Delatnost članova udruženja “ Ujedinjenje ili smrt“

u Rusiji 1915-1918. godineIzmeđu dva rata na nivou publicistike (neki politički časopisi, li­

stovi i knjižice), a od 50-ih godina u obliku naučnoistraživačkih tek­stova raspravljalo se kod nas о Solunskom procesu i, u vezi s tim, о radu pripadnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ . Motivi za po­kretanje pitanja, iako su bili i načelni, ipak su više pokazivali dru­garsku, prijateljsku ili porođiičnu zainteresovanost za sudbinu odre­đenih ljudi nego želju da se utvrdi samo gola istina о pomenutom udruženju i о akciji njenih članova u celini i za celo vreme njihovog delovanja. Ovim preokupacijama dominirao je Solunski proces, mada se pre, pa i posle njega mnogo šta značajno događalo i u vezi s poli­tikom i praksom organizacije. Kad se, međutim, danas proučavaju pitanja koja se odnose na udruđenje „Ujedinjenje ili smrt“ , sama or­ganizacija, po svom programu i akcijama, nije od naročitog interesa; istraživanja imaju više svog smisla i opravdanja što, iz posebnih uglo­va posmatranja i zbog akcija crnorukaca*, utvrđuju držanje značaj­nijih činilaca ondašnje srbijanske politike, na primer držanje Nikole Pašića i građanske opozicije prema radtikalskim vladama i začinjanje autoritativnog režima (kombinovanog sa pseuđoparlamentarizmom i uništavanjem autoriteta političkih ljudi) prestolonaslednika, regenta a potom kralja Aleksandra.

Cak ni stručna publika nije upoznata s tim da je u doba kad je u Solunu radio sud za srpske oficire i nekoliko meseci posle poznate presude protiv pukovnika Dragutina Dimi tri jevića Apisa i drugova postojala intenzivna politička delatnost članova bivšeg udruženja u Rusiji, koja je bila od znatnog uticaja na ukupne srpsko-ruske odnose i na održavanje jedinica Dobrovoljačkog korpusa SHS u Rusiji od sredine 1917. do aprila 1918. godine. Podaci о radu crnorukaca u Ru­siji izvesnim svojim elementima pružaju mogućnosti da se verifikuju neki stavovi optuženih na sudu u Solunu, na primer u vezi s prvim osnovnim pitanjem — da li je postojala organizacija ili, tačnije, da li se zapažao rad crnorukaca kao članova organizacije. Bavljenje i ak­cija pripadnika bivše organizacije u velikoj slovenskoj zemlji u naj­

* Izraz „crnorukci“ upotrebljava se u ovom i'adu isključivo kao sinonimi kraći izraz za pojam pripadnika udruženja „U jedinjenje ili smrt“ ; nikakvih razloga za porugu ili ironiju kod autox*a nije bilo. -■ . .......

188 — BOGUMIL HRABAK

većem jeku revolucije jasnije ukazuju na domete društveno-politič- kih i nacionalno-političkih shvatanja istaknutijih članova udruženja, na njihov demokratizam, revolucionarstvo, republikanizam, jugoslo- venstvo, razumevanje masa i računanje s njima u radu.

Osim pojedinih, često pogrešnih, navoda iz literature opšte pro­blematike prvog svetskog rata ili posebnih radova koji govore о jugo- slovenskom dobrovoljačkom pokretu u Rusiji, činjendčki podaci mogli su se naći samo u arhivskom materijalu. Pored građe srpske vojne i diplomatske provenijencije, posebno su bili korisni, dosadi za ovu tematiku potpuno nekorišćeni i nepoznati, izveštaji predstavnika Ju- goslovenskog odbora iz Petrogradia. Neke privatne zbirke (hartije M. Spalajkovića i Rad. Jovanovića, zbirka M. Banića о disidentskom po­kretu, rukopisi Mite Dimitrijevića) nisu pružile korisnijih elemenata. Publikovani dokumenti, osim izveštaja sa suđenja u Solunu, dodiri­vali su rad pripadnika organizacije samo sasvim uzgredno. Veći is­traživački efekat izazvali su napisi crnorukaca i njihovih prijatelja u ruskoj štampi, koja se ovde prvi put, zbog srećnih okolnosti, iscrpnije koristi u vezi s pitanjima „velikog rata“ .

I. Izbor oficira za dobrovoljačke divizije u Rusiji. Nastojanje članova organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ da u novim divizijama steknu

što jače pozicije

Cim su se zarobljeni austrougarski vojnici Srbi i drugi Jugoslo- veni počeli javljati srpskim diplomatskim predstavnicima u Rusiji u leto 1915. godine s molbom da budiu oslobođeni ropstva i upućeni u Srbiju, u Petrograđu je pokrenuto pitanje sakupljanja dobrovo­ljaca za srpsku vojsku. U vezi s tim, iz Srbije je upućena jedna dele­gacija sa zadatkom da ispita raspoloženje među zarobljenim Jugo- slovenima i da prijavljene dobrovoljce šalje u Srbiju. Jedan od tro­jice ođinosno petorice delegata bio je Hercegovac Dušan Semiz, koga je pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis ranije uveo u organi­zaciju „Ujedinjenje ili smrt“ . Iako je u pomenutoj misiji stigao u Ru­siju posle radikalskog čoveka u komisiji, Hercegnovljanina Mirka. Komnenovića, poznajući Rusiju (tu je završio prava i pre 1914. po­stao javni beležnik), i po prirodi dinamičan, Semiz je uskoro postao najuticajniji član misije. Pošto je oko 2.500—3.500 ljudi poslala u Sr­biju, kad su izbila neprijateljstva s Bugarskom, komisija se vratila u Srbiju.1

U leto 1915. godine pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis poslao je u Rusiju i najpoverljivijeg omladinca Bosanca Mustafu Golubića, koji se tamo našao sa D. Semizom, s kojim je svršavao poslove i u Makedoniji 1915. godine. О „nekim Srbima Bosancima u Rusiji“ bri-

1 JytocAoeeucKu добровол,ачки корпус у Pycuju, izd. BojHoucTopujcKOZ института JHA, Београд 1954 (u daljem tekstu: Корпус), 12—3; Споменица Прее српске доброволачке дивизщ е 1916—1926, Београд 1926 (u daljem tekstu: Споменица), 8; Beleška na poleđini Semizova akta „Dokladna zapiska“ , A rh iv Vojnog istorijskog instituta (u daljem tekstu: А —VII), pop. X V I, kut. 46, fase. I, br. 17, list 1—1’ (možda puk. B. Terzića). — О svom radu u Rusiji Semiz je pisao u memorandumu koji je sa A. Srbom podneo Kerenskom u prvoj polovini avgusta 1917. godine (A rh iv Jugoslovenske akademije znanosti i umjet- nosti — u daljem tekstu: A —JAZU—, A rh iv Jugoslovenskog odbora — u daljem tekstu: A —JO—, sv. 108, dodatak od 9. V II I 1917. pismu dra A. Mandića lon­donskom Jugoslovenskom odboru, od 4. V III 1917).

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 189

nuo se Apis i nekoliko meseci kasnije, kad je na Krfu preko Golubića i potpukovnika Božina Simića slao neki nova с pomenutima „za na­cionalne stvari“ , „za jedan nacionalni posao“ .2

Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije srpska Vrhovna komanda je, februara 1916, ponovo poslala D. Semiza u Rusiju da nastavi posao koji je godinu dana ranije započeo na obrazovanju dio- brovoljačkih odreda.3 Ovom prilikom u Rusiju je trebalo da pođe poznati član organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ potpukovnik Veli- mir Vemić, ali je on zamenjen na predlog novog načelnika štaba Vr­hovne komande; kao zamena označeni su konjički potpukovnici Mla­den Lukićević i Đorđe Krstić „ili naposletku koga g. Ministar hoće odi ostalih oficira“ .4 Da bi se razumelo ovo upadljivo zamenjivanje, potrebno je reći nekoliko reči о stanju u srpskoj Vrhovnoj komandi i u Ministarstvu vojnom odnosno u oficirskom koru po> povlačenju iz Srbije.

Odmah po dolasku u Skadar radikali su iskoristili bolest i sta­rost vojvode Putnika i nedostatak povezanosti među trupama usled povlačenja, te su, uz pristanak a možda i nagovor regenta Aleksan­dra, smenili celu Vrhovnu komandu. Ovim su se postigla dva cilja: a) organizacija „Ujedinjenje ili smrt“ izgubila je ranije uporište u vojnim vrhovima; b) ш еп о т je jasno ukazano na to koga treba okri­viti za slom. Na čelo Vrhovne komande došao je general Petar Bojo- vić, a na čelo Ministarstva vojnog pukovnik Božidar Terzić. Oni su smatrani ljudima koji ne pripadaju nikakvim koterijama, nego vojnim starešinama koje se dirže zakona i propisa; Terzić je, čak, važio kao čovek koji nerado gleda na grupašenje u vojsci, bez obzira s koje strane dolazilo. (Uskoro, međutim, obojica su se približila regentu.) Za pomoćnika načelnika štaba imenovan je pukovnik Petar Pešić, odan i blizak regentu Aleksandru. Na čelo Artiljerijsko-tehničkog odeljenja Vrhovne komande diošao je pukovnik (i uskoro general) Mir­ko Milosavljević jeđian od najistaknutijih članova tzv. „Bele ruke“ , a rukovodeće položaje Sudskog odeljenja preuzelo je nekoliko pu­kovnika koji će uzeti najživljeg učešća u kasnijem Solunskom pro­cesu. Dolaskom na Krf među nedovoljno zaposlenim oficirima javlja se surevnjivost, i agitacija kod neopredeljenih, a potom je diošlo i do otvorenog sukobljavanja pripadnika „Crne“ i „Bele ruke“ . Jedno je vreme pukovnik Milutin Lazarević, aktivni član „Crne ruke“, vodio

2 Tajna превратна организацща. Извештаj ca претреса у B o j h o m суду за официре у Солуну (u daljem tekstu: ТПО) Солун 1918, 187. i 169, 267, 411.О radu Golubića и Rusiji 1925. god. vid. i: Напор Босне и Херцеговине за ослобо^еюе и yjedun>en>e, CapajeBO 1929, 246—7.

8 А —V II, X V I—46—I, br. 17, list Г (Dokladna zapiska). — Semiz je s pro- leća 1916. bio aktivan i u krugovima ruskih kulturnih i političkih radnika. Nekad je u svojoj revnosti i preterao. Mučan je utisak, na primer, ostavio njegov napad na predavanju о Srbiji u kući Brjančaninova, kad je u uniformi srpskog oficira optužio kneza i kneginju Trubeckoj za zloupotrebe koje su činjene s novcem, koji je njima slat iz Rusije za Srbiju. Srpski poslanik koji je prisustvovao predavanju ostao je ravnodušan prema ovim napadima. (Državni arhiv SFRJ — u daljem tekstu: ASFRJ, — hartije J. M. Jovanović, Prepiska, M i­lan Nenadić J. Jovanoviću, iz Petrograda 5/18. V 1916.) О Semizovom radu u patriotskim društvima u Rusiji vid F. P о t о č n j a k, Iz emigracije IV, Zagreb 1926, 20.

4 А —V II, X —lv —I, br. 29, akt gen. P. Bojovića AĐ br. 61847 od 21. II1916. (po st. kal.), na zahtev ministra vojnog AĐ br. 61167 od 18. II 1916.

190 — BOGUMIL H BABAK

kao neke pregovore s pukovnikom Milosavljevićem oko izmirenja dva zavađena tabora, ali bez uspeha.5

Izvesne pojediinosti iz ovoga vremena izneli su u Rusiji i neki pripadnici organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ . Februara 1916. go­dine, na primer, potpukovnik Srb imao je na Krfu razgovor s potpu­kovnikom Pavlom Sturm Jurišićem, zastupnikom komandanta garde i intimnim prijateljem prestolonaslednika Aleksandra. Jurišić je, na­vodno, čestitao Srbu što zajedno s M. Lazarevićem radi na izmirenju oficira. On je izjavio da ambiciozni pukovnici Drag. Dimitrijević i Mil. Milovanović (Pilac) sa svojim drugovima rade protiv regenta i nastoje „da se oni uvek više čuju i hvale no Prestolonaslednik“, no on (Jurišić) je sakupio dosta oficira koji su gotovi dia svakog trenutka poginu za regenta. Jurišić je, navodno, prilikom ovoga razgovora izneo uverenje da je najbolje da se pomenuti cmorukci „sasvim uklo­ne ili smaknu pa će sve dobro biti“ . Potpukovnik Srb je apelovao na poverenje, jer da bez njega ne može doći do pomirenja. Jurišić je smatrao da u onim uslovima izmirenje i nije bilo bitno, jer je ofi­cirska grupa oko prestolonaslednika dovoljno jaka da savlada svaku prepreku i odgovori na svaku pretnju. Jurišić je, navodno, poverio Srbu da grupa oko prestolonaslednika ima i svoj program.0

Jednu drugu izjavu na Krfu na račun pripadnika organizacije „Ujedinjenje ih smrt“ naveo je potpukovnik V. Gojković. Njemu je, navodno, 21 juna/4. jula 1916. prilikom susreta u jednoj od ulica varoši Krfa rekao major Svetozar Đukić: „Sa vama crnorukcima tre­ba svršavati. Ja sam to govorio Pavlu Jurišiću, ali on se koleba. Vas treba pobiti.“ U one koje je trebalo pobiti pomenuti major je ubrajao i Gojkovića, jer je znao Apisa, Pilca i ostale.7

в A —VII, X V I—46—I, br. 1, list 58—9, rukopis Drag. K. Mićića „Srpski ofi­ciri — njihova uloga i značaj u političkom životu Srbije do ujedinjenja“ , Za­greb 1919. — Dok D. Mićić smatra da je smenjivanje Vrhovne komande spro- vedeno na inicijativu radikala, uz pristanak i možda nagovori regenta, bolje obavešteni Slobodan Jovanović pisao je da Nikola Pašić nije bio kriv za pro- menu u vrhovima srpske vojske, nego da je smena samo delo regentovo (С л. J o B a H O B H h , M oju савременици V I I I—IX , Виндзор—Канада 1962, 51—2 i 46). — Milutin Lazarević bio je prirodno predodređen za pomiritelja, jer je među crnorukcima važio kao pom irijiviji; na primer, on se nije angažovao u proleće 1914. godine povodom krize о prioritetu vlasti u Makedoniji (C. J o- B a H о в и h, n. d., 74).

e Diplomatski arhiv Državnog sekretarijata za inostrane poslove (u da­ljem tekstu: DASIP), Političko odeljenje (u daljem tekstu: PO) 1917, sv. IV, b b., ppuk. A. Srb Srpskom poslanstvu u Petrogradu, iz Petrograda 26. V/8. V I1917. — Geslo programa je glasilo: stvoriti velikog Aleksandra, da bi on stvorio Veliku Srbiju (po analogiji sa Vilhelmom, koji je postavši velik, stvorio Veliku Nemačku). Jurišić je, navodno, u razgovoru svoju misao obrazložio na sledeći način: „Zar ti ne uviđaš koliko se ignoriše u javnosti i na svakom mestu ličnost Prestolonaslednika?! Odgovorih ne. Onda slučaj: 1) U novinama gde god pročitaš piše se i veliča samo Kralj Petar, а о Prestolonasledniku nema ni reči. 2) Ako se ma šta piše ili govori о operacijama vojske, onda se samo hvali Putnik, Zivko Pavlović i kompanija Vrhovne Komande, а о Vrhovnom K o­mandantu nema ništa. 3) О političkim uspesima u javnosti niko ne zna о drugome do о Pašiću, koji se i na aktima kao i Putnik podpisuje bez titule samo prosto ,Pašić*. ,Putnik“, kao da su oni vladari! 4) A zar ti još nisi uvideo ко je najpopularniji u vojsci i unutrašnjosti zemlje, do ,Apis‘ i kompanija! I to znaš zbog čega? Zbog toga što kritikuju rad Prestolonaslednika i iznose nje­gove mane.“ О nasrtljivosti belorukaca na Krfu piše i SI. Jovanović. On to tu­mači time što su general B. Terzić i ministar Ljuba Jovanović bili „toliko na­punjeni strahom od crnorukaca, da su se neosetno približili gotovo sasvim belo- rukcima“ (n. d., 81).

7 DASIP, PO 1917, sv. IV, b. b., ppuk. V. Gojković Srpskom poslanstvu u Petrogradu, iz Moskve 18/31. V 1917. — Neki svedoci na Solunskom procesu

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 191

Odi pripadnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ koji su pošli u Rusiju karakteristično držanje na Krfu imao je major Rado je Jan- ković. Posle jedne svoje posete prestolonasledniku Aleksandru Jan- ković je pukovniku Vladiimiru Tucoviću u veoma pohvalnom tonu govorio о regentu i о njegovim idejama u pogledu daljeg rada. Tom prilikom bilo je reči i о tome „da se nastane kako bi se pitanje о ,Crnoj ruci’ diglo s dnevnog reda“ . U ovom pogledu bila je stavljena u izgledi pomoć belorukca potpukovnika Jurišića. Zato je major Jan- ković, kad' je polazio za Rusiju, rekao pukovniku Tucoviću dia se nađe s Jurišićem i da uradi onako kako mu ovaj bude kazao. Po jednom svedočenju u Solunskom procesu, Radoje Janković je na Krfu rekao Radi Malobabiću da ne dozvoli da ga oficiri crnorukci uvuku u svoje namere i ciljeve. Jankovićev odlazak u Petrograd su neki ljudi iz or­ganizacije ili bliski njoj okvalifikovali kao napuštanje dotadašnjeg društva i rada, a njega kao otpadnika koji će se рока jati za to.8

Kada je odlučeno da se izvestan broj oficira pošalje u Rusiju radi formiranja dobrovoljačke divizije, nastala je živost i pojačano je gru- pašenje među oficirima na Krfu. Između pomenutih tabora došlo je do natezanja koji će više svojih ljudi uputiti u veliku slovensku i sa­vezničku zemlju. Smatralo se da će ta divizija preko Rumunije i po­moću ruskih pobeda prva stići u Srbiju. Ona bi imala mogućnosti da pripremi stanje, koje bi ostala srpska vojska sa Solunskog fronta mo­rala primiti. „Bela ruka“ imala je vrlo malo pristalica koji bi mogli doći u obzir za istaknutije položaje u budućoj jedinici, te se uglavnom trudila da na komandne dužnosti dobrovoljačke divizije ne dođu po­znatiji crnorukci, tim pre što su ovi i tokom 1914. i 1915. godine ko- mandovali dobrovoljačkim odredima i imali iskustva u ophođenju s nacionalnim borcima. Ministar vojni B. Terzić imao je mogućnosti da unekoliko utiče na izbor oficira koje je trebalo poslati u Rusiju. Blagodareći toj okolnosti, za komandanta divizije bio je određen pu­kovnik Stevan Hadižić, Terzićev klasni drug iz vojne akademije i po­pratim. On je bio protivnik organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ , te je zbog prijema dobrovoljaca po izbijanju rata, na čemu su insistirali crnorukci, vodio prepisku sa štabom Vrhovne komande. Za načelnika štaba izabran je major Vojin Maksimović, koji takođe tada nije bio pripadnik koterije „Bela ruka“, ali je kao „kontrać“ (tj. kao protiv­

navodili su V. Gojkovića i majora Radoja Jankovića kao ljude koji su se stalno sastajali u duge noćne sedeljke s Apisom i drugovima. (TIIO , 237; М. Ж и в а н о в и Ь , Пуковник Апис, Београд 1955, 263, 266.)

8 ТПО, 137, 116, 9—10. i 27—28, — Apis je obavestio i Radoja Jankovića0 svom razgovoru s generalom P. Bojovićem povodom proturanja glasova da „Crna ruka“ priprema neke prevrate na Krfu. (ТП О , 61—62; М. Ж ив а н о ­в и h, n. d., 271, 287). — Regent Aleksandar je lično uputio majora Jankovića na rad u petrogradsko poslanstvo. О tome svedoči telegram srpskog poslanika u Petrogradu dra Miroslava Spalajkovića za regenta u Solun od 5/18. X II 1916., u kome, između ostalog, stoji da je „N j. Visočanstvo uputilo meni Jan­kovića“ (DASIP, Predsedništvo vlade, sv. III, telegram Pov. br. 1028). Još kra­jem novembra predsednik srpske vlade, znajući verovatno za ovo, respektovao je rad R. Jankovića, te je naredio svom čoveku dru Milanu Šajnoviću da sredi1 preda račune i ostale dokumente koji se odnose na Jugoslovene Jankoviću kao delegatu ministra vojnog (isto, Pašićev telegram br. 8049 ministru vojnom od 14/27. X I 1916). Zbog toga je bio u pravu general Damjan Popović, kad je u pismu od 18/31. jula 1916. pisao za Jankovića: „Izmolio je kod Prestolona­slednika, te ga je poslao u Poslanstvo u Petrograd“ \ТПО, 68i.

192 — b o g u m i l h r a b a k

nik majskog prevrata 1903. godine) bio nepomirljiv protivnik grupa­cije oko Drag. Dimitrijevića, M. Milovanovića i drugova.0

Prema V. Maksimoviću, raspoloženje oficira na Krfu bilo je takvo „da su mnogi želeli dia idu u Rusiju“ . Mogućnosti, međutim, nije bilo „da se svi zadovolje“ . Krf i susedno ostrvo smrti Vido izgledali su kao „spomenik sloma Srbije“ , te su ljudi želeli „da se vinu u moćnu brat­sku Rusiju, gde se prikuplja nova naša snaga“ .10

Za crnorukce Rusija je bila značajan teren političkog rada. Od­mah uz kritiku „izlapelih mozgova“ u srpskoj vladi, oni su posebno govorili о Pašićevoj nepodobnosti da u proleće 1916. godine predstav­lja Srbiju u Rusiji.11 Članovi organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ ipak su uspeh da znatan broj svojih pristalica ubace u obe grupe koje su pošle u Odesu. Među tim oficirima istaknutiji crnorukci bili su pu­kovnik Stojan Popović, potpukovnici Vojislav Gojković, Božin Simić i Aleksandar Srb i major Rado je Janković. Neki od Apisovih privrže- nika ljutili su se „na neuviđavnost naših prijatelja što su toliko njih otišli u Rusiju“, i pretpostavljali da je to možda ,,s planom učinjeno kako bi se udaljili“ .12 Vrlo je bio zainteresovan da pođe u Rusiju i ge­neral Damjan Popović, koji je povodom odlaska druge grupe oficira za Odesu nekakvo obećanje i dobio od ministra vojnog.13 Neki mladi oficiri, da bi bili upućeni u Rusiju, tražili su čak preko zajedničkih poznanika protekciju kod Apisa.14

Uoči samog odüaska oficira za Rusiju potpukovnik Pavle Jurišić zatražio je sastanak s Maksimovićem i došao mu u stan. On je za­molio Maksimovića, u ime svoje i svojih prijatelja, da zajedno rade protiv zajedničkih neprijatelja, tj. protiv Apisa, Pilca i njihovog kru­ga. Istaknuti belorukac nije rekao ко su njegovi prijatelji, nego je samo ukazao na osobe koje, s obzirom na službu koju zauzimaju, mogu važiti kao njegovi prijatelji. Maksimović je napomenuo da je kasno za razrađivanje nekog plana saradoje, jer je sutradan trebalo da kre­ne. Jurišić se zadovoljio ovakvim odgovorom dodavši da Maksimo­vić može računati s njihovim uslugama.15

Za vreme putovanja u Rusiju članovi organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ diali su nekoliko određenijih izjava о delatnosti organizacije na Krfu i о mogućnostima radia koje se otvaraju. Radoje Janković, na primer, saopštio je jednom istomišljeniku u Rimu da se organizacija pomirila s prestolcnasledndkom Aleksandrom. Svrha izmirenja je pro­tumačena na sledeći način: „Apisu je glavno bilo da i ma pod kakvim vidom izmirenje stvori zbog izvesnih planova, pa će posle sve biti lako. Naš je uspeh još sad velik. Dakle, sve polako, mi ćemo na ovaj

e A —V II, X —46—I, br. 1, list 58—9, rukopis D. K. Mičića „Srpski ofi­c ir i . . . “ . — Za St. Hadžića u 1914. godini vid.: Б. Х р а б а к , Доброволци, у борбама око Београда 1914. и 1915. године, Годишюак града Београда IX —X (1962—1963). — Vojin Maksimović se i u štabu Užičke vojske 1914—1915. godine zainteresovao šta radi pukovnik Drag. Dimitrijević, kako rukuje novcem itd. (ТПО, 269).

10 Споменица, 12—13.11 ТПО, 22.12 Iz jednog od zaplenjenih pet pisama ppuk. Vitomira Cvetkovića, pisa­

nih gen. Damjanu Popoviću na Krf, iz Bizerte. (А —V II, V —16—II, br. 5, Ministar­stvo vojno АО Pov. br. 4209 ministru vojnom, šifrovanim telegramom iz Soluna 27. X I I 1916/9. I 1917; ТПО 67-68.)

13 ТПО, 71, iskaz Damjana Popovića na sudu, povodom navoda u pismuod 4/17. jula 1916.

м ТПО, 104—5 (potporučnik Ljuba Milošević pi’eko Malobabića).16 А —VII, X V I—46—I, br. 58—9, rukopis D. K. Mičića „Srpska vojska“ .

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — ^ 9 3

vanovića sa novinarom Svetom Jakšićem i profesorom Slobodanom Jovanovićem u vezi s pripremanjem terena za obrazovanje jedne vla- način postati gospodari situacije.“ Pričao je i о vezama Apisa i Milo- de odi oko 20 članova koja bi oborila N. Pašića i radikale.10 Potpukov­nik V. Gojković, pak, rekao je u Nici jednom narodnom poslaniku da su oficiri na Krfu resili da na granicama Srbije podignu kapiju, kroz koju će pustiti u Srbiju samo one koje oni hoće, a ostali će biti vra­ćeni ili obešeni. Potpukovnik Srb je na jednom banketu u Londonu, •a potom i u Rusiji (čak u prisustvu N. Pašića) pravio neke demon­strativne ispade na račun prestolonaslednika Aleksandra.17 I prilikom putovanja za Rusiju druge partije pričalo se među oficirima da na Krfu postoji grupa ljudi koji radie na tome da Srbija postane republi­ka; ti oficiri su negodovali zbog postojećeg stanja u srpskoj upravi.18

Zanimljiv je bio predlog srpskog poslanika u Bukureštu Pavla Marinkovića о dovođenju nekih novih oficira u dobrovoljačku divi­ziju. Pošto je uočeno da komandant divizije St. Hadžić sabotira obra­zovanje korpusa iz divizije, poslanik Marinković je u svom telegramu N. Pašiću predlagao da se u Rusiju odmah uputi jedan general i da se Hadžić smeni. On je mislio na generala Rašića (prema kome je Drag. Dimitrijević bio pažljiv u poznatoj aferi Rašić-Vlajić oko kupo­vine oružja, mada je Rašić važio kao obrenovićevac i mada je aferu izazvao zaverenik iz majskog prevrata Petar Mišić).19 О ostalim ofi­cirima Marinković je javljao: „Meni (je) skrenuta pažnja da bi za na­čelnika njegovog štaba bio najbolji puk. Milutin Lazarević. Za koman­danta nove divizije bio bi dobar Voja Zivanović, koji kao predsednik ,Sokola’ kod Ceha ima veliki renome.“20 Kao što je poznato, Lazare­vić je bio jedan od istaknutih članova organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ , a Zivanović je bio vrlo blizak organizaciji. U vezi s ovim pred- logom važno bi bilo ustanoviti ко je sve iza njega stajao, jer treba pretpostaviti da poslanik u Bukureštu nije mnogo poznavao oficire crnorukce. Izgleda da je u ovom predLogu prvi put došao do izražaja blagonakloni stav srpskih i jugoslovenskih masona (pre svega M. Spa- lajkovića i F. Potočnjaka, koji su u Marinkovićevom predlogu ozna­čeni kao protivnici Hadžićeve koncepcije) prema radu crnorukaca u Rusiji.

II. Crnorukci и I dobrovoljačkoj diviziji za vreme borbi u Dobrudžii posle nje

Agitacija i akcija za prevlast uticaja udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ počela je odmah po dolasku oficira u Rusiju i po obrazovanju dobrovoljačke divizije. U to vreme bilo je u diviziji desetak članova organizacije. Agitovalo se u prvom redu protiv načelnika štaba divizi­je majora Maksimovića, kao najsposobnijeg i najenergičnijeg protiv­nika crnorukaca. Ova potajna kampanja bila je od velike štete za srp­sku i jugoslovensku nacionalnooslobodilačku stvar, jer su novoprim-

10 ТПО, 61—62; М. Ж и в а н о в и Н , n. d., 271, 237; C. J o B a H O B H h ,n. d., 53—55; B o j n e л а в В у ч к о в и Н , Из односа Cpöuje и Зугословен-ског одбора, Исторщски часопис X I I—X II I , Београд 1963, 366.

17 ТРО, 238-9.18 Isto, 311.18 М. Ж и в а н о в и h, n. d., 116.20 DASIP, Jugoslovenski odsek (u daljem tekstu: JO), sv. III, b. b. Ma-

rinkovićev telegram Krfu iz Odese od 29. VI/12. V II 1916.

ii Zbornik VII

194 — b o g u m i l h r a b a k

ljenl bivši austrougarski oficiri posmatrali ovu podmuslu borbu s ču­đenjem i nerazumevanjem, tim više ako su i sami u nju uvlačeni.1

U toku teških borbi u Dobrudži istakli su se komandant I puka pukovnik Stoj an Popović Musa i komandant 2. bataljona I puka pot­pukovnik Božin Simić, koji je ranjen (6/19. septembra). Od nižih oficira još 26. avgusta 7. septembra poginuo je rezervni potporučnik, inače poznati četnik, Mostarac Risto Duždević Toholj.2

Nesporazum između nekih komandanata pukova i brigada, s jed­ne, i načelnika štaba divizije, s druge strane, došao je do punog izra­žaja pri završnim operacijama posle borbi u Dobrudži. Komandant I puka pukovnik St. Popović nije izvršio naredbu koju mu je 14/27. oktobra preneo načelnik štaba major Maksimović. Pored toga, Popo­vić je u dtruštvu oficira govorio da je komanda kriva za velike gubitke i da bi vinovnike „trebalo poslati na giljotinu“ . Raporte komandanta divizije protiv neposlušnih podređenih zapovednika, u prvom redu komandanta brigada, zadržavao je pukovnik Dragutin Kušaković, na­čelnik štaba Dobrovoljačkog korpusa, koji je u međuvremenu obra­zovan.3 Kad je divizija povučena na odmor, grupa pripadnika orga­nizacije „Ujedinjenje ili smrt“ povela je protiv svog komandanta di­vizije kampanju u tolikoj meri da su se svi komandanti brigada i pukova (osim pukovnika Živana Mitrovića) našli pod istragom ili pod sudom, čak i tihi i povučem pukovnik Velibor Trebinjac.4 Rezultat ovoga trvenja i optuživanja bilo je smenjivanje pukovnika Hadžića i majora Maksimovića, februara 1917. godine.6

Članovi udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ najaktivnije su se anga- žovali oko formiranja II divizije, u kojoj ne bi bilo ljudi tipa Hadžića i Maksimovića, a koja bi paralelno i ravnopravno postojala pored je­dinice na čijem su se čelu nalazili pomenuti viši oficiri. Na ovome je naročito radio potpukovnik Aleksandar Srb, s čijim se koncepcijama u pogledu obrazovanja II divizije slagao pukovnik Kušaković. Kad je I divizija otišla u Dobrudžu, njih dvojica su učinili sve da od srp­skog Ministarstva vojnog dobiju dozvolu za ustrojenje nove divizije, Kad je saglasnost dobijena, njih dvojica, kao privremena komanda, zamolili su srpskog konzula о Odesi Marka Cemovića da se opet „umeša u stvari Odoreda“, te je on avgusta 1916. putovao u Petrograd i rusku Vrhovnu komandu (Stavka) da ubrza skupljanje dobrovoljaca za II diviziju. Kasnije je Cemović pisao Pašiću da su sve ovo „gotovo krijući radili“ .0

1 А —VII, X V I—46—I, br. 1, list 58—9, rukopis D. K. Mičića „Srpska vo j­ska“ . — О ovome je izbegao da piše sam Maksimović u svojoj stručno pisanoji detaljnoj studiji о borbama I dobrovoljačke divizije u Dobrudži (Споменица).

3 Споменица, 77, 105, 112; Корпус, 71, 79—80, 81. i 74;. М. Ж и в а н о ­в и h, n. d., 250, 659 .i 704.

3 А —VII, X —la—I, br. 3, 18, 36. — О ovome Maksimović ne piše u Cno- мении,и (vid. str. 173), ali donosi raporte St. Popovića iz dana borbi u Dobrudži u kojima se on žali na širok dodeljen mu front i na nedostatak artiljerijske potpore (74, 83).

* Kao пар. 5/1 .— U ovo vreme D. Semiz učinio je nezgodnu nesmotrenost, jer je redakciji lista Руское слово dao spisak poginulih i ranjenih oficira u Dobrudži, na što je Srpsko poslanstvo u Petrogradu zamolilo glavnu rusku cenzuru da ubuduće takve spiskove ne objavljuje. (А —V II, X —2a—I, br. 1, De- lovodni protokol štaba Korpusa № 191 od 23. Х/5. X I 1916.)

6 Корпус, 121.0 DASIP, JO, sv. I, Pov. J, br. 1331, M. Cemović N. Pašiću sa Pov.

br. 1103, iz Odese 15/28. V III 1917. Srb i Kušaković zalagali su se da se primaju i Česi i da se u okviru Korpusa obrazuje čehoslovačka jedinica (J. C e r m ä k , Naši V srpske armadč, Praha — Vršovia, 1923, 13.

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 195

Meseca septembra 1916. član organizacije potpukovnik Aleksan­dar Srb (koji je tokom 1915. godine branio obalu Dunava u severoi- stočnoj Srbiji) primio je komandu nad četničkim odredom u Rumu- niji.7 Odred je nastavio da prikuplja Srbe i zarobljenike Ruse koji bi preko Dunava prelazili u Rumuniju, da šalje četničke patrole (trojke) u Srbiju da skupljaju podatke о stanju u njoj i da održava veze s na­rodom, pripremajući ga za ustanak kad za ovo dođe direktiva. Ova služba je dobro funkcionisala. Obaveštajni zadaci odreda pod Srbo- vom komandom određeni su naredbom štaba Odeskog vojnog okruga (od 22. avgust/4. septembra), pre nego što je general Mihailo Živ- ković, komandant Dobrovoljačkog korpusa, prispeo u Odesu (7/20. sep­tembra). Naređenjem istog ruskog štaba (od 10/23. septembra) pot­pukovnik Srb je stavljen na raspolaganje ruskom vojnom izaslaniku „za veoma važnu poverljivu službu“ . Postojali su, naime, u Odesi pla­novi da se u vezi s akcijom u Dobrudži i na Solunskom frontu upadne s manjim kontingentima vojske u severoistočnu Srbiju, pobuni na­rod i spreči saobraćaj i dovlačenje trupa iz Panonske nizije prema So­lunskom frontu i Bugarskoj. Po naredbi koju je od Rusa primio, Srb je bio dužan da obaveštava narod u Srbiji „da se ne diže na oružje dok se ne naredi“ . Zbog okupacije dela Rumunije krajem 1916, me­đutim, odred je morao da prekine rad i da se povuče u Rusiju. Čet­nički odred je 7/20. novembra napustio Turn Severin, krećući se dano­noćno niz Dunav. S obzirom da je Srb bio izvesno vreme zauzet važ­nijim poslovima u štabu Korpusa i kod ruskog vojnog izaslanika u Bukureštu, general Zivković je (16/29. novembra) poslao za zapoved- nika odreda potpukovnika B. Simića, ozdravelog od rana.8

Predsednik srpske vlade N. Pašić referisao je о ovom četničkom odredu na sednici vlade 7/20. decembra 1916, ali se nije slagao s nje-

7 Ovaj odred organizovan je od građana i vojnika iz Ključa (Krajina) koji su prebegli u Rumuniju i živeli u Turn Severinu. U proleće 1916. kapetan ruske ratne flote Ratmanov prikupio je ove ljude i pomoću njih organizovao obaveštajnu službu u Srbiji. Ovaj četnički odred najpre je brojao 60 boraca. Slanjem dobrovoljaca i oficira iz Odese on je postepeno jačao, tako da je do­stigao broj od 5 oficira i 300—350 vojnika (Корпус, 122). — Solunska Велика Cpöuja pisala je (10/23. IV 1916, 3) da je preko 30.000 Srba izbeglo u Rumu­niju, gde su о trošku rumunske vlade smešteni u okolini Turn Severina. Prema ovom listu, srpska vlada je tamo uputila jednu regrutnu komisiju, koja je uz pomoć ruskih konzularnih vlasti izvršila regrutaciju 5.000 ljudi sposobnih za borbu, od kojih treba da se obrazuje puk koji će ući u sastav ruske vojske. Ova je vest možda trebalo da posluži kao dezinformisanje centralnih sila u vezi s formiranjem Srpskog dobrovoljačkog odreda u Odesi. Juna 1916. u Turn Severinu bilo je stvarno još svega 1356 izbeglica iz Srbije (Словенски Jyz. 19. V I 1962, 2).

8 Корпус, 122—3; kao nap. 9/II, 1/V; А —V II X —42—I, br. 20/6, koncept akta gen. Zivkovića komandantu I d ivizije sa О br. 296 od 11/24. X I 1916; X —1 I, br. 1, list. 68, 81. i 81—82. — О radu Četničkog odreda od 10/23. septembra do 13/26. oktobra 1916. vid. dnevnik rada odreda (А —V II, X V I—46—I, br. 2, list 3—57). — Potpukovnik Srb pozvan je 11/24. X I 1916. da iz Bukurešta odmah dođe u Odesu (А —VII, X —2a—I, br. 1, operacijski delovodni protokol Korpusa № 132 od 11/24. X 1916). — Ideji о upadu u Srbiju s dobrovoljačkim jedini­cama iz Rumunije kumovao je i srpski konzul u Odesi Marko Cemović (В. H r a b a k, Borba između crnogorskog dvora i srpske vlade oko obrazo­vanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916—1918. godine, Istorija X X veka, zbornik radova ID N VI, Beograd 1964, 186—7). Nju je prihvatio ruski car a koristi od rada odreda u Turn Severinu imale su ruske vojne vlasti koje su stvar preuzele u svoje ruke. О ovom odredu nije ni krajem oktobra 1916. bio obavešten srpski poslanik u Petrogradu. (DASIP, JO, sv. I, br. 7260, M. Spa- lajković Krfu, telegramom br. 870, iz Petrograda 10/23. X 1916.)

13 ’

j g g — BOGUMIL HRABAK

govim postojanjem. U vezi s tim on je zapisao: „Opet ošli svojim pu­tem. Pored jednog dobrovoljačkog odreda obrazuje se drugi, kako bi g. Božin Simić i g. Srb imali odred vojske kojim bi oni upravljali. To je pogrešno, no о tome će govoriti Ministarski Savet s Vrhovnim Komandantom ili Ministrom Vojnim kad budu zajedno.“9 Po dolasku u Odesu, odred nije mogao po usvojenoj ruskoj formaciji da postoji u Korpusu. Stoga je, kao policijska četa štaba, ušao u sastav Korpusa. Komandu nad ovom četom (posle 17/30. januara 1917) preuzeo je po­ručnik Stevan Rajković.10 To je bilo već u doba gonjenja potpukov­nika A. Srba i njegovih istomišljenika u Rusiji.

Obrazovanje komande Dobrovoljačkog korpusa nije pozitivno uti­calo na ozdravljenje prilika među višim oficirima I divizije. Na čelu nove partije oficira koji su došli s Krfa nalazio se „gvozdeni“ gene­ral Mihailo Živković. Blizak „Beloj ruci“ , Živković je imao nalog da uvede red i raščisti situaciju u I diviziji. On je, međutim, najmanje bio pogodan da izvrši taj zadatak, jer ništa nije činio bez sugestija i do- šaptavanja. Našavši se među crnorukcima i njihovim prijateljima koji su imali prevlast u diviziji, on se poveo za njima i promemo ori­jentaciju. Za ovu promenu general Živković je već unekoliko bio pri­premljen od ovog nerazdvojnog prijatelja, načelnik štaba pukovnika Milutina Lazarevića, jednog od najodanijih Apisovih saradnika i inače vrlo viđenog oficira i vojnog stručnjaka. Jedan od prvih Živkovićevih poteza bio je da telegramom zatraži Hadžićevo smenjivanje. Iako su odi Zivkovića sasvim suprotno očekivali, merodavni u Solunu su ipak postupili po traženju, verujući da je Živković na licu mesta mogao stvar bolje da presudi. Novi komandant divizije pukovnik Dragutin -Milutinović, međutim, opet je uzeo za načelnika štaba Vojina Maksi- •mo vica.11

Između viših oficira u I diviziji vladale su nesuglasice i početkom 1917. godine. Zbog njih je komandant Korpusa morao da (1/14. janu­ara) izda posebnu naredbu. General Živković je naglašavao da je oso­bito u ratno doba potrebno „da između starešina pojedinih jedinica vlada potpuna iskrenost, poštovanje i odanost jednih prema drugim. Vojska se ne da ni zamisliti ako među njenim starešinama vlada razr- dor i omraza i ako mlađi starešina nije vazda gotov, da sa puno iskre­nosti i poštovanja izvrši povereni mu zadatak; a stariji opet, ako nije toliko uzvišen da svoja naređenja zasniva samo na spraved'ljivosti i interesima službe.“ U naredbi je ukazano na tadašnje teške prilike za srpski narod i rečeno da je harmonija potrebna već i zbog velikog broja mladih oficira-dobrovoljaca iz drugih jugoslovenskih zemalja. Komandant I divizije pukovnik St. Hadžić negativno je primio ovu naredbu, te je tražio objašnjenja na kakve se nesuglasice u njegovoj diviziji misli.12

Clan organizacije major Radoje Janković krajem 1916. godine na­lazio se u Odesi, gde je otkrio i isleđivao velike zloupotrebe, koje je učinio kupujući i isporučujući hranu iz Rusije delegat srpske vlade dr Milan Sajnović sa svojim ortakom, trgovcem J. Cirkovićem. Cla-

0 DASIP, JO, sv. I, b. b., Ministarstvo vojno ministru inostranih dela sa FĐO br. 3233 od 6/19. X II 1916.

10 A —VII, X —45, br. 2, list 71’, naredba br. 98 štaba Korpusa od 17/30. I 1917; Корпус, 123 („štabna četa“ , kao privremena mera).

11 Kao пар. 5/1.12. А —VII, X —42—I, br. 10/2, list 1-2 i 3 (naredba sa Pov. AĐ br. 671

i Hadžićev akt Pv. AĐ br. 902 od 9/22. I 1918).

„CRNORUKCI“ U RUSIJI —

novi udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ bili su zainteresovani da se pokrene Odeska afera, jedna od najvećih korupcionaških ratnih afera, jer je Sajnović bio veliki štićenik Nikole Pašića, koji je znao da po­sreduje pri poslovima.13 Još meseca marta 1917. godine, kad su hap­šenja crnorukaca već bila u velikom toku, major Janković je ener­gično vodio istragu, izdejstvovao premetačinu Sajnovićevog stana, postavivši preko Rusa zahtev da se imovina Ćirkovića sekvestru je, a da se protiv Šajnovića povede krivični postupak; pri tome se nije obazirao na prigovor predsednika srpske vlade „da je Sajnović vladin delegat i visoki državni činovnik i da se ovakvim ponašanjem škodi i ugledu zemlje i položaju koji on zauzima.“14

III. Oko upućivdnja najistaknutijih članova organizacije iz Rusije u Solun i Bizertu (pre izbijanja februarske revolucije)

Istraga nad pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem i drugovima počela je poslednje sedmice 1916. godine. Na osnovu nekih dostava i izveštaja ministra unutrašnjih poslova od 12/25. decembra, mini­star vojni je 13/26. sproveo taj materijal načelniku štaba Vrhovne komande, a ovaj je od načelnika Sudskog odeljenja štaba zatražio hitan referat s mišljenjem („sutra do podne“). Referat je predložio istragu nad pukovnikom Dimi tri jevićem i nad sedam njegovih naju­žih saradnika. Među ovima nalazili su se i Božin Simić i Vojislav Goj­ković, tada u Odesi. Istraga je počela naredbom načelnika štaba Vr­hovne komande od 14/27. decembra 1916.1 Već dva dana kasnije pod udar isleđenja dospeli su najviđenij i članovi organizacije u Dobro­voljačkom korpusu. Naime, 16/29. decembra Vrhovna komanda je zatražila odi ministra vojnog da se „po ukazanoj službenoj potrebi“ odmah razreše od dotadašnjih dužnosti u Rusiji potpukovnici Božin Simić, Vojislav Gojković i Aleksandar Srb, s tim da se Simić i Goj­ković stave na raspoloženje Vrhovnoj komandi i upute u Mikru, a da

1B M'. Ж и в а н о в и Ь , n. d., 662. i 42. — О basnoslovnom bogaćenju Šajnovića i ćirkovića obavestio je Srpsko poslanstvo u Petrogradu još u jesen1916. godine Rus Mamulov, koji je 1915. bio u Srbiji. Po ovome, srpske šifre imala je na raspoloženju Cirkovićeva žena, rodom Nemica (ASFRJ, hartije J. M. Jovanovića, Prepiska, Milan Nenadić J. Jovanoviću, iz Petrograda24. Х/6. X I 1916). Kad je pokrenuta stvar protiv Radoja Jankovića i ostalih crnorukaca u Rusiji, a u vezi sa smrću A. Ćirkovića, srpsko Ministarstvo vojno je (sa АО br. 5608 od 3/16. II 1917) naložilo komandantu Korpusa: „Kada i ako se bude nad imovinom Асе Ćirkovića vršio popis, da prisustvuje i kapetan Vu- jičić, načelnik Ministarstva unutrašnjih dela, koji će obratiti pažnju na pri­vatnu prepisku Cirkovićevu. Sva važnija prepiska, ako li slučajno imala veze sa izjavom po delu đenšt. puk D im itrijevića i ostalih (da se) odu­zme i preda Vama.“ (А —VII, Х-^13—I, br. 27/17.) — U vezi s Sajnovićevim radom i s komisijskim izveštajima о tome interpelanti Nikola M. Marković i pop Bogoljub Milošević tražili su od N. Pašića izjašnjenje 25. II/7. IV 1918. u krfskoj Narodnoj skupštini (Стенографске белешке Народив Скупштине

од 12 фебруара до 14 априла 1918, Крф 1918, 83 састанак, 31. III/13. IV1918, 159). Kasnije su о istom podnosili interpelaciju i dr K. Kumanudi i Sv. Đorđević (novosadski Родол>уб, 29. X I 1923, 3). Šajnovića je štitio i M. Spalaj- ković, postavivši ga za generalnog konzula u Moskvi pod boljševicima. Uzalud je dr Radoslav Jovanović tražio da se Sajnović, po zahtevu sa Krfa, uputi na K rf ili u Solun. (A rh iv SR Srbije, fond dra Miroslava Spalajkovića, dr R. Jo­vanović Spalajkoviću, iz Moskve 8/21. V I 1918.)

14 DASIP, Pređsedništvo vlade, sv. III, Pov. br. 5, 6 i 10, Pašićevi tele­grami ministru vojnom od 20. II/5. I I I i 21. II/6. I I I 1917.

1 М. Ж и в а н о в и h, n. d., 67—8, 89.

198 — BOGUMrL H RABAK

se Srb pošalje na Krf kao neraspoređeni oficir. Ministarstvo je istoga dana prosledilo telegram о tome štabu Korpusa, izmenivši zahtev о razrešenju dužnosti za Sirnica i Gojkovića.2

General Živković je prvo naređenje о trojici crnorukaca u Kor­pusu primio prilično olako. On je, naime, (25. decembar/7. junuara- 1917) javio ministru vojnom u Solun da će bataljoni ostati bez koman­danta ako se Simić i Gojković pošlju u Solun; potpukovnik Srb, pak, bio je naznačen za komandanta divizijske artiljerije i njega niko nije mogao zameniti.3 Uskoro zatim specijalni islednik Vrhovne komande po del u istrage nad Apisom zatražio je da se izvrši pretres lično i nad stvarima Božina Simića i Aleksandra Srba.4 Pretres je obavljen od­mah po prijemu naloga, ali nije nađeno ništa što bi se odnosilo na pokrenutu istragu.5 Po naknadnom naređenju, pretres je izvršen i nad potpukovnikom Gojkovićem, ali ni on nije dao nikakvog rezultata.6

Podršku protiv odlaska iz Korpusa Simić i Srb su odmah dobili od strane narodnog poslanika Srpske skupštine Uroša Brkića, koji se bavio u Odesi i u Rusiji. On je lično uputio Pašiću (31. decembra 1916/13. januara 1917) telegram sledeće sadržine: „Premeštaj Srba i Božina Simića izazvao je mučan utisak u svima srpskim i jugoslo- venskim krugovima. Ovde na osnovu rada njihovog opšte je uverenje, da su oni od neobičnog značaja i u oficirskim i u krugovima vojničkim za definitivno izjednačenje svih razlika i nesuglasica među Srbima, Hrvatima i Slovencima u Korpusu i da služe ne samo kao ugled nego i škola ostalim oficirima; odvajanje u ovom trenutku biće nesumnjivo štetno za srpsku stvar ovde; zato ako je ikako moguće njih ovde ostaviti, moleći da se to učini u interesu naše nacionalne stvari, koja nije još ni približno toliko sazrela i svršena, da njeni najbolji pred­stavnici ovde mogu biti odstranjeni od nje.“7

2 А —VII, V —16—I, br. 5, Vrhovna komanda ministru vojnom sa Pov. FĐO br. 25599; Ministarstvo vojno Korpusu sa Pov. FAO br. 744; ukaz sa Pov. FAO br. 756; X -1 - I , br. 1, list 105-6 od 21. X I I 1916/3. I 1917; X - l v - I I I , br. 13; I I I—474, br. 5/1; X -4 3 - I , br. 27/1.

8 А —V II, V —16—I, br. 17, gen. Živković ministru vojnom AĐ Pov. br. 620, iz Odese 25. X II 1916/7. I 1917. — Ministar B. Terzić je svojim odgovorom od 27. X I I 1916/9. I 1917. zahtevao da se njegovo ranije naređenje bezuslovno iz­vrši, upućujući Zivkovića da za Korpus traži nove oficire. —Словенски Jyz je 25. X II 1916 (7. I 1927, 4—5) doneo pozdravno pismo dopisnika. Petit Parisien-a, Paula Du Bocheta Srbu.

* А —VII, X —43— I, br. 27/2, gen. B. Terzić komandantu Korpusa sa FAO br. 852 od 25. X I I 1916/7. I 1917.

5 A —VII, V —43—I, br. 12 i 33, Ministarstvo vojno štabu Korpusa i gen. Živković ministru vojnom sa br. 634 od 30. X II 1916/12. I 1917; X —43—I, br. 27/3, izveštaj komande Korpusa Solunu о saslušanju i pretresu nad Simi- ćem i Srbom.

0 А —VII, V —16—II, br. 3, gen. Živković ministru vojnom sa AĐ Pov. br. 677, iz Odese 1/14. I 1917. — Pretres nad stvarima V. Gojkovića Ministarstvo vojno zatražilo je 29. X I I 1916/11. I 1917. sa FAO br. 875. (A -V I I - 4 3 - I , br. 2713i 2716.)

7 DASIP, JO, sv. I, J Pov. br. 56, Sajnović Pašiću iz Odese 31. X II 1916/13. I 1917. — Pašić je ovaj telegram pročitao na ministarskoj sednici 2/15. I 1917, ali nije zabeležio šta je na njoj rešeno i nije odgovorio Brkiću. —— Poslanik Uroš Brkić održavao je prijateljske veze s Aleksandrom Srbom i posle Srbovog odlaska u Moskvu. On mu je u tom periodu uputio tri pisma. Prema ovima, izlazi da je Brkić odlazio generalu Zivkoviću i govorio u korist crnorukaca. Sam je pisao Srbu da je njihova stvar pravedna i da ne treba da se boje, jer kako među izbeglicama tako i među onima koji su ostali u Srbiji, ima vrlo mnogo prijatelja njihovih. Naveo mu je da je dobio tri pisma sa Krfa, od narodnih poslanika, između kojih i pismo od Nastasa Petrovića, u kome je Petrović javljao da mnogo njihovih prijatelja rade kod Pašića i ostalih

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — ^ 9 9

Da ne bi morali odmah da putuju, dok se situacija bar donekle ne razjasni, Srb i Gojković su (30. decembra 1916/12. januara 1917) podneli raporte da su bolesni. Ministar vojni u Solunu nije mnogo verovao ovim oboljenjima na mah, te je tražio obaveštenje da li su bili bolesni pre saopštenog im naređenja i ко su bili članovi lekarske komisije; odmah je, međutim, dao na znanje da ne odobrava bolo­vanje u Rusiji. Komisija koja je obavila pregled našla je da Srbu treba odobriti tri a Gojkoviću dva meseca bolovanja. Potom su ovi ponovo podvrgnuti pregledu da se utvrdi da li mogu putovati; ko­misija je utvrdila da bi putovanje moglo biti „od najtežih posleđica po njihovo zdravlje“ . Simić je upućen u Solun 1/14, a Srb i Gojko­vić su primili dokumente za odlazak 5/18. pa 9/22. januara.8 Kod Gojkovića je potom bilo još nekoliko lekarskih konsultacija.0 Kod Srba, pak, izgleda da se pojavila namerna pogreška, jer je Živković i njega uputio u Solun, iako je traženo da dođe u Bizertu.10

Povodom pokrenute istrage u Solunu traženo je da se u Solun pošalje i kapetan Vladimir Krstić. Ovaj se, međutim, isto tako na­šao u postelji zbog karddjalne astme i načelnik saniteta Korpusa sma­trao je da njegovo putovanje u Makedoniju apsolutno ne dolazi u obzir.11 U Odesi se odmah proneo glas da je premešten i pukovnikčlanova vlade da se ljudi ne osude. (A —JAZU, A —JO, sv. 108, dodadak od 7. V II I 1917. pismu dra A. Mandića londonskom Jugoslovenskom odboru, iz Petrograda od 4. V II I 1917.)

8 А —V II, X —43—I, br. 27/5 i 27/7, g'en. Živković ministru vojnom sa Pov. AĐ br. 672 i 680 od 1/14. i 2/15. I 1917; br. 27/9, ministar vojni štabu Korpusa sa FAO br. 1049 od 7/20. I 1917; V —16—II, br. 2, ministar vojni štabu Korpusa 4/17. I 1917. i odgovor gen. Zivkovića AĐ Pov. br. 642 od 1/14. I 1917. i AĐ Pov. br. 680. — Prvu komisiju sačinjavali su lekari: pukovnik Veličković, major Ivković i poručnik-dobrovoljac dr Jambrišak (piše Ambrišek, ali to je svakako greška) (А —VII, V —16—I, br. 34, gen. Živković ministru vojnom sa AĐ br. 737, iz Odese 9/22. I 1917; X -4 3 - I, br. 27/9).

9 Posle toga (16/29. I) dežurni lekar kapetan dr Dragutin Freja (dobro­voljac, Ceh) izvestio je štab Korpusa da je Gojković bolestan. Po naređenju generala Zivkovića, pregled je izvršio načelnik saniteta Korpusa pukovnik dr Zerajić, koji je usled iskašljavanja krvi zbog rane u grudima i akutnog zapaljenja gornje vilice bio mišljenja da putovanje ne bi dolazilo u obzir pre10 dana a potom na lični rizik bez lekarskog uputstva. S ovim se složio speci­jalni islednik u Solunu, te je Gojkoviću odobreno da u Odesi odsedi još 10 dana. (А —VII, V —56—II, br. 29, Z ivkovićev šifrovani telegram AĐ br. 3980 ministru vojnom od 20. 8/2. II 1917; Terzićev akt isledniku puk. Dunjiću sa Str. Pov. FAO br. 147 od 22. 1/4. II 1917; Dunjićev odgovor Pov. br. 345 od26. 1/8. II 1917.) Sredinom februara Gojković je ponovo podneo raport da usled bolesti ne može da krene na put. Pukovnik dr Zerajić je opet bio mišljenja da se Gojković još ne može ekspeđovati u Solun bez opasnosti po zdravlje i tražio je da jedna ruska komisija pregleda Gojkovića radi upućivanja na kli­matsko lečenje. S ovim se nije saglasio gen. Živković, nego se ponovo obi'atio ministru vojnom s pitanjem kako da postupi s Gojkovićem. Ministar B. Terzić naložio je da jedna komisija od srpskih lekara i oficira (!) ustanovi stanje Goj- kovićevog zdi-avlja, insistirajući da Gojković što pre izađe pred sud u Solun. (А —V II, I I I—274, br. 5/2, gen. Živković ministru vojnom sa AĐ br. 834 od 7/20. I I 1917. i odgovor gen. Terzića od 11/24. II. 1917; X —lv —III, br. 13, uve- renje dr D. Freja od 10/23. II 1917. о stanju Gojkovićevog zdravlja.)

10 Zbog ovoga se ministar Terzić obratio Vrhovnoj komandi, od čijeg je Sudskog odeljenja tek 24. III/6. IV 1917. dobio zahtev da se odmah pošlje u Solun, pored B. Simića i V. Gojkovića, i Srb i major Radoje Janković. (А —VII, V —16—I, br. 22, ministar vojni Vrhovnoj komandi sa Str. Pov. FAO br. 1437 od 21. 1/3. I I 1917; V—16—I, br. 23, puk. Gojko Pavlović ministru vojnom sa Str. Pov. SD P 3133 od 24. 111/6. IV 1917.)

11 А —V II, V—56—IV, br. 13, Ministarstvo vojno Vrhovnoj komandi sa Pov. FAO br. 6963, povodom telegrama komandanta Dobrovoljačkog korpusa Pov. AĐ br. 1655 od 15/28. I 1917.

200 — BOGUMIL HRABAK

Stojan Popović.12 Od nižih oficira pokrenut je kapetan Aleksandar Dukić, član organizacije, i to kao svedok. S obzirom da dragoceno svedočanstvo nije cd njega izvučeno u Korpusu, specijalni izaslanik u Solunu tražio je da mu se kapetan Dukić uputi u Solun; nema, me­đutim, podataka da je Dukić stvarno putovao u Solun.13 Po nalogu ministra vojnog, početkom februara ispitan je dobrovoljac Bosanac- Vladeta Bilbija kao svedok. Istragu je zanimalo da И je on bio na službi u štabu Užičke i Timočke vojske, da li se viđao s Apisom i ma­jorom Ljubom Vulovićem, da li mu je u stan na Krfu dolazio Vulović i šta mu je govorio, dia li mu se žalio Boško Arežina da crnorukci žele dia ga upotrebe za akcije i da li je Vulović dao Milanu Ciganoviću 300 rubalja dia ih podeli među Bosance dobrovoljce.14

Naredba načelnika štaba Vrhovne komande za sve oficire od 22. decembra 1916/4. januara 1917. о radu grupe ambicioznih oficira koji su, prema naredbi, agitovali protiv državne uprave i ubijali duh i disciplinu u vojsci pročitana je s velikim zakašnjenjem u Korpusu, jer je nju ministar vojni otpravio pismom tek 10/23. januara.15 Mo­žda je to u Solunu učinjeno namerno imajući u vidu podatke о navod­noj uzbuđenosti duhova u Korpusu i Odesi.

Kad je postalo jasno da je stvar s crnorukcima ozbiljna u najve­ćoj meri, izvršen je pregled arhive Korpusa. Tu je nađen neki ,,ate- stat“ , koji je u svoje vreme u ime štaba I divizije major Maksimo­vić dao Dušanu Semizu. Odmah je general Živković zatražio izjavu od Maksimovića zašto je davao „atestat“ Semizu, kad on nije bio u njegovom odeljenju, i kad se izdavanje sličnih „atestata“ protivi pra­vilima i propisima srpske vojske.10 Ovakve izjave nisu imale šta da govore о savesti jednog „kontraća“ , nego о savesti brižnog starešine Korpusa, čije raspoloženje baš nije bilo najvedrije.

Držanje prema smenjivanju pukovnika St. Hadžića i neekspedi- tivnost u pogledu upućivanja najviđenijih crnorukaca u Solunu ba­cili su neprijatne senke i na samog komandanta Korpusa. Zbog toga je on našao razloga da о tome razmeni misli i pisma sa srpskim posla­nikom u Petrogradu drom Miroslavom Spalajkovićem, čovekom re­genta Aleksandra. U pismu od 12/25. februara, posle dugačkog uvoda punog nacionalnog entuzijazma, general je о istrazi u Solunu i о cr-

12 Ovo obaveštenje doneo je iz Odese jednom od sekretara Srpskog po­slanstva u Petrogradu Milanu Nenadiću predstavnik Jugoslovenskog odbora u Odesi F. Potočnjak. (ASFRJ, hartije J. M. Jovanovića, grupa: Prepiska, M. Nenadić J. M. Jovanoviću, iz Petrograda 25. 1/7. I I 1917.)

13 Specijalni izaslanik u Solunu, naime, dobio je informaciju da je Dukić aprila 1916. u Londonu pričao majoru Sretenu Todoroviću kako je potpukovnik Srb prilikom jedne zdravice kazao da je prestolonaslednik Aleksandar pri­vremeni prestolonaslednik. Kapetan Dukić na isleđenju u Odesi izjavio je i zakleo se da majoru Todoroviću ništa nije govorio u gornjem smislu. (А —VII, V —56—I, br. 16; II, br. 13 i 16, ministar vojni štabu Korpusa sa Str. Pov. FAO br. 1122; Živkovićev odgovor AĐ Pov. br. 752 od 13/26. I 1917. i zahtev puk. Du- njića sa Pov. br. 304 od 19. 1/1. II 1917; ministar vojni štabu Korpusa 19. i/ l. II 1917; X —43—I, br. 27/10 i 11.)

14 А —VII, X —43—I, br. 27/36, general Živković ministru vojnom AĐ br. 1419 od 23. 1/5. I I 1917 (nema saslušanja u aktima). — Prvim svojim aktomо Bilb iji sa Pov. Sud. br. 1102 od 20. 1/2. II 1917. gen. Živković je javio Solunu da se nikakav dobrovoljac Bosanac Vladeta Bilbija ne nalazi u Korpusu.

1B А —VII, X —1—I, br. 2, operacijski dnevnik Korpusa, list 35, akt ministra vojnog štabu Korpusa sa FAO br. 4306 od 10/23. I 1917.

10 А —VII, Х -43—I, br. 27/30, general Živković komandantu I divizije sa Pov. AĐ br. 2948.

„CRNORUKCI“ U R U S IJ I— 201

norukcima u Korpusu pisao: „Na preveliku našu žalost iskrslo je i to pitanje, pored svih ovih tako teških i tako svetlih naših vojničkih pro­blema za rešavanje. No spokojan sam i blažen, jer mi je Korpus sve- tao kao sunce u tome pogledu. Znajući da je samo jedinstvo vodilja svetloj pobedi, ja sam potpuno spokojan u tome pogledu i uveren da ću i u buduće kao i do sada razvijati kod mojih oficira najlepše vrli­ne odanosti prema uzvišenom Kraljevskom Domu ponosne nam ota­džbine.“ Posle ovih uvodnih razmatranja general Živković je nastavio: „No po velikoj nesreći steklo se je, g. Ministre, čak i ovde mnogo nevaljalaca, koji svoju dušu hrane jedino intrigom i služe se sred­stvima najniže vrste samo do cilja da dođu. Protivu mene se je ovde pokrenula čitava jedna sramna kampanja i to od ljudi, koje sam vi­soko cenio. Od stupanja svoga u vojsku posvetio sam se samo i jedino obrazovanju svoje duše u pogledu vojništva i činio svagda samo ono što bi njegove redove podiglo do one visine sa koje bi se gordo moglo krenuti s pobede. Budući samo i jedino vojnikom, mrzio sam svaku moguću oligarhiju u vojsci, što je i Vama, G. Ministre, svakojako do­bro poznato. Svoj rad smatram svetlim kao sunce i nikada ne stre­pim od proveravanj a, već naprotiv u njemu nalazim duševne naslade i spokojstva jer sam ubeđen u njegove plodonosne rezultate po mene.“ Hvaleći se dobro organizovanim Korpusom, on je na kraju pisma za­molio Spalajkovića „da svaku intrigu“ protiv njega „sa gnušanjem“ odbije. Slično pismo, samo bez direktnog pominjanja udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ poslao je general Živković i srpskom poslaniku u Bukureštu Pavlu Marinkoviću.17

Zanimljiv je i odgovor koji je Spalajković napisao pošto je Živ- kovićevo pismo pokazao knjeginji Jeleni, kćeri kralja Petra. „Javite meni podrobnije, pisao je Spalajković, sve što vam leži na srcu i ne brinite se ništa. Mogu vas uveriti о najiskrenijim simpatijama njezi­nim prema vama. Ima malo ljudi koje on (sic!) tako iskreno ceni i voli kao vas.“ Ruski car je pred samo izbijanje februarske revolucije pozvao knjeginju Jelenu radi razgovora о njenim utiscima prilikom obilaska Dobrovoljačkog korpusa (kojom prilikom je knjeginja insi­stirala na srpskom a ne jugoslovenskom karakteru korpusa); sam car se u razgovoru pohvalno izrazio о Korpusu. Na kraju pisma je stajala poruka: „Produžite raditi sa vašim mladićskim oduševljenjem i pu­nom verom u vojnički i nacionalni uspeh vaše misije u istoriji Ju- goslovena.“ Na ovakve poruke i komplimente sledio je skrušen i za­hvalan odgovor.18

Nekoliko dana kasnije Živković se ponovo obratio Spalajkoviću, prenoseći mu razgovor koji je Sajnović imao s pukovnikom St. Hadži- ćem, tada vojnim izaslanikom u Jaši ju. Hadžić je pretio da će se di­rektno obratiti prestolonasledniku Aleksandru da bi se razračunao sa svojim protivnicima u Korpusu, a u vezi sa sukobima nastalim posle

lV~ А —VII, X V I—43—I, br. 25 i 26 (13/26. II 1917). — Karakteristično je po- minjanje reči „svetao“ u tri uzastopne rečenice.

i» А —VII, X —la—I, br. 30, Spalajković generalu Živkoviću pismom od 24. II/9. I I I 1917 („on“ u pismu je bez sumnje regent, jer su se celokupan pro­ces i afera stvarno vrteli oko njega). Knjeginja Jelena posetila je komandu Korpusa 28. 1/10. II 1917. — Živkovićev telegram od 1/14. marta je glasio: „Re­dovi Vašeg telegrama koji sam primio 24 o. m. očarali su me i najslađa su duševna hrana mome, tolikim borbama u životu, iznurenom telu. Kroz njih veje onaj osećaj i one želje, koji će biti kamen temeljac mojoj energiji i odu­ševljenom poletu u sjajnom no teškom podizanju zajedničkog doma svih Ju- goslovena.“ .. .

2 02 ~ BOGUMIL HRABAK

neuspeha u Dobrudži. „Pukovnik Hadžić, pisao je general Živković, svuda se izražava, u čemu ga pomaže i major Maksimović, da uzrok nedaćama njegove divizije i gubitku njegovog autoriteta leži u tajan­stvenoj crnorukačkoj organizaciji, koju ja iz dubine duše osuđujem.“ U ovom smislu izrazio se pukovnik Hadžić pred' svoj odlazak u Ru­muniju i pred generalom Zivkovićem. Komandant Korpusa opet je uveravao poslanika „da je ovaj Korpus uređen na zdravoj osnovi i da je čist od svih mogućih organizacija, koje bi bile uperene protiv dobra, slave i veličine naše zemlje i njenog dičnog predstavnika u licu Nj. Kr. Visočanstva Prestolonaslenika Aleksandra“ .19

Predstavnik londonskog Jugoslovenskog odbora u Odesi dr Franko Potočnjak i budući član odbora a pre februarske revolucije samo ofi­cir Korpusa dr Milivoj Jambrišak stvarno su simpatisali s crnorukci­ma pre izbijanja revolucije. Ovo je utoliko značajnije što je Potočnjak dobro stajao i kod prestolonaslednika Aleksandra i kod N. Pašića; mo­žda je na ovakav stav uticalo blagonaklono držanje masona Jugoslo- vena prema organizaciji „Ujedinjenje ili smrt“ . Potočnjak je odi pot­pukovnika Srba dobio veću svotu novca kao ličnu pozajmicu za održa­vanje lista Slovenski Jug. Kad je Potočnjak došao u sukob s nekim srbijanskim oficirima zbog postupka ovih prema dobrovoljcima i nji­hovog držanja prema jugoslovenskoj ideji, potpukovnik Srb je prvih dana 1917. pomagao grupu jugoslovenskih nacionalnih radnika u Odesi (dr M. Jambrišak, dr G. Stojanović, Branko Orlović, dr Đ. Ko- lombatović), koja je radila na tome da se Potočnjak ukloni iz Kor­pusa.20

О odjeku preganjanja članova udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Solunu i u Dobrovoljačkom korpusu na dobrovoljce postoje suprotna gledišta. Po češkoj historičarki Miladi Paulovoj (stručnjaku za jugo- slovensko pitanje u prvom svetskom ratu, koja je radila uglavnom na osnovu podataka dobijenih od ljudi oko Jugoslovenskog odbora), „če­tvorica majora zavjere“ (Srb, Gojković, Simić i Janković) „su uživali veliki ugled radi svoga jugoslovenstva“ . Kad su pozvani na proces u Solun, navodno, „stalo se to u korpusu komentarisati u smislu, da se tako postupa s njima kao s dobrim Jugoslovenima, te se uzbuđenje tim povodom još povećalo“ .21 Sasvim su drukčijeg mišljenja autori pubUkacije Jugoslovenski dobrovoljački korpus u Rusiji 1914—1918, koji su jednim delom radili na osnovu arhivskog materijala Korpusa: „Ovi oficiri — članovi udruženja ,Ujedinjen je ili smrt’ nisu imali ni­kakvog uticaja na dobrovoljce. Ako su se crnorukci u čemu i protivili političkom kursu najviših korpusnih vlasti — to je ostajala interna stvar ,oficira sa Krfa’ ; sa dobrovoljcima oni niti su tražili, niti su imali kakvih veza u cilju izvođenja jednog pravilnijeg političkog kursa.“22

10 А —V II, X —la—I, br. 29, general Živković Spalajkoviću sa О br. 608 od 21. II/6. I I I 1917.

20 A —JAZU, A —JO, sv. 45/380, Potočnjak Odboru, iz Petrograda 8/21. I 1917; sv. 108, Jambrišak Odboru, iz Odese 22. V II 1917. — Potočnjakov protiv­nik bio je i ađutant komandanta Korpusa kapetan Majstorović, koji nije bio član organizacije, ali je bio glasnogovornik one struje u Korpusu koja je u leto 1917. preduzimala akcije koje su išle u prilog stavovima članova orga­nizacije. (Historijski arhiv Zagreba — u daljem tekstu: H A Z —, zbirka „Disident­ski pokret“, koncept i beleške M. Banića povodom spremanja materijala za razgovore s prof. drom T. G. Masarikom.)

21 M. P a u l o v ä , Jugoslavenski odbor, Zagreb 1924, 320.ss Корпус, 178-9.

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 203

Nijedno od pomenutih mišljenja, uzeto u celini, ne odgovara histo­rijskoj istini. U vreme pre februarske revolucije, ni u pogledu jugo- slovenske ideje ni u vezi s drugim pitanjima i momentima iz dnevnog života, crnorukci, uglavnom viši oficiri, nisu bili mnogo povezani s jugoslovenski orijentisanim mladim oficirima-dobrovoljcima, u og­romnoj masi potporučnicima i poručnicima. Veze i kontakti su uspo­stavljeni ili prošireni tek posle februarske revolucije i tzv. disi­dentskog pokreta kod oficira-dobrovoljaca, pokreta koji crnorukci nisu izazvali i na koji nisu uticali. Među oficirima-dobrovoljcima po­sle Dobrudže nije bilo članova organizacije. Dok s vojnicima nisu imali političkog dodira, treba pretpostaviti da su neke posredne veze ipak imali s oficirima-dobrovoljcima, van Odese, naročito po povratku s dobrudžske kampanje, kad se u nekoliko mesta usredsredilo vrlo mnogo oficira, uz to i gotovo besposlenih. U svakom slučaju, prvih nedelja 1917. godine u dnevnim razgovorima i susretima komentari- salo se, bez sumnje, о istrazi i procesu u Solunu. Oficiri-dobrovoljci morali su biti zainteresovani da vide kakve ih političke prilike i stil političke borbe očekuju u novoj, zajedničkoj državi. Ipak, gonjenje crnorukaca u Korpusu nije izazvalo nikakvu veću uzbuđenost ni po­litičke manifestacije kod oficira-dobrovoljaca, iako su elementi krize oko jugoslovenskog problema već iz ranije postojali; u disidentskoj krizi oficiri-dobrovoljci nisu se obraćali za pomoć ili mišljenje čla­novima udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ .23

IV. Izjave članova udruženja „Ujedinjenje ili smft“ u Rusiji о članstvuu organizaciji

Februarska revolucija, koja je iz ruske politike uklonila cara Ni­kolu II, velikog zaštitnika Pašićeve politike, neposredno je uticala na rad i mogućnosti delovanja crnorukaca u Rusiji. Već u toku marta i aprila, prilikom davanja izjava na pitanja о njihovom članstvu u

23 U finanlnom izveštaju о radu Korpusa pukovnika Svet. Tasovac je (16/29. I I I 1918) tvrdio da su Srb, Gojković, Simić i Janković sa svojim poma­gačima pozivali vojnike, podoficire i oficire da napuste Korpus, jer im mogu osigurati prijem u rusku vojsku, i to u neboračkim jedinicama, a oficirima mogu izraditi i sticanje višeg čina (В. H r a b a k, K om iteti u jugoslovenskoj dobrovoljačkoj vojsci u Rusiji 1917. godine, Istorija X X veka, Zbornik radova ID N I I I (1962), 282 — u daljem tekstu: Kom iteti). Za ovo se ne može naći ni­kakve potvrde za period do zrelog leta 1917. godine. Izvesne akcije oficira do­brovoljaca su postojale protiv neprijatelja crnorukaca, ali ove pojave još ne ukazuju na povezanost članova organizacije pa ni njihovih pomagača s ofi­cirima-dobrovoljcima. Jedan oficir iz I i jedan oficir iz II puka, na primer, tražili su u proleće 1917. raportom od komandanta Korpusa da se smeni na­čelnik štaba I d ivizije major Maksimović, koji da je kriv za velike gubitke u Dobrudži, vređa ljude i važi kao „zao duh divizije“ . Slične je primedbe činioо majoru Maksimoviću i predstavnik londonskog Jugoslovenskog odbora dr M. Jambrišak. Ove predstavke general Živković je odbio s obrazloženjem da divizijom komanduje komandant a ne načelnik štaba. U istom smislu odbijena je molba za premeštaj komandanta I brigade I d ivizije pukovnika Đure Josi- povića, koji je izjavio da je major Maksimović njegov „krvni neprijatelj“ . (А —V II, X —42—I, br. 9/4, list 8—8’, gen. Živković ministru vojnom sa Pov. AĐ br. 2887.) Iako se za Jambrišaka i Josipovića može reći da su bili bliže „Crnoj“ nego „Beloj ruci“ , rasprave oko Maksimovića pojavile su se još u je- sen 1916. godine. Oficiri-dobrovoljci negodovali su protiv Maksimovića pre svega zbog njegovog ekstremnog velikosrpskog stava. U ovo vreme nijedan od četvorice glavnih crnorukaca nije se nalazio ni u Odesi ni u jednom od mesta gde su se nalazili kantonmani dobrovoljačkih jedinica.

204 — BOGUMIL HRABAK

udruženju (datum stupanja, broj grupe, položene zakletve, ко ih je vrbovao i uveo u organizaciju), četvorica najistaknutijih članova or­ganizacije u Rusiji već su digla glavu. Uzimanje izjava od crnorukaca (o čijem su ulaženju u udruženje najbolje svedočili nađeni spiskovi članova) trebalo je samo donekle da pruži elemente za istragu (koja je koncem marta već bila završena); odgovori na pitanje kod crnorukaca u Rusiji bili su stvarno prilika da se pomenuti oficiri odreknu svog pripadništva organizaciji, i tako „sačuvaju“ za vojsku, dok se ne po­vrate na Solunski front ili u zemlju. Zbog toga su od nekih uzimane izjave i po dvaput, a pojedina anketna saopštenja delovala su po­malo kao opravdanje ranijeg članstva. Izjave su uzimane na pojedi­načni zahtev srpskog ministra vojnog i posle njih je veći deo crno­rukaca pasiviziran u Rusiji i zadržan u Korpusu. Od onih od kojih se nije očekivalo da će se odreći političke delatnosti protiv orga­nizatora procesa odgovori na pitanja su traženi naposletku, iako bi za istragu bilo prirodno da se takvi najpre ispitaju. Crnorukci viši oficiri su svojim dodacima uz odgovore na pitanja uklanjali utisak о ovakvom karakteru tih izjava. Akcija oko davanja izjava nije bila, prema tome, obična anketna akcija.

Najpre je (8/21. marta) tražena izjava od majora Radoja Janko­vića. U spisku lica udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ stajalo je da je Janković zauzeo deset brojeva, od 296 do 305. Po naređenju Ministar­stva, komanda Korpusa je odmah po prijemu telegrama iz Soluna tražila od majora Jankovića da pismeno izjavi koja su lica upisana pod pomenutim brojevima, da li su i kada položila zakletvu. Zanim­ljivo je da je komanda Korpusa, na svoju inicijativu, naredila da sa­slušanju prisustvuju konjički potpukovnik Đorđe Krstić, artiljerijski major Mati ja Blagotić i intendantski potpukovnik Milan Milićević, koji su došli u Odesu kad se formirao Korpus, i za koje se verovatno pretpostavljalo da su članovi organizacije i da ih na vezi dirži Janko­vić. Janković je izjavio da ništa ne zna о pomenutom spisku lica, ne želeći da ništa dalje odgovara u vezi s tim, jer je takvo ispitivanje smatrao vređanjem. Kad mu je skrenuta pažnja da je reč о naređe­nju Ministarstva, pismeno je izjavio: „Ne stoga što bih se osećao kri­vim, saučesnikom ili sprovodiocem gornje organizacije, nego jedi­no iz ponosa koji osećam ne odgovaram ništa po ovakvim pitanjima.I molim da mi se ovakva pitanja u buduće ne postavljaju. Ima da bu­dem predat sudu ako se ima kakvih podataka о mojoj nepatriotič- nosti.“ 1

Istoga dana (8/21. marta) Ministarstvo vojno sprovelo je akt minisrtra vojnog iz Soluna da se zatraže pismeni odgovori na pet pita­nja koja su se odnosila na učešće u organizaciji od pukovnika Sto- jana Popovića, potpukovnika Sime M. Cucića, majora Radoja M. Jan­kovića i Jeremije M. Stanojevića i kapetana II klase Velizara Đu- rića i Aleksandra D. Dukića, koji su se svi nalazili u Odesi.2

Odmah zatim su 10/23. marta dali odgovore major Jeremija Stanojević, u Korpusu upravnik škole rezervnih oficira, i ponovo major Rađoje Janković. Major Stanojević je korektno odgovarao na

1 А —VII, X —43—I, br. 27/13, Ministarstvo vojno Korpusu sa АО br. 5589 od 8/21. I I I 1917. odgovor Korpusa Ministarstvu sa Pov. С br. 1246 od 8/21. I I I1917. i naređenje Korpusa Pov. С br. 1243 (o trojici prisutnih). Major Blagotić je u to vreme bio ađutant. gen. Zivkovića (Словенски Jyz 11. IX 1916, 1)

- А —VII, X —43—I, br. 27/14. — Terzićev akt nosio je datum 28. februara, a akt Ministarstva 8. marta (АО br. 5467), dakle sa zakašnjenjem od deset dana.

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — '20 5

pitanja, ali na pitanje о ulaženju u udruženje je revoltirano prime- tio: „Za organizacije me nije niko vrbovao, jer ja nisam najamnik; u organizaciju sam stupio dosledno svojim idejama.“ Ime čoveka koji ga je uveo u organizaciju krajem 1911. godine nije hteo saopštiti, jer nije želeo da bude denuncijant. Major Janković je ponovio svoj iskaz sa protokolarnog saslušanja od 8/21. marta, da ne može da odgovori na tražena pitanja, tim više što njegovi, iskazi ne bi imali „praktičnog značaja niti ikakva uticaja na opšte dobro krune i naroda“ ; prethodno je napomenuo: „Na svojoj oficirskoj savesti i srpskoj lojalnosti ne­mam, na časnu oficirsku reč, nikakva — ma i najmanjeg greha. Uve- ren sam da ih i u buduće neću imati.“3 Može se steći utisak da se že- lelo da se Janković nekako „sačuva“ , te da svojim držanjem, kao istaknuti čovek organizacije, povuče i druge ili olakša rad istrazi.

Komandant I puka pukovnik Stojan M. Popović, ađutant I divi­zije kapetan Velizar D. Đurić i komandant V puka potpukovnik Sima M. Cenić odgovorili su 12/25. marta. Popović je porekao članstvo, čak je tvrdio da mu nije poznata organizacija. U dodatku je izjavio: „dok sam služio u garnizonu Kruševačkom i Beogradskom, radio sam, ko­liko su mi moje materijalne sile dopuštale i službeno vreme, na pro­pagandi, upoznavajući se sa ljudima iz sviju naših krajeva koji su pod Austro-Ugarskom; inače nisam stupao ni u kakve organizacije. Izgleda mi neverovatno da se ovakav moj patriotski rad još pre 1912. godine ceni sad na ovaj način.“ Ađutant Đurić je podrobnije opisao ritual prilikom stupanja u organizaciju i označio je ljude koji su ga u nju uveli 1911. godine, ali je primetio da je položio pismenu zakletvu ne sumnjajući ni najmanje u tačnost reči budućeg starešine grupe, — „bez razmišljanja, ispunjen jedino patriotskim mladićskim žarom“ ; dodao je da nikad nikakav nalog od udruženja nije primio. Zanimlji­vo je da se kapetan Đurić nije libio da tvrdi da nije stupio u udru­ženje „Ujedinjenje ili smrt“, već u patriotsko društvo čiji je cilj ujedi­njenje srpstva. Ovakvi odgovori značili su stvarno odricanje od orga­nizacije i išli su za tim da se istrazi pruže svedočanstva ne о ritualu prilikom stupanja u udruženje nego о opštem funkcionisanju organi­zacije. Potpukovnik Cenić je izjavio da nema šta da odgovori na pi­tanja, i on je na svih pet pitanja odgovorio odrečno.4

Božin Simić, Vojislav Gojković i rezervni pešadijski major Milo- rad Petrović dali su pismene odgovore tek sredinom aprila, i to Simić u Petrogradu, tobože na putu za Solun. Major Petrović dao je nega­tivne odgovore na sva pitanja. Gojković je umesto odgovora zatražio od ministra vojnog da mu se objasni da li mu se pitanja postavljaju kao krivcu ili kao svedoku; pored toga, pitao je „da li je ideja oličena u imenu društva о kome je reč u prednjim pitanjima protivna nacio­nalnim aspiracijama srpskog naroda napose a sviju Jugoslovena u opšte“ . Božin Simin je izjavio: „Pre balkanskog rata pripadao sam or­ganizaciji Ujedinjenje ili Smrt, kojoj je bio cilj oslobođenje i ujedi­njenje Srpstva. Ova organizacija nije se bavila drugim pitanjima osim

8 Корпус, 177-8; A -V I I , III-474, br. 31/2, list 3, akt štaba Vrhovne ko­mande Str. Pov. AĐ br. 3414 od 24. II/9. I I I 1917; X -4 3 - I , br. 27/15, 16. - Vid. komentar predsednika Suda u Solunu na Jankovićev odgovor: ТПО 207.

* А —VII, X —43—I, br. 27/18—19; Корпус, 178. — Cenićev dodatak о Apisu glasio je: „Sa svoje strane imam da dodam ovo: pukovnik g. Drag. T. Dimitri- jevića poznavao sam kao visoko obrazovanog oficira, hrabrog vojnika, impo- nujuće pameti čoveka, oduševljenoga Srbina — patriotu, pri tom odličnog druga i prijatelja i kao s takvim sam se često družio.“

206 — BOGUMIL HRABAR

pitanja srpske nacionalne politike. Kao član te organizacije zanimao sam se isključivo akcijom u Makedoniji i Staroj Srbiji“ . Simić je tvr­dio da je „ta organizacija sa balkanskim ratom svršila svoj zadatak i prestala funkcionisati“ .6

Osećajući da se sam nalazi na udarcu i pod sumnjom, general Živković je (7/20. marta) tražio od ministra vojnog uputstvo kako da se postavi prema prisustvu oficira crnorukaca u Korpusu. Ministar vojni mu je odgovorio da о svakom srpskom oficiru koji je nepode­san da dalje ostane u Korpusu javi Ministarstvu telegramom, a ono će za svaki posebni slučaj doneti rešenje.0

V. Delatnost crnorukaca u Rusiji aprila, maja i juna 1917. Nastojanja da se Solunski proces obustavi ili bar presuda ne izvrši

Najistaknutiji članovi bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ dobro su stajali kod rukovodećih činilaca u štabu Odeskog vojnog okruga, na primer kod generala Marksa, potpukovnika Vasiljeva i drugih. Kad je postalo jasno da ih gone predstavnici režima koji se zacario u Solunu, ti članovi udruženja su nastojali da sebi osiguraju prijem u rusku vojsku. Zajedno s Dušanom Semizom, koji je stvarno bio ruski poručnik, oni su u Petrogradu, Moskvi, Kijevu i Odesi za­počeli akciju koja je mogla samo da šteti Dobrovoljačkom korpusu.1 Bez obzira što je disidentski pokret formalno počeo žalbom nekih oficira na nekorektan rad crnorukca pukovnika Stojana Popovića, komandanta I puka, kada su se našli van Korpusa, disidenti su već na prvom koraku naišli na pomenute članove organizacije, koji su ih u njihovom radu protiv Korpusa pomagali.2 Ipak, nisu svi oficiri disi­denti bili jednako raspoloženi za rad s članovima bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ : oni koji su bili stvarno jugoslovenski orijen- tisani, po koncepcijama napredniji i više revolucionarni bili su kasnije za saradnju s crnorukcima; reakcionarniji elementi i oni koji su više bili preosetljivi Hrvati ili ljudi austro-slovenačkog mentaliteta nego ubeđeni Jugosloveni klonili su se i docnije pomenutih srpskih ofi­cira, osuđujući „šurovanje sa Srbom“ nekih disidenata.8

Već tokom marta 1917. godine, dok su još bili u Odesi, po nekim nešto kasnijim službenim izveštajima, Srb, Gojković, Simić i Janković sa svojim pomagačima su unosili nemir među vojnike, podoficire pa i oficire dobrovoljce, nagovarajući ih da napuste Korpus, i dajući im

8 Корпус, 177; А —VII, X —43—I, br. 27/21—22. Gen. Terzića je u slučaju Simića i Gojkovića naročito zanimalo s kim su bili u grupi.

0 А —VII, X —1—I, br. 2, list 36, Ministarstvo vojno generalu Živkoviću, te­legramom О br. 4828 iz Soluna od 15/28. I I I 1917.

1 А —VII, Х-43, br. 42/1, izveštaj komandanta Dobrovoljačkog korpusa SHS о organizovanju, formiranju i radu dobrovoljačkih jedinica u Rusiji 1915—1918. godine.

2 А —VII, X —4a—IV, br. 52, list 7, Kratka istorija našeg dobrovoljačkogkorpusa u Rusiji. — Još dok se nalazio u Odesi, kao komandir četničkog odreda,potpukovnik Srb je potpisanom propusnicom omogućio jednom naredniku, bu­dućem disidentu, da ode u Moskvu, svakako da bi se povezao s disidentima, ito navodno radi posete ranjenih vojnika odreda (HAZ, Zbirka „Disidentskipokret“ , „propusk“ A. Srba, izdat u Odesi 1. IV 1917).

8 Vid. pismo R. Šovarija „Odboru Hrvata i Slovenaca istupivših iz Srpskog dobrovoljačkog korpusa“ , iz Petrograda od 29. V 1917. (HAZ, zbirka Disidentski pokret, reg. br. 55.) — U prvu grupu spadao bi najpre M. Gorup, Lapajne, Mu- šicki, Ciraki, Landikušić, a u drugu kategoriju R. Sovari, A. Premužić (iako je bio u Gojkovićevom bataljonu) i veći deo Slovenaca disidenata.

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 2Q?

obećanja dia će im osigurati prijem u neboračkim jedinicama ruske vojske.4

Potpukovnik Gojković je u vezi sa svojim odlaskom iz Rusije terao šegu s komandantom Korpusa. Raportom je izvestio da kreće 3/16. aprila.6 Međutim, nije pošao, te mu je general Živković u pri­sustvu dvojice pukovnika (14/27. aprila) pođneo pismeno naređenje da odmah otputuje za Solun; on je, pak, na aktu naređenja napisao da ga ne prima, jer više nije u sastavu Korpusa, te traži da mu se za- povest dostavi preko Poslanstva u Petrogradu.6 Najzad, (18. april/ 1. maja) Gojković je iz Odese otišao u Moskvu, odakle se (22. april/ 5. maja) javio Poslanstvu da ga je bolest svladala i da mu je lekar odredio najmanje tri meseca sanatorijskog lečenja.7 Kad je ministar vojni ponovo (12/15. aprila) zatražio da Simić, Gojković, Srb i Jan­ković odmah krenu, general Živković je ovo naređenje preneo na srpskog vojnog izaslanika u Rusiji, pošto štabu Korpusa nije bilo poznato gde su se traženi oficiri nalazili.8

U drugoj polovini aprila Božin Simić se našao u vrlo čudnoj ulozi. Njega je srpski poslanik u Petrogradu poslao na ruski front da agituje i podiže duh i discipUnu kod ruskih trupa. Na ime pomoći izda ta mu je za ono vreme znatna svota od 1.500 rubalja. Ovakav po­tez poslanika Spalajkovića podstakao je ministra vojnog da interve- niše kod N. Pašića, kao ministra inostranih diela, da zatraži od Spa­lajkovića objašnjenje zašto je Simića uputio na ruski front. Simić se na frontu bavio bar mesec dana.0 Ovakav korak M. Spalajkovića, po­znatog kao čoveka prestolonaslednika Aleksandra, može se razumeti samo ako se imaju u vidu njegove veze kao masona u Rusiji, u kojoj su masoni u prvo vreme posle februarske revolucije bili vrlo uticajni.

4 A —V II, I I I—111, br. 8, izveštaj zamenika komandanta Korpusa pukov­nika Tasovca о radu Korpusa, od 16/29. I I I 1918, str. 14. — Na razdor među Srbijanskim oficirima kao na jedan od uzroka za istupanje iz Korpusa pozivali su se kasnije vojnici disidenti (Добруцан, Нови Сад, бр. 1 od 6. X I 1926). — Jedno Srbovo pismo iz toga vremena, koje je bilo uzapćeno, bilo je upućeno 27. 11/12. I I I Aci Andonoviću, ranijem činovniku u Srpskom poslanstvu u Bu­kureštu a tada činovniku u Korpusu. Srb mu je nalagao da bude oprezan i da nikom ne govori što je bilo s njima u Odesi, jer da mogu iskusiti neprijatnosti, pošto u Rusiji zbog velikog broja provokatora nikom ne treba verovati (A —JAZU, A —JO, sv. 108, dodatak od 7. V II I 1917. pismu dra A. Mandića lon­donskom Jugoslovenskom odboru od 4. V II I 1917).

в А —VII, V—56—II, br. 38, general Živković ministru vojnom Pov. S. br. 1551, iz Odese 6/19. IV 1917; X -4 3 - I , br. 27/23.

0 А —VII, I I I—474, br. 1/4, list 10, general Živković ministru vojnom sa Pov. AĐ br. 1648 od 17/30. IV 1917; X —43—I, br. 27/23, general Živković potpuk. V. Gojkoviću sa Pov. AĐ br. 1648 od 13/26. IV 1917. i Živkovićevo pismo vojnom izaslaniku u Petrogradu sa Pov. AĐ br. 1657 od 13/26. IV 1917. — Kad je saznao da mu je ministar vojni uskratio bolovanje u Rusiji, za koje je smatrao da je na zakonu osnovano, Gojković je rekao: „ako zakoni ne vrede za Gospodina Ministra, ne vrede ni za mene“ . (А —VII, V —56—IV, br. 5, Ministarstvo vojno Vrhovnoj komandi sa Pov. FAO br. 6905 od 17/30. IV 1917.)

7 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, Pov. akta 1917. sv. X V II, Pov. br. 478, V. Gojković Srpskom poslanstvu, iz Moskve 22. IV/5. V 1917.

8 А —V II, X —43—I, br. 27/24, ministar vojni Korpusu aktom od 12/25. IV 1917. i Zivkovićev šifrovani telegram Poslanstvu u Petrogradu sa AĐ br. 1648 od 17/30. IV 1917. — Stvar se Gojkovićevim odlaskom primio je na sebe srpski vojni izaslanik u Rusiji. (А —VII, I I I—474, br. 1/4, list 10.)

9 А —V II, V —56—IV, br. 12, pukovnik Lontkijević srpskom ministru vo j­nom, sa br. 207 od 10/23. V 1917. i akt ministra vojnog Pašiću sa FAO br. 7548 od 12/25. V 1917. — Spalajković je, na primer, čitao B. Simiću protokole sa su­đenja u Solunu. (Воля народа, 7. V II I 1917; ASFRJ, hartije J. M. Jovanovića, Prepiska, dr Rad. Jovanović J. M. Jovanoviću, iz Petrograda 11. V II I 1917.)

208 — BOGUMIL HRABAK

S obzirom da četvorica najistaknutijih članova organizacije u Rusiji nisu želela da se pojave pred sudom, srpsko Ministarstvo vojno je (17/30. aprila) dalo nalog Poslanstvu u Petrogradu da se pomoću ruskih vlasti pomenuta četvorica što pre ekspeduju u Solun.10

U to vreme major Rado je Janković bavio se u Petrogradu, sre­dištu političkog života i u revolucionarnoj Rusiji, u kome je (pre svega u Srpskom poslanstvu) bilo prijatelja udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ . Početkom maja, kad su događaji u Rusiji jasno ukazivali na dalje produbi javan je revolucije, major Janković je poveo ofanzivnu akciju protiv inicijatora procesa u Solunu. On je saznao da je optuženi Rade Malobabić izjavio na sudu da mu je Janković savetovao da se čuva oficira oko pukovnika Drag. Dimitrij evića, s obzirom da oni „rade protiv Prestolonaslednika“ . Janković je za Malobabića rekao u telegramu ministru vojnom da je „izvesni sumnjiv tip“, a njegovu izjavu okvalifikovao kao „odvratne izmišljotine i spakovane denunci­jacije“ . Na kraju je dodao: „Ako su sve optužbe protiv mojih prijate­lja ovakova porekla, što pretpostavljam, onda je solunski događaj stidna hajka na njezine patriote.“11 U vezi s pomenutim telegramom srpski ministar vojni tražio je da se Janković protokolarno ispita od koga i na koji način je u Petrogradu došao do informacija šta je Ma­lobabić govorio na sudu. S obzirom da preko cenzurisane pošte takve vesti nisu mogle doći do Petrograda, trebalo je pretpostaviti da je majoru Jankoviću neko iz suda ili drugih ustanova u Solunu poslao šifrovani telegram preko nekog posrednika u petrogradskom Poslan­stvu.12

Ministar unutrašnjih poslova Ljuba Jovanović strahovao je od zadržavanja četvorice istaknutih članova organizacije u Rusiji. Po njemu, postojala je opasnost da crnorukci dođu u dodir „sa krajnjim revolucionarnim elementima u Rusiji“ , kojima bi se zlonamerno pred­stavili kao žrtve reakcionarnog režima Srbije u emigraciji, što bi ovi, pak, politički iskoristili protiv srpskih interesa. Zbog toga je Lj. Jo­vanović tražio od ministra vojnog da preduzme mere „da se oni ili amo odmah upute ili obeleže kao oficiri, koji ne sleduju naređenjima pretpostavljenih, pa prema tome da izvuku i konzekvence za takvo svoje držanje i rad“13. U to vreme major Janković i potpukovnik Srb

10 A —VII, V—56—V, br. 5, Ministarstvo vojno Vrhovnoj komandi, sa Pov. FAO br. 6905 od 17/30. IV 1917.

11 A —VII, V —56—IV, br. 8, Ministarstvo vojno Pov. FAO br. 72Ц mi­nistru unutrašnjih poslova Lj. Jovanoviću od 28. IV/11. V 1917.

12 Isto. — О ovome su obavešteni predsednik vlade i ministar unutrašnjih dela, da stvar ispitaju u svojim resorima. — Pomenuti telegrami iskorišćeni su na suđenju u Solunu, ali tako da su stvarno govorili protiv članova orga­nizacije. Pošto je, naime, pukovnik Dx-ag. D im itrijević izjavio da R. Janković kao i on drži Malobabića za ispravnog Srbina, predsednik suda je naveo kva­lifikaciju iz Jankovićevog telegrama; u vezi s tim Apis je izjavio „da držanje majora Jankovića može da objasni njegovom indignacijom kad je saznao da Rade Malobabić baca izvesne sumnje na njegove drugove pred sudom u So­lunu, računajući da je Rade skrenuo sa čestitog puta“ . U toku daljeg ispiti­vanja, u vezi s telegramima R. Jankovića Apis je bio prisiljen da se od njih stvarno ogradi, izjavivši „da ne zna razloge ovog postupka majora Jankovića, jer su mu nepoznate okolnosti, u kojima je major Radoje bio“ a zatim i da prizna „da bi ova depeša, kad bi pala u ruke neprijatelja, mogla škoditi našim interesima, ali da čestitost Radoja Jankovića nema veze s ovim njego­vim postupkom, ma da je to jedna njegova pogreška“ . (ТПО 206—8.)

А —VII, V—56—IV, br. 10, Ministarstvo unutrašnjih dela ministru vo j­nom, sa Pov. br. 995 od 3/16. V 1917. — Kasnije su ponovljeni isti zahtevi za

„CRNORUKCI» U RUSLJI — 209

bili su u Petrogradu i obojica su, na intervenciju pukovnika Lontki- jevića, izjavili da su spremni da pođu za Solun, čim ih Poslanstvo iz­vesti da lađe rade. Božin Simić se još nalazio u misiji na ruskom fron­tu, a Gojković je boravio u Moskvi i žalio se na srpskog ministra vojnog da ne priznaje svedočanstva lekarskih komisija.14

Nekoliko dana ranije major Janković je poslao otvoren telegram ministru vojnom, u kome je razlagao „da je Solunska afera nevero- vatno mračni komplot protiv opstanka naših najboljih sinova“ i da ne odgovara ni oslobodilačkoj borbi ni prilikama u kojima su se Srbi našli. Izrazio je uverenje „da će koaliciona vlada prestati biti ravno­dušna“ . Slično pismo je uputio i ministru prosvete Ljubi Davidoviću, tražeći od njega da hitno izvesti ministarski savet da će istinu о So­lunskom procesu objaviti u najširoj svetskoj javnosti, ako se proces odmah ne obustavi. Posle toga opet je iz Soluna zatraženo da se Jan­ković protokolarno ispita „zašto je i u kom cilju ovako otvorenu de­pešu i sa ovakvim sadržajem uputio neposredno Ministarstvu“15. Ma­jor Janković na saslušanju nije saopštio kako je doznao za Maloba- bićevu izjavu, a za otvoreni telegram rekao je da ga je poslao jer je suđenje javno. Pri tom je naveo izjavu nekog oficira belorukca koji je još 1916. godine izjavio da Apisa treba ubiti. Na kraju je istakao „svoje uverenje da će Solunska afera biti predata najširoj svetskoj javnosti“ 10

Odgovor Ministarstva vojnog na ovakva izazivanja bilo je pen- zionisanje Radoja Jankovića „zbog nevojničkog i nekorektnog po­stupka“, jer je na nedozvoljen i buntovnički način slao otvorene te­legrame. Da ne bi i dalje upućivao slične brzojave i stvarao pometnju u javnom mnenju, zatraženo je od vojnog izaslanika u Rusiji da se major Janković udalji iz Petrograda, pritvori i onemogući u ekspe- dovanju depeša. Srpska vlada je tada mnogo polagala na dobro raspo­loženje najviših ruskih vojnih vlasti prema njoj i nastojala da je ove pomognu protiv crnorukaca.17

Zanimljivo je da se u dovođenju četvorice crnorukaca u Solun ne angažuje srpska vlada nego samo ministar vojni i da se interven­cija ne traži kod ruske vlade nego u vojnim krugovima, koje revolu­cija u toku maja 1917. još nije pro tresla i pročistila. U ovom pogledu zanimljiv je navod pukovnika Lontkijevića — da se ne može sprečiti slanje telegrama iz Petrograda jer Ministarstvo pošta vodi socijalist, koji neće da izda traženu naredbu. U to vreme u Rusiji je bilo mnogo elemenata koji su pomagali „sve što je protiv vlasti i monarhije“ . „Samo ozbiljni ljudi, javljao je Lontkijević, ovde stoje na gledištu da jedna srpska vlada, sastavljena iz sviju partija, nije mogla naročito stvarati krivice svojim oficirima i to u ovim teškim vremenima.“ Su-

ekstradiciju, samo tada pod izgovorom da agituju „protiv dvora i vlade“ . (А —V II, I I I—474, br. 21/1.)

14 А —V II, V —56—IV, br. 12, puk. Lontkijević srpskom ministru vojnom,sa br. 207 od 10/23. V 1917. — Lontkijević je naredio da se u Moskvi obrazuje vojno-komisijski pregled Gojkovića, a kod Engleske pomorske agencije zatra­žio je obaveštenje о polasku brodova.

16 А —VII, V —56—IV, br. 9, Ministarstvo vojno pukovniku Lontkijeviću, sa Pov. FAO br. 7446, iz Soluna 8/21. V 1917; DASIP, PO 1917, sv. IV, Ministar­stvo prosvete je 11/24. V 1917. ekspedovalo otvoren telegram R. Jankovića.

10 А —V II, V —56—IV, br. 14, pukovnik Lontkijević srpskom ministru vo j­nom šifrovanim telegramom br. 212 od 11/24. V 1917.

17 Isto, br. 11, Ministarstvo vojno pukovniku Lontkijeviću, sa Pov. FAO br. 7533, najhitnije, od 12/25. V 1917.

14 zbornik vu

210 — BOGUMIL HR AB AK

gesti ja srpskog vojnog izaslanika u Petrogradu bila je da srpska vlada izda zvanični kominike, u kome će izneti „motive i fakta о Solun­skom događaju“18.

Iako su se B. Simić i V. Gojković nalazili na spisku sedmorice najužih Apisovih saradnika, ni oni ni ostala dvojica istaknutih crno­rukaca (kao ni pukovnik Dragomir 2. Stojanović — stariji) nisu optu­ženi ni suđeni na Solunskom procesu.10

Krajem maja dogodio se i jedan incident u prostorijama Srpskog poslanstva u Petrogradu: major R. Janković fizički je napao dra M. Šajnovića, protiv čijeg rada je ranije vodio istragu.20 Nekoliko dana kasnije majoru Jankoviću je naređeno da krene u Odesu, gde se svakako spremalo da bude uhapšen i zatvoren pri štabu Korpusa. Pre svog nameravanog odlaska Janković je preko Poslanstva uputio telegram srpskoj vladi о potrebi da se Sajnović zbog defraudacija liši slobode i stavi pod istragu. Depeša se završavala porukom: „Dotle (do hapšenja Sajnovićeva — В. H.) ostajem sa drugovima u Petro­gradu, da bespoštedno razgolitim pred svom srpskom javnošću odvrat­nost drugog jednog solunskog skandala, goreg po predmetu i pobu­dama od svih što ih je ikad Austrija mogla izmisliti. Kraljevskoj vladi je na vreme i jasno rečeno šta predstoji. Neka se ona ničim ne zavarava. Najbolji sinovi demokratske Srbije, njeni odani pomagači i saradnici njezine slave ne smeju biti suđeni za veleizdaju, već mo­raju smesta biti oslobođeni i vraćeni u svoja prava.“21 Ovo su (19. maj/1. juna) bili prvi otvoreni zahtevi da se proces obustavi i prve vrlo otvorene pretnje.

Zanimljivo je da je Poslanstvo poslužilo majora Jankovića da se Krfu uputi ultimativan telegram, iako je već ranije bilo reči da se Jankoviću onemogući slanje telegrama. Srpski poslanik u Petrogradu M. Spalajković je uopšte u pitanju crnorukaca u Rusiji imao neki svoj stav. On, pre svega, nije žurio s aktima koja su se odnosila na ovu problematiku. Kad ga je, na primer, (15/28. maja) pukovnik Lontki­jević iz Stavke pitao о Simićevom dolasku s ruskog fronta u Petro­grad i о Gojkovićevom zdravlju, on о Simiću ništa nije odgovarao, a uverenje о zdravlju je obećao poslati čim ga dobije.22

Aleksandar Srb, koji se tada nalazio u Petrogradu, podneo je (15/28. maja) preko Poslanstva svoj iskaz za suđenje.23 Slično je učinio i potpukovnik Gojković (16/29. maja) iz Moskve. Učinivši naj­pre nekoliko protesta na postupak prema njemu, on je izneo svedo- čenje о želji belorukaca da likvidiraju Apisa i drugove još 1916. go­

18 А —VII, I I I—474, br. 22/1, list 3, pukovnik Lontkijević srpskom ministru vojnom telegramom br. 270.

10 М. Ж и в а н о в и К , n. d., 72, 86.20 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, Pov. akta, Pov. br. 549 od 12/25. V

1917. — Povodom ovoga napada dr Sajnović je podneo tužbu a major R. Janko­vić raport; poslanik, pak, naredio je da se saslušaju dva činovnika kao svedoci.

21 DASIP, PO 1917, sv. IV, b. b., major R. Janković Srpskom poslanstvu 19. V/1. V I 1917.

22 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, Pov. akta, sv. X V II, Pov. br. 504, šifro- vani telegram № 224 pukovnika Lontkijevića Spalajkoviću, iz Stavke 15/28. V1917. i Spalajkovićev odgovor od 18/31. V 1917.

23 DASIP, PO 1917, sv. IV, b. b. — Ovaj raport Spalajković je takođe zadi’žavao, te mu je 26. V/8. V I 1917. Srb uputio akt, napominjući „da je zadr­žavanje ovako jasnih raporata od vrlo štetnih posledica po optužene i da ide samo u prilog tužiocima. (Isto.) Požurujući svoje raporte, pak, major Janković je (23. V/5. V I) izričito napisao: „Nužno je da se kasnije ne reče, da je ovu prepisku naročito zadržalo poslanstvo.“ (Isto.)

„CRNORUKCI“ U R U S IJ I— 211

dine. Jedan sentimentalno i u tiradi stilizovan pasus govori о dušev­nom stanju najistaknutijih članova organizacije u Rusiji po otvaranju istrage. „Dugo je dugo prolazilo vreme, a mi nismo znali, što se to odigrava u Solunu; pred našim očima stajala je tamna zavesa, koja nas je odvajala od solunske drame. Nama nikako u glavu nije išlo, da pukovnik Dragutin Dimitrijević, koga zna celo Srpstvo kao jed­nog od naših najvećih patriota, može i sme da bude okrivljen, na osnovu § 85.e i 87.o, ne ide nam u glavu, niti će nam ikad ići. Poste­peno su počele stvari dia se razjašnjuju, počeo je da nam se otkriva vidokrug: tamna zavesa podigla se je ispred nas i mi smo u daljini počeli da naziremo istinu, naše sumnje ispuniše se: personifikacija naše propale zemlje, društvo, koje je napustilo njene granice, počelo da tone u bezakonju i korupciji; greh je počeo za grehom da se valja, zamisli su postale dela, nad nama je carovao pir nepravde i bezumlja; hladna smrt kezila je zub na ostatak herojske družine, čiji su članovi voljno slagali gomile kostiju, lepeći ih krvlju svojom, da bi položili solidni temelj VELIKOJ SRBIJI.“24

Početkom juna crnorukci u Petrogradu i Moskvi su se dalje ra- dikalizovali. Major Janković je (23. maja/5. juna) bio mišljenja da njegovi raporti predstavljaju prepisku „koja ima da služi kao najživlji svedočeći materijal za dugu borbu koja će se kasnije voditi“ . Tri dana docnije Gojković je, požurujući svoj raport, slično isti okvalifikovao rekavši: „To svedočanstvo sadrži vrlo važne podatke, koji razgoli­ćuju solunsku aferu i jasno ukazuju na njeno poreklo, ко su ti tipovi koji su je aranžirali utirući put svojim karijerama na jedan do sada nečuven i nepoznat način.“25

Zajednička izjava koju je napisao major Janković a potpisala sva četvorica glavnih crnorukaca u Rusiji predata je (23. maja/5. juna) Poslanstvu da se dostavi srpskoj vladi i prestolonasledniku. U izjavi se najpre daje mišljenje о razlozima i moralnom nivou Solunskog pro­cesa, optužnice i svedoka. Kao spoljni povod za hapšenje, prema pot­pisnicima, poslužilo je „zastarelo, patriotsko, isključivo protivu Au­strije upravljeno, s toga tajno udruženje ,Ujedinjenje ili smrt’, zasno­vano radi moralnog okuraženja posle gorkih razočarenja od nasilne aneksije Bosne i opšte klonulosti u zemlji“ . Stvarni razlog „prepre­denom nasilju jeste lična mržnja, pakost i politička kratkovidost“ . U izjavi je dodirnut i stav saveznika prema procesu, na čemu su po- menuta četvorica i kasnije insistirala. Potpisnici su ponovo zatražili: 1) da se suđenje obustavi, s tim da se afera podvrgne reviziji po po­vratku u zemlju; 2) da se pohapšeni puste na slobodu i vrate na svoja mesta; 3) da se izvrši ponovo javno suđenje povodom kleveta о vele­izdaji, koje bi vodile sudi je određene od britanskog kralja, predsed- nika Francuske Republike i ruske vlade; 4) da se njima u Rusiji za

24 DASIP, PO 1917, sv. IV, b. b. prepis kucan mašinom Spalajković je overio tek 5/18. V I 1917, kad je о ovim predstavkama i pukovnik Lontkijević obavestio srpskog ministra vojnog (А —V II, I I I—474, br. 23/1). — Gojković je protestovao: a) što je nad njim izvršen pretres bez kvalifikovanog pravnog osnova; b) što su prošla tri meseca a njihov pravni status nije rešen, niti mu se šalje odgovor na raporte da li je svedok ili krivac; c) što ministar vojni nije poklanjao poverenje u nalaze lekarskih komisija, držeći da je time stvoren klasičan primer gaženja zakona; d) protiv stilizacije ministra vojnog u tele­gramu od 27. III/9. IV 1917. „uputite ih odmah, jer je potrebno da što pre buduu Solunu“ . U vezi s tim Gojković je dodao: „Zašto je to potrebno ostaje tajna za njih koji treba kao robovi: kud on okom a mi skokom.“

26 DASIP, PO 1917, sv. IV b. b.

212 — BOGUMIL HHABAK

15 dana dostavi zajednički odgovor Krf a i Soluna da je postupljeno prema sva tri zahteva. Ako takav odgovor ne bi bio donesen, potpi­snici su zapretili da će svim stranim predstavnicima u Petrogradu i redakcijama svih svetskih listova, ne obilazeći ni štokholmsku soci­jalističku konferenciju, prikazati solunsku aferu. Jedan od zaklju­čaka predstavke bio je: „Reakcijska politika naših upravljača može doista goditi jedino Austriji, čijom je bojom komplot i obeležen.“ Akciju za spasavanje svojih drugova potpisana četvorica su prika­zala kao borbu „za spasavanje slobode, mira i demokratizma ujedi­njene Otadžbine!“26

S obzirom na tok stvari u Solunu, pomenuta četvorica nisu če­kala da prođe 15 dana „ultimatuma“ . Već 27. maja/9. juna oni su se obratili britanskom ambasadoru u Petrogradu s memorandumom da su oficiri u Solunu nečasno optuženi i da je udruženje „Ujedinjenje ili smrt“ bilo vrlo zaslužno već za samo dovođenje dinastije. Pome- nuto je da je ruska javnost (list Новое время i neki literarni krugovi) shvatila kolike će fatalne posledice nastati po srpske interese i po interese savremene Rusije zbog Solunskog procesa, ali nije želela da se о tome povede javna diskusija, bojeći se da ovu ne iskoristi ruska levica. Četvorica crnorukaca molila su britanskog ambasadora da nji­hovu predstavku, predatu srpskoj vladi, uputi britanskom ministar­skom kabinetu, da bi ovaj dao efikasan savet upravljačima Srbije. Predstavka je uručena i francuskom ministru za naoružanje socijal- patrioti Alberu Tomau (Albert Thomas), koji se tada bavio u Rusiji.27

U drugoj polovini juna članovi organizacije su radili na tome da protiv izvršenja kazni po presudi u Solunu mobilišu i neka jugoslo- venska društva u Rusiji. Aleksandar Srb, na primer, pokušao je da to postigne preko dara Miloša Marića u Moskvi. Po Mariću, međutim, „u lokalnom društvu bi se jedva-jedvice našla tri čovjeka, koji bi glasali za to, da se pošalje srpskoj vladi telegram u gornjem smislu“28,

Posle penzionisanja majora Jankovića i posle ovih predstavki i intervencija kod savezničkih predstavnika u Petrogradu, sredinom juna penzionisani su i potpukovnici Srb i Simić. Formalan izgovor nađen je u njihovoj izjavi da neće da idu u Solun. Prilikom sasluša­nja Simić i Srb su otvoreno izjavili „da su rešeni ovde voditi svemo­guću borbu protiv Vlade i Prestolonaslednika“29. Pokušaji penzioni-

26 Isto. — О saveznicima je stajalo: „Znamo pravo mišljenje po ovoj aferi svih saveznika, čiji su od uvek najveće i najoduševljenije pristalice (bili) baš ti pohapšeni oficiri, ma da su saveznici о tome cinički obmanuti sa naše zva- nične strane.“ Pomenuto je i da je srpska vlada „izveštena i od ruskog mini­starstva spoljnih poslova i od iskreno zabrinute redakcije ,Novog Vremena', ai sa više drugih čestitih strana, о teškim posledicama zvaničnog solunskog komplota“ . — Potpisivali su se sledećim redom: Simić, Srb, Gojković, Janković.

27 A rh iv Srpske akademije nauka i umetnosti (u daljem tekstu: A —SANU), inv. br. 9851, izveštaj dra Rad. Jovanovića N. Pašiću.

28 A —JAZU, A —JO, sv. 108, dodatak od 7. V I I I 1917. pismu dra A. Man- dića Jugoslovenskom odboru, iz Petrograda od 4. V II I 1917.

20 ASFRJ, hartije J .M. Jovanovića, grupa: Prepiska, M. Nenadić J. M. Jovanoviću, 5/18. V I 1917. iz Petrograda; kao nap. 18/V. — U publikaciji Корпус (178) stvari su u hronološkom pogledu pogrešno predstavljene: prvo su penzionisani Gojković (on stvarno nije!). Simić i Srb (ne i Janković), potom je prvoj trojici pa kasnije i Jankoviću ministar vojn i naredio da dođu u So­lun.— Dušan Semiz razrešen je dužnosti oficira na službi u štabu Korpusa sa 1/14. V II 1917. po njegovoj molbi, zato što je ruski podanik. (А —V II, X —45, br. 2, list 172’, naredba komandanta Korpusa br. 212 od 30. VI/13. V II 1917.) Pošto na svoju molbu о razrešenju od 15/28, marta nije dobio rešenje, Semiz

„CRNORUKCI" U R U SU I — 213

sanih oficira u Rusiji da preko ruske, javnosti i vlade i savezničkih predstavnika u Petrogradu spreče izvršenje smrtnih kazni u Solunu izazvaU su posebnu pažnju inspiratora procesa. Ovu delatnost regi- strovala je naredba načelnika štaba Vrhovne komande, ističući agi­taciju „ne samo u vojsci i kod naših ostalih građana van vojske, već i kod naših saveznika“ .30

Penzionisani oficiri predali su sledeći po redu memorandum fran­cuskom i britanskom ambasadoru u Petrogradu 5. jula. On je, među­tim, prošao bez dejstva, jer umesto da bude poslat u metropolu, ori­ginal je prešao u ruke Spalajkovića, a potom ga je zadržao kod sebe Pašićev pouzdanik u Rusiji dr Radoslav Jovanović.81

VI. Sudbina preostalih članova udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Dobrovoljačkom korpusu

Srpsko Ministarstvo vojno obavestilo je početkom juna štab Kor­pusa da su potpukovnik Sima Cenić, major Jeremija Stanojević, re­zervni major Milorad Petrović i kapetani Aleksandar Dukić i Velizar Đurić članovi udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ i naredilo mu da obrati pažnju na njih, „naročito ako bi pokušali da sprovode kakvu agitaciju“ .1

Posle predatih izjava na tražena pitanja о članstvu u organi­zaciji, ova petorica su se pasivizirala. Izvesnih teškoća bilo je jedino povodom smenjivanja komandanta I puka pukovnika Stojana Popo- vića. Vojnici u I puku su demonstrativno negodovali protiv smenji­vanja svoga komandanta. Sva nastojanja predseđnika pukovskog ko­miteta da preko članova tog komiteta smiri vojnike nisu uspela. Voj­nici su postavili svoje straže oko Popovićevog stana, da prate svaki njegov korak; patrole su, pak, razaslate i na okolne železničke stanice i svuda kuda bi mogao proći kolima. Štaviše, sam komitet je poslao (25. maja/7. juna) komandantu Korpusa jednu deputaciju s izjavom u ime celog puka da se Popović ne smenjuje, jer su s njim prolivali. krv u Dobrudži i jer u njemu vide čoveka koji će ih u nevolji šti­titi, te ne žele da se od njega odvajaju do kraja rata; u protivnom su zapretili da će se vratiti u zarobljeništvo. S ovim postupcima su se složili i mnogi vojnici II puka, a s izjavom komiteta i većina vojnikaII puka. Do ove karakteristične solidarnosti došlo je kako zbog stava nižih komiteta po jedinicama prema ovom pitanju tako i zbog pre- ćutne podrške komandanta I brigade pukovnika Đ. Josifovića Popo- viću. S obzirom na stanje u Rusiji i u vojsci, general Živković je pred­ložio ministru vojnom da obustavi Popovićevo smenjivanje. Kad se u puku ipak pojavio novi komandant, predsednik pukovskog komiteta došao je ovom i saopštio mu da je kod njega bila delegacija nižih

je to ponovo kategorički zatražio, navodeći da je „ruski obveznik, koji radi u ruskim revolucionarnim komitetima“ . (А —V II, X —43—I, br. 27/26, general Živković srpskom ministru vojnom sa О br. 2460 od 30. VI/13. V II 1917.)

30 М. Ж и в а н о в и h, n. d., 699.81 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X I, Pov. br. 279, Pašićev šifro-

van telegram br. 1507 sa K rfa od 14/27. IV 1918. i koncept Spalajkovićevog od­govora, iz Vologde 29. V/11. V I 1918.

1 А —VII, X —20, br. 1. № 1097, operacijski delovodni protokol Korpusa pod 24. V/6. V I 1917, Ministarstvo vojno Korpusu sa A br. 7703 od 20. V/2. V I1917. — Ovo naređenje štab Korpusa je dostavio odnosnim jedinicama (X —1—I, br. 2, list 125 od 24. V/6. V I ;917).

214 — BOGUMIL HRABAK

činova sa zahtevom dia on kao predsednik sazove skup svih komiteta u puku „jer hoće da izjave protest“ povodom dolaska novog koman­danta puka. Sve ovo, međutim, ne bi se moglo dogoditi da mnogi oficiri Srbijanci nisu potajno simpatisali s crnorukcima. S druge strane, i ruski komiteti su bili naklonjeni članova gonjenog udruženja, te su se možda upravo zbog toga u korist komandanta snažnije dekla- risali vojnici I puka, koji je važio kao „boljševički“2.

U to vreme u Odesi se našao na kratkom odsustvu srpski posla­nik u Bukureštu Pavle Marinković. Svojim telegramom Solunu i on je predlagao da se ne izazivaju novi potresi u Korpusu.3 Na osnovu ovakvih izveštaja i sugestija ministar vojni složio se s predlogom da se ne vrši smenjivanje Popovićevo.4

Stoj an Popović je inače važio kao osoran i u kontaktu s ljudima netaktičan komandant. U vezi s nekim njegovim postupcima s oficiri­ma dobrovoljcima pojavila se meseca marta 1917. jedna delegacija oficira u štabu Korpusa, na koju se potom nadovezao disidentski po­kret oficira.5 Još u februaru 1917. i neki oficiri II puka su delovali na tajnim sednicama i u agitaciji protiv pomenutog pukovnika, te su trojica oficira iz II puka zbog toga optužena.6 St. Popović nije bio, izgleda, baš sasvim čist ni u stvarima materijalne prirode. Bio je po­vezan s načelnikom ekonomskog odeljenja u puku, i kad je koman­dant I bataljona nastojao da vojnici dobiju ono što ih sleduje, Popović

2 B. H r a b a k , Kom iteti, 322; A —VII, X V I—43—I, br. 37, pismo koman­danta I divizije generalu Zivkoviću, iz Voznesenska 14/27. V I 1917 (predlagao je poluustupak: da se Popoviću, koji je već predao dužnost, odobri duže osustvo, da bi se iz puka uklonio, a potom da se postavi na službu u štabu brigade ili Korpusa). — Nema dokumenata о zahtevu da se St. Popović smeni; po aktu predsjednika komiteta I puka, smenjivanje je (pre 25. V/7. V I 1917) naredio srpski ministar vojni.

3 B. H r a b a k , Kom iteti, 322. — Marinkovićev telegram je glasio: „Ja ni­sam pod sumnjom da imam simpatija za vrstu ljudi pukovnika Popovića i ne ulazeći u ocenu pobuda koje diktiraju njegovo pozivanje u Solun, nalazim, da je Korpus posle vi’lo opasne preležane krize još u rovitom stanju, te valja svom snagom izbegavati potrese i ne davati mogućnost stvaranju novih kriza čiji ishod u ovakvim ruskim prilikama može biti fatalan. Za Sx*biju i Kralja Korpus je od neocenjive važnosti ne toliko s vojne koliko s političke tačke gledišta. Radi njegovog održanja valja podneti mnogo ne samo materijalnih nego i moralnih i političkih žrtava. I ovo pozivanje kao i ostale stvari koje mogu imati ozbiljnih uzroka, moraju se odložiti za docnije kad nastupi po­voljn iji psihološki trenutak po oceni komandanta Korpusa.“ (А —V II, X —43—I, br. 24/17. kopija telegrama generala Živkovića ministru vojnom, bez broja i datuma.)

* А —V II, I I I—42, br. 1, operacijski delovodni protokol Korpusa № 15650 od 9/22. V I 1917 (odluka ministra vojnog Pov. AĐ br. 8090 od 7/20. V I 1917); X —43—I, br. 27/28, general Živković komandantu I divizije sa Pov. AĐ br. 2465 od 2/15. V II 1917. — Ipak, general Živković nije napuštao ideju da iskoristi prvu priliku da bi smenio St. Popovića s komandantskog položaja; kad je, u drugoj polovini jula, trebalo da sa gen. Ščerbačovim obiđe I diviziju povodom odlaska na rumunski front, general Ž ivković je odlučio da svoju nameru sprovede. (A —JAZU, A —JO, sv. 108, Kolumbatovićev izveštaj dru A. Mandiću, iz Odese 10/23. V II 1917.) Predstavnik Jugoslovenskog od­bora u Petrogradu smatrao je u to vreme da stvar sa St. Popovićem „nije nego komedija“ . (Isto, Mandićev izveštaj Odboru, iz Petrograda 10/23. V II 1917.)

B. H r a b a k , Kom iteti, 282—3. kao пар. 1/V (Popović kažnjen) Jy- гословенски доброволачки корпус у Pycuju 1914—1918, Београд 1954, 147; A V II, X V I—44. бр. 12/1 memoari gen. Mih. Zivkovića, list 329 i 338.

-° A —VII, X —19—I, br. 1/1 list 293, operacijski dnevnik I brigade I d ivi­zije pod 19. I I I 1917. .......... ......

„CRNORUKCI" U R U S IJ I— 215

je kaznio pomenutog majora i predložio je da bude premešten iz puka.7

Pukovnik Stoj an Popović i potpukovnik Sima Cendć smenjeni su sa dužnosti tek po dolasku Korpusa na Solunski front. Penzionisani naknadnim ukazima, oni su neko vreme boravili u Solunu, a potom su upućeni u neku vrstu konfinacije na Krf.8 Kapetan A. Dukić ostao je u sastavu Dopunskog bataljona u Rusiji do kraja 1919. godine, primivši marta 1919. komandu nad bataljonom; u čin majora unapre- đen je krajem 1918. godine.0 On je tada bio politički već potpuno apsorbovan. U pomenutom bataljonu nalazio se i potpukovnik Mili- ćević, na koga je pala sumnja da je bio na vezi s Radojem Jankovi- ćem; kad je u jesen 1918. primljen iz Soluna zahtev da se Milićević uputi u Solun, Englezi su tražili da Milićević ostane na severu Rusije, imajući о tome svakako i saglasnost Milićevića, koji je, nezavisno od svog odnosa prema crnorukcima, imao i ličnih razloga da ostanu uza savezničke prijatelje.10 Osumnjičeni Matija Blagotić ostao je u Ru­siji, (i о njemu će još biti reči). О ostalim pasiviziranim članovima organizacije nije se više govorilo ni u Rusiji ni po njihovom dolasku na Solunski front. Izuzetak je unekoliko predstavljao major Jeremija Stanojević, koji je meseca februara 1918., prilikom transportovanjaII brigade I divizije, u Vladivostoku primio komandu nad jednim poljsko-češkim odredom koji je priključen transportu.11 U to vreme morao je već biti čovek koji uživa poverenje, jer mu očigledno ne bi bila dodeljena pomenuta komanda, politički eksponirana funkcija.

VII. Ruska štampa о Solunskom procesu. Nastojanje petorice članovaudruženja „Ujedinjenje ili smrt“ da rusko javno mnenje osudi

režim regenta Aleksandra i N. Pašića

S obzirom da je ruska levičarska štampa još pre kolektivne predstavke četvorice članova udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ isko­ristila Solunski proces da napadne srpsku vladu i sve diruge saveznike, Pašićev pouzdanik u Rusiji dr Radoslav Jovanović obavestio je mini­stra unutrašnjih poslova vlade na Krfu da „solunsko delo“ može na- neti nepopravljivi udar „velikoj ideji“ , te je molio da se proces obu­stavi. Ministar Ljuba Jovanović bio je drugog mišljenja: upravo pro­cesom spasava se „velika ideja“ od zločinaca, i „da nije stvar u tome koliko će joj se šteti učiniti nego hoće li ona sasvim propasti“ . Po Lj. Jovanoviću, namera zaverenika je bila da unište ustavnu monar­hiju sa narodnim predstavništvom i da uvedu oligarhijsku vlast ko­miteta od 32 člana, pod izgovorom da srpski narod još nije politički

7 А —VII, X —42—I, br. 13/1, list 8—9, raport majora Branislava M ilosavlje- vića načelniku štaba Korpusa .

8 М. Ж и в а н о в и h, n. d., 704. — St. Popović i Sima Cenić otputovali su u prvoj polovini septembra u Francusku preko Arhangelska. Iz Oranža Po­pović je upućen u Solun sredinom oktobra a odmah za njim upućen je i Sima Cenić ( A - V II, X —lv —V, br. 1).

B B. H r a b a k , Jugosloveni u intervencionističkim trupama na severu Rusije 1918—1919. godine, И стори ja си глас ник 2/1963, 36.

10 Isto, 41.11 A —SANU, inv. br. 10.074/11, operacijski dnevnik IV puka, pod

5/18. II 1918. Vid. njegov „esej“ о propasti Srbije 1915. god. u listu Словенски Jyz 30. IX/13. X 1917, 4; 11/24. X 1917, 3; 28. Х/10. X I 1917, 4; 4/17. X I 1917, 3—4; 14/27.. X I 1914, 4;. 7/20. X II 1917, 4 (sastanke oficira u to vreme nazvao je „epskim sedeljkama“ , 14/27. X I 1917, 4.) > ............ .......................

21ß — BOGUMIL HB AB AK

zreo; nikakve veze crnorukci nisu imali ni sa srpskim republikan­cima ni sa socijalistima, nego su i jedni i drugi bili stalno protiv njih. Ljuba Jovanović je okarakterisao rad članova organizacije u Rusiji kao izdajnički, a u poverenju je čak saopštio da ima podataka о nekim njihovim vezama s neprijateljem. Glavni povod da se prediuzmu mere protiv članova organizacije nalazio se, navodno, u sumnji da obave- štavaju neprijatelja.1

U Petrogradu je 5/18. juna pukla vest da je u Solunu osuđeno na smrt nekoliko viših srpskih oficira, a da su neki drugi osuđeni na ro­biju (među njima i neki general), i to — „radi nekog atentata, što je u svoje doba počinjen proti nekome licu“ . Vest je na Ruse učinila više nego loš utisak, i njega nisu mogli ublažiti nikakve i ničije reči. Rusi građanske orijentacije otvoreno su govorili jugoslovenskim pri­jateljima da ne shvataju kako se u takvom trenutku smeju izazivati incidenti, koji u Rusiji mogu pobuditi samo neugodne komentare, te, s jedne strane, pružiti „krajnjim revolucionarima“ dobar argument da se kompromituju saveznici i dalje vođenje rata, a, s druge, time u očima demokrati je kompromitovati i istaknute nosioce jugosloven- ske ideje. Ovakvo mišljenje javnosti u potpunosti je delilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Tu su pale primedbe oštrije nego u vreme Sturmera (Stürmer), kad se predstavnik Jugoslovenskog od­bora u Petrogradu morao s ruskim diplomatama svađati. Jedan fun- kcioner je rekao svom jugoslovenskom prijatelju da će smrtna pre­suda vredeti ne samo za osuđene nego i za one koji su je zahtevali; prema ovom diplomati, zvanična Srbija je Solunskim procesom pro­vocirala savezničku javnost protiv sebe, reskirajući da izgubi sve simpatije i da izazove saveznike da utiču na državni oblik i ustav bu­duće države. Članu Jugoslovenskog odbora dru Anti Mandiću otvoreno su saopštili da će Ministarstvo preduzeti neke korake da se isposluje amnestija; lično njemu su savetovali da Odboru u Londonu saopštiо odjeku vesti о solunskoj presudi u Petrogradu, te da predloži da i Jugoslovenski odbor interveniše. Mandić je zapazio da izvesna lica u Ministarstvu raspolažu informacijama koje su mogla dobiti samo od crnorukaca u Rusiji. Mandić je pošao jednom od ovih i uverio se da je vest о smrtnim i drugim kaznama porazno delovala na članove organizacije u Rusiji, i da su oni odlučili da pokrenu sve da bi spasli svoje drugove, ne prezajući ni od krajnosti. Mandić se poplašio da se ne izrodi kakav krupni skandal, jer su redakcije raznih ruskih listovaо tome nešto naćule ,ali su dotada delikatno ćutale. On se naročito bojao boljševika („leninci“), kojima bi „takav materijal veoma dobro došao“2.

1 Kao nap. 27/V; tu su i telegrami R. Jovanovića i L j. Jovanovića. a A —JAZU, A —JO, sv. 108, Mandićev izveštaj Jugoslovenskom odboru, iz

Petrograda 6/19. V I 1917. — Svoje lično mišljenje о Solunskom procesu A. Man­dić je formulisao na sledeći način: „Neki naši ljudi stoje na stanovištu fiat iustita, pereat mundus. Meni se čini, da jezgra pitanja ne leži u pitanju krivnje ili nekrivnje, nego u tom je li oportuno ili ne, da se u sadašnjim časovima pobude pitanja, koja mogu općoj stvari štetiti. I s toga stanovišta uvjeren sam, da će to pitanje uzvitlati mnogo prašine, koja će onda legnuti na opću stvar te diskreditirati nas u očima mnogih. О tom procesu govorilo se već dugo i mnogo i koješta se je о njemu natucalo. Ja sam se, po običaju, daleko držao od tog pitanja kao i od drugih srbijanskih pitanja. A li kad se jedan moj bliski znanac (: dr Radoslav Jovanović) pred nekoliko tjedana odlučio da javi na K rf о lošem utisku, štb ga proizvađaju glasovi о procesu, sam mu i ja po­vlađivao i pomagao kod sastavljanja brzojava.“

„CRNORUKCI“ U RU SU I — 217

List Новое время je odmah (6/19. juna) prokomentarisala ishod suđenja u Solunu. Stanovište redakcije bilo je sledeće: „Mi ne sumnjamo da savezničke vojne vlasti u Solunu neće dopustiti da se izvrši ta presuda. Veći deo oficira koji pripadaju društvu ,Ujedinjenje ili smrt‘ poginuo je na bojnom polju u borbi s neprijateljima Srbije. Dići ruku na ostatke te slavne vojske bio bi prestup protiv cele bu­dućnosti srpskog naroda. Prvi koraci revolucionarne ruske vlade bili su da se zameni smrtna kazna. Rusija ima prava da računa da srpska vlada neće prenebreći poglede ruske demokrati je i da neće obagriti svoje ruke krvlju srpskih patriota pa ma joj oni bili i neprijatni.“ Na­vodni atentat na regenta okvalifikovan je kao revolucionarni.8

Istoga dana (6/19. juna) R. Janković i B. Simić posetili su dra Rad. Jovanovića da mu objasne kakav će stav zauzeti prema njemu u slučaju njegove akcije protiv njihove propagande u ruskim zvaničnim i politički uticajnim krugovima. Na kraju razgovora su mu pripretili. Oni su isticali da se N. Pašić definitivno kompromitovao kod saveznika zauzimanjem za kralja Konstantina.4 Rad. Jovanović je opravdano bio interesantan drugovima okrivljenih zaverenika. Jo­vanović je, naime, po nalogu samog prestolonaslednika, primio od srpskog ministra unutrašnjih poslova telegram о nekim izjavama crnorukaca povodom pritvaranja majora Tankosića, posle atentata u Sarajevu; Jovanoviću je, pri tome, poručeno da te izjave lansira u ruskoi štampi, koja nije odobravala Solunski proces.5

Poznati ruski novinar Vladimir Lebedev, koii je boravio u So­lunu baš kad su počela hapšenja „najboljih srpskih oficira“ , objavio je u listu Воля народа poduži apel ruskoj demokratiji povodom pre- sude u Solunu. Njegov članak je u izvesnom smislu bio propratni ko­mentar uz pismo četvorice crnorukaca, koje je upućeno redakciji lista. Po navodu Lebedeva, u srpskoj vojsci je postojalo uverenje da se procesom svode lični računi, da je optužba apsurdna, da su valjanost i zasluge optuženih izvan sumnje i da se očekivalo da će se afera za­vršiti izvinjenjem od strane tužilaca. Ovim najvernijim slugama srpskog naroda, pisao je pomenuti novinar, može da sudi jedino radni narod Srbiie. Osuđujući proces kao „prljavo i odvratno delo“ Lebe­dev je zaključio: „Radi stradanja i čestitosti srpskog radnog naroda, pravde radi, radi časti ruske revolucije, koioj se kao poslednjoj nadi obraćaju s molbom drugovi osuđenih na smrt, ruska demokratiia, sva bez obzira na partije, treba da se odazove i da prinudi upravljače ju­načkoga radnog naroda srpskog da ne izvrši strahotu na koju se sprema i da zatraže ponovno javno suđenje о toj aferi. Mi se obra­ćamo Sveruskom sovietu radničkih i vojničkih deputata, Izvršnom komitetu seljačkih deputata, Petrogradskom sovjetu vojničkih i rad­ničkih deputata, svima partijama, svoj ruskoi organizovanoj demo- kratiii s molbom da tu aferu uzmu u svoje ruke.“6

8 Новое Время 6. V I 1917, članak U Srbiji. — Navodi se donose prema prevodu koji je upućen iz Pariza ministru vojnom. (А —VII, V —56—IV, br. 51, vojni izaslanik u Parizu ministru vojnom, sa Pov. br. 7276 od 24. X/6.XI 1917).— Prevod članka dostavio je Spalajković Krfu telegramom br. 590 od 8/21. V I 1917 (DASIP, PO 1917, sv. IV , bez broja). List Новое время isticao se svojim reakcionarnim pisanjem čak i u crnostotinaškoj štampi (История граждан­ской войны I, Москва 1935, 46).

* Kao nap. 27/V.8 Isto. — Crnorukci su jula 1914. navodno izjavili da glupi Rusi mogu

ratovati za Srbiju.e Воля Народа 14. V I 1917. — Za Apisa, Vemića i drugove rečeno je da

predstavljaju „ponos srpske vojske“ . — Prema tvrđenju dra A. Mandića, ovaj

218 - BOGUMIL HRABAK

Dan kasnije (15/28. juna) napisi protiv izvršenja smrtne kazne (iako je ona 13/26. juna već bila izvršena) javili su se u novinama День i Бирже выя ejedoMOCTU. U prvom od pomenutih listova pre­neseni su delovi pisma četvorice crnorukaca u Rusiji objavljenog u listu Воля Народа, uz prigodne reči koje su značile poziv ruskoj de­mokrati ji da se spasu nevini ljudi.7 U drugom navedenom listu, organu berzanskih krugova, neki S. Ljuboš (verovatno pseudonim R. Janko­vića) publikovao je članak Srpski poziv ruskoj demokrati ji. Toga dana je objavljen ukaz privremene vlade о ukidanju ratnih sudova, i to je pisac članka iskoristio da, praveći paralelu sa prilikama na srpskoj strani, osudi proces organizovan u Solunu „od srpskih pridvorica“ . Pozivajući se na konstatacije pisma četvorice crnorukaca i napis VI. Lebedeva i ukazujući da je ruska štampa već ranije želela da in- terevniše povodom ovog procesa, koji počiva na lažnim svedočenjima, pisac je naglasio: „Srbija je stala ruski narod mnogo krvi. Ruska demokratija po vrlo skupu cenu stekla je pravo, da se njen glas po toj aferi sasluša i uzme u obzir. To neće biti mešanje u tuđe stvari. Od samoga početka ovoga užasnoga rata Rusija je smatrala srpsku stvar za svoju sopstvenu. Ruska se vlada mora sporazumeti sa svojim sa­veznicima u Solunu i zadržati zamahnutu ruku dželatovu.“ Potom je ponovljen zahtev četvorice crnorukaca u Rusiji da se u Solunu obra­zuje nov sud, čije bi sudi je imenovali engleska vlada, predsednik francuske i ruska privremena vlada.8

О izvršenoj presudi donelo je 22. juna/5. jula 1917. saopštenja nekoliko ruskih novina. List Новое Время je, pored' ostalog, zaklju­čio: „Streljani oficiri bili su u potpunom smislu narodni ljubimci srp­skog naroda. Pukovnik Dimitrijević bio je desna ruka nedavno pre­minulog znamenitog srpskog vođe vojvode Putnika.“9 Биржевыя eje- домости su rezonovale: „Kazna je proizvela težak utisak na srpsku i savezničku vojsku, jer niko nije očekivao tako surovu presudu, a koja je pri tome izvršena sa tako neobičnom žurbom. О tom tajan­stvenom političkom procesu mnogo se govorilo u višim srpskim kru- kovima. Narod vidi u toj kazni uticaj austrofila koji su umeli opko­liti i potčiniti svom uticaj u neiskusnog i poverljivog prestolonasled­nika Aleksandra. Srpsko javno mnjenje negoduje zbog kazne tih ofi­cira, jer je Austro-Ugarska uoči rata 1914. godine nastojala da se baš ti oficiri predadu sudu.“10

List Известия Петроградског coejera bila je najoštriji u oce- njivanju pogubljenja. Sudeći prema nekim detaljima, u sastavljanju napisa morali su neposredno učestvovati crnorukci koji su živeli u Petrogradu, pre svega R. Janković. Akcenat protesta pao je na N. Pa­šića. a ceo proces okvalifikovan je kao udruženo prestolonaslednikovo

broj lista razđavao se po petrogradskim ulicama besplatno; to je činjeno i u Odesi. (A —JAZU, A —JO, sv. VIII/17 i sv. 108, dr A. Mandić londonskom Ju­goslovenskom odboru, iz Petrograda 29. VI/12. V II 1917.)

7 День 15. V I 1917. — U pismu objavljenom u listu Воля народа tvrdilo se da je proces insceniran na osnovu lažnih svedočenja, jer da se nije odigrao nikakav atentat na prestolonaslednika, da su okrivljeni najčestitiji srpski ro­doljubi i da su upravljači srpskog naroda do krajnjeg stepena izgubili stid i do­stojanstvo. Zanim ljivo je da su optuženi branjeni od optužbe da su hteli uvo­đenje republikanskog sistema: „Oni su nepravedno okrivljeni kao da su tajno radili na osnovanju republikanskog uređenja u budućoj ujedinjenoj Srbiji.“

8 Биржевыя Ведомости 15. V I 1917.i 0 Новое Время 22. V I 1917.l iv e ljy Биржевыя Ведомости: 22. VI. 1917.:-: ,:v

„CRNORUKCI“ U R U S IJ I— 219

i Pašićevo razračunavanje s političkim protivnicima. Malobabić, ta- kode žrtva presude, označen je kao izdajnik. Srpska vladia je optužena da se samo na rečima bori za slobodu Srbije a da u stvari „ide za tim da srpski narod učini robom, da iskoristi krvavu tragediju srpskog naroda radi učvršćenja dinastije Karađorđevića, da uguši svaki opo­zicioni i demokratski pokret u zemlji“ . Ministar inostranih dela Te- reščenko triput se obraćao N. Pašiću, ukzaujući na neophodnost da se poništi smrtna kazna okrivljenih oficira. Zbog toga je pogubljenje „izazivanje ruske demokrati je, uvreda njenih najdražih i zavetnih težnji, koje su upućene oslobođenju celoga sveta od lanaca imperija­lizma i militarizma“ . List Известия je zbog toga predlagao: „Revo­lucionarna demokratija i privremena vlada moraju odlučno prote- stvovati protivu politike srpske vlade, protivu primene smrtne kazne pod vidom vojnih događaja. Ona mora dobiti ponovno suđenje toga krvavog dela. To zahteva čast i dostojanstvo ruske revolucije, čiji je prvi korak bio ukidanje smrtne kazne.“11

О logici i moralnosti izvršenja kazne pisao je i День (24. juna/ 7. jula 1917). Pašiševo neobaziranje na Terešečnkove telegrame pred­stavljeno je kao udar novoj Rusiji. Jedna napravljena paralela ispala je porazno: „Kad su Lamsdorfi govorili u ime Rusije a Pleveji i Sto- lipini upravljah njenom sudbinom, tada je gospodin Pašić vodio ra­čuna о njenom glasu; i kad bi oni na primer njega zamolili da obesi ma koga, teško da bi im on otkazao tu ljubav. No kada se u ruskom ministarstvu nalaze iskreni demokratski socijalisti, onda je moguće, odbiti njihovu molbu da se ne kazni nekoliko lica. Nešto je gospodinu Pašiću miliji Stolipin cd Kerenskog ili simpatičniji Lamsdorf od Te- reščenka, no jedino s toga što u trenutku kada se rešavala sudbina kažnjenih, gospodin Pašić nije video iza Rusije nikakvu stvarnu silu“ . Članak je potpisan E. Tarle.12

Kad se bura nešto stišala, Rad. Jovanović je (26 juna/9. jula) pisao Ljubi Jovanoviću da je „solunska osuda“ donela mnogo manje štete nego što je očekivao. S obzirom da se Rusija tada nalazila u ve­likom društveno-političkom previranju („haos“), bilo je „nemoguće stvoriti utisak pravilnosti ubijstva čak ni za izdaju zemlje“ . Rusi su se naročito ljutih što se srpska vlada oglušila о molbu ruske vladei javnog mnjenja. Oko ovog pitanja Rad. Jovanović je vodio mnogo­brojne razgovore s ruskim političkim ljudima. Na primer, kad je 16/29. maja) prisustvovao kongresu seljačkih deputata socijalnih re­volucionara („esera“ ), razgovarao je sa 10—15 članova о srpskim i ju- goslovenskim stvarima. Sagovornici su priznali da Srbija ima oslo­bodilačkih i revolucionarnih težnji, ali ih je bilo koji su smatrali da Solunski proces predstavlja politički proces protiv republikanskog pokreta u vojsci.13 Clan Jugoslovenskog odbora u Petrogradu d'r A. Mandić obavestio je Odbor о neugodnom odjeku koji je izvr­šenje kazne u Solunu učinilo u ruskoj štampi i javnom mnenju, do­

11 Известия Петроградского совета рабочих и солдатских депутатов 22. V I 1917, članak Srpski dželati .

12 День 24. V I 1917, naslov članka je T r i kazne.13 Kao пар. 27/V. — Kasnije je Rad. Jovanović pisao da, iako je u vreme

Solunskog procesa bio „nesumnjivo od glave do pete monarhista.“ , da je upravo od pomenutog procesa uviđao za Ljubu Jovanovića „da su on, njegov pogled na svet i metodi rada veoma zastareli“ . (A —SANU, br. 9842, dr Rad. Jovanović J. Girsi, Cehoslovačkom poslaniku u . Moskvi, pismom iz 1927 .godine.)

220 — BOGUMIb HRABAK

dajući da se usled tog koraka srpske vlade nisu povećale simpatije prema Srbiji.14

Posle julskog pokušaja obaranja vlasti privremene vlade u Pe­trogradu i proboljševička Правда (10/23. jula) je svoje stupce posve­tila politici ruske revolucije na Balkanu. Polazna misao autora na­pisa Juri ja Kamen jeva bila je da su okupirani i pokoreni balkanski narodi nemoćni prema svojim dželatima i njihovim saveznicima i da jedino od revolucionarne Rusije mogu odmah očekivati pomoć. „N ji­hove bi zahteve, stajalo je u članku, trebalo da izrazi vlada revolucio­narne Rusije, kada bi ta vlada pojmila svoje revolucionarne zadatke. Ona bi se tada javila na Balkanu ne kao saveznik jedne grabljive bande koja ratuje protiv druge na račun balkanskih seljaka, nego kao predstavnik opštih interesa svih balkanskih naroda. Ona bi pri­mila za svoju lozinku svega radnog naroda balkanskog: lozinku bal­kanske federativne republike, koja bi ujedinila sve balkanske narode protivu interesa nacionalnih buržoaskih klika, protivu kraljeva i kra­ljevića, protivu suparništva evropskih zelenaša i bankara. (... ) No to bi izazvalo — vele nam — prekid sa srpskim kraljem Petrom, sa g. Bra- ćanom u Rumuniji, sa novoskovanim grčkim kraljem i sa prestare- lom metresom ruskog carizma — crnogorskim dvorom. Vrlo moguće, gospodo. Ah pre svega, to bi steklo ruskoj revoluciji simpatiju i pot­poru svih ugnjetenih na Balkanu, svega balkanskog seoskog življa, računajući tu i bugarskog, koje je toliko malo krivo za svog Ferdi­nanda kao i rumunsko za svog Karola. A za tim, zar se ruska revolu­cija obavezala ma kome da se brine о interesima i spokoj stvu svih tih Petrova, Karlova i Aleksandra s njihovim Pašićima, Venizelosimai Braćanima?“13

Četiri pripadnika udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ pojavila su se 29. jula/11. avgusta 1917. ponovo u listu Воля народа člankom0 izvršenju presude u Solunu. Za proces su ponovo tvrdili da je insce­niran lažnim dokaznim sredstvima da bi se likvidirao prestolonasled- niku Aleksandru nepoćudan ali popularan pukovnik Dragutin Dimi­trijević. Za optužnicu je rečeno da je prazna jer su okrivljeni nevini ljudi, a da je navodni atentat „zvanično organizovan protiv prestolo­naslednika i nevešto vezan za ime pukovnika Dimitrijevića“ . Zatim je dat prikaz političkog života u Srbiji od 1903. godine i dolaska na srpski presto dinastije Karađorđevića. Za republikanski pokret rečeno je da je bio brzo ugušen. Dosta je prostora posvećeno ličnosti Apisa. Politič­ki korumpirani ljudi izmislili su legendu о društvu „Crne ruke“, ispre­dajući na njen račun hiljade laži. Sirenje ovih laži bilo je potrebno N. Pašiću i političarima njegovog tipa da izazovu narodno nepove- renje prema oficirima, iako je srpski oficirski kor pred 1912. godinu predstavljao „čistu savest zemlje“ , a između vojske i naroda je uspo­stavljena tesna veza. U članku su dodirnuti i sukob „između vojske1 Pašića“ 1914. godine i situacija na Krfu posle smenjivanja vojvode Putnika. Po piscima članka, prestolonaslednik Aleksandar posle po- sete Francuskoj i Engleskoj, iako nikad nije prestao da računa sa ru­skim carem, „bio je blizu toga da se oslobodi i Pašića“ ; to nije predu- zeo da se Pašić ne bi pojavio u istom logoru s Apisom protiv njega. Već na Krfu je „sklopljena zavera protiv pukovnika Dimitrijevića“ .

11 A —JAZU, A —JO, sv. VIII/17 i sv. 108, pismo iz Petrograda od 29. VI/12. V II 1917. (tu je i paralela о postupanju Austro-Ugarske s Kramar- žom, Klofačem i „mizernim“ Adlerom.

16 Правда 10. V II 1917, članak О spoljnoj po litic i ruske revolucije.

„CRNORUKCI" U RUSIJI — 221

Clankopisci primaju da je jedne avgustovske noći, u cilju inscenacije, zaista pucano na prestolonaslednika, ali su tvrdili da ta inscenacija nema nikakve veze s Apisom, osim što je stvar režirana na teritorijiIII armije, u kojoj je Apis bio pomoćnik načelnika štaba. Za likvi­diranje Apisa Pašić je navodno dao svoj pristanak, te je intrigama načinjena politička afera. Pašić je računao da će dobiti igru od pre- stolonaslednika, a ovaj da će se kasnije osloboditi i Pašića. Da bi umi­rio saveznike, Pašić je ove marta 1917. izvestio da su optuženi oficiri radili u korist Austrije a protiv saveznika. Kasnije je izmišljotina do­punjena kombinacijom da su optuženi radili da na srpski presto do­vedu crnogorskog princa Mirka. Članak je završen apelom da držav­nici koji pripremaju budućnost Evrope ne mogu dozvoliti da se u budućoj Srbiji „produži ta neslavna igra neprekidne unutrašnje borbe“ . Solunski zločin će, prema članku pisca, u buduću Srbiju uneti tešku bolest, iako su narodni predstavnici u krfskoj skupštini i poli­tički radnici po savezničkim i neutralnim zemljama raspoloženi protiv Pašića. „Svi ti ljudi, pisalo je u članku, moraju razviti svoju inicija­tivu da se ustroji i naš budući život, ne u saglasnosti s poznatim imenima ubica i reakcionara, nego prema stvarnim potrebama i pra­vima naroda.“16

Na delovanje četvorice članova udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ na javno mnenje u Rusiji srpski poslanik dr Miroslav Spalajković nije reagovao, a komandant Dobrovoljačkog korpusa SHS general Živković samo je obećao da će ,,i preko javnosti reagirati protiv ove akcije tako štetne i za dinastiju i za državu i ceo naš narod“ . Živković je, inače, javljao da su penzionisani viši oficiri i potpukovnik Gojko­vić poveli kampanju protiv srpske vlade i prestolonaslednika Alek­sandra „koristeći se nepoznavanjem naših prilika od strane Rusa“i predstavljajući osuđene oficire „kao mučenike za slobodu, a rad Vladin kao likvidatorsko ugnjetavanje“ . Svojim apelom ruskoj demo- kratiji oni su, po generalu, nastojali da utiču na ruske vladajuće krugove „da intervenišu kod naše Vlade i mešaju se u naše unutra­šnje stvari, bezobzirno radeći protiv naših najsvetijih interesa“.17

Predstavnik Jugoslovenskog odbora u Rusiji dr Ante Mandić sa­moinicijativno je preuzeo obavezu da govori sa A. Srbom da bar privremeno prestane sa svojim napadima na N. Pašića i regenta Alek­sandra, „pošto nam diskreditiranje istih osobito u ovom momentu ne može pridonijeti drugo nego golemu štetu“ . Odlučio je da govorii sa E. K. Brežkovskom i s nekim drugim „eserima“, ne bi li ih uverio ,,o šteti, koju našoj stvari pridonašaju slični članci“18 Desetak dana

10 Воля народа 29. V II 1917. — U odeskom listu Голос революции od 22. V II 1917. izašao je članak sa bezmalo istim sadržajem. (A —JAZU, A —JO, sv. 108, dr A. Mandić Jugoslovenskom odboru, iz Petrograda 29. VII/11 1917.)

17 А —V II, Х -43—I, br. 27/25, general Živković srpskom ministru vojnom, sa Pov. AĐ br. 2455, iz Odese od 30. VI/13. V II 1917. — Prim ivši ovaj izveštaj ministar vojn i izdao je nalog generalu Živkoviću da sakupi sve napise crno­rukaca u Rusiji i da ga podrobno izvesti ,,u kom cilju i kako vrše agitaciju među oficirima-dobrovoljcima i jesu li imali ikakve rezultate od te agitacije“ . General Ž ivković je u svom odgovoru od 27. VII/9. V II I 1917. prepričao pome­nuti apel ruskoj demokratiji koji su navodno potpisali Simić, Srb i Gojković (a ne i R. Janković). Istovremeno, pohvalio se da je jedinicama Korpusa saop- štio presudu suda u Solunu i da je paralisao uticaj crnorukaca u Korpusu. (А —VII, X —43—I, br. 27/29, ministar vojn i Korpusu sa S br. 515 i odgovor gen. Zivkovića od 27. VII/9. V I I I 1917.)

” A —JAZU, A —JO, sv. 108, dr A. Mandić Jugoslovenskom odboru, iz Pe­trograda 29. VII/11. V II I 1917.

222 BOGUMIL H RABAK

docnije Mandić je pozitivno ocenio odluku privremene ruske vlade, koja je stavila pod kaznenu sankciju „pisanje i napadanje na sa­veznike, njihove vlade i vladare“ . Iako ova odluka nije nastala usled kampanje u slučaju Solunskog procesa, Mandić je smatrao da je time ,,i crnorukašima izbijen otrovni zub, bar onaj najkrupniji“ .10

Uzevši u celini, akcija crnorukaca u Rusiji da obaveste rusko javno mnenje о insceniranom Solunskom procesu i njegovim moti­vima je uspela. Ipak, obnovom procesa nije se mogao postići željeni rezultat.

VIII. Agitacija petorice članova bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Dobrovoljačkom korpusu, kod disidenata i među ruskim

krugovima. Ideja о vojnoj jedinici pod komandom članovaorganizacije

Početkom jula doprli su u Odesu glasovi da je rusko Ministarstvo vojno odobrilo dia penzionisani potpukovnici Božin Simić i Srb mogu skupljati dobrovoljce Srbe za nekakav dobrovoljački odred. General Živković je, u vezi s tim, pretpostavljao da bivši oficir Korpusa i di­sident Gašpar Pekle radi s pomenutim.1 Odmah zatim počela je agi­tacija penzionisanih oficira kod vojnika Korpusa — da vojnici istupe iz Korpusa i stupe u neki njihov navodni dobrovoljački odred. Njih su u ovom vrbovanju dobrovoljaca pomagali izvesni oficiri-disidenti.2 Prema nekim mišljenjima, penzionisani oficiri, a naročito potpukov­nik Srb, mogli su imati delimičnog' uspeha kodi dobrovoljaca. Potpu­kovnik Srb je već prva dva-tri dana agitacije odvukao iz Korpusa nekoliko ljudi. Prvih dana jula pojavio se u Odesi i Dušan Semiz, psujući Srbijance i preteći im da će svim propagandnim sredstvima voditi borbu za „najširu autonomiju Bosne na federativnoj bazi“3. U agitaciji za stupanje u „jugoslovenske udarne bataljone“ korišćeni su događaji s izvršenjem kazne nad Apisom i drugovima u Solunu, koji su „jako uzrujali duhove u Korpusu“4.

18 Isto, isti istome od 10/23. i 11/24. V II I 1918.1 А —VII, X —2a, br. 1; X —3—III, br. 15/3, štab Dobrovoljačkog korpusa

Srpskom poslanstvu u Petrogradu, telegramom br. 1234 od 24. VI/7. V II 1917.2 А —VII, X —2a, br. 1; X - 3 - I I , br. 15/IV; X -1 0 - I, br. 3, list 166; X -1 3 -I,

br. 2/8, štab Dobrovoljačkog korpusa I i II divizije, telegramom br. 1244 od27. VI/10. V II 1917.

3 A —JAZU, A —JO, sv. VIII/17 i 108, A. Mandić londonskom Jugosloven­skom odboru, iz Petrograda 29. VI/12. V II 1917. — Ipak, još meseća jula 1917. komanda Korpusa činila je pokušaj da pomoću Semiza povrati disidente, ali je pokušaj propao, jer je Semiz bio i suviše povezan s penzionisanim oficirima crnorukcima tako i sa ruskim socijalistima (А —VII, X —43. br. 42/2, izveštaj ppuk. Milana Nikolića komandantu Korpusa, u Solunu 31. 1/13. II 1918.) Sredinom juna još ni mnogi komandanti puka nisu smatrali da sa gonjenim oficirima treba pre­kidati odnose. Karakteristično je da je pukovnik Trebinjac, kad je trebalo spre­miti predavanja о kosovskoj i angorskoj bici, tražio od svog komandanta brigade da se, pored ostalih, i potpukovniku Srbu u Petrogradu stavi zadatak da nađe neku knjigu i obradi pomenute bitke. (А — V II, X —30—I, br. 1/24. list 1—2, puk. Trebinjac komandantu II brigade sa О br. 837 od 31. V/12. V I 1917.)

1 А —VII, X —43—I, br. 27/25, general Živković srpskom ministru vojnom sa Pov. AĐ br. 2455, iz Odese 30. VI/13. V II 1917. — Od interesa je navesti kako je general Živković prokomentarisao potrebu da se jedinicama Korpusa saopšti presuda suda u Solunu: „U poslednje vreme počelo se mnogo pisati po javnostiо osudi nekih srpskih oficira na Solunskom frontu. Pošto se ti događaji tenden­ciozno predstavljaju u naročitoj svetlosti i komentarišu na način koji je štetan po našu sadašnju Vrhovnu Upravu, a još štetniji po našu opštu jugoslovensku

„CRNORUKCI« U RUSIJI — £23

Rukovodeći odbor organizacije oficira-disidenata početkom jula diplomatisao je sa potpukovnikom Srbom i nije vodio iskrenu politiku prema njemu. Na trećoj sednici odbora (8. jula) tajnik odbora A. Pre- mužić izjavio je da se vode pregovori sa Srbom, ali je rešeno da St. Banić obavesti Srba da odbor drži da nije zgodno da Srb stupa u organizaciju sve dok se organizacija čvršće ne postavi na noge; a dotle ga mole da ih pomogne u radu. Kako je Banić ovo pitanje zaobišao i na plenarnoj sednici, član organizacije St. Landdkušić je kritikovao u svom pismu ovakvu diplomatiju u organizaciji i izneo mišljenje da je trebalo rešavati о ulasku Srba u organizaciju, s obzirom da je on mogao odigrati važnu ulogu u pokretu, i da je trebalo izreći sud organizacije о Solunskom procesu, bio on pozitivan ili negativan.5 Ono što je moglo povezivati u radu disidente i članove bivšeg udru­ženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Rusiji bio je republikanizam, a u velikoj meri i borba za federativno uređenje buduće, jugoslovenske države.0

Članovi bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ nisu, međutim, prepustili rumunski front protivničkoj strani. Odmah po dolasku penzionisanog potpukovnika Srba u Odesu u Jaši ju i okolini zapa­ženi su neki srpski vojnici i vojvoda Vlada Mihailović Voskar, koji se izdavao da je od strane štaba Korpusa pridodat francuskoj misiji u Rumuniji. Vojvoda Voskar se ranije nalazio u Srbovom četničkom odredu u Maloj Vlaškoj i bio je Srbov lični prijatelj. Znajući za ovo i s obzirom da su se pomenuti srpski vojnici kretali po Jašiju bez ispravnih dokumenata, pukovnik St. Hadžić tražio je od štaba Kor­pusa da ga izvesti koji ljudi i vojnici i zašto su upućeni u Jaši.7 On nije imao mnogo poverenja u srpska vojna lica, među kojima je bilo i bivših Srbovih četnika. Nekoliko dana posle toga i sam srpski po­slanik u Rumuniji tražio je od štaba Korpusa obaveštenja о vojvodi Voskaru i njegovim vojnicima, i to po zahtevu francuske vojne misije. Voskar je bio sumnjiv jer je u Rumuniju upućen od strane komandira Policijske čete8, a ovaj je (Majstorović) bio prijatelj crnorukaca.

Sredinom jula u štabu Korpusa formirale su se dve grupe, i to zauzimanjem različitog stanovišta prema najvažnijim pitanjima (upo­treba Korpusa u Rusiji ili na Solunskom frontu), a stvarno zbog od­nosa i starih klika među srbijanskim oficirima. Intrige i klikašenje proširili su se u izvesnom smislu i na oficire-dobrovoljce, osobito uI puku („boljševičkom“), čiji je komandant bio pukovnik Stojan Po­pović, crnorukac.9 Veza sa Semizom iz krugova oko štaba Korpusa

ideju i buduću jugoslovensku državu, to nalazim za potrebno da objavim Korpusu u celosti. . . “ (А —VII, X —454, br. 1, list 43—3’, naredba Pov. br. 50 od 2i3. VI/11. V II 1917.)

B HAZ, Disidentski pokret, bez broja, zapisnik odborskih sjednica; pismo St. Landikušića odboru organizacije, iz Odese 13. V II 1917.

0 A--JAZU, A —JO, sv. 8 i 108, A. Mandić londonskom Jugoslovenskom odboru, iz Petrograda od 29. VI/12. V II 1917.

7 Isto; А —VII, X -1 I, br. 2, list 138 od 2/15. V II 1917. - Hadžić je tražio i da mu se uputi potporučnik Avdo Hasanbegović s 20 potpuno naoružanih i opre­mljenih vojnika „radi hvatanja i prikupljanja svih onih koji nemaju ispravna dokumenta, kao i radi kontrole svih srpskih uniformisanih lica koja dolaze u Rumuniju“ . Njegovom zahtevu je udovoljeno.

8 А —V II, X —2a, br. 1, № 1348 operacijskog delovodnog protokola Korpusa pod 11/24. V II 1917, Marinkovićev poverljivi telegram od 7/20. V II 1917. i nare­đenje komandiru Policijske čete 11/24. V II 1917. povodom slanja Voskara u Jaši.

e A —JAZU, A —JO, sv. 108, izveštaj dra Đure Kolumbatovića A. Mandiću, iz Odese 10/23. V II 1917. .

2 24 “ BOGUMIL HRABAK

bio je kapetan Milorad Majstorović. Majstorović i Semiz obaveštavali su „Cernomora“, koji je u to vreme u listu Одеский листок pisao protiv zvaničnog kursa srpskih vojnih vrhova, dok je samo nekoliko nedelja pre toga istupao protiv oficira-disidenata. Od strane Majsto­rovi ća i „Cernomora“ za 10/23. jul zakazan je sastanak oficira s pred- logom da se Dobrovoljački korpus SHS pretvori u Sveslovenski kor­pus, reorganizuje i upotrebi na ruskom frontu (da se ne bi njegovi oficiri, prijatelji crnorukaca, našli u Solunu). Ideja je preko Semiza poticala od Srba, ne bi li se Korpus izvukao ispod kompetencije srpske Vrhovne komande i srpske vlade. Otpušten iz Korpusa, Semiz je prešao u štab Odeskog vojnog okruga, koji je, kao i sam general Marks, zauzimao negativne stavove prema Dobrovoljačkom korpusu. Semiz je i dalje agitovao za autonomnu Bosnu i radio sve moguće protiv Srbijanaca. Predstavnika Jugoslovenskog odbora dra Jambri- šaka predstavio je faktorima pri štabu Okruga kao neprijatelja mo­deme Rusije. Održavajući vezu sa Srbom nastojao je da poveže sve nezadovoljnike kako u Korpusu tako i van njega.10

Potpukovnik Srb i njegovi drugovi koji su stupili u rusku vojsku dobili su ne samo dozvolu da formiraju udarne bataljone nego, nešto kasnije, i da obrazuju radničke jedinice; pripadnici ovih radničkih je­dinica ne bi se smatrali zarobljenicima nego bi se u pravima izjedna­čili sa slobodnim ruskim radnicima. Osim I bataljona, Srb i njegovi drugovi su u drugoj polovini jula počeli da formiraju i II bataljon. Akcija crnorukaca sticala je sve više izgleda da će uspeti, jer je si­tuacija u Korpusu stalno bila bremenita nezadovoljstvima i veći tim neprilikama i neurednostima. Pored prijatelja među ruskim vojnim zapovednicima u Odesi, Srb je bio u dobrim odnosima sa sve moćnijim generalom Kornilovim, koji ga je svuda pomagao i podupirao. U Srbov bataljon pošli su kao časnici i mnogi oficiri-disidenti, koji su se otada držali Srba i njegovih drugova. Već tada se pokazalo da će biti vrlo opasno ako bukne nezadovoljstvo kod dobrovoljaca-đaka, kojima je obećano da će biti unapređeni u oficire, ali nije bilo izgleda da će obećanje moći biti izvršeno; s druge strane, disidenti-đaci smešteni su u oficirsku školu u Poltavi, te su posle tri meseca sigurno očeki­vali da će postati praporščici u ruskoj vojsci.11

List Новое время je 15/28. jula doneo i prvu molbu „novih jugoslovenskih odreda“ u obliku sledećeg telegrama: „Novi jugo- slovenski odredi u Kijevu obratili su se glavnokomandujućem jugo­zapadnog fronta, generalu Kornilovu s molbom, da postavi za ko­mandanta nedavno formrianog odreda pukovnika Simića, koji je sada u štabu jugo-zapadne armije. Pukovnik Simić uživa veliku popular­nost među Srbima, Hrvatima i Slovencima, koji su u dobrovoljačkom odredu u Rusiji.“ Preko Rusa, prijatelja petorice članova bivše orga­nizacije, s ovom izjavom sinhronizovana je izjava disidenata iz Odese, koji su stupili u rusku vojsku. List Руское слово, naime, dan kasnije (tj. 16/29. jula) doneo je sledeći telegram iz Odese: „Velika grupa srpskih oficira i podoficira, koji su prešli iz srpskog dobrovoljačkog korpusa u rusku vojsku, polazeći na front, uputili su revolucionarnoj vojnoj organizaciji deklaraciju, u kojoj se, između ostaloga, kaže:

10 Isto.11 Kao nap. 13/VIII (na osnovu informacija Joksimovića). — Ideju о do­

brovoljačkim odredima u ruskoj vojsci dao je, maja 1918. godine kapetan a

„CRNORUKCI“ U R U S m — 225

,Odlazimo na front s devizom: „S Rusijom i njezinim slobodnim na­rodom za njezinu pobedu i opštu slobodu.“ * Ovi Srbi, koji su primljeni u rusku vojsku, bivši su austrijski podanici, zarobljeni u Rusiji. Po­sle su dobrovoljno stupili u srpski korpus. ,Austrija — kliču Srbi u deklaraciji — koja nas je dovela u položaj robova i koja nas je sma­trala svojim istorijskim mesom za topove, naš je najkrvniji ne­prijatelj, stoga želimo da učestvujemo u uništenju toga nemačkog nasleđa. Naš je ideal federativna Jugoslavija.’ Deklaraciju ie potpi­salo 150 oficira.“12

Povodom nastalog stanja u Dobrovoljačkom korpusu i u vezi s akcijom članova bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ predstav­nik londonskog Jugoslovenskog odbora u Petrogradu pisao je Od­boru: „Apsolutno je potrebno da se odmah stane na kraj rovarenju Srba, Simića i dr. a isto da dođe u Odesu jak čovjek, koji će politički organizirati i disciplinirati i Srbijance i prečane i koji će jednako sve držati svojim auktoritetom pod uzdama. Naravski da treba silan čovjek, koji će moći pokazati pravo mjesto svim maljušnim politi­čarima. Treba stvoriti silnu organizaciju, koja će korespondirati itd. i sa zarobljenicima, jer će ih inače Srb i drugovi posvema rastro- vati (...). Ako se tijekom slijedećih 15 dana ne poduzme kakova akcija u Kijevu i korpusu protiv Srba i njegove agitacije, biti će kasno i u dva mjeseca nećemo imati korpusa.“13

Početkom avgusta ocrtale su se već jasnije konture političkih mogućnosti članova bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Rusiji. Aleksandar Srb i njegovi drugovi nastojaU su da potpuno preotmu teren političkih akcija srpskoj vladi u Rusiji. Oni su svim silama radili na uništenju dobrovoljačkog pokreta, koji je u njihovim očima predstavljao samo tvorevinu Pašić-regentovog režima i njegov instru- menat za održavanje vlasti u budućoj državi. Agitacija penzionisanih oficira među oficirima-dobrovoljcima početkom avgusta nije više po­kazivala one rezultate kojima su se pomenuti oficiri nadali; Jugo- sloveni iz habsburških zemalja držali su se pasivno, rezervisano i oprezno prema pitanjima unutrašnje polike Srbije. Pomenuti oficiri mogli su man je-više računati samo s oficirima-dobrovoljcima koji su se nalazili u sukobu sa štabom Korpusa, tj. sa disidentima. Zbog toga su oni bili primorani da agitaciju u Korpusu i van njega vode pomoću srbijanskih oficira iz štaba Korpusa i preko D. Semiza.14 Od ugled­nijih mlađih Srbijanaca Srbu je veran drug bio ranjeni potporučnik- -avijatičar Mihailović. Odan mu je bio i narednik Milan Mladenović, Vulovićev nećak, koji je dezertirao iz Odreda te sa Srbom došao u Petrograd. Početkom avgusta Aleksandar Srb je odlučio da u rusku metropolu pozove i vojvodu Voskara, koji se još nalazio kod francu­ske škole za obaveštajce u Jašiju. Srb je radio da pridobije za sebe i narednika Sretena Kašikovića. Kašikoviću i Mladenoviću trebalo je

1918. godine sovjetski komandant Muravjev; nju su prihvatili zapovednik jugo­zapadnog fronta general Brusilov i ministar Kerenski a nije ju odobravao ge- neralisim Aleksejev (bliže о tome: L. B a c h , Histoire de la Revolution russe, Paris 1930 172_3).

12 DASIP, JO, sv. I, Pov. J br. 906, Kralj. Srp. Presbiro, K r f 2/15. IX 1917. — Simić je meseca jula učestvovao u borbama na ruskom frontu i bio ranjen. (М. Ж и в а н о в и h, n. d., 659.)

13 A —JAZU, A —JO, sv. 108, Mandićev izveštaj A. Trumbiću, iz Petrograda 10/23. V II 1917.

14 A —JAZU, A —JO, sv. 108, A. Mandić londonskom Jugoslovenskom od­boru, iz Petrograda 4. V II I 1917.

15 zbornik VII

226 ~ BOGUMIL HRABAK

da ishodi ruski oficirski čin, ne bi li tako uticao na đake da dezer­tiraju iz Korpusa i dođu к njemu u rusku vojsku.16

Srb i njegovi prijatelji nastojali su da stupe u pregovore i s ne­kim Crnogorcima, a napose s nekim Perovioem, koji je početkom avgusta još posvema bio pod uplivom Luke Pišteljića, prijatelja Pa- šićevog pouzdanika u Rusiji dira Radoslava Jovanovića. Crnogorcima su govorili da su republikanci. Neodlučni Perović je izjavio da će pri­stati uz njih, ali je tražio da mu u statutu „Crne ruke“ pokažu da su zaista republikanska a ne dinastička organizacija.10

Relativno dosta uspeha bivši srpski oficiri imali su u približa­vanju licima koja su igrala značajniju ulogu u tadašnjim prilikama Rusije. Oni su nastavili da održavaju odlične odnose s generalom Kor- nilovim (koji ih je i primio u rusku vojsku s činom pukovnika). Izvr­sne veze uspostavili su i sa zamenikom ministra mornarice Leobe- devim, koji im je obećao da će uvrstiti u rusku vojsku svakog prijav­ljenog srpskog revolucionara. Pomoću Lebedeva i Kornilova Srb je početkom avgusta radio da oficirima i voj nicima-dobrovoljcima ko­jima je u četničkom odredu i Korpusu zapovedao pribavi ruske i ru- munske ordene a nekima i oficirski čin, te da ih tako к sebi privuče. Srb je stekao prilično dobre pozicije i među ruskim izdavačima novina. Preko Lebedeva on je uspostavio prijateljstvo s ljudima iz lista Воля народа. Približavanjem nekom Bulacevu uspeo je da zadobije i День. Prisnim druženjem s antirevolucionarom Borisom Suvorinim i nje­govom ženom uticao je i na stav lista Вечернее Время; Srbov čovek bio je i reporter Mirković (Crnogorac) iz pomenutih novina.17 Šestog avgusta stigao je iz Odese praporščik Iljinski iz „Rumčeroda“ (Savez radničkih i vojničkih sovjeta rumunskog fronta, Crnomorske flote i grada Odese), te je obećao A. Srbu da će i dalje štampati članke pro­tiv srpske vlade u listu Голос революции, i da će mu i inače iz „Ru­mčeroda“ datavi podršku. U toku 7. avgusta došlo je u Petrograd još nekoliko članova pređsedništva „Rumčeroda“ i Iljinski ih je doveo Srbu da se dogovore.18

Krajem jula prispeo je u Petrograd ruski revolucionar — emi­grant Bezjuk, koji je služio kao ranar u 10. srpskom puku na Solun­skom frontu. On je obavestio Aleksandra Srba о pojedinostima u pro­cesu protiv Apisa i drugova. S obzirom da je bio Apisov prijatelj, on je proces prikazao u najcrnjim bojama. Bezjuk je о solunskoj aferi i uopšte о srpskim političkim prilikama podrobno obavestio i Lebe­deva. Sam Bezjuk je propagirao ideju stvaranja velike slovenske fe­derativne republike. Odlučio je da u novinama napadne srpsku vladu zbog Solunskog procesa, koristeći se knjigom koju je protiv srpske vlade objavio u Švajcarskoj novinar Svetolik Jakšić, i koja je inače privukla veliku pažnju penzionisanih oficira-crnorukaca u Rusiji. Bezjuk je odlučio da piše i protiv Francuza i Engleza zato što nesa- vesno postupaju s Rusima i Srbima na makedonskom ratištu. Posa- vetovavši se sa A. Srbom i R. Jankovićem, Bezjuk je odlučio da naj­pre pusti u javnost pet do šest članaka pod tuđim imenom, a da potom istupi pod vlastitim imenom, pozivajući se na pomenute napise tobo­žnjih trećih lica. Bezjuk je odlučio da piše i u listu Новая Жизнь

16 Isto, dodatak pismu od 5. V II I 1917. ,u Isto.17 Kao nap. 14/VIII.18 Isto, dodatak pismu od 7. V II I 1917.

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 2 2?

Gorkoga i u listu Дело народа, pošto su Englezi i Francuzi pozorno pratili pisanje ljudi oko Gorkoga; na taj način se, dakle, želelo da se postigne širi publicitet i važnost napisa protiv srpske vlade. Ovoj novinskoj kampanji Bezjuka priključio se R. Janković, koji je odmah posle razgovora sa Bezjukom napisao članak koji je izašao pod tuđim imenom. Ova akcija išla je za tim da izazove srpsku vladu da preko Poslanstva u ruskoj javnosti odgovori na njihove napade.10

Članove bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Rusiji nasto­jali su da iskoriste i neki otvoreni ruski reakcionari. Monarhisti Boris Suvorin, knez Dolgorukov i oficiri iz „Oficirske lige“ radili su na tome da zadobiju Srba za svoje planove. Srb i drugovi su se opirali da posluže kao sredstvo, te su sa svoje strane nastojali da Suvorina i „Ligu“ iskoriste protiv vlada na Krfu. Srb je govorio da su on i nje­govi drugovi republikanci i da se mnogo boje restauracije monarhije u Rusiji, jer bi tada sva njihova delatnost u toj velikoj zemlji pro­pala20

Prijateljstvo s uticajnim ruskim krugovima a naročito s Lebe- devim bilo je od bitnog značaja, posebno s obzirom na zahtev srpske vlade da se Srb i njegovi drugovi ekstradiraju. Lebedev je odmah obavestio penzionisane srpske oficire da će ovo ruska vlada odbiti. Pro­tiv predavanja oficira pored Lebedeva bili su i vojni ministar i ministar spoljnih poslova Tereščenko (on je svakako bio mason), i to ni pod kakvim uslovima. Lebedev je, šta više, obećao Bezjuku da će mu dati sve Spalajkovićeve šifrovane telegrame о reakciji ruske javnosti na Solunski proces, koje je dobio od svog kontraobaveštajnog odeljenja. Lebedev se i sam obavezao da će pokrenuti raspravljanje0 solunskom suđenju i presudi. Bezjuku je obećao da će ga dovesti u vezu s poznatim Borisom Savinkovim, zamenikom ministra vojnog,1 da će posredstvom jednog zajedničkog prijatelja uticati i na predi- sednika vlade A. Kerenskog. Lebedev nije imao lepo mišljenje ni о Spalajkoviću, izjavivši da je Spalajković još ranije morao podneti ostavku zbog svog neprijateljskog držanja prema Miljukovu21, posle februarske revolucije ministru spoljnih poslova.

Osetivši podršku ljudi oko privremene ruske vlade, Srb i drugovi su od'lučili da nametnu Rusima D. Semiza kao njihovog komesara, koji će posredovati između ruske vlade i I divizije Dobrovoljačkog korpusa (koja je, posle dugog natezanja i energičkih ruskih zahteva, pošla na rumunski front). Kad se, međutim, pojavio Bezjuk, Srb je napustio kombinacije sa Semizom, te je za pomenuto mesto kandido- van Bezjuk, koji je izrazio spremnost da kao ruski komesar u određe­nom smislu utiče na dobrovoljce Jugoslovene. Penzionisani oficiri ima­li su svog kandidata i za komesara ruske vojske na Solunskom frontu, za koga su takođe smatrali da će uspeti da ga proture. Za sve ovo vre­me Semiz je boravio u Odesi. On i Srb su širili vesti о tome da dobro­voljci u Korpusu u masama dezertiraju, jer neće na bojište.22

Šestog avgusta D. Semiz u Odesi i A. Srb u Petrogradu sastavili su izjavu о zajedničkom konkretnom radu. Ona je predviđala sledeće:

1. Platforma za rad prema članku Голос революции, br. 10 i11 iz Odese, u vezi s radom Apisa i drugova u Narodnoj odbrani od 1903. godine

10 Kao nap. 14/VIII, dodaci od 5. i 7. V II I 1917.20 Kao пар. 14/VIII, dodatak od 5. V II I 1917.21 Kao пар. 14/VIII i dodaci od 5. i 7. V II I 1917.22 Kao пар. 14/VIII, dodatak od 7. V III 1917.

228 ~ BOGUMIL HRABAK

2. Veze s Odeskim vojnim okrugom i „Rumčerodom“, gde je Se­miz predložen da ostane za srpsku problematiku.

3. U pogledu Dobrovoljačkog odreda: a) cilj je da se svi srbijanski oficiri izmire; b) da se smatra da je štab Korpusa izlišan odlaskom I divizije na front; с) cilj sa sveslovenskim društvom je nekoristan, jer je egoistički stvoren za zbog reputacije generala Zivkovića.

4. Energično stati na put agitaciji Slovenskog Juga za Solunski ili ruski front, a štetne elemente što pre ukloniti iz Korpusa.

5. Ukazati da Slovenski Jug stvara svađu sa ruskom demo­krati j om.

6. Odmah sprovesti izjašnjavanje vojnika, te one koji su za So­lun odmah poslati, a one za ruski front otpremiti na bojište pod rus­kom komandom.23

Rad protiv srpske vlade koncentrisali su drugovi pogubljenog Apisa u ruke Radoja Jankovića, koji je i dalje ostao u Petrogradu. Simić i Gojković otišli su na front. Srb je u prvoj polovini avgusta otputovao u Kijev da preuzme zapovedništvo nad jednom artiljerij­skom divizijom. Agitacija u Odesi poverena je Bezjuku a u Moskvi jednom dtrugom Rusu. Vezu sa crnorukcima u Solunu trebalo je uspo­staviti preko komesara ruske vlade koji je imao biti đodeljen ruskoj brigadi u Makedoniji. Srb je uz put imao zadatak da poseti Stavku i da u njoj pridobije generala Kornilova. Njegovom pomoću Dobro­voljački korpus je trebalo da postane „revolucionaran“, te ga je tre­balo podvesti pod rusku vrhovnu komandu. Iako se Srb najviše video u javnosti i imao najbolje veze, predstavnik londonskog Jugosloven­skog odbora u Petrogradu smatrao je „da je Janković njihov poli­tički glavar: u njegovim rukama je očevidno koncentrisano sve i oni njega о svemu izvještavaju, te kod njega se nalazi u lijevom predalcu pisaćeg stola potpuni ekzemplar ustava ,crne ruke’, dočim imade Srb samo izvadak ustava.“24

Početkom avgusta pripadnici bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Rusiji već su počeli da utvrđuju početke svoga rada i na Za­padu. Prema kazivanju samoga Srba, njihove su stvari tada vrlo do­bro stajale i u Svajcarskoj. Sedmoga avgusta on je, na primer, primio iz Francuske telegram, koji je, u prenosnom smislu, govorio da nji­hova akcija dobro uspeva i tamo.25

Posle izjave о zajedničkom radu u Dobrovoljačkom korpusu Srb i Semiz su, posredstvom Iljinskog i ostalih rukovodilaca „Rumče­roda“, poslali ministru-predsedniku Kerenskom dugačak memoran­dum. Njega je u Petrograd doneo lično Semiz 8. avgusta. On se odno­sio na Dobrovoljački korpus i na dalje rešavanje dobrovoljačkog pi­tanja Srba i Jugoslovena u Rusiji. U historijskom osvrtu о postanku dobrovoljačkih jedinica prenaglašena je uloga Semiza (označen kao „poznati revolucionar“), za koja se kaže da je u dogovoru s ruskim vlastima poslao u Srbiju 2.500 ljudi. Oficiri koji su upućeni sa Krfa 1916. godine u Odesu oštro su kritikovani kao nesposobni, kao Paši-

23 Isto. — Krajem meseca jula Gojković se nalazio u Odesi gde je preko Šajnovića tražio od poslanstva u Petrogradu da mu se pošlje plata (DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, Pov. akta, sv. X V II, Pov. br 729, šifr. telegram Šajno­vića od 13/26. V II 1917).

24 Kao пар. 23. — Srb je imao još i knjige šifara srpske, francuske, ruske i rumunske diplomatske službe, koje je dobio od Srpskog poslanstva u Bukureštuza vreme svog obaveštajnog rada u Maloj Vlaškoj 1916. godine.

26 Kao пар. 25/VIII.

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 229

ćeve i regentove skutonoše i kao vojne starešine koje nisu poznavale „revolucionarnu dušu dobrovoljaca“, koji su loše postupali s vojni­cima i izazvali istupanje dobrovoljaca-oficira i vojnika iz Korpusa. Za dobrovoljce je rečeno da su „uvereni republikanci, koji idu za tim da ostvare Balkansku federativnu republiku“ ; oni su ljudi demo­kratskih načela, koji bi bili u stanju da povedu za sobom i bugarske, grčke i rumunske demokrate. Za ovu „revolucionarnu“ vojsku re­čeno je da je treba odmah uputiti u rodne krajeve kad joj se put otvori, jer će za sobom uspeti da povuče i ljude koji su ostali u zemlji. Za štab Korpusa je rečeno da ga treba rasformirati, jer je nepotreban posle odlaska divizije na front. Zarobljenici su kategorizovani u tri grupe s preporukom da jedne treba upotrebiti za radničke družine, druge za jugoslovensku vojsku a treće za četničke odrede. Bilo bi po­trebno da ruske vlasti uzmu u svoje ruke, organizaciju zarobljenika i obrazovanje dobrovoljačkih jedinica a raspoređivanje ljudi u katego­rije trebalo bi prepustiti podnosiocima memoranduma, tj. Srbu i Se­mizu. Zarobljenike Jugoslovene bi odmah trebalo koncentrisati u po­sebne srpske, hrvatske i slovenačke čete, bataljone i pukove, strogo odeljene. Mešovite jedinice mogle bi se dozvoliti samo kod „tehnič­kih trupa“, gde je ljudstvo obrazovano, i ako se to izričito bude za- htevalo. Isti bi se raspored obavio i s oficirima i podoficirima, kojima treba priznati čin, s tim da jedinicama od bataljona komandu ju viši ruski oficiri. Nacionalno odvajanje sprovodilo bi se i u četničkim trupama, koje bi se formirale u čete i brigade, i čiju bi komandu trebalo poveriti Srbu i Semizu.26

Da bi na vreme i sa prvog izvora bili obavešteni, drugovi stre- ljanog Apisa u Rusiji su uspeli da toliko ojačaju prijateljstvo sa dvo­jicom sekretara Srpskog poslanstva u Petrogradu da su im ovi dostav­ljah i sadržinu najpoverljivijih akata koji su se ticali lično pomenutih drugova. Sekretari Poslanstva Tadić i Mihailović stanovali su u istom hotelu kao i Janković i Srb, pa su sa ovim vrlo često konferisali.27 Kad je Pašićev pouzdanik u Rusiji dr Radoslav Jovanović nepobitno utvrdio da su pomenuti sekretari „obični špijuni republikanskih šan- tažista, bivših stvarnih dvorskih lakeja i slugu“, poslanik Spalajković je morao pred svedocima da prizna (9/22. avgusta) da su njegovi se­kretari „dostavljači ražalovanih favorita“28. Radi obaveštajnih i dru­gih zadataka Aleksandar Srb imao je „spisak poverljivih ljudi“ , u kome je za svako od 30 lica navedeno šta mu se može poveriti i za šta je ко sposoban. Dva Negotinca koja su živela kao' izbeglice u Jeli- savetogradu nalazila su se na čelu spiska; bili su označeni kao vrlo po veri j ivi i sposobni za sve.29

Pašićev pouzdanik Jovanović i predstavnik Jugoslovenskog odbora u Petrogradu Mandić organizovali su prema „zaverenicima“ kontrao- baveštajni kanal (verovatno neka žena), koji je predstavljao „savršeno sigurnu mogućnost“ da se prati „ma i svaki najintimniji korak njihov“

20 Kao пар. 14/VIII, dodatak od 9. V II I 1917.27 Kao пар. 22/VIII. — Za vreme lumpovanja u noći između 24. i 25. avgu­

sta Tadić i M ihailović su saopštili Srbu da je Drag. Ilić došao sa K rfa da radi protiv propagande „Crne ruke“ i da se očekuje dolazak još nekih. Na osnovu ovog obaveštenja Srb je javio u Moskvu da se pripravi rad protiv Ilića i nje­gove agitacije (kao пар. 39/VIII).

28 ASFRJ, hartije J. M. Jovanovića, Prepiska Londod — Petrograd, noviću, iz Petrograda 11/24. V III 1917; A —SANU, inv. br. 9838/5.

20 Kao пар. 22/VIII (Ilijä AnđelkoVić i Dimitrije Mašić).

230 — BOGUMIL HRABAK

i koji je učinio da postane jasna i „tamna strana pukovničke poli­tičke ideološke praktike i škole“ . О namerama i planovima ovih „sada mizernih demokrata i još jadnijih republikanaca“ preko Londona je saznavala i srpska vlada.30

Preko pomenutog kanala morao je biti na određen način okvali- fikovan i rad Srpskog poslanika Spalajkovića. Spalajković nije bio mnogo revnostan u gonjenju prijatelja osuđenih „zaverenika“ u So­lunu i nije se trudio da onemogući vezu nekih svojih podređenih či­novnika s pomenutim ljudima. Zahtev srpske vlade da joj budu ek- stradürani penzionisani oficiri nekoliko dana nije predavao ruskoj vladi, iako su Rusi znali о tom zahtevu i mada je о tome R. Janko- ković pisao u listu Воля народа (7/20. avgusta). Spalajković je na­stojao da se što duže održi u Petrogradu, mada je dobio rešenje о pre- meštaju, te nije insisterao na stvarima koje ne bi bile prijatne ruskoj vladi i javnom mnenju.31 Kad se jednom obratio srpskoj vladi, dr R. Jovanović i dr A. Mandić uhvatili su ga da nije doslovno preneo neku molbu.32 Sam Spalajković pišući srpskom poslanstvu u Londonu uopšteno bi se žalio na štetu koju su Dobrovoljačkom korpusu naneli ruska revolucija i neki faktori koji su podržavali oficire-disidente i „one iz Crne Ruke“ .33

Radoje Janković i Aleksandar Srb rado su se susretali s pred­stavnikom Jugoslovenskog odbora u Petrogradu. Srb je u više navrata razgovarao sa drom Antom Mandićem. Jednom je (19. avgusta) Srb došao Mandiću da ublaži razgovor koji je Mandić imao s Jankovićem i da ga umiri nadom da će se cela njihova akcija mirno urediti ka­kvim provizorijem, i da tobože neće dirati Korpus.34 Nekoliko dana kasnije Radoje Janković pomagao je Mandića u Savezu slobodne Ru­sije, kad se ovaj za vreme pauze posle predavanja upustio u debatu s javnim radnikom, inače pređsednikom Saveza Amfiteatrovim.35 Naročito pomenuta dvojica crnorukaca nastavljala su da aktivno rade i među ruskim javnim i političkim radnicima i među Jugoslovenima u Rusiji. Zbog toga je predstavnik Jugoslovenskog odbora u Petro­gradu tražio da se oprezno mora raditi protiv njih, da ne bi izbio još veći skandal i da se ne „poveća broj crnorukaša još nekim licima, koja bi imala razloga da se boje toga ili onoga“36. On je smatrao da je opasnost naročito zato velika što su crnorukci stekli „simpatije svih krajnjih elemenata kad se radilo о tom da napadaju vladu i Alek­sandra“37.

Krajem avgusta Srb je tražio da ga premeste u armiju na ru- munski front da bi lakše mogao da utiče na I diviziju. Po dogovoru s njim, „Rumčerod“ je ođilučio da Dobrovoljačkom korpusu i ruskoj vladi preda zahtev da se Korpus rasformira, te da se jedinice predadu Srbu i Gojkoviću. Ovi su imah zadatak da pod nadzorom ruskih

30 Kao~ пар. 28/VIII; A -J A Z U , A -JO , sv. 108, A. Mandić A. Trumbiću, iz Petrograda 11/24. V II I 1917.

31 Kao пар. 28/VIII i 33/VIII; Воля народа 7. V II I 1917.32 A —JAZU, A —JO, sv. 108, dr A. Mandić londonskom Jugoslovenskom

odboru, iz Petrograda 11/24. V II I 1917.33 ASFRJ, hartije J. M. Jovanovića, Prepiska London — Petrograd,

dr M. Spalajković Jovanoviću telegramom br. 777, iz Petrograda 5/18. V II I 1917.34 kao пар. 32/VIII.35 ASFRJ, hartije J. M. Jovanovića, Razna akta Jugoslovenskog odbora,

dr A. Mandić Jugoslovenskom odboru, iz Petrograda 10/23. V II I 1917.30 Kao пар. 32/VIII.37 Kao пар. 35/VIII. — Meseca avgusta V. Gojković, tada već ruski pu­

kovnik, istupao je kao republikanac, pogrdno se izražavajući i о kralju Petru;

„CRNORUKCI“ U R U S IJ I— 231

vlasti od zarobljenika stvore posebne revolucionarne odrede, koji bi zavisili samo od ruskih komandi. Radi dogovora u tom pogledu došao je u Petrograd V. Gojković. U to vreme očekivalo se proglašenje dikta­ture Kerenskog i Kornilova, te je Lebedev trebalo da postane upra­vitelj južnih pokrajina. Verovalo se da će on sigurno sprovesti gornji plan.38

U to vreme postojali su prilično nejasni pojmovi о karakteru jugoslovenskih dobrovoljačkih jedinica koje su iz redova disidenata obrazovane u Kijevu. Pukovnik St. Hadžić izvestio je srpsku Vrhovnu komandu da se u jugoslovenskom odredu u Kijevu nalaze A. Srb i B. Simić.39 Srpski vojni izaslanik u Rusiji utvrdio je, međutim, da „potpukovnici Srb i Simić nemaju veze sa onim udarnim bataljonom“, i da na njegovom organizovanju rade samo oficiri-đisidenti.40 Srpski konzul u Odesi Marko Cemović takođe je jasno razlikovao disidente od grupe penzionisanih oficira. Ovi drugi, prema njemu, su odlično stoj ali kod Kornilova i radili su na obrazovanju „Pravoga jugoslo­venskog odreda“ . Jedna druga grupa, po Cemoviću, radila na formi­ranju „Sveslovenskog odreda“ od zarobljenika. Bivšim pripadnicima udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ Cemović je navodno, odrekao za­traženu pomoć.41

Da bi se Dobrovoljački korpus očuvao kao vojnička jedinica u njemu neprijateljskoj revolucionarnoj sredini i pod stalnim udarcima agitacije disidenata i članova bivšeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ , jedinice Korpusa morale su se prebaciti iz Rusije na Solunski front. Na putu, prilikom transportovanja, penzionisani srpski oficiri, i na­ročito Dušan Semiz, kao ruski poručnik, napregli su sve snage dia što manje dobrovoljaca odie na Solunski front. Sredinom septembra, kad su se štab Korpusa i II divizija nalazili u Jugoslaviju, na malom odmoru na putu za Arhangelsk, Semiz se obratio vojnicima, podofi­cirima i oficirima odvraćajući ih od puta, vređajući srpsku vladu i prestolonaslednika i pozivajući ih da stupe u nove radničke i repu­blikansku dobrovoljačke jedinice u Kijevu i u drugim mestima, koje se nalaze pod komandom V. Gojkovića i R. Jankovića, gde neće morati ići na front a d'obiće veći čin. Na osnovu Bezjukovih obaveštenja, go­vorio je о teroru na Solunskom frontu, о masovnoj špijunaži u voj­sci i о stavljanju pod sud oko 150 oficira, о vrlo grubom ponašanju Francuza prema Srbima, о tome da se na front šalju i ranjenici sa još nezaraslim ranama. Pričao je da se u Stavci radi na tome da seI divizija zadrži u Rusiji, i da u Arhangelsku postoji ruska komisija koja će pitati dobrovoljce hoće li da se ukrcaju na lađu. Pukovniku

na primer, prof. Blažu Rukavini pričao je о kralju Petru kao о veneričnom bolesniku koji je silovao đevojke (DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X I, Pov. br. 79 od 16/29. I 1918, Komnenovićev akt Spalajkoviću iz K ijeva od 25. X I I 1917/7. I 1918).

38 A —JAZU, A —JO, sv. 108, dr A. Mandić londonskom Jugoslovenskom odboru, iz Petrograda 12/25. V II I 1917; DASIP, PO 1917, sv. IV, predstavka Jugoslovenskog odbora od 10. IX 1917. s prepisom Mandićevog izveštaja.

80 Велики рат Србще за ослобо^еюе и у]едиюеп>е Срба, Хрвата и Сло- венаца X X I I I , Београд 1933, (u daljem tekstu: ВРС) 797;

40 А —VII, I I I—111, br. 7, srpsko Ministarstvo vojno Vrhovnoj komandi sa Pop. FĐO br. 6481 od 15/28. V II I 1917. — Vid. pisanje M. P a u l o v e (n. d., 321)о bataljonu u Kijevu.

41 DASIP, JO, sv. I, Pov. J. br. 1331, M. Cemović Krfu sa Pov. br. 11303, iz Odese 15/28. V II I 1917. (Prepis je dat regentu.) ....... •

232 ~ BOGUMIL HRABAK

Stojanu Popoviću i drugim oficirima pripovediao je da se Božin Si­mić odlikovao za vreme borbi i dia je predložen za general-majora i za Georgijevski krst. Mnogim đacima-narednicima saopštio je da su đaci-disidenti provedeni u oficire, da se u Poltavi i Harkovu formira neki korpus („koji će biti kao radnički bataljon“) i da je komandantI njegovog puka V. Gojković. Semiz je optuživao neke više oficire izII divizije da su iz Policijske čete poslali 12 vojnika pod komandom jednog oficira da ubiju Kerenskog, i da je od ovih 8 vojnika uhva­ćeno, a da su ostali pobegli u Korpus. Semiz je za sebe govorio da ide u V III armiju jugozapadnog fronta, gde je određen za sudiju i člana izvršnog komiteta.42

Ova agitacija je imala uspeha: na putu za Arhangelsk pobeglo je iz štaba Korpusa i II divizije 11 oficira, 10 podoficira i 277 voj­nika. U stvari, agitacija je samo podstakla raspoloženje koje se mese- cima formiralo kod ljudi. Zastupnik komandanta Korpusa pretpostav­ljao je čak dia Semiz ima svojih agenata kako među oficirima tako i među podoficirima i vojnicima.43 Kada je šest nedelja kasnije IV puk iz I divizije takođe bio na putu, skrenuta je pažnja njegovoj komandi na agitaciju Semiza i crnorukaca. U gradu Jaroslavju agitovao je kod vojnika neki poručnik Vladistav Simić iz samog puka, prenoseći Se- mizove tvrdnje о nečovečnom postupanju Francuza s ranjenicima, о obrazovanju prekih sudova, о stavljanju pod istragu 150 oficira, о obrazovanju republikanske partije i о tome da je na Solunskom frontu ostalo svega 15.000 srpskih vojnika. Zbog toga je poručnik Simić od strane brigade kažnjen zatvorom.44 Na osnovu ovakvih izveštaja srpskih ministar vojni optužio je četvoricu penzionisanih oficira i Se­miza da „nisu birali sredstva, da vojnike pa i oficire odvrate od puta za Solun i rasture Dobrovoljački korpus, iznoseći oficirima i vojni­cima: teške okolnosti koje vladaju na Solunskom frontu (boleštine, neizdržljiva disciplina), velike opasnosti na morskom putu, blagosta­nje u Rusiji, formiranje novih dobrovoljačkih radničkih bataljona, dobijanje velike plate, miran i spokojan život itd“45. Ministar vojni je, na osnovu obaveštenja pukovnika St. Hadžića iz Jašija, obave­stio predsednika srpske vlade i prestolonaslednika Aleksandra da Rusi nameravaju da kao svoje trupe upute na Solunski front jugoslovenske republikanske odrede i da Aleksandar Srb u činu ruskog pukovnika treba da bude poslat u štab ruskih trupa na makedonskom ratištu. Iako predsednik srpske vlade nije verovao u ove vesti, dao je nalog poslaniku u Petrogradu dia ih ispita. Ako bi, ipak, bile istinite, posla­nik je imao da izjavi da srpska vlada smatra da Rusija želi da upro­

4* A —VII, X —43—I, br. 27/33 sa 9 priloga; X -1 3 - I, br. 2/9.43 A —VII, X —43—I, br. 27/34, puk. Tasovac komandantu Dopunskog ba­

taljona sa Pov. AĐ br. 3051, iz Arhangelska 7/20. X I 1917; A —V II, I I I—111, br. 8, izveštaj puk. Svet. Tasovca Vrhovnoj komandi о izvršenom transporto- vanju jedinica Korpusa sa О br. 1635 od 16/29. I I I 1918.

44 A —SANU, br. 10074/11, operacijski dnevnik IV puka pod 10/23 i 12/25. X 1917.

40 DASIP, JO, sv. I, Pov. J br. 1725, gen. B. Terzić Marku Đuričiću, za- meniku predsednika vlade, sa Pov. FĐO br. 8281 od 13/26. X II 1917. — Ne treba zaboraviti da su Korpus pokušali da napuste i neki viši oficiri, pred odlazak u Francusku, bez veze s pomenutom agitacijom, te su stupali u rusku vojsku. Takav je, na primer, bio major u štabu Korpusa Branislav R. Milo- savljević, koji je 9/22. V III 1917. podneo raport načelniku Odeskog vojnog okruga da pređe u rusku vojsku i podanstvo, tražeći da dobije „čin koji nije niži od pukovničkog“ ; Qd ovog nije bilo ništa, nego je, po dolasku u Solun, izdržao kaznu od mesec dana gatvora. (A —V II, X —42-II, br. 15/70.)

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 233

pasti i ostatak srpske vojske na balkanskom bojištu; poslanik Spa- lajković ponovo je dobio zadatak da zamoli rusku vladu da ne pro­težira „oficire koji su izneverili svoju oficirsku čast, i radili protiv politike, koja se oslanjala na saveznike pa i na Rusiju“40.

Pukovnik ruske vojske Vojislav Gojković preuzeo je komandu nad Jugoslovenskim revolucionarnim bataljonom u Kijevu posle ne- uspelog Kornilovljevog ustanka. Dotadašnji komandant bataljona ka­petan Pavle Vajzec tražio je premeštaj, navodno zbog neslaganja s vojničkim većem bataljona.47 Posle formiranja bataljona od disi­denta u Kijevu, prvih jesenjih dana 1917. godine od disidenata i voj­nika dobrovoljačkih jedinica koji nisu hteli da otputuju iz Rusije obrazovan je jedan revolucionarni udarni bataljon i u Odesi. Na čelu ovoga nalazio se ruski pukovnik Aleksandar Srb. Srpski vojni ataše je odmah izdejstvovao naređenje ruske Vrhovne komande da se ba- taljon u Odesi ukine, ali on je produžio svoj rad.48

Pređi sam istup boljševika Aleksandar Srb, kao pukovnik u rus­koj vojsci, nalazio se u Petrogradu.49 U to vreme nekoliko oficira- -disidenata s V. Gojkovićem na čelu dolazilo je srpskom vojnom iza­slaniku u Petrograd da mu iznese svoj plan о obrazovanju Jugoslo- venskog odreda pod ruskim rukovodstvom. Ovakvu predstavku su podneli i štabu ruske Vrhovne komande. Srpski vojni izaslanik je us­peo da potpuno osujeti njihov plan kod Rusa, a disidentima i Srbu odgovorio je da svaki rad s Jugoslovenima mora odobriti srpska vlada i Jugoslovenski odbor, iz čega j e izlazilo dia takav odred mora funkci- onisati pod rukovodstvom zvaničnih srpskih organa.60

Srpski vojni izaslanik pukovnik Lontkijević je saopštio oficirima -disidentima da je nezgodno da svoj rad vezuju za bivše srpske ofi­cire. Na Lontkijevićev zahtev Gojković i Semiz su udaljeni iz K i­jeva.51 U vezi s tim glavnokomandujući ruske vojske izdao je naređe­nje da i Jugoslovenski bataljon u Kijevu prestane dejstvovati, da mu se oduzme pravo agitacije, da se uputi na front i da svi njegovi voj­nici skinu srpsku uniformu.52 Kad su videli da im je plan propao,

46 DASIP, JO, sv. I, Pov. J br. 1283, ministar vojn i N. Pašiću sa Pov. FAO br. 11442, iz Soluna 19. Х/1. X I 1917. i Pašićev nalog na poleđini akta od 22. Х/4. X I 1917; A —VII, III-20 , br. 2, list 174’ od 21. Х/3. X I 1917 (operacijski dnevnik).

47 H. Г р у л о в и Ь , JyzocAoeeuu у рату и октобарскоj револуцщи, Београд 1962, 157. — Кар. Vajzec stvarno je napustio bataljon, kao i mnogi ruski oficiri u Kijevu, zato što se eksponirao kao pristalica potučenog generala Kornilova.

48 A —V II, X —7, br. 1, list 3, operacijski dnevnik Dopunskog bataljona Dobrovoljačkog koi’pusa pod 1/14. X 1917. — H. Г p у л о в и h n. d., 178), daje pogrešne podatke kad piše: „Od disidenata i ovih izostalih formiran je jedan Srpski karaulni bataljon od 1000 boraca, pod komandom pukovnika Aleksandra Srba.“ (Podvukao — В. H.)

49 Zavod za istoriju radničkog pokreta Srbije, zbirka Dušana Popovića, br. 244, D. Popović ženi Erni, iz Stokholma 22. X 1914: „Gospođi Srbovoj reci da joj je muž sada u Petrogradu: pukovnik u ruskoj vojsci. Ja ću mu ili odavde javiti ili tamo usmeno reći da gospođi pošalje novac.“

60 Kao пар. 51. — Na akt predat srpskom poslaniku M. Spalajkoviću 24. Х/6. X I 1917, a koji je ostao bez odgovora, pozivala se komanda bataljona i 8/21. I 1918. u svom aktu Poslanstvu. (DASIP, Poslanstvo u Petrogradu 1918, sv. X X I, Pov. br. 105 od 22. 1/4. 1918.)

61 DASIP, JO, sv. I, Pov. J br. 1430, general B. Terzić N. Pašiću sa Pov. EDO br. 11547 od 25. Х/7. X I 1917, kojim prenosi telegram vojnog izaslanika iz Petrograda br. 580 od 21. Х/3. X I 1917.

62 А —VII, X —7—I, br. 1, list 10’, operacijski dnevnik Dopunskog bataljona pod 20. Х/2. X I 1917. О tome vid i i: Словенски Jyz 28. Х/10. X I 1917, 1.

2 34 — BOGUMIL HRABAK

oficiri-dlsidenti su mimo Gojkovića i drugova ponovo došli srpskom vojnom izaslaniku i izjavili da su spremni da se njihovo pitanje pra­vilno likvidira i da svaki dalji rad bude u sporazumu sa srpskom vla­dom i Jugoslovenskim odborom.53 Ovo nije bilo dovoljno pukovniku Lontkijeviću, nego je baš uoči boljševičkog preuzimanja vlasti izdej- stvovao naređenje kod ruske vlade da se u rusku vojsku ne primaju bivši srpski oficiri i vojnici koji su primili srpsko podianstvo.54 Ova odredba je manje pogađala disidente, a više se odnosila na one koji su u toku leta i jesend napustili dobrovoljačke jedinice, delimično i pod neposrednim uticajem agitacije cmorukaca. Posle pobede oktobar­ske revolucije faktori srpske politike bili su pomirijiviji prema di­sidentima (koji su takođe postali manje tvrdokorni), iz bojazni da se ovi ljudi ne priključe revoluciji ili da uđu u odrede Srba, Gojkovića i drugih „koji su izgubljeni za našu narodnu stvar“.65

IX. Rad bataljona pod komandom A. Srba i V. Gojkovića posle izbi­janja oktobarske revolucije

Prvih diana posle boljševičkog preuzimanja vlasti u Petrogradiu, u Odesi je Aleksandar Srb nastavio s praksom da otima vojnike Do­punskom bataljonu koji je u Odesi preostao od jedinica Dobrovoljač­kog korpusa SHS. Po njegovom nagovoru, neki potpukovnik Stani- šić (lažno predstavljen kao oficir crnogorske vojske) objavio je u odeskom listu Воин свободы proglas kojim je pozvao Srbe, Hrvate i Slovence dia stupe u Srbov udarni bataljon. Iako je posebnom na­redbom saopšteno bataljonu da je svaka dobrovoljačka organizacija koja se ne oslanja na srpsku vladu ili Jugoslovenski odbor štetna i radi protiv najvažnijih nacionalnih interesa, pomenuti proglas i agi­tacija u vezi s njim mnogo su cbprneli da se dalje smanjivao broj vojnika koji su se spremali da otputuju u Francusku i na Solunski front. Komanda jugoslovenskog udarnog bataljona posebno je bila zainteresovana da preuzme vojnike preostalim jedinicama Korpusa, jer ruske vlasti nisu dozvoljavale da udarni bataljon može primati Jugoslovene neposredno iz zarobljeništva.1 Pojave napuštanja Do­punskog bataljona zaista su učestale upravo odi 31. oktobra/11. no- vambra; nekad je za begunce rečeno da su našli posao, da su otišli zbog agitacije i pod' uticajem disidenata i ranijih begunaca, a u izve- snim slučajevima da je pojedinac „stupio u revolucionarni odred“2.

Akcija sa preuzimanjem vojnika u Dopunskom bataljonu šire je zamišljena. Još meseca oktobra u Odesi je obrazovan Oblasni ko­mitet za formiranje dobrovoljačke revolucionarne vojske. On je pri­

rs Kao nap. 51/VIII.84 Kao nap. 49/VIII, list 12 pod 25. Х/7. X I 1917.55 DASIP, Jugoslovenski odsek, sv. I, Pov. J.br. 2101, dr Radoslav Jova-

nović N. Pašiću, iz Moskve 12/25. I I I 1918.1 BPC X X IV (1933), 453; A -V I I , III-20 , br. 4, list 84; Х -7 , br. 1. list 12’

i 18—8’, operacijski dnevnik Dopunskog bataljona pod 31. Х/13. X I i 10/23. X I1917. — Poseban uticaj Stanišićevog proglasa na pripadnike Dopunskog ba­taljona komandant bataljona je objašnjavao time što je svoj apel „opublikovan u kritičnom momentu, kad je psihološko stanje naših vojnika bilo takovo, da su se najlakše mogli pokolebati i odbeći, a to je pred sam polazak na du­gačak i opasan put na Solunski front“ .

■ А —VII, X —7, br. 1, list 14 i dalje (posebno 16’ od 11/24. X I 1917). —1 kasnije su Hrvati i Slovenci prelazili u Srbov bataljon. (Isto, list 24 od 17/30. X II 1917: dva Hrvata i jedan Slovenac.) • • -

„CENORUKCI“ U RUSIJI — 235

mio u svoj sastav i tađia ruskog pukovnika Aleksandra Srba, kome je povereno da obrazuje slovenski udarni bataljon. Najvažniji činilac u komitetu pukovnik Feodorov protivstavio je taj komitet Dobrovoljač­kom korpusu već samim tim što je dozvolio da Srbov bataljon prima ne Jugoslovene iz zarobljeništva nego disidente i begunce iz Korpusa, što je uveo u vrhove svoje organizacije jednog bivšeg srpskog oficira, omogućio agitaciju i pristao na zloupotrebu srpskog imena za nezva- nični naziv bataljona. Da bi razvio svoju organizaciju, Feodorov se povezao s engleskim i srpskim konzulom u Odesi, sazvavši sastanak na koji nije pozvan niko iz Dobrovoljačkog korpusa. Pozivajući Ju­goslovene da stupe u bataljon, Oblasni komitet je istakao da će se oblik vladavine odrediti u budućoj kraljevini Srba Hrvata i Slove­naca, zaobilazeći odiluke Krfske deklaracije. Apel koji je potpisao pot­pukovnik Stanišić bio je u stvari apel pomenutog komiteta. U isto vreme, Aleksandar Srb je preduzeo tajnu agitaciju (Rusi su zabra­njivali javnu) i kod begunaca-civila iz Srbije koji su živeli po Jeli- savetgradu, Berezovki i Nikolajevsku. Prvih dana decembra u njego­vom bataljonu bilo je oko 160 bivših dobrovoljaca-vojnika, 40 podo- ficira-đaka Korpusa i 10 oficira, a od formiranja bataljona dotada iz njega je otišlo oko 600 pripadnika. Posle boljševičkog preuzimanja vlasti u Petrogradu bataljon se u Odesi jedlino bavio time što je boga­tim ljudima davao vojnike za stražu; čak i pri upisu dobrovoljaca u bataljon govorilo se ljudima da bataljon izdržava jedan bogat čovek koji će im obezbediti toplo odielo, dobru hranu i pristojnu kasarnu te, prirodno, neće tražiti da idu na front.3

Meseca novembra pri Oblasnom komitetu obrazovana je posebna Slavjanska komisija za organizaciju i formaciju dobrovoljačkih udar­nih bataljona. Predsednik ove komisije bio je potpukovnik Žukov, a sekretar neki Srbin Uskoković. U komisiji je radio i Aleksandar Srb. Krajem novembra počeli su u jačoj meri dolaziti i upisivati se u Srbov bataljon vojnici-disidenti Dobrovoljačkog korpusa koji su bili vraćeni iz zarobljeništva; no, pošto bi se u bataljonu snabdeli toplim odelom, ljudi su masovno odlazili iz ove „udarne“ jedinice. Prema agitaciji pukovnika Srba, cilj Slavjanskog bataljona bio je da prikupi i sačuva Jugoslovene u Rusiji, da ne bi ginuli na Solunskom ili kom dirugom savezničkom frontu i da ih stavi u samostalan položaj prema srpskoj vladi i Jugoslovenskom odboru, kako bi po svršenom ratu bili na istom pravnopolitičkom nivou kao vlada i Odbor. Agitovalo se i protiv Srbijanaca, za koje se govorilo da su dugim ratovanjem po­stali militaristi i da žele da podjarme ostale Jugoslovene. U vezi s tim isticano je da među Srbima pored militarista ima i republikanaca.4

Dok su parole о poziciji delovanja „na ravnoj nozi“ sa srpskom vladom i Jugoslovenskim odborom pri formiranju nove države mogle biti privlačne za ofidre-disidiente i za samog Srba, one nisu imale značaja za bivše dobrovoljce, za koje su životna pitanja bila pitanja privremenog skloništa, hrane i zimskog odela. Moralno stanje u Srbo- vom bataljonu bilo je vrlo slabo. Sredinom decembra izbilo je među vojnicima otvoreno nezadovoljstvo s pretnjama protiv pukovnika Srba što je novac koji je dobijao od pojedinih bogataša koje su vojnici čuvali trošio lumpujući s oficirima ili ga je zadržavao kodi sebe, dok

3 А —V II, X —7, br. 1, list 19-20 od 21. Х/4. X II 1917; kao nap. 4/IX.* DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X I, akt Dopunskog bataljona Do­

brovoljačkog korpusa SHS br. 1662, iz Ođese 19. X II 1917/1. I 1918'.---.

2 36 ~ BOGUMIL H RABAK

njima nije davao nikakvu platu. Mnogi oficiri su takođe bili nezađio- volini, i to zato što se vojnici upotrebi i uiu za straže kod privatnih osoba. Bez novca, vojnici su se loše vladali, te su često bili umešani u prljave stvari koje su se s vremena na vreme događale u varoši i koje su škodile ugledu ne samo dobrovoljačkih jedinica nego i cele srpske vojske.5

Zbog stila rada i srebroljubivih sklonosti Aleksandra Srba i ne- zainteresovanosti vojnika za političke lozinke komande bataljona i kontrarevolucionarne Slavjanske komisije i Oblasnog komiteta, ba­taljon nije mogao da održi u svojim redovima ljudie koje bi privukao svojom jugoslovenskom orijentacijom. Karakteristična je slučaj pot- poručnika Mihaila Ružica, koji je 3/16. decembra istupio iz Dopun­skog bataljona i prešao u Srbov bataljon zbog okrutnih postupaka i velikosrpskih koncepcija Srbijanaca u bataljonu, ali se pet dana ka­snije vratio u Dopunski bataljon, jer se uverio da je pravi smisao udarnog bataljona da njegov osnivač, tj. pukovnik Srb, potkopa i sruši Dobrovoljački korpus SHS.6

S obzirom da su pripadnici udarnog bataljona zadržali srpsku uniformu, dešavalo se da su patrole Dopunskog bataljona hvatale i zadržavale Srbove vojnike.7

Za vreme borbi prilikom boljševičkog preuzimanja vlasti u Odesi (u noći između 13—14/26—27, između 14—15/27—28, 15/28, 16/29. i 17/30. januara 1918), dok je Dopunski bataljon ostao strogo neutralan, u uličnim borbama protiv boljševika učestvovao je izvestan broj vojnika Slavjanskog bataljona, neki dezerteri iz Dobrovoljačkog kor­pusa i neki podoficiri koji su ranije istupili iz korpusa i stupili u Jun- kersku školu i koje je ova, s ostalim junkerima, upotrebila u borbi. Za vreme okršaja 15/28. januara u kasarnu Dopunskog bataljona do­šao je jedan oficir ukrajinske vojske, tražeći sto vojnika za taj dan i nudeći 3.000 rubalja. Iako je ponuda odbijena, ona kao i učešće ranijih vojnika Dobrovoljačkog korpusa poslužili su da se kod mase izazove neraspoloženje prema svim jedinicama u kojima su se nalazili Jugosloveni. Zbog toga je 17/30. januara upala u kasarnu Dopunskog bataljona grupa naoružanih mornara i krasnogvardejaca, tražeći oru­žje a revolucionarni listovi su objavljivali neistinite vesti о učešću srpskih trupa u borbama. Dopunskom bataljonu trebalo je tri dana da reguliše odnose s revolucionarnim komitetom boljševika. Za vreme borbi jedna boljševička patrola ušla je u stan pukovnika Srba i pretre- sla ga, ali Srba nije zatekla u stanu. Posle prekida vatre Srb je na­đen u varoši i odveden u revolucionarni komitet. Komitet je zahtevao da se Slavjanski bataljon raspusti. Svojim ranijim vezama koje je imao i s boljševicima Srb je, pošto je pušten, uspeo ne samo da se ba­taljon ne rasputi nego da se naređenjem komesara grada Odese označi kao jedinica određena za održavanje redia; ovo je Srb uspeo da posti­gne svakako i zato što su boljševici imali malo regularnih jedinica za osiguranje javne bezbednosti. Pukovnik Srb je nastojao da iskoristi veze s novim gospodarima u gradu, te je kod predsednika revolucio­narnog komiteta ružio suparnički jugoslovenski bataljon; uostalom, kao i neki oficiri Dopunskog bataljona njega u istom komitetu. Bolj­

5 Isto.e Isto. s dva raporta potporučnika M. Ružića od 8/21. i 10/23. X II 1917.

u prilogu.7 А —V II, X —7, br. 1, list 17 od 14/27. X I 1917.

„CRNORUKCI“ U R U S m — 237

ševici, koji u ovaj spor nisu hteli da ulaze, svakako bez iluzija prema obema stranama, nastojali su da i od Dopunskog bataljona dobiju vojnike za održavanje reda u varoši.8

Tako su, početkom februara, i Srbov Jugoslovenski revolucio­narni udarni bataljon i Dopunski bataljon Korpusa obavljali funkciju žandarmerije novog režima, jer su se, braneći privatnu imovinu gra­đana, borili protiv anarhista. Kad su i same boljševičke pristalice po­čele da se povlače pred mnogobrojnim odeskim anarhistima, pome- nuta dva bataljona postala su glavni oslonac sovjetskih vlasti u odr­žanju reda i javne bezbednosti. Srbovi vojnici su se zamerili anarhi­stima jer su u jednoj mešovitoj patroli ubili dva pljačkaša; zbog toga su im anarhisti ubili jednog vojnika, a tri noći kasnije i jednog ofi­cira.9 Aleksandar Srb je od) komandanta Dopunskog bataljona zatra­žio da zajednički sarađuju u borbi protiv anarhista, naročito kad je izgledalo da će anarhisti oboriti boljševičku vlast i kad više neće biti mesta ni za jugoslovenske dobrovoljačke jedinice u gradu, ali je ko­mandant Dopunskog bataljona odbio da se udruži sa A. Srbom, do­davši dia će se protiv anarhista boriti i bez zajednice sa Srbom.10

Nekoliko korisnih podataka о radu penzionisanih oficira, pripad­nika ranijeg udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ koncem 1917. i počet­kom 1918. godine ima u aktu koji je srpski poslanik u Petrogradu spremio za predsednika srpske vlade. Prema Spalajkoviću, kao srpski revolucionari u ruskoj javnosti i štampi predstavljali su se Srb, Goj­ković i Simić, koji su stupili u rusku vojsku, ali ne i Radoje Janković, koji je ostao u Petrogradu. Srb i Gojković „proturili su se za koman­dante nekakvih jugoslovenskih revolucionarnih bataljona u Odesi i Kijevu“, u koje je ušlo i tridesetak oficira-ddsidenata. U vezi s agi­tacijom kod trupa Dobrovoljačkog korpusa u Jaroslavlju beleže se Srb, Gojković i Janković, ali ne i Simić. Kao rezultat ove kampanje Spalajković je označio dezertiranje nekoliko stotina vojnika i oko 20 oficira-dobrovoljaca. Meseca januara 1918. Janković je živeo u Petrogradu a Božin Simić se nalazio „negde na jugozapadnom front­tu“.11 Nešto ranije (13/26. decembra) Božin Simić je pristupio Jugo- slovenskom revolucionarnom udarnom bataljonu u Kijevu. U ovom

8 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X I, Pov. br. 190, akt Dopunskog bataljona Pov. br. 1749, iz Odese 24. 1/6. II 1918. Vid. i 4 . М и т р о в и К , Jy- гословенске ударпи б атал>оп у ослобо^еюу Одесе 1918, Крила ар ми je 30. IX 1957, 5 (погрешно схваКена борба Србових льуди.)

9 А —V II, X —7, br. 1, list 37’, 39’, 41 i 42 od 23. 1/5. II, 25. 1/7. II, 26. 1/8. II i 30. 1/12. I I 1918.

10 Isto, 39—41 od 25. 1/7. I I 1918.11 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X III , bez broja* nedatirani

koncept pisma M. Spalajkovića Krfu. — Spalajković je u pismu predlagao da penzionisane oficire, zbog izdajničkog rada, treba lišiti penzije. — Spalajković je negativno okvalifikovao rad jugoslovenskih bataljona u Odesi i u K ijevui kad se obratio francuskom ambasadoru u Petrogradu i izvesnom broju lica u Rusiji u vezi s akcijom za skupljanje dobrovoljaca u Rusiji pod vlašću bolj­ševika. О ovim jedinicama je pisao: „Jugoslovenski bataljon u Odesi i Jugo­slovenski revolucionarni bataljon u Kijevu. — Oba ova bataljona sastavljena su od disidenata oficira i vojnika, bivših dobrovoljaca Dobrovoljačkog K or­pusa, Srba, Hrvata i Slovenaca. Oba ova bataljona pod imenom jugosloven- skim vrše zloupoti'ebu poverenja kako ruskih faktora tako i saveznika. Na čelu ovih bataljona nalaze se bivši aktivni oficiri srpske vojske, potpukovnici Aleksandar Srb i Vojislav Gojković, čiju je ekstridiciju od ruskih vlasti za- htevala kraljevska srpska vlada radi predaje njihove sudu za delo veleizdaje. Kao takvi, ovi oficiri staraju se sada svim sredstvima da naškode lojalnom radu organa zvanične Srbije u Rusiji.“ (DASIP, Poslanstvo u Petrogradu,

2 3 8 — BOGUMIL HRABAK

bataljonu on se svakom prilikom isticao kao protivnik akcije oficira- disidenata, osuđujući njihov rad kao nepatriotski.12 Na kraju je, po­četkom januara, iz bataljona i otišao.

Prvih dana februara 1918. godine u Odesi su se nalazili i Božin Simić i Radoje Janković. S njima je komandant Dopunskog bata­ljona, kao s kolegama i poznanicima, opštio, jer su kao i A. Srb lako proširili svoje ranije veze s ruskim revolucionarima i na neke boljše­vike, a Dopunski bataljon, još ranije, kao monarhistički, označen kao protivnik revolucije, bio je bez ikakve zaštite i oslonca. Simić i Jan­ković se, navodno, nisu slagali u radu sa Srbom i Gojkovićem u po­gledu odnosa prema dobrovoljačkim jedinicama Korpusa i svojim dr­žanjem i vezama nisu naudili Dopunskom bataljonu. Simić je ipak istupao u ime A. Srba, nudeći zajednički rad.13

Slično nesuglasicama u Odesi, trvenja je u toku novembra i de­cembra 1917. i januara i februara 1918. godine bilo i u Kijevu između poručnika Mirka Komnenovića, šefa Komisije za skupljanje dobro­voljaca Srba, Hrvata i Slovenaca i Jugoslovenskog revolucionarnog udarnog bataljona pod komandom pukovnika V. Gojkovića. Bataljon je tražio od Srpskog poslanstva u Petrogradu da Komnenović i nje­govi agenti prekinu rad, jer da taj rad škodi organizaciji kojoj pripada bataljon, a koja je izjavila „da hoće idejno da kooperira jugosloven- skoj akciji na Solunu“ ; kad nisu uspevali da ljude pridobiju za Do­punski bataljon u Odesi, Komnenović i njegovi poverenici su otvo­reno agitovah protiv organizacije. Komnenović je, bez ikakve sumnje, budno pazio šta se radi u udarnom bataljonu, te je Srpskom poslan­stvu dostavljao prepiše svih naredaba komandanta toga bataljona.14

Pre izbijanja oktobarske revolucije u bataljonu je bilo preko 1.200 ljudi, a prvih dana januara 1918. nije ih bilo više ni polovina ranijeg sastava. Vojnici su istupali gotovo svakog dana, te su preko Komnenovića odlazili u Dopunski bataljon u Odesu ih su se raspr- šavali po prostranoj Rusiji. Bataljona, po mišljenju M. Komnenovića, ne bi bilo da nisu stizale nove pridošlice iz Odese, odnosno da nisu dolazili bivši disidenti iz radničkih družina. Prvo oružano istupanje boljševika u Kijevu spasio je bataljon, kome je bilo naređeno ili da ode na front ili da se rasformira. Kad su Ukrajinci uzeli vlast u svoje ruke, položaj bataljona se popravio, i to pre svega zahvaljujući činje­nici da je Dušan Semiz bio lični prijatelj i školski drug ukrajinskog ministra vojnog Peti jure. Zbog neutralnog držanja prilikom smene vlasti bataljon nije ni upućen na front ni rasformiran, nego je davao stražu za skladišta špirita. Po svom dolasku u Kijev, sekretar Poslan­stva u Petrogradu Mita Dimitrijević nastojao je da se likvidira di­sidentsko rovarenje i da se bataljon preseli u neko mestance, ako vlasti ne bi pristale da ga rasformiraju. Ove pokušaje, međutim, osujetio je Semiz, koji je postao pravni savetnik Petljurinog mini­starstva, i koji je, kao meritoran, pitan i о kijevskom bataljonu i оsv. X X I, tekst spremljen za prevod akta M. Spalajkovića francuskom ambasa­doru u Petrogradu, sa Vrlo pov. br. 115 od 24. 1/6. II 1918.)

12 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X I, рог. M. Komnenović srpskom poslaniku u Petrogradu, aktom br. 301, iz K ijeva od 23. XIl/5. I 1917.

13 Kao nap. 10/IX.14 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X I, br. 47 (admin. akta), Kom ­

nenović Poslanstvu aktom br. 302, od 27. X II 1917/9. I. 1918. i Pov. br. 105, Prvi bataljon Revolucionarnog jugoslovenskog udarnog odreda sa br. 161 od 8/21. I 1918. — Komnenović je u bataljonu imao deset svojih pouzdanika (kao nap. 12/IX).

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 2 3 9

drugim jugoslovenskim dobrovoljačkim formacijama na teritoriji Ukrajine.15

Pukovnik Vojislav Gojković primio je komandu nad bataljonom tek 22. novembra/5. decembra 1917, i to rešenjem od 20 novembra/3. decembra generala Batašova, nadležnog za obrazovanje udarnih bataljona. Da bi se ispitali i uklonili uzroci koji su smetali pravilnom razvitku bataljona i da bi se nastavilo jačanje bataljona i širenje orga­nizacije, pukovnik Gojković je (13/26. decembra) naredio obrazovanje komisije pod njegovim predsedništvom, u koju je odredio četiri ofi­cira, dva narednika i dva vojnika (među njima i N. Grulovića). Voj­nici su nemilice krali i prodavali špirit, a neki od njih otimali siu no­vae od ljudi, pa i od drugova iz radničkih družina, čak i na ulici. No­vae su sticali i falsifikovanjem dokumenata, pri čemu su podmetali pečate Dobrovoljačkog korpusa. Onima koji nisu odobravali otima­čine i malverzacije pretili su ubistvom. Oni koji su bili uhvaćeni u krađi špirita, napuštali su bataljon kao dezerteri. Zbog toga je na primer, 14/27. decembra izbrisano iz spiska bataljona 8 redova, a sutradan još dva narednika i tri redova.10 Mnogi od njih izgubili su veru u nacionalne ideale, a još nisu bili prihvatili devize socijalne revolucije i klasne borbe.

Prvih dana januara 1918. godine stanje u pogledu discipline još se više pogoršalo. Zbog toga se posebna pažnja morala obratiti (22. de- cembra/4. januara) zatvoru i režimu sa zatvorenicima. Za komandanta zatvora određen je jedan vrlo energičan zastavnik, a za njegovog za- menika jedan od najuglednijih ljudi u komitetu organizacije, Nikola Kovačević. Komitet je predložio (20. decembra/2 januara) da se voj­nici kojima su ukradene stvari izvode pred bataljonski disciplinski sud i da se popuni revolucionarna komisija kako bi dovela ,,u red i do konca sve račune“ ; on je morao da raspravlja о neredu koji je počeo u III četi i koji se raširio po ćelom bataljonu, predlažući da se vojnicima obezbede bolji životni uslovi (obuća, hrana), ali i da se preduzmu mere da se u bataljonu uspostave red i disciplina. Oficiri članovi komiteta počeli su da izostaju sa sastanaka, te su naredbom komandanta bataljona morali biti prisiljeni da se pridržavaju dru- štveno-političkih obaveza, a svi oficiri su sazvani na oficirski zbor. Da se za vreme božičnih praznika ne bi pojavili izgredi, naređeno je da se sve puške sakupe i drže pod stražom.17

Četrnaestog januara 1918. održana je skupština Jugoslovenskog revolucionarnog saveta. Delegati-oficiri, koji su predstavljali ma­njinu, zastupali su preko pukovnika Gojkovića karakteristično mišlje­nje: da se putem revolucije treba boriti za nacionalno a evolucijom za socijalno oslobođenje. Kad je u Kijevu uspostavljena boljševička vlast, dobij eno je naređenje о reorganizaciji puka i о uvođenju izbor­nih komandnih dužnosti. Apsolutnu većinu glasova dobio je Nikola Grulović. Grulović se, međutim, nije dugo zadržao na dužnosti ko­mandanta puka, zbog neslaganja s pacifističkom politikom koju je u

16 Kao nap. 12./IX.10 Isto, i u prilogu: naredbe V, Gojkovića br. 157, 178, 179. i 180. i pismo

narednika Jovana Ilića M. Komnenoviću, iz bataljona od 25. XI/8. X II 1917. — U vezi s tim Komnenović je zaključio: „Kad nestane prilike da se krade i trguje, nestade i vojnika u bataljonu.“

17 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X I, рог. M. Komnenović srpskom poslaniku u Petrogradu aktom br. 302 od 27. X II 1917/9. I 1918., naredbe br. 185 i 187.

240 — BOGUMIL H RABAK

puku sprovodila većina članova Centralnog izvršnog odbora pa i Iz­vršni odbor Vojničkog veća. Grulovića je zamenio, posle novih izbo­ra, pukovnik Gojković, koji je na prvim izborima dobio neznatan broj glasova. Gojković nije odobravao politiku vlade narodnih kome­sara u pogledu separatnog ugovora о miru i bio je protiv uvođenja politike u jedinicu, protiv komiteta i izborne komande, u čemu su ga pomagali neki nacionalistički i kontrarevolucionamo orijentisani oficiri.18

Pred najezdom nemačkih okupatora oba bataljona Jugoslovena u Odesi, prvih dana marta, nalazila su se pred pitanjem kako da se evakuišu iz grada koji je sve više zatvaran obručom. U tim danima pukovnik Srb je želeo da se približi komandantu Dopunskog bata­ljona i da se bataljoni zajednički transportu ju iz Odese. Komandant Dopunskog bataljona je i to odbio. Srb je pokušao da mobiliše zapo- vednika crvene vojske Muravjova, neke savezničke predstavnike, biv­šeg i tadašnjeg srpskog konzula u Odesi, ali mu to ništa nije vredelo. Muravjov je u jedinom momentu čak počeo da zateže s dozvolom da se povuče Dopunski bataljon, iz bojazni da bi za sobom povukao i ostale Srbe koji su bih u ruskoj službi, misleći pre svega na Srbov bataljon.19

Dobivši (3. marta) lađu „Sadko“, Srbov bataljon se s izvesnim brojem civilnih putnika otisnuo iz Odese 5. marta u podne pravcem na Mariupolj, na Azovskom moru. U Feodosiji su mesne vlasti pokušale da zadrže komesara bataljona Kiseljova da bi u Sevastopolju izašao pred vojno-revolucionami sud. Za njega se založio pukovnik Srb i ceo bataljon, te je brod u Feodosiji ostao od 7. do 11. marta, dok Srb i Kiseljov nisu uspeh da otupe nepoverenje i prema Kiseljovu lično i prema cilju rada i sastavu bataljona. Bataljon je stigao, iskrcao se i smestio u Mariupolju 13. marta. Dva dana kasnije stigao je u bata­ljon zastavnik Magarašević s trideset vojnika, koji su se nalazili u te- lesnoj gardi Muravjova i koji su u Odesi ostali do pred sam ulaz au- stro-nemačkih trupa. U dnevniku rada bataljona za taj dan (15. mart) stoji i sledeće: „Istoga dana se u kasarni neki vojnici pobuniše protiv g. g. oficira. Četvorica su počeli propagandirati kako treba da imaju komitete i da bez oficira oni mogu da žive, našto je g. Pukovnik oti­šao u kasarnu i tu četvoricu oterao iz komande, a sve je razdelio prema ukrajinama [tj. pokrajinama], zasebno svaku četu, i izabrao iz svake čete po jednog deputata da se imaju javljati svakog dana u kan­celariji g. pukovnika.“20

Sedamnaestog marta jedan zastavnik upućen je u Sevastopolj radi kontakta s tamošnjim vlastima u vezi sa skupljanjem dobrovo­ljaca, neki su sa „literarna“ Slavjanske komisije otišli u Samaru, da tamo organizuju sličnu komisiju, a ađutant Pilja sa komesarom bata­ljona trebalo je da u Harkovu izdejstvuje da se sve lađe umrlog srpskog trgovca Ćirkovića u Cmom moru rekviriraju za potrebe ba­taljona. Ovi poslednji nisu pošli za Harkov, jer je komesar uhapšen'. Tri dana kasnije (20. marta) boljševičke vlasti iz Sevastopolj a nare­dile su bataljonu da u najkraćem vremenu krene na front. Pukovnik

18 H. Г p у л о в и h, n. d., 172, 175 i 176—7. Vid. i М. Ж и в а н о в и h, n. d., 664.

1в А —VII, X —7, br. 1, list 53—3, 54—55’, 56—58, operacijski dnevnik Dopun­skog bataljona pod 16. II/ l. III, i 17. II/2. III.

20 A —VII, X V I—46—I, br. 2, list 58—63’, dnevnik rada I srpskog revolucio­narnog bataljona pod 4/17. I I I 1918.

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 241

Srb je dugačkim pismom (sa 16 tačaka) odgovorio da nije u stanju da izvrši naređenje; izgovarao se da zdravih ima samo 361 (od oko 1.400), da su se ostali porazboljevali i da su još umorni, neobučeni, nenaoružani i prezaduženi; da su vojnici došli s porodicama koje bi ostale neobezbeđene; da je bataljon po naređenju Muravjova upućen u Mariupol j kao kadrovsko jezgro novih jedinica, jer oko 12.000 Ju- goslovena živi na Krimu, i da treba da oformi četiri bataljona, divi- zion artiljerije i ostale dopunske formacije; da će odilaskom 300—400 ljudi na front propasti „sva revoluciona srpska organizacija“ ; da ba­taljon predstavlja jednu od retkih jedinica „rase srpskog naroda“ , jer je „ostalo izginulo za imperialističke celji koljača srpskog naroda Aleksandra na solunskom frontu“ ; da je već ostavio 300 ljudi Crvenoj gardi u Odesi, pored toga što je mali ođired sa dva instruktora dao Muravjovu a 25 ljudi komandantu grada Odese Borovskom, i da na­dalje oslobađa iz bataljona one koji žele odmah dobrovoljno stupiti u Crvenu gardu; da na prostoru od Feodosije do Evpatorije agitacijom prikuplja ljudie iz zarobljeničkih logora a u Mariupol ju obezbeđuje redi, i da će se lično javiti kad se bataljon osposobi za front. Odmah su upućeni agitatori, zastavnik Pilja glavnokomandujućem i narod­nom komesaru Antonovu u Harkov, a dva zastavnika glavnokomandu­jućem Bogdanovu u Jekaterinoslav radi objašnjenja u vezi s tele- gpramom.21

Komesar bataljona i ceo bataljon navukli su nepoverenje sovjet­skih vlasti zato što je pukovnik Srb samovoljno krenuo s bataljonom, jer, navodno, lađa nije data za plovidbu nego za kasarnski smeštaj. Srb je svakako odmah mislio da se na krajnjem jugu ruske države poveže s predstavnicima saveznika, čiji su eksponenti na Donu bili „beü“ generali. Dalji mu je cilj bio da ode u Ameriku. Njegov bliski saradnik i prijatelj koji je ostao u Odesi, Milorad Popović, slao mu je ljude u odred, održavao je vezu s Muravjovim (pre svega zbog dobijanja novca za Srba), ali se svakodnevno sastajao s pukovnikom Feodorovim (povezanim s Englezima) i drugim preostalim članovima protivboljševičkog Oblasnog komiteta, koji su morali da ćute dok boljševike ne zamene ukrajinske kontrarevolucionarne vlasti, kad će se, ako to ove vlasti dozvole, ponovo sakupljati ljudi i otvoriti kan­celarija. One ljude koje nije mogao da pošlje pukovniku Srbu Milorad Popović je upućivao u odesku narodnu miliciju, koja je, kao politički neutralna, imala zadatak da čuva poredak u varoši; jedan odi trojice oficira Srba ove milicije bio je, po svemu izgleda, kasnije proslavljeni heroj oktobarske revolucije Aleksa Dunddć. О svojim, u osnovi proti v- boljševičkim, planovima Milorad Popović je obaveštavao pukovnika Srba u Mariupolju.22

Već 21. marta upućena je u Tbilisi grupa od osam oficira (naj­veća koja je iz bataljona igde upućena) da uspostavi vezu sa britan­skim i francuskim konzulom. Da bi se odgodilo transportovanje ba­taljona na front, prema novoj naredbi, u Sevastopolj su opet poslata dva zastavnika, a u lokalni revolucionarni štab pošla je delegacija

81 Isto, list 64’—66 od 17-20. I I I 1918.22 A —V II, X V I—46—I, br. 10 i 14, Milorad Popović pukovniku Srbu, iz

Odese 3. i 5. I I I 1918. — U pismu od 3. marta nalazi se odjek о galantnomi veselom životu pukovnika Srba u jednoj otmenoj kući i pored otmene, šarmirane dame. — О pripremama kontrarevolucionarnih snaga na jugu Rusije vidi uopšteno kod: М и л ь у к о в — С е ь ь о б о с — Е з е н м а н , Исто- puja Pycnje, Београд 1939, 961.

iG zbornik VII

242 - BOGUMIL H RABAK

četnih delegata, ruski komesar Kiseljov i ađutant Magarašević. Je dan zastavnik je otputovao u okupiranu Odesu. Toga dana u lokalnim novinama Революционно Слово izašla je pohvalna beleška о bata­ljonu s Muravljevim naređenjem od 24. februara 1918. koje se odino- silo na bataljon. Ponovo je stigla zapovest od narednog komesara Antonova iz Harkova da bataljon odmah krene za Jekaterinoslav, da bi se ovaj grad i Aleksandrovsk, koje Nemci još nisu osvojili, zadržali u sovjetskoj vlasti. Kako je bilo jasno da je pukovnik Srb počeo da sabotira naredbe, u bataljon je od strane Muravjova poslat zastavnik Mane Svilar sa 30 ljudi, naoružanih mitraljezima, puškama i ručnim granatama. Ova grupa je bila prosovjetski orijentisana, te je, na pri­mer, dva dana kasnije s punim naoružanjem otišla na boljševičku manifestaciju u varoši.23

Dvadeset trećeg marta jedna grupa begunaca otišla je na jednom brodu Antantinim predstavnicima na Kavkaz. Toga dana stigla je grupica zarobljenika iz Evtatorije, a sutradan su u bataljon primljeni i neki Cesi i Srbi koji su radili u mariupoljskim fabrikama. Opet je prispeo zahtev da se jedinica posije na bojište. Dvadeset šestog marta pukovski delegati grada Mariupol ja izjavili su komandi bataljona da će artiljerijom naterati bataljon da krene na front, ako se sam ne pripremi za odlazak. U komandi bataljona, međutim, opet su nađeni razlozi da se odloži pokret. Dvadeset osmog marta pukovnik Srb je primio poruku od svog čoveka u Jekaterinoslavu da bataljon ne krene, nego da na svim istaknutim punktovima i na ćelom južnom frontu rasporedi „naše ozbiljne ljude za održanje veze“ , ,,u interesu naše ideje i stvari“ . Toga dana su delegati u Harkovu uspeli da dobiju naređenje od glavnokomandujućeg južnog fronta Jegorova da bata­ljon ne mora na front, nego da predsednik Slavjanske komisije Srb nastavi u Mariupol ju rad na pripremanju svog bataljona i da pri­kuplja ljudstvo za nove bataljone. Narodni komesar Antonov nije pri­mio bataljon u svoju evidenciju, ali su već sutradan delegati vojnog revolucionarnog štaba i radnika Mariupolja tražili da Srb obustavi rekvizicije i da se bataljon prebaci u koje drugo mesto.24

Tridesetog marta stiglo je pukovniku Srbu obaveštenje da je u gradiu Teodosiji potporučnik Nikolić obrazovao odred, koji se sma­trao jedinicom Slavjanske komisije, tj. Srbove organizacije. Primljen je i njegov predlog da se kao oficiri u organizaciju prime jedan ka­petan, jedan poručnik i tri potporučnika. Toga dana došlo je do prvog istupa ljudi koji su bili u Muravljevom odredu: oni su uhvatili jednog posilnog koji je pre bio u Slavjanskoj komisiji, razbili mu glavu i doveli ga u štab bataljona. Pukovnik Srb nije jače reagovao, nego je samo naredio istragu. Noć je protekla mirno, jer su gradom kružile patrole sastavljene od vojnika bataljona i od ljudi iz Muravlje- vog odreda. Sutradan je jedna lađa bataljona otplovila u grad Cijsk.25

U Cijsk su odmah zatim prešli i Slavjanska komisija i bataljon i grupa muravjovaca, gde su posle nekoliko dana svi razoružani. Ljudi

A —VII, X V I—46—I, br. 2, list 69’, 70 i 71, dnevnik rada I srpskog re­volucionarnog bataljona pod 21, 22. i 24. I I I 1918; Революционно Слово (Ма­риуполь), 21. I I I 1918, 1-й революционный сербский баталион в Мариуполе.

24 А —VII, X V I—46—I, br. 2, list 70’, 71 —3, 76-84. 86 od 23, 25-29.I I I 1918.

гг* Isto, list 86’—87 od 30. i 31. I I I 1918.

„CRNORUKCI" U RUSIJI — 243

su se nalazili u teškcm materijalnom položaju, a upravo tih dana je pukovnik Srb primio odi francuske misije sa Kavkaza 46.100 rubalja. On je odmah (6—7. aprila) uputio „morskog komesara“ bataljona u Taganrog po tajnom poslu aa, pored ostalog, izvidi mogućnost pre­bacivanja u pomenuti prometni grad. U Taganrog su najpre prešli muravjovci, došavši prethodno u sukob s pukovnikom Srbom, pri po­kušaju da neko sukno koje je dodeljeno bataljonu prisvoje i prodadu. Pukovnik Srb sa bataljonom prešao je u Taganrog tek 24. aprila, a sutradan je, na proširenom sastanku mesnog sovjeta, naznačen za komandanta taganroškog fronta, koji je trebalo na Donu organizovati i održati zbog naglog nastupanja Nemaca i trupa ukrajinske Rade.20

Kao što je Srbov bataljon pred nadiranjem austro-nemačkih trupa morao da pođe na istok, i Jugoslovenski revolucionarni udarni bataljon, koji se po boljševičkom preuzimanju vlasti reorganizovao u revolucionarni puk, krenuo je iz Kijeva daleko na Volgu, u Sara­tov pa u grad Samaru (danas Kuj biše v) gde se usredsredio najveći broj Jugoslovena. Puk kojim je komandovao pukovnik Gojković sti­gao je u Samaru 6/19. marta, ali je odmah naišao na smetnje koje mu je preko srpskog vojnog agenta u Moskvi priredio komandant Dopunskog bataljona koji je u Samaru ranije stigao. No uskoro su lokalne sovjetske vlasti postale predusretljivije prema Gojkovićevim vojnicima, jer su se oni nalazili na službi mesnog sovjeta, a mnogi od njih su želeli da krenu dalje s Dopunskim bataljonom koji se spremao na put.27 Iz revolucionarnog bataljona dolazila je čak depu­tacija srpskom vojnom izaslaniku u Petrograd sa zahtevom da se nji­hovo pitanje kao disidenata likvidira i da se oni prime u Dopunski bataljon; oni su priznavali srpskim vlastima isključivo pravo da ru­kovode svim dobrovoljačkim organizacijama u Rusiji i pristajali su da dadu onakvu zakletvu kakvu su navodno davali dobrovoljci u Americi.28 U posledmjoj desetini aprila većina vojnika iz revolucio­narnog puka napustila je jedinicu i priključila se Dopunskom bata­ljonu, a pukovnik Gojković je napustio Samaru pa i Rusiju i otišao na Zapad, u emigraciju.29

Jedan deo pripadnika revolucionarnog puka bio je blizak sovjet­skim vlastima, te su zajedno s boljševicima agitovali kod vojnika Do-

88 A —V II, X V I—24—I, br. 18—24, saslušanja učesnika u ubistvu pukovnika Srba i njegovih prijatelja od strane komisije Jugoslovenske revolucionarne federacije u okolini Caricina 19. V 1918; Успомепе из Октобарске револуциуе (Lazara Vukićevića), obj. А. Л е б л , Зборник за друштвене пауке Матице српске XX I I , Нови Сад 1959, 131. — U svojim uspomenama iz vremena prvog svetskog rata i oktobarske revolucije (prema rukopisu u Zavodu za radnički pokret Srbije), Petar Hrtković je pogrešno naveo da su boljševici u gradu Ma- riupolju razoružali bataljon.

27 А —V II, X —7, br. 1, list 64-64’, 65, 69-70 i 73, operacijski dnevnik Dopunskog bataljona pod 5/18, 6/19, 16/29. i 26. III/8. IV 1918.

28 DASIP, Jugoslovenski odsek, sv. I, Pov. J br. 2176, Ministarstvo vojno N. Pašiću sa Pov. FĐO br. 9650 od 30. III/12. IV 1918, kojim prenosi telegram srpskog vojnog izaslanika iz Petrograda od 23. IV/5. IV 1918.

20 Isto, Pov. br. 2278, Ministarstvo vojno N. Pašiću sa Pov. FĐO br. 10323, koji prenosi telegram srpskog vojnog izaslanika iz Rusije D br. 197 od 14/27. IV 1918; М. Ж и в а н о в и Ь , n. d.,664. — D. Milanović, u leto 1918 godine vršilac dužnosti generalnog konzula Srpskog generalnog konzulata u Odesi, tada u Sibiru, pogrešno je kasnije pisao da se pomenuta jedinica u leto1918. godine nalazila u K injelu pod zapovedništvom Gojkovića. (Д. М и л а н - K о в и h, Успомепе из Сибира, Београд 1929, 19).

2 44 — BOGUMIL НЕАВАК

punskog bataljona, nezadovoljnih zbog rđave hrane i smeštaja. Oni su proturali glasove da će komanda bataljona s trećim ešelonom po- beći, te će vojnike ostaviti njihovoj sudbini. Zbog ove agitacije 3/16. aprila javio se kod jednog ešelona Dopunskog bataljona protest koji je pretio da pređe u pravi bunt. Mesni sovjet je hteo da glađu primora vojnike da ostanu u Samari a agitatori su širili glasove da se hrana prima, samo s njom špekuliše komanda bataljona. Zbog toga su komandantu bataljona izašli na raport predstavnici četa, koji su tražili da se ishrana popravi i da se odmah preduzmu mere za odla­zak iz Samare. Jedan narednik Bosanac ružio je oficire, optužujući pukovnika Hađižića, vojnog izaslanika u Rumuniji, da je ostao pod Nemcima u Bukureštu i da je ovima predao grupicu dobrovoljaca koji su bili kod njega na službi.30

X. Pogibija pukovnika Srba. Sudbina njegovog bataljonau revoluciji

Ubistvo pukovnika Srba, u prvim časovima 27. aprila u Tagan- rogu treba posebno pretresti, jer se u vezi s tim pojavljuje više ele­menata. Njega je ubio bivši tipograf odeskog lista Slovenski Jug (zva­ni čnog glasila Dobrovoljačkog korpusa). Ubistvo su sproveli mu- ravjovci po dogovoru pa čak i nagovoru nekih oficira Srbovog ba­taljona, a jedan od inspiratora ovog ubistva bio je zvamčni pred­stavnik srpske vlade u Rusiji. Razlozi za ubistvo bili su kod raznih zainteresovanih strana različiti: oficiri iz bataljona hteli su da se dokopaju velikih svota bataljonskog novca koji je Srb prikrivao kao svoju imovinu, muravjovci su posebno želeli da se osvete pukovniku zbog toga što im je oteo deo sukna koje su hteli da prodadu, zvanični srpski predstavnici nastojali da pukovnika Srba uklone kao jednog od najpopularnijih članova osuđenog udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ , koji je mnogo smetao interesima zvanične Srbije u revolucio­narnoj Rusiji; sam Srb izgleda da je smatrao da ga muravjovci žele da likvidiraju kao protivnika sovjetskih vlasti, s obzirom na veze koje je uspostavljao još u Odesi sa predstavnicima sila Antante u južnim delovima ruske države.

Muravjovci su bili pripadnici Srbovog bataljona koji su kao te- lesna straža ostavljeni sovjetskom zapovedniku fronta Muravjovu kad je bataljon krenuo iz Odese. Njih je bilo 25—30, uglavnom Li- čana, Vojvođana i pokoji Bosanac, a komandovali su im Ličani Mane Svilar i njegov zamenik Delić. Oni nisu bili nikakvi boljševici (uosta­lom, kao ni avanturist i levi eser Muravjov, koga su boljševičke vla­sti likvidirale u leto 1918, kad je pokušao da izda front i da priđe čehoslovačkim interventima), ali su se povezivali sa sovjetskim vla- stima, kojima su politički bili bliži nego pukovnik Srb i njegova, u osnovi protivboljševička, Slavjanska komisija. Demoralisani ratom, živeći iz dana u dan u opštem metežu koji je nastao u Ukrajini krajem zime 1918. godine, a po shvatanju u znatnoj meri avanturisti, oni se nisu libili pljačke, uostalom kao ni mnogi drugi manji odredi, pa i kao sam pukovnik Srb (koji je, na primer, potpuno opljačkao kuću grčkog konzula u Mariupolju, u kojoj se nastanio). Pukovnik Srb je od njih

30 A —VII, X. 7, br. 1, list 72-73’ i 79-80’, pod 25. III/7. IV, 26. III/8. IV,27. III/9. IV i 3/16. IV 1918.

„CHNORUKCI“ U RUSIJI — 2 4 5

zazirao, često ih čašćavao, nastojao da među njima nađe svoje pover- ljive ljude, ali ih nije primao ni u bataljon ni u organizaciju Slavjan^- ske komisije. Ostavši bez sredstava za život, muravjovci su, pored otimačine sukna u Cijsku, nameravali da na putu morem iz Tagan- roga u Cijsk pobiju dva bivša mariupoljska komesara i da od njih otmu veliku svotu od oko 700.000 rubalja državnog novca. Odluku da ubiju Srba doneli su u Taganrogu, ne samo zbog sukna koje im je dielimično oduzeo, nego naročito zato što su od oficira Srbovog bata­ljona čuli sa kojih je sve strana Srb primao novac koji nije delio lju­dima nego zadržavao za sebe.

Sedam oficira bataljona, između kojih i neki kapetan Kureš koji je zamenjivao Srba kao komandant i neki zastavnik Šovljanski, koji je s Francuzima u Tbilisi pregovarao i bio upućen u Srbove finansij- ske poslove, podbunili su uvređene i na prolivanje krvi spremne muravjovce. Vojnici bataljona nisu bili zadovoljni što novac koji njima pripada zadržava pukovnik Srb (i čak ih čuva i u prsima lakih žena). Njih je posebno oneraspoložila vest da treba da pođu na front da se biju s Nemcima, dok se pukovnik Srb, koji se, po njihovom mišljenju, nije dovoljno opirao boljševičkim zahtevima da se ode na front, navodno, spremao da s parama i avionom a u društvu jednog komesara prebegne saveznicima na jug. To je bio razlog dia se Srb, koji je znao da mu muravjovci nešto spremaju a da mu neki oficiri bataljona nisu verni, nije mogao pouzdati ni u vojnike jedinice ko­jom je zapovedao, naročito kad je bataljon ponovo primio oružje u Taganrogu.

Iako s ljudima veoma komunikativan i neposredan, pukovnik Srb je bio veoma osetljiv na primedbe u vezi sa svojim raskalašnim i skupim načinom života; prek po prirodi i nezgodan u piću, on je bio uvek spreman da svojim oponentima skine glavu, te koliko je kao ličnost bio popularan u širem krugu vojnika, ljudi u njegovom užem krugu, osim njemu sličnih boema, ratnika i raspusnika, pribojavali su ga se i nisu imali nikakvih iluzija u odnosu na njega.1 Kao i neki drugi od najpoznatijih cmorukaca, i pukovnik Srb je mnogo pazio da uvek raspolaže većim svotama novca. Do njih je dolazio zakida- njem na račun vojnika, upotrebom vojnika kao stražara kod odeskih buržuja i ličnim raspolaganjem novca koji je na račun bataljona pri­mao sa više strana. Za vreme bavljenja u Odesi, gde su nedeljama on i njegovi prijatelji provodili „sladak život“ u jednoj velikoj vili („beše to zaista pravi raj“ ), pukovnik Srb je straćio grdan novac, koji je na sve strane iz njegovih ruku padao kao kiša; о tome se javno pri­čalo po gradu i о tome su vojnici bez plate bili dobro obavešteni. Kad je napustio Odesu, pukovnik Srb je za kratko vreme dobio od sovjet­skih vlasti za bataljon: 97.000 rubalja iz Sevastopolja i 148.000 rubalja iz Harkova. S onim što je izneo iz Odese i što je dobio od Francuza, Srb je pred svoju pogibiju raspolagao ogromnom svotom od preko 300.000 rubalja, što je držao kod nekoliko svojih posilnih, ljudi od poverenja i žena, često i vrlo sumnjivih i tajanstvenih, koje je stalno menjao na putovanju. Sam Srb je priznao prijateljima da se ne zna kolika mu je plata.

U vezi sa smrću pukovnika Srba značajne su i njegove veze s re­žimom u Solunu. Prema navodima jednog njegovog posilnog i čo-

1 Vid. Srbov portre rad Р. A. P a j с а, Шта сам видео u прежнего у великим данима, Београд 1928, 76.

246 — BOGUMIL H RABAK

veka od poverenja, pukovnik Srb je u Odesi i kasnije bio „revolucio- ner, odnosno republikanac, ali je pored svega toga voleo i poštovao kralja Petra, dok on naslednika prestola Aleksandra nije mogao da čuje i nije ga priznavao“ . Od kasnog leta 1917. do pogibije Srb je, na­vodno, primio osam telegrama od prestolonaslednika Aleksandra, u koiima ga je ovaj pozivao da se vrati u Srbiju, obećavajući mu da neće biti gonien. Pisma i „neke velike protokole“ (možda u vezi sa suđenjem u Solunu?) primao je, navodno, i od prestolonaslednika i od većeg broja srpskih oficira, pa čak i od „glavnog komandanta engle­ske vojske“ i njegovog sina, kome je nekad bio nastavnik; svi su mu oni iamčili da mu se od strane zvaničnih srpskih vlasti ništa neće do­goditi. Srb je sve to odbio, govoreći da je od njih 13 drugova revo­lucionara 11 njih pobiieno i da su ostali samo on i jedan viši oficir u Rusiji. Kad se, izgleda, pokazalo da Aleksandar Srb ne može biti obećanjima domamljen u Solun, odlučeno ie da se likvidira, da ne bi dalje smetao zvaničnoj srpskoj politici u Rusiji. Prema svedočenju jednog muravjovca, pukovnikov ubica Sremčević je nekoliko dana pre hapšenia pukovnika Srba bio lično kod srpskog poslanika Spalajko­vića, koji mu je govorio о učešću Srbovom u atentatu 1903. godine i о članstvu u udruženju „Crna ruka“ . Pitanie pripadnosti pomenutoj organizaciji potezao je Sremčević i neposredno pre nego što je digao pušku da ubiie pukovnika. Po podatku koii je u svojim uspomenama dao Lazar Vukičević (koji se u vreme ubistva nalazio u Taganrogu i sa Srbom prisustvovao sednici mesnog sovieta), u obližnjem centru R^stovu boliševici su uhvatili tri dobrovoljačka oficira, koji su došli čak iz Vologde da bi ubili pukovnika Srba.

Sam Srb ie prilikom hvatanja govorio muravjovcima da je on njihov čovek (tj. za sovietsku vlast) i da je određen za glavnokoman- dujuceg taganroškog fronta. Muravjovci su u pukovnikovom stanu, pored novca, tražili i „tajne bumage“ , s kojima je i s novcem Srb navodno hteo da avionom pobegne, pošto se bataljon s ruskim ko­mesarom Kiseljovim uputi na front. Novae dobijen od Francuza Srb je u naivećem poverenju predao jednom svom posilnom, izražava­jući bojazan da ga Rusi ne oduzmu prilikom razoružanja bataljona u Cijsku. Po pričaniu muravjovaca, vojni komesar u Taganrogu odo­brio je hapšenje Srba, što ne mora biti neistina, jer su u to vreme i mnogi sovjetski komandanti Rusi streljani zbog sumnje da su se povezali s predstavnicima Antante (na primer, tako je samo nešto ranije streljan načelnik štaba Muravjova Smirnov).2

Posle ubistva neki muravjovci su se razbežali a neke su vojnici bataljona predali ruskim vlastima radi kažnjavanja. Sovjetske vlasti

2 Rezimirano izlaganje о Srbovoj pogibeji načinjeno je na osnovu saslu­šanja obavljenih u okolini Caricina oko 19. maja 1918. godine: А —VII, X V I—24—I, br. 18—24 (Manojlo Ivančević, Nikola S. Šekić, Radomir Oško, po­silni Petar J. Zvjerac, posilni Todor S. Bahrić, „morski komesar“ Aleksandar L. Ostojić). Izvesnih elemenata koji se ne mogu proveriti ima i u pomenutim uspomenama Lazara Vukićevića (131—2), koje sadrže i neke netančosti u vezi s hapšenjem i ubijanjem pukovnika Srba. — Po navodu Petra Hrtkovića, „pod- pukovnik Srb ubijen je od strane organizacije“ , tj. od bolješivka i njihovih ljudi. — Srpski vojni izaslanik u Rusiji javio je 8/21. maja о smrti pukovnika Si’ba: „Ubili ga njegovi vojnici.“ (DASIP, Političko odeljenje 1918, sv. II, Pov. br. 2009, Ministarstvo vojno Krfu sa Pov. br. 17286 od 15/28. V 1918.) Opozi­cioni Српски Лист iz Zeneve doneo je (19. V IIl/ l. IX 1918, 4) belešku: „Iz Ru­sije javljaju, da je tamo poginuo poznati naš oficir Aleksandar Srb, artiljerij-

„CRNORUKCI“ U R U S m — 247

u Rostovu streljale su 28. aprila ubicu Sremčevića, kapetana Kureša i još dvojicu koji nisu bili neposredno umešani u ubistvo, a 15. maja sovjetske vlasti u Cijsku streljale su i muravjovce Delića i Rašetu i člana Slavjanske komisije Šovljamskog. U Caricinu (danas Volgo­grad) je, maja 1918, na impozantan način sahranjen pukovnik Srb, uz govore ruskih i srpskih revolucionara. Sam Vukićević je, pored ostaloga, nad rakom rekao: „Pokojni Srb nije bio naš idejni drug, nije bio boljševik, ali je prožet, ispunjen dubokim osećanjem Ijubavi prema poniženima i eksploatisanima, i dosledan svome čeličnom na čelu, on je sam zbacio kraljevsko-srpske oficirske epolete, pristupio je nama, uzimao je vidnog učešća u našim krvavim borbama i evo taj Srb je za našu stvar, za stvar svetske revolucije — izgubio ono, što je svakom čoveku najdraže.“ Sutradan je mesni list Известия doneo Vukićevićev elokvij i članak о novijoj srpskoj historiji.3 Ne treba posebno komentarisati koliko su revolucionari bili, zbog neobave- štenosti i svog stava prema srpskoj vladi, u zabludi sa Srbom i njego­vom spremnošću da uđe u proletersku vojsku i da za svetsku soci­jalističku revoluciju položi svoj život.

Posle pogibije pukovnika Srba njegov bataljon takođe je pošao na istok i zadržao se u Simbirsku. 30. maja krenuo je iz Simbirska u Novonikolajev. Francuzi u Samari nastojali su da se bataljon pri­druži čehoslovačkim ešelonima koji su odlazili u Sibir.4 Nešto kasnije grupa odi oko hiljadu ljudi i pedesetak oficira našla se u Kazan ju, a koncem juna 300 vojnika iz ovog bataljona stiglo je u Jaroslavlj, sva­kako na putu za severna ruska pristaništa. Narodni komesar Trocki, koji se u to vreme sve više predstavljao kao protivnik zvanične srpske politike, vratio je ove ljude u Kazanj. Meseca jula grupu od hiljadu bivših srpskih dobrovoljaca prihvatio je u Kazanj u, po nalogu srpskog vojnog izaslanika, major Matija Blagotić, koji je u Kazanj prispeo iz Moskve.5 Kao stari četnik, Matija Blagotić je bio, izgleda, blizak ljudima udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ . Oktobra meseca 1917, do­bivši u Petrogradu trodnevno osustvo za Moskvu, nije hteo da se vrati na dužnost, čekajući da ešeloni prođu za Francusku i Solun. On se kretao oko Odese, gde su se decembra 1917. nalazile dve do­brovoljačke jedinice Jugoslovena. Iz Petrograda mu je zaprećeno da će biti optužen za samovoljno napuštanje komande. On se od grupe iz Odese odvojio tek meseca marta 1918, na putu iz Rjažanska u Mo­skvu.0 Njegova kasnija historija je jednostavna; borio se u sastavu

ski potpukovnik. Pripadao je grupi oficira zaverenika, među kojima je za­uzimao ugledno mesto. Kao oficir bio je hrabar i revnosan.“ Rajs (n. d., 76) je pisao da je Srb ubijen od boljševika.

3 Успомене из Октобарске револуцще (Lazara Vukićevića), 133—4; А —VII, X V I—46—I, br. 18 i 19, saslušanje Manojla Ivanovića i Nikole S. Sekića.

‘ DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X II, br. 709, telegram srpskog konzula Milanovića Lontkijeviću u Moskvu, iz Samare 17/30. V 1918. — K o­mesar bataljona K iseljov poslao je 26/29. maja iz Simbirska srpskom konzulatu u Samari delegaciju koja je, u vezi sa zahtevom Konzulata od 13/26. maja, predala neopljačkane stvari i novac pokojnikov da se predaju pokojnikovoj porodici. (DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X II, br. 704 i 705.)

B B. H r a b a k , Jugosloveni u intervencionističkim trupama 19; Posle dvadeset godina, Legionar Jugoslavije br. 7/1938, 4—5.

0 A —VII, X —43—II, br. 36/1, Ministarstvo vojno Pov. FDO br. 12653 Do­brovoljačkom korpusu; DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X V II, bez broja od 7/20. X II 1917; Političko odeljenje 1917, sv. X V II, nepotpisana šifrovana de­peša komandantu Dopunskog bataljona od 7/20. X I I 1917; М и л а н к о в и Ь , n. d., 10.

248 — BOGUMIL HRABAK

kontrarevolucije i strane intervencije protiv sovjetske vlasti i u toj borbi izgubio život.0

Nač sličan način, protiv revolucije i sovjeta opredelila su se i dva ranije prisna saradnika Aleksandra Srba — Vladimir Mila- nović Voskar i Magarašević. Ovojica su obrazovala odrede u toku je- seni 1918 .godine, te su na permskom frontu učestvovala u borbi protiv Crvene armije, a u toku 1919. godine u borbi protiv sibirskih partizanskih odreda, i to Voskar samostalno a Magarašević u sklopu puka majora Blagotića.7

Slično Aleksandru Srbu, i Božin Simić u jednom trenutku imao je nešto bliži kontakt s Crvenom armijom u toku borbi 1918. godine. Krajem aprila, naime, u Moskvi su se čuli glasovi da sovjetske vlasti nameravaju da Božinu Simiću povere obrazovanje jugoslovenske crvene vojske.8 Od toga, međutim, nije bilo ništa, jer je sam Simić uskoro napustio Rusiju.

Zaključak

Delatnost članova udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Rusiji za vreme prvog evetskog rata pokazivala je kako neke momente koji su bili opšti i za rad ostalih pripadnika organizacije tako i izvesne elemente karakteristične za uslove predrevolucionarne Rusije i Rusije u revoluciji.

Najvažniji opšti momenat je činjenica da ni crnorukci koji su se našli u većem broju u Rusiji u leto 1916. godine nisu prestali da deluju kao pripadnici organizacije. Kao i u Srbiji 1914—1915. i na Krfu i Solunskom frontu 1916. godine, organizacija nije mogla da u potpunosti funkcioniše saglasno svojim statutarnim odredbama; na primer, sednice vrhovnih tela udruženja zbog ratnih prilika nisu se mogle održavati u punom sastavu. Za historijsku nauku, međutim, to i nije od bitnog značaja. Važno je to da su se dotadašnji članovi organizacije u nizu određenih, čak i manje značajnih pitanja i u kon­kretnim akcijama, koje su često i sami preduzimali, osećali i pona­šali kao povezani, da su usklađivali svoje mišljenje i delatnost i sa­mim tim su se, kao grupacija, odvajali u odnosu na ostale oficire i javne radnike. I u Rusiji se nastavila stara praksa da se u izvesnim poduhvatima ne angažuju svi članovi udiruženja, nego da akciju spro­vode pojedini njegovi pripadnici kao privatna lica. Kopije statuta

8 Posle dvadeset godina, Legionar Jugoslavije br. 7/1938, 5—6; Политика 16. i 18. V II 1938; В. С. Д р а г о м и р е ц к и й , Чехословаки вь России 1914— 1920, Парижъ — Прага 1928, 180. — О zahvalnosti reakcionarne uprave Kazanja Blagotiću vid. članak u listu Сибирьская жизнь (Томск) od 22. V III 1918. О Bla- gotiću vid. i: Читул>а погинулих, умрлих и несталих офии,ира, Ратник Х/1921, 130.

7 DASIP, Poslanstvo u Petrogradu, sv. X X III, br. 1018, „Svideteljstvo“ kon­zula Milankovića dato Voskaru u Celjabinsku 10/23. X 1918. Isto, sv. X X II, br. 797, Milankovićeva beleška u Omsku u razgovorima u toku 11/24. i 13/26. V II 1918; Политика 23. I I I 1928, 4 (nekrolog Voskaru). — Voskar je juna 1917, u vreme najveće akcije protiv „crnorukaca“ , primio Georgijevski krst. (А —V II, X-45, br. 3, № 1303, Operativni delovodni protokol komandanta Stana Do- bi-ovoljačkog korpusa, pod 7/20. V I 1917.) — О priključenju puka majora Blago­tića Cesima 5—6 avgusta 1918. Vid.: F. Š t e i d l e r , Češko slovenski hnuti na Rusi, Praha 1921, 71.

8 DASIP, Poslanstvo u Rusiji, sv. X X II, Pov. br. 279, Sajnovićev šifrovani telegram br. 92 Poslanstvu u Vologdi, iz Moskve 16/29. IV 1918.

„ c r n o r u k c i “ u R u s m — 249

organizacije držali su kod sebe Radoje Janković u Petrogradu, koji je, čini se, bio središna ličnost među članovima u Rusiji do izbijanja oktobarske revolucije, i Aleksandar Srb, nesumnjivo najagilniji i naj­popularniji oovek među pripadnicima organizacije u Rusiji. Za Rusiju čak nije sigurno da nisu primani novi članovi, jer je Radoje Janković pore odlaska u rat angažovao desetak mesta za učlanjenje novih čla­nova i zato što su se neki ljudi koji dotada nisu bili u organizaciji zaista intenzivno okupljali oko pojedinih crnorukaca. I u Rusiju je već u leto 1916. godine prenesena praksa da se ljudi drže na vezi kao simpatizeri, „prijatelji“ ljudi iz udruženja.

I u Rusiji su pripadnici organizacije pokazali izrazitu sposobnost da se u svom radu uhvate za životne nacionalne probleme i da svoje interese povezu s interesima državne politike. U tom smislu, oni su mnogo više nego drugi oficiri koji su došli sa Krfa bih 1917. godine protagonisti stvaranja zajedničke države i mnogo su pažljivije gradili svoje odnose s dobrovoljcima-oficirima. Crnorukci u Rusiji nastojali su da oko sebe okupe i neke Crnogorce u Rusiji, nastupajući 1917. go­dine prema njima kao prema protivnicima kralja Nikole, s idejom о republici. Oni su u velikoj meri onemogućili komandanta I dobro­voljačke divizije, pukovnika St. Hadžića da, u interesu lične afirma­cije, ostvari svoj plan о „model-diviziji“ , i založili su se za obrazo­vanje II dobrovoljačke divizije. Ova i ovakva nastojanja su bila po­zitivna.

U doba kad su se članovi udruženja na Solunskom frontu, na Krfu i u Severnoj Africi nalazili u stanju iščekivanja i defanzivi u odnosu na faktore srpske politike koji su bili protivnici organizacije, nekoliko nepasivizaranih crnorukaca u Rusiji vodilo je ofanzivnu akciju velikog stila. Njihova uspešna kampanja u ruskoj štampi i po­litičkim krugovima protiv Solunskog procesa i njegovih inspiratora znatno je štetila pozicijama zvanične Srbije u revolucionarnoj Rusiji; svojim predstavkama savezničkim predstavnicima u Rusiji, pak, iako nisu postigli puni cilj, tj. obustavljanje izvršenja presude suda u So­lunu, trasirah su saradnju s diplomatskim organima sila Antante po­sle izbijanja oktobarske revolucije. U to vreme, posle oktobarske re­volucije i neposredno pre nje, pojavila se izvesna doza pomirljivosti kod crnorukaca prema zvaničnoj srpskoj politici, jer su se osetili usamljeni i ugroženi i pred protivakcijom srpske vlade, i zato što im socijalno-političke prilike u Rusiji u jesen 1917. godine nisu išle u prilog. Zvanični srpski faktori, međutim, želeli su čistu situaciju, tj. kad nisu uspeli s političkom asimilacijom crnorukaca u Rusiji, preduzeli su mere i preko ruske privremene vlade pa i sami, ne uste­žući se da i fizički likvidiraju svoje protivnike u Rusiji posle okto­barske revolucije, i to na još podliji način nego u Solunu.

Bilo je razloga što je privremena vlada neposredno pred izbijanje oktobarske revolucije okrenula leđa crnorukcima. Iako u osnovi nisu bili republikanci pre 1917. godine i mada su nesumnjivo bili veliki prijatelji carske Rusije, kad je izbila februarska pa kasnije i okto­barska revolucija crnorukci su se prilično lako i elastično uklopili u nastalu situaciju, trudeći se da je iskoriste za svoje interese. Oni su se odmah povezali sa socijalnim revolucionarima („eserima“), uosta­lom kao i napredniji srpski i jugoslovenski političari monarhističkog uverenja Kasnije su računali pre svega s Kornilovim. Za sve vreme od marta 1917. godine nisu ni pokušali da uspostave kontakt ni s jednom radničkom socijalističkom strankom ili grupom. Između

250 — BOGUMIL HRABAK

Februara i Oktobra oni su održavali intenzivne odnose s ruskim po­litičkim krugovima, publicistima i ostalim javnim radnicima. Odi bitnog značaja za njihov rad bila je veza s Lebedevim i njegovim pri­jateljima u privremenoj vladi. Oni su se susretali i sa ruskim mo­narhistima, koji su hteli da ih iskoriste, iako su posle februarske re­volucije bili protiv restauracije monarhije u Rusiji, smatrajući da bi ova išla naruku režimu prestolonasledmka Aleksandra i N. Pašića. Prilazeći Kornilovu, dakle, crnorukci su se zamerili privremenoj vladi, koja tada nije odbila zahteve srpske vlade da se onemogući rad pripadnicima udruženja. Kulminacioni period njihovog rada u Rusiji bilo je vreme od maja do oktobra 1917. godine. Od boljševič­kog preuzimanja vlasti crnorukci u Rusiji još više su nastojali da se povežu s predstavnicima sila Antante, videći u njima jedini sigurni oslonac, u pogledu rada sa sovjetskim vlastima, oni se koriste svojim starim vezama s eserima, krajem 1917. i početkom 1918. godine na­ročito levim eserima, koji su jedno vreme saveznički sarađivali s bolj­ševicima. U osnovi, članovi udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ bili su protivnici boljševika i sovjetskog režima. Pukovnici Gojković i Srb, kao komandanti disidentskih jedinica, nisu dozvoljavali uvođenje komiteta i bili su protiv unošenja politike u vojsku, a kao oficiri po karijeri bili su i protiv izbornih komandanata. Ovo je tim više ka­rakteristično što je još privremena vlada iznudila uvođenje vojnih komiteta u jedinice Dobrovoljačkog korpusa SHS, i što je na ovom pitanju najviše i došlo do disidentskog pokreta među vojnicima.

Činioci srpske i jugoslovenske politike nisu se na isti način cržali prema crnorukcima u Rusiji. Kod građanskih političkih predstavnika bitno je bilo da li su ovi činioci bili masoni ili ne. Masoni dr Miro­slav Spalajković (srpski poslanik u Petrogradu, inače član Radikalne stranke i čovek prestolonaslednika Aleksandra) i dr Franko- Potoenjak (iako je imao neprijatnosti s nekim crnorukcima i njihovim prijate­ljima) stvarno su nastojali da pokriju gde mogu pripadnike udru­ženja. Srpski poslanik u Rumuniji P. Marinković najpre ih je po­magao, a od leta 1917, kao uostalom i sam Spalajković, odbio se od njih. Predstavnik Jugoslovenskog odbora u Petrogradu dr Ante Man- dić, bez sumnje pod uticajem Pašićevog poverenika u Rusiji dra Ra- doslava Jovanovića, bio je protiv njih od njihove pojave na političkoj pozornici revolucionarne Rusije. Komandant Dobrovoljačkog korpusa SHS general Mihailo Živković i mnogi zapovednici po brigadama i pukovima Korpusa sve do leta 1917, do momenta kad su crnorukci počeli da rade protiv Korpusa kao vojne formacije, nisu pokazivali neprijateljstvo ili netrpeljivost prema svojim bivšim kolegama i pri­jateljima. Među naprednijim i zaista jugoslovenski orijentisanim olicirima-disidentima imali su iskrene prijatelje, dok je u Korpusu njihov uticaj od odlaska iz Korpusa do transportovanja jedinica u Francusku bio veći među oficirimarima s Krfa nego među oficirima- dobrovoljcima. Na dobrovoljačke vojničke mase nikad u Rusiji nisu imali uticaja niti su u svojoj političkoj strategiji s njima i računali; više su se oslanjali (pa i predlagali njihovo obrazovanje u vezi s ra­sturanjem Korpusa) na četničke jedinice, koje su prema ostalim do­brovoljcima u Korpusu fungirale kao vojna policija. Jedino je A. Srb nastojao da u ličnom kontaktu s vojnicima stekne ličnu popularnost kao vojni starešina. Stoian Pooović. međutim, bio je omrznut zbog svc-g držania.

„CRNORUKCI“ U RU SU I — 251

Posle februarske revolucije i naročito posle presude suda u So­lunu članovi udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ u Rusiji prikazivali su se lično kao republikanci, osporavajući istovremeno (sasvim tačno!) da je organizacija u celini bila republikanska i da je zbog takve ori­jentacije udruženja inicijativa sa Solunskim procesom bila na me- stu. Njih su kao republikance više predstavljali njihovi prijatelji Rusi. U stvari, i Radoje Janković i Aleksandar Srb, koji su se najviše politički eksponirali, više su istupali kao protivnici, razočarani pri­jatelji regenta Aleksandra i ražalovani dvorski favoriti, nego repu­blikanci po uverenju. Cmorukci su i u Rusiji bili silom republikanci, jer su ih regent i vlada odbacili.

Na Socijaldemokratskoj konferenciji u Bernu, krajem zime 1915. godine, Lenjin je razradio ideju о pretvaranju imperijalističkog rata u građanski. Klasičnu formu ove transformacije, borbu proletarijata s oružjem u ruci protiv buržoazije i za eksproprijaciju buržoazije, Le­njin je tada očekivao samo u razvijenim kapitalističkim zemljama; za Rusiju, s kojom je u isti red u drugim svojim radovima stavljao i bal­kanske države, Lenjin je predviđao demokratsku republiku, osmoča- sovni radni dan i konfiskaciju spahijske zemlje; samo uspostavljanje republike Lenjin je očekivao, u ovom procesu, u zaostalim monarhi­stičkim zemljama.* Pojedini crnorukci su, od jeseni 1916. na Solun­skom frontu i na Krfu a od proleća 1917. godine u Rusiji, pokazivali spremnost da obore režim regenta Aleksandra i da uspostave neku re­publiku, ali nedemokratsku, naprednu republiku, nego vojničku repu­bliku, izgleda s nekakvom oligarhijom oficira i njihovih prijatelja ci­vila, koja bi svoju vladavinu opravdavala ultranacionalnim devizama. Upravo zato što nisu bili demokrati, napredni ljudi pa čak ni republi­kanci iz ubeđenja i što su uvek, i u Srbiji pre 1914. godiine pa i u Rusi­ji usred revolucije, okretali leđa svakoj radničkoj organizaciji, — oni nisu, kao revolucionari, mogli da se uključe u snažnu revolucionarnu tendenciju i da odigraju ulogu koja im se objektivno nudila, bar za prilike u revolucionarnoj Rusiji.

Za razliku od članova organizacije na balkanskom ratištu, kod crnorukaca u Rusiji, posle pojave disidentskog pokreta, češće se sreću projugoslovenska raspoloženja. U ovom nisu svi oni ni u Ru­siji na istom nivou. Oni koji su se više povezali sa disidentima (Srb, Gojković), primivši delom upravo od njih ideje о budućoj državi, predstavljali su se kao svesniji Jugosloveni; Radoje Janković, čije je držanje uopšte posebno zanimljivo, i Božin Simić nisu se slagali s kon­cepcijama i radom disidenata oficira, smatrajući da taj rad nije pa­triotski.** Do bližeg povezivanja s disidentima u leto 1917. godiine cmo­rukci su se u javnim izjavama opredeljivali za veliku Srbiju, a ne za Jugoslaviju. Jedino je ruski podanik Hercegovac Dušan Semiz imao nešto šire jugoslovenske političke horizonte, i bio je, u leto 1917. go­dine za federativnu Jugoslaviju, u kojoj bi Bosna i Hercegovina imale

* V. I. L e n j i n , Izabrana dela u 16 tomova, tom V III, Beograd 1960, 214.** Major Stanojević je kao upravnik škole za oficire, kazao slušaocima: „M i

smo Srbi pokorili Arnaute i Vas (Hrvate i Slovence) možemo pokoriti. Posle vojne mi ćemo se Srbi vratiti u svoje krajeve u svojstvu vaših gospodara. No tada pričuvajte se, braćo Hrvati i Slovenci!“ (А —VII, X V I-44 , br. 12/1, memoari gen. M. Zivkovića, list 331). Drukčiji je bio Hercegovac, rezervni potporučnik Ri- sta Toholj (poginu u Dobrudži) koji je 1916 godine u Odesi govorio Hrvatima oficirima: „Srbija će Hrvate osloboditi i od bede i od Austrije, i od klerikalizma“ (<Стенографске белегике Народне скупштине Краыевипе JyzoMaeuje, II ре- довни сазив за 1936/37 годину, кю. IV, 147, govor Milana Banića 22. W II 1937).

252 — BOGUMIL HRABAK

autonoman položaj. Izuzetna pojava ideje о federativnom uređenju kod Semiza može se tumačiti jedino činjenicom: a) da je on rodom bio iz Hercegovine, nacionalno mešovite pokrajine, koju je okupirala i anektirala Austro-Ugarska, takođe država vrlo složena po svom sklopu; b) veoma jakim koncepcijama о federativnom uređenju u Rusiji upravo od kraja proleča 1917 do boljševičkog preuzimanja vla­sti. Da je u udruženju bilo više ljudi iz srpsko-hrvatskih i slovenačkih oblasti Austro-Ugarske i da su uticaji ruske buržoaskodemokratske revolucije bili snažniji i na članstvo organizacije na Solunskom frontu, Krfu, na Zapadu i u Bizerti, možda bi se i ideja о federativnoj državi pa i о republici svesno postavila. U svakom slučaju, Srbijancima opo- zicionarima i u udruženju „Ujedinjenje ili smrt“ bila je bliža ideja о republici nego ideja о federativnoj Jugoslaviji.

Bogumil Hrabak

ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ЧЛЕНОВ СОЮ ЗА „ОБЪЕДИНЕНИЕ ИЛИ СМ ЕРТЬ“В РОССИИ С 1915-1918 ГОД

Резюме

В довольно обширной публицистики о так называемой „Черной руке“ , не была дана оценка деятельности членов этой организации в России во время Первой мировой войны несмотря на то, что она по многим причинам была очень значительной, особенно во время проведения Салоникского процесса и после него, когда иная деятельность членов организации была невозможна. Автор этой работы пользовался материалами Министерства внешних дел Королевства Сербии (центральные фонды и фонд сербского посольства в Петрограде), материалами сербской ставки верховного коман­дования и фонда добровольческих отрядов в России, архивским материа­лом югославского правления, документами Мирослава Спалайковича, Ра- дослава Йовановича, и Милана Банича о диссидентском движении, рус­ской печатью и напечатанными публикациями.

Деятельность членов союза „Объединение или смерть“ в России во время Первой мировой -войны указывала как на некоторые, общие мо­менты в работе остальных привержеников организации, так и на извест­ные элементы, являющиеся характернюми в условиях дореволюционной России и России во время революции.

Наиболее важным общим моментом является тот факт, что ни члены „Черной руки“ , находящиеся (человек десять) в России летом 1916 года, не перестали с работой в организации. Как и в Сербии с 1914—1915 год, так и на Корф у и Салоникском фронте в 1916 году, организация не могла пол­ностью функционировать согласно правилам своего устава. Для историче­ской науки это, однако, не имеет существенного значения. Важно то, что тогдашние члены организации во многих определенных, даже и менее зна­чительных вопросах, а также и в конкретных акциях, которые часто и сами предпринимали, чуствовали и вели себя очень дружно, согласовал свое мнение и деятельность, и таким образом изолировавшись от окружающих офицеров. В России продолжалась старая практика, так что в некоторых акциях не участвовали все члены союза, а лишь отдельные приверженцы, как частные лица. Копии устава организации, находились в Петрограде у Радоя Янковича, по всем даным являвшегося центральной личностью сре­ди членов в России до октябрьской революции, и у Александра Срба, не­сомненно наиболее деяательного и популярного человека среди привер­женцев этой организации в России. Неизвестно, но весьма возможно, что в России принимались и новые члены, так-как Радое Янкович до ухода на войну, обеспечил около десяти мест для приема новых членов, а многие, до того времени не принадлежавшие организации люди интесивно собира­лись вокруг членов „Черной руки“ . Рщё летом 1916 года в России вошло в практику считать тех, с которыми осуществлялся контакт, сторонниками „приятелями“ , приверженцами.

Приверженци организации проявили особую способность и в России в подходах к осуществлению важных национальных проблем и согласова­нию своих интересов с интересами государственной политики. Таким об­разом они, гораздо больше чем остальные офицеры, прибывшие с Корфу,

Богумил Храбак

2 54 ~ BOGUMIL HR AB A K

проявляли в 1917 году инициативу в создании объединенного государства, и с несравненно большей заботой вступали в сношения с добровольческими офицерами. Члены „Черной руки“ стремились привлечь в свои ряды, про­пагандируя идеи о создании республики, некоторых Черногорцев, считав­шимися противниками короля Николая находящиеся в 1917 году в России; они не позволили командиру I добровольческой дивизии, полковнику Ст. Хаджичу, осуществить свой план о „модель-дивизии“ в целях своего лич­ного успеха, и заступались за идею оформления II добровольческой ди­визии. Эти и подобные стремления являлись положительными.

В то время как члены союза на Салоникском фронте, на Корфу и в Северной Африке находились в состоянии ожидания и оборонительной тактики по отношению к ответственным лицам сербской политики, явля­ющимися противниками организации, несколько деятельшох членов „Чер­ной руки“ в России вели наступательную акцию большого масштаба. Их удачная кампания в русской печати и политических кругах, направленная против Салоникского процесса и его инспираторов, значительно вредила позициям официальной Сербии в революционной России; несмотря на то, что своими обращенияами к союзническим представителям в России, они и не добились полной цели — приостановить исполнение приговора суда в Салониках — все-же после разгара октябрьской революции создали условия для сотрудничества с дипломатическими органами блока Антанты. В то время после октябрьской революции и непосредственно до нее, появилась некая примирительтельность среди членов „Черной руки“ по отношению к официальной сербской политики, вследствие того, что они оказались изо­лированными и под угрозой противодействия сербского правительства, а кроме того — социально-политические обстоятельства в России, осенью 1917 года, не благоприятствовали им. Официальные сербские представи­тели, однако, хотели чистую ситуацию и, не добившись успеха в деле по­литической ассимиляции членов „Черной руки“ в России после октябрьской революции обратились за посредство к Временному правительству да и сами, решаясь даже на ликвидацию своих противников, расправлялись с ними с большей подлостью, чем в Салониках.

То, что временное правительство, непосредственно перед разгаром октябрьской революции, отвернулось от членов „Черной руки“ , имело свои причины. Несмотря на то, что они в 1917 году по сути дела не были респу­бликанцами и несомненно были большими приятелями царской России, когда разгорелась февральская, а позже и октябрьская революция члены „Черной руки“ довольно легко приспособились к новой ситуации, стараясь использовать ее для своих интересов. Они сразу установили связь с соци­альными революционерами („эсерами“ ), впрочем, точно как и более пе­редовые сербские и югославские политики монархического убеждения. Позже, они более всего расчитывали на Корнилова. В течение всего вре­мени начиная с марта 1917 года, они не попытались установить контакт ни с одной рабочей социалистической партией или группой. Между Февраль­ской и Октябрьской революции они поддерживали интесивные отноше­ния с русскими политическими кругами, публицистами и прочими обще­ственными деятелями. От существенного значения в их деятельности была связь с министром Лебедевым и с его приятелями в Временном правитель­стве. Они встречались и с рускими монархистами, хотевших их использо­вать, хотя после Февральской революции были против реставрации монар­хии в России, считая, что как такова была бы поддержкой режиму престо­лонаследника Александра и Н. Пашича. Вступая в связь с Корниловым, члены „Черной руки“ испортили отношения с Временным правительством, которое тогда удовлетворило требованиям сербского правительства, запре­тить деятельность приверженцам союза. Кульминационный период их дея­тельности в России был с мая до октября 1917 года. Кода большевики взяли власть в свои руки, члены „Черной рукиф в России еще больше стреми лись вступить в связь с представителями блока Антанты, считая их един­ственной надёжной опорой; что касается их отношений с советскими властя­ми, в конце 1917 года и в начале 1918 года они пользуются своими стары­ми связами с эсерами, особенно левыми эсерами, одно время согласовав­шихся с большевиками. В сущности же члены организации „Объединение или смерть“ были противниками большевиков и советского режима. П ол­ковники Гойкович и Срб, будучи командирами диссидентских частей, не позволили установить комитеты и были против распространения политики в войсках, а как офицеры — карьристы были и против системы выбора

„CRNORUKCI“ U RUSIJI — 255

командного состава. Это тем более характерно, что еще Временном прави­тельству удалось добиться ввести военные комитеты в частаях Доброволь­ческого корпуса СХС и эта была одна из главных причин диссиденского движения среди солдат.

Ответственные лица сербской и югославской политики не относились одинаково к членам „Черной руки“ в России. Всё зависило от того, явля­лись ли гражданские политические представители масонами или нет. М а­соны др. Мирослав Спалайкович (сербский посол в Петрограде, член ради­кальной партии и близкий человек престолонаследника Александра) и др. Франко Поточняк (имевший даже неприятности с некоторыми членами „Черной руки“ и их приятелями) всегда старались помочь приверженикам союза. Сербский посол в Румынии П. Маринкович вначале поддерживал их, а с лета 1917 года, как и Спалайкович отрёкся от них. Председатель югославского комитета в Петрограде др. Анте Мандич, без сомнения под влиянием доверенного лица Пашича в России др. Радослава Йовановича, был против них с самого начала их появления на политической сцене в революционной России. Командир Добровольческого корпуса СХС, генерал Михайло Живкович и многио командиры бригад и полков корпуса, вплоть до лета 1917 года, когда уже члены „Черной руки“ начали действовать про­тив Корпука как военной формации, не показывали недружелюбие или нетерпимость по отношении к своим бывшим коллегам и приятелям. Среди передовых и действительно югославски ориентированных офицеров — дисси­дентов они имели искренних приятелей, в то время как их влияние в Кор­пусе, от ухода из него и до транспорта частей во Францию было выразо- тельнее среди офицеров прибывших к Корфу, чем среди офицеров добро­вольцев. В своей политической стратегии они никогда не рассчивали на до­бровольческих солдат в России и не имели никакого влияния на них; они более опирались (и даже предлагали их сформированию в связи с расфор­мированием Корпуса) на четнические части, по отношении к остальным добровольцам Корпуса фигурировавших как военная, полиция. Единственно А. Срб пытался в личных контактах с солдатами создать себе популяр­ность военного начальника. Стоян Попович, однако, был возненавиден в связи со своим поведением.

После Февральской революции, особенно после приговора суда в Са­лониках, члены союза „Объединение или смерть“ в России выставляли себя республиканцами, одновременно оспаривая что организация в целости была республиканской, и что вследствие такой ориентации союза инициа­тива Салоникского процесса была вполне на месте. Русские приятели орга­низации были именно те, которые выставляли их республиканцами. В сущ­ности Радое Янкович и Александр Срб, политически наиболее экспониро­ванные, более выступали как противники, разочарованные приятели ре­гента Александра и разжалованные дворцовые фавориты, чем как респу­бликанцы по убеждениям. Члены „Черной руки“ в России были по нужде республиканцами.

Приверженцы организации в России никогда не были демократами и людьми, политически расчитывающих на массы. С осени 1916 года неко­торые члены „Черной руки“ на Салоникском фронте и на Корфу, а с вес­ны 1917 года и в России проявили готовость свергнуть режим регента А лек ­сандра и создать какую то республику, но не демократическую, передовую республику, а военную, с какой-то олигархией во главе с офицерами и их штатскими приятелями, которая бы свое господство обосновывала ультра- национальными девизами. Именно потому, что не были демократами, пере­довыми людьми, даже ни республиканцами по убеждению, и что всегда, и в Сербии до 1914 года и в России во время революции, отворачивались от каждой рабочей организации — они не могли как революционеры вклю­читься в мощное революционное течение и сыграть роль, которая им объективно предлагалась, хотя бы в обстоятельствах революционной России.

В отличии от членов организации на балканском фронте, у членов „Черной руки“ в России, после появления диссидентского движения, чаще встречаются лица проюгославски настроенные. В этом отношении даже и в России не были все таких убеждений. Люди, имевшие более прочную связь с диссидентами (Срб, Гойкович), принявшие частью именно от них идеи о будущем государстве, считали себя сознательными Югословянами; Радое Янкович (поведение которого вообще говоря особо интересно) и Бо- жин Симич не соглашались с концепциями и деятельностью офицеров — диссидентов, считая что она не патриотическая. Вплоть до восстановив­

256 — BOQUM3b HRABAK

шейся, более прочной связи с диссидентами летом 1917 года, члены „Черной руки“ в своих публичных заявлениях защищали идею „Великосербии“ , а не Югославии. Единственно русский поданный, герцеговинец Душан Семиз, имел более широкие югославско-политические кругозоры и летом 1917 года защищал идею федеративной Югославии, в которой бы Босния и Герцего­вина имели автономное положение. Исключительную идею о федератив­ном устройстве у Семиза можно объяснить лишь следующими факторами: а) по происхождению он был из Герцеговины — области разных националь­ностей, которую оккупировала и аннексировала Австро-Венгрия страна, так-же сложная по своему устройству; б) очень сильными концепциями о федеративном устройстве в России, и то с конца весны до взятия власти большевиками. Если бы в союзе было больше людей из сербско-хорват­ских и словенских областей под Австро-Венгрией, и если бы влияние русской буржуазно-демократической революции было сильнее и на членов организации на Салоникском фронте, Корфу, на Западе и в Бизерте, ве­роятно бы идея о федеративном государстве, даже и о республике, полу­чила сознательные основы. Во всяком случае, Сербам из оппозиции и на­ходящимся в союзе „Объединение или смерть“ , идея о республике была ближе, нежели идея о федеративной Югославии.