devizni kurs

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJAČAČAK

SEMINARSKI RADMonetarna ekonomija i bankarstvo

TEMA: Fleksibilni devizni kurs

Prof. Student: Dr. Vid Ristanović Katarina Bogunović

1

Sadržaj:

1. Uvod

2. Fleksibilni devizni kurs 3. Metode razmene i promene deviznog kursa 4. Teorije deviznog kursa

4.1. Teorija pariteta kupovnih snaga

4.2. Teorija platnog bilansa

4.3. Monetarna teorija deviznog kursa

5. Režimi deviznog kursa u tranzicionim zemljama 6. Režimi deviznog kursa u Srbiji

6.1. Devizni kurs i inflacija u Srbiji

6.2. Kurs dinara u 2007. godini i operacije NBS na međubankarskom

deviznom tržištu

6.3. Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom

tržištu u novembu 2008. godine

7. Zaključak

8. Literatura

2

1. Uvod

Devizni kurs se definiše kao cena jedinice strane valute izražene u domaćoj valuti. Zap-

ravo devizni kurs predstavlja cenu deviza izraženu u domaćoj valuti, a pod devizama se pod-

razumevaju sva potraživanja po bilo kom osnovu koja glase na stranu valutu odnosno instru-

menti plaćanja između zemalja. Pošto devizni kurs predstavlja vezu između domaćih cena i

cena u inostranstvu, i pošto u međunarodnom platnom prometu postoji veliki broj valuta ne-

ophodno je preračunati međusobni odnos između više različitih valuta. Tako je u slučaju pre-

računavanja odnosa više valuta potrebno poštovati pravilo ukrštenih deviznih kurseva koje

nalaže da se odnos tri i više valuta iskaže u onom odnosu koji se primenjuje na međunarodn-

om tržištu. Najznačajnije funkcije deviznog kursa su pre svega to što on omogućava preraču-

navanje i pretvaranje jedne nacionalne valute u drugu, zatim omogućava međunarodna plaća-

nja, poređenje cena domaće i strane robe, utiče na platni bilans, kao i na alokaciju resursa.

Vođenje politike deviznog kursa predstavlja veoma složen i odgovoran zadatak i posao

svake monetarne vlasti zbog velikog značaja koji devizni kurs ima na ukupnu privrednu akti-

vnost i ekonomiju jedne zemlje uopšte.

Na visinu deviznog kursa utiču brojni faktori a naročito stopa inflacije, stanje u platnom

bilansu, visina kamatnih stopa, visina spoljne zaduženosti, zatim ponuda i potražnja za devi-

zama, a veliki uticaj ima i politička situacija. Na osnovu teorija deviznog kursa dolazi se do

određenih obaveštenja o formiranju deviznih kurseva, ali one mogu poslužiti i kao osnova za

predviđanje promena deviznih kurseva u kratkom roku. Sve teorije se grupišu u četiri grupe i

to su teorija pariteta kupovnih snaga, platnobilansna teorija deviznog kursa, monetarna teorija

deviznog kursa, kao i fundamentalne makroekonomske promenljive kao determinante deviz-

nog kursa.

Načini formiranja sistema deviznih kurseva su različiti ali se generalno devizni kurs mo-

že podeliti na fiksni i fluktuirajući. Svaki od ovih deviznih kurseva ima svoje prednosti i ned-

ostatke. Ekonomisti smatraju da je fleksibilniji odnosno fluktuirajući devizni kurs u mnogim

okolnostima bolji od fiksnog kursa jer je u stanju da reaguje na promene na deviznom tržištu.

Pod deviznim tržištem se podrazumeva mesto na kome se sučeljavaju ponuda i potražnja za

devizama i na njemu se formira devizni kurs.

Dakle, devizni kurs uspostavlja vezu između nivoa cena u zemlji i nivoa cena u inostra-

3

nstvu i pomoću njega se inostrane cene preračunavaju u nacionalnu valutu a domaće cene is-

kazuju u devizama.

2. Fleksibilni devizni kurs

Pod fluktuirajućim deviznim kursom podrazumeva se devizni kurs koji se menja u celi-

ni ili delimično na osnovu ponude i potražnje na deviznom tržištu. Dakle, fluktuirajući devizni

kurs je tip režima razmene gde se valuti dozvoljava da menja vrednost u skladu sa stranim de-

viznim tržištima na kojima se valuta menja. Valuta koja koristi ovaj vid režima razmene pos-

taje poznata kao plivajuća valuta. U okviru fluktuirajućeg deviznog kursa javlja se slobodno

fluktuirajući devizni kurs kada se cena deviza formira isključivo na osnovu dnevne ponude i

potražnje na deviznom tržištu. Kada monetarne vlasti utiču na ponudu i potražnju deviza na

deviznom tržištu tada se radi o rukovođeno fluktuirajućem deviznom kursu.

Nema valute u svetu čija je vrednost određena samo ponudom i potražnjom na deviznom trži-

štu pa tako u slučaju precenjenosti ili potcenjenosti valute u cilju njene stabilizacije dolazi do

intervencije Centralne banke. Kao i fiksni devizni kurs i fluktuirajući devizni kurs ima svoje

dobre i loše strane.

Prednosti fluktuirajućeg deviznog kursa su:

- jednostavnost u njegovom formiranju

- dovodi do kursa ravnoteže odnosno realne vrednosti valuta

- olakšava uravnoteženje platnog bilansa

- potrebne su manje devizne rezerve jer se kurs menja zavisno od ponude i potražnje na de-

viznom tržištu

- daje signale domaćoj privredi za potrebna prilagođavanja u skladu sa promenama u među-

narodnom privrednom okruženju

Negativni aspekti odnosno nedostaci fluktuirajućeg deviznog kursa su:

- velika nestabilnost i veoma visoka neizvesnost kretanja na deviznom tržištu

- povećanje rizika u poslovanju i u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom

- daje veće mogućnosti za špekulativne poslove

_________________________________________________

Beslać M., Petković T., Međunarodna ekonomija i finansije, VPŠ Čačak, 2008.

4

- izlaže domaću privredu turbulencijama na svetskim finansijskim tržištima

- nema čvrste osnove za kalkulaciju rentabilnosti uvozno-izvoznih poslova

Brojni ekonomisti smatraju da je upravo fluktuirajući odnosno plivajući devizni kurs u

mnogim situacijama i okolnostima bolji od fiksnog kursa jer je u stanju da reaguje na prome-

nu situacije na deviznom tržištu.

Sistem deviznih kurseva je skup pravila po kojem se obavljaju plaćanja i transakcije

preko državnih granica. Dakle, sistem deviznih kurseva određuje vrednost valute jedne zemlje

prema vrednosti drugih valuta na svetskom tržištu deviza.

Devizni kurs predstavlja vrednost strane valute izražene u domaćoj valuti i on odražava stopu

devizne razmene. U savremenim uslovima devizni kurs determinišu mnogi faktori kao što su

stopa inflacije, visina kamatnih stopa, stanje platnog bilansa, visina spoljne zaduženosti, a ve-

liki uticaj na devizni kurs svakako imaju političke situacije kako u zemlji tako i u inostranst-

vu. Sistemi deviznih kurseva se formiraju na različite načine pa tako razlikujemo sledeće vrs-

te deviznih kurseva:

- fiksni devizni kurs

- fluktuirajući ( plivajući ) devizni kurs

Pod fiksnim deviznim kursom podrazumeva se kurs koji određuju monetarne vlasti od-

ređene zemlje što znači da cena deviza ne zavisi od ponude i potražnje deviza. Fiksni devizni

kurs zapravo treba da odražava realnu vrednost domaće valute na svetskom tržištu i smatra se

da ovakav kurs ne treba da se menja u periodu od 3 do 5 godina. Valuta koja koristi fiksni de-

vizni kurs naziva se fiksna valuta. U nekim situacijama ovaj kurs može biti veoma poželjan

jer daje valuti veću stabilnost. Na primer, finansijska kriza u Aziji prevaziđena je upravo od-

ređivanjem fiksnog kursa. Dakle za zemlje koje odrede fiksni devizni kurs pažljivo i dosledno

pridržavanje te politike je od ključnog značaja kako bi one prevazišle nepoverenje koje tržišta

kapitala imaju prema fiksnom deviznom kursu.

Dobre i pozitivne strane fiksnog deviznog kursa su:

_________________________________________________

www.wikipedia.org (12/17/2008)

5

http://www.wikipedia.org/

- fiksni devizni kurs je čvrsta osnova za međunarodna plaćanja a valutni rizici su svedeni na

minimum

- osnova za postojanje fiksnog deviznog kursa je postojanje stabilne privrede i monetarne

ravnoteže

- daje siguran oslonac pri izradi uvoznih i izvoznih kalkulacija

- štiti nacionalnu privredu od iznenadnih promena na svetskim finansijskim tržištima

- minimizira dnevne rizike od gubitka usled promene deviznog kursa na izvozno-uvoznim

poslovima

Pored pozitivnih karakteristika fiksni devizni kurs ima i niz negativnih karakteristika i nedo-

stataka kao što su:

- destimulativno deluje na spoljno-trgovinske odnose i investicije u inostranstvu

- na dug rok najčešće dovodi do neravnoteže kurseva zbog razlika u dinamici kretanja za-

rada, cena, produktivnosti

- sužava prostor za delovanje ostalih instrumenata ekonomske politike

- ne obezbeđuje brzo uravnoteženje platnog bilansa

- utiče na precenjenost nacionalne valute

- nalaže držanje većih deviznih rezervi za potrebe intervencija na deviznom tržištu kada je

kurs ugrožen

Dakle, iako fiksni devizni kurs odlikuje stabilnost kojom se eliminiše nestabilnost cena i

neizvesnost u međunarodnom poslovanju on se ipak retko primenjuje. Zapravo u savremenoj

tržišnoj privredi ne postoje fiksni devizni kursevi.

Početkom 70-tih godina prošlog veka nastala je najznačajnija promena u međunarodnom

monetarnom sistemu kada je napušten sistem fiksnih kurseva nacionalnih valuta. Tako je iz-

menama statuta MMF-a i odlukom pojedinih zemalja omogućeno da države slobodno biraju

režim deviznog kursa pa se tako javljaju sledeće kategorije režima deviznih kurseva:

a) režim fiksnog deviznog kursa

_________________________________________________


6

Savić J., Kvrgić G., Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja, VPŠ Čačak, 2008.

b) režim ograničene fleksibilnosti deviznog kursa

c) režim kontrolisanog fluktuirajućeg deviznog kursa

d) režim slobodno fluktuirajućeg deviznog kursa

e) režim slobodno padajućeg deviznog kursa

Pored fiksnog i fluktuirajućeg deviznog kursa javljaju se još i diferencirani i ravnotežni

devizni kurs. Ukoliko za sve vrste ekonomskih transakcija važi jedan devizni kurs to znači da

se primenjuje jedinstveni devizni kurs i tada je cena deviza ista za izvoznike i uvoznike. Me-

đutim ako se istovremeno primenjuje više deviznih kurseva tada su u pitanju višestruki ili di-

ferencirani devizni kursevi čiji je cilj podsticanje izvoza, ograničavanje uvoza, podsticanje

razvoja pojedinih grana. Ovi kursevi se primenjuju u savremenoj tržišnoj privredi.

Pod ravnotežnim deviznim kursom podrazumeva se takav kurs kod koga intervalutarna vred-

nost domaće valute nije ni precenjena ni potcenjena u odnosu na spoljnu vrednost novca. Da-

kle, ravnotežni devizni kurs je onaj devizni kurs koji omogućava da platni bilans bude u rav-

noteži na dug rok. Može se desiti da dođe do precenjenosti, ali i do potcenjenosti valute u od-

nosu na ravnotežni devizni kurs. Precenjenost domaće valute u odnosu na ravnotežni devizni

kurs nastaje u situaciji kada tržišna ponuda nadmaši tražnju a to se dešava kada u nekoj zemlji

poraste uvoz ili odliv kapitala radi ulaganja u inostranstvo, ali i kada se smanji izvoz i devizni

priliv, kao i priliv stranih ulaganja. Dakle, postoji mogućnost depresijacije odnosno smanjenja

domaće valute u odnosu na stranu a ravnoteža se u tom slučaju uspostavlja devalvacijom do-

maće valute. Devalvacija predstavlja meru monetarnih ili državnih vlasti kojom se utiče na

smanjenje izvoznih i povećanje uvoznih cena ali ona ima pozitivne efekte samo na kratak rok.

Sa druge strane potcenjenost domaće valute u odnosu na ravnotežni devizni kurs nastupa kada

tražnja na deviznom tržištu nadmaši ponudu a to se dešava u slučaju rasta izvoza ili priliva st-

ranog kapitala, pada uvoza. U takvim slučajevima postoji mogućnost za apresijaciju odnosno

povećanje vrednosti domaće valute u odnosu na stranu i tada se ravnoteža uspostavlja reval-

vacijom domaće valute. Revalvacija zapravo predstavlja akt monetranih vlasti kojim se priz-

naje apresijacija, tačnije ona dovodi do povećanja domaće valute u odnosu na druge valute.

_________________________________________________



7

Nominalni devizni kurs predstavlja cenu strane valute izraženu u jedinicama strane val-

ute dok je realni devizni kurs odnos između cena u domaćoj i stranoj zemlji izražen u istoj

monetarnoj jedinici. Realni devizni kurs može se izraziti na nekoliko načina kao što su:

- odnos opšteg nivoa cena u domaćoj zemlji i inostranstvu

- odnos cena proizvoda koji ulaze u spoljno-trgovinsku razmenu sa cenama proizvoda koji

su namenjeni samo domaćem tržištu

- odnos cena izvoznih i cena uvoznih proizvoda

Izračunavanjem realnog deviznog kursa dobija se vremenska serija podataka koja pokazuje

kretanje realnog kursa tokom vremena. Depresijacija realnog deviznog kursa za posledicu ima

poskupljenje stranih proizvoda u odnosu na domaće proizvode što znači da se za domaću va-

lutu može kupiti više domaćih nego stranih proizvoda a to znači da je došlo do poboljšanja

konkurentnosti privrede zemlje. Sa druge strane apresijacija realnog deviznog kursa podrazu-

meva pojeftinjenje stranih proizvoda u odnosu na domaće proizvode, tačnije za domaću val-

utu može se kupiti više stranih proizvoda što znači da je došlo do pogoršanja konkurentnosti

privrede zemlje.

Prilikom analize realnog deviznog kursa važno je imati u vidu da se on pre svega odnosi na

promene u relativnim cenama proizvoda, zatim da se vrednost realnog deviznog kursa može

menjati tokom vremena kao posledica promene cena i nominalnog deviznog kursa.

3. Metode razmene i promene deviznog kursa

Metode prikazivanja razmene stranih valuta dele se na dve metode:

1. indirektna metoda koja pokazuje iznos stranih valuta koje su potrebne za kupovinu 1

USD

2. direktna metoda koja pokazuje iznos USD za 1 jedinicu druge valute

Ako na primer 1 euro vredi 80 dinara to znači da je za kupovinu 1 eura potrebno 80 dinara. U

ovom slučaju euro predstavlja proizvod dok devizni kurs predstavlja njegovu cenu iskazanu u

dinarima. Dakle, kada se devizni kurs posmatra kao cena jedinice strane valute iskazane u je-

_________________________________________________


8

dinicama domaće valute radi se o direktnom notiranju, a ukoliko se devizni kurs posmatra kao

cena domaće valute izražena u jedinicama strane valute u tom slučaju je u pitanju indirektno

notiranje.

Promene deviznog kursa dele se na:

1. tržišne promene koje određuju odnos ponude i tražnje na deviznom tržištu i one mogu

biti dvojake:

a) depresijacija koja predstavlja smanjenje cene nacionalne valute u odnosu na stranu

b) apresijacija predstavlja povećanje cene nacionalne valute u odnosu na stranu valutu

2. zvanične promene su promene koje su uslovljene odlukom Centralne banke ili nekog

nadležnog državnog organa i one takođe mogu biti dvojake:

a) devalvacija koja podrazumeva smanjenje cene domaće valute u odnosu na stranu

b) revalvacija predstavlja povećanje cene domaće valute u odnosu na stranu valutu

Devizni kurs doprinosi ostvarivanju značajnijih koristi kako na makro nivou, tako i na mikro

nivou. Na makro nivou devizni kurs omogućuje primenu domaćih i eksternih kriterijuma pri

alokaciji resursa dok na mikro nivou devizni kurs obezbeđuje više korisnih informacija u fazi

investicionog odlučivanja putem preračunavanja i upoređivanja.

4. Teorije deviznog kursa

Teorije deviznog kursa pružaju određena objašnjenja u pogledu formiranja deviznih ku-

rseva ali mogu poslužiti i kao osnova za predviđanje promene deviznih kurseva u kratkom ro-

ku. Kao osnovne teorije deviznog kursa izdvajaju se:

1. Teorija pariteta kupovnih snaga

2. Platnobilansna teorija deviznog kursa

3. Monetarna teorija deviznog kursa

4. Fundamentalne makroekonomske promenljive kao determinante deviznog kursa

_________________________________________________


9

4.1. Teorija pariteta kupovnih snaga

Zakon jedne cene zasniva se na tome da na konkurentskim tržištima identični proizvodi u

različitim zemljama moraju imati identičnu cenu kada se ona izrazi u istoj valuti i ovaj zakon

zapravo predstavlja uvod u teoriju pariteta kupovnih snaga. Prema teoriji pariteta kupovnih

snaga devizni kurs se uspostavlja na onom nivou na kojem se izjednačava njegova kupovna

snaga u domicilnoj zemlji i inostranstvu. Sve to može se prikazati i na sledeći način:

P = E x P*

P – cena određenog proizvoda u Srbiji

E – tekući devizni kurs

P* - cena istog proizvoda u EU

Teorija pariteta kupovnih snaga postoji u dva oblika:

a) apsolutna teorija pariteta kupovnih snaga prema kojoj se porede nivoi cena u dve zemlje

b) relativna teorija pariteta kupovnih snaga koja se javlja kada se porede promene nivoa cena

Po apsolutnoj teoriji pariteta kupovnih snaga devizni kurs predstavlja količnik odnosa opšteg

nivoa domaćih i inostranih cena i to se može prikazati na sledeći način:

E = P / P*

E – tekući devizni kurs

P – opšti nivo domaćih cena

P* - opšti nivo stranih cena

Suština apsolutne teorije je u tome da pad kupovne moći u domaćoj valuti mora dovesti do

depresijacije i obrnuto. Apsolutna teorija pariteta kupovnih snaga ima i brojne nedostatke

_________________________________________________

Savić J., Kvrgić G., Ekonomija kvaliteta i finansiranje razvoja, VPŠ Čačak, 2008.

10

koji mogu dovesti do odstupanja pariteta kupovne snage od zvaničnog deviznog kursa.

Relativna teorija pariteta kupovnih snaga prati procentualne promene cena i deviznog kursa

pa po ovoj teoriji procentualna promena deviznog kursa treba da bude jednaka razlici proce-

ntualnih promena cena. Dakle, relativna teorija pariteta kupovnih snaga ne tvrdi da paritet ku-

povne snage i devizni kurs moraju biti jednaki već tvrdi da promene prve veličine određuju

promene druge veličine.

Teorije pariteta kupovnih snaga bez obzira na nedostatke dokazuju da je nivo cena je-

dan od osnovnih faktora koji utiču na formiranje deviznog kursa.

4.2. Teorija platnog bilansa

Teorija platnog bilansa promene deviznog kursa objašnjava isključivo pozitivnim ili nega-

tivnim stanjem platnog bilansa i zasniva se na definiciji suficita i deficita tekućeg računa pla-

tnog bilansa. Dakle, ukoliko jedna privreda ima pozitivan tekući račun platnog bilansa odno-

sno suficit to znači da je njen izvoz veći od uvoza. U suprotnom, ukoliko tekući račun plat-

nog bilansa pokazuje negativni saldo ili deficit to znači da je uvoz veći od izvoza. Na osnovu

ove teorije dolazi se do kursa ravnoteže pod kojim se podrazumeva onaj devizni kurs koji od-

ržava platni bilans u ravnoteži na srednji rok uz stabilne ostale ekonomske uslove bez inflaci-

je i sa visokim nivoom zaposlenosti.

4.3. Monetarna teorija deviznog kursa

Prema monetarnoj teoriji nivo deviznog kursa zavisi od ponude i potražnje novca odnosno

od ravnoteže i neravnoteže na tržištu novca. Monetarna teorija deviznog kursa polazi od stava

da ponuda novca utiče na domaće cene koje trenutno utiču na spoljno-trgovinsku razmenu ko-

ja potom utiče na devizni kurs. Ova teorija u svom objašnjenju uspostavljanja ravnoteže doda-

je i neizbežna inflatorna očekivanja. Kao i sve ostale teorije i ova teorija ima nedostatke jer na

devizni kurs utiče i kretanje cena, inflatorna očekivanja, poverenje stanovništva u Centralnu

banku, visina spoljnog duga, stanja deviznih rezervi.

_________________________________________________


11

5. Režimi deviznog kursa u tranzicionim zemljama

Neodgovarajuća politika deviznog kursa može stvoriti izvesne gubitke i ugroziti efekte

ukupnih napora u tempu ekonomskog i privrednog rasta zemlje. Zemlje u tranziciji proces

približavanja EU stavljaju pred brojne izazove a jedan od njih je pitanje izbora režima deviz-

nog kursa. Orijentacija ka stabilnom deviznom kursu u zemljama u regionu javlja se kao po-

sledica opredeljenja za antiinflacione ekonomske politike i evropsku integraciju.

Po Stockman-u fiksni devizni kurs ima određene prednosti za nacije sa sličnom ekonomskom

strukturom dok fluktuirajući devizni kurs ima prednosti za nacije sa različitom ekonomskom

strukturom. Kao glavni nedostatak fiksnog deviznog kursa ističe se to što se njime može iza-

zvati nesklad između stabilnog minimalnog kursa i razlika između inflacija u zemlji i državi

referentne valute, a sve ovo može imati za posledicu valutnu krizu. Kao nedostatak fluktuira-

jućeg deviznog kursa ističe se kreiranje nepotrebne nestabilnosti i neizvesnosti dok valutu

stalno drži u zoni precenjenosti ili potcenjenosti. Dakle, ukupan privredni ambijent znatno

utiče na izbor deviznog režima.

Kao jedna od ekonomski značajnih posledica izbora režima deviznog kursa javlja se nivo de-

viznih rezervi koji je potreban da se kurs održi na projektovanim vrednostima. Fiksni devizni

kurs zahteva rezerve u iznosu dovoljnom da obezbede poštovanje pravila konvertibilnosti dok

fluktuirajući režimi ostavljaju više diskrecije monetarnim vlastima po pitanju deviznih rezer-

vi.

U našem okruženju danas se mogu sresti gotovo sve varijante politike deviznog kursa. Tako

se u Crnoj Gori javlja valutna supstitucija, u Bugarskoj, BiH valutni odbor, a kontrolisano

fluktuirajući kurs vezuje se za Srbiju, Hrvatsku, Rumuniju i Makedoniju. Za razliku od ostalih

zemalja regiona Srbija ima veću stopu inflacije i veliku javnu potrošnju i od 2002. godine pre-

lazi na fiksni odnos domaće valute prema EUR-u.

Dakle, sve zemlje u regionu bez obzira na izbor režima deviznog kursa orijentisane su

pre svega na makroekonomsku stabilnost.

_________________________________________________

www.bgsvetionik.com (12/17/2008)


12

http://www.bgsvetionik.com/

6. Režimi deviznog kursa u Srbiji

Tokom 2000-te godine u Srbiji je brzo i relativno lako stabilizovan devizni kurs i u kra-

tkom roku došlo je i do pada inflacije. Stabilan devizni kurs obezbeđen je jer je postojalo sto-

postotno pokriće emitovanog domaćeg novca, dinara rezervnom valutom. Na početku tranzi-

cije proglašeno je da će se u Srbiji voditi politika rukovođeno fleksibilnog deviznog kursa i

prvo se uočava period fiksnog deviznog kursa pa tek nakon toga, krajem novembra 2002. go-

dine nastupa period rukovođeno fleksibilnog kursa. Fiksiranje valute i precenjeni dinar odgo-

varao je uvoznicima ali i preduzećima koja ne izvoze, a sa druge strane država je prekomerno

trošila devizne rezerve za odbranu kursa. Domaće cene su u tom periodu porasle 2,5 puta a

nominalni kurs za 2%. Banke su odbijale da prodaju devize ali su to morale raditi. Nakon toga

dinar je počeo da depresira pa se od novembra 2002. godine počinje voditi politika konstant-

nog realnog deviznog kursa. Kao ključne komponente monetarne politike u Srbiji se javljaju

rukovođeni fleksibilni kurs i kontrolisana inflacija. Devizni aranžman u Srbiji podrazumeva

fleksibilnost deviznog kursa, zadržava funkciju nadzora nad bankarskim sektorom u nadlež-

nosti NBS. Finansijska evroizacija u Srbiji dovodi do porasta troškova držanja devizne efekti-

ve čime je stimulisana devizna štednja dok se dubljom apresijacijom stvarao podsticaj za re-

zervnu valutnu supstituciju jer je dinarska štednja postala interesantnija. Danas je ispod 10%

finansijske štednje u Srbiji denominovano u dinarima što znači da domaća valuta preuzima

ulogu sredstva plaćanja.

6.1. Devizni kurs i inflacija u Srbiji

Stopa inflacije predstavlja veoma važan faktor koji utiče na devizni kurs. U Srbiji je u peri-

odu od 2000. do 2005. godine inflacija bila veća od inflacije u EU za 15,7 do 74,7% i umesto

da dinar depresira za toliko on je apresirao za 54% u tom periodu. U takvim okolnostima es-

kontna stopa u Srbiji je od one u EU bila veća samo za 6,5 do 22% što je stvaralo iluziju da je

stepen precenjenosti dinara manji od stvarnog pa se sprovodi ortodoksna antiinflaciona stra-

tegija kojom treba da se eliminišu budžetski i platnobilansni deficiti.

_________________________________________________

Savić J., Kvrgić G., ekonomija kapitala i finansiranje razvoja, VPŠ Čačak, 2008.

13

6.2. Kurs dinara u 2007. godini i operacije NBS na međubankarskom deviznom tržištu

Kurs dinara prema evru je u toku 2007. godine ojačao za 5,2%. Prvu polovinu 2007. godine

obeležili su depresijacijski pritisci na dinar koji su bili uslovljeni visokom tražnjom banaka za

devizama. U drugoj polovini 2007. godine, sve do novembra usledila je apresijacija dinara ko-

ja je bila rezultat priliva deviza po osnovu zaduživanja preduzeća u inostranstvu, zatim pove-

ćane tražnje za dinarima usled najavljenih privatizacija, kao i povećanja referentne kamatne

stope NBS. Krajem oktobra 2007. godine dinar je dostigao najveću vrednost. Dve epizode

oštre depresijacije dinara u četvrtom tromesečju 2007. godine prekinule su povećanje vred-

nosti dinera prema evru. Krajem novembra se desio prvi depresijacijski udar i on je bio posle-

dica globalnih kretanja i psiholoških faktora, dok je drugi depresijacijski udar u decembru bio

uslovljen smanjenom ponudom deviza u odnosu na tražnju jer je pad kursa bio rezultat poja-

čane tražnje klijenata za devizama. Dakle, dinar je na kraju perioda zabeležio depresijaciju

prema evru od 0,3% a uzimajući u obzir i stopu inflacije od 10,1% u Srbiji i inflaciju od 3,1%

u evrozoni zabeležena je realna depresijacija dinara prema evru za 6,5%. Prosečna dnevna os-

cilacija kursa dinara prema evru iznosila je 0,35% u 2007. godini.

Učešće NBS na međubankarskom deviznom tržištu bilo je pre svega u formi kupoprodaje

deviza na sastanku MDT-a na kojem se formirao i kurs dinara sve do marta 2007. godine. Po-

četkom juna 2007. godine NBS donela je odluku da prestane sa svakodnevnim organizova-

njem sastanaka MDT-a i počela je sa prodajom dela deviza stečenih otkupom od menjača van

MDT-a i to po ceni koju su banke spremne da plate. Dakle, NBS je u toku 2007. godine, pro-

menivši i način izračunavanja zvaničnog srednjeg kursa dinara znatno izmenila svoju ulogu

na deviznom tržištu i omogućila formiranje kursa dinara na tržišnim osnovama. U julu i nove-

mbru 2007. godine ostvaren je najviši obim međubankarske trgovine izvan sastanaka MDT-a

i on je prelazio 3 miliona evra.

Dakle, u 2007. godini NBS skreće pažnju na to da dnevne oscilacije kursa dinara u pravcu

njegovog jačanja ili slabljenja predstavlja zapravo normalnu svakodnevnu pojavu koju su pri-

hvatile banke i intervencije NBS usmerene su samo na sprečavanje prevelikih dnevnih osci-

lacija.

_________________________________________________

www.nbs.rs (12/18/2008)

14

http://www.nbs.rs/

6.3. Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u novembu

2008. godine

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u novembru 2008. godine smanjenje za 3 miliona

evra i na kraju novembra su iznosile 9 miliona evra. Takav nivo deviznih rezervi obezbeđuje

pokrivenost novčane mase od 360 odsto. Najveći uticaj na smanjenje deviznih rezervi Narod-

ne banke Srbije u novembru imala je prodaja deviza na međubankarskom deviznom tržištu u

iznosu preko 3 miliona evra. Iz deviznih rezervi je na ime izmirenja obaveza inokreditorima

takođe isplaćena određena suma novca. Istovremeno priliv u devizne rezerve NBS po osnovu

neto otkupa efektivnog stranog novca iznosio je 16,9 miliona evra. Takođe je i po osnovu ko-

rišćenja kredita od Evropske investicione banke ostvaren priliv. Dakle, novembarska trgovina

devizama na međubankarskom deviznom tržištu realizovana je na relativno niskom nivou.

Da bi u okolnostima negativnog uticaja globalne finansijske krize i smanjene devizne likvid-

nosti bankarskog sektora obezbedila efikasno funkcionisanje finansijskog tržišta NBS je u

novembru na međubankarskom deviznom tržištu prodala 357 miliona evra. Dinar je u novem-

bru nominalno depresirao prema evru za 4,7%.

Guverner Narodne banke Srbije poručio je građanima da će u 2009. godini morati da štede

i da će njihov standard najviše zavisiti od kretanja cena a ne od zarada. On je ocenio da u situ-

aciji kada su sve zemlje suočene sa posledicama finansijske krize zaposleni u Srbiji treba da

shvate da je ono što zarađuju vredno i da više vrednuju radna mesta koja imaju. Država sva-

kako treba da bude primer građanima u štednji pa će državni budžet za 2009. godinu pokazati

koliko je Vlada spremna da smanji troškove. Guverner NBS je potvrdio i to da će devizni kurs

i u buduće određivati tržište i ocenio je da će najbolje proći građani koji štede u dinarima. Na-

veo je i to da Centralna banka preduzima sve mere kojima se čuva stabilnost domaće valute.

_________________________________________________

www.nbs.rs (12/18/2008)

www.glassrbije.org (12/17/2008)

15

http://www.glassrbije.org/

http://www.nbs.rs/

7. Zaključak

Kao što je već rečeno devizni kurs predstavlja cenu deviza izraženu u domaćoj valuti.

Devizni kurs uspostavlja vezu između nivoa cena u zemlji i inostranstvu i pomoću njega se

inostrane cene preračunavaju u domaću valutu a domaće cene iskazuju u devizama pa se kao

jedna od najznačajnijih funkcija deviznog kursa izdvaja upravo mogućnost preračunavanja i

pretvaranja jedne nacionalne valute u drugu. Pored ove postoje i jos neke veoma značajne fu-

nkcije deviznog kursa, dakle on omogućava međunarodna plaćanja, utiče na platni bilans, na

alokaciju resursa, ali omogućava i poređenje cena domaće i strane robe. Na visinu deviznog

kursa utiču brojni faktori kao što su stanje u platnom bilansu, visina kamatnih stopa, visina

spoljne zaduženosti, politička situacija, a naročiti uticaj na visinu deviznog kursa ima stopa

inflacije. Sistem deviznih kurseva određuje vrednost valute jedne zemlje prema vrednosti dru-

gih valuta na svetskom deviznom tržištu i on zapravo predstavlja skup pravila po kojem se

obavljaju transakcije i plaćanja preko državnih granica. Pošto se sistemi deviznih kurseva

formiraju na različite načine razlikuju se i vrste deviznih kurseva pa se tako javlja fiksni devi-

zni kurs i fluktuirajući ili plivajući devizni kurs. Generalno ekonomisti smatraju da je fluktu-

irajući kurs u mnogim okolnostima bolji od fiksnog kursa jer je u stanju da reaguje na prome-

nu situacije na deviznom tržištu, mada i fiksni kurs u određenim situacijama može biti poželj-

niji zbog veće stabilnosti koju daje valuti. Svaki od ovih kurseva ima svoje prednosti ali i ne-

dostatke. Pored fiksnog i fluktuirajućeg deviznog kursa uočavaju se još i jedinstveni devizni

kurs, zatim diferencirani devizni kurs, ravnotežni devizni kurs, nominalni i realni devizni ku-

rs. Promene deviznog kursa mogu se podeliti na tržišne i zvanične promene. Postoje i odre-

đene teorije deviznog kursa ali se kao osnovne izdvajaju četiri teorije.

Kao ključne komponente monetarne politike u Srbiji javljaju se kontrolisana inflacija i

rukovođeni fleksibilni kurs. Na početku tranzicije u Srbiji se prvo uočava period fiksnog de-

viznog kursa da bi tek nakon toga, krajem novembra 2002. godine nastupio period rukovođe-

no fleksibilnog kursa. U periodu od 2000.-2005. godine u Srbiji je inflacija bila veća za 15,7

do 74,7% od inflacije u EU. Prvu polovinu 2007. godine u Srbiji su obeležili depresijacijski

pritisci na dinar dok je u drugoj polovini godine sve do novembra usledila apresijacija dinara.

U toku 2007. godine kurs dinara prema evru je ojačao za 5,2%.

Sredinom 2007. godine Narodna banka Srbije donela je odluku da prestane sa svakodnevnim

16

organizovanjem sastanaka međunarodnog deviznog tržišta i promenila je način izračunavanja

zvaničnog srednjeg kursa dinara čime je izmenila svoju ulogu na deviznom tržištu i omogući-

la formiranje kursa dinara na tržišnim osnovama.

Guverner Narodne banke Srbije smatra da će građani u Srbiji u 2009. godini morati da

štede i ocenio je da će najbolje proći oni koji štede u dinarima. Potvrdio je da će devizni kurs

i u buduće određivati tržište, kao i to da Centralna banka preduzima sve mere kako bi se saču-

vala stabilnost domaće valute.

Dakle, devizni kurs ima veliki značaj i uticaj ne samo na ukupnu privrednu aktivnost je-

dne zemlje već i na ukupnu ekonomiju zemlje.

17

Literatura

1. Beslać M., Petković T., Međunarodna ekonomija i finansije, VPŠ Čačak, Čačak, 2008.

2. Savić J., Kvrgić G., Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja, VPŠ Čačak, Čačak, 2008.

3. Internet: www.bgsvetionik.com (12/17/2008)

www.nbs.rs (12/18/2008)

www.glassrbije.org (12/17/2008)

www.wikipedia.org (12/17/2008)

18

http://www.wikipedia.org/

http://www.glassrbije.org/

http://www.nbs.rs/

http://www.bgsvetionik.com/

devizni kurs

Documents