development of innovation management model for improving business excellence of small and medium...

7/24/2019 DEVELOPMENT OF INNOVATION MANAGEMENT MODEL FOR IMPROVING BUSINESS EXCELLENCE OF SMALL AND MEDI

1/231

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

FAKULTET INENJERSKIH NAUKA

Vladimir M. Nedi

RAZVOJ MODELA UPRAVLJANJA INOVACIJAMA ZA

UNAPREENJEPOSLOVNE IZVRSNOSTI MALIH ISREDNJIH PREDUZEA

Doktorska disertacija

Mentor:

Vanredni profesor dr Milan Eri

Kragujevac, 2015. godina


2/231

Autor

Ime i prezime: Vladimir M. NediDatum i mesto roenja: 19. septembar 1965. godineSadanjezaposlenje: Pukovodilac Centra za informatiku i izdavatvoFilolokoumetnikogfakulteta u Kragujevcu i saradnik na Visokoj tehnikojkoliu Kragujevcu

II. Doktorska disertacija

Naslov: RAZVOJ MODELA UPRAVLJANJA INOVACIJAMA ZA UNAPREENJEPOSLOVNE IZVRSNOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEABroj stranica: 235; Prilog : 130 stranica u elektronskom oblikuBroj slika: 105; Broj tabela: 18Broj bibliografskih podataka: 206Ustanova i mesto gde je rad izraen: Fakultet inenjerskihnauka, Univerzitet uKragujevcu

Naunaoblast (UDK):mainskoinenjerstvoUDK 007:658.5]:004(043.3)

Mentor: Vanredni profesordr Milan Eri

III. Ocena i odbrana

Datum prijave teme: 28.04.2014.god.Broj odluke i datum prihvatanja doktorske disertacije:

Komisija za ocenu podobnosti teme i kandidata:1. Dr Slavko Arsovski, redovni profesor

2. Dr Miladin Stefanovi, vanredni profesor3. Dr Aleksandar Vujovi, docent4. Dr Rajko uki, docent5. Dr Milan Eri, vanredni profesorKomisija za ocenu doktorske disertacije:

1. Dr Slavko Arsovski, redovni profesor

2. Dr Slobodan Cvetanovi, redovni profesor3. Dr Miladin Stefanovi, redovni profesor4. Dr Rajko uki, docent5. Dr Milan Eri, vanredni profesorKomisija za odbranu doktorske disertacije:

1. Dr Slavko Arsovski, redovni profesor

2. Dr Slobodan Cvetanovi, redovni profesor3. Dr Miladin Stefanovi, redovni profesor4. Dr Rajko uki, docent5. Dr Milan Eri, vanredni profesorDatum odbrane disertacije:


3/231

3

Predgovor

Pravo putovanje ka novom ne initraenjenovih vidika,potrebne su nove oi."

Marsel Prust

Znanje i inovacije su glavna pokretakasnaga 21. veka. Put ka drutvugde jeznanje u svojoj najirojformi glavna i univerzalna vrednost modaje nedostian, ali

je po mom dubokom ubeenjujedini ispravan.

Disertacija nudi konkretnu metodologiju, model i praktina reenja zamenadmenttokovima znanja i procesa inovacija, testirana u realnom okruenju, naprimeru malih i srednjih proizvodnih preduzea. Nadam se da e pomoi kaoskromni putokaz na putu ka drutvuzasnovanom na znanju.

Imao sam sreuda tokom rada na disertaciji budem okruenpametnim idejamai nesebinimprofesionalnim savetima ljudi koji su me podsticali i motivisali. Velikuzahvalnost na pomoi dugujem mnogima, pa neka mi ne zamere oni koje unenamerno izostaviti ili zaboraviti. Takoe, redosled u spisku koji sledi je potpunoproizvoljan:

Milan Despotovi, Milan Eri, Slavko Arsovski, Miladin Stefanovi, Rajkouki, Slobodan Cvetanovi, Sran i Vladan Atanasijevi, Zoran Mirovi, MilutinBogdanovi, Duan Begovi, Vojislav Ilii CELUS (Centar za likovno usavravanje),Dragan kevin, FILUM (Filoloko umetniki fakultet). Preduzea: EWG, KU,

IMLEK, GRANICE, MEGGLE, JAFFA, HEINEKEN, BAMBI, STRAUSS ADRIATIC,TELEGROUP, QUALITASS i mnoga druga.

Posebnu zahvalnost dugujem mojim roditeljima, mom bratu Sai, Danijeli ideci: Leni, Loli, Davidu, Dariju i Davoru koji su mi pomagali i bodrili me tokomizrade ovog rada.

U Kragujevcu, 2015. godine
http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287http://citati.hr/citat-287


4/231

4

REZIME

RAZVOJ MODELA UPRAVLJANJA INOVACIJAMA ZA UNAPREENJEPOSLOVNE IZVRSNOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Globalizacija svetske ekonomije, kao i stepen njene kompleksnosti, dovela je do toga da

je znanje postalo glavni resurs, kako nacija tako i pojedinih ekonomskih subjekata. U skladusa tim, inovativnost je postala kljuni uslov kako globalne tako i lokalne konkurentnostiorganizacije. Postavljanjem znanja kao centralnog resursa, svetska ekonomija se ubrzanotransformieu ekonomiju znanja i inovacija.

Primarni problem preduzeanije nedostatak ideja, venedostatak stratekog pristupapodsticanju inovativnih ideja, sposobnosti da se oceni vrednost potencijalne inovacije, atakoe je neophodno da se inovacija na sistematski nainpravovremeno implementira uzpotpunu realizaciju procenjene vrednosti. Navedene probleme mogue je reitikroz procesupravljanja inovacijama uz podrkuodgovarajuihinformatiko-tehnolokihreenja.

Nauni cilj doktorske disertacije je razvoj originalne metodologije, kao i praktinogsoftverskog reenja u procesu upravljanja inovacijama kao uslova za poveanje poslovneizvrsnosti malih i srednjih preduzea (u daljem tekstu MSP). Teite metodologijepredstavlja aktiviranje potencijala dokumentacije sistema menadmentakao katalizatora uprocesu modeliranja i primene kako inovacionih procesa, tako i novih poslovnih paradigmi.

Ciljna grupa istraivanja su proizvodna MSP, koja ine veoma znaajan segmentsrpske privrede i, kao takva, trebalo bi da budu pokretakasnaga ekonomskog razvoja. Uistraivanju su koriena iskustva steena pri implementaciji originalno razvijenihsoftverskih reenja kako u oblasti upravljanja dokumentacijom, tako i u oblasti inoviranjaposlovnih procesa u etiri organizacije iz oblasti prehrambene industrije (etiri studije

sluaja).Rezultati sprovedenih istraivanja prikazani su kroz autorski razvijene programe zastatistikuobradu podataka i za procenu dostignute poslovne izvrsnosti (bazirane na EFQM2013 metodologiji).

Na taj nain, pokazana je praktinaprimena razvijene metodologije, kao i njen uticaj napromenu inovacionog potencijala i poslovne izvrsnosti MSP.

Kljune rei: menadment sistema, kvalitet, inovativnost, upravljanje dokumentacijom,upravljanje voenodogaajima.


5/231

5

ABSTRACT

DEVELOPMENT OF INNOVATION MANAGEMENT MODEL FOR IMPROVING

BUSINESS EXCELLENCE OF SMALL AND MEDIUM ENTERPRISES

The globalization of the world economy, together with its complexity, has madeknowledge the main resource of nations as well as individual economic entities. Innovationhas, consequently, become a key requirement for both global and local competitiveness of anorganization. With knowledge as a central resource, the world economy is being rapidlytransformed into knowledge and innovation economy.

The primary problem of an enterprise is not the lack of ideas but the lack of strategicapproaches to implementing innovative ideas and the ability to assess the potential value ofan innovation. Furthermore, it is necessary that innovation should be implemented in asystematic and timely manner so that its estimated value should be fully realized. The aforementioned problems can be solved by means of innovation management accompanied by

appropriate information technology solutions.The scientific objective of this dissertation is to develop innovative methodology as

well as practical software solutions in the process of innovation management to increasebusiness excellence of small and medium-sized enterprises (SMEs). The methodologyfocuses on the activation of documentation management system potential as a catalyst in theprocess of modeling and application of process innovation and new business paradigms.

The target group of the research are manufacturing SMEs, which make up a significantsegment of Serbian economy and should be the driving force of economic development. Theresearchers used the experience gained in the implementation of the originally developed

software solutions in the fields of document management and business process innovation infour food processingenterprises (four case studies).

Research results are presented by means of author-developed programs for statisticaldata processing and business excellence assessment (based on the EFQM 2013 methodology).

In this way, the practical application of the developed methodology is demonstratedtogether with its impact on the SMEs' innovation potential and their business excellence.

Keywords: management system, quality, innovation, document management, event-based

management.


6/231

6

Sadraj

PREDGOVOR................................................................................................................................. 3

REZIME ......................................................................................................................................... 4

ABSTRACT .................................................................................................................................... 5

SARAJ ....................................................................................................................................... 6

SPISAK SLIKA ................................................................................................................................ 9

SPISAK TABELA ........................................................................................................................... 12

LISTA SKRADENICAKORIDENIHU RADU ..................................................................................... 13

TERMINOLOKEODREDNICE AUTORA ......................................................................................... 15

UVODNA RAZMATRANJA ............................................................................................................ 17

1. UVOD ................................................................................................................................. 18

1.1. CILJ ISTRAIVANJA..................................................................................................................... 20

1.2. TEORIJSKE OSNOVE ISTRAIVANJA................................................................................................ 22

1.3. OSNOVNE HIPOTEZE.................................................................................................................. 24

1.4. METODE,MODELI,TEHNIKE,PRISTUPI I ALATI PRIMENJENE U ISTRAIVANJU....................................... 24

1.5. OEKIVANIREZULATATI............................................................................................................. 25

1.6. OKVIRNI SADRAJDISERTACIJE.................................................................................................... 25

I DEO UPRAVLJANJE KVALITETOM U FUNKCIJI POSTIZANJA POSLOVNE IZVRSNOSTI ..................... 29

1. KVALITET KAO VIZIJA BUUDNOSTI ..................................................................................... 30

1.1. OSNOVNI POJMOVI I TUMAENJEKVALITETA................................................................................. 30

1.2. OSNOVNE DIMENZIJE KVALITETA................................................................................................. 32

1.3. EVOLUCIJA SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM............................................................................. 34

2. UPRAVLJANJE KVALITETOM I STANDARDIZACIJA ................................................................. 40

2.1. PRVI STANDARDI ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM............................................................................. 40

2.2. STANDARDI SERIJE ISO9000 ..................................................................................................... 42

2.3. PRINCIPI STANDARDA ISO9001:2008 ........................................................................................ 44

3. STANDARD ISO 9001:2008 KAO TEMELJ TQM-A I POSLOVNE IZVRSNOSTI ............................. 46

3.1. PODRUJEPRIMENE,NORMATIVNE REFERENCE,TERMINI I DEFINICIJE................................................ 46

3.2. ZAHTEVI ZA SISTEM UPRAVLJANJA KVALITETOM (ISO9001:20084) ............................................. 47


7/231

7

3.3. ODGOVORNOST RUKOVODSTVA (ISO9001:20085) .................................................................. 51

3.4. UPRAVLJANJE RESURSIMA (ISO9001:20086) .......................................................................... 55

3.5. REALIZACIJA PROIZVODA (ISO9001:20087) ............................................................................ 57

3.6. MERENJE,ANALIZA I POBOLJANJE(ISO9001:20088) .............................................................. 623.7. KVALITET KAO VIZIJA BUDUNOSTIISO9000:2015 .................................................................... 66

II DEO KONCEPT TQM-A I MODELI POSLOVNE IZVRSNOSTI ........................................................ 67

1. TOTALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM (TQM) I POSLOVNA IZVRSNOST ................................ 68

1.1. VIZIJA KVALITETA -PUT KA IZVRSNOSTI......................................................................................... 68

1.1.1 VIZIJA,MISIJA I POLITIKA ORGANIZACIJE........................................................................................ 70

1.1.2 STRATEGIJA I CILJEVI ORGANIZACIJE.............................................................................................. 72

1.2. POJAM TQM-A....................................................................................................................... 74

1.3. KONCEPT TQM ........................................................................................................................ 76

1.4. KONCEPT I MODELI POSLOVNE IZVRSNOSTI.................................................................................... 801.4.1 DEMINGOV MODEL IZVRSNOSTI.................................................................................................. 83

1.4.2 MALKOLM BALDRIDMODEL IZVRSNOSTI (MBNQA) ..................................................................... 84

1.4.3 EFQMMODEL POSLOVNE IZVRSNOSTI......................................................................................... 86

III DEO UPRAVLJANJE TOKOVIMA ZNANJA I INOVACIJAMA KAO PREDUSLOV ZA POSTIZANJE

POSLOVNE IZVRSNOSTI ............................................................................................................... 90

1. ZNANJE KAO FAKTOR USPEHA ............................................................................................ 91

1.1. ZNANJE KAO RESURS PROIZVODNJE.............................................................................................. 91

1.2. UPRAVLJANJE TOKOVIMA ZNANJA................................................................................................ 95

2. INOVACIJE I INOVATIVNOST ................................................................................................ 98

2.1. POJAM INOVACIJA I INOVATIVNOSTI............................................................................................. 98

2.2. VRSTE INOVACIJA.................................................................................................................... 101

2.3. INOVACIJA KAO KLJUNIBIZNIS PROCES...................................................................................... 105

2.4. MODELI TEHNOLOKIHINOVACIJA............................................................................................. 108

2.5. GENERACIJE INOVACIJA............................................................................................................ 111

2.6. IZVORI I MOGUIPRISTUPI INOVACIJAMA.................................................................................... 119

2.7. INOVACIJE KAO FAKTOR POBOLJANJAPOSLOVNIH PERFORMANSI PREDUZEA................................... 124

IV DEO RAZVOJ MODELA I APLIKATIVNOG REENJAZA QDMS ................................................... 132

1. RAZVOJ MODELA ZA UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM QMS-A ........................................ 133

1.1. DOKUMENTACIJA I NJENA STRUKTURA........................................................................................ 133

1.2. PREDLOENILOGIKIMODEL UPRAVLJANJA DOKUMENTACIJOM...................................................... 135

2. RAZVOJ APLIKATIVNOG REENJAZA UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM ............................ 142

2.1. DEFINISANJE CILJA I NAMENE APLIKACIJE..................................................................................... 142

2.2. LOGIKAPOSTAVKA APLIKACIJE................................................................................................. 143

2.2.1 ADMINISTRATORSKI MOD APLIKACIJE......................................................................................... 144

2.2.2 KORISNIKIMOD APLIKACIJE..................................................................................................... 145

2.3. ALGORITAM KORIENJAAPLIKACIJE.......................................................................................... 146


8/231

8

2.4. RAZVOJNA PLATFORMA APLIKACIJE............................................................................................ 149

2.5. FAZE RAZVOJA APLIKACIJE........................................................................................................ 152

2.6. TROAKVLASNITVA(TCO)APLIKACIJE...................................................................................... 154

V DEO RAZVOJ MODELA ZA INAMIKUEVALUACIJU INOVACIJA (SA STUDIJOM SLUAJAU

PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI) I ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA ................................................ 157

1. RAZVOJ MODELA ZA INAMIKUEVALUACIJU INOVACIJA ................................................. 158

1.1. GLOBALNI TRENDOVI............................................................................................................... 158

1.2. QDMSKAO KATALIZATOR EDPARADIGME................................................................................. 161

1.2.1 USLUGAMA ORIJENTISANA ARHITEKTURA (SOA) .......................................................................... 162

1.2.2 QDMSKAO PROTOTIPSKA PLATFORMA I KATALIZATOR EDPARADIGME........................................... 165

1.2.3 HACCPI ED/BAM/CEPPRINCIPI............................................................................................ 169

1.3. METODOLOGIJA PRISTUPA....................................................................................................... 171

1.3.1 DEFINISANJE FOKUSA INOVACIJE PROCESA.................................................................................. 1731.3.2 MODELIRANJE PROTOTIPA INOVACIJE PROCESA............................................................................ 176

1.3.3 SIMULACIJA /PROTOTIPSKA PRIMENA INOVACIJE PROCESA............................................................ 177

1.3.4 IMPLEMENTACIJA I PRIMENA INOVACIJE PROCESA......................................................................... 177

1.3.5 MONITORING,ANALIZA I OPTIMIZACIJA INOVACIJE PROCESA.......................................................... 178

1.4. PRIMER PRIMENE INOVACIJE PROCESA U PRAKSISTUDIJA SLUAJA................................................ 178

2. ANALIZA UTICAJA IMPLEMENTACIJE QDMS-A .................................................................... 189

2.1. VIEKRITERIJUMSKAANALIZA SAWMETODOM............................................................................ 190

2.2. PARETO ANALIZA.................................................................................................................... 193

2.3. ANALIZA SAMOOCENJIVANJA IZVRSNOSTI PREMA EFQM2013METODOLOGIJI................................. 199ZAKLJUNARAZMATRANJA ...................................................................................................... 205

ZAKLJUAK ............................................................................................................................... 206

LITERATURA ............................................................................................................................. 213

PRILOG: OPIS FUNKCIONALNOSTI SOFTVERSKOG REENJA........................................................ 230


9/231

9

Spisak slika

SLIKA 1 DIMENZIJE KVALITETA (MODIFIKOVANO PREMA PEI-RAKANOVI,2008) ............................................ 33

SLIKA 2 RAZVOJ UPRAVLJANJA KVALITETOM PO FAZAMA (MODIFIKOVANO PREMA PEI-RAKANOVI,2008) ......... 35

SLIKA 3 INTEGRISANI SISTEM UPRAVLJANJA................................................................................................... 38

SLIKA 4 HIJERARHIJA STANDARDA............................................................................................................... 42

SLIKA 5 STRUKTURA SERIJE STANDARDA ISO9000(MODIFIKOVANO PREMA TRICKER,2014).............................. 43SLIKA 6 OSAM PRINCIPA UPRAVLJANJA KVALITETOM....................................................................................... 44

SLIKA 7 LANAC SNABDEVANJA.................................................................................................................... 47

SLIKA 8 PROCESNI PRISTUP SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM (MODIFIKOVANO PREMA ISO) ............................. 48

SLIKA 9 ZAHTEVI ZA SISTEM UPRAVLJANJA KVALITETOM.................................................................................. 48

SLIKA 10 STRUKTURA PROCESA (MODIFIKOVANO PREMAARSOVSKI,2007) ....................................................... 49

SLIKA 11 DOKUMENTACIJA SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM...................................................................... 50

SLIKA 12 ODGOVORNOST RUKOVODSTVA..................................................................................................... 52

SLIKA 13 ORGANIZACIJA U OKRUENJUZAINTERESOVANIH STRANA................................................................... 53

SLIKA 14 PREISPITIVANJE OD STRANE RUKOVODSTVAULAZI,IZLAZI,DOKUMENTACIJA....................................... 55

SLIKA 15 UPRAVLJANJE RESURSIMA............................................................................................................. 56SLIKA 16 REALIZACIJA PROIZVODA.............................................................................................................. 57

SLIKA 17 PROJEKTOVANJE I RAZVOJ (MODIFIKOVANO PREMA PEI-RAKANOVI,2008) ..................................... 59

SLIKA 18 PROCES NABAVKE....................................................................................................................... 60

SLIKA 19 PROCES PROIZVODNJE.................................................................................................................. 61

SLIKA 20 MERENJE,ANALIZA I POBOLJANJE................................................................................................. 62

SLIKA 21 ODNOS KOREKTIVNIH I PREVENTIVNIH MERA I POBOLJANJA............................................................... 65

SLIKA 22 PUT ORGANIZACIJE KA IZVRSNOSTI (MODIFIKOVANO PREMA HELETA,2008) ......................................... 69

SLIKA 23 EFEKTI POSTAVLJANJA ZAJEDNIKEVIZIJE ZA SVE ZAPOSLENE............................................................... 71

SLIKA 24 ORGANIZACIJA U OKRUENJU........................................................................................................ 73

SLIKA 25 MODEL SWOTANALIZE............................................................................................................... 73SLIKA 26 PERSPEKTIVE ORGANIZACIJE.......................................................................................................... 74

SLIKA 27 METODE,ALATI I TEHNIKE U TQM-U.............................................................................................. 78

SLIKA 28 GENERIKIMODEL KONCEPTA POSLOVNE IZVRSNOSTI (MODIFIKOVANO PREMA HELETA,2008) ............... 81

SLIKA 29 QMSPREMA ZAHTEVIMA ISO9001KAO PREDUSLOV IZVRSNOSTI...................................................... 82

SLIKA 30 MODEL MBNAGRADE ZA POSLOVNU IZVRSNOST.............................................................................. 84

SLIKA 31 MODEL EVROPSKE NAGRADE ZA ZA POSLOVNU IZVRSNOST (MODIFIKOVANO PREMA THE EFQMEXCELLENCE

MODEL IN ACTION,2000) .................................................................................................................. 87

SLIKA 32 EVROPSKE NAGRADE ZA KVALITET:DETALJNA STRUKTURA I PARALELA SA ISOSTANDARDIMA................... 89

SLIKA 33 KORACI OD PODATAKA DO ZNANJA................................................................................................. 92

SLIKA 34 3DPROSTOR ZNANJA (MODIFIKOVANO PREMAAL-HAWARI &HASAN,2007) ...................................... 92SLIKA 35 KONTINUM IMPLICITNO -EKSPLICITNOG ZNANJA............................................................................... 93


10/231

10

SLIKA 36 STRATEKAMAPA -REPREZENACIJA ZNANJA KAO IZVORITANOVE VREDNOSTI ORGANIZACIJE (MODIFIKOVANO

PREMA ............................................................................................................................................ 95

SLIKA 37 INTEGRISANI CIKLUS UPRAVLJANJA TOKOVIMA ZNANJA (MODIFIKOVANO PREMA DALKIR,2013) .............. 97

SLIKA 38 DIMENZIJE OPSEGA INOVACIJA (MODIF.PREMA TIDD,PAVITT &BESSANT,2001) ............................... 105SLIKA 39 INOVACIONI PROCES (MODIFIKOVANO PREMA TIDD,PAVITT &BESSANT,2001)) ................................ 106

SLIKA 40 POZICIJA FENOMENA INOVACIJE U ODNOSU NA ZNANJE (JEDAN MOGUIPOGLED) ............................... 107

SLIKA 41 MODEL INOVATIVNE ORGANIZACIJE (MODIFIKOVANO PREMA TIDD,PAVITT &BESSANT,2001) ............. 108

SLIKA 42 UMPETEROV MODEL PREDUZETNIKIHINOVACIJA (MODIFIKOVANO PREMA POKRAJAC,1994:59) ....... 109

SLIKA 43 UMPETEROV MODEL UPRAVLJANJA INOVACIJAMA U VELIKIM PREDUZEIMA(MODIFIKOVANO PREMA

POKRAJAC,1994:60) ..................................................................................................................... 110

SLIKA 44 MODEL PRVE GENERACIJE INOVACIJA (MODIFIKOVANO PREMA ) ....................................................... 112

SLIKA 45 MODEL DRUGE GENERACIJE INOVACIJA (MODIF.PREMA MROCZKOWSKI,2011)................................. 112

SLIKA 46 MODEL TREEGENERACIJE INOVACIJA (MODIF.PREMA MROCZKOWSKI,2011) ................................... 113

SLIKA 47 MODELETVRTE

GENERACIJE INOVACIJA (MODIF.PREMA MROCZKOWSKI,2011) .............................. 114SLIKA 48 MODEL PETE GENERACIJE INOVACIJA (MODIF.PREMA MROCZKOWSKI,2011) .................................... 115

SLIKA 49 POREENJEZATVORENOG I OTVORENOG MODELA INOVACIJE (MODIFIKOVANO PREMA CHESBROUGH,2006))

.................................................................................................................................................... 119

SLIKA 50 KUNOV MODEL PROCESA NAUNOGRAZVOJA (MODIFIKOVANO PREMA CVETANOVI,DESPOTOVI &

MLADENOVI,2012)STR.151. ........................................................................................................ 121

SLIKA 51 TEHNOLOKASKRIVA (MODIF.PREMA CVETANOVI,DESPOTOVI &MLADENOVI,2012) ................. 124

SLIKA 52 PIRAMIDA DOKUMENTACIJE SISTEMA KVALITETA............................................................................. 134

SLIKA 53 PRIKAZ ODNOSA ELEMENATA SISTEMA KVALITETA I SISTEMA DOKUMENATA U ORGANIZACIJI.................. 135

SLIKA 54 PROMENA PARADIGME DOKUMENTACIJE...................................................................................... 135

SLIKA 55 PROCESI INFORMACIONOG PODSISTEMA ZAOBEZBEENJE

KVALITETA NA NULTOM NIVOU DEKOMPOZICIJE(SSADIJAGRAM) ............................................................................................................................. 137

SLIKA 56 INFORMACIONI PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM (OSNOVNI PROCESI NA PRVOM NIVOU

DEKOMPOZICIJE) ............................................................................................................................. 138

SLIKA 57 INFORMACIONI PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM (OSNOVNI PROCESI NA DRUGOM NIVOU

DEKOMPOZICIJE) ............................................................................................................................. 139

SLIKA 58 INFORMACIONI PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM (DIJAGRAM ENTITETA I RELACIJA) ........ 141

SLIKA 59 LOGIKIPRIKAZ MRENE VARIJANTE PROGRAMA............................................................................ 144

SLIKA 60 EMATSKI PRIKAZ IZRADE NACRTA I NJEGOVOG KANDIDOVANJA ZA DOKUMENT QMS-A........................ 146

SLIKA 61 EMATSKI PRIKAZ TOKA DOKUMENTA QMS-A................................................................................ 147

SLIKA 62 EMATSKI PRIKAZ DISTRIBUCIJE DOKUMENATA QMS-A................................................................... 147SLIKA 63 ALGORITAM KORIENJAAPLIKACIJE............................................................................................. 148

SLIKA 64 KLIJENT SERVER ARHITEKTURA.................................................................................................... 150

SLIKA 65 FAJL SERVER ARHITEKTURA......................................................................................................... 150

SLIKA 66 PLAN AKTIVNOSTI ZA IMPLEMENTACIJU PROGRAMA ZA UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM...................... 152

SLIKA 67 OBJEKTNI MODEL APLIKACIJE....................................................................................................... 153

SLIKA 68 FIZIKAREALIZACIJA MODELA PODATAKA OBJEKTA DOKUMENTI........................................................ 154

SLIKA 69 POJEDNOSTAVLJENI TCOMODEL................................................................................................. 155

SLIKA 70 PARALELNI ASPEKTI QAI ITMETASISTEMA NA POSLOVNI SISTEM....................................................... 162

SLIKA 71 SOA/EDKOMPLEMENT ZASNOVAN NA PUBLISH/SUBSCRIBEPARADIGMI (MODIFIKOVANO PREMA KONG,

JUNG &PARK,2009) ...................................................................................................................... 163


11/231

11

SLIKA 72 EMA TOKA PROCESA KROZ SILOS ORGANIZACIONU STRUKTURU........................................................ 164

SLIKA 73 EMATSKI PRIKAZ KOMPLEMENTARNIH ODNOSA SOAI EDAARHITEKTURE......................................... 165

SLIKA 74 PROIRENIMODEL PROCESA UPRAVLJANJA DOKUMENTACIJOM......................................................... 166

SLIKA 75 INFORMACIONI PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZAPISIMA SA IMPLEMENTACIJOM EDPARADIGME (SSADIJAGRAM)..................................................................................................................................... 167

SLIKA 76 INFORMACIONI PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZAPISIMA SA IMPLEMENTACIJOM EDPARADIGME (DIJAGRAM

ENTITETA I RELACIJA) ........................................................................................................................ 168

SLIKA 77 ALGORITAM KORIENJAAPLIKATIVNOG MODULA ZA UPRAVLJANJE ZAPISIMA..................................... 169

SLIKA 78 METODOLOKICIKLUS INOVACIJE PROCESA, CIKLUS IZRADE DOKUMENTA I CIKLUS TOKA ZNANJA............ 172

SLIKA 79 ITKONFIGURACIJA ZA PODRKUCIKLUSU INOVACIJE POSLOVNOG PROCESA......................................... 173

SLIKA 80 PROCESIRANJEDOGAAJA.......................................................................................................... 174

SLIKA 81 PREDIKTIVNO MODEL PRETRAGE PODATAKA.................................................................................. 175

SLIKA 82 BLACKBOXMODEL PRETRAGE PODATAKA..................................................................................... 176

SLIKA 83 DIJAGRAM EDMREE

SAKUPLJANJE,ANALIZA I PRIJEM SIROVOG MLEKA U MLEKARI.......................... 180SLIKA 84 RUDARENJE PODATAKA (DATA MINING)I VIZUELIZACIJA REZULTATA................................................... 181

SLIKA 85 DIJAGRAM TOKA OBRAZACA QDMS-A......................................................................................... 182

SLIKA 86 OBRAZAC U PRIMENI KOJIM SE DEFINIESCENARIO DOGAAJA(REDOSLED,IZMERENE VREDNOSTI,KONTEKST)

KOD DNEVNOG PRIJEMA SIROVOG MLEKA............................................................................................ 183

SLIKA 87 FORMA ZA DEFINISANJE FUNKCIONALNOG I VREMENSKOG TOKA ZAPISA (HODOGRAMA) ........................ 184

SLIKA 88 OCENE KOMPETENCIJA (RADARRATING)I DOSIJE OBUENOSTIOSOBE............................................. 185

SLIKA 89 FORMA ZA INICIRANJE I UPOTREBU ZAPISA..................................................................................... 186

SLIKA 90 RELACIONI MODEL ZA PUBLIKOVANJE I PRETPLATU PODATAKA O DOGAAJIMA.................................... 187

SLIKA 91 FORMA ZA PREGLED PRETPLAENIHDOGAAJA.............................................................................. 187

SLIKA 92 PROIZVOAI

MLEKA

STRUKTURA PREMAPROSENOJ

DNEVNOJKOLIINI

......................................... 188SLIKA 93 NEUSAGLAENOMLEKOSTRUKTURA PREMA HEMIJSKO-FIZIKIMPARAMETRIMA............................... 188

SLIKA 94 GRAFIKIPRIKAZ VIEKRITERIJUMSKEANALIZE UTICAJA QDMS-A NA INOVIRANJE PROCESA................... 193

SLIKA 95 GLAVNI MENI SOFTVERA ZA STATISTIKUOBRADU PODATAKA........................................................... 194

SLIKA 96 MENI ZA KREIRANJE PARETO PROJEKATA I DIJAGRAMA.................................................................... 195

SLIKA 97 FORMA ZA PREGLED I PARETO ANALIZU PODATAKA......................................................................... 196

SLIKA 98 PARETO DIJAGRAM SA KUMULATIVNOM KRIVOM PO NOMINALNOJ VREDNOSTI ZA ZBIRNE PODATKE (SVA

ETIRIPOSMATRANA PREDUZEA) ...................................................................................................... 197

SLIKA 99 PARETO DIJAGRAMI PO POSMATRANIM PREDUZEIMA.................................................................... 198

SLIKA 100 GLAVNI MENI SOFTVERA ZA SAMOOCENJIVANJA........................................................................... 200

SLIKA 101 FORMA ZA UNOS I AURIRANJEREZULTATA SAMOOCENJIVANJA...................................................... 201SLIKA 102 DIJAGRAM ZA PRIKAZ REZULTATA PODKRITERIJUMA (SA OPISOM PODKRIT.) ...................................... 201

SLIKA 103 SUMARNI PREGLED REZULTATA SAMOVREDNOVANJAPREDUZEAPRE I POSLE INOVACIJE PROCESA....... 202

SLIKA 104 PREGLED REZULTATA (%)SAMOVREDNOVANJA PREDUZEA PRE I POSLE INOVACIJE PROCESA............... 203

SLIKA 105 SUMARNI REZULTATI SAMOVREDNOVANJA PO EFQM ................................................................... 204


12/231

12

Spisak tabela

TABELA 1 PRIMERI PARAMETARA PROCESA................................................................................................... 63

TABELA 2 STRUKTURA KRITERIJUMA I NJIHOVIH VREDNOSTI KOD MBMODELA................................................... 84

TABELA 3 KRITERIJUMI EVROPSKE NAGRADE ZA KVALITET................................................................................ 87

TABELA 4 UPOREDNI PREGLED OSOBINA IMPLICITNOG I EKSPLICITNOG ZNANJA................................................... 93

TABELA 5 OSNOVI OBLICI INOVACIJA PREMA OECDMETODOLOGIJI................................................................ 101TABELA 6 PET GENERACIJA INOVACIJA....................................................................................................... 115

TABELA 7 PROBLEMI PARCIJALNOG TRETIRANJA INOVACIJE............................................................................ 116

TABELA 8 PREPREKE KOD OTVORENE INOVACIJE ZA MALA I SREDNJA PREDUZEA............................................... 130

TABELA 9 OBJANJENJEZNAENJASIMBOLA............................................................................................... 136

TABELA 10 GRUBA UPOREDNA ANALIZA KLIJENT I FAJL SEVER ARHITEKTURA..................................................... 151

TABELA 11 TCOKRITERIJUMI APLIKATIVNOG REENJAZA UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM............................... 155

TABELA 12 MAPIRANJE HACCPI EDPRINCIPA........................................................................................... 170

TABELA 13 PRIKAZ FUNKCIJE PROCESIRANJADOGAAJASA NIEG NA VIISEMANTIKINIVO................................ 174

TABELA 14 PARALELNI PRIKAZ SLOJEVA EDBAPLIKACIJE I DOKUMENTACIJE QMS-A.......................................... 176

TABELA 15 ANALIZIRANA PREDUZEA........................................................................................................ 190TABELA 16 KRITERIJUMIUKLJUENIU ANALIZU........................................................................................... 191

TABELA 17 EKSPERTSKE OCENE RAZLIKE ODABRANIH FAKTORA I ANALIZA ALTERNATIVA...................................... 192

TABELA 18 KATEGORIJE ANALIZIRANIH AKTIVNOSTI...................................................................................... 194


13/231

13

Lista skraenicakorienihu radu

Skraenica engleski srpskiBAM Business Activity Monitoring Nadgledanje poslovnih aktivnostiBE Business Excellence Poslovna izvrsnostBI Business Intelligence Poslovna inteligencijaBPM Business Process Management Upravljanje poslovnim procesimaBPR Business Process Reengineering Reininjeringposlovnih procesaBRC British Retail Consortium Konzorcijum britanskih prodavacaCCP Critical Control Point Kritine kontrolne takeCEP Complex Event Processing Kompleksna obrada dogaaja

CRMCustomer RelationshipManagement

Menadmentodnosima sa kupcima

DBMS Database Management SystemsSistemi za menadmentbazamapodataka

ED Event-Driven Upravljanje pomoudogaajaEDA Event-Driven Architecture

Arhitektura zasnovana upravljanjempomoudogaaja

EDBS Event-Driven Based SystemSistem baziran na upravljanjupomoudogaaja

EFQMEuropean Foundation For QualityManagement

Evropska fondacija za upravljanjekvalitetom

ERP Enterprise Resource Planning Upravljanje resursima preduzeaGAP Good Agricultural Practice Dobra poljoprivredna praksa

HACCPHazard Analysis And Critical

Control Points

Analiza rizika i kritine kontrolne

takeIDEF0 Integration Definition

IKTInformation and CommunicationTechnology

Informacione i komunikacionetehnologije

ISOInternational StandardOrganization

Meunarodnaorganizacija zastandardizaciju

IT Information Technology Informacione tehnologijeI&T Inspection and Testing Kontrolisanje i testiranjeIoT Internet of Things Internet stvariJetDBE Microsoft Jet Database Engine

JIT Just In Time Tano na vreme


14/231

14

Skraenica engleski srpski

KPI Key Performance Indicators Kljuni indikatori rezultataOOA Object Oriented Analysis Objektno orijentisana analiza

OS Operating System Operativni sistemPDCA (Plan Do CheckAct) Ciklus: Planiraj-Uradi-Proveri-DelujQA Quality Assurance Osiguranje kvaliteta

QDMSQuality Document ManagementSystem

Sistem za menadmentdokumentima kvaliteta

QMS Quality Management System Sistem menadmentakvalitetaQSA Quality Self Assessment Samoocenjivanje kvalitetaR&D Research and Development Istraivanjei razvojRAD Rapid Application Development Brzi razvoj aplikacijaSAW Simple Additive WeightingSMEs Small and Medium Size Enterpises Mala i srednja preduzeaSMTP Simple Mail Transfer ProtocolSOA Service-Oriented Architecture Arhitektura orijentisana servisimaSOHO Small Office/Home Office Mala kancelarija/KunakancelarijaSPC Statistical Process Control Statistika tehnika kontrole procesaSQL Structured Query Language Struktuirani jezik za upiteSSA Structured System Analysis Strukturna sistemska analiza

SWOTStrengths, Weaknesses,Opportunities, Threats

Snage, slabosti, prilike, pretnje

TCO - Total Cost of Ownership Ukupno trokovivlasnitvaTPM Total Productive Maintenance Totalno produktivno odravanjeTQM Total Quality Management Totalno upravljanje kvalitetomTQS Total Quality Society Totalni kvalitet drutvaVBA Visual Basic for ApplicationsGA Genetski AlgoritmiIT Informacione TehnologijeMCP Mala i Srednja Preduzea
http://en.wikipedia.org/wiki/Key_performance_indicatorshttp://en.wikipedia.org/wiki/Key_performance_indicatorshttp://en.wikipedia.org/wiki/Key_performance_indicatorshttp://en.wikipedia.org/wiki/Key_performance_indicatorshttp://en.wikipedia.org/wiki/Key_performance_indicatorshttp://en.wikipedia.org/wiki/Key_performance_indicatorshttp://en.wikipedia.org/wiki/Research_and_developmenthttp://en.wikipedia.org/wiki/Research_and_developmenthttp://en.wikipedia.org/wiki/Research_and_developmenthttp://en.wikipedia.org/wiki/Research_and_developmenthttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Small_office/home_officehttp://en.wikipedia.org/wiki/Research_and_developmenthttp://en.wikipedia.org/wiki/Key_performance_indicators


15/231

15

Terminolokeodrednice autora

Pojam Objanjenje

Metasistem Apstrakcija drugih stvarnih sistema u smislu opisivanja, uoptenja,

modeliranja ili analize tih sistema. Formalno reeno, ako je S sistemsastavljen od objekata O i svojstvenih atributa A, odnosi izmeunjegovihatributa formiraju apstraktne sisteme koji se zovu steene osobine P. Utom sluaju, sistem sastavljen od osobina Pm P i njihovih meusobnihodnosa, moese nazvati meta-sistem sistema S. Sistem S nazivamoreferentni sistem ili domenski sistem. U tom smislu, globalni sistem je

sastavljen od mnogih domenskih sistema, njihovih agregata (sistemisistema) i meta-sistema.

QA metasistem Apstrakcija realnog sistema u pogledu osiguranja kvaliteta (poveanje

zahteva za kvalitet dovela je do uvoenjametasistema osiguranja kvalitetanaroito za proizvodnju i preradu hrane (Casvell, Bredahl, a Hooker(1998)). Komponente QA meta sistema su ISO 9000 (generiki QA metasistem), HACCP (Analiza rizika i kritine kontrolne take); OHSAS(bezbednost i zdravstvena zatitana radu) itd.

IT metasistem Apstrakcija realnog sistema u smislu informacionih i komunikacionih

tehnologija. Komponente IT metasistema su ERP (Enterprise ResourcePlanning sistem), BI (Business Intelligence), BA (Poslovne aplikacije), CRM

(Customer relationship management), DM (upravljanje dokumentima),EDBS/BAM/CEP (sistemi bazirani na upravljanju dogaajima,nadgledanju poslovnih aktivnosti i procesiranju kompleksnih poslovnih

dogaaja), itd.

Dinamikaevaluacija

Odreenioblik evaluacije koji je stalan i integrisan u proces ili odreenuaktivnost. Posebne karakteristike dinamikeevaluacije su da obuhvata svepovezane elemente kao tosu ocenjivanje, praenje, procenjivanje, itd, alikao nerazdvojni deo procesa ili aktivnosti evaluacije. Prema tome,

dinamikaevaluacija odmah daje povratnu informaciju za direktno


16/231

16

Pojam Objanjenje

unapreenjeu svakom momentu procesa.

Benmarking Benmarking je kontinuirani proces identifikacije, razumevanja iprilagoavanja opreme, postupaka, proizvoda i usluga organizacije sanajboljim uporedivim rezultatima u cilju poboljanjasopstvenogposlovanja (Moriarty & Smallman, 2009; Heleta, 2010).

Samo-

ocenjivanje

Pozitivan i konstruktivan nain fokusiranja i prioritizacije napora ukontinualnim poboljanjimai inovacijama, kao i nain merenja ostvarenihpromena koja se kontinuirano ponavljuju.

Poslovnaizvrsnost

Model poslovne izvrsnosti predstavlja kreativni okvir za definisanjekriterijuma koji koriste metod benmarkinga u cilju ocenjivanjapostignutog nivoa i kreiranja puta ka viimnivoima izvrsnosti. (Heleta,2010)

Menadment(Management)

Upravljanje u iremsmislu koordinirane efikasne i efektivne aktivnostiljudi radi ostvarivanja zadataka i ciljeva uz raspoloiveresurse. Autor udisertaciji koristi menadmentili upravljanje u zavisnosti od subjektivnogdoivljajakonteksta u tekstu.

Kupac(purchaser)

Kupac u iremsmislu kupac, naruilac, potroa, korisnik. Autor udisertaciji koristi ravnopravno sve navedene termine u zavisnosti odsubjektivnog doivljajakonteksta u tekstu.

Organizacija

(organisation)

Entitet (koji obuhvata institucije, udruenja, preduzea) koji ima zajednikicilj i povezan je sa spoljanjimokruenjem.

Sinergijski

efekat (sinergija)

Efekat proizaaointerakcijom dva ili vieentiteta, ija je vrednost veaodzbira pojedinanih efekata entiteta koji uestvuju u interakciji.

Katalizator Katalizator je entitet, koji se dodaje u interakciju dva ili viedrugihentiteta, da bi se ubrzalareakcija ukupnog sistema (entitet koji smanjuje

energiju potrebnu za aktivaciju nekog sistema).
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0


17/231

17

Uvodna razmatranja


18/231

18

1.

Uvod

Globalno poslovno okruenjese ubrzano menja i ciljevi strategije Evropa2020 za pametan, odriv i ukljuiv rast predstavljaju izazove i prilike zaevropsku industriju. Evropa treba ubrzati nastanak inovacija, pretvarajuinovonastala znanja u nove proizvode i usluge, kao i unapreivati

postojee. Da bi Evropa zadralavodeipoloaj u globalnoj konkurenciji sjakom tehnolokom bazom i industrijskim kapacitetima potrebno jepoveati strateka ulaganja u istraivanje i razvoj u kljunimtehnologijama koje omoguavajurazvoj i brz dolazak do inovacija1.

Znanje i inovacije imaju najveiznaaju razvoju drutva,jood samih poetakaljudske civilizacije. Sa globalizacijom i tehnolokom revolucijom tokom nekolikoposlednjih decenija, znanje je postalo kljuni resurs ekonomskog rasta i razvojanacija. I razvijene i zemlje u razvoju, nastoje da, u to je moguemveem stepenu,podignu nivo vlastite spremnosti za razvoj ekonomije znanja. Promovisanjemkompleksa znanja u centralni razvojni resurs, svetska privreda se ubrzano transformieuekonomiju znanja i inovacija. U skladu sa tim, unapreenje inovativnosti je postalokljuniuslov konkurentnosti organizacija na lokalnom i meunarodnomtritu.

U savremenoj privredi znaajnu ulogu u stvaranju bruto domaeg proizvodapojedinih zemalja imaju mala i srednja preduzea (MSP), koja predstavljaju vaanizvor konkurentnosti i novog zapoljavanja. Sposobnost malih i srednjih preduzeada inoviraju je od velikog znaaja, jer inovacije obezbeujuostvarenje konkurentskeprednosti preduzeima, grani u kojoj ona posluju, kao i privredi u celini. Nova ipostojea inovativna MSP doprinose poveanju ukupne produktivnosti ikonkurentnosti privrede, istiskujui manje efikasna preduzea sa niomproduktivnou. Inovacija je mono sredstvo za nova mala preduzea da uspenouuna trite i promene postojee stanje, i omoguavapostojeimpreduzeimadaodre ili poboljaju svoj poloaj na tritu. Inovativna MSP uestvuju u protoku

1Zvaniniportal okvirnog programa Evropske unije Horizont 2020 za Republiku Srbiju(http://www.horizont2020.rs/)


19/231

19

znanja u okviru inovacionih sistema, sve manje kao pasivni korisnici znanja, a sveviekao znaajanizvor znanja.

Promene u poslovnom okruenju smanjile su strukturne nedostatke malih isrednjih preduzea koje proistiu iz njihove ograniene mogunosti za primenuekonomije obima. Inovativna MSP su postala najznaajniji razvojni potencijalsavremenih ekonomija. Zbog uslova u kojima posluju (naroitou naem lokalnom iregionalnom okruenju), nedovoljno podsticajnog poslovnog ambijenata koji nije udovoljnoj meri prilagoen potrebama razvoja inovativnih MSP, veliki broj malih isrednjih preduzeane prepoznaje znaajrazvoja inovacija ili nema potrebne usloveda u potpunosti realizuje svoj inovacioni potencijal.

Inovativna MSP susreu se sa brojnim ogranienjima, pre svega u pogledu:finansiranja, dostupnosti rezultata aktivnosti istraivakih institucija, pristupameunarodnom tritu, administrativnih barijera i mogunosti angaovanjakvalifikovanih kadrova i dr. Sve to stvara potrebu za sistemskim, dobro osmiljenimpolitikama i konkretnim programima podrke koje treba da omogue malim isrednjim preduzeimada iskoriste svoj razvojni i inovacioni potencijal.

Trend promene broja malih i srednjih preduzea u Srbiji nije praen rastominovativnosti koja bi obezbedila odrivukonkurentsku poziciju sektora MSP. Zbogniskog nivoa razvoja nae privrede, mala i srednja preduzea nisu u potpunostiiskoristila svoje razvojne potencijale. Najvei broj malih i srednjih preduzea svoje

poslovanje i konkurentsku prednost ne zasnivaju na inovacijama i stalnomunapreenju efikasnosti poslovanja. Zato se javlja potreba da se dosadanji modelrazvoja privrede, a pre svega, uloga, mesto i nain podsticanja malih i srednjihpreduzeaunapredi, kako bi se povealanjihova inovativnost i konkurentska mo.

Inovacije predstavljaju komercijalizaciju znanja, pretvaranje ideje i istraivanjau dodatu vrednost proizvoda, procesa ili usluga. Inovacioni proces treba da budepaljivo isplaniran i jasno usmeren u pravcu dobijanja pozitivnog konanogrezultata. Velika ulaganja u aktivnosti istraivanja i razvoja i drugih elemenatainovacionog procesa ne rezultiraju neminovno uspenim inovacijama. Inovacioni

napori i aktivnosti mogu biti pogrenousmereni. Postoji mogunostda dobre idejene budu realizovane zbog nastanka uskog grla u nekom delu inovacionog procesa.

Inovacioni proces je sastavljen od razliitih aktivnosti koje su u meusobnojinterakciji prema jasnom redosledu obavljanja: prikupljanje informacija o problemu,istraivanje (opte ili primenjeno), ideje i razvoj, pronalaenje reenja. Osnovne fazeinovacionog procesa su identifikovanje ideje ili problema (fokusiranje), modeliranjeinovacija (invencija), procena alternativa, donoenje odluka i implementacijainovacije.

Rast globalne konkurencije i poveanje trokova istraivanja i razvoja

primoravaju mala i srednja preduzea da tragaju za novim, otvorenijim vidovima


20/231

20

inovacija, kao i da sarauju sa spoljnim partnerima i razvijaju nove proizvode iliusluge na tritupre svojih konkurenata. Osnovna briga malih i srednjih preduzea

je kako da se najbolje iskoriste unutranjemogunostiistraivanjai razvoja kako bi se

maksimizirala prednost kroz model otvorene inovacije.Uspena strategija otvorene inovacije za mala i srednja preduzea treba da

pronae kreativne naineda iskoristi unutranji inovacioni potencijal i raspoloivespoljne inovacije koje doprinose razvoju preduzea. Mala i srednja preduzea imajuodreene prednosti u inovacionom procesu koje ih ine pogodnim partnerom zapovezivanje, jer su obinomanje transakciono ustrojena i uoptegledano estoimajuvei motiv da budu uspenija od velikih preduzea. Sa druge strane, postoje iproblemi i ogranienjakoja oteavajuprimenu modela otvorenih inovacija u malim isrednjim preduzeima.

MSP imaju manjak resursa, tako da se njihov period planiranja odnosi najviena srednji rok. Nemogunost realnog dugoronog planiranja znaajno umanjujemogunost pristupa malih preduzea rezultatima drugih istraivanja. Malim isrednjim preduzeimanije uvek lako da uuu odrivlanac vrednosti na tritu, jerse fokusiraju samo na kratkorone trinepromocije. Veoma estomala preduzeanemaju ak ni dobro razvijeno srednjorono planiranje tranje, usled ogranienihresursa i nedostataka potrebne mree kontakata. Problem moe da predstavlja ivremensko nepodudaranje okvira istraivanjaspoljnih partnera (npr. univerziteta) sarealnim potrebama malih i srednjih preduzea. Ovo MSP esto ne dozvoljavaagresivan nastup na trituu pravom trenutku i sa pravim proizvodom.

Kao odgovor na prethodno navedene probleme i trendove svetske ekonomije,preduzea, pa u tom kontekstu i MSP, moraju da se prilagode novim i svekompleksnijim zahtevima trita. U skladu sa tim, organizacije primenjuju noveinovativne paradigme u poslovanju koje se neizbeno reflektuju na metasistememenadmentaQMS, kao i na IT metasisteme. MSP ne raspolaumogunostimadapristupaju eksternim resursima u meri u kojoj bi mogli da obezbede adekvatnopraenje ovih trendova. Stoga se postavlja pitanje kako poveati sinergijski efekatinterakcije postojeih QMS i IT metasistema, kako bi se resursni jaz nadomestiointernim izvorima znanja i inovacijama i dostigli postavljeni ciljevi.

1.1. Cilj istraivanja

Jedan od moguih pristupa reavanja problema detektovanja i aktiviranjainovativnih potencijala malih i srednjih preduzeapretpostavlja razvijanje modela zaupravljanje dokumentacijom sistema kvaliteta (koji su fizikinosioci podataka, i to

je jo vanije, metapodataka organizacije kao osnovnog gradivnog elementa

formalizovanog znanja). Meutim, ovaj model zahteva proirenje do nivoa koji e


21/231

21

predstavljati prototipsku platformu za iniciranje, modeliranje i testiranje inovacijaposlovnih procesa. Stoga model mora da obezbedi podatke o uspenosti testiranihprocesa, kao i metodologiju za njihovu tranziciju iz uspenog prototipa u

eksploatacionu verziju.Disertacija prikazuje, kroz autorski konceptualni model i praktinosoftversko

reenjeu prehrambenoj industriji, proces modeliranja, izrade i implementacije jednogmogueg reenja ovog problema. Takoe, koncipirani model prua reenje kako urealnom poslovnom okruenjuizvritiefikasnu, efektivnu i odrivuimplementaciju:

alata za osposobljavanje osoblja i menadmenta da se ukljue kao nosiociredizajna poslovnog sistema prema novoj SOA/BAM/CEP paradigmi, a uzpomobenefita dobijenih implementacijom ISO 9000 + BE (Business Excellence)

metasistema; logike nove paradigme u postojea poslovna reenja i njenog prototipskog

testiranja od strane osoblja i menadmenta, a uz podrku IT osoblja ikonsultanata;

novih i izmenjenih IT reenjakoja su koncipirana prema novoj paradigmi, ali ilogikitestirana kroz prototipsku primenu.

Time bi se testirao potencijal sinergijskog inovativnog efekta za kreiranje koristidobijenih komplementarnom primenom QMS i IT metasistema na poslovni sistem(preduzee), a uz pomoDQMS kao katalizatora inoviranja poslovnih procesa.

Efekti primene predloenog modela i na njemu baziranog praktinogsoftverskog reenja, koji e biti prikazani u ovoj disertacija, dugoronogledano, susledeekoristi:

1) Odrivi razvoj daljeg inoviranja IT metasistema prema datom konceptuoslanjanjem na unutranjeresurse.

2) Podizanje inovacione kulture i znanja srednjeg menadmentau smislu:

implementacije i povezivanja (u praksi se oni najee implementiraju kaoposebni projekti) QMS i IT metasistema, kao slojevi nad istim poslovnimsistemom,

detektovanja poslovnih procesa kao najvrednijeg korporativnog dobra jedneorganizacije i potrebe njihovog agilnog inoviranja, modeliranja, upravljanja ioptimizacije u poslovnom sistemu,

potrebe primene SOA i EDA paradigme u komplementarnom odnosu da bi sepostigla inovativnost, agilnost, preglednost i efektivnost poslovnog sistema ucelini.

3) Transparentnost i razmena inovativnih reenja koja su generisana i koja se

propagiraju kroz organizaciju vertikalno i horizontalno.


22/231

22

Predloena softverska reenja, mogu postati alat za dinamiku evaluaciju ikorekciju kako procesa upravljanja inovacijama tako i procesa upravljanjadokumentacijom kvaliteta. U ovom sistemu je evidentna viestruka povratna sprega

koja omoguava pomenutu dinamiku evaluaciju i korekciju razliitih sistema naosnovu njihovih promena u realnom vremenu.

1.2. Teorijske osnove istraivanja

Inovacije, znanje i preduzetnitvo predstavljaju kljunu determinantuekonomskog rasta, (Cimoli, Dosi, 1995: 243) i unapreenjakonkurentnosti preduzea(Porter, 1985, 2004) i zemalja (Porter, 1990).

Inovativnost preduzea oznaava sposobnost da proizvodi i komercijalnovalorizuje robu i usluge na temelju korienjanovih znanja i vetina. (Porter& Stern,2002). Unapreenjeinovativnosti kljunije uslov ekonomskog napredovanja zemalja(Link & Siegel, 2002), dok politika inovacija oznaava najvaniji instrumentdugoronih strategija privrednog razvoja i unapreenja konkurentnosti zemalja uglobalnoj ekonomiji voenoj znanjem (Cvetanovi, 2002, str. 108; Cvetanovi &Sredojevi, 2012). U dananjim uslovima mogue je obezbediti zadovoljavajuurazvojnu performansu preduzea, kao i respektibilnu konkurentnu poziciju zemljena svetskom tritu iskljuivo pod pretpostavkom zadovoljavajue inovativnosti

njene privrede. (Stefanovi, 2011)Navedene injenicenameuneophodnost primene menadmentparadigmi koje

su se u Evropi i svetu pokazale kao najuspenijeu unapreenjuinovativnosti MSP: a)sistem kvaliteta i b) model poslovne izvrsnosti, kao njegova nadogradnja.

Osnovni preduslovi unapreenja inovativnosti MSP, kao vanog uslovaimplementacije modela njihove poslovne izvrsnosti, predstavljaju:

Primena standarda kvaliteta serije ISO 9000 koja obezbeuje organizacionustrukturu sa jasno definisanim sistemom delegiranja ovlaenja i utvrivanja

odgovornosti na svim nivoima kao i standardizaciju materijala, alata, maina,opreme, radnih zadataka, kvaliteta, kvalifikacija radnika itd.

Informacioni sistem koji pravovremeno obezbeuje pouzdane i aktuelneinformacije svim uesnicimau procesima poslovnog sistema.

Na ovom nivou organizacione kulture postie se integracija informacionihtokova, to je osnovni preduslov za sistematsku primenu osnovnih principa i alatamenadmenta kvaliteta, odnosno, implementaciju modela poslovne izvrsnosti. Podpomenutom integracijom podrazumeva se, pre svega, prevazilaenje barijera uinternom i eksternom protoku informacija, znaajnih za funkcionisanje i rast

poslovnog sistema.


23/231

23

Glavni mehanizam pomenute integracije na ovom nivou razvoja MSP je sistemza upravljanje dokumentacijom koja je jedan od primarnih zahteva standardakvaliteta serije ISO 9000 (Kanji, 1998).

Poslovna izvrsnost predstavlja kreativni okvir koji prirodno sledi nakonimplementacije standarda kvaliteta serije ISO 9000 (Russell, 2000).. Poslovna izvrsnost

je pojam koji podrazumeva sistematsko iskoriavanje osnovnih principa i alatamenadmenta kvaliteta sa ciljem poboljanja organizacionih performansi.Konkretizacija ovog pojma u praksi je EFQM model poslovne izvrsnosti (EFQMExcellence Model) kao najpopularniji alat kvaliteta u Evropi.

Model je baziran na devet osnovnih elemenata koji su na prvom nivoupodeljeni u dve grupe: a) kriterijumi koji omoguavajurealizaciju rezultata (enablers)i b) rezultati (results).

a) Kriterijumi koji omoguavajurealizaciju rezultata su:

K1. Liderstvo

K2. Strategija

K3. Ljudi (direktno ili indirektno ukljueni u funkcionisanje organizacije)

K4. Partnerstvo i resursi

K5. Procesi, proizvodi i usluge

b) U grupu rezultata spadaju rezultati vezani za:

R1. Kupce

R2. Ljude (direktno ili indirektno ukljueneu funkcionisanje organizacije)

R3. Drutvenuzajednicu

R4. Poslovanje

Model je dinamikeprirode i baziran je na uenju, kreativnosti i inovativnostikoji unapreujuprvih pet kriterijuma toautomatski utiena unapreenjerezultata.

Realizacijom ovog modela u praksi, preduzeapostiusledeeciljeve:

Permanentno stvaranje dodate vrednosti za svoje kupce i klijenterazumevanjem, predvianjemi zadovoljenjem njihovih potreba i oekivanja.

Stalno unapreenje sopstvenih performansi ime pozitivno utiu na svojeokruenje stvarajui odrivu budunost okruenja unapreenjemekonomskih, ekolokihi socijalnih uslova u njemu.

Unapreenjesvojih organizacionih potencijala i pravovremeno reagovanje napromene u okviru ili van granica poslovnog sistema.

Trinirast koristeikreativnost i inovativnost svih zaposlenih.


24/231

24

Stvaranje liderstva sa vizijom koje oblikujebudunostorganizacije i vodi je karealizaciji te vizije.

Sposobnost identifikovanja i efikasnog i efektivnog reagovanja, kako na anse,tako i na pretnje.

Vrednovanje zaposlenih i usklaivanje napredovanja pojedinaca sa rastomorganizacije.

Efektivnost u ostvarivanju dugoronihi kratkoronihplanova uz maksimalnuefikasnost upotrebe sopstvenih resursa.

Iz navedenog se moe zakljuiti da je inovativnost jedna od kljunihpretpostavki realizacije modela poslovne izvrsnosti (Markic, 2006). To je razlog tocentralna tema koja se obraujeu disertaciji pripada procesu upravljanja inovacijama(Innovation Process Management).

U disertaciji je predloena originalna metodologija, novi model i softverskoreenjeza proirenjedomena QDMS-a u cilju poveanjainovacionog kapaciteta MSP-a sa svrhom dostizanja viegnivoa poslovne izvrsnosti.

1.3. Osnovne hipoteze

Razvoj autorskog pristupa dizajniranju modela za dinamiku evaluaciju ipodrkuprocesu upravljanja inovacijama koji se predlae u disertaciji zasniva se nateorijskim postavkama i praktinim dostignuima savremene kibernetike, teorijeodluivanja, proizvodnog menadmenta, industrijskog, informacionog i softverskoginenjeringa. Poavi od toga, na osnovu savremenih paradigmi iz oblastimenadmenta i informacionih tehnologija u radu su definisane sledee hipoteze:

H1: Primenom predloenogmodela mogueje redukovanje vremena koje protekneod ideje do implementacije inovacije (period inkubacije).

H2: Primenom predloenogmodela mogue je poveanjebroja iniciranih, a samim

tim i implementiranih, inovacija i na taj nainpoveanjeefikasnosti inovacionogprocesa.

H3: Primenom predloenog modela mogue je podii nivo poslovne izvrsnosti(mereno prema EFQMmetodologiji), topokazuje rast efektivnosti inovacionogprocesa.

1.4. Metode, modeli, tehnike, pristupi i alati primenjene u

istraivanju


25/231

25

U istraivanju, koje prethodi realizaciji predloenog pristupa dizajniranjuoriginalnog modela za dinamiku evaluaciju i podrku procesu upravljanjainovacijama, biekoriene teorije sistemski orijentisanih naunihdisciplina kao to

su: teorija sistema, teorija informacija, teorija upravljanja i odluivanja, upravljanjeznanjem i dr. Naunuosnovu treba da daju metode na kojima ese model razvijatikao to su: metode sistemsko-strukturnog modeliranja objekata i procesa; metodematematikog modeliranja; savremene metode razvoja informacionih sistema;savremene metode programiranja; savremene metode proizvodnog i operativnogmenadmenta i dr. Pored optih naunih metoda koje e biti primenjene, meukojima su: metoda analize i sinteze, metoda apstrakcije i konkretizacije, metodageneralizacije i specijalizacije, metoda deskripcije i dr., bie primenjeni i sledeimodeli, tehnike, pristupi, koncepti i alati u okviru pojedinih metodologija kao to su:

Poslovna izvrsnost (EFQM 2013), Samoocenjivanje (Krittanathip et al., 2013),Strukturna sistemska analiza (SSA) (DeMarco, 1979) , Mapiranje i modeliranjeposlovnih procesa (Becker, Rosemann& vonUthmann2000), Menadmentprocesima,Menadment procesa inovacija (Tidd, Pavitt & Bessant, 2001), Pareto analiza, SAW(SimpleAdditive Weighting) metoda viekriterijumske analize (Afshari, Mojahed &Yusuff, 2010) i Event driven.

1.5. Oekivani rezulatati

U skladu sa ciljevima istraivanja i postavljenim osnovnim naunimhipotezama u doktorskoj disertaciji, oekujuse relevantni teorijski, metodolokii presvega praktinirezultati.

Oekivanirazultati koji zasluujuposebnu panjumogu se podeliti na:

Teorijske rezultate, koji se odnose na: a) razvoj i unapreenje paradigmemodeliranja procesa upravljanja dokumentacijom QMS-a proirenjem udomen inoviranja poslovnog sistema i b) upotrebu analitikih metoda zaprocenu i ocenu dobijenih rezultata.

Aplikativne rezultate, koji se odnose na: a) izradu softverskog reenja(realizovanje svih potrebnih komponenti, interfejsa i modula za vizuelizaciju,kao i b) modula koji omoguava integraciju sa drugim sistemima) i njegovuprimenu u organizacijama u smislu lociranja i aktiviranja inovativnogpotencijala organizacije kroz sinergiju QA i IT metasistema (u praksi se oninajee implementiraju kao posebni projekti), kao slojeva nad istimposlovnim sistemom.

1.6. Okvirni sadrajdisertacije


26/231

26

Struktura disertacije je logiki dosledno razvijena iz utvrenog predmetaistraivanja, ciljeva prouavanjai postavljenih naunihhipoteza. Njenu kompozicijuinesledeemeusobnopovezane i usklaenetematske celine:

1) Uvodna razmatranja

Definisani su predmet i cilj istraivanja. Date su teorijske osnove istraivanjauloge znanja i inovacija u proizvodnim organizacijama. Predstavljene supolazne hipoteze uz osnovne definicije i objanjenja pojmova neophodnih zarazumevanje problema koji se u radu istruje. Opisane su metode istraivanjaidati oekivani rezultati istraivanja. Na kraju ovog dela je dat okvirni sadrajdisertacije.

2) Upravljanje kvalitetom u funkciji postizanja poslovne izvrsnosti

Dati su pojam, istorijat nastanka i razlozi za razvoj kao i struktura savremenihstrategija upravljanja kvalitetom organizacija prema zahtevima standarda ISO9000:2008. Takoe su predstavljeni principi na kojima se zasniva modernipristup menadmenta kvalitetom i detaljno su opisani zahtevi koji gaobezbeuju.

3) Koncept TQM-a i modeli poslovne izvrsnosti

Formiranje svesti o totalnom kvalitetu je realni izazov modernog drutva, akvalitet koji iz toga proizilazi postaje pitanje trinog opstanka poslovnihsubjekata. U ovom delu disertacije ekspliciran je pojam kvalitet kroz koncept

totalnog (ukupnog) upravljanja kvalitetom. Model poslovne izvrsnosti jepredstavljen kao kreativni okvir za definisanje kriterijuma koji koriste metodesamoocenjivanja i benmarkinga u cilju ocenjivanja postignutog nivoa ikreiranja puta ka viimnivoima izvrsnosti.

4) Upravljanje tokovima znanja i inovacijama kao preduslov za postizanje

poslovne izvrsnosti

Inovacije se zasnivaju na znanju kao kljunoj komponenti ljudskog kapitala.One predstavljaju kljuni resurs za dostizanje odrive konkurentnosti

preduzea i zemaljaa u 21. veku. U ovom delu rada razmotrena je strukturaznanja, inovacija, kao i globalnih tehnolokih promena i sagledan je njihovuticaj na upravljanje tokovima znanja i procesima inovacija u poslovnimsistemima. Ovo se posebno posmatra sa aspekta MSP-a i njihove primenemodela inovativne organizacije.

5) Razvoj modela i aplikativnog reenjaza QDMS

U petom delu rada, polazei od zahteva za dokumentovanost sistemaupravljanja kvalitetom a kroz dekompoziciju i remodeliranje procesapodsistema za upravljanje dokumentacijom najpre se daje predloenioriginalni

logikimodel za QDMS. U nastavku je dat pregled faza razvoja i elementarni


27/231

27

opis funkcionalnosti predloenog aplikativnog reenja za upravljanjedokumentacijom koje je bazirano na postavljenom modelu.

6) Razvoj modela za dinamiku evaluaciju inovacija (sa studijom sluaja uprehrambenoj industriji) i analiza dobijenih rezultata

Fokus ovog dela disertacije je prikaz predloene metodologije za iskorienjepotencijala QDMS-a (Quality Document Management System) kao prototipskeplatforme za iniciranje, razvoj, testiranje, prototipsku primenu i poboljanjeinovacija procesa kao i njihovu implementaciju u IT metasistem. U njemu seistieuloga QDMS-a kao katalizatora koji, osim toubrzava, moei da poveaselektivnost reakcija QMS i IT metasistema, bazirajui se na ED (event-driven)

paradigmi, i tako podstakne i ubrza iznalaenje novih inovativnihfunkcionalnosti.

U ovom delu se takoe daje konceptualni prikaz i praktini deo reenja kaostudija sluaja u prehrambenoj industriji koja prikazuje proces modeliranja,izrade i implementacije jednog moguegpristupa ovom problemu.

Na kraju 6. dela data je i analiza uticaja primene razvijenog QDMS-a naimplementiranje inovacija procesa u etiri proizvodne organizacije (studijesluaja) koje svojom strukturom pripadaju malim i srednjim preduzeima).

7) Zakljuak

Izvrena je provera postavljenih hipoteza i dobijenih rezultata na osnovuanaliza studija sluaja baziranih na primeni predloene metodologije isoftverskih reenja. Istaknut je doprinos disertacije uz osvrt na ogranienjamodela i predloenisu pravci daljih istraivanjau ovoj oblasti.

Na kraju disertacije dat je spisak korieneliterature.

8) Prilog (dat je samo u elektronskom obliku)

U prilogu je dat pregled funkcionalnosti dobijenog softverskog reenjakrozdetaljni opis svih elemenata i kroz praktian primer primene.


28/231

28

Hodogram, kao logikiput za istraivanjeteme:RAZVOJ MODELA UPRAVLJANJA INOVACIJAMA ZA UNAPREENJEPOSLOVNE IZVRSNOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEA, dat je u

nastavku teksta.

? ? ? ? ? ?

? ? ?

? 9000? ?

? -? ?

TQM a

QDMS

? QDMS PDCA? QDMS ?

-

? ?

?

QDMS -

QDMS ? QDMS-a? ?

?

. ? QDMS

?

QDMS-a ?

QDMS-a ?

:


29/231

I

29

I deoUpravljanje kvalitetom ufunkciji postizanja poslovne

izvrsnosti


30/231

I

30

1.

Kvalitet kao vizijabudunosti

Kvalitet je rezultat paljivokonstruisane kulture okruenja. To mora da bude tkaninaod koje je saivenaorganizacija, a ne dugme zaivenona tkaninu.

Philip B. Crosby(1979)

Kvalitet se u savremenim uslovima poslovanja smatra faktorom opstanka irazvoja svakog preduzea, koji bitno opredeljuje konkurentskusposobnost, uspenosti vitalnost privrede u celini. Dramatinapromena ukonceptu kvaliteta je nastala prebacivanjem teita napora sa kvalitetaproizvoda na upravljanje kvalitetom. Primena koncepta upravljanjakvalitetom zasniva se na premisi da preduzee ne moe da opstajeodravanjem statusa-kvo. Poto se sve oko njega menja odravanjestatusa-kvo znai slabljenje preduzea, tako da organizacija mora

uspostaviti proces poboljanjai inovacija, da bi imala odrivuuspenostirast. Inovativnost je kljunapretpostavka funkcionisanja organizacija u 21.veku. U protivnom nastaju negativni trendovi koji vode ka njenompropadanju (Heleta, 2008). Ali da bi znali da grade inovativnu organizaciju,preduzea se moraju prvo popeti na ramena velikih (Ehlers, 2013). Serijastandarda ISO 9000 definie zahteve upravljanja kvalitetom kao temeljneuslove dostizanja najbolje prakse uspenih preduzea uz neprestanopribliavanjeciljevima poslovne izvrsnosti.

1.1. Osnovni pojmovi i tumaenjekvaliteta

Definisanju kvaliteta moe se pristupiti sa razliitih aspekata. Uoptenoposmatrano, kvalitet je mera ili pokazatelj obima upotrebne vrednosti nekog entiteta(na primer, proizvoda ili usluge) za zadovoljenje odreenepotrebe. U savremenimuslovima kvalitet ima najmanje tri znaenja:

kvalitet kao svojstvo entiteta, pri emu se pod entitetom podrazumeva sveono tose moepojedinanoopisati i razmatrati (fizikajedinka, proizvod ili

usluga, sistem, organizacija, linost),


31/231

I

31

kvalitet kao funkcija organizacije, koja omoguava povezivanje svihposlovnih funkcija i koja je namenjena obezbeivanju kvaliteta relevantnihentiteta,

kvalitet kao nauno-struna(inenjersko-ekonomska) disciplina, koja se baviistraivanjem i razvojem filozofije, pristupa, koncepcija, terminologije,modela, metoda, tehnika, alata u oblasti kvaliteta (Bokovi& AnelkoviPei,2011).

Smisao i znaenjepojma kvalitet menjali su se tokom razvoja ljudskog drutva.Definicije kvaliteta upravo se meusobno razlikuju zbog injenice da su nastale urazliitimperiodima vremena i u razliitimkontekstima.

DonStjuart(John Stewart), konsultant preduzeaMcKinsey(Davidovi, 2009: 10)

istie:Ne postoji jedinstvena definicija kvaliteta. Kvalitet je oseanjeda je netobolje od

neegdrugog. On se menja tokom ljudskog ivota, menja se i od jedne generacije do

druge, a uveliko zavisi i od mnogobrojnih aspekata ljudske aktivnosti.

Nenad Injac (Injac, 1999) definiekvalitet kao

...meru ili pokazatelj obima, odnosno iznosa upotrebne vrednosti nekog proizvoda

ili usluge za zadovoljenje tano odreene potrebe na odreenommestu i u

odreenomtrenutku onda kad se taj proizvod i usluga kroz drutveniproces

razmenepotvrujukao roba.

U tom smislu, cilj svakog proizvoaaje da mu se proizvod ili usluga na tritupotvrde kao roba; kvalitet predstavlja presudan faktor u procesu trinetransakcije.

Bokovi i Anelkovi Pei (2011) daju pregled definicija kvaliteta od stranevieautora.

Aristotel:

Kvalitet je ono na osnovu ega se kaeda je netostvoreno onakvim kakvo je

(s izvesnim karakteristikama)

Deming (W. Edwards Deming):

Kvalitet je funkcija kontinuiranog unapreenjazasnovanog na smanjenju

varijacija performansi procesa i rezultata procesa

Juran (Joseph M. Juran):

Kvalitet podrazumeva pogodnost za upotrebu

Faigenbaum (Armand V. Feigenbaum):

Kvalitet predstavlja najbolji nain zadovoljenja uslova korisnika, meukojima su

najznaajniji: stvarna namena i prodajna cena

Krozbi (Philip B. Crosby):


32/231

I

32

Kvalitet je saglasnost zahtevima, Kvalitet je besplatan

Amerikodrutvoza kvalitet:

Kvalitet je ukupnost karakteristika proizvoda ili usluga koje imaju sposobnost dazadovolje eksplicitne i implicitne potrebe kupca

Evropska organizacija za kontrolu kvaliteta:

Kvalitet je stepen do koga proizvod zadovoljava potrebepotroaa, odnosno

korisnika

Markus (Marcus):

Kvalitet je postignut kada se vraajupotroai, a ne proizvodi

Zajedniko za sve gore pomenute definicije kvaliteta je da nose izrazito

pozitivan predznak u osnovi. Kvalitet je poeljani atraktivan koncept ma koliko garazliitodefinisali.

Uz pojam kvalitet u novije vreme vezuju se i pojmovi obezbeenje kvaliteta iupravljanje kvalitetom. Tokom poslednjih decenija odomaila se i sintagma kvalitetivljenja(Heleta, 2008)koja koncept kvaliteta stavlja ujoiridrutveniokvir.

Oigledno je da danas pojam kvalitet prevazilazi definiciju koja ima u vidusamo materijalni proizvod i njegove karakteristike i iri se u sferu usluga, procesakojim se proizvod ili usluga ostvaruju pa i potencijala samog koncepta ponueneusluge ili proizvoda.

Epl (Apple) proizvodi su primer kako je, s jedne strane, teko definisati pojamkvalitet, i kako se, s druge strane, kvalitet lako prepoznaje. Epl proizvodi nisutehnoloki najnapredniji, nisu najjeftiniji (daleko od toga), nisu ni najlepi. Oni su

jednostavno najkvalitetniji.

1.2. Osnovne dimenzije kvaliteta

Objanjenje pojma kvalitet namee viedimenzionalni pristup koji polazi odJuranovog koncepta kvaliteta, prema kome se kvalitet moe posmatrati kroz tridimenzije: kvalitet proizvoda, kvalitet procesai kvalitet dizajna(kvalitet dizajnaje proirensveobuhvatnijom dimenzijom: kvalitet potencijala, Slika 1).


33/231

I

33

Slika 1 Dimenzije kvaliteta (modifikovano prema Pei- Rakanovi, 2008: 9)

U kontekstu poslovanja i stvaranja ekonomskih vrednosti, kvalitetprvenstvenopodrazumeva dimenziju kvaliteta proizvoda,odnosno kvaliteta usluga. Faktori kojiutiu na percepciju ove dimenzije kvaliteta od strane kupca su karakteristikeproizvoda/usluge. Pogodnost za upotrebu i zadovoljstva kupcaproizvodom/uslugom odreuju ovu dimenziju kvaliteta. Kupac e se na trituodluiti za proizvod koji se svojim karakteristikama najvie pribliava potrebamaodnosno percepijama potreba kupca.

Razvojem trinih odnosa, kupac prilikom odluke o izboru proizvoda poinjeda ukljuuje dimenziju kvaliteta procesa (kojima se realizuje proizvod ili usluga).Efektivna i efikasna isporuka pod kontrolisanim uslovima, sve viepostaju garancijada e do kupca doi samo dobri proizvodi. Tako se razvila i druga dimenzijakvalitet procesa, na ijupercepciju od strane kupca, pored mogunostiprocesa utiu

jo i komunikacija sa isporuiocem, informacije koje prate proizvod/uslugu,vrednosti i kultura organizacije isporuioca.

Aktuelni uslovi poslovanja i dalji razvoj odnosa izmeu kupca i isporuiocadoveli su do razvoja i tree dimenzije kvaliteta kvaliteta potencijala. Kupci iisporuioci grade pouzdane partnerske odnose koji su sposobni da prate njihoveobostrane rastue zahteve. Isporuioci stiu poverenje kupca prepoznatljivou

brenda, dobrim referencama, veliinom organizacije, dobrom kvalifikacionomstrukturom zaposlenih, ali i sve viesocijalnom i ekolokomodgovornou(Preston,2001; Epstein& Buhovac,2014).

U skladu sa ovakvom genezom dimenzija kvaliteta, razvijala se i definicijapojma kvalitet koju je dao standard ISO 9000. U verziji iz 1994. u standardu ISO 8402 renik pojmova (ISO, 1994), kvalitet je definisan kao skup svih svojstava i


34/231

I

34

karakteristika proizvoda ili usluge, koje se odnose na njihovu mogunost da

zadovolje utvreneili izraenepotrebe.

U novim verzijama (ISO 9000:2000; ISO 9000:2008), pojam kvalitet ogranienprethodnom definicijom na kvalitet proizvoda je proiren u cilju obuhvata sve trigore navedene dimenzije:

Kvalitet je nivo do koga skup svojstvenih karakteristika proizvoda, procesa ilisistema zadovoljava iskazane, u principu podrazumevane ili obavezne, potrebe ioekivanjakupca i drugih zainteresovanih strana

Definicija kvaliteta mogla bi se jednostavno izraziti sledeomreenicom:

Kvalitetje obezbediti kupcu:

taeli,

Uvekkad poelii

Po cenikoju percipira kao adekvatnu.

1.3. Evolucija sistema upravljanja kvalitetom

Dramatina promena u konceptu kvaliteta je nastala prebacivanjem teita

napora sa kvaliteta proizvoda na kvalitet upravljanja, sa ciljem da unapreenjeperformansi proizvoda i svih ostalih sposobnosti i rezultata organizacije budukomplementarni. Sveobuhvatnost koncepta upravljanja kvalitetom sastoji se unjegovoj mogunosti da obezbeuje istovremeno trino irenje, poveavanjeproduktivnosti, snienjetrokovai podizanje nivoa kvaliteta (Heleta, 2004: 18).

Upravljanje kvalitetom obuhvata mere za organizaciju, planiranje, kontrolu imonitoring brojnih aspekata relevantnih za kvalitet. Na ovaj nain se gradipartnerski odnos sa kupcima, partnerima, vlasnicima i ostalim drutvenimsubjektima, koji na prvom mestu podrazumeva meusobnopoverenje.

Evolucija sistema upravljanja kvalitetom moese pratiti kroz faze: kontrolisanjai ispitivanja, kontrole kvaliteta, obezbeenja kvaliteta, menadmenta kvaliteta (ISO9000), menadmenta ukupnog kvaliteta (TQM). i, u savremenim uslovima, fazeposlovne izvrsnosti (BE) koja na najviem nivou tei konceptu menadmentakvaliteta ivota (QoL) (Gorecki, 1995). QoL faza je najsveobuhvatniji inajkonzistentniji pristup upravljanju kvalitetom i predstavlja poslednju instancu uevoluciji upravljanja kvalitetom.

Prva faza, faza kontrolisanja i ispitivanja ima korene ve krajem 19. veka

zahvaljujui pre svega afirmaciji masovne proizvodnje. Pojavljuju se prvi oblici


35/231

I

35

industrijskog kontrolisanja kvaliteta u smislu artikulisane, pre svega proizvodneaktivnosti. Poetkom 20. veka primenjuju se prve metode statistike kontrolekvaliteta i razliitioblici projekata za poboljanjekvaliteta.

Prvi sistematski pristup upravljanju kvalitetom predstavlja odluka tehnikeuprave Belovih telefonskih laboratorija o osnivanju posebnog odeljenja sa ciljemsmanjenja greaka u proizvodnji neusaglaenih proizvoda i reklamacija kupaca1924. godine(Best& Neuhauser, 2006).Iz ovog odeljenja i ove ideje iznikle su i danasprimenjivane metodologije upravljanja kvalitetom (uzorkovanje (Dodge & Roming1959)), kontrolne karte za upravljanje procesom (Swehart, 1926)).

Nakon Drugog svetskog rata oblast upravljanja kvalitetom doivljava izrazitointenzivan razvoj. Primat u razvoju upravljanja kvalitetom preuzimaju japanskapreduzea voene od strane brojnih amerikih strunjaka u ovoj oblasti na elu saEdvardom Demingom (Edward Deming); (Rafael, 1991).

Ilustrativni prikaz toka razvoja upravljanja kvalitetom u periodu od 50-ihgodina prologveka dat je na Slici 2.

Slika 2 Razvoj upravljanja kvalitetom po fazama (modifikovano prema Pei- Rakanovi,2008: 9)

U tekstu koji sledi dat je saetopis geneze upravljanja kvalitetom po fazama.


36/231

I

36

Faza II Kontrola kvaliteta. Period od zavretka Drugog svetskog rata dosredine sedamdesetih godina dvadesetog veka, karakterisao je nedostatak robe natritu. Rezultat toga bila je orijentacija na zadovoljenje potrebnih koliina roba na

tritu. Stoga su zahtevi za kvalitetom bili u drugom planu. Kupac se posmatraosamo kao potroana kraju procesa. Proizvoai su jednostrano definisali ta je tokvalitet pogodan za kupca. U ovoj fazi primarna aktivnosti u okviru upravljanjakvalitetom je bila kontrola proizvoda. Ona je zahtevala veliki broj radnika u funkcijikontrolora to je uveavalo troak proizvodnje bez garancije da e do kupca doisamo dobar proizvod. Takva aktivnost selekcija loih proizvoda moe se nazvatiprebrojavanje mrtvih. Kontrola proizvoda nema preventivnu komponentu u odnosuna proces. Troakizrade loegproizvoda je venapravljen pre selekcije i ne moebitiotklonjen.

Ovo je dovelo do toga da je upravljanje preduzeima bilo motivisano naproizvodnju i obezbeenjekoliinaproizvoda u meri koja pokriva trinepotrebe iposle selekcije loih. To istovremeno znaida poboljanja inovacije u proizvodnji ilimere za permanentno obrazovanje zaposlenih nisu od veeg znaaja za kvalitetposlovanja ekonomskih subjekata.

Faza III - Obezbeenje kvaliteta. Poveanje proizvodnih kapaciteta iproizvedenih koliina usled tehnolokog napretka, doveo je do ravnotee izmeuponude i tranjeu pogledu koliina. U trenutku ravnotee, kupac dobija priliku da

bira robu, odnosno da bira proizvoaa. Mogunost izbora kod kupca inicira imogunostda postavlja odreenezahteve proizvoau. Zahtevi su definisani u vidustatistikihpokazatelja kvaliteta isporuka AQL (prihvatljivi nivo kvaliteta -AcceptableQuality Level); (Love, Guo & Irwin, 1995). Ovo predstavlja poetak faze obezbeenjakvaliteta sa fokusom na obezbeenje poverenja kupaca u vezi ispunjenja njegovihzahteva za kvalitetom proizvoda. Proizvoa, odnosno prodavac gubi ekskluzivitetza oblikovanje proizvoda prema vlastitim percepcijama, u korist kupca koji postavljaprve jednostavne zahteve u pogledu kvaliteta. Praktina primena ovog novogpristupa kvalitetu dolazi do punog izraajauvoenjem standarda serije ISO 9000 usledeojfazi.

Faza IV - Upravljanje kvalitetom. Zaotravanje konkurencije meuisporuiocima, kupca pozicionira da moe da zahteva proizvod bez greke. Kupacodreuje ta je kvalitet proizvoda, i zahteva da se on obezbeuje statistikimmetodama (ispitivanje serija itd.). Nadalje, kupac insistira na sistemu kvalitetaisporuioca, kako ne bi dolo do greaka u proizvodnji i isporuci. Veliki korisnici(automobilska industrija, proizvoai elektronskih delova itd.) u ovom peridu supristupili uvoenjupredefinisanih sistema obezbeenjakvaliteta isporuiilaca, imesu na odreen nain obezbedili njihovu proveru (Cusumano & Takeishi, 1991). To jeperiod kada se formira svest da se kvalitet proizvoda ne moe obezbediti


37/231

I

37

kontrolisanjem, ve da se do kvaliteta dolazi obezbeenjem preventivnog isistematskog voenjaprocesa nastanka proizvoda.

Interni standardi velikih preduzea i ujedno i velikih kupaca (Velika trojkaamerikihproizvoaaautomobila: DeneralMotors (GM), Krajsler (Chrysler) i Ford(Ford); je ve koristila svoje standarde koje isporuioci moraju da zadovolje)prerastaju u nacionalne standarde, a 1987. u meunarodni standard ISO 9001Standard za sisteme upravljanja kvali

development of innovation management model for improving business excellence of small and medium...

Documents