den braun - davincijev kod

7/28/2019 Den Braun - Davincijev Kod

1/91

Dan BrownThe Da Vinci CodeCopyrighl 2003. by Dan HrownC(ipytiglu 2003, m srpsk i/,tlunjo hy SOLARIS


2/91

Den Braun

DAVINCIJEVKODSa engleskog prevelaNina Ivanovi

0s o i a r i sNovi Sad, 2004.


3/91

s

a,-


4/91


5/91

ZAHVALNICAPrvo i najvanije, zahvaljujem svom prijatelju i uredniku, Dejsonu Kofrna-nu, zato stoje toliko naporno radio na ovom projektu i zato stoje istinskirazumeo o emu se zapravo radi u ovoj knjizi. Takoe, jedinstvenoj HajdiLang - neumornom borcu zaDa Vinijev kod, izuzetnom agentu i odanom

prijatelju.Ne mogu dovoljno da izrazim svoju zahvalnost izuzetnom timu u Dabl-deju, na njihovoj velikodunosti, veri i izuzetnom vodstvu. Naroito samzahvalan Bilu Tomasu i tivu Rubinu, koji su od samog poetka verovali uovu knjigu. Moja zahvalnost takoe i originalnoj postavi prvih domaih na-vijaa, koje predvode Majki Palgon, Suzana Herc, Danel Moburg, DekiEverli i Adrijen Sparks, nadarenim ljudima u timu prodaje Dabldeja, kao iMajklu Vindzoru za neverovatnu opremu knjige.eleo bih da zahvalim, na velikodunoj pomoi u istraivanju za ovuknjigu, Muzeju Luvr, Francuskom ministarstvu kulture, Projektu Gutenberg,Nacionalnoj biblioteci, Biblioteci drutva gnostika, Slubi za istraivanje idokumentaciju Odeljenja slikarstva Muzeja u Luvru, Katolikim svetskim

vestima, Kraljevskoj opservatoriji Grini, Londonskom drutvu za ouvanjepodataka, Arhivi dokumenata u Vestminsterskoj opatiji, Donu Pajku i Fe-deraciji amerikih naunika, kao i petorici lanova organizacije Opus Dei(od kojih su trojica sadanji, a dvojica bivi lanovi) koji su ispriali svojeprie, kako pozitivne tako i negativne, o svom iskustvu unutar organizacijeOpus Dei.Zahvalnost takoe dugujem i knjiari Voter strit, zato to su pronali to-liko knjiga tokom mog istraivanja, svom ocu Riardu Braunu - nastavnikumatematike i piscu - na njegovoj pomoi oko Boanske proporcije i Fibo-nuijevog niza, Stenu Plantonu, Silvi Bodlok, Piteru Makgviganu, FransisuMakinerniju, Mardi Vohtel, Andreu Verneu, Kenu Keleheru iz Anhorbalveb media, Kari Sotak, Karin Popam, Ester Sung, Mirijam Abramovic, Vi-lijamu Tanstol-Pido i Grifinu Vuden Braunu.I naposletku, u jednom romanu koji se toliko bavi svetim enskim princi-pom, bio bih nemaran kada ne bih pomenuo dve izuzetne ene koje su obe-leile moj ivot. Prvo, svoju majku, Koni Braun - kolegu pisca, hranioca,muziara i uzora. 1 svoju suprugu, Blajd - istoriara umetnosti, slikara, ured-nika i bez sumnje najdarovitiju enu koju sam ikada upoznao.


6/91


7/91

INJENICEfj ionski priorat - evropsko tajno drutvo osnovano 1099. godine - stvarna je\Jorganizacija. Godine 1975. Nacionalna biblioteka u Parizu otkrila je spisepoznate pod imenom Tajni dosijei, u kojima se navode mnogobrojni lano-vi Sionskog priorata, meu kojima su i ser isakNjutn, Botieli, Viktor Igo i

Leonardo da Vini.Vatikanska prelatura poznata kao Opus Dei izuzetno je pobona katoli-ka sekta koja je nedavno bila predmet polemike povodom izvetaja o ispi-ranjima mozga, prinudi i opasnom ritualu znanom kao "telesno samomuenje".Opus Dei je upravo priveo kraju izgradnju Nacionalnog taba vrednog 47miliona dolara, smetenog u Aveniji Leksington 243 u Njujorku.Svi opisi umetnikih dela, arhitekture i dokumenata, kao i tajnih ritualau ovom romanu su verni.


8/91


9/91


10/91

12 & Den BraunKada kustos zavri, njegov napada se samozadovoljno osmehnu. "Da.Upravo to su mi rekli i ostali."Sonijer ustuknu. Ostali?"I njih sam pronaao", krupni ovek se rugao. "Sve troje. Potvrdili su ovoto si ti sada rekao."

To nije mogue! Kustosov pravi identitet, kao i identiteti trojice njego-vihsenechaux,bio je svetinja gotovo koliko i drevna tajna koju su uvali.Sonijeru sada postade jasno da su i njegovisenechaivc, sledei strogu pro-ceduru, izgovorili istu la pre no to ih je sustigla smrt. Bio je to deo proto-kola.Napada ponovo uperi pitolj u njega. "Kada ti umre, ja u ostati jedinikoji zna istinu."Istinu. U sekundi, kustos shvati svu bezizglednost situacije.Ako ja umrem,istina e biti zauvek izgubljena. Instinktivno, on pokua da se doepa zaklona.Pitolj zagrme, i kustos oseti otru vrelinu kad mu se metak zari u stomak.Pao je licem prema podu... borei se protiv bola. Polako, Sonijer se prevrnui zagleda se kroz reetke u svog napadaa.Pitolj je sada bio uperen u Sonijerovu glavu.Sonijer zatvori oi, a misli mu behu vrtlog straha i aljenja.kljocaj praznog pitolja odjeknu kroz hodnik.Kustos naglo otvori oi.Napada spusti pogled na oruje. Izgledalo je kao da ga sve to zabavlja.Posegnu za drugim arerom, ali tada zastade kao da se predomilja, mirnose iscerivi pri pogledu na Sonijerovu utrobu. "Moj posao ovde je zavren."Kustos pogleda nanie i vide rupu od metka na svojoj beloj lanenoj ko-ulji. Bila je oiviena malim krugom krvi moda desetak centimetara ispodgrudne kosti.Moj stomak. Gotovo surovo, metak bese promaio srce. Kaoveteran la Guerre d'Algerie, kustos je ranije imao prilike da bude svedok

ovakve uasne, spore smrti. Preivee petnaest minuta, dok mu stomanekiseline cure u grudnu upljinu, polako ga trujui iznutra."Bol je dobar, monsinjor", ree ovek.Potom ode.Ostavi sam, ak Sonijer ponovo upravi pogled ka gvozdenoj kapiji. Bioje zarobljen, a vrata se nisu mogla ponovo otvoriti barem jo dvadeset mi-nuta. Dok neko stigne do njega, on e ve biti mrtav. Ipak, strah koji gajesada obuzimao bio je daleko vei od straha za sopstveni ivot.Moram preneti tajnu.Posrui u nastojanju da se osovi na noge, on pomisli na trojicu svojeubijene brae. Pomisli na generacije pre njih... na misiju koja im svima besepoverena.

Neprekinut lanac znanja.


11/91

Da Vinijev kod 4? 13Iznenada, sada, uprkos svoj predostronosti... uprkos svim sigurnosnimmerama... ak Sonijer bio je jedina preostala karika, poslednji uvar jedneod najmonijih tajni ikada uvanih.Drhtei, podie se na noge.Moram pronai neki nain ...Bio je zarobljen unutar Velike galerije, a postojala je samo jedna osobana svetu kojoj je mogao predati baklju. Sonijer podie pogled ka zidovimasvoje raskone tamnice. inilo se da mu se zbirka svetski poznatih slikasmei kao starom prijatelju.Previjajui se od bola, on prikupi sve svoje moi i snagu. Oajniki zada-tak koji je imao pred sobom, znao je, zahtevae svaki preostali sekund nje-govog ivota.


12/91


13/91


14/91

16 & Den Braunnju javnosti. Od tada, bujica umiljenih istoriara i ljubitelja umetnosti kojisu mu dolazili na vrata kao da nije imala kraja."Ako biste bili tako ljubazni", ree Langdon, dajui sve od sebe da ostaneutiv, "da li biste mogli da uzmete ime i broj telefona tog oveka, i da mukaete da u pokuati da mu se javim pre nego to odem iz Pariza u utorak?

Hvala vam." Spustio je slualicu pre nego to je recepcionar stigao da seusprotivi.Sada uspravljen u krevetu, Langdon se namrti u pravcuPrirunika zaodnose sa gostima ija se naslovna strana hvalisala: SPAVAJTE POPUT BEBEU GRADU SVETLOSTI. ZANOITE U PARIKOM HOTELU RIC. Okrenu se i umor-no baci pogled ka velikom ogledalu na drugoj strani sobe. ovek koji mu jeuzvratio pogled bio je stranac - raupan i umoran.

Potreban ti je odmor, Roberte.Prola godina bila je teka za njega, nije mu bio potreban dokaz u ogle-dalu. Obino izrazito plave oi noas su mu izgledale mutno i umorno. Tamnastrnjika brade zasenila je njegovu jaku vilicu i bradu sa jamicom. Sede okoslepoonica bile su sve uoljivije, prodirui duboko u gustu i otru tamnukosu. Iako su njegove koleginice uporno tvrdile da sede samo naglaavaju

njegovu privlanost intelektualca, Langdon se nije slagao.Kada bi Bostonski magazin mogao sada da me vidi.Prolog meseca, na Langdonovu sramotu,Bostonski magazin ga beseuvrstio meu deset najintrigantnijih ljudi tog grada - stoje ast sumnjivevrednosti koja gaje uinila metom beskrajnog zadirkivanja kolega sa Har-varda. Veeras, etiri hiljade osamsto kilometara od kue, to laskanje je pono-vo izronilo na povrinu kako bi ga proganjalo na predavanju koje je odrao."Dame i gospodo..." hostesa se obraala punoj sali Paviljona Dofen Ame-rikog univerziteta u Parizu. "Naeg veeranjeg gosta ne treba predstavljati.Autor je brojnih knjiga: S'unbologija tajnih sekti, Umetnost Pmsvetljenih,

Izgubljeni jezik ideograma, a kada kaem daje napisao knjigu oReligijskojikonologiji, to mislim bukvalno. Mnogi od vas koriste njegove udbenikena predavanjima."

Studenti u publici oduevljeno su potvrivali."Planirala sam da ga veeras predstavim kroz njegovu impresivnu biogra-fiju. Meutim..." Vragolasto je pogledala Langdona, koji je sedeo na pozor-nici. "Jedna osoba iz publike mi je upravo obezbedila legitimaciju mnogo, re-cimo, intrigantniju."Podigla je primerakBostonskog magazina.Langdon se zgri. Odakle joj do avola to?Hostesa poe da ita odabrane odlomke iz priglupog lanka, i LangdonoNt-ii kako sve vie i vie tone u stolici. Trideset sekundi kasnije, publika secerila a ena nije pokn/.ivala nameru da odustane. "A odbijanje gospodinaLiiiif'.onii da javno govori o svojoj neuobiajenoj ulozi n.-i prologodinjoj


15/91

Da Vinijev kod 17konferenciji u Vatikanu sasvim sigurno mu garantuje dodatne poene na naemmlrigo-metru." Hostesa je podbadala publiku. "elite li da ujete jo?"Neka je neko zaustavi, molio se Langdon dok je ponovo zaranjala u la-nak."Iako se profesor Langdon ne bi mogao nazvati zgodnim paretom poputnekih naih mlaih odabranika, ovaj naunik od svojih etrdeset-i-neto go-dina ima vie uenjake privlanosti nego stoje uobiajeno. Njegova upe-atljiva pojava naglaena je neobino dubokim baritonom, koji njegove stu-dentkinje opisuju kao 'okoladu za ui'."Smeh se prolomi salom.Langdon se prisili da se osmehne. Znao je ta sledi - neka smena pri-medba o "Harisonu Fordu u haris-tvidu" - a budui daje ba te veeri mislioda je konano bezbedno ponovo nositi haris-tvid i berberi-rolku, odlui daneto preduzme."Hvala, Monik", ree Langdon, prerano ustajui i izgurujui je sa podiju-ma. "Bostonski magazin oito ima dara za izmiljanje." Okrete se ka publici

uz uzdah posramljenosti. "A ukoliko otkrijem koje od vas doneo taj lanak,naloiu konzulatu da ga deportuje."Publika se nasmejala."Pa, narode, kao to svi znate, veeras sam ovde da bih priao o moisimbola..."Zvonjava Langdonovog hotelskog telefona ponovo prekide tiinu.Gunajui u neverici, on podie slualicu. "Da?"Kao to je oekivao, bio je to recepcionar. "Gospodine Langdon, ponovose izvinjavam. Zovem da vas obavestim da je va gost upravo na putu ka va-oj sobi. Mislio sam da treba da vas upozorim."Langdon je sada bio potpuno budan. "Poslali ste nekoga u mojusobuT"Izvinjavam se, monsinjor, ali takav ovek... nisam mogao ni da pomislim

da ga zaustavim.""Ko je on u stvari?"Ali recepcionar spusti slualicu.Gotovo istog trenutka, teka pesnica zalupa po Langdonovim vratima.U nedoumici, Langdon skliznu sa kreveta, oseajui kako mu noni prstiuranjaju u savonniere tepih. Navue hotelski ogrta i krenu ka vratima. "Koje?""Gospodine Langdon? Moram da razgovaram sa vama." ovek je govorioengleski sa osetnim naglaskom. "Ja sam porunik Zerom Kole. Centralna di-rekcija Sudske policije."


16/91


17/91

to/UEIKilometar i po odatle, nezgrapni albino po imenu Sajlas hramajui je proaokroz ulaznu kapiju luksuzne rezidencije od smeeg kamena u ulici La

Brijer. Nazubljeni pojas od kostreti koji je nosio oko butine usecao mu se umeso, no ipak mu je srce pevalo od zadovoljstva zbog sluenja Gospodu.Bolje dobar.Crvene oi su mu pretraivale hol kada je uao u rezidenciju. Prazan. Uzstepenice se popeo tiho, ne elei da probudi nikog od svojih sustanara. Vratanjegove spavae sobe bila su otkljuana; brave su ovde bile zabranjene. Onude, zatvarajui vrata za sobom.Soba je bila spartanska - pod od grubih dasaka, ormari od borovine,madrac u uglu umesto kreveta. Ove nedelje je bio gost u ovoj rezidenciji, ave godinama je iveo u slinom utoitu u Njujorku.Gospod mije pruio sklonite i svrhu mog ivota.Veeras je, konano, Sajlas oseao daje poeo da otplauje svoj dug.

^urno prie ormariu, pronae mobilni telefon skriven u poslednjoj fioci iokrete broj."Da?" javi se muki glas."Uitelju, vratio sam se.""Govori", naredi glas, zadovoljan to ga uje."Sva etvorica su gotova. Trisenechaux... i sam Veliki majstor."Nastade trenutak pauze, kao za molitvu. "U tom sluaju, pretpostavljamda poseduje informaciju?""Sva etvorica su potvrdila. Nezavisno jedan od drugog.""I ti si im poverovao?""Suvie su se slagali da bi to bila sluajnost."Uzbuen uzdah. "Odlino. Plaio sam se da e prevagnuti tajanstvenost

po kojoj je bratstvo poznato.""Suoavanje sa smru je snaan podstrek.""Dakle, uenice moj, reci mi ono to moram da znam."Sajlas je znao da e informacija koju je iznudio od svojih rtava predsta-vljati ok. "Uitelju, sva etvorica su potvrdila da clef de voutepostoji... le-gendarni kljuni kamen."Sa druge strane se zauo otar uzdah. Mogao je da oseti uzbuenje Ui-Iclja. "Kljuni kamen. Ba kao to smo pretpostavljali."Prema predanju, bratstvo bese napravilo kamenu mapu - def de voute...ili kljuni kamen - isklesanu plou koja je otkrivala poslednje prebivalite


18/91

20 4? Den Braunnajvee tajne bratstva... to je bila informacija toliko mona daje upravonjena zatita inila razlog postojanja bratstva."Kada budemo imali kljuni kamen", ree Uitelj, "delie nas samo jedankorak.""Blie smo nego to mislite. Nalazi se ovde, u Parizu.""U Parizu? Neverovatno. Gotovo daje suvie lako."Sajlas mu ispria prethodne dogaaje te veeri... kako su sva etvoricanjegovih rtava, nekoliko trenutaka pred smrt, oajniki pokuali da otkupesvoje bezbonike ivote tako to su odali tajnu. Svaki od njih rekao je Sajla-su istu stvar - daje kamen bio genijalno sakriven na precizno odreenoj lo-kaciju unutar jedne od starih parikih crkava -Eglise de Saint-Sulpice."Unutar Boje kue", uzviknu Uitelj. "Kako nam se podsmevaju!""Kao to su to radili vekovima."Uitelj uuta, kao da puta da se oseaj trijumfa koji je nosio taj trenutakslegne u njemu. Naposletku progovori. "Uinio si veliku uslugu Bogu. Ve-kovima smo ekali na ovo. Mora povratiti kamen za mene. Smesta. Vee-

ras. Shvata koliki je ulog."Sajlas je znao da su ulozi nemerljivi. Uprkos tome, ono stoje Uitelj sadanareivao izgledalo mu je nemogue. "Ali crkva... to je tvrava. Naroitonou. Kako da uem?"Nepokolebljivim tonom oveka od ogromnog uticaja, Uitelj objasni tamu je initi.Kada je Sajlas spustio slualicu, koa gaje peckala od nestrpljivosti.Jedan sat, rekao je sam sebi, zahvalan to mu je Uitelj ostavio vremenada se pokaje, stoje bilo neophodno pre no to ue u Boju kuu.Moramsvoju duu oistiti od dananjih greha. Gresi koje je tog dana poinio bilisu sveti po svojoj svrsi. Rat protiv neprijatelja Boga vodio se vekovima.Oprost je bio zagarantovan.

Uprkos tome, Sajlas je znao, oprost je zahtevao rtvu.Navlaei zastore, on se svue i kleknu u sredite prostorije. Oborenogpogleda, on ispita nazubljeni pojas od kostreti stegnut oko butine. Svi pravisledbenici Puta nosili su ovu napravu - koni remen sa otrim metalnimbodljama koje su se usecale u meso kao stalno podseanje na Hristove pat-nje. Bol koji je ova naprava nanosila takoe je pomagao da se suprotstavieljama tela.Iako je Sajlas tog dana ve nosio svoj pojas vie od propisana dva sata,znao je da nije u pitanju obian dan. Hvatajui se za kopu, on stegnu remen


19/91

Da Vinijev kod 21za jo jednu rupicu, trgnuvi se kad se bodlje zaboe dublje u meso. Polakoizdiui, uivao je u bolu kao ritualu proienja.Bolje dobar, aputao je Sajlas, ponavljajui svetu mantru oca Hozea Ma-rije Eskrive Uitelja svih Uitelja. Iako je sam Eskriva umro 1975. godine,njegova je mudrost nastavila da ivi, a njegove su reci aputale hiljade nje-govih vernih sledbenika irom sveta, kleei na podu i izvodei sveti ritualpoznat kao "telesno samomuenje".Sajlas sada usmeri panju na teak konopac sa vorovima uredno savijenna podu pored njega.Disciplina.Na vorovima se bese skorila krv. eljanproienja kao posledice sopstvene agonije, Sajlas na brzinu izgovori mo-litvu. Potom, zgrabivi jedan kraj konopca, sklopi oi i snano ga zavitlapreko ramena, oseajui kako mu vorovi udaraju o lea. Ponovo ga zabacipreko ramena, udarajui sopstveno meso. ibao je ponovo i ponovo.Castigo corpus meum.Naposletku, oseti kako krv poinje da curi.


20/91

EofflJNUEOtar aprilski vazduh ibao je kroz otvoren prozor sitroena ZX dok su prola-zili du june strane Opere i prelazili preko trga Vendom. Na suvozakomseditu, Robert Langdon je oseao kako grad promie pored njega dok po-

kuava da razbistri misli. Tuiranje i brijanje koje je obavio na brzinu uinilisu da izgleda dosta pristojno, ali nisu stiali njegovu napetost. Zastraujuiprizor kustosovog tela ostao mu je urezan u seanju.ak Sonijerje mrtav.Oseaj gubitka koji se u Langdonu javio u vezi sa kustosovom smru bioje neminovan. Uprkos Sonijerovoj reputaciji samotnjaka, ugled koji je uivaozbog svoje predanosti umetnosti inio gaje ovekom od potovanja. Njegoveknjige o tajnim kodovima na slikama Pusena i Tenirsa nalazile su se meuLangdonovim omiljenim udbenicima. Veeranji susret je Langdon sa ne-strpljenjem iekivao, razoaravi se kada se kustos nije pojavio.Prizor kustosovog tela ponovo iskrsnu u njegovim mislima.ak Sonijerje tako neto sam sebi uradio ? Langdon okrenu glavu i zagleda se kroz pro-

zor, proterujui prizor iz seanja.Napolju, grad se tek sada smirivao - ulini prodavci gurali su kolica saueerenim amandes, konobari su iznosili vree sa smeem na plonik,dvoje zakasnelih ljubavnika priljubili su se jedno uz drugo kako bi se ugre-jali na vetra koji je mirisao na jasmin. Sitroen se autoritativno kretao kroztaj haos, dok je njegova disonantna dvotonska sirena poput noa razdvajalasaobraaj."Kapetan je bio zadovoljan kada je saznao da ste i veeras u Parizu", reeagent, progovorivi po prvi put od kako su napustili hotel. "Srena sluajnost."Langdon se ponajmanje oseao srenim, a sluajnost je predstavljala kon-cept u koji nije sasvim poverovao. Kao neko koje proveo itav ivot prou-avajui skrivenu povezanost naizgled nepodudarnih simbola i ideologija,Langdon je svet posmatrao kao mreu duboko isprepletenih predanja, isto-rija i dogaaja. Veze mogu biti nevidljive, esto je govorio na predavanjima izsimbologije na Harvardu, ali su uvek tu, pohranjene tik ispod povrine."Pretpostavljam", ree Langdon, "da vam je Ameriki univerzitet u Pa-rizu rekao gde sam odseo?"Voza odmahnu glavom. "Interpol."Interpol,pomisli Langdon.Pa naravno. Zaboravio je daje naizgled be-zazlen zahtev svih evropskih hotela da se prikae paso prilikom prijavljiva-nja bio vie od puke formalnosti - bio je to zakon. Svake noi, irom livrope,


21/91


22/91

24

Den BraunUprkos orgijskim ritualima koji su se nekada odravali na Karuselu, po-klonici umetnosti potovali su ovo mesto iz sasvim drugog razloga. Sa espla-nade na kraju Tiljerija, mogla su se videti etiri najbolja muzeja umetnostina svetu... po jedan na svakoj strani sveta.

Kroz prozor na desnoj strani kola, juno preko Sene i Keja Volter, Lang-don je video dramatino osvetljenu fasadu stare eleznike stanice - sadaugledni muzej Orsej. Pogledavi nalevo, razaznao je vrh ultramodernog cen-tra Pompidu, u koji je smeten Muzej moderne umetnosti. Iza njega, na za-padu, znao je Langdon, drevni obelisk Ramzesa izdizao se iznad drvea, obe-leavajui muzejJeu de Paume.Ali upravo ispred sebe, na istoku, kroz luk, Langdonov pogled otkrio jemonolitsku renesansnu palatu pretvorenu u najuveniji muzej umetnosti nasvetu.Luvr.Langdona prooe poznati marci divljenja dok su mu oi uzalud pokua-vale da obuhvate itavu masu zdanja. Na zapanjujue irokom trgu nametlji-va fasada Luvra uzdizala se poput tvrave naspram parikog neba. Izgraenu obliku ogromne potkovice, Luvr je predstavljao najduu zgradu u Evropi,koja se protezala dalje od tri Ajfelove kule poloene u nizu, jedna iza druge.ak ni 93.000 kvadratnih metara otvorenog trga izmeu krila muzeja nisumogli baciti u zasenak velianstvenu irinu fasade. Langdon je jednom opko-raao itav obim Luvra, prelazei put od neverovatnih etiri hiljade osamstometara.Uprkos proceni da bi posetiocima bilo potrebno pet nedelja da na odgo-varajui nain uivaju u 65.300 umetnikih dela u ovoj zgradi, veina turistabirala je skraenu verziju doivljaja, koje je Langdon nazivao "Luvr na brza-ka" - pravi sprint kroz muzej kako bi se videla tri najpoznatija dela:Mona

Liza, Miloska Venera iNike sa Samotrake. Art Bakvold se jednom prilikomhvalio kako je sva tri remek-dela video u roku od pet minuta i pedeset i estsekundi.Voza izvadi runi voki-toki i objavi na brzom francuskom: "MonsieurLangdon est arrive. Deux minutes."Nerazumljiva potvrda zapucketala je u znak odgovora.Agent odloi ureaj i okrenu se prema Langdonu. "Kapetan e vas doe-kati na glavnom ulazu."Voza zanemari znakove koji su zabranjivali kolski saobraaj na trgu.Broj obrta motora se povea i sitroen jurnu preko ivinjaka. Glavni ulaz uLuvr sada se drsko izdizao u daljini, okruen sa sedam trouglastih jezeracaiz kojih su ikljale osvetljene fontane.

La Pyramide.Novi ulaz u pariki Luvr postao je gotovo jednako popularan kao i sammuzej. Kontroverzna neomoderna staklena piramida koju je dizajnirao ame-


23/91

Da Vinijev kod > 25riki arhitekta roen u Kini I. M. Pei jo uvek je izazivala prezir tradicionali-sta koji su smatrali da naruava dostojanstvo renesansnog dvorita. I dok jeGete opisivao arhitekturu kao zamrznutu muziku, kritiari su ovu piramiduopisivali kao kripanje noktiju po kolskoj tabli. Napredne pristalice, meu-tim, slavile su providnu piramidu visoku 21 metar kao neverovatnu simbio-

zu drevne strukture i moderne metode - simbolinu vezu starog i novog -koja pomae prelazak Luvra u novi milenijum."Da li vam se svia naa piramida?" upita agent.Langdon se namrti. Francuzi su, inilo se, voleli da postavljaju ovo pi-tanje Amerikancima. Bilo je to pitanje sa skrivenim namerama, naravno.Ukoliko priznate da vam se piramida svia, bili ste Amerikanac bez ukusa

ako pak izrazite svoje neodobravanje, uvredili ste Francuze."Miteran je bio smeo ovek", odgovori Langdon, opredelivi se za kom-

promis. Za pokojnog francuskog predsednika koji je naruio izgradnju pira-mide govorilo se da pati od "faraonskog kompleksa". Nosei samostalnu od-govornost za to to je Pariz bio ispunjen egipatskim obeliscima, umetnoui umetnikim predmetima, Fransoa Miteran imao je afinitet prema egipat-skoj kulturi, toliko sveobuhvatan da su Francuzi o njemu jo uvek govorili

kao o Sfingi."Kako se zove kapetan?" upita Langdon, menjajui temu."Bezu Fa", ree voza, pribliavajui se glavnom ulazu u piramidu. "Miga zovemo le Taureau."Langdon ga ovla pogleda, pitajui se da li svaki Francuz ima misterio-zan ivotinjski epitet. "Svog kapetana zoveteBikTovek podie obrve. "Govorite francuski bolje nego to priznajete, mon-sinjor Langdon."Govorim francuski oajno,pomisli Langdon, ali zato sa zodijakom iko-nografijom stojim dobro. Taurus je oduvek bio bik. Astrologija je predstav-ljala simboliku konstantu irom sveta.Agent zaustavi kola i pokaza, izmeu dve fontane, na velika vrata na jed-noj od stranica piramide. "Tamo je ulaz. Sa sreom, gospodine."

"Vi ne idete?""Moja nareenja glase da vas ostavim ovde. Moram da se postaram zaneto drugo."Langdon uzdahnu i izae iz kola. To je va cirkus.Agent nagazi na gas i odjuri.Dok je stajao sam i posmatrao zadnja svetla automobila kako se udalja-vaju, Langdon pomisli kako bi lako mogao da se predomisli, izae iz dvori-Si;i, uhvati taksi i zaputi se kui, ka krevetu. Neto mu je govorilo daje toVi'iovatno loa ideja.Dok se pribliavao izmaglici fontana, Langdona je pratio nelagodan ose-


24/91

xxx26Den Braunu snu. Pre svega dvadeset minuta spavao je u svojoj hotelskoj sobi. Sada jestajao ispred providne piramide koju je podigao Sfmga, i ekao policajcakoga su zvali Bik.Zatoen sam u slici Salvadora Dalija,pomislio je.

Langdon krenu ka glavnom ulazu - ogromnim okretnim vratima. Foajekoji se iza njih video bio je osvetljen mutnom svetlou i potpuno prazan.Da li da pokucam ?Langdon se pitao da li je ikada ijedan od cenjenih egiptologa sa Harvar-da pokucao na prednja vrata piramide, oekujui odgovor. Podie ruku dazalupa na staklo, ali iz tame ispod njega pojavi se figura koja se penjala kru-nim stepenicama. ovek je bio zdepast i crn, gotovo neandertalac, obuen utamno odelo na dvoredno kopanje koje se napelo kako bi pokrilo njegova i-roka ramena. Prilazio je sa nepogreivim autoritetom na stubastim, snanimnogama. Razgovarao je preko mobilnog telefona ali zavri razgovor kad sepriblii. Pokretom ruke pokaza Langdonu da ue."Ja sam Bezu Fa", objavi on kad se Langdon probi kroz rotaciona vrata."Kapetan Centralne direkcije Sudske policije." Ton mu bese odgovarajui -grlena grmljavina... poput nagovetaja oluje.Faov ogromni dlan obavio se oko Langdonovog sa silinom koja je pre-tila da ga smrvi."Video sam fotografiju", ree Langdon. "Va agent kae daje Zak Soni-jersam...""Gospodine Langdon", Faove oi kao od abonosa netremice su ga po-smatrale, prikivajui ga za mesto. "To to ste videli na fotografiji samo jenagovetaj onoga stoje Sonijer uradio."


25/91


26/91


27/91


28/91

30 i&r Den Braundeak, Langdon je pao u naputeni bunar i umalo nije umro trupkajui povodi u skuenom prostoru nekoliko sati, pre nego to su ga spasli. Otuda jepoticala njegova fobija od zatvorenog prostora - liftova, podzemne elezni-ce, terena za skvo.Lift je potpuno bezbedna naprava, neprestano je ponav-ljao samome sebi, nikada ne poverovavi u to. Siuna metalna kutija koja

visi u zatvorenom vertikalnom oknu! Zadravajui dah, on kroi u lift, ose-ajui poznat nalet adrenalina dok su se vrata zatvarala.Dva sprata. Deset sekundi."Vi i gospodin Sonijer", ponovo ree Fa kad lift poe da se kree, "uop-te nikada niste razgovarali? Nikada se niste dopisivali? Nikada nita jedandrugom niste slali potom?"Jo jedno neobino pitanje. Langdon odmahnu. "Ne. Nikada."Fa nakrivi glavu, kao da u pamenju pravi mesta za tu injenicu. Ne go-vorei nita, zurio je ravno ispred sebe u hromirana vrata.Dok su se uspinjali, Langdon pokua da se usredsredi na neto to nisuetiri zida koja su ga okruivala. U odrazu na sjajnim vratima lifta video je ka-petanovu kopu za kravatu - srebrno raspee sa trinaest umetnutih komadiacrnog oniksa. Iz nekog neodreenog razloga, smatrao je daje to neobino.Simbol je bio poznat kao crux gemmata - krst sa trinaest dragulja - hrian-ski ideogram za Hrista i njegovih dvanaest apostola. Iz nekog razloga, Lang-don nije oekivao da e kapetan francuske policije na tako oigledan naindemonstrirati svoju veru. S druge strane, ovo je Francuska; hrianstvo ovdenije toliko religija koliko pravo po roenju."To je crux gemmata", iznenada ree Fa.Trgnuvi se, Langdon podie pogled i vide na sebi Faove oi koje su gaposmatrale u odrazu.Lift se uz trzaj zaustavi i vrata se otvorie.Langdon brzo iskorai u hodnik, eljan oseaja otvorenog prostora koji

su pruale uvene visoke tavanice galerija u Luvru. Svet u koji bese zakora-io, meutim, ne bese uopte onakav kakav je oekivao da e biti.Iznenaen, Langdon se ukopa u mestu.Fa ga ovla pogleda. "Rekao bih, gospodine Langdon, da nikada nistevideli Luvr nakon radnog vremena?"Mislim da nisam,pomisli Langdon, pokuavajui da se sabere.Obino besprekorno osvetljene, galerije Luvra veeras su bile zapanjujuemrane. Umesto uobiajenog belog svetla koje je dopiralo odgore, inilo seda mutan crveni sjaj izbija iz podnih dasaka i ija navie - isprekidani pra-menovi crvene svetlosti koji se prosipaju po parketu.Dok je gledao niz tamni hodnik, Langdon shvati daje trebalo da oekujeovakav prizor. Bukvalno sve velike galerije nou su koristile crveno osvet-

ljenje- strateki rasporeeno i nisko postavljeno, neupadljivo svetio koje je


29/91


30/91

32-*.

Den BraunLangdon je do tada okaio dovoljno znakova NE UZNEMIRAVAJ navratima hotelskih soba daje mogao da shvati sutinu kapetanovog nareenja.Faa i Langdona nije trebalo uznemiravati ni pod kojim okolnostima.Ostavljajui malu grupu agenata, Fa povede Langdona dalje niz zamra-

eni hodnik. Tridesetak metara ispred otvarao se prolaz ka najpopularnijemodeljku Luvra - la Grande Galerie - naizgled beskrajnom hodniku u kojemsu se nalazile najvrednije slike italijanskih majstora koje je Luvr posedovao.Langdon je ve zakljuio daje ovo mesto na kojem se nalazilo Sonijerovotelo; uveni parket na podu Velike galerije jasno se video na polaroid snimku.Dok su se pribliavali, Langdon primeti daje ulaz blokiran ogromnomelinom reetkom kakva se viala na srednjovekovnim zamkovima."Obezbeenje zatvaranjem", ree Fa kad se pribliie reetki.ak i u tami, barikada je izgledala kao da bi mogla zaustaviti tenk. Sti-gavi pred nju, Langdon proviri kroz reetke ka slabo osvetljenom peinoli-kom prostoru Velike galerije."Posle vas, gospodine Langdon", ree Fa.Langdon se okrenu.Posle mene, kuda?Fa pokaza na pod, na dno reetke.Langdon pogleda nanie. U mraku, ne bese ni primetio. Barikada je bilapodignuta oko pola metra, formirajui na taj nain neobian otvor sa donjestrane."Ova oblast je jo uvek zatvorena za obezbeenje Luvra", ree Fa. "Mojtim izPolice technlque et scientifiqueje upravo zavio svoju istragu." Po-kaza na otvor. "Molim vas, provucite se ispod."Langdon je zurio u uzan prostor za provlaenje, a potom u masivnu eli-nu reetku. ali se, z,ar ne? Barikada je izgledala kao giljotina koja samoeka da smrvi uljeze.

Fa proguna neto na francuskom i pogleda na sat. Potom se spusti nakolena i provue svoje krupno telo ispod reetke. Na drugoj strani se uspravii kroz reetke pogleda u Langdona.Langdon uzdahnu. Poloivi dlanove na uglaani parket, lee na stomaki provue se. Dok je klizio, zadnji deo okovratnika njegovog sakoa od haris itvida zakaio se o dno reetke, i on ogreba potiljak o gvoe.Veoma spretno, Roberte,pomisli. Ustajui, Langdon poe da nasluujeda e ovo biti veoma duga no.


31/91


32/91


33/91

Da Vinijev kod &> 35Na alost, svi ovi dogaaji doveli su do pojave nove nadzorne grupe, po-znate kao Mrea za istinu o sekti Opus Dei (ODAN) . Popularni vebsajtove grupe - www.odan.org - prenosio je zastraujue prie bivih lanovaorganizacije Opus Dei, koji su upozoravali na opasnosti pristupanja ovoj sekti.Mediji su o sekti Opus Dei poeli da govore kao o "Bojoj mafiji" i "Hristo-

vom kultu".Plaimo se onoga to ne shvatamo, mislio je Aringarosa, pitajui se da lisu ti kritiari barem nasluivali koliko je ivota Opus Dei obogatio. Grupa jeimala punu podrku i blagoslov Vatikana. Opus Dei je lina prelatura samog

pape.Nedavno je, meutim, Opus Dei otkrio da mu preti sila znatno monijaod medija... neoekivani neprijatelj od kojeg se Aringarosa nikako nije mo-gao sakriti. Pre pet meseci, kaleidoskop moi bio je uzdrman, a Aringarosase jo uvek oporavljao od udarca."Ne znaju kakav su rat zapoeli", proaputa Aringarosa sebi u bradu, zure-i kroz prozor aviona u tamu okeana ispod. Za trenutak, pogled mu promeniodredite, zadravajui se na odrazu njegovog neobinog lica - tamnog i pra-

vougaonog, kojim je dominirao spljoten, kriv nos koji je razbila jedna pe-snica u Spaniji u vreme kada je jo bio mladi misionar. Ta fizika mana sadaje bila jedva primetna. Aringarosin svet bio je svet duhovnog, ne telesnog.Dok je mlanjak preletao iznad obale Portugalije, mobilni telefon u Arin-garosinoj mantiji neujno poe da vibrira. Uprkos pravilima aviokompanijekoja su zabranjivala upotrebu mobilnih telefona za vreme leta, Aringarosa jeznao da se radi o pozivu koji nije smeo propustiti. Samo je jednom ovekubio poznat taj broj - oveku koji je Aringarosi poslao telefon.Uzbuen, biskup se tiho javi. "Da?""Sajlas je otkrio gde se nalazi kljuni kamen", ree ovek. "U Parizu je.U crkvi Sen-Sulpis."Biskup Aringarosa se osmehnu. "U tom sluaju, blizu smo."

"Moemo smesta doi do njega. Meutim, potreban nam je va uticaj.""Naravno. Recite mi ta treba da uradim."Kada je Aringarosa iskljuio telefon, srce mu je uzbueno tuklo. Jo jed-nom pogleda u prazninu noi, oseajui se siunim u odnosu na dogaajekoje je pokrenuo.Osam stotina kilometara odatle, albino po imenu Sajlas stajao je nad ma-lim lavorom vode i otirao krv sa lea, posmatrajui crvene oblike kako se()1)AN Opus Dei Aw;uvncss Nelvvork (prini. picv.)


34/91

36 & Den Braunvrte po vodi.Proisti me miloduhom i biu ist, molio se, citirajui psalme.Operi me, i biu belji od snega.Sajlas je bio u stanju napetog iekivanja koje ne bese osetio jo od svogprethodnog ivota. Ovo ga je i iznenadilo i uznemirilo. Tokom poslednjedecenije, sledio jePut,proiavajui se od grehova... ponovo izgraujuisvoj ivot... briui nasilje iz prolosti. Veeras se, meutim, sve vratilo.Mrnja, koju se toliko naporno borio da sahrani, pozvana je natrag. Prepaloga je koliko je brzo izronila na povrinu njegova prolost. A sa njom, narav-no, dole su i njegove vetine. Zarale ali upotrebljive.Poruka Isusa je poruka mira... nenasilja... ljubavi. To bese poruka kojuje Sajlas na poetku nauio, poruka koju je nosio u srcu. Ipak, toje porukakoju su neprijatelji Hrista sada pretili da unite. Oni koji prete Bogu silombie doekani silom. Nepokolebljivom i postojanom.Tokom dva milenijuma, hrianski su vojnici branili svoju veru od onihkoji su pokuavali daje nadvladaju. Veeras, Sajlas je bio pozvan u boj.Osuivi rane, on nabaci svoju odoru sa kapuljaom, duine do lanaka.

Bila je to jednostavna haljina, nainjena od tamne vune koja je naglaavalabelinu njegove koe i kose. Zategao je konopac oko struka i podigao kapu-ljau na glavu, doputajui svojim crvenim oima da se dive odrazu u ogle-dalu. Tokici su pokrenuti.


35/91

POOLJNUE 6

IJedva se provukavi ispod sigurnosne kapije, Robert Langdon je stajao tikJ unutar prolaza koji je vodio u Veliku galeriju. Netremice je zurio u grotlodugog, dubokog kanjona. Na svakoj strani galerije izdizali su se goli zidovivisoki devet metara, isparavajui u tamu povie njih. Crvenkasti sjaj osvet-Ijenja prosejavao se navie, inei da impresivna kolekcija Da Vinija, Tici-jana i Karavaa, obeena o kablove koji su se sputali sa tavanice, izgledakao da neprirodno tinja. Mrtve prirode, religijske scene i pejzai stajali surame uz rame sa portretima plemstva i politiara.Iako su se u Velikoj galeriji nalazila najpoznatija dela italijanske umet-nosti koja je Luvr posedovao, mnogi posetioci su smatrali daje najupeat-ljiviji prizor koji ovo krilo nudi zapravo uveni parket na podu. Sloen oddijagonalno poredanih hrastovih daica u zadivljujuoj geometrijskoj intar-/iji, pod je stvarao privremenu optiku varku - multidimenzionalnu mreukoja je posetiocima pruala oseaj da lebde kroz galeriju na povrini koja sekree sa njima.Dok mu je pogled kruio po obrascu parketa, Langdonove oi se iznenada/aiistavie na neoekivanom predmetu na podu, svega nekoliko metara sanjegove leve strane, ograenom policijskom trakom. Okrete se ka Fau. "Dali je to...Karavao na podu?"Fa klimnu a da ak i ne pogleda.Slika je, pretpostavljao je Langdon, vredela preko dva miliona dolara, pa

je ipak leala na podu poput odbaenog postera. "Kog avola trai na podu!"Fa ga Ijutito pogleda. Prizor ga oigledno nije potresao. "Ovo je mestozloina, gospodine Langdon. Nita nismo dirali. Platno je strgnuo sa zidaHum kustos. Na taj nainje aktivirao alarm."Langdon se osvrte ka kapiji, pokuavajui sebi da predstavi ta se dogo-dilo."Kustos je napadnut u svojoj kancelariji, pobegao je u Veliku galeriju iuklivirao sigurnosnu kapiju tako to je strgnuo sliku sa zida. Kapija je istogtrenutka pala, blokirajui pristup. To su jedina vrata koja vode u galeriju ilii/, nje."Langdon je bio zbunjen. "Znai daje kustos zapravo zarobio svog napa-daa unutar Velike galerije?"

Fa odmahnu glavom. "Sigurnosna kapija je razdvojila Sonijera od njego-Vog napadaa. Ubica je bio sa druge strane, u hodniku, i pucao je u SonijeraItro/, ovu kapiju." l'a. pokaza na narand/astu cedulju koja je visila na jednoj


36/91

38*Den Braunreetki. "Ekipa kriminalistike tehnike pronala je tragove metaka. Sonijerje umro ovde, sam."Langdon se seti fotografije Sonijerovog tela.Rekli su da je to sam sebiuradio. Usmeri pogled ka ogromnom hodniku koji se pruao ispred njih. "Pa

gde je onda njegovo telo?"Fa ispravi svoju kopu za kravatu u obliku raspea i poe da koraa."Kao to vam je verovatno poznato, Velika galerija je prilino dugaka."Tana duina je, ukoliko se Langdon ispravno seao, iznosila oko 450metara, stoje duina tri spomenika Vaingtonu poloena jedan iza drugog.Jednako zapanjujua bila je i irina hodnika, u koji se veoma lako moglosmestiti par putnikih vozova. Sredinji deo hodnika bio je istakan ponekomstatuom ili velikom porcelanskom vazom, koje su sluile da na ukusan nainrazdvoje kolone koje su se kretale du jednog i drugog zida.Fa je utao, otro koraajui desnom stranom hodnika, pogleda uprtogispred sebe. Langdon je oseao da jurnjava pored svih tih remek-dela bezzastajanja predstavljala gotovo jeres.Istina, nita naroito se i nije moglo videti pod ovim svetlom,pomisli.Na nesreu, zamueno grimizno svetio prizivalo je seanja na Langdono-vo poslednje iskustvo pod slinim osvetljenjem, u Vatikanskoj tajnoj arhivi.Ovo je bila druga uznemirujua paralela koju je veeras uspostavio sa dogaa-jima u Rimu, kada je za dlaku izbegao smrt. Ponovo se seti Vitorije. Ve me-secima je nije bilo u njegovim snovima. Langdon nije mogao da veraje da gaje od Rima delilo svega godinu dana; inilo se da su prole decenije.Drugiivot. Poslednje pismo od Vitorije dobio je u decembru - razglednicu na ko-joj je pisalo da ide na Javansko more kako bi nastavila svoje istraivanje izprimenjene fizike... neto oko upotrebe satelita u praenju migracija mantaraa. Langdon se nikada nije zavaravao da bi ena kakva je Vitorija Vetra

mogla sa njim sreno iveti u studentskom gradu - meutim, njihov susretu Rimu je u njemu pokrenuo enju za koju nikada nije ni pomislio da bi gamogla spopasti. Sklonost ka samakom ivotu koju je gajio itavog svog i-vota i jednostavnim slobodama koje je takav ivot omoguavao nekako jebila uzdrmana... zamenjena neoekivanim oseajem praznine za koji se iniloda raste tokom prethodne godine.Nastavie otro da koraaju, pa ipak Langdon jo uvek nije video le. "akSonijer je otiao ovoliko daleko?""Gospodin Sonijer je primio metak u stomak. Umirao je veoma sporo.Moda petnaest ili dvadeset minuta. Oigledno je bio ovek velike snage."Langdon se okrenu, zaprepaen. "Obezbeenju je bilo potrebnopetnaestminuta da stigne?"

"Naravno da ne. Obezbeenje Luvra je reagovalo istog momenta kadase oglasio alarm i otkrilo daje Velika galerija zapeaena. Kroz kapiju, ulisu kako se neko kree na drugom kraju hodnika, ali nisu mogli videti ko. Vi-


37/91

Da Vinijev kod39kali su, ali niko nije odgovarao. Pretpostavljajui da to moe biti samo kri-minalac, sledili su procedura i pozvali Sudsku policiju. Zauzeli smo pozicijeu roku od petnaest minuta. Kada smo stigli, podigli smo barikadu dovoljnoda se provuemo ispod, i poslali tuce naoruanih agenata unutra. Proeljali

su galeriju itavom duinom kako bi uljeza saterali u tesnac.""I?""I unutra nisu nali nikoga. Osim..." Pokaza dalje niz hodnik. "Njega."Langdonov pogled pratio je Faov isprueni prst. Isprva mu se uini daFa pokazuje na veliku mermernu skulpturu nasred hodnika. Meutim, izaskulpture, tridesetak metara niz hodnik, jedan jedini snop svetlosti na pokret-nom stubu obasjavao je pod, stvarajui golo ostrvo bele svetlosti u tamnogri-miznoj galeriji. U sreditu svetlosnog snopa, poput insekta pod mikrosko-pom, le kustosa leao je nag na podu."Videli ste fotografiju", ree Fa, "stoga ovo ne bi trebalo da predstavljaiznenaenje."Langdona proe duboka jeza dok su se pribliavali telu. Pred njim senalazio jedan od najneobinijih prizora koji je ikada video.Bledi le aka Sonijera na parketu izgledao je ba kao na fotografiji.I )ok je stajao nad telom i mirkao pod otrim svetlom, Langdon se sa ue-njem seti daje Sonijer proveo poslednje minute svog ivota nametajui telou ovako neobian poloaj.Sonijer je bio u izuzetnoj formi za svoje godine... i svi miii jasno mu seoitavali. Bese skinuo svaki deli odee, uredno je sloio na pod i legao naleda u sreditu irokog hodnika, savreno u ravni sa uzdunom osom pro-storije. Ruke i noge su mu bile irom rairene, poput oveka ije telo tegli ierei neka nevidljiva sila.Ba ispod Sonijerove grudne kosti, krvava mrlja oznaavala je mesto gde

je metak uao u telo. Rana je krvarila iznenaujue malo, ostavljajui samolokvicu potamnele krvi.Kaiprst leve ruke takoe mu je bio krvav, jer gaje oigledno bio umoiou ranu kako bi uinio ono stoje najvie uznemiravalo na itavoj ovoj sumor-noj samrtnoj postelji; koristei sopstvenu krv kao mastilo a svoj sopstveninagi stomak kao platno, Sonijer je nacrtao jednostavan simbol na svome telu- pet pravih linija koje se seku kako bi formirale petokraku zvezdu.

Pi'iUagrum.Krvava zvezda, ije je sredite predstavljao Sonijerov pupak, itav le jeobavijala aurom izrazite morbidnosti. Fotografija koju je Langdon video bila


38/91


39/91


40/91

42*.

Den Braunpretvoren je u avolje vile, iljasti eir mudrih ena postao je simbol veti-ce, dok je Venerin pentagram postao znak avola." Langdon zastade. "Naalost, vojska Sjedinjenih Drava takoe je izopaila znaenje pentagrama;sada je to na najistaknutiji simbol rata. Slikamo ga po naim borbenim avio-

nima i stavljamo na ramena naih generala." Toliko o boginji ljubavi i lepote."Zanimljivo." Fa pokaza glavom na le rairenih ruku i nogu. "A polo-aj tela? ta zakljuujete na osnovu toga?"Langdon slee ramenima. "Poloaj jednostavno dodatno istie pentagrami ensko boanstvo."Fa se namrti. "Molim?""Dupliranje. Ponavljanje simbola je najjednostavniji nain da se njegovoznaenje pojaa. ak Sonijer se postavio u oblik petokrake zvezde." Ukolikoje jedan pentagram dobar, dva su jo bolja.Faov pogled je sledio pet kraka koje su inili Sonijerove rake, noge iglava, ponovo prelazei rukom preko zalizane kose. "Zanimljiva analiza."Zastade. "A nagostl"On zaguna dok je izgovarao tu re, zgaen nad pri-zorom ostarelog mukog tela. "Zastoje skinuo svu odeu?"Prokleto dobro pitanje,pomisli Langdon. Upravo isto se i sam pitao odkako je prvi put video polaroidni snimak. Najbolja pretpostavka koju je imaobila je daje nago ljudsko oblije jo jedno pozivanje na Veneru - kao sim-bol boanske prirode ljudske seksualnosti. Iako je moderna kultura izbrisalamnoge oblike povezanosti Venere sa mukim i enskim telesnim sjedinjava-njem, otro etimoloko oko jo uvek je moglo da primeti ostatke originalnogznaenja Venere u reci "venerino". Langdon odlui da ne zalazi u to."Gospodine Fa, oigledno ne mogu da vam kaem zastoje gospodin So-nijer nacrtao taj znak na sebi, niti zastoje zauzeo takav poloaj, ali ono tomogu da vam kaem jeste to da bi ovek poput Zaka Sonijera pentagram

smatrao simbolom enskog boanstva. Korelacija izmeu ovog simbola isvetog enskog principa istoriarima umetnosti i simbolozima veoma je po-znata.""U redu. A to to je sopstvenu krv upotrebio umesto mastila?""Oito je da nije imao nita drugo ime bi pisao."Fa zauta za trenutak. "Zapravo, mislim da je upotrebio krv da bi poli-cija sledila odreene forenzike procedure.""Molim?""Pogledajte mu levu raku."Langdon je pogledom pratio kustosove blede rake, ali nita ne primeti.Potom obie oko lesa, sagnu se, i tek tada zapazi, na svoje iznenaenje, daje kustos u raci imao veliki marker.

"Sonijer gaje drao kada smo ga pronali", ree Fa, ostavljajui Lang-dona i odlazei do pokretnog stola udaljenog nekoliko metara, zatrpanog oru-em koje se koristilo u istrazi, kablovima i raznom elektronskom opremom.


41/91


42/91

44*

Den Braunnivo ulaza na sistemu za snimanje na hard disk. Sve je funkcionisalo kakotreba. Mikrofoni su besprekorno radili, a zvuk je bio kristalno ist.Le moment de verite,pomisli.Smeei se, on sklopi oi i spremi se da uiva u ostatku razgovora iz Ve-

like galerije koji se sada snimao.


43/91

to/UE 70 kroman stan u crkvi Sen-Sulpis nalazio se na drugom spratu same crkve,0 sa leve strane horskog balkona. Dvosobni stan sa kamenim podom i naj-nunijim nametajem bio je dom sestre Sandrin Bijel ve due od decenije.Ukoliko bi neko pitao, njeno formalno prebivalite nalazilo se u oblinjemmanastira, ali sestra je vie volela tiinu crkve. Sa krevetom, telefonom i re-oom, smetaj koji je imala na spratu crkve bio je prilino komforan.Kao crkvena conservatrice d'affaires, sestra Sandrin bila je odgovornaza nadgledanje svih nereligijskih aspekata crkvenih delovanja - opte odra-vanje, unajmljivanje osoblja i vodia, obezbeivanje zgrade nakon radnogvremena i naruivanje isporuka poput vina i hleba za priest.Veeras ju je, usnulu u svom malom krevetu, probudio rezak zvuk telefo-na. Umorno je podigla slualicu."Soeur Sandrine, Eglise Saint-Sulpice.""Zdravo, sestro", ree glas na francuskom.

Sestra Sandrin se uspravi u krevetu.Koliko je sati? Iako je prepoznalasvog nadreenog, nikada je za petnaest godina nije probudio. Opat je bio izu-zetno poboan ovek koji je odmah nakon mise odlazio kui, na spavanje."Izvinjavam se ukoliko sam vas probudio, sestro", ree opat, pospanim inervoznim glasom. "Moram da vas zamolim za uslugu. Upravo sam primiopoziv od uticajnog amerikog biskupa. Moda ga znate? Manuel Aringarosa?""Glava sekte Opus Dei?"Naravno da ga znam. Ko ga u Crkvi ne zna?Aringarosina konzervativna prelatura postala je mona tokom poslednjihgodina. Njihovo stupanje u milost ubrzano je 1982. godine, kada ih je papaJovan Pavle II neoekivano proglasio za "linu papinu prelatura", zvaninopodravajui sve njihove aktivnosti. Sumnjivo je bilo to to se uspon OpusDei sekte desio iste godine kada je ova bogata organizacija navodno preba-

cila gotovo milion dolara na raun Vatikanskog instituta za religiozna dela- poznatijeg pod nazivom Vatikanska banka - spaavajui ih na taj nainsramotnog bankrota. Drugim postupkom koji je doveo do podozrivog podi-zanja obrva, papa je osnivaa sekte Opus Dei stavio na uspinjau koja je vo-dila ka statusu sveca, skraujui tako period ekanja koji je esto trajao itavvt'k na svega dvadeset godina. Sestra Sandrin nije mogla a da ne misli kakoje blagonaklonost koju je sekta Opus Dei dobijala u Rimu u najmanju rukusumnjiva, ali sa Svetom stolicom se ne raspravlja."Biskup Aringarosa me je pozvao da zatrai uslugu", ree joj opat, ner-voznim glasom. "Jedan od lanova njegove organizacije veeras se nalazi uParizu..."


44/91


45/91

POULMJE 8T angdon nije mogao da odvoji pogled od svetleeg purpurnog teksta napi-la sanog na parketu. PosJednja poruka aka Sonijera bila je najneverovatnijaposlednja poruka koju je Langdon mogao da zamisli.

Glasila je:13-3-2-21-1-1-8-5O, rana davi,Al' demon zlo ini!Iako nije imao nikakvu predstavu o tome ta poruka znai, Langdon jesada razumeo zato je Fa instinktivno pomislio da pentagram stoji u neka-kvoj vezi sa oboavanjem avola.AV demon zlo ini!avola je Sonijer izriito pomenuo. Jednako neobian bio je i niz brojeva."Jednim delom lii na numeriku ifru.""Da", potvrdi Fa. "Nai ifranti ve rade na tome. Verujemo da ovi bro-jevi mogu ukazati na ubicu. Moda telefonski broj ili neka vrsta socijalne

identifikacije. Da li za vas imaju ikakvo simboliko znaenje?"Langdon ponovo pogleda brojke, oseajui da bi mu bili potrebni sati daiz njih izvue nekakvo simboliko znaenje.Ako je Sonijer uopte tako netoi imao na umu. Langdonu se inilo da su brojevi potpuno nasumino oda-brani. Navikao je na simbolike progresije koje su izgledale kao da imajunekog smisla, ali sve to se ovde nalazilo - pentagram, tekst, brojevi - izgle-dalo je nepovezano ak i na najosnovnijem nivou."Ranije ste pretpostavljali", ree Fa, "da su svi Sonijerovi postupci imaliza cilj da se neto saopti... oboavanje boginje ili neto u tom smislu? Kakose ova poruka tu uklapa?"Langdon je znao daje pitanje retoriko. Sonijerov bizarni amanet se oi-gledno nikako nije uklapao u Langdonov scenario oboavanja boginje.O, rana davi, al' demon zlo ini?Fa ree: "Ovaj tekst izgleda kao neka vrsta optube. Slaete li se?"Langdon pokua sebi da predoi kustosove poslednje minute koje je pro-veo sam, zatoen u Velikoj galeriju, znajui da e umreti. inilo se loginim."Imalo bi smisla daje optuio svog ubicu, pretpostavljam.""Moj zadalak je, naravno, da olkrijein ime le osobe. Da vas pitam neto,gospodine Langdon. la ji' po vama, pored brojeva, nnjiiuohinije u vevi UMovom porukom?"


46/91


47/91

Da Vinijev kod * 49na umu harmonija enskog i mukog principa. Meutim, pitanje koje sesada postavljalo bilo jezato je Sonijer imitirao poznati crte."Gospodine Langdon", ree Fa, "ovek poput vas sigurno zna daje Leo-nardo da Vini naginjao mranim vetinama."Langdona iznenadi koliko Fa zna o Da Viniju. To poznavanje je, u ve-likoj meri, objanjavalo zastoje kapetan sumnjao na oboavanje avola. DaVini je za istoriare oduvek predstavljao delikatnu temu, naroito u hrian-skoj tradiciji. Uprkos svojoj genijalnosti, ovaj vizionar je bio neskriveni ho-moseksualac i oboavalac boanskog poretka u Prirodi, zahvaljujui emu jestalno iznova inio greh prema Bogu. tavie, jezive ekscentrinosti umet-nika davale su mu izrazito demonsku auru: Da Vini je ekshumirao leevekako bi prouavao anatomiju ljudskog tela; vodio je tajanstvene dnevnikepisane nerazumljivim obrnutim rukopisom; verovao je da poseduje mo alhe-miara da pretvori olovo u zlato, pa ak i prevari samog Boga tako to enapraviti eliksir za odlaganje smrti; a njegovi su pronalasci ukljuivali i je-ziva, dotle nezamisliva oruja za rat i muenje.

Nerazumevanje stvara nepoverenje,pomisli Langdon.ak je i znatan broj Da Vinijevih velianstvenih dela koja su spadala uhriansku umetnost samo pojaao reputaciju duhovnog licemerja umetnika.Prihvatajui stotine unosnih narudbi Vatikana, Da Vini je slikao hrian-ske teme ne kao izraz sopstvenog verovanja, nego kao komercijalni poduhvat- sredstvo da se finansira luksuzan nain ivota. Na nesreu, Da Vini je bioaljivdija koji se esto zabavljao tako stoje ispotiha grizao ruku koja gajehranila. U mnoge svoje hrianske slike ubacio je skrivenu simboliku koja jebila sve samo ne hrianska oma sopstvenim verovanjima i suptilno izra-avanje prezira i podsmeha upuenog Crkvi. Langdon je ak, jednom prili-kom, u Nacionalnoj galeriji odrao predavanje pod nazivom: "Tajni ivotLeonarda: Paganska simbolika u hrianskoj umetnosti."

"Razumem vau zabrinutost", ree Langdon, "ali Da Vini se nikada nijebavio crnom magijom. Bio je izuzetno duhovan ovek, iako u stalnom suko-bu sa Crkvom." Dok je ovo govorio, javi mu se udna misao. Ponovo bacipogled na poruku na podu. O, rana davi, al' demon zlo ini!"Da?" upita Fa.Langdon paljivo odmeri reci. "Upravo mi je palo na pamet daje Sonijerdolio mnoge duhovne ideologije sa Da Vinijem, ukljuujui i brigu o tomeda e Crkva ukloniti ensko boanstvo iz moderne religije. Moda je, podra-avajui uveni Da Vinijev crte, Sonijer jednostavno izraavao zajednikonezadovoljstvo zbog satanizovanja boginje od strane Crkve."Faov se pogled smrknu. "Mislite da Sonijer Crkvu naziva ranom kojadavi i demonom koji ini zlo?"

Langdon je morao da prizna daje tumaenje nategnuto - s druge strane,ipak se inilo da pentagrain donekle potvruje tu ideju. "Sve to pokuavam


48/91

50*.Den Braunda kaem jeste daje gospodin Sonijer posvetio svoj ivot prouavanju isto-rije boginje, a niko nije vie radio na brisanju te istorije od Katolike crkve.ini se loginim daje Sonijer oprotajno izrazio svoje razoarenje.""Razoarenje?" upita Fa, sada otvoreno neprijateljski. "Ova poruka viezvui kaognev nego kao razoarenje, ne ini li vam se?"Langdonovo strpljenje je dostiglo krajnje granice. "Kapetane, pitali steta, po mom miljenju, Sonijer pokuava ovde da kae, i upravo to sam vamobjasnio.""Da se radi o osudi Crkve?" Faova vilica se stegnu dok je cedio reci krozstisnute zube. "Gospodine Langdon, u svom poslu sam se nagledao mnogihubistava, i dajte da vam neto kaem. Kada jedan ovek ubije drugog ove-ka, ne verujem da su njegove poslednje misli okrenute ispisivanju nejasnogduhovnog stava koji niko nee razumeti. Verujem da tada misli samo na jed-nu stvar." Faov prigueni glas sekao je vazduh. "LMvengeance. Verujemdaje Sonijer ostavio ovu poruku kako bi nam rekao ko gaje ubio."

Langdon je zurio. "Ali to uopte nema smisla.""Nema?""Nema", odvrati on, umoran i iznerviran. "Rekli ste mi da je Sonijera unjegovoj kancelariji napao neko koga je, kako izgleda, pustio unutra.""Da.""Stoga je logian zakljuak daje kustospoznavao svog napadaa."Fa klimnu. "Nastavite.""Dakle, ako je Sonijerpoznavao osobu koja gaje ubila, kakva je to optu-ba?" On pokaza na pod. "Numerike ifre? Rane koje dave? Demoni kojiine zlo? Pentragrami na stomaku? Suvie ifrovano."Fa se namrti, kao da mu takva ideja ranije nije pala na pamet. "U pravuste."

"S obzirom na okolnosti", ree Langdon, "bilo bi oekivano da je Sonijer,ukoliko je eleo da nam porui ko gaje ubio, napisao neije ime."Dok je Langdon izgovarao ove reci, lukav osmeh razli se Faovim licempo prvi put te noi. "Precisement", ree Fa. "Precisement."Pratim rad majstora, divio se porunik Kole dok je stiskao slualice i upi-jao Faov glas koji je iz njih dopirao.Agent superieurje znao da su upravoovakvi trenuci uzdigli kapetana do samog vrha francuskih snaga reda.Fa e uraditi ono to se niko drugi ne bi usudio da uradi.U savremenoj policiji, delikatna umetnost cajolerabila je izgubljena ve-tina - vetina koja je zahtevala izuzetnu pribranost i postojanost pod priti-skom. Malo je ljudi posedovalo hladnokrvnost neophodnu za tu vrstu opera-cija, ali Fa je, inilo se, roen za to. Njegovu suzdranost i strpljenje imali

su samo roboti.


49/91

Da Vinijev kod ^51Snana reenost kao da je jedina emocija koju je Fa te noi pokazivao.inilo se daje ovo hapenje za njega od linog znaaja. Uputstva koja je Fadao svojim agentima sat vremena ranije bila su neuobiajeno jezgrovita isamouverena.Znam koje ubio aka Sonijera, rekao je Fa.Znate ta trebada radite. Veeras nema greaka.I nijedna greka jo ne bese poinjena.Koleu nisu bili poznati dokazi koji su uvrstili Faovo uverenje dajeosumnjieni zaista kriv, ali nije se usudio da dovodi u pitanje instinkte Bika.Faova intuicija se ponekad inila gotovo natprirodnom.Bog mu apue nauho, tvrdio je jedan agent nakon naroito impresivne demonstracije Faovogestog ula. Kole je morao da prizna daje Fa, ukoliko je Bog postojao, sva-kako na njegovoj listi omiljenih ljudi. Kapetan je odlazio na misu i redovnose ispovedao - daleko ee od ostalih 'zvaninika' koji su to inili o prazni-cima, zarad dobrih odnosa sa javnou. Kada je, pre nekoliko godina, papabio u poseti Parizu, Fa se svim silama potrudio i izborio je audijenciju. Fo-tografija Faa sa papom sada je visila u njegovoj kancelariji.Papinski Bik,

agenti su u potaji nazvali fotografiju.Kole je mislio daje ironino to je jedno od retkih Faovih javnih istu-panja poslednjih godina bila njegova otvorena reakcija na skandal sa katoli-kom pedofilijom. Te bi svetenike trebalo obesiti dvaput! izjavio je Fa.Jednom zbog njihovih zloina prema deci. Drugi put zbog brukanja Katoli-ke crkve. Kole je imao udan oseaj daje ovo drugo vie razbesnelo Faa.Okreui se monitoru laptopa, Kole se pobrinu za drugi deo svojih vee-ranjih zaduenja - GPS sistem praenja. Slika na ekranu prikazivala je de-taljan plan krila Denon, strukturalnu emu dobijenu od Odeljenja obezbee-11 ja Luvra. Putajui da mu se pogled kree po lavirintu galerija i hodnika,Kole otkri ono stoje traio.Duboko u srcu Velike galerije treptala je siuna crvena taka.

La maraue.Fa je svoj noanji plen drao na veoma kratkoj uzdi. I bilo je to mudroOd njega. Robert Langdon se pokazao kao veoma hladnokrvan tip.


50/91


51/91

Da Vinijev kod 53Glas preko radija ree: "Agent Nevo je insistirala da odmah govori savama, kapetane. Pokuao sam daje zaustavim, ali ona je ve na putu do ga-lerije.""Ovo je nedopustivo! Veoma sam jasno stavio do znanja..." poeo je Fau neverici.Za trenutak je Robert Langdon mislio da Bezu Fa preivljava modaniudar. Kapetanu je vilica usred reenice prestala da se pomera, a oi mu se is-kolaile. inilo se da mu je uagreni pogled uperen u neto preko Langdono-vog ramena. Pre nego to je stigao da se okrene i vidi o emu se radi, Lang-don zau zvonak enski glas iza sebe."Excuse-moi, messieurs."Okrete se i ugleda mladu enu koja im je prilazila. Kretala se kroz hodnikprema njima dugim, lakim koracima... upeatljivo samouverenog dranja.Obuena leerno u be demper do kolena i uske crne pantalone, bila je pri-vlana i inilo se da ima oko trideset godina. Gusta kosa boje mahagonijapadala joj je slobodno na ramena, uokvirujui toplinu njenog lica. Za razli-

ku od slatkastih plavua koje su krasile zidove spavaonica na Harvardu, ovaena je posedovala zdravu, prirodnu lepotu i jedinstvenost iz koje je zrailoprimetno samopouzdanje.Na Langdonovo iznenaenje, ena mu prie i utivo prui ruku. "Gospo-dine Langdon, ja sam agent Nevo iz Kriptografskog odeljenja Sudske poli-cije." Reci su joj se bogato uvijale oko priguenog anglo-francuskog akcenta."Drago mi je to sam vas upoznala."Langdon prihvati njen meki dlan i oseti kako gaje istog trenutka obuhva-lio njen snaan pogled. Oi su joj bile maslinastozelene - prodorne i jasne.Kljuajui u sebi Fa duboko udahnu, oigledno se pripremajui da poneprekorevanje."Kapetane", ree ona, urno se okreui ka njemu, preduhitrivi ga, "mo-

lim vas da me izvinite zbog ometanja, ali...""Ce n'estpas le moment!"prasnu Fa."Pokuala sam da vas nazovem", nastavi Sofi na engleskom, iz obzira pre-ma Langdonu. "Ali mobilni telefon vam je iskljuen.""Iskljuio sam ga sa razlogom", prosikta Fa. "Razgovaram sa gospodi-nom Langdonom.""Deifrovala sam numeriku ifru", ree ona mirno.Langdon oseti nalet uzbuenja. Ona je deifrovala poruku?FaS nije znao kako tla reaguje.


52/91


53/91


54/91

POO/LJE 10Sajlas je sedeo za upravljaem crnog audija koji mu Uitelj bese obezbedio,i posmatrao velianstvenu crkvu Sen-Sulpis. Osvetljena sa donje stranereflektorskim snopovima, dva crkvena zvonika izdizala su se nad dugim te-lom crkve poput neustraivih straara. Sa obe strane se po jedan senoviti redglatkog potpornog zida pruao poput rebara neke predivne zveri.Nevernici su iskoristili Boju kuu kao skrovite za kljuni kamen. Ponovoje bratstvo potvrdilo svoju legendarnu reputaciju obmanjivaa i prevaranata.Sajlas nije mogao da doeka da pronae kljuni kamen i preda ga Uitelju,kako bi mogli da povrate ono stoje bratstvo jo davno ukralo od vernih.Koliko e to monim uiniti Opus Dei!Parkiravi audi na naputenom trgu Sen-Sulpis, Sajlas uzdahnu, podsti-ui samog sebe da razbistri um zbog predstojeeg zadatka. iroka lea jouvek su ga bolela od samomuenja koje je ranije tog dana podneo, pa ipakje bol bio beznaajan u poreenju sa njegovom patnjom pre nego to gaje

Opus Dei spasao.Ipak, seanja su mu proganjala duu.Oslobodi se mrnje, Sajlas je nareivao sebi. Oprosti onima koji su seogreili o tebe.Podiui pogled ka kamenim tornjevima crkve Sen-Sulpis, Sajlas se borioprotiv one poznate podmukle struje... one sile koja je njegov um vukla una-trag kroz vreme, ponovo ga vraajui u zatvor koji je u mladosti bio njegovsvet. Seanja na istilite dola su kao i uvek, poput bure koja napada njego-va ula... zaudaranje kupusa koji truli, zadah smrti, ljudske mokrae i feka-lija. Krici beznaa naspram urlajueg vetra sa Pirineja i tihi jecaji zaborav-ljenih ljudi.Andora, mislio je, oseajui kako mu se miii zateu.

Bilo je sasvim neverovatno, ali upravo u tom ogolelom i zaboravljenomkutku izmeu panije i Francuske, drhtei u svojoj kamenoj eliji, Sajlas jebio spaen.Tada to nije shvatao.Svetlostje dola dugo nakon grmljavine.Tada se nije zvao Sajlas, mada je zaboravio ime koje su mu roditelji na-denuli. Otiao je od kue sa sedam godina. Otac pijanica, krupni luki radnik,gnevan zbog roenja albino sina, redovno je tukao majku, krivei je za sra-motni izgled deaka. Kada bi pokuao daje brani, i sam bi dobio gadne batine.


55/91

Da Vinijev kod 57Jedne veeri izbila je uasna svaa, i majka se vie nikada nije podigla.Deak je stajao iznad njenog beivotnog tela i oseao nepodnoljivo nadira-nje krivice jer je dozvolio da se to desi.Ja sam kriv za ovo!Kao daje nekakav demon kontrolisao njegovo telo, otiao je do kuhinje izgrabio mesarski no. Kao hipnotisan, kretao se ka spavaoj sobi gde je otacpijan spavao na krevetu. Bez reci, deak mu je zabio no u lea. Otac je vri-snuo od bola i pokuao da se prevrne, ali sin ponovo zari no, ubadajui gasve dok krkljanje ne utihnu.Pobegao je od kue, ali ulice Marseja bile su jednako neprijateljske. Zbogsvoje neobine pojave nije se uklapao meu druge mlade begunce od kue, ibio je primoran da ivi sam u podrumu oronule fabrike, hranei se ukradenimvoem i sirovom ribom sa dokova. Jedino drutvo pravili su mu iscepani a-sopisi koje je pronalazio na smetlitu, a koje je sam nauio da ita. S vreme-nom je ojaao. Kada je napunio dvanaest godina, jedna lutalica - devojkadvaput starija od njega - ismevala gaje na ulicama i pokuala da mu ukrade

hranu. Prebio ju je skoro na smrt. Kada su ga vlasti mukom odvojile od nje,dali su mu ultimatum - da napusti Marsej ili da ide u maloletniki zatvor.Deak se preselio nie niz obalu, u Tulon. Vremenom su se pogledi punisaaljenja koje su mu ljudi u prolazu upuivali pretvorili u poglede punestraha. Deak je izrastao u snanog mladia. Mogao je da uje kako se sa-aptavaju kada bi prolazili pored njega.Duh, govorili bi, oiju irom raire-nih od straha dok su zurili u njegovu belu kou.Duh sa oima avola!I oseao se kao duh... providan... koji luta od jedne do druge luke.Izgledalo je da ljudi gledaju pravo kroz njega.Kad mu je bilo osamnaest, u jednom lukom gradu, dok je pokuavao daukrade sanduk dimljene unke sa nekog teretnjaka, uhvatila su ga dvojicaekinova posade. Dva mornara koja poee da ga tuku zaudarala su na pivo,

ba kao njegov otac. Seanja na strah i mrnju izronila su na povrinu poputudovita iz dubina. Jednom mornaru je golim rukama slomio vrat, a dru-gog je spasao dolazak policije.Dva meseca kasnije, okovan, stigao je u zatvor u Andori.Beo si kao duh, ismevali su ga zatvorenici dok su ga straari sprovodili,golog i smrznutog.Mira el espectro! Moda e duh proi pravo kroz oveZidove!Dvanaest godina su mu telo i dua venuli, sve dok nije postao providan.Ja sam duh.Ja nemam teinu.Yo soy uri espectro... pdlido como unfantasma... caminando este mundoii solas.

Jedne noi su duha probudili vrisci drugih zatvorenika. Nije znao kakvanevidljiva sila mrda pod na kojem je spavao, nili koja mona ruka trese zi-


56/91


57/91

Da Vinijev kod & 59.; "Gde se nalazim?" Glas mu je zvuao uplje.i "Ovijedo. Na severu panije.""Kako sam dospeo ovamo?""Neko te je ostavio na mom pragu. Bio si bolestan. Ja sam te nahranio.Ovde si ve mnogo dana."Duh je prouavao svog mladog staratelja. Prole su godine od kako muje neko ukazao bilo kakvu ljubaznost. "Hvala vam, oe."Svetenik dotae raskrvavljenu usnu. "Ne, ja sam zahvalan, prijatelju."Kada se duh ujutro probudio, njegov svet mu je izgledao jasnije. Podigao jepogled ka raspeu na zidu iznad kreveta. Iako mu se vie nije obraao, pru-ao mu je utehu. Uspravljajui se u krevetu, sa iznenaenjem vide iseak iznovina ostavljen na nonom stoiu. lanak je bio na francuskom, star nede-lju dana. Kada je proitao priu, ispunio gaje strah. Govorilo se o zemljotre-su u planinama koji je unitio zatvor i oslobodio mnoge opasne kriminalce.Srce poe luaki da mu udara. Svetenik zna ko sam! Osetio je neto tonije ve dugo vremena. Sram. Krivicu. Pratio ih je strah da e ga uhvatiti.

Skoi iz kreveta.Kuda da pobegnem?"Dela apostolska", zau se glas sa vrata.Duh se okrenu, preplaen.Dok je ulazio u sobu, mladi svetenik se smeio. Na nosu mu se nalazioudan zavoj, a u ruci je drao staru Bibliju. "Naao sam ti jednu na francu-skom. Obeleio sam ti poglavlje."Nesiguran, duh uze Bibliju i pogleda poglavlje koje svetenik bese obe-leio.Glava 16.Stihovi su govorili o zatvoreniku po imenu Sajlas koji je leao nag i pre-tuen u svojoj eliji, pevajui u slavu Boga. Kada je doao do stiha 26, ukoise od oka.

"...A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamniki;i odmah se otvorie sva vrata i svima spadoe okovi."Podie pogled ka sveteniku.Svetenik se toplo smeio. "Od sada, prijatelju, ako nema drugo ime,zvau te Sajlas."Duh klimnu odsutno. Sajlas. Dobio je telo.Zovem se Sajlas."Vreme je za doruak", nastavi svetenik. "Bie ti potrebna snaga ukoli-ko e mi pomagati da izgradim ovu crkvu."est hiljada metara iznad Mediterana, avion Alitalije na letu broj 1618poskakivao je od turbulencije, to je- putnike leralo na nervozno mekoljenje.


58/91


59/91

ta/UE 115) 17 ne plaisanterie numerique?"Bezu Fa bio je crven od besa, zurei uU Sofi Nevo u neverici.Numerika ala? "Vaa profesionalna procenaSonijerove ifre jeste daje to neka vrsta matematike poalice?"Fa nije shvatao drskost ove ene. Ne samo daje upala bez doputenja,nego je sada jo i pokuavala da ga ubedi da je Sonijer, u poslednjim trenu-cima svog ivota, bio inspirisan da napravi matematiki tos?"Ova ifra", objasni Sofi na brzom francuskom, "jednostavna je do apsurda.ak Sonijer je morao znati da emo je odmah prozreti." Ona izvue komadipapira iz depa dempera i predade ga Fau. "Ovo je reenje."Fa pogleda karticu.1-1-2-3-5-8-13-21"To je to?" prasnu on. "Samo ste poredali brojeve od manjih ka veim!"Sofije imala jo i drskosti da mu uputi samozadovoljan osmeh. "Upravotako."

Faov glas se snizi do grlenog rezanja. "Agente Nevo, nemam predstavuta do avola ovim nameravate da postignete, ali vam savetujem da to postig-nete to pre." On baci nestrpljiv pogled na Langdona, koji je stajao u blizini,telefona pritisnutog na uho. Oigledno je jo uvek sluao telefonsku porukuiz ambasade Sjedinjenih Drava. Na osnovu Langdonovog prebledelog lica,Fa je znao da su vesti loe."Kapetane", ree Sofi, opasno prkosnim tonom, "sled brojeva koji imateu ruci sluajno predstavlja jednu od najpoznatijih matematikih progresija uistoriji."Fa nije ni znao daje postojala neka poznata matematika progresija, alije bio sasvim siguran da mu se Sofin leeran ton ne svia."Ovo je Fibonaijev niz", objasni ona, pokazujui glavom na pare pa-

pira u Faovoj raci. "Progresija u kojoj je svaki lan jednak zbiru prethodnadva lana."Fa je prouavao brojeve. Svaki lan je zaista bio zbir prethodna dva, paipak nije mogao ni da pretpostavi od kakve je vanosti sve to za Sonijerovsluaj."Matematiar Leonardo Fibonai doao je do ovog niza brojeva u trinae-stom veku. Oigledno ne moe biti sluajnost dasvibrojevi koje je Sonijernapisao na podu pripadaju Fibonaijevom uvenom nizu."Fa je nekoliko trenutaka zurio u mladu enu. "Dobro, ukoliko to nije slu-ajnost, da li biste mi reklizaloje Sonijer lo uradio. Staje eleo da kae?ta toznai?'


60/91


61/91


62/91

64Den BraunPozabavi se agentom Nevo kasnije, rekao je sam sebi, unapred se radu-jui to e je otpustiti.Potiskujui Sofi s uma, Fa se za trenutak zagleda u minijaturnog viteza naSonijerovom radnom stolu. Potom se ponovo okrete ka Koleu. "Imate li ga?"

Kole kratko klimnu i okrenu laptop ka Fau. Crvena taka se jasno vi-dela na planu Muzeja, trepui ravnomerno u prostoriji obeleenoj kaoTOILETTES PUBLIQUES."Dobro", ree Fa, palei cigaretu i odlazei u hodnik. "Moram da tele-foniram. Pazite prokleto dobro da Langdon ne ode dalje od toaleta."


63/91

EOOLJNUE IZRobert Langdon je zbunjeno koraao ka kraju Velike galerije. Iznova i iz-nova mu se u seanju vrtela Sofina telefonska poruka. Na kraju hodnika,osvetljeni znaci sa meunarodno prepoznatljivim figurama - nalepnicama

za toalete, vodili su u lavirint pregradaka.Pronaavi vrata mukog toaleta, Langdon ue i pritisnu prekida zasvetio.Prostorija je bila prazna.Priavi lavabou, ispljuska se hladnom vodom po licu i pokua da se raz-budi. Otra fluorescentna svetla odbleskivala su od golih ploica, a itavaprostorija imala je miris amonijaka. Dok se brisao pekirom, vrata toaletaiza njega se uz kripu otvorie. Okrete se.Sofi Nevo ula je u prostoriju, zelenih oiju ispunjenih strahom. "Hvalabogu da ste doli. Nemamo mnogo vremena."Langdon je stajao pored lavaboa, zurei u neverici u ifranta Sudskepolicije, Sofi Nevo. Samo nekoliko minuta ranije, Langdon je sluao njenu

telefonsku poruku i mislio kako je ifrantkinja verovatno luda. Ipak, to jevie sluao, vie je oseao da Sofi Nevo govori iskreno.Nemojte reagovatina ovu poruku. Samo mirno sluajte. Trenutno ste u opasnosti. Paljivo pra-tite moja uputstva. Ispunjen nesigurnou, Langdon je odluio da uini upra-vo onako kako mu je Sofi savetovala. Rekao je Fau da se telefonska porukaodnosila na povreenog prijatelja kod kue. Potom je zatraio da ode do toa-leta na kraju Velike galerije.Sofi je sada stajala ispred njega, jo uvek pokuavajui da doe do daha.Pod fluorescentnim svetlom Langdon sa iznenaenjem otkri da se iza njenogstrogog izgleda kriju neoekivano blage crte lica. Jedino joj je pogled biootar, a takva je jukstapozicija u njegovom seanju prizivala prizore vie-slojnog Renoarovog portreta... zamagljenog ali jasnog, sa smelou koja jezadravala svoj pokrov misterije."elela sam da vas upozorim, gospodine Langdon..." poe Sofi, jo uvek/.udno hvatajui vazduh, "da se nalazitesous surveillance cachee. Pod pri-smotrom." Dok je govorila, njen engleski sa akcentom odzvanjao je, pa jojje glas dobijao izvesnu upljinu."Ali... zato?" upita Langdon. Sofi mu je ve objasnila preko telefona, alije potvrdu eleo sa njenih usana."Zato io ste", ree ona, koraknuvi ka njemu, "vi Faov glavni osumnji-eni za ovaj zloin."


64/91


65/91


66/91


67/91


68/91

70 *&? Den Braun"Poznavali ste ga kada ste bili deteT'"Jako dobro", ree ona, dok su joj se oi punile suzama. "ak Sonijer mije bio deda,"


69/91

EofflJNUE 14de je Langdon?" upita Fa, izbacujui poslednji dim cigarete dok je ula-zio u komandni centar."Jo uvek u toaletu, gospodine." Porunik Kole je oekivao to pitanje.

Fa zaguna. "Vidim da mu se ne uri."Kapetan je posmatrao GPS taku preko Koleovog ramena, i Kole je goto-vo mogao uti kako se tokici okreu. Fa se opirao porivu da ode i proveriLangdona. U idealnim uslovima, subjektu praenja se omoguavalo maksi-malno vreme i sloboda, kako bi se uljuljkao u lani oseaj sigurnosti. Lang-don se mora vratiti sopstvenom voljom. Ipak, prolo je ve gotovo desetminuta.Suvie vremena."Ima li anse da nas je otkrio?" upita Fa.Kole odmahnu glavom. "Jo uvek vidimo male pokrete u toaletu, bubicaje oito jo uvek na njemu. Moda mu nije dobro? Da nas je razotkrio otara-sio bi se bubice i pokuao da pobegne."

Fa pogleda na sat. "Dobro."Ipak je bio zabrinut. itavo vee je Kole oseao daje kapetan neuobia-jeno napet. Uvek smiren i postojan pod pritiskom, Fa kao da je te noidopustio emocijama da se umeaju.Ne udi me, mislio je Kole.Fauje oajniki potrebno ovo hapenje.Ne-davno su Vlada i mediji otvoreno kritikovali Faovu agresivnu taktiku, nje-I'.KVC sukobe sa stranim ambasadama i preveliki budet za najnoviju tehno-Inviju. Noanje hapenje Amerikanca u velikom stilu zasigurno bi uutkalonnc- koji su ga kritikovali, pomaui mu tako da osigura svoj poloaj za ne-koliko narednih godina, sve dok ne bude mogao da se povue sa pozama-nom penzijom.Bog zna da mu je penzija potrebna, mislio je Kole. Faovapredanost tehnologiji naudila mu je kako poslovno tako i privatno. Prialosr da je pre nekoliko godina Fa investirao itavu svoju uteevinu u nekutehnoloku novotariju i daje izgubio i koulju sa lea.A Fa je ovek kojinosi samo najfinije koulje.Noas je jo uvek bilo vremena. Neobino uplitanje Sofi Nevo, iako ne-sieno, samo ga je okrznulo. Ona je otila, a Fa je jo uvek imao karte u ruci.Tok je trebalo da obavesti Langdona daje njegovo ime bilo napisano na podupored rtve.P.S. Pronai Roberta Langdona. Reakcija Amerikanca na tajmali dokaz zaista e mnogo otkriti.


70/91

72

Den Braun"Kapetane?" zvao ga je jedan od agenata Sudske policije sa drugog kra-ja kancelarije. "Mislim daje bolje da preuzmete ovaj poziv." Pruao mu jeslualicu, zabrinutog izraza."Ko je to?" upita Fa.

Agent se namrti. "Direktor Odeljenja kriptografije.""I?""Radi se o Sofi Nevo, gospodine. Neto nije u redu."


71/91

ta/UE 13Bilo je vreme.Sajlas se oseao jakim dok je izlazio iz crnog audija, a noni povetaracse igrao njegovom irokom odorom. Vetrovi promene osete se u vazduhu.Znao je da e zadatak koji gaje ekao zahtevati vie umenosti nego snage,i stoga pitolj bese ostavio u kolima. Hekler i koh USP 40 sa trinaest metakadobio je od Uitelja.Oruju smrti nije mesto u Bojoj kui.Trg Sen-Sulpis ispred velike crkve bio je prazan u ovo doba, a jedinevidljive due na drugom kraju trga behu dve maloletne prostitutke koje suse nudile okasnelim turistima. Njihova privlana tela izazivala su poznatuudnju u Sajlasovim bedrima. Butine mu se instinktivno zgrie i bodljikavipojas od kostreti bolno mu se usee u meso.Pohota istog trenutka ispari. Ve godinama se Sajlas predano odricao sek-sualnih uivanja. Bio je toPut. Znao je da mnogo toga rtvuje za Opus Dei,

ali je mnogo vie dobio za uzvrat. Zavet na celibat i odricanje od linih doba-ra teko da su bili rtva. Imajui u vidu siromatvo iz kojeg je potekao i sek-sualne uase koje je izdrao u zatvoru, celibat je bio dobrodola promena.Sada, vrativi se u Francusku po prvi put od kako su ga uhapsili i otpre-mili u zatvor u Andori, Sajlas je oseao kako ga domovina iskuava, izvla-ei nasilna seanja iz njegove due koja se bese iskupila.Ponovo si roen,podseti samoga sebe. Njegova dananja sluba Bogu zahtevala je greh ubi-stva, rtva koju e morati zauvek da zadri u sebi.Mera tvoje vere je mera bola koji moe da izdri, rekao mu je Uitelj.Sajlasu bol nije bio stran i goreo je od nestrpljenja da se dokae pred Uite-ljem, onim koji gaje uverio da se upravlja prema nalozima vie sile."Hago la obra de Dios",proaputa Sajlas, kreui se ka ulazu u crkvu.

Zastajui u senci masivnih vrata, on duboko uzdahnu. Sve do tog trenut-ka nije u potpunosti shvatao ta se sprema da uradi i ta ga eka unutra.Kljuni kamen. On e nas dovesti do naeg konanog cilja.Podie avetinjski bledu pesnicu i zalupa tri puta po vratima.Nekoliko trenutaka kasnije, zasuni na ogromnom drvenom portalu poe-e da se pomeraju.


72/91


73/91

Da Vinijev kod *&> 75razgovaramo. Molim te ispuni svom dedi ovu jednu elju. Pozovi me u Luvr.Odmah. Verujem da smo ti i ja u velikoj opasnosti."Sofi je zurila u telefonsku sekretaricu. U opasnosti? O emu je on priao?"Princezo..." Dedin glas se guio od oseanja koja Sofi nije mogla daodredi. "Znam da sam krio stvari od tebe i znam da me je to kotalo tvoje

ljubavi. Ali bilo je to radi tvoje bezbednosti. Sada mora da sazna istinu.Molim te, moram da ti kaem istinu o tvojoj porodici."Iznenada, Sofije mogla da uje otkucaje sopstvenog srca. O mojoj poro-dici? Sofini roditelji su poginuli kada je imala svega etiri godine. Kola suim sletela sa mosta u brzu reku. Njena baka i mlai brat takoe su bili u ko-lima, i u samo jednom trenutku izbrisana je itava Sofina porodica. Imala jeiseke iz novina koji su to potvrivali.Njegove reci su uinile da bolni nalet enje jurne kroz njene kosti.Moja porodica! U tom deliu sekunde. Sofi je videla prizore iz sna iz kojegse bezbroj puta budila kao mala:Moja porodica je iva! Vraaju se kui! Ali,ba kao u njenom snu, slike nestae.Tvoja porodica je mrtva, Sofi. Nee se vratiti kui."Sofi..." govorio je deda sa telefonske sekretarice. "Godinama sam ekaoda ti kaem. ekao sam pravi trenutak, ali sada nema vie vremena. Nazovime u Luvr. im ovo uje. ekau ovde itave noi. Plaim se da smo obojeu opasnosti. Ima toliko toga to treba da zna."Poruka se zavrila.U tiini, Sofije stajala drhtei. inilo se da su proli minuti. Dok je raz-miljala o dedinoj poruci, samo jedna mogunost je imala smisla, i ona shvatinjegovu pravu nameru.Bio je to mamac.Oigledno, njen deda je oajniki eleo daje vidi. Sve bi pokuao. Ga-enje koje je oseala prema njemu se produbi. Sofi se pitala da nije moda

oboleo od smrtonosne bolesti i odluio da pokua sve ega bi mogao da seseti ne bi li je naterao da ga poslednji put poseti. Ako je bilo tako, mudro jeodabrao.Moju porodicu.Sada, dok je stajala u mraku toaleta u Luvru, Sofi je mogla da uje odjektelefonske poruke od tog poslepodneva. Sofi, moda smo oboje u opasnosti.Pozovi me.Nije ga pozvala. Niti je planirala da to uradi. Sada, meutim, njen skepti-cizam bio je pred iskuenjem. Njen deda je leao ubijen u svom sopstvenommuzeju. I napisao je ifru na podu.ifru za nju. U to je bila sigurna.Iako nije ra/.umela znaenje poruke, Sofi je znala daje kodirana priroda

poruke dodatni doka/ da su reci nainenjene njoj. Sofina strast prema kripto-velinn koju je posi'iloval.i bili su rezultat odrastanja sa Zakom So-


74/91


75/91


76/91


77/91


78/91

80 & Den Braunukljuiti kriptografe u istragu, a time i njegovu unuku. to se ostatka poruketie, da li je Sonijer na neki nain komunicirao sa svojom unukom? Ako je-ste, da li joj je ta poruka neto govorila? I kako se u sve to uklapao Langdon?Pre nego to je Kole stigao da o tome dalje razmilja, tiinu naputenogmuzeja razbio je alarm. Zvuk je dolazio iz Velike galerije.

"Alarm!"povika jedan od agenata, posmatrajui podatke koji su mu sti-zali iz sigurnosnog centra Luvra. "Grande Galerie! Toilettes Messieurs!"Fa se okrete ka Koleu. "Gde je Langdon?""Jo uvek u toaletu!" Kole pokaza na trepuu crvenu taku na laptopu."Mora daje razbio prozor!" Kole je znao da Langdon nee daleko stii. Iakosu poarni propisi u Parizu nalagali da se prozori iznad petnaest metara visinena javnim zgradama mogu razbiti u sluaju poara, izai sa drugog sprataLuvra bez merdevina i kuke bilo bi ravno samoubistvu. Takoe, na zapad-nom kraju krila Denon nije bilo ni drvea ni trave koji bi ublaili pad. Ispodprozora toaleta Trg Karusel se protezao u dve trake na svega pola metra odspoljanjeg zida. "Oh, boe", uzviknu Kole, posmatrajui monitor. "Langdonide ka ispustu prozora!"Ali Fa je ve bio u akciji. Istrgnuvi revolver manurin MR-93 iz futrolepod pazuhom, kapetan je izjurio iz kancelarije.Kole je u neverici pratio na ekranu kako trepua taka izlazi na prozor-ski sims i potom ini neto potpuno neoekivano. Taka se pomerila izvankruga zgrade.Sta se deava?pitao se.Da lije Langdon napolju na simsu ili..."Isuse!"Kole skoi na noge kada se taka otisnu dalje od zida. inilo seda signal za trenutak podrhtava, a potom se trepua taka naglo zaustavioko devet metara izvan kruga zgrade.Petljajui sa kontrolnim ureajima, Kole na ekranu izbaci plan Pariza iponovo podesi GPS. Zumirajui, sada je mogao da vidi taan poloaj s kojeg

je dopirao signal.Vie se nije kretao.Leao je nepomian nasred Trga Karusel.Langdon je skoio.


79/91

to/UE 18Fa se sjurivao u Veliku galeriju dok je Koleov radio-prijemnik jeao danadjaa udaljeni zvuk alarma."Skoio je!" urlao je Kole. "Vidim signal napolju, na Trgu Karusel! Iz-van prozora toaleta! I uopte se ne kree! Isuse, mislim da se Langdon upra-vo ubio!"Fa je uo reci, ali one nisu imale smisla. Nastavio je da tri. inilo se dahodnik nema kraja. Dok je trao pored Sonijerovog tela, usmeri pogled napregrade na udaljenom kraju krila Denon. Alarm je sada postajao glasniji."ekajte!" Koleov glas ponovo zajea preko radija. "Pomera se! Boe,iv je! Langdon se kree!"Fa je i dalje trao, proklinjui duinu hodnika sa svakim korakom."Langdon se bre kree!" Kole je jo uvek urlao preko radija. "Tri nizKarusel. ekajte... poveava brzinu. Kree se suvie brzo!"Stigavi do pregrada, Fa se provue izmeu njih, vide vrata toaleta i jurnu.

Voki-toki se sada jedva uo zbog alarma. "Mora daje u kolima! Mislimdaje u kolima! Ne mogu da..."Koleove reci je zagluio alarm kad Fa konano provali u muki toaletsa uperenim revolverom. Mrtei se zbog piska koji je parao ui, on pretraiprostoriju.Kabine su bile prazne. Kupatilo takoe. Faov pogled se istog trenutkausmeri ka razbijenom prozoru na drugom kraju prostorije. On potra kaotvoru i pogleda preko ivice. Nigde nije video Langdona. Fa nije mogao dazamisli da neko rizikuje vratolomiju poput ove. Ako je skoio, mora da jeteko povreen.Alarm konano prestade, i Koleov glas se ponovo zau preko voki-tokija."...kree se ka jugu... bre... prelazi Senu preko mosta Karusel!"

Fa se okrete nalevo. Jedino vozilo na mostu Karusel bio je ogroman do-sta vni kamion sa duplom prikolicom koji se udaljavao iz pravca Luvra kajugu. Otvorena prikolica kamiona bila je prekrivena ciradom od vinila nalikogromnoj viseoj lealjci. Faa proe drhtaj kada shvati. Taj kamion je ve-rovatno stajao na semaforu upravo ispod prozora toaleta.Sulud rizik, ree Fa za sebe. Langdon nije mogao znati ta kamion pre-nosi ispod cirade. ta ako je prevozio elik? Ili cement? Ili ak otpad? Skoksa dvanaest metara? Ludost."Taka se okree!" ree Kole. "Skree desno ka mostu Sen-Per!"


80/91


81/91

Da Vinijev kod* 83

"Dajte mi sapun!" nadvikivala se Sofi sa alarmom.Langdon gurnu sapun u njenu aku.Drei ga na dlanu, ona baci pogled kroz razbijeni prozor na ogromanosamnaestotoka koji je ekao ispod. Meta je bila dovoljno velika - iroka,

nepomina cirada - i manje od tri metra udaljena od zgrade. Kad svetio nasemaforu poe da se menja, Sofi duboko uzdahnu i zavitla sapun u no.Sapun pade na ivicu cirade, kliznuvi unutar prostora za tovar ba kad sesvetio na semaforu promenilo u zeleno."estitam", ree Sofi, povukavi ga ka podu. "Upravo ste pobegli izLuvra."Beei iz mukog toaleta, kliznue u senku taman kada Fa projuri porednjih.Sada, kada je poarni alarm utihnuo, Langdon je uo zvuke policijskihsirena kako se udaljavaju od Luvra.Policijski egzodus. Fa je takoe odjurio.Velika galerija je ostala pusta."Postoji stepenite za sluaj opasnosti na oko pedeset metara odavde, u

Velikoj galeriji", ree Sofi. "Sada moemo da izaemo odavde."Langdon je odluio da ne progovori vie ni jednu jedinu re te veeri.Sofi Nevo je bila avolski pametnija od njega.


82/91


83/91

Da Vinijev kod 85"Nita zato. U Parizu ste u prolazu. Treba da vidite Sen-Sulpis. Da li jevae interesovanje za crkvu arhitektonske ili istorijske prirode?""Zapravo, moje interesovanje je duhovne prirode."Ona se prijatno nasmeja. "To se podrazumeva. Samo sam se pitala odakleda ponemo obilazak."Sajlas oseti kako mu se pogled usredsreuje na oltar. "Obilazak nije po-treban. Bili ste vie nego ljubazni. Mogu sam da proem okolo.""Uopte mi nije teko", ree ona. "Na kraju krajeva kad sam ve budna..."Sajlas se zaustavi. Stigli su do prednjeg reda, i oltar se nalazio na svegatrinaest metara. Okrenu se svojim ogromnim telom sasvim prema sitnoj enii oseti kako je ustuknula pogledavi u njegove crvene oi. "Ne bih da zvuimneutivo, sestro, ali nisam navikao da samo uetam u Boju kuu i krenemu obilazak. Da li bi vam smetalo da me ostavite samog kako bih se pomoliopre nego to obiem crkvu?"Sestra Sandrin je oklevala. "Oh, naravno. Saekau vas u stranjem delucrkve."

Sajlas spusti nenu ali teku ruku na njeno rame i pogleda je sa visine."Sestro, oseam se dovoljno krivim ve zbog toga to sam vas probudio.Zahtevati da ostanete budni bilo bi suvie. Molim vas, vratite se u krevet.Mogu da uivam u vaoj crkvi i potom sam da izaem."Nije bila ubeena. "Jeste li sigurni da se neete oseati naputeno?""Uopte ne. Molitva je usamljeniko uivanje.""Kako elite."Sajlas skloni ruku sa njenog ramena. "Lepo spavajte, sestro. Neka je mirGospodnji sa vama.""I sa vama." Sestra Sandrin se uputi ka stepenicama. "Molim vas, zatvo-rite dobro vrata kada budete izlazili.""Sigurno hou." Sajlas ju je posmatrao kako odlazi. Potom se okrete i

klee, oseajui kako mu se pojas od kostreti useca u nogu.Dragi Boe, nudim ti posao koji danas obavljam...uei u senci horskog balkona visoko iznad oltara, sestra Sandrin jekroz ogradu nemo posmatrala monaha u ogrtau koji je kleao. U dui jeosetila iznenadni uas koji ju je sputao. U deliu sekunde se zapitala da nijemoda ovaj misteriozni posetilac neprijatelj na koga su je upozorili. Pitala seda li e veeras morati da izvri nareenje koje je imala svih ovih godina.Odluila je da ostane tamo, skrivena u tami, i prati svaki njegov pokret.


84/91


85/91


86/91

88


87/91


88/91

90*Den Braunmoete da se uverite, u haosu ovoga sveta postoji neki dubinski red. Kada suu antikom svetu otkrili PHI, bili su sigurni da su naili na graevinski blokod kojeg je sainjen itav svet, i zbog toga su potovali Prirodu. A moete ida razumete zato. Boja ruka je primetna u Prirodi, i ak do danas postoje

paganske religije koje slave Majku Zemlju. Mnogi od nas slave prirodu naisti nain na koji su to radili pagani, a da to ak i ne znaju. Prvi maj je savr-en primer, proslava prolea... zemlja koja se vraa u ivot da podari svojeplodove. Misteriozna magija koja se nalazi u korenu Boanske proporcijestara je koliko i samo vreme. ovek jednostavno postupa po pravilima Pri-rode, a budui daje umetnostpokuaj oveka da oponaa lepotu koju je stvo-rila ruka Tvorca, pretpostavljate da emo ovog semestra videti mnogo pri-mera Boanske proporcije u umetnosti."Tokom narednih pola sata, Langdon im je pokazivao slajdove umetnikihdela Mikelanela, Albrehta Direra, Da Vinija i mnogih drugih, pokazujuikod svakog umetnika svesno i dosledno potovanje Boanske proporcije unacrtu njihovih kompozicija. Langdon im je otkrio PHI u arhitektonskim di-menzijama grkog Partenona, piramida u Egiptu, pa ak i zgrade Ujedinjenihnacija u Njujorku. PHI se pojavio i u organizacionoj strukturi Mocartovihsonata, Betovenove Pete simfonije, kao i u delima Bartoka, Debisija i u-berta. Broj PHI, kako im je Langdon rekao, koristio je ak i Stradivari kakobi izraunao tano mesto f-rupa pri konstruis

den braun - davincijev kod

Documents