Demo grom dom

Tutnju, grmi nebo nad Srbijom.Budi zemlju iz none more,jer sevnue munje sa Svete Gore.Pue grom na jugu Srbije,rasprenu se svetlostu u praskozorje.Bljesnu svetlost, dan se raa,teka muka staru majku pogaa.Budi majka svoga sina,ba u pravi as trai spas.

Ustaj sine, na jugu se zemlja trese,drhti cela zemlja sve do severa ;od zapada do istoka,teka zvona zvone. Ustaj sine !Ustaj sine, drago edo moje,tuna se pesma uje,da se protiv nas zlo kuje ;da se unite stara gnezda,da se narod sili preda.Gde je sada mudro seme, mudra glava?Gde je sada Sveti Sava?Koji nama poruuje ...- Dobri ljudi, gde ste, da ste,kucnuo je pravi as ...Teke rei odbacite,svoje srce otvorite,dignite svoj glas i traite spas.

Neka mudro seme mudre glaverazvedre nam sivo nebo ;Nek na neu Sunce sineiznad gora, iznad naih polja,nek se uje sveta pesma ; Mir, ljubav i dobra volja !

Nek na zemlji i grmi i tutnji,i nek se die velika praina,posle svega, neka mir zavlada,i da vie nijedan narod ne strada.Srbija je naa otadbina.Posle kie ogrejae Sunce,a na nebu pojavi se duga.Proitajte zlatna slova :Svako nek u miru ivi i veruje u svoga Boga !Duanka Stojanovi