnjeg sveta. Dekart isključuje mogu%nost da opa&ajiiz spoljašnjeg sveta dolaze od boga ili čovekovog du)a, te izvodi zaključak da nji)ovizvor mo&e biti jedino sam spoljašnji svet, tj. materijalna fizička! priroda. *z ovogzaključka sledi da materijalna priroda postoji potpuna samostalno i nezavisno odčovekovog du)a i da ona, svojim delovanjem na du), stvara kod čoveka predstave osamoj sebi. Dekart dalje ističe da o predmetima iz spoljašnjeg sveta u iskustvupostoje dve vrste ideja $ kvalitativne i kvantitativne. +a prve smatra da ne iskazuju

pravu suštinu predmeta, jer zavise od čovekovi) do&ivljaja, koji su promenljivi inepouzdani. 'a druge strane, ideje o kvantitativnim svojstvima predmeta, pre svegaona o prote&nosti fizičke prirode, po Dekartu spadaju u ideje koje saznajemo jasno irazgovetno. "va njegova tvrdnja zasniva se na stavu da fizi%ka tela nu&no zauzimajuprostor, što predstavlja suštinsko odre#enje Dekartove druge supstancije $ drote&nestvari.

(e#utim, Dekartovo dualističko ontološko stanovište suočava se saproblemom saznavanja fizičke prirode od strane du)a. aime, postavlja se pitanjena koji način du) mo&e saznati fizičku prirodu, ako su ove dve supstancije nezavisne

u svojoj egzistenciji, tj. mogu postojati jedna bez druge- "vaj problem Dekart rešavauvode%i razliku izme#u beskonačne i konačne supstancije. Pod beskonačnomsupstancijoom on podrazumeva boga, a pod konačnom stvorene supstancije.ovek, kao bi%e sačinjeno od obe supstancije $ du)a i tela $ mo&e saznati samokonačne stvari, dok bog, kao beskonačna supstancija, prevazilazi granice ljudskograzuma. *z ovog sledi zaključak da izme#u du)a i fizičke prirode mora postojatiuzajamna korespodencija, čiji je garant za Dekarta bog. /ako#e, ovaj stav nu&nopretpostavlja bo&ju egzistenciju. 0 suprotnom, svako saznanje bilo bi slučajno.

Dekartovo učenje o supstanciji, zajedno sa saznajnim postupkom metodskesumnje koji je utemeljio, predstavlja značajan iskorak u razvoju racionalističke misli u

8/17/2019 Dekartov dualizam

2/2

veku polemike izme#u filozofa kontinentalne vrope, koji su koj bili naklonjeni, ianglosaksonski) mislilaca, skloni) empirističkom epistemološkom stanovištu."slanjaju%i se na kartezijansku filozofiju, njene mogu%e nedostatke nekoliko decenijekasnije pokuša%e da prevazi#e drugi istaknuti racionalista, 2aru) de 'pinoza.