devojke - rastko.rs · radoslav pavlovi} dru{tvo je bilo u krizi. mu‘ je dobio otkaz na poslu,...

Radoslav Pavlovi}

Dru{tvo je bilo u krizi. Mu‘ je dobio otkaz na poslu, do{ao jeku}i i istukao ‘enu, ona je uplakana istr~ala i u hodnikuugledala sina kako pi{e po zidu, i{amarala ga, de~ak je iza{aoqut iz ku}e i {utnuo nogom psa, pas je ski~u}i pobegao iza zgradei sko~io na ma~ka koji se sun~ao, ma~ak se sjurio kroz podrumskiprozor, natr~ao na neopreznog mi{a i pojeo ga.Mi{ nije mogao da zna da je stradao zato {to je dru{tvo ukrizi.

DEVOJKEpozori{ni komad

120 Radoslav Pavlovi}

RADOSLAV PAVLOVI] je ro|en 1954 u Aleksandrovcu, Srbija.Osnovnu {kolu, gimnaziju i Fakultet dramskih umetnosti odsek drama-turgije, zavr{io u Beogradu. @ivi kao slobodan umetnik.

Pozori{ne praizvedbe:

Savremenik, SKC, 1978, [ovinisti~ka farsa, SKC, 1985, Muke po@ivojinu, Jugoslovensko dramsko, 1986, Bra}a po oru`ju, Du{ko Radovi},1987, U potrazi za izgubqenom sre}om, Du{ko Radovi}, 1989, Mala, Zve-zdara teatar, 1990, [ovinisti~ka farsa 2, Du{ko Radovi}, 1991, @ivotJovanov, Zvezdara teatar, 1992, âruga, Zvezdara teatar, 1993, Moja draga,Beogradsko dramsko, 1994, [ovinisti~ka farsa 3, Produkcija ZAM, 1995,Beograd, Du{ko Radovi}, 1995, Moja mama, Kult teatar, 1998, Vidimo se uDen Hagu ([ovinisti~ka farsa 4), Kult teatar, 1998, Tri boje duge,Slavija teatar, 2000, Jedanaest nedeqa, Jugoslovensko dramsko, scenaBojan Stupica, 2000, Program uìvo, Kult teatar, 2001, Slatke usnemladosti, Kult teatar, 2003.

Trenutno na beogradskim scenama igraju predstave Moja mama, Triboje duge, Program uìvo, Slatke usne mladosti.

Filmovi snimqeni po scenarijima Radoslava Pavlovi}a:

Piknik u Topoli, r. Zoran Amar, 1980, Stepenice za nebo, r. Miro-slav Leki}, 1982, @iveti kao sav normalan svet, r. Milo{ Radivojevi},1983, Prqavi film, r. Du{an Sabo, 1987, Hajde da se volimo 3, r. StankoCrnobrwa, 1990, Mala, r. Predrag Antonijevi}, 1990, Balkanska pravila,r. Darko Baji}, 1996, Volim te najvi{e na svetu, Predrag Velinovi},2003.

LICA

ANA BRZAKOVI]

KATARINA BRZAKOVI], wena sestra

QUBO BRZAKOVI], wihov otac

BORKA, Qubina sestra, advokat

@IVADIN DUWI], ujak Anin i Katarinin

CANE, kroja~

]ILI, |ak

KARLO, wegov otac

]IRKOVI], direktor fabrike

GRADSKI SVE[TENIK

COLE, seoski sve{tenik

PRVI POLICAJAC

DRUGI POLICAJAC

POZORNIK

gra|ani, radnici, kupa~i

Radwa se de{ava u industrijskom gradu na reci u unutra{wosti,

toplog leta na samom kraju dvadesetog veka.

Devojke 121

Radoslav PAVLOVI]

DEVOJKEPozori{ni komad

1.GRAD

Qubo, Ana

Zgrade sa po~etka veka, kaldrmisana ulica i gvozdeni kandelabri, ur-bani dekor raznih moda. Stolovi ispred restorana sa la‘nim rimskimstubovima okru‘eni ogradom od cve}a.

Za jednim stolom sedi Qubo Brzakovi}, ~etrdeset godina star, sna‘negra|e, u odelu sa kravatom. Pijan. Leto je. Velika vru}ina.

Ulicom ide Ana Brzakovi}, {esnaest godina stara, u izno{enoj letwojhaqini i sandalama, lepa i vitka, po~e{qane kose.

ANA: Tata.

QUBO: Pri|i.

ANA: Nemoj da me bije{.

QUBO: Ne}u. Sedi. ^emu imam da zahvalim va{u posetu?

ANA: Nemoj da mi govori{ vi, quti{ me.

QUBO: Vi ste Ana osoba od zna~aja i ugleda u ovom gradu. A po~emu je ovaj grad va‘an? Ne znate? Zato {to u wemu ‘ivii pati Qubo Brzakovi}. Gde ti je sestra?

ANA: U Kragujevcu.

QUBO: [ta }e ona tamo?

ANA: Ide u u~iteqsku {kolu.

QUBO: Kako ja za to ne znam? Odmah da joj javi{ da se vrati ku}i.[ta si htela? Pare? Nema.

ANA: Ho}u da bude{ kao drugi o~evi. Samo to.

QUBO: Bio sam ja dobar dok mi nisu zaboli no‘ u le|a, dr{ka sene vidi. Sad ste se setili da me popravqate.

ANA: Gladna sam.

QUBO: Jedi.

ANA: Nemam para.

QUBO: Zaradi.

ANA: Kako da zaradim?

QUBO: Radom.


ANA: Ti si moj otac, pomozi mi.

QUBO: Klekni i moli za opro{taj a ja }u da razmislim da li }uda ti oprostim.

ANA: [ta sam pogre{ila?

QUBO: Qubav prema ocu nisi pokazala kad je wemu bilo te{ko.

ANA: Klekla sam.

QUBO: Vidi je, mala trgovkiwa, bi}e ne{to od tebe. Nagradi}ute. @alim slu~aj, ni{ta nije ostalo, malo vazduha uyepovima. Nemoj da bude{ gladna, idi ku}i i strpi se dove~eri, sti‘e hrana. Mesecima }ete da se gostite ti itvoja sestra. i kad god zalogaj uzmete, recite, to nas on,na{ otac Qubo hrani. Moje }erke }e jesti jer ako one nebudu jele, ja }u nekog da pojedem. Do|i. Jedan {amar dabr‘e poraste{.(Udari joj {amar)Zbogom.

ANA: Kakav si ti divan otac bio, samo kad bi mogao da se seti{i opet takav da bude{.

Ode.

QUBO: Bio sam. Bilo pa se spomiwalo.

2.CANETOVA RADWA

Ana, Cane

Prodavnica odela i bombona. Otvaraju se vrata, nad wima udari zvono,ulazi Ana. Qubazno joj prilazi Cane, pre{ao sedamdesetu, odeven kaodobar kroja~, ‘ivahan i lukavog pogleda.

CANE: Izvolite gospo|ice.

ANA: Ho}u da kupim haqinu. Najjevtiniju koju imate.

CANE: Birajte, dogovori}emo se, bi}u sre}an da vam ispunimsvaku ‘equ.

ANA: Imam ja novac ali ne volim skupe stvari. Moji roditeqisu bogati, ‘ive u Engleskoj.

Devojke 123

CANE: Engleska je velika zemqa.

ANA: U koleyu u koji idem ima dece iz Kolumbije, Venecuele,Kuvajta, svi se ovako odevamo, nosimo takore}i pocepanuode}u.

CANE: Zbog bezbednosti. Pravilno.

ANA: Dolazim ovamo svakog leta, baka mi ‘ivi tu. Sednem uavion do Beograda, posle stopom, tako najvi{e volim.

CANE: Vi ste ro|eni pod sre}nom zvezdom, mogu samo da vamzavidim. Ja jedino svojim poreklom mogu da se pohvalim,nekim imetkom ne. Ja sam vanbra~ni sin kraqa Petra II,

nesre}nog kraqa Jugoslavije. Da, on je bio moj otac. Ro|ensam u strasnoj vezi koju je imao sa }erkom vojvode odKenta. Avaj on je bolestan umro a wu je davno jo{ pojeolav u Keniji. Ni{ta mi nisu ostavili.

ANA: Ova mi se dopada, koliko je cenite?

CANE: Dozvolite da vam je poklonim.

ANA: To nije mogu}e, moji roditeqi bi se jako naqutili.

CANE: Ne morate da im ka‘ete, neka to ostane na{a tajna.

ANA: Obu}i }u je odmah. Ne morate da okre}ete glavu, nemam{ta da krijem, znam da sam lepa.

CANE: Ispao vam je novac.

ANA: Ne nosim ja novac.

CANE: Sigurno vam je majka kri{om stavila boje}i se da }e vamustrebati. Moj nije mora biti va{. Uzmite svoje i do|iteopet, vi i ja i pored zna~ajne razlike u godinama imamozajedni~ku osobinu, volimo lepe pri~e.

ANA: Dovi|ewa. Kupila bih ove bombone, boja mi se dopada.

CANE: Nije na prodaju.

ANA: Nego {ta se sa wima radi?

CANE: Daju se damama koje vole da se qube. Jedna bonbona, jedanpoqubac.

ANA: Proba}u da vidim kakve su pa }emo da se dogovorimo.Kisele su sva su mi se usta skupila. Ni{ta od poqupca.

CANE: Ukusne su one nego se ti pretvara{.


ANA: Ne poznajem ja tebe, ali moja tetka ka‘e, taj je krao, va{otac se jo{ nije bio rodio. Jurile ga razne policije,u~esnik pqa~ke stole}a u Francuskoj. i tako to.

CANE: Istinu govori tetka.

ANA: Bio si u zatvoru?

CANE: Bio sam.

ANA: Koliko, ako nije tajna?

CANE: U vi{e navrata jedanaest godina.

ANA: Kako je tamo?

CANE: Ni{ta ne vaqa.

ANA: Ima{ li ‘enu?

CANE: ^etiri puta sre}no razveden.

ANA: Ima{ devojku?

CANE: Mnogo devojaka.

ANA: Ih. Jednu? Dve?

CANE: Tri.

ANA: Vole te?

CANE: Vole.

ANA: Lepo se smeje{. Ja kod ku}e stalno pla~em a ti si meoraspolo‘io svojim la‘ima. Ja stalno la‘em, tu smosli~ni. Qubu Brzakovi}a poznaje{?

CANE: ^uo sam za wega.

ANA: On mi je otac. Majka mi je u bolnici.

CANE: Za{to?

ANA: Ne{to je pala pa se povredila.

CANE: Ponesi joj ovo od mene tu ima poslastica, da povratisnagu.

ANA: Ne koristi ona to, hrane je na one cev~ice. Koliko imasati? Uh, ‘urim. Evo ruke gospodine, milo mi je da smo seupoznali i dru‘ili. Kad te sretnem u gradu, pri}i }u ti ipoqubi}u te.

Ana ode.

Devojke 125

3.@ELE@NI^KA STANICA

Ana, Katarina

Provincijska ‘elezni~ka stanica. Nekoliko qudi na peronu, Ana. Ne-strpqivo {eta. Voz ulazi u stanicu, iz voza izlazi devojka duge plavekose, sedamnaest i po godina stara, bez prtqaga i bosa. Ana joj pritr~i,zagrle se i dugo stoje }ute}i.

ANA: Svaki dan te ~ekam. Ovaj voz kasni dvesta ~etrdesetminuta.

KATARINA: Tek jutros sam dobila telegram.

ANA: Poslala sam ga pre tri dana.

KATARINA: Gazda mi ga je jutros dao.

ANA: Gde su ti stvari?

KATARINA: Kod gazde, nisam platila kiriju, vukao me je da legnem sawim, pobegla sam bosa, sakrio mi je patike.

ANA: Jadna moja Katarina.

KATARINA: Dva dana je krio telegram od mene, ‘ivotiwa. Odgrizlasam mu uvo, nadam se da jesam. Kako je mama?

ANA: Lo{e. [ta }e biti sa nama?

KATARINA: [ta to nosi{?

ANA: Hranu. Sigurno si gladna, da jede{.

KATARINA: Odakle ti novac?

ANA: Dao mi Qubo.

KATARINA: Ana, pitam te, odakle ti to?

ANA: Cane kroja~ mi dao pare.

KATARINA: Bila si kod tog ~oveka? On dr‘i kupleraj u ku}i, idivrati to smesta, sve.

ANA: Ne}u.

KATARINA: Daj mi to.

ANA: Ti si luda. [ta }emo da jedemo?

KATARINA: Ni{ta. Daj.

Uzme kesu i baci je na prugu.


ANA: Budalo. Htela sam da te obradujem.

KATARINA: Gde je Qubo?

ANA: Ne znam. Bije me svaki dan.

KATARINA: Zar je postalo tako stra{no?

ANA: Dok sam te ~ekala pro~itala sam u novinama kako postojijedna zvezda, bela, Sirijus B se zove, patuqasta je ali imaogromnu gustinu i te{ka je kao Sunce. Kad bi neko saSirijusa doneo samo {aku wegove materije, ona bi bilate{ka milion kilograma. Kad bih imala tu {aku, da jestavim Qubi na le|a.

KATARINA: Idemo da vidimo mamu.

ANA: Kasno je, ne}e nas pustiti u bolnicu, poqubi}emo vrata.

KATARINA: Ko }e mene da spre~i da vidim majku? Niko. Idemo.

Odu.

4.ISPRED BOLNICE

Ana, Katarina

No}. Sede na klupi.

KATARINA: Odakle ti ta haqina?

ANA: [ta te briga. Poklonio mi Cane.

KATARINA: Naivna si.

ANA: Sakrila sam kekse. Uzmi.

KATARINA: Jedi ti.

ANA: Ne}u sama. Umre}emo Katarina, je li tako? Ja ne bih daumrem. Imam malo godina, samo {esnaest. Pocrkali svi,da Bog da. Da li to zna~i da }emo morati u krevet sa nekimqudima ako mislimo da jedemo? I}i }u da prosim. Kad bitata umro a mama iza{la iz bolnice, imale bismo penzijui lepo bismo ‘ivele. Ona nas nikad nije tukla.

KATARINA: Nisam znala da je mama tako lo{e. U kakvu bedu nas jeuvukao, proklet da je. Kako da ti pomognem? Kako sebi dapomognem?

Devojke 127

ANA: Ima dobrih qudi. Na{a mama je dobra, nemogu}e da jejedina.

KATARINA: Ja sam baksuz, ‘ivim i umre}u kao baksuz.

ANA: Ute{i me, pomozi mi, reci, dobro }e pobediti, mi smodobri, reci to qubim te.

KATARINA: To je la‘.

ANA: Samo reci, obraduj me.

KATARINA: Pobe|uje. Zadovoqna?

ANA: Dokaza}u ti da je istina. Vide}e{.

KATARINA: Kasno je. Idemo.

ANA: Osta}u ovde, ho}u da budem blizu mami.

KATARINA: Otera}e nas.

ANA: Pre}i }emo na drugu klupu. Bojim ga se.

KATARINA: Ja se ne bojim. Ti ima{ mene ja imam tebe, razume{? Di‘ise.

ANA: Dobro. Katarina, ti se tamo, na {koli, bila zaqubila?

KATARINA: Jesam.

ANA: Voli{ ga?

KATARINA: Vi{e ne.

ANA: Pri~a}e{ mi jednom?

KATARINA: Pri~a}u ti.

ANA: Mo‘da je to re{ewe, da se udamo, onda }e na{i mu‘evi danas {tite?

KATARINA: Ana, molim te.

Ode, Ana za wom.


5.STAN BRZAKOVI]AAna, Katarina, Qubo

Zora. Radni~ki stan. Katarina budi Anu.

ANA: [ta je bilo?

KATARINA: Qubo je do{ao.

ANA: Joj, gde je?

KATARINA: U sobi, spava, zelen je, kao da }e da umre.

ANA: Di{e li?

KATARINA: Ka{qe, {krgu}e, mqacka, duva...

ANA: Ja sam se naspavala, idemo.

KATARINA: Ana, slu{aj me, uze}emo jastuk, stavi}emo mu na glavu ise{}emo na wega, da ga udavimo. Niko ne}e znati.

ANA: Ti nisi normalna, on je na{ otac, hajdemo boqe u bioskop.Ustaje, ~uje{ li? Be‘imo.

Iza|u, ulazi Qubo.

QUBO: Ja sam, car Grkqan, sve }u da vas potamanim. Halo pri-sutni, gde ste uku}ani? Uja? Sawam ja kako sam pao saterase, sawam i probudim se, vidim, sav sam izgreban ipra{wav. Izlaze mi snovi na ko‘u. Deco, devojke? Odmahda ste se stvorile ovde. Iza{la kopilad, dangube pogradu. Nau~i}e vas Qubo pameti, prvo {kolu zavr{iti paonda... ko me to zove odozdo? Znate li vi gra|ani kolikoima sati? Ko to vi~e, Qubo? Ti si sestro moja, Borkice?[ta ho}e{? Kakav je parastos? ^ijem ocu? Na{em ocudanas parastos? Ja zaboravio. Silazim. E, Borka, kupijednu fla{icu, qubi te bata, da imamo tati za du{u. Iditi, sti‘em te ja. Koliko sam ga voleo toliko sam ga izapamtio.

Iza|e.

Devojke 129

6.REKA

Ana, Katarina

Splav na {irokoj i plitkoj reci, pro{aranoj {qunkom i sa po nekimvirom. Sobica, mali trem, tu je i voda koja te~e ispod.

Vru}e letwe prepodne. Ana i Katarina poku{avaju da zaspu na tremu.

ANA: Se}am se kad je otac pravio ovaj splav, imala sam {estgodina i on me je nosio na ramenima. Bi}e vru} dan.Za{to pla~e{?

KATARINA: Nikada ne}u biti u~iteqica. A toliko sam ‘elela. Dau~im decu u nekom dalekom selu na vrh planine, gde jevazduh ~ist i qudi po{teni.

ANA: Katarina ne}u da prosim, ne}u da gladujem, ne}u da spavampo splavovima, ne}u da se skidam pred matorim mu{kar-cima, ho}u da ‘ivim kao sva prose~na, glupa i lewa deca.Propale smo, je li tako? Reci mi istinu, bi}u sve {tone}u da budem? ^ekala sam da do|e{ i pomogne{ mi, znamda pla~em i bez tebe. Nemam ~arape, obu}u, haqinu peremuve~e i obla~im ujutru, ne pamtim lep sapun, cepam krpe istavqam pod sebe. Ne}u da se prodajem, vidim kako megledaju na ulici, ~ekaju me da jo{ ogladnim. Katarina,za{titi me. Lepe smo, {ta nas briga. Lepa sirotiwa ilepa beda.

KATARINA: Oti}i }emo odavde. [to daqe.

ANA: Eno ga, ]ili, najboqi |ak gimnazije. Preziva se Ili} azovu ga obrnuto, ]ili. Dobitnik svih dr‘avnih nagrada,kasapinov sin, oni jedu svaki dan. Jedini je koji mi sedopada. Kad porastem, uda}u se za wega. ^itavu ovu godinukru‘i oko mene a ne}e da mi napi{e ni jedan pismeni,ka‘e, ti si pametnija od wih, napi{i sama. Budala. Idemda {etam. Ho}e{ sa mnom?

KATARINA: Spava mi se, dve no}i sam na nogama.

ANA: Laku no}. Ako mi u snu bude{ pisala pismo, da zna{adresa je Ana Brzakovi}, Vedra nebesa, bb.

Ode.


7.OBALA

Ana, ]ili

]ILI: Zdravo Ana.

ANA: Zdravo ]ili. Nisi me zaboravio?

]ILI: Nisam.

ANA: Ima u {koli vi{e tvojih diploma oka~enih nego nas|aka.

]ILI: To se direktor i moj otac prave va‘ni. Meni je svejedno.

ANA: Gde su ti drugovi?

]ILI: Izbegavam ih, dosadni su. Jesi li sre}na?

ANA: Glupo pitawe, ali odgovori}u ti. Ovako: ujutru nisam,posle podne jesam, uve~e sam o~ajna.

]ILI: Sre}an ~ovek se goji leno{}u kao sviwa kukuruzom, sre-}an ~ovek je slepac.

ANA: Nisam znala da }u biti sre}na zato {to sam nesre}na.

]ILI: Ovo vreme nema odgovor ni na jedno pitawe. Zato {to ne‘ivi istina. Ona je jedino sunce koje nas mo‘e ogrejati.

ANA: Volim ja da te slu{am. Obi~no nosi{ kwigu sa sobom.

]ILI: Danas me boli glava pa idem praznih ruku, imam ~esteglavoboqe. Otac ka‘e u~i, majka ka‘e u~i, baba ka‘e u~i,samo pas }uti. Pro~ita}e{ jednom u novinama, de~ak uzeoo~evu lova~ku pu{ku, ubio oca, majku, opet je napunio iubio babu.

ANA: Ja ne}u nikog da ubijem.

]ILI: To se ne planira, to tako, do|e. Ana, ho}u da ti ka‘em,spreman sam da podelim sa tobom sve tvoje probleme, da ihnosimo zajedno.

ANA: Hvala. Pita}u te jednom ne{to.

]ILI: [ta?

ANA: Ima vremena. Zdravo, odoh da {etam.

Ode.

Devojke 131

8.BORKINA KU]A

Borka, Qubo, Karlo

Borka sedi za radnim stolom, spisi, papiri, ozbiqna i privla~na, ~etr-deset godina stara. Ulazi Qubo, bu~no u dru{tvu malog i debelog~oveka, Karla.

BORKA: Gde si ti Qubomire na parastosu?

QUBO: Evo da ti ka‘em kako je bilo: spremim se ja i po|em,sretnem jednog prijateqa, sretnem drugog prijateqa, sre-tnem Karla. Ovo je moja sestra, ovo je Karlo.

KARLO: Znamo se mi, dvadeset godina ne videh zgodniju ‘enu iboqeg advokata. Moj sin ina~e, prvi u {koli i na svimtakmi~ewima...

QUBO: Sedi Karlo, kad te ja upoznajem ima{ da se pravi{ da je nepoznaje{ i tako daqe. Sestro, ponudi qude da popijune{to. Prvo smo pili u biblioteci pa smo onda pre{likod Karla u kasapnicu. Pije Karlo, ~udo jedno. Izvoliprijatequ, gledaj i biraj. ^etrdeset godina, pedeset {estkila, sve zube ima, nije rawavana, bolesti nema, ro|enamoja, prste da poli‘e{.

KARLO: @drebica, izrazita.

QUBO: Pravilno. Mo‘e po ku}i da ti radi, na sudu da te brani,krevet da zagreje a mo‘e{ da je koristi{ i na drugena~ine.

BORKA: Ti to mene prodaje{?

QUBO: Ne. Mewam. Meni Karlo tele a ja tebe Karlu.

KARLO: Uzimam.

BORKA: Karlo po{tovani, Qubo ve} ima trgova~kog iskustva,prodavao je zgradu op{tine, gradski park, tu|u ciglu, mojQubo je ~ovek ‘ivahnog duha.

KARLO: [ta se ti me{a{, razgovaram sa ~ovekom, nego uzimajstvari i kre}i.

QUBO: Bravo Karlo.

BORKA: Vrata su ti tamo. Vuci se napoqe, nikad vi{e da nisiu{ao u ovu ku}u, jasno?


QUBO: Rekoh li ti, prvoklasan temperament.

KARLO: Nije u redu.

BORKA: Mar{.

KARLO: Dovi|ewa.

Ode.

BORKA: Svoju jedinu sestru prodaje{, nije lepo.

QUBO: Ho}u }erkama hranu da nabavim, obe}ao sam, a kod menere~ je zakon, odr‘a}u je ili idem u smrt.

BORKA: Kupi}u im ja i odneti, mogao si da mi ka‘e{ a ne da midovodi{ olo{ u ku}u.

QUBO: Ti si Borka prvi ~ovek me|u qudima. Svaki dan }u da teprodajem. Ne, oti}i }u ja. Svoj novac kad dobijem a to }ebiti uskoro, prvi avion i u Rio de @aneiro, Brazil.Sednem na pla‘u, nisi videla tu pla‘u? Kopakabana.Ogromna. Stavim {e{ir na glavu, izujem se i gledam upu~inu. Pre podne se sun~am, no}u {etam, sa {e{irom. Utom pesku Kopakabane }u da umrem.

BORKA: Mora{ da spava{.

QUBO: Nema sna za mene, pro{lo je to.

BORKA: Ho}e{ li da jede{?

QUBO: Ho}u. Tebe }u da pojedem.

BORKA: Bili su iz policije kod mene, tra‘ili su te.

QUBO: Na{li su me.

BORKA: Za{to mi ne govori{? [ta su hteli?

QUBO: Nudili papir da potpi{em, da sam je ja kao gurnuo sabalkona, po{to sam joj kao prethodno naneo kao te{kepovrede. Nije istina, bra}o, ka‘em im ja, ali ako je zemqitako te{ko {to Qubo hoda po woj, vodite me, streqajteme.

BORKA: Ti si nevin.

QUBO: Znam. i woj su taj papir nosili.

BORKA: Potpisala je?

QUBO: Ne znam.

BORKA: Sazna}u. Gre{ka je {to si sa wom pravio porodicu.

Devojke 133

QUBO: Ja wu volim. Vodi me u bolnicu da je obi|emo.

BORKA: Ne mogu o~ima da je vidim.

QUBO: Daj mi pare ru‘e da joj kupim.

BORKA: Bilo bi ti najpametnije da je zaboravi{.

QUBO: Ne mogu.

Ode.


No}, devojke spavaju, ulazi Qubo, pali svetlo.

QUBO: Di‘i se, sedaj, miruj i }uti, stigao je car Grkqan, ja.Iska‘ite du‘no po{tovawe svome roditequ. Pesmu ho}uda ~ujem.

KATARINA: Ho}u da razgovaramo.

QUBO: Kad ja sa nekim razgovaram onda samo ja pri~am.

KATARINA: Ne}e{ ti tako izdr‘ati ni godinu dana.

QUBO: Istinu govori{ pile, samo moja godina je du‘a od svakekalendarske. Osede}e{ ti za jednu moju godinicu.

KATARINA: Ne}e{ ti do‘iveti da me vidi{ sedu.

QUBO: Mrzimo se, a? Ja po{tujem iskrena ose}awa, i oca kadmrzi{. A ja obrnuto, ja vas volim, i to mnogo. Eto kako javama vra}am, qubavqu.

KATARINA: Nikog ti ne voli{ ~ove~e.

QUBO: ]uti, sad }u {akom da te udarim, krv }e da {ikne.

ANA: Nemoj tata.

QUBO: Ne}u. Samo joj reci kad je bude{ videla da }uti kao {to jei do sad }utala. Druge ja planove imam, velike. Prekinu}usa ovim ‘ivotom i oti}i }u u svet. Ima tih bogatih iusamqenih ‘ena koje ~ekaju da se pojavi veran i ~vrstmu{karac. Samo }u banuti i re}i “zdravo, do{ao sam”. Aonda dokolica, prijemi, putovawca. Vi mene ne slu{ate?


ANA: Slu{amo te tata.

QUBO: Ova se pravi da ne ~uje, sve o~ima vrti i pogleda utavanicu. Ho}e{ da popije{ malo?

KATARINA: Ne}u.

QUBO: Gutqaj~i}? Da vidi{ kako je sa ove strane stvarnosti,kakav mrak. Gledate vi mene, gledate. Da imam sina, on bime davno ubio, a vas dve samo cmizdrite.

KATARINA: Za{to je mama u bolnici?

QUBO: Po{ao ja u tu bolnicu a prvo da kupim cve}e. Nema cve}a.I nisam oti{ao. Mene pita{? Odkud znam. Bolesna jevaqda. Bol, bolest, bol – nica, bol neki ima. Ti to menesaslu{ava{? Pri~u si neku ~ula? La‘u }ero, zavidni{to lepo ‘ivimo. Rekla bi ti jo{ ne{to samo se boji{ date ne odalamim. Sedi. Ovo je tvoja ku}a. Sve }e tata vamada ostavi.

KATARINA: Izudaraj nas pa idi svojim poslom, pusti nas da spavamo.

ANA: Ja ne}u da me bije.

QUBO: Li~nost va{eg oca je slo‘ena, duboka i nepredvidiva. Odnekog vremena, na mene gledaju kao na negativnog junaka,tako im je najlak{e da me i dokraj~e. Zatekao sam se nasvetu sam. Nemam nikoga, samo vas dve.

KATARINA: Ima{ ti Borku.

QUBO: Jeste, samo vas tri. A wu najvi{e volim, ~etvrtu, mojuRu‘icu. Ona svojom dobrotom okajava moje grehe.

KATARINA: Za{to si je onda tukao?

QUBO: Mo‘da mnogi mogu da se pohvale da su qubili mojuRu‘icu, ali niko da je voleo kao ja. A varala me je, gledaosam ovako kao {to vas gledam.

KATARINA: La‘e{, podlo la‘e{.

QUBO: Kako bi bilo lepo, da je la‘, samo da ne znam, to bi mimnogo zna~ilo. Pitajte qude, iza|ite, ~ija je QubinaRu‘ica, na{a, re}i }e.

KATARINA: Ne}u da te slu{am.

ANA: Ja te slu{am.

QUBO: Ti si Ana dobra, a ti matora ni{ta ne vaqa{. Na tatu si.

Devojke 135

KATARINA: Mani me se ~ove~e, bolestan si.

QUBO: Od koje bolesti?

KATARINA: Lud si, od ludila.

QUBO: ^uje{ li ti Ana kako ona sa ocem razgovara? Ne, ne}u date bijem, ja }u tebe da pojedem.

ANA: Mi smo tvoja deca.

QUBO: Svoju decu, nego {ta. Ja sam vas hranio, ja }u da vas jedem.

ANA: Prestani molim te, bojim se.

QUBO: Ne moram vas, nekog drugog }u. Zamisli vest: ~ovek pojeo~oveka ili dete, i {ta bi bilo? Strpali bi me u ludnicu.Dr‘ava bi me hranila, ru~ki}, leki}, kwigu bi o meninapisali, postao bih slavan. Vest bi obi{la planetu. Viste ih pojeli gospodine? Da. Jesam. Za{to? Bio samgladan.

KATARINA: Nisi ti gladan nego ‘edan.

QUBO: Ana, donesi mi onaj gajtan od pegle. Dobi}ete batinekakve do sada niste. Nove batine.

KATARINA: Be‘i Ana.

ANA: Zakqu~ano.

KATARINA: Na terasu.

Pobegnu.

QUBO: Hej gra|anke, ne mo‘ete da mi pobegnete, nemate krila.Vidi, spustile se niz gromobran. To su vam dana{wa deca.[ta ja to radim? [ta se de{ava sa tobom Qubomire?

10.CANETOVA RADWA

Cane, @ivadin

Ulazi ~ovek trideset godina star, evropskog izgleda, duge kose.

@IVADIN: Dobar dan. Vru}e.

CANE: Bilo je i toplijih godina pa smo pre‘iveli.

@IVADIN: Ho}u odelo da naru~im.


CANE: Ne {ijem vi{e.

@IVADIN: Zakasnio sam dakle. Znam vas kao ~uvenog kroja~a, umeliste da napravite gospodina od ~oveka.

CANE: Bilo pa pro{lo. Ali imam slu~ajno ovde divnih odelakoje su mi prijateqi doneli iz Italije kad su u operui{li, svetske marke, cena, prava sitnica.

@IVADIN: Ja ho}u va{im rukama napravqeno, odelo koje }e midoneti sre}u. Prvo koje sam imao, vi ste mi sa{ili. Doksam ga nosio, dobro mi je i{lo. Promenio sam ‘ivot,treba mi novo odelo. Dobro, oprostite {to sam vasuznemirio.

CANE: Kako vam je po{tovano ime?

@IVADIN: @ivadin Duwi}.

CANE: Kakvo odelo ‘elite @ivadine?

@IVADIN: Vi odlu~ite, cena nije u pitawu, plati}u vam unapred.

CANE: Nije potrebno. Dozvolite da vam uzmem meru. Odakle ste?

@IVADIN: @iveo sam u Nema~koj, Austriji, Holandiji, od jutrosovde.

CANE: Radite neki putuju}i posao.

@IVADIN: Muzi~ar sam. Sviram yez. Vas se se}am iz vremena kad steza dva sata {ili odelo na pijaci u Kraqevu, bio sam dete,tada.

CANE: Nikad nisam bio u Kraqevu.

@IVADIN: Znate li Qubu Brzakovi}a?

CANE: Taj je nekad bio mnogo jak ~ovek. Potu~e se ispred bio-skopa, do|e milicija on izbije i wih i onako qut dignemaricu i prevrne je.

@IVADIN: ^uo sam za tu pri~u, ne verujem.

CANE: Ja gledao. Do|em mu neki daleki stric, toliko dalek da oni ne zna da smo rodbina. Sestru ima bliznakiwu, prelepa‘ena, povu~ena, ide ulicom, gleda pravo, nikom se nejavqa, advokat je dobar, tako ka‘u.

@IVADIN: Wu znam, nije se udavala.

CANE: Jeste jednom, samo pazi da se ne sazna, imaju oni svojetajne. Lepa pri~a.

Devojke 137

@IVADIN: Mogu li da je ~ujem?

CANE: Bila tek fakultet zavr{ila, u nekog se in‘ewera zaqu-bila, dobar de~ko iz ~estite ku}e, udaje se. Do|u svatovipo mladu, ali Qubo joj ne da da iza|e iz dvori{ta. [ta }esvatovi i rodbina, vide upropasti Qubo pro{wu, uhvatega i ve‘u za {qivu a wu odvedu. No, ona se ubrzo razvede.Ima tome, mladi su bili.

@IVADIN: Gde da na|em Qubu Brzakovi}a?

CANE: Tamo gde stanuje.

@IVADIN: Bio sam, nema nikoga.

CANE: Sigurno su na pla‘i, svi su tamo. @ena mu je u bolnici.

@IVADIN: Znam, ona je moja sestra.

CANE: Do|ite po odelo sutra ujutru.

@IVADIN: Hvala vam {to ste razgovarali sa mnom.

CANE: Sre}no mladi}u, ~inite dobra dela, divota je gledati kadih neko proizvodi.

@ivadin ode.

11.ISPRED BOLNICEAna, Katarina, Qubo

Stara bolnica sa oronulim zidovima i velikim zapu{tenim parkom. Izzgrade izlaze Ana i Katarina, Qubo sedi na klupi.

ANA: Eno ga Qubo.

KATARINA: Pravi se da ga ne vidi{.

QUBO: Devojke!

ANA: Tata, nemoj da nas bije{.

QUBO: Nemoj da pri~a{ tu svakojake gluposti ovde pred qudima.[ta ste radile u bolnici?

ANA: Kod majke smo bile.

QUBO: Ja nikako da stignem, poslovi me zauzeli. Kako je?

ANA: Probudila se jednom na kratko pa se opet izgubila.


QUBO: Ni{ta ne ka‘e?

ANA: Ni{ta. Bili su policajci neki, pitali su nas da li si jetukao i sve takve stvari. Mi smo rekle da ni{ta ne znamo.

QUBO: Pala ‘ena, {ta imate da znate. Sramota {to decu uznemi-ravaju, razgovara}u ja sa wima. Imate malo para na zajam?

ANA: Ju~e smo jele jednom, danas ni{ta.

QUBO: Pitam. Slu{ajte vas dve, ako ne{to zucnete i po~nete daizmi{qate ono ~ega nema, u reku }u vas baciti, u naj-dubqi vir. Ku}i sad, doma}i da radite.

ANA: Na raspustu samo tata.

QUBO: Radite onda ne{to korisno, stan spremite, operite pro-zore, pomozite majci dok ne ozdravi. Brzo }e ona, jaka jeto ‘ena.

Ode.

ANA: Da nas jutros nisu izbacili iz voza ve} bismo biledaleko.

KATARINA: O kakvom vozu pri~a{?

ANA: Ma{tam tako, kao da smo krenule na put sa mamom.Mora}emo da je ostavimo. Kako }emo sa wom kad ne zna zasebe?

KATARINA: Moram negde novac da na|em. Puno novca. Idemo ku}i.

ANA: Ti si luda, videla si kako su mu o~i krvave, tu}i }e nasopet. Najradije bih kraj mame legla. Katarina, {ta }emo,ako ona, ipak umre?

KATARINA: Ne}e. Vru}e mi je, hajdemo na reku.

ANA: Ne ide mi se. Sede}u ovde, mo‘da se mama opet probudi.Ona bi znala da nam ka‘e {ta da radimo. Uvek je znala.

KATARINA: Dobro, ~eka}emo do mraka.

ANA: Gladna sam.

KATARINA: Idi pij vode.

ANA: Ve} sam pila.

KATARINA: Idi opet.

Devojke 139

12.ULICA

@ivadin, Qubo

Qubo ide ulicom, nervozan, drugom stranom ide @ivadin, ugleda ga.

@IVADIN: Qubo!

QUBO: @ivadine, mili moj, da li to mene moje o~i varaju? Takosam veseo {to te vidim. Dugo ima kako si bio pa si na naszaboravio, nema te da vidi{ kako ‘ivimo i napredujemo.Mnogo si propustio. Mi smo ovde jako puno postigli zavreme tvog odsustva. Pogledaj koliko se izgradilo, o~imada gleda{ i o~ima da ne veruje{. Umrla je provincija, sadsvi ‘ivimo u velikim gradovima. Krila samo dobili.

@IVADIN: Tra‘im te.

QUBO: Evo, na{ao si me, stojim pred tobom. i ja sam tebe tra‘io.

@IVADIN: Gde si me tra‘io?

QUBO: U mislima svojim. Nestao ~ovek, ne javqa se ni pismom nitelefonom, nismo tu|ini, sestru sam ti o‘enio, rod smo.

@IVADIN: Do{ao sam da vodim decu. Bi}e kod mene dok se ovo nesredi.

QUBO: Ima{ decu? Nisam znao, ~estitam, drago mi je da si i tisazreo i postao roditeq.

@IVADIN: Anu i Katarinu vodim.

QUBO: One su moja deca. Ne mo‘e{ to da mi uradi{. Gre{na tidu{a, tu|u decu da uzima{, na to zakon kao na kriminalgleda. i tebi su vidim u{i napunili, uradio Qubo nekozlo, la‘u, ne veruj. Mene pitaj, ja }u ti re}i {ta je bilo.Ni{ta nije bilo.

@IVADIN: Strada}e deca kraj tebe, vidi {ta si od sebe uradio.

QUBO: Dragi i po{tovani ro|a~e, prvo, ja odli~no izgledam,drugo i tre}e ja decu ne dam i ne}u ih dati. Ali, da ihprodam, to ho}u.

@IVADIN: Koliko tra‘i{?

QUBO: Cenu jo{ nisam formirao, ali gledam te rendgenski ika‘em sebi ovaj nema para koktu jednu sebi da kupi.


@IVADIN: Reci koliko?

QUBO: Ni{ta od posla.

@IVADIN: Ja ih vodim.

QUBO: Ne mo‘e ni kad bi moglo.

@IVADIN: Ja ti rekoh. Zbogom.

QUBO: Mo‘e{. Onda }u ja na policiju a ti }e{ na robiju. Tanaksi ti, dan zatvora i dva {amara ne mo‘e{ da istrpi{.Prijatequ, brate, ne uzimaj moje devoj~ice, one su mi sve.

@IVADIN: Za{to ih bije{, {ta su ti deca kriva, osakati}e{ ih.

QUBO: Ne bijem, la‘u te. To se one same povre|uju, bije jednadrugu, stalno ih razdvajam, ne poznaje{ ti ‘ensku decu. Toje bre moje, mogu da radim sa wima {ta ho}u, da ih bijem,iznajmim, oteram, vratim, razume{?

@IVADIN: Ti si zreo za ludnicu, pomo}i }u ti da na|e{ vrata.

QUBO: Dao si sebi zadatak? Vodi me, evo ti obe ruke. A koga }etamo od nas dvojice da zadr‘e, to }emo da vidimo. Ti sive} bio na nervnom odeqewu, ima{ iskustva, prevarilate maca? Mila be{e? Lep komad ‘ene, ~uo sam, i kod nasdole}u ptice pri~alice.

@IVADIN: Nemam ja {ta sa tobom o tome da pri~am. Oti{la je pa }ese vratiti.

QUBO: Ne}e, osetila je druge mu{karce, otkotrqalo se to.

@IVADIN: Beda si ti Qubomire.

QUBO: Obrnuto, ja sam odli~an otac, pravim qude od wih, bi}evu~ice, zna}e u kakvoj {umi ‘ive i hoda}e bez straha powoj. A ti ho}e{ da ih sa~uva{ od mene? Sa~uvaj mene odmene, sve drugo, bi}e lako. @ile, ima{ neke pare na zajam,sutra ti vra}am po{teno. Hvala ti, uvek si bio ~ovek.

@IVADIN: Dirni ih jo{ jednom, prstom ovako ih takni, ubi}u te, dvaputa }u te ubiti.

QUBO: Mo‘e i tako mili moj, samo ho}e{ li im tako pomo}i?Ovo je na{ ujak, on je na{eg taticu ubio, tako }e tepredstavqati? Pusti, Bog }e ve} ispraviti kao {to je ipokvario.

@IVADIN: One su an|eli, divne i pametne, izuzetna deca, ti sislepac kad to ne vidi{.

Devojke 141

QUBO: Jesu li? Kako takvu decu da ti dam? @urim.

@IVADIN: Polako Qubo.

QUBO: Polako ro|a~e. Zna{ li {ta }u sa ovim parama? Odve{}umoje an|ele na ru~ak.

@IVADIN: Gde su one?

QUBO: E, to je tajna.

Ode.

13.BROD NA RECI

Ana, Katarina, Qubo

Stari {lep nasukan na obalu, na wemu mali restoran od dva stola.Porodica Brzakovi} ru~a.

QUBO: Jedete. Pravilno, treba da jedete. Da ne krene ovo ~udo pada se strovalimo u vodu?

KATARINA: Ovaj brod nije plovio sedamdeset godina, jo{ od vremenakad je reka bila plovna. Moglo se i}i do Kladova, Beo-grada i Budimpe{te. Na obali smo.

QUBO: Znam ja gde smo, opet ne{to ne verujem. Ukqu~i neko detema{inu i svi se podavimo.

KATARINA: Nema ma{inu.

QUBO: Gledala si pa zna{. Ti si mehani~arka? Pri~a{ napamet.Jedete li?

ANA: Jedemo.

QUBO: Vi{e nikad da vas nisam ~uo kako pri~ate “mori nasQubo gla|u”. Greota je da la‘ete. Pametna je ova ptica{to cvrku}e. Ima stav.

KATARINA: Nije to ptica, to je radio.

QUBO: Pametne su one vi{e nego {to mi i slutimo, samo seprave blesave. Ko }e sa qudima da se petqa. Htele ste darazgovaramo. Razgovarajmo.

ANA: Pusti nas da raspust provedemo kod mamine rodbine.


QUBO: Pustio bih ja vas, nego mnogo smo vezani, patio bih zavama dan i no}. Ni{ta ne vaqaju oni, ta mamina familija.Pitam se recimo, ~ime je taj @ivadin zaslu‘io da gavole? Ni~im. Povr{an ~ovek, svira~. Ja se toliko tru-dim oko vas, osmehom jednim mi niste uzvratile. Vimorate moji vojnici da budete, samo meni da se obra}ate isamo u mene da se kunete, jedino mene da volite. Tad,gore}u za vas.

ANA: Mi tebe volimo.

QUBO: Prazne re~i. Kad sam umro u pe}i jednom niste do{le ubolnicu da me obi|ete. Niko nije do{ao.

KATARINA: Mama te je negovala, nama je branila da te pose}ujemo, biosi jako lo{e voqe.

QUBO: Mene je moja sestra pazila, ne bih bio ‘iv da nema mojesestre. A vi ste i{le po bioskopima, kupali{tima islavama.

KATARINA: U gradu postoji samo jedan bioskop.

QUBO: Tri puta na dan ste i{le isti film da gledate, samo ~a{uvode da mi ne dodate, bilo vam je te{ko.

ANA: Nije istina, svaki dan smo dolazile i gledale u prozortvoje sobe.

QUBO: Znam ja istinu. U vama nema qubavi za mene, nikad nijebilo, volite ovoga, onoga, samo mene ne. Kakvi ste |aci?Nikakvi. Qudi treba da postanete i mene starog danegujete. Ja sam ve} sad stra{no star. To {to odli~noizgledam, to je samo varka.

ANA: Druga deca su sita i obu~ena, idu na more, o~evi {etaju sawima razgovaraju o budu}nosti, i ne biju ih.

QUBO: Zavidimo? Ta~no. Oko nas ‘ive sre}ni qudi, sre}ni bezikakvog razloga i zasluge. To je sudbina. Jednom uzimadrugom daje po nekoj svojoj podloj i tajanstvenoj logici.

KATARINA: Ti si na{a sudbina. Igra{ se sa nama kako ho}e{ kadnema nikog da nas za{titi.

QUBO: Ja }u da vas za{titim.

KATARINA: A ko }e od tebe da nas {titi?

QUBO: Ja.

KATARINA: Tu‘no.

Devojke 143

QUBO: Jako tu‘no. [ta ho}ete vas dve od mene, recite brzo doksam dobre voqe.

KATARINA: Nikad vi{e da nas ne udari{. Nikad.

QUBO: Ruka da mi se osu{i. Dogovoreno.

ANA: Novac, da ‘ivimo dok {kolu ne zavr{imo.

QUBO: Da}u vam celu penziju. Daqe?

ANA: Da prestane{ da pije{.

QUBO: Evo ne pijem. Prosuo.

ANA: Nikad vi{e da ne pije{, ni sutra, ni prekosutra...

QUBO: Nikad. Jo{?

ANA: Ni{ta vi{e.

QUBO: Brzo i lako smo se dogovorili. Mi smo prava porodica.

ANA: Za{to mamu ne obi|e{?

QUBO: Nemam kad. Dok sam bio bolestan, va{a mati nije bilapo{tena. Uve~e je ulazila u jednu ku}u a ujutru izlazila.

KATARINA: Kako te nije stid?

ANA: A gde smo bile nas dve?

QUBO: Vi ste spavale.

ANA: Majka je radila.

QUBO: To ja i ka‘em, radila je {to se ne radi.

ANA: Prala je i peglala po tu|im ku}ama da nas prehrani.

QUBO: Dao Bog da ispovra}ate sve {to vas je tim trudom na-hranila.

ANA: Za{to la‘e{?

QUBO: Od tebe nema ve}e la‘qivice, ti kad se nala‘e{ trojicane mogu da ponesu.

ANA: Ja la‘em zato {to mi je te{ko a ti zato {to si zao. Mojela‘i su dobre. Ti si ogroman i stra{an, ali ako jo{jednom ne{to tako ru‘no za moju majku ka‘e{, ja }u, ja }uda se obesim.

QUBO: Oprostite {to se smejem, sme{no mi je. Dan si mi ulep-{ala, oblake si rasterala. Ona meni preti sobom, ho}e dame upla{i. Bu.


KATARINA: Nije za svakog da pravi decu.

QUBO: Za{to sam vas pravio? Bilo mi je veliko zadovoqstvo.Lepo ste ispale. Nemate vi du{u. [ta }e biti sa vamadeco, pitam se.

ANA: Obe}ao si da ne}e{ piti.

QUBO: Ne}u, od sutra. Ne smem naglo da prestanem mo‘e {log dame strefi. Ti to ne razume{, ti misli{, dobro pobe|uje?[ipak.

KATARINA: Pusti nas da odemo u neki drugi grad.

QUBO: Ana, Katarina, vi ste meni sve. Samo vi mo‘ete da mespasite, verujte u mene, volite me. Vidite, jednog dana }ese ovaj grad po meni zvati, po mom podvigu i qudi }everovati u religiju koja }e nositi moje ime. Isus nijeimao dece. Ja imam.

KATARINA: On je bio dobar ~ovek.

QUBO: Da je bio dobar ne bi ga zakucali za tarabu.

Katarina ga pqune i pobegne.

QUBO: Udarila me je? ^ekaj ti mala, ti }e{ da plati{ za sestru,ne}u ja da ostanem du‘an.

ANA: Nemoj tata, gledaju nas, sramota je.

QUBO: Samo malo, deset {amara i jedna pesnica u le|a da bupnekao dobo{, da nisi pisnula, juna~ki podnesi kaznu, }uti ipoka‘i da si li~nost. Pomozite detetu qudi, bije je~ovek, za{titite nesre}nicu, ne okre}ite glavu, spasiteje. Vidi{, nema nikog da ti pomogne. Qudi su gamad. Be‘i,ne mogu nikog da podnesem kad nemam para, pla~i ku}i.

ANA: Oprosti tata.

QUBO: ^uj wu, za{to da ti oprostim?

ANA: Zato {to ne mogu da ti pomognem. Tuci me jo{ ako }e tibiti lak{e.

QUBO: Be‘i od mene.

Ana ode.

Devojke 145

14.REKA

Ana, ]ili

Upekla zvezda. ]ili stoji na obali sa kapom od hartije na glavi, dolaziAna.

]ILI: Ana, gde si, brinem za tebe. Ju~e nisi dolazila. Kolikoima{ modrica... ko te je tukao?

ANA: Niko, tr~ala sam i pala. Veruje{ mi?

]ILI: Verujem.

ANA: Za{to?

]ILI: Zato {to ti ka‘e{ da je tako.

ANA: Dopada{ mi se ]ili, ne zato {to si bistar, mo‘e{ dabude{ i glup, najglupqi, dopada{ mi se. Otac me je tukao.

]ILI: Razmi{qao sam o tebi.

ANA: I do kakvog si zakqu~ka do{ao?

]ILI: Ti mora{ da se bori{. U borbi nije najva‘nija hrabrostnego izdr‘qivost.

ANA: Verovatno je tako. Vidi ga. Mrav u pesku. [ta radi{ tu?Gotov si. Tako isto neki veliki ~ovek sedi na jo{ ve}ojreci, pritiska ogromnim noktom i pita, “Ana, mala {ta}e{ ti tu?”

]ILI: Za dvadeset godina ja }u vladati ovom zemqom. Sad mi je{esnaest a spremam se ve} pet godina. Gledam, slu{am,u~im, povla|ujem, istra‘ujem ta~ke oslonca. Naoru‘aosam se strpqewem. Jednog dana, drhta}e preda mnom. Izne-nadi}e ih taj tihi, qubazni ~ovek koji je u sebi sa~uvaovrelo srce anarhiste. Moja pravda }e biti surova, kakvapravda treba da bude. One koji tuku decu obesi}u bezsu|ewa. Spava}u u gvozdenom krevetu, hoda}u gradom pe-{ice, ti }e{ stajati kraj mene i ne}e{ mi dati dazaboravim kako ‘ive obi~ni qudi, i ovo }e biti sre}nazemqa. Za dvadeset godina. Brzo.

ANA: ]ili, ho}e{ li da spava{ sa mnom? Pomeri se dva korakaunazad, ~uje ti se srce kako lupa, to me zasmejava. ]ili,ne{to }e da se dogodi uskoro, ne znam {ta ali znam da}emo svi biti iznena|eni.


]ILI: ^udna si.

ANA: Nabavi mi neki no‘ iz mesare tvog oca.

]ILI: [ta }e ti?

ANA: Ne znam. Sad mi je palo na pamet.

]ILI: Ne smem.

ANA: A {ta ti sme{?

]ILI: Da kupim, imam u{te|evinu. A, za{to si me pitala ono,malo~as?

ANA: Zato {to sam ~ekala da ti mene pita{ pa mi dosadilo da~ekam. Zdravo.

Ode.

15.PLA@A

Reka. Pla‘a na obali. Ana i Katarina u sirotiwskim kupa}im ko-stimima.

KATARINA: Gde si ti? Za{to nisi pobegla kad i ja?

ANA: Bilo mi ga je ‘ao.

KATARINA: Gad. Uze}u majku i odve{}u je.

ANA: Kako?

KATARINA: Nosi}u je. Jaka sam.

ANA: Katarina, sa~ekaj jo{ nekoliko dana, molim te. Do}i }eneko da nam pomogne.

KATARINA: Ko? Ne zna{ {ta pri~a{ od batina.

ANA: Vru}e mi je. Ne mogu da di{em, idem u vodu.

KATARINA: Nemoj duboko, ne zna{ da pliva{.

ANA: Nisam mislila da plivam, mislila sam da se udavim, tebi}e samoj biti lak{e.

KATARINA: Ti to ozbiqno? Udari}u ti {amar.

ANA: Navikla sam ja na batine. Kad mi je ovako sa {esnaestkako }e mi biti sa ~etrdeset godina? Na {ta god da

Devojke 147

pomislim, do|e mi da zapla~em. Kad bih imala velikidijamant, da ga prodam i da se sklonimo negde, dok neodrastemo.

KATARINA: Bi}e sve dobro.

ANA: Ti i tvoj odvratni optimizam. Kako pare da zaradimo, tomi reci.

KATARINA: Bra}emo vo}e u Gr~koj.

ANA: Nemamo paso{e.

KATARINA: Nabavi}emo.

ANA: Kako }emo da putujemo?

KATARINA: Stopom.

ANA: Kad misli{ da po|emo?

KATARINA: No}as. Iza}i }emo na auto put i di}i pal~eve. Na Jug.

ANA: A mama?

KATARINA: Ostavi}emo je.

ANA: To nije po{teno.

KATARINA: Ja idem.

ANA: Ja ne idem. Zavidim svima koji imaju novac. Mrzim ih.Pogledaj tamo, na drugoj obali, skupili se mladi boga-ta{i i vesele se. Da}e Bog da se neko od wih udavi. ^uje{muziku? Mi ovde gladujemo a oni povra}aju prejedeni.Nije meni krivo {to oni imaju nego {to mi nemamoni{ta.

KATARINA: Nemoj da im zavidi{, obogatili su se u ratu, na tu|ojnesre}i, to je proklet novac.

ANA: Novac ne miri{e.

KATARINA: Tu re~enicu su oni smislili, sebe da ute{e a nama dazama‘u o~i. Miri{e, kako da ne, i wihove }e ku}e goreti.Polako.

ANA: Znam onog ri|eg i onog u zelenim ga}ama. Vidi kako mu semotor sija na suncu. Tata mu je direktor fabrike. Uapederi! wihovi su roditeqi pokrali na{eg oca. Kad bihja bila reka, bilo bi me briga za sve, oslonim se na obalei hu, te~em. Katarina, ne mogu da verujem, okreni se, vidiko ide, kako se samo udesio. @ile, ujko!


Dolazi @ivadin, u novom odelu, sa ki{obranom i nekoliko kesa u rukama,sa {irokim osmehom na licu.

@IVADIN: Na{ao sam vas, cure moje mile, da vas pogledam, pa vi stepostale prave i opasne devojke, jadni va{i sugra|ani,polude}e za vama, bi}e i mrtvih i rawenih, gledam i nemogu da verujem.

ANA: La‘qivac stari, gde si bio dve godine? Do|i da segrlimo, dugo da se grlimo.

@IVADIN: [ta je An~i, za{to place{?

ANA: Volim da pla~em.

KATARINA: Zdravo @ivadine.

@IVADIN: Dobar dan Katarina, drago mi je da te vidim, ti si sadglava porodice, je li? Evo poklona za moje devoj~urke,vo}e kao prvo da oja~ate vitaminima va{a mlada tela, unastavku dva kupa}a kostima, zadwi krik evropskih oba-la, odmah se presvucite a stare bacite u reku da otplovesa lo{im danima. Za kraj dva {e{ira, letwa damska, damo‘ete ispod oka da ‘mirite a niko da ne uhvati pogledva{ih dubokih o~iju.

ANA: Pla‘a }e da padne u nesvest. Je li to ona Ana Brzakovi},nezvani~na mis sveta? Kako mi stoji? Padni u nesvest.

KATARINA: Hvala ti {to si do{ao da nas obi|e{, ovih dana, mi smoprili~no o~ajne.

@IVADIN: Znam. Vodim vas sa sobom.

ANA: Ura! Kuda?

@IVADIN: Kud po‘elite.

ANA: Mi smo maloletne, ne}e nas Qubo pustiti.

@IVADIN: Pusti}e vas majka, nije to problem.

ANA: Zna{ da je u bolnici, bio si kod we?

@IVADIN: Bio sam.

ANA: [ta }e biti sa mamom?

@IVADIN: [ta bi bilo, ozdravi}e.

ANA: Ja u to ne verujem.

Devojke 149

@IVADIN: Uzmite vo}e devojke. U‘ivajte, odmarajte se. Rane }ezarasti, modrice izbledeti, ne brinite. Po~iwemo novi‘ivot.

ANA: Zna{ li jo{ da svira{ sve instrumente koje je ~oveknapravio?

@IVADIN: Nikad nisam znao sve, ali u~im.

ANA: Ti si sila @ile, zna{ li kako Katarina peva, strava?Mogla bi da ‘ivi od muzike a ona koza u~i za u~iteqicu.

KATARINA: Mene ne zanima provincijski uspeh.

@IVADIN: Odve{}u te u Holandiju, promeni}e{ ime, kosu, ode}u,peva}e{. Va‘i?

KATARINA: Imam ja drugih briga.

ANA: Povedite i mene, ja }u da slu‘im pi}e. @ile, svira}e{mi na svadbi?

@IVADIN: Svaki put kad se bude{ udavala, svira}u ti.

ANA: Evo ruke. Gde ti je ‘ena?

@IVADIN: Ostavila me.

ANA: E? Koliko ste dugo bili u braku?

@IVADIN: Dve lepe godine.

KATARINA: Za{to te je ostavila?

@IVADIN: Prestala je da me voli.

ANA: Kad }e{ da nam nabavi{ novu ujnu? Na{a strina Borkaizgleda mo}no, samo {to je skot.

@IVADIN: Daj da ti oqu{tim tu jabuku.

ANA: Kakav ti je to no‘?

@IVADIN: Moj dobar drug. Wim se va{ pradeda brijao u ratu.

ANA: Da vidim.

@IVADIN: Kad poraste{.

ANA: @ile, nau~i me da plivam, imam nov kupa}i kostim.

@IVADIN: @ao mi je Ana, drugi put.

ANA: A za{to ti nosi{ ki{obran?

@IVADIN: Ako padne ki{a.

ANA: Kakve veze ima, leto je.


@IVADIN: Alergi~an sam na vodu.

ANA: La‘e{?

@IVADIN: Kad me je ‘ena ostavila, imao sam nervni slom, posledicaje alergija na vodu.

ANA: Ku~ka. Kako se pere{ onda?

@IVADIN: Alkoholom.

ANA: Sva{ta. Idem da pro{etam kostim, da nasekiram pla‘u.Pazi}u se Katarina.

Ode.

@IVADIN: Prelepo dete i prepametno. Qubo vas ne da.

KATARINA: Idemo sa tobom.

@IVADIN: Mora}emo da be‘imo.

KATARINA: Be‘a}emo. Samo da se sa majkom oprostimo, da je izqu-bimo. Razume}e ona. Niko kao ona. Skloni taj no‘, pla{ime. Idem da plivam. Presre}na sam {to si do{ao. Kao dasi sa neba si{ao.

Ode.

16.PLA@A

Ana, Katarina

Kasnije. Crno nebo, prve o{tre kapi ki{e, u‘urbano skupqaju stvari isklawaju se pod nadstre{nicu javnog kupatila.

@IVADIN: Sti‘e oluja, dobro grmi. Deco, da pretr~imo do taksijaili da ~ekamo?

ANA: Sa~eka}emo. Ako pokisnemo ne}emo imati {ta da obu-~emo, mi smo sirotiwa.

@IVADIN: Kupi}e vam ujko haqine, radi}u samo da vas odenem.

ANA: Meni kupi jednu kratku haqinu da se ne zna je l majica je lhaqina.

KATARINA: Daj mi ki{obran.

@IVADIN: Kuda }e{?

Devojke 151

KATARINA: Idem u drugi ‘ivot, ostavqam vas. Prodava}u ki{obrane,stanova}u ispod velikog ki{obrana.

@IVADIN: Pokisnu}e{.

KATARINA: Zbogom. Ne {alim se. Oluja }e di}i ki{obran i odne}e ujednu zemqu u kojoj ‘ive normalni i ~estiti qudi.

@IVADIN: Nema takve zemqe.

KATARINA: Rizikova}u. Kupi drugi ki{obran.

ANA: Nemoj da se glupira{, udari}e te grom.

@IVADIN: Pusti je, neka se igra.

Pukne grom, udari u ki{obran, obori Katarinu.

ANA: Joj sestro, {ta si uradila, nemoj da mi umre{ Katarina.

KATARINA: Nije mi ni{ta, nije mi ni{ta, @ile izvini za ki{obran.

@IVADIN: Dobro si?

KATARINA: Jesam, dobro sam.

@IVADIN: Sigurno? Idem da na|em kola.

Ode.

ANA: Boli li te ne{to?

KATARINA: Ana, kako je ‘ivot pokvaren, grom je trebalo Qubu daudari, sad bismo bile slobodne.

ANA: Sklonite se, {ta buqite, nema ni{ta za gledawe. Grom jemalo udario moju sestru i sad se devojka odmara.

17.AUTOBUSKA STANICA

Ana, Katarina, @ivadin, Qubo, Pozornik, Borka

Jutro, Qubo i Borka tr~e oko autobusa.

QUBO: Eno ga, to je on, onaj, sa wim su, zaustavite autobus, stani.Iza|i zlotvore, hoh{tapleru. U zadwi ~as. Decu mi jemoju oteo.

POZORNIK: Gospodine, do|ite ovamo, dokumenta va{a molim.


QUBO: Tako tu|u decu u autobus staviti i odvesti, stidi se,lak{e bi mi bilo da si mi srce rukom izvadio i bacio ga ubaru nego da gledam kako mi decu otima{.

@IVADIN: Po{le su sa mnom dobrovoqno.

QUBO: Nemoj da la‘e{ sram te bilo, boje te se deca, ne smejuni{ta da ka‘u, boje se tvoje osvete, ne bojte se labudovimoji, tata je tu.

@IVADIN: Ja sam wihov ujak, brat wihove majke, po{li smo mojojku}i, one su na raspustu. Majka ih je pustila.

QUBO: Sram te bilo, ‘ena le‘i u nesvesti, ne pozivaj se na wu.Poveo si ih u belo robqe, da ih proda{ muslimanima.

@IVADIN: To nije istina, neka deca ka‘u.

BORKA: Ne me{aj decu, one su maloletne. Ovo je klasi~an primerkidnapovawa. Ima}e{ vremena u zatvoru da shvati{ {tasi uradio.

@IVADIN: Pri~a{ gluposti Borka.

QUBO: Kakav je to stra{an {ok za mene, ruke mi se tresu, uzetimi moje najmilije, moje sve.

POZORNIK: Ho}ete li da podnesete prijavu?

BORKA: Da.

QUBO: Ne}emo. Ja wega razumem, vezan je za sestru, uobrazio je dasu deca wegova, mlad je i ne‘ewa, ne ‘elim da se sudim sa‘eninom rodbinom, samo neka se ovo vi{e ne ponovi.

POZORNIK: Uozbiqite se gospodine Duwi}u, slobodni ste.

QUBO: Hajde te golubice moje, idemo na{oj ku}i, ne da vas tata,hvala policiji, veliko hvala, glasa}u za vas i ove godine.Dajte mi va{e slatke ru~ice. Borka, ponesi deci stvari.Dovi|ewa i jo{ jednom hvala. Divno vam stoje te noveuniforme.

Odu.

Devojke 153

18.ISPRED ZGRADE

Ana, ]ili

Ana sedi ispred ulaza u zgradu, dolazi ]ili.

]ILI: Zdravo. Da pro{etamo?

ANA: Otac mi je zabranio, mogu samo oko zgrade da {etam.Obi{la sam ~etiri kruga pa mi je dosadilo. Jahala samno}as crnog kowa sa crnim krilima. [ta si ti no}as ra-dio?

]ILI: U~io sam. Hteo sam da u~im, ali sam mislio na drugestvari, na tebe najvi{e.

ANA: Re{io si da bude{ najboqi u {koli?

]ILI: Ve} jesam najboqi. Putujem sutra na takmi~ewe u Rusiju,Moskva. Vrati}u se kao pobednik. To je samo deo onepri~e o kojoj sam ti pri~ao.

ANA: I ti odlazi{.

]ILI: Vrati}u se. Doneo sam ti no‘eve.

ANA: No‘eve? Hvala.

]ILI: Ho}u da spavam sa tobom.

ANA: Meni se vi{e ne spava. Izvini. Tu‘na sam, nije mi ni do~ega. Ali, jedne no}i, do}i }u u tvoju sobu. Dr‘i vrataotvorena.

]ILI: Nedostaja}e{ mi.

ANA: Sladak si.

]ILI: Nikog ne smemo da se bojimo. Pobuna je jedini izlaz.

ANA: Poqubi me. Kad }emo da se ven~amo?

]ILI: ^im postanem punoletan. Tog dana, na moj ro|endan, do}i}u na tvoja vrata i pita}u te, Ana, ho}e{ li da bude{ moja‘ena?

ANA: ]ili, daj mi ruku, sedi kraj mene. i }uti, molim te.



Jutro. Dolazi Qubo.

QUBO: Ana, Katarina, spavate li?

ANA: Nemoj da nas bije{ tata, rano je, da smo znale da }e{ do}i,mi bismo ustale i do~ekale te stoje}i.

QUBO: Za{to tako pri~a{ Ana, odakle meni pravo da nekogudarim? Ja sam vam samo doru~ak doneo. Ako ‘elite jo{da spavate, ja }u do}i kasnije.

KATARINA: Dobro jutro tata, drago mi je da vidim da si opet onajstari.

QUBO: Deco, smilujte se. Ovako sam vas budio, kad ste bile male,u {kolu da idete. Ja se vratim iz no}ne smene, iz pe}iiza|em i onda budim moje leptiri}e, pospane i tople. Kadbiste mogle samo lepo da pamtite.

ANA: [to nas tako gleda{?

QUBO: Ne quti se, u‘eleo sam vas se. Va{e kose, va{ih o~iju,prsti}a, va{ih pogleda. Koji si razred Katarina?

KATARINA: Tre}i. Nisam i{la zadwih deset dana, nisam imala pareza stan i bilo me je sramota da idem bosa u {kolu.

QUBO: Oprosti Katarina, oprosti. [ta sam vam uradio, majkomoja. Zavr{i}e{, ti si pametna devojka, na}i }u novac,moram da ga na|em. Ima na~ina. Du‘an sam ti, mnogodu‘an. Dete moje.

ANA: Bile smo jutros rano kod mame, probudila se, pita za tebe.

QUBO: Oti}i }u. Mnogo mislim na wu. Za{to ne jedete?

KATARINA: Ho}emo i mi tebe da se nagledamo.

ANA: Mama ka‘e da si nesre}an.

QUBO: Istinu ka‘e. Ona ume da na|e re~, da stvar nazove pravimimenom. Pogre{io sam. Mislio sam, mo‘e Qubo sve daizdr‘i. Ne mo‘e. Dobro je, mama?

KATARINA: Nije.

Devojke 155

QUBO: Moli}emo se za wu. Obloge od molitve }emo joj privijati.Ova ti je modrica od mene? Dajte mi ruke da vam qubim. EQubo, nesre}o, oprostite mi, ako mo‘ete. Treba da odete,dok ja ne ozdravim, morate. @ivadin je dobar, mio ~ovek,wega nada nije napustila.

ANA: Hodi da te poqubim, tata.

QUBO: Hvala ti.

ANA: Za{to mi zahvaquje{?

QUBO: Zato, {to si me poqubila.

ANA: Qubim te zato {to te volim, {to ho}u opet da ‘ivimokao {to smo pre ‘iveli.

QUBO: I{~upa }u se ja, ozdravi }u, vide}e{, bi}e{ ponosna namene, to je samo slabost uvre|enog srca. Koliko wih ufabrici je bilo bolesno, svi su pili kad su izlazili izpe}i, unutra je kao u utrobi zemqe, i evo, zdravi su, kao dani~eg nije bilo. Mogu ja to. Vrati}u vam, sve }u vamvratiti. Umem da zidam, znam sa kamenom, drvetom, gvo-‘|em, va{ otac je veliki majstor, bio. I}i }u na reku dapecam, hrani}emo se ribom. @ive}emo lepo, ja }u vasslu‘iti. Danas }u ru~ak da vam spremim, za po~etak, jasam odli~an kuvar, za mene su govorili, otac ti je majkuprvi put u zlatari poqubio... zlatne ruke ima{. Samosoli nema. Idem po so i po jo{ neke sitnice. Odmah sevra}am.

Ode.

ANA: Di‘i se gospo|ice, pozvana si na sve~ani ru~ak.

KATARINA: Ne}e se on vratiti. Nikad vi{e ovakav. To se on od nasoprostio.

ANA: Gadna si kad tako pri~a{.

KATARINA: Eno soli, vidi se odavde. Moram u bolnicu.

ANA: Jutros smo bili.

KATARINA: Imam jako lo{ predose}aj.

ANA: Katarina, vrati}e se tata, vide}e da nas nema, ne}u da gaprevarim. ^ekaj me.

Ode za wom.


20.BOLNICA

Ana, Katarina, @ivadin

Letwe jutro. Kosi rumeni sun~evi zraci romanti~no obasjavaju bol-ni~ku sobu sa jednim krevetom na kome je spakovan du{ek. Na krevetu, sa{e{irom u ruci, sedi @ivadin. Ulaze Ana i Katarina.

KATARINA: Gde je mama?

@IVADIN: Spava.

ANA: U kojoj je sobi sad? Ho}u da je poqubim, mo‘da je pro-budim. Gde su je premestili? Ka‘i mi.

@IVADIN: Nema vi{e Ru‘ice. Umrla je.

ANA: Mama, povedi me sa sobom mamice, {ta }u bez tebe daradim, ona je mene volela, vi ne znate koliko, niko ne zna,ko }e sad da me voli, ko }e kosu da mi plete, ko? Ho}u dalegnem kraj we, da je zagrejem, odvedi me tamo @ivadine,ho}u da je vidim.

@IVADIN: Vide}e{ je.

ANA: Ona je ‘iva a ti mene la‘e{, ho}e{ da tvoja Ana pati?Katarina, je li to istina? Vi ste bezose}ajni. Wena du{aje jo{ ovde, sedi na prozoru i gleda nas. Ute{i me mama,pomiluj me...

KATARINA: Iza|i napoqe. Odvratno je tako bu~no svima pokazivatiose}awa.

ANA: Mrzim te.

@IVADIN: Pusti je.

KATARINA: Kad je umrla?

@IVADIN: Pre sat i po. Probudila se na kratko, tra‘ila je da vasvidi.

KATARINA: Znala sam da }e se to danas dogoditi.

@IVADIN: Niko nije mogao da zna.

KATARINA: Kad je otac jutros u{ao u ku}u, pomislila sam, oti{la je.

Devojke 157

@IVADIN: Kad sam do{ao, zatekao sam dvojicu iz policije, kao da suznali da }e se probuditi, taj ~as. Tra‘ili su da potpi{eda je bila prebijena i gurnuta sa terase. Sama sam sko-~ila, ostavite nas na miru, rekla je. Ne}u mu dati da‘ivi, kunem se.

KATARINA: Otkud ti zna{ da je on to uradio?

ANA: Ja sam videla kad je gurnuo, bila sam dole na ulici. Nijehteo da je ubije, samo je gurnuo.

KATARINA: Za{to mi to nisi rekla?

ANA: [ta da ti ka‘em? Ho}u da verujem da sam to izmislila,tako mogu da ‘ivim daqe.

@IVADIN: Idemo u policiju da im ka‘e{ to {to si sada nama rekla.

ANA: Ne}u. On nam je otac. Ho}e{ i bez wega da ostanemo? Ti}e{ nam roditeqe zameniti, ti koji nikog nema{? Imaosi prilike ranije da nam pomogne{, ‘enama si se bavio.Pusti sad, neka se mama odmara.

KATARINA: Nemamo para da je sahranimo.

@IVADIN: Nemojte vi time da se bavite.

KATARINA: Nemoj nikom od rodbine da javqa{.

@IVADIN: Za{to Katarina, nismo ‘iveli sami na svetu?

KATARINA: Ne}u nikog da vidim.

@IVADIN: Smem li same da vas ostavim?

KATARINA: Ne brini. Mi se i za gore spremamo. Idi @ile, kasnije}emo se videti.

@ivadin ode.

KATARINA: Na}i }emo nas dve novac.

ANA: Volim te, ho}u da zna{ da te volim, da zapamti{.

KATARINA: Znam, voli{ me.

ANA: Nemoj da pla~e{.

KATARINA: Te{ko mi je Ana, ho}u da puknem od nemo}i, od muke {tose ovo nama doga|a, a znam da nismo krive, ni za {ta.Hajde, idemo da vidimo mamu.

Odu.


21.ULICA

Ana, Katarina, Qubo

Devojke idu ulicom, ugledaju Qubu.

ANA: Eno ga otac...

KATARINA: Produ‘i.

ANA: Ne mo‘e{, on ima prava da zna. Tata!

QUBO: Jeste li postavile sto za supu? Soli nigde nema, natera}eme da odem u neki rudnik u Poqskoj i iskopam je za svojeli~ne potrebe. Kud ste krenule vas dve tako uplakane,ba{ ste se zarozale.

ANA: Tra‘imo pare za sahranu.

QUBO: A ko je umro?

ANA: Mama.

QUBO: Koja mama?

ANA: Na{a mama, Ru‘ica.

QUBO: Para dakle nemate? Pare su uvek problem. Ja para nemam,mogu samo da vam dam blagoslov. Po|ite do op{tine, onise razbacuju parama, letwi festival, zimski festival,parkovi, na}i }e se vaqda za jednu sahranu. Nije mudroumirati na ovoliku besparicu.

KATARINA: Hajde Ana.

QUBO: ^ekajte, ja sam imao obe}awe, slagali su me, uspeo samsamo da se razbolim, da se sve kosti u meni raspadnu. iku}a i drvo i tre{wa. Zbog vas tri sam u{ao, hteo sam davas iznenadim poklonima toliko velikim da u kutiju nemogu da se spakuju.

KATARINA: Za{to to nama pri~a{? Za{to si dozvolio da te prevare?

QUBO: Za{to? Molim lepo, Ri~ard Lavqe Srce, engleski kraqkoji nije znao engleski jer je bio Francuz, imao je smisaoza preduzetni{tvo, rekao je, kad bih na{ao kupca, prodaobih London. A ja bih Srbiju, kad bi neko hteo da kupi, a{to da kupi kad }e yabe da dobije. Ja na sahranu ne idem,qut sam na wih, tako oti}i bez pozdrava, bez dovi|ewa,uvre|en sam, uh, sva{ta bih joj rekao. Nije htela da mesa~eka da pobedim, takva je wena voqa bila.

Devojke 159

KATARINA: Kako da te sa~eka kad si je ubio?

QUBO: Mar{ iz ulice, bezobraznice jedna la‘qiva.

KATARINA: Ulica je moja koliko i tvoja, ne mo‘e{ da me otera{.

QUBO: Neka se sama sahrawuje.

Qubo ode.

KATARINA: Da}e Bog da tebi pomognu ovako kako ti nama poma‘e{!Ovde ‘ivi onaj tvoj Cane, pitaj ga da nam pozajmi novac.

ANA: Toliko sam puta bila kod wega, odbi}e me.

KATARINA: Ja }u. ^ekaj me na drugoj strani ulice, skloni se da te nevidi.

22.CANETOVA RADWA

Katarina, Cane, ]irkovi}

Ulazi Katarina, nervozna, ~eka, dolazi Cane.

CANE: Izvinite {to ste ~ekali, igram na londonskoj berzi, vezesu o~ajne. Ti si sigurno Katarina? Li~i{ na majku.

KATARINA: Imam problem, trebam novac za sahranu, mama je jutros,ako biste mogli...

CANE: Eh Bo‘e. Eh Ru‘ice, dete.

KATARINA: Molim vas da me ne uzrujavate, pomozite mi ako mo‘ete.

CANE: Ovu kovertu, ostavila je va{a majka na ~uvawe, da vam damako ona ne do|e.

KATARINA: Budite iskreni, to je va{ novac, nije wen?

CANE: Tvoja majka ga je zaradila, {ta ti to mene ho}e{ dapita{?

KATARINA: Istina je da je dolazila ovamo i radila ono {to po{tensvet ne radi?

CANE: To je dete moje najstra{nija la‘ koju sam ~uo u svom dugom‘ivotu. Zar ja to tebi moram da govorim? Uzmi ovo, idi izavr{avaj poslove. Stani. [ta }ete da obu~ete?

KATARINA: Ovo, mi nemamo druge garderobe.


CANE: Da}u vam dve crne haqine.

KATARINA: Ne}u crninu. Sa{ite nam dve bele haqine.

Ulazi mlad ~ovek, poslovnog izgleda.

]IRKOVI]: Dobar dan, oprostite {to vas uznemiravam, rekli su mi dabih ovde mogao da na|em Anu Brzakovi}?

KATARINA: Ja sam wena sestra.

]IRKOVI]: Primite moje sau~e{}e, ja sam in‘ewer ]irkovi}, novidirektor fabrike stakla. Molim vas da mi dozvolite dasve oko, nemam boqu re~, va{e tragedije, bude moja briga.Fabrika }e podneti sve tro{kove.

KATARINA: Hvala, same }emo, ne treba nam niko.

CANE: Gospo|ica ho}e da ka‘e da je zahvalna i da prihvata va{uiskrenu pomo}, bi}emo va{i du‘nici.

]IRKOVI]: Na‘alost, mi wima dugujemo, molim vas da mi date vre-mena da to ispravim. Sutra u tri na gradskom grobqu, vipozovite sve{tenika, to je porodi~na odluka, ako stereligiozni.

KATARINA: Da, mi smo hri{}ani.

]IRKOVI]: Oprostite {to sam vas zadr‘ao.

Iza|e.

KATARINA: Htela bih da pla~em, sama.

CANE: Tr~i po gradu, isteraj suze na ko‘u, bi}e ti lak{e.

KATARINA: Vi ste tako dobri prema nama.

CANE: Katarina, zaboravila si novac.

KATARINA: Nisam.

Iza|e.

Devojke 161

23.CRKVA

Katarina, gradski sve{tenik

Sve{tenik se sprema za slu‘bu, ulazi Katarina.

KATARINA: Poma‘e Bog o~e.

SVE[TENIK: Bog ti pomogao. Reci devojko.

KATARINA: Majka mi je umrla.

SVE[TENIK: Ima{ li neki papir? Onaj iz bolnice.

KATARINA: Izvolite.

SVE[TENIK: Ru‘ica Brzakovi}. Ovde pi{e da je preminula od posle-dica samopovre|ivawa. Nama je zabraweno da dr‘imoopelo samoubicama.

KATARINA: To nije istina.

SVE[TENIK: Ovde pi{e tako.

KATARINA: Dajte mi to.

Pocepa papir.

KATARINA: [ta sad pi{e? Da je sahranimo bez sve{tenika? Jedanstotinu da ubije, do}i }ete, a za wu, dobru, zbog togpapira, ne}ete?

SVE[TENIK: Razgovaraj sa vladikom.

KATARINA: Ne}u ni sa kim da razgovaram. Do{la sam da mi pomognetea ne da mi dr‘ite veronauk.

SVE[TENIK: Razumem ja tebe ali ti mene ne razume{, ne smem. Ne qutise na mene.

KATARINA: Ne qutim se ja nego ne}u da trpim nepravdu. Ona jeubijena, on ju je ubio, ova crkva je wena, moja, koliko iva{a i ja verujem, jo{ uvek verujem.

SVE[TENIK: Poslu{aj me devojko, vrati se u bolnicu, na|i doktoraMihajla Slavkovi}a, on mi je bratanac, reci da te ja{aqem, neka ne{to drugo napi{e, plu}a, bilo {ta, na|iga i sve }e biti u redu. Po‘uri.

KATARINA: Do}i }ete sutra u tri?

SVE[TENIK: I ranije.


KATARINA: Koliko }e to da ko{ta?

SVE[TENIK: Ni{ta. Brzo se vrati Katarina.

KATARINA: Vi mene poznajete?

SVE[TENIK: Ja sam gradski paroh, sve vas poznajem, tebe sam krstio,nisam znao da }e{ izrasti u takvu lepoticu.

KATARINA: Lepotica. Da mo‘ete da mi vidite du{u okrenuli bisteglavu.

Ode.

24.GROBQE

Ana, Katarina, @ivadin, Cane, Karlo, Borka,gra|ani, radnici, sve{tenik

Vreo dan. Grobqe na obali reke a preko reke pe{a~ki most. Sahrana jezavr{ena.

ANA: Nemoj da me ostavi{, nemoj da zaboravi{ na mene.

KATARINA: Molim te, nisi vi{e dete, izdr‘i.

ANA: Moja mama nije umrla, samo je oti{la jednim poslom ivrati}e se. Do}i }e kad budem primala diplomu, kad sebudem udavala. Stalno }e dolaziti. Kuda me vodi{?

KATARINA: Ho}u da izbegnemo qude, ne}u da se qubim i slu{amwihova sau~e{}a. Idemo onom stranom. Gde je @ile?Video nas je. Dobro. Uhvati me pod ruku.

ANA: Boli me stomak. Eno mame, stoji u vodi!

KATARINA: Opet te molim Ana, i meni je majka umrla. Kuda }e{?Ana?

Ana otr~i.

KATARINA: Sko~i}e sa mosta, @ivadine! Udavi}e se, ne zna da pliva,pomozi mi.

Otr~i.

KARLO: [ta bi? Sko~i ona mala? Gde je sad moj sin da gleda.Otputovao u Rusiju. Ko je onaj {to sko~i za wom?

Devojke 163

CANE: Ujak. Nema je, nije isplivala. [ta uradi dete.

KARLO: Plitko je tu, a most visok, razbila se. Sad nema ni ujke.

CANE: Hajde da pomognemo.. Eno ih, ispliva{e.

KARLO: Ima}e varo{ o ~emu da pri~a do Svetog Nikole. Izva-di{e ih. Sre}a te je leto, da je zima, posmrzavali bi se. Daje zaledilo, ko {to zna, razbila bi se ko paradajz. Vidiwega, crven ko aleva paprika, ofarbo se na ne{to dole.

CANE: Bog da ga po‘ivi, spasao je dete.

KARLO: Sve ho}u da te pitam, za{to su one u belim haqinama amajka im umrla?

CANE: Protestuju {to je niko nije za{titio.

KARLO: Vidi ti to. Onu stariju neki dan udario grom, woj ni{ta,umre im majka, ova se davi, mnogo nesre}e na malo kvadra-ta, daleko im lepa ku}a. Ho}e li da bude neko poslu-‘ewce?

CANE: Bi}e. U mojoj ku}i.

KARLO: Da se ide onda, da ne zakasnimo. Bila lepa sarana. Od-li~na.

Odu.

25.AMBULANTA

Ana, Katarina, @ivadin

Ana sedi na klupi umotana u ~ar{av, dolazi @ivadin.

KATARINA: Dobro si?

@IVADIN: Oprali su me alkoholom i dali iwekciju, pro}i }e, neobra}aj pa‘wu. Ana mala, kako si? Ne}e da pri~a?

ANA: Kako si sme{an. Alergi~an na vodu, da svisne{.

@IVADIN: Za{to si to uradila?

ANA: Najednom, nije mi se vi{e ‘ivelo. Ugledala sam mamu, gdestoji u vodi, dr‘ala je u ruci lutku, ‘utu kamilu, koju samizgubila na pla‘i kad sam bila mala, po{la sam da jezagrlim.


KATARINA: \avola si ti videla, budalo neodgovorna, egzibicio-nistkiwo. [to si je vadio, trebalo je da ostane dole, daposle majke sahranim i sestru i onda i ja da se ubijem.Izdajice.

@IVADIN: Iza|i Katarina.

KATARINA: Ne}u. Ho}u li od sad morati da te nadzirem, da sklawamstaklo i no‘eve od tebe, da te skidam sa bandera ivisokih grana, tako si isplanirala moj ‘ivot? Kukavice.

ANA: Ne}u da se ubijem tebi u inat.

@IVADIN: Oprosti joj.

ANA: [ta ima ona da mi pra{ta?

KATARINA: Nikad. Nikad joj ne}u oprostiti, ‘ivela ne ‘ivela. Nezato {to je ne volim, u pakao }u i}i za wu, nego zato {tome ne voli.

ANA: Nemoj da la‘e{. @ile, daj mi onaj tvoj no‘, neka bude kodmene. Poka‘ite da imate poverewa.

KATARINA: Daj joj.

ANA: Hvala.

@IVADIN: Zovi taksi Katarina, idemo kod mene u hotel.

ANA: Ka}a?

KATARINA: Molim.

ANA: Volim te.

Katarina iza|e.

26.BORKINA KU]A

Borka, Qubo

Jutro. Borka se obla~i, dolazi Qubo.

BORKA: Gde si ti? ^ekam te od ju~e posle podne, za{to mi toradi{?

QUBO: Uhvati me umor na ‘elezni~koj stanici, legnem, zaspim iusnim stra{an san. Doneo sam odluku.

BORKA: Kakvu odluku?

Devojke 165

QUBO: ^u}e{. Pri~aj mi, ju~e {ta je bilo? Udrveni}u se ~e-kaju}i da progovori{.

BORKA: Si{ao ~itav grad na grobqe, toliko qudi nije bilo nikad su sahrawivali predsednika op{tine. Bolesna zna-ti‘eqa ih dovela. Tvoje }erke obukle bele haqine, za-misli bezobrazluk bogohulni. Odmah je krenuo ‘amor,protestvuju zbog majke.

QUBO: Je li ko pitao za mene?

BORKA: Svi.

QUBO: Ko je dr‘ao govor?

BORKA: Niko. Ana je sko~ila sa mosta, ujak je izvadio, skandal isramota. Od kad sam ja tebi govorila da su ti Duwi}i ludafamilija.

QUBO: Polovi~na je na majku. Da je htela da se ubije ubila bi se ane bi cirkus pravila. Ne volim to dete. Obi|i ih, vidi{ta rade, onaj @ivadin je jo{ u gradu, mo‘da neku zaverukuju. Mnogo se o Qubi pri~a ovih dana. Moram da idemjednim poslom.

BORKA: Stvari su ti ispeglane, kupila sam ti nove cipele.

QUBO: Za{to ti mene toliko pazi{?

BORKA: Brat si mi.

QUBO: Ima bra}e pa se bodu no‘evima.

BORKA: Ti si druga~iji.

QUBO: Kakav sam to ja?

BORKA: Jedini. Moj. Ne dam na tebe. Nikom.

QUBO: A tvoj ‘ivot?

BORKA: @ive}u, ima vremena. Samo da do~ekam da se ti uspravi{.

QUBO: Za sutra ujutru spremi mi belo odelo, uberi belu ru‘u izba{te, na|i mi onu mu{tiklu od slonove kosti i cigaretesa belim filterom da mi kupi{.

BORKA: Kud si takav naumio?

QUBO: U fabriku. Zvali me da do|em sutra u osam, po~iwevladavina novog generalnog direktora. A on }e mi re}i,‘ao mi je Brzakovi}u, vi ste u invalidskoj penziji, ne}uda slu{am va{e fantazije i vu~em se po sudu zbog va{ihtu‘bi, smatrajte da je na{ razgovor zavr{en.


BORKA: Smeweno je ~itavo rukovodstvo, opet su velike poslove sastaklom zapo~eli, ko zna, mo‘da je taj mladi} po{ten.

QUBO: Zadwi po{ten je umro, davno.

BORKA: Ne sme{ da gubi{ nadu.

QUBO: Od nade propadoh, da se nisam nadao danas bi bio zdrav iveseo, nemoj da me gwavi{ tim pri~ama. Svejedno, oti}i}u da izgubim jo{ jednu izgubqenu bitku. Sad moram daidem. Borka, ja }u umreti sutra.

BORKA: U redu, zajedno }emo, kao {to smo se skupa i rodili.Sre}no.

Qubo iza|e.

27.BORKINA KU]A

Borka, Katarina

Tiho ulazi Katarina, Borka sa akten ta{nom se sprema da po|e.

KATARINA: Smetam li? Da nisam prerano do{la?

BORKA: Katarina? U|i. Spremam se na sud, ali imam vremena.Sedi.

KATARINA: Hvala, ne}u da te zadr‘avam.

BORKA: Otac ti je malo~as bio tu.

KATARINA: Znam. ^ekala sam da ode.

BORKA: Da?

KATARINA: Ne umem da razgovaram sa wim.

BORKA: Gre{i{. Budi dobra s wim, lepa re~ otvara i wegovavrata.

KATARINA: Razumem.

BORKA: Mogu li da ti pomognem?

KATARINA: Kr{tenicu svoju i o~evu ne mogu da prona|em, ho}u li~nukartu da izvadim, mislila sam, mo‘da to stoji kod tebe?

BORKA: Slu~ajno, da. Izvoli.

KATARINA: Qubo se danas ne}e vra}ati?

Devojke 167

BORKA: Za{to?

KATARINA: Molila bih te da razgovara{ sa wim, da nas pusti daodemo?

BORKA: Va{e mesto je uz wega, Katarina.

KATARINA: Razumem.

BORKA: Ali, razgovara}u sa wim, za{to ne. Me|utim, kad }e sevratiti ne znam, rekao je do}i }e ju~e po podne, a do{ao jejutros. Takav je on, svom ocu na pomen nije do{ao, va{emdedi.

KATARINA: Ja wega slabo pamtim, dedu.

BORKA: @alosno je to, ali, Qubo ga je bio malo zapostavio, malotvoja majka nije volela da ga vidi i deca nisu upamtiladedu. Mnogo vas je voleo i na Qubu je bio jako ponosan.Ho}e{ li ~aj?

KATARINA: Ne, hvala.

BORKA: Qubo je mu~enik rastrzan, sudimo se sa fabrikom, processe odu‘io a on nestrpqiv... tako. Sredi}e se on, o‘eni}ese nekom pristojnom ‘enom i po~e}e iz po~etka. Mlad je,jo{ ni pola ‘ivota nije potro{io. Tvoji roditeqi su serazveli pre dve godine, to zna{?

KATARINA: Deda je sahrawen na na{em grobqu?

BORKA: Jeste, za{to pita{? Ho}e{ da ga obi|e{?

KATARINA: Da.

BORKA: To je lepo od tebe.

KATARINA: Gde je sahrawen?

BORKA: U|e{ na kapiju, ide{ pravo, druga staza desno, ~etvrtispomenik u redu. Tamo le‘i tvoj deda. Lako }e{ na}i.Da}u ti novac da kupi{ cve}e.

KATARINA: Nisam mislila da mu odnesem cve}e nego da mu se opo-ganim na grob, mnogo nas je wegov rod zadu‘io.

BORKA: U materinu mar{ iz moje ku}e napoqe!

KATARINA: Dovi|ewa.

Iza|e.


BORKA: Re}i }u te ja Qubi, ne boj se da ne}u }erko maj~ina.

Telefonira.

BORKA: Halo, hotel “Evropa”? Qubu Brzakovi}a molim, majstoraQubu, obi~no svrati kod vas u ovo doba, sestra ga tra‘i,hitno je. Sa~eka}u.

28.ULICA

Katarina, Qubo

Katarina ide ulicom, Qubo isko~i pred wu.

QUBO: Uhvatio sam te ptico jarebico.

KATARINA: Upla{io si me.

QUBO: Nisi znala da sam tu iza ugla i da te ~ekam? i da sam tr~aoda te presretnem i zamku ti spremim? Slu{aj matora,nikad vi{e Borki da nisi rekla ru‘nu re~, ni o woj ni omom ocu. Ona je za tebe bogiwa, nedodirqiva.

KATARINA: Pusti me, boli.

QUBO: Tek }e da te boli. Ako jo{ jednom bude{ nevaspitana,uhvati}u te, veza}u za krevet i upotrebqava}u te kao‘enu dok ti o~i ne ispadnu i u{i ne otpadnu.

KATARINA: To sam ja, Katarina.

QUBO: Razume{?

KATARINA: Da, tata.

Katarina ode.

Devojke 169

29.SEOSKA CRKVA

Qubo, Cole

Brda. Livade, {ume. Seoska crkva. Vru} dan. Pred crkvom sedi prota{ezdeset godina star, izuo cipele, zadigao mantiju na kolena, sun~a se.Dolazi Qubo, zadihan i umoran.

QUBO: Visoko nam preci ku}e podigo{e.

COLE: Poma‘e Bog Qubomire.

QUBO: Odmara{?

COLE: Imao sam sahranu a sunce zapeklo, mi{ i ma~ka zajednolegli na le|a pa dah}u. Izgoresmo. Mnogo je vru}e nevaqa ni{ta da se radi.

QUBO: Ko je umro?

COLE: Mirko Tomi}.

QUBO: Od ~ega je umro?

COLE: Osamdeset i tre}a, od ~ega.

QUBO: Lepo. Ja ~etrdeset i prvu pa opet mora da se mre.

COLE: Kojim dobrom si gore u selo do{ao?

QUBO: Nije dobro.

COLE: Dugo se nismo videli. Slavu ne slavi{, vodicu ne sveti{.

QUBO: Bog mene ostavio a ja crkvu. ^uo si ti sve. i ovuda leteptice pri~alice.

COLE: Pri~aju qudi sva{ta, ja ne}u ni da slu{am ni da pamtim.Tra‘io sam te oko |ur|evdana, nisi hteo vrata da miotvori{.

QUBO: Istina je, ro|aci smo, ne}u da se branim, tako je bilo.

COLE: Zna{ {ta Qubomire, svakog od nas mo‘e da udari ne-sre}a, pritisne bolest. Opet, treba ~ovek ostati. Nevaqa u drugom krivca tra‘iti, nego se u svoje srcezagledati. Na wemu je napisano za{to je tako kako je. Sve.Samo treba da pro~ita{. Veruj mi.

QUBO: Slatka ti je ta pri~a. Ho}e{ da ka‘e{, za sve {to mi sedogodi, ja sam kriv? i ja sam pravoslavan, znam da greh naprsima mora da se nosi, ali pretera ga ro|a~e.


COLE: Ne ka‘em ja. Ne mora{ ti da bude{ kriv, ali mora{odgovornost da ponese{.

QUBO: Za sve?

COLE: Za sve.

QUBO: Ni{ta ja tebe ne razumem. Brzo pri~a{, navikao si tako,posao da otaqa{ i uzme{ pare.

COLE: Ima me|u nama sve{tenika koje privla~i novac a ima naskoji verujemo u Stvoriteqa, wegovu mo} da sudi i pre-su|uje ~ovekova dela. Nemoj da uop{tava{, ako uop{ta-va{, glup si. Ka‘i Qubomire.

QUBO: Do{ao sam da se ispovedim. Ne pita{ me za{to?

COLE: U|i u crkvu, pita}u te.

QUBO: Ne}u tamo nego gore, na livadi ispod ~esme. Sveti Jovanje krstio Hrista u reci, mo‘e{ ti mene da ispovedi{. Janisam obi~an ~ovek.

COLE: Dobro, gore je sve‘ije. Sa~ekaj da se obujem.

30.LIVADA

Qubo, Cole

Miris poko{ene trave. Izvor vode. Pogled na ~etiri strane sveta.

COLE: Slu{am te.

QUBO: Umre}u sutra. To }e ovako da izgleda: voda, dete u vodikao riba, neko me gurne, ja padam u vodu, a to dete medo~eka i zaplete se oko mene kao konopci, ja jedem busewesa dna reke, i gotovo. To }e sutra da se desi. Ti si vidovit,ti to mo‘e{ da vidi{. Zato ho}u opelo da mi odr‘i{,sad.

COLE: @ivom ~oveku? Ne.

QUBO: Ne mogu da podnesem misao da }u biti mrtav kad mi bududr‘ali opelo, a ko zna da li }e me ikad na}i u reci.Molim te.

CANE: Pro{etali smo, napili se vode, hajdemo dole.

Devojke 171

QUBO: êkaj...

CANE: Do{ao si predstavu da pravi{ i da me maltretira{.

QUBO: Nisam, svega mi. Daj mi ruku, ne odbijaj me. Pogledajlepotu. îja je ona livada sa cvetovima podno cerove{ume?

COLE: Tvoja. Tvog oca.

QUBO: Nemogu}e da je ovako lepo. i pre je bilo samo ja nisamvideo. Ne pijem, ho}u da umrem trezan. Nigde se nisamtako dobre vode napio kao na ovom izvoru. Te{ko mi je dapri~am, ali ispri~a}u ti svoj ‘ivot. Mo‘e li on da me~uje, Bog?

COLE: ûje te.

QUBO: Od tolikih qudi na zemqi, on da prepozna ba{ moj glas,Qube Brzakovi}a, kako to mo‘e?

COLE: Zato {to je Bog.

QUBO: Nisam zadovoqan odgovorom.

COLE: ûje te zato {to u tebi stanuje.

QUBO: Ti veruje{, u to?

COLE: Ko se kome ovde ispoveda?

QUBO: Ka‘u da sam ubio svoju ‘enu.

COLE: Jesi li?

QUBO: Ne prekidaj me, nisam zavr{io. [to je ta umela da trpi ipra{ta. Svi su za wu bili dobri, a ja najboqi. Qubo moj,Qubane, bi}e dobro, ne quti se, oprosti im, oprosti nam,to je samo sudbina. Tako je to ona. Bila je poklon koji janisam zaslu‘io. Uni{tavala me je tom svojom dobrotom ipokorno{}u. Tukao sam je dok se ne obeznani, i dok unesvesti le‘i, le‘i sa osmehom na licu, pokorna. Idi,ka‘em, uzmi stvari, idi svojima, bi}e ti boqe, po~nidrugi ‘ivot, be‘i. Vratim se ku}i, ona pere, pegla, ~isti.]uti. Volela me. A nekad smo lepo ‘iveli. Ja sam radio,mnogo sam zara|ivao, sve sam ku}i donosio, a ona je{tedela. Ih. Kako smo lepo ‘iveli, ni{ta nismo znali,bili smo nevini. ]erke me mrze, ne, ne jedna posebno negoobe, zajedni~kom mr‘wom. Gledaju me, a ja vidim sebe kakobez glave sedim. Za{to ja sutra moram da umrem? Pomozimi da ‘ivim, ho}e{ li? Ja radost nisam osetio. Ne bih da


umrem, ako je to nekako mogu}e? Hej Bo‘e, ~uje{ li me,smiluj se, ehej, Qubo te moli, podari mi jo{ jednu godinu!Viknuo sam najja~e {to sam mogao, ~uo me je vaqda.

COLE: Je li istina da si je ubio?

QUBO: Nisam. Samo sam je gurnuo da vidim da li ume da leti.Pojma nema. Decu sam tukao da ih vaspitam, da shvate da subeda, mr‘wa, podlost, nesre}a, svud oko wih... svaki uda-rac je bio mudra re~ koju ne}e zaboraviti, one se ne}ezanositi sticawem stvari, bi}e skromne i izdr‘qive,velike qude sam od wih napravio, ~eli~ne, podne}e onesvaku la‘, svaki bol, otvorio sam im vrata, gledajtedevojke, to je svet, gori od va{eg oca, hiqadu puta... A piosam, da smawim ose}aj ga|ewa prema qudima, bezuspe{no.Ja sam se redu suprostavio. A zna{ kakva je kazna? Smrto-nosna. Osvrni se Cole, pogledaj i razume}e{ za{to mebole o~ni ‘ivci od prizora koje vidim. Patwa, samopatwa i patwa. Vidi ovo vreme, pogledaj {ta nas jezadesilo? Pas kukuri~e, ptice laju na grani, vode tekuuzvodno, pravedni se ispovedaju a nequdi slave pobedu iuspiwu se na nebo. Nije vaqda da je tako, uvek bilo? Kajemse, kajem, ni{ta vi{e ne mogu da popravim. Istine radi,sve tri su me nervirale, ona, Ru‘ica najvi{e, opet, oberuke bih dao da ustane i ramenima bih je grlio... Slu{a{li me?

COLE: Ne.

QUBO: Opelo, ro|a~e.

COLE: Ne mo‘e ‘ivom ~oveku.

QUBO: Nisam ja ‘iv, ovo {to vidi{ to je inercija, zaostalipokreti, ja sam iznutra sagoreo, nema ni~eg u meni, samoostaci paqevine, gar i ~a|. Pogledaj kako sam se savio iponizio mole}i te. Isprati me. Poneo sam sve}u, ‘ito,vino...

COLE: Lezi.

QUBO: Hvala ti, namu~io sam te.

COLE: Bi}e mi zadovoqstvo.

Po~ne opelo.

Devojke 173

31.STAN BRZAKOVI]A

Ana, Katarina

Jutro. Duva topli vetar. Katarina sedi za stolom.

KATARINA: Ana, do|i ovamo. Ostavi mamine stvari.

Dolazi Ana.

ANA: Zvala si me.

KATARINA: Sedi. Oti}i }e{ kod @ileta u hotel. Nemoj da dolazi{do sutra, ni zbog kog razloga.

ANA: Ne}u da se razdvajamo.

KATARINA: Mora{ da ode{ odavde.

ANA: Za{to?

KATARINA: Re}i }u ti sutra.

ANA: Ho}u odmah da znam. {ta krije{ od mene Katarina?Ubi}e{ ga? Zajedno }emo, ja }u da idem u zatvor, re}i }upoliciji, ja sam to uradila.

KATARINA: Ostavi me, jedva sam snagu sakupila.

ANA: Katarina, molim te.

KATARINA: Ne.

ANA: Ako me otera{ na}i }u Qubu, re}i }u mu, ~asnu re~ tidajem. Ja sam mla|a, mawe }u dobiti, mo‘da me sasvimoslobode. Glupo je da obe idemo u zatvor. Dogovori}emose.

KATARINA: Nema dogovora. Idi Ana.

ANA: Izdr‘a}u, ne}u se upla{iti, ti }e{ mi re}i {ta daradim. Katarina, ako ti ode{ u zatvor, ja ne}u da ‘ivim.Imam no‘eve, ]ili mi je doneo, vidi kakvi su, strava.Zna{ {ta, mora}emo posle da sedimo kraj wega bar satvremena da se sasvim uverimo da je mrtav. Dobro. [ta}emo sad da radimo?

KATARINA: ^eka}emo.

ANA: Za{to se skida{?


KATARINA: Uprska}emo haqine krvqu, ne}emo imati u ~emu da be-‘imo. Skini se i ti. Stani levo od vrata, a ja }u desno.

ANA: Boji{ se?

KATARINA: Ne mogu da di{em od straha.

ANA: Mi smo anarhistkiwe. Ne pristajemo na stvarnost. Tresumi se kolena. Moram da sednem. Ispade mi no‘. Ruke su mimokre. Dolazi.

KATARINA: Kako zna{ da dolazi?

ANA: Vidim ga kako ide ulicom u belom odelu. Stvarno }emo daga sredimo? Mi protiv wega? Neverovatno. Moram dazapalim cigaretu.

KATARINA: Ti pu{i{?

ANA: Ne, ovo mi je prvi put.

KATARINA: Otrova}e{ se tim budalo.

ANA: Moram, strah me.

KATARINA: Daj mi jedan dim.

ANA: Uda}e{ se dok budem bila u zatvoru?

KATARINA: Ne}e biti zatvora, odmah be‘imo za Gr~ku. Ne vra}am seovamo. Mrzim ovu zemqu, sve ovde mrzim.

ANA: Kad pro|e ovo, ‘ive}u sto~etrdeset godina, du‘e, dvesta,nikad ne}u umreti. Pro{ao je pored zgrade.

KATARINA: Do}i }e, danas nas nije tukao, ne}e propustiti.

ANA: Posle, mi }emo biti zlo~inci?

KATARINA: Ubio mi je majku.

ANA: Mo‘da je boqe da ga tu‘imo?

KATARINA: Obuci se i idi.

ANA: Gde da ga udarim?

KATARINA: Gde god stigne{.

ANA: Dobro. Posle me vodi{ na kola~e. Obe}ava{?

Devojke 175

32.FABRIKA

]irkovi}, Qubo, radnici, gosti

Sve~ana sala fabrike. Prepuna. Mala bina, zastave dr‘avne i fabri~ke.Pred mikrofonom stoji ]irkovi}, iza wega Qubo u belom odelu

]IRKOVI]: Po{tovani prijateqi, Govori}u kratko, cene}i va{evreme i umor. Nov sam ovde i potrudi}u se da me vrlo brzoupoznate. Ja sam vaspitan da verujem kako u svakom sukobudobra i zla, dobro na koncu pobe|uje. ^ovekov ‘ivot jeobi~no isuvi{e kratak da bi stradalnik u to mogao da seuveri, ali samo sa tim verovawem, trud koji ~inimo imasmisla, na ovom prostoru u kom smo se zatekli voqomzajedni~ke sudbine. Sakupili smo se da svi zajedno utvr-dimo da je uprkos svemu, ovde dobro dobilo bitku i pravdapokazala svoje hrabro lice. Kao dru{tvo, pojedinci inacionalna celina, vaspitavani smo u duhu ‘rtvovawa zaslede}e generacije. Slede}i, to su na{a deca, unuci,potomci, oni koje volimo i koje }emo tek voleti. Mi }emotrpeti, odricati se, brzo prolaziti kroz ‘ivot, ali zato}e slede}e generacije u‘ivati plodove na{eg truda, no,slede}a se ve} generacija ‘rtvuje za onu slede}u, za boqesutra dolaze}e generacije, ona tamo za onu tamo... Stotinugodina je potro{eno na taj dru{tveni ideal, za sre}u kojujo{ ni jedna generacija nije do~ekala. Taj dru{tveniideal se zove progres. Progres je {tafeta koju tr~egeneracije i nijedna ne sti‘e na ciq, progres je eufe-mizam za ‘rtvovawe bez smisla i kraja, progres je u‘e okovrata obe{enog ~oveka. Na{e dru{tvo je progresivno.Ali mi }emo se ovde, u na{oj ku}i, fabrici, pona{atiantiprogresivno. Sta}emo i pogleda}emo qude oko nas iupita}emo se, kako mi to ‘ivimo. Po~e}emo od slu~ajakoji se dogodio ovde, slu~aja u kom se ve} bila za~ela‘rtva za dobrobit slede}e generacije. Qubo Brzakovi} jepostao glavna tema u na{em gradu, wegov podvig i po-sledice. Na nekoj drugoj geografskoj {irini Qubi ne bioduzeli tri godine ‘ivota koje vi{e niko ne mo‘e da munadoknadi, bar mu te godine ne bi oteo neko gori od wega.Podsetimo se, decembra meseca, pre tri godine Brza-kovi} je u{ao u pe} broj dva, sanirao kvar na temperaturiod tri i po hiqade stepeni kad se deo unutra{weg zida


obru{io na wega. No on je posao zavr{io i spasao fa-briku havarije, i mnogo qudskih ‘ivota u woj, i, na krajuproveo te{kih godina dana u bolnici iz koje je iza{aokao penzioner. Obe}anu nadnicu za ulazak u pe} nijedobio, ja je evo ovde, dr‘im u ruci. Dr‘im tako|e i planza malu radni~ku ku}u koju }emo svi, po lepom narodnomobi~aju, jesenas podi}i mobom za Qubu i wegovu poro-dicu. Daqe. ^etiri patenta su mu ukradena i preregistro-vana na tu|a imena, da vas podsetim, ta su re{ewa pojevti-nila proizvodwu stakla za sedam posto, u vrednosti oddesetak radni~kih ku}a. Na ra~un tih patenata neki su sequdi dobro okoristili, vlada ih je smenila iz drugihrazloga dodu{e, sudi im se i o~ekujemo brzu i potpunusatisfakciju. Na kraju, sre}an sam {to mogu da dam napoklon ovaj sat na ~ijoj pole|ini je ugravirano: pravda iprijateqi.

QUBO: Radi li sat? Radi.

]IRKOVI]: Bez direktne krivice i nov u ovoj stvari ali kao pri-padnik dru{tva u kome se proizvodi tihi teror, ja preu-zimam svoj deo odgovornosti i molim Qubomira Brzako-vi}a da mi oprosti. Izvolite. @elite li da se obratitekolegama?

QUBO: Ja, bilo bi mi lak{e da su me jutros oterali, ja sam biodo{ao da zakucam na jo{ jedna zatvorena vrata, davnonisam ~uo lepe vesti... hteo bih da pozdravim svoju sestruBorku, }erke Anu i Katarinu, suprugu Ru‘icu, hvala vam,mnogo vam hvala {to ste mi izvadili no‘ iz le|a, ve} samse bio navikao da hodam sa wim, hvala...

Aplauz.


Ana i Katarina stoje kraj vrata, ~ekaju.

ANA: [ta radi{ to? Nisi normalna.

KATARINA: Se~em kosu.

Devojke 177

ANA: Nemoj, molim te. Za{to sad?

KATARINA: Odlazim. Opra{tam se od stare Katarine, ona je biladete ova je postala vojnik.

ANA: Ja to ne mogu da gledam. Zna{ {ta mi je ]ili rekao kadsmo se qubili? Tvoje su usne kao vrele vi{we. U{ao je uzgradu, pewe se. Ne}u se upla{iti, ne brini, uz tebe sam,udari}u prva...

Otvaraju se vrata, ulazi Qubo, Ana mu se baci oko vrata.

ANA: Tajo moj lepi, volim te!

QUBO: Mi~i se s mene gaduro mala, naparfemi{i se i po~e{qajpa mi pri|i. U ga}ama u sred dana, len~uge jedne i bangee,daqe od mene. Gledam vas i pitam se na glas, to li su decaQube Brzakovi}a, legende ovda{we koji je uhvatio a‘da-ju za rep, deca cara Grkqana? Sa vama ja da ‘ivim, ne,hvala gospodo. Novi ‘ivot, nova ku}a, nova ‘ena, novadeca. Od ovog trenutka, jedanaest i petnaest, ne priznajemvas za }erke. Ko je ovde me|u prisutnima u{ao u pe}? Ko jepatente smislio, ko je dobio sat sa posvetom, ko ovde imadiplomu sredwe {kole? Ja. [ta imam ja sa vama datra‘im? Stalno kukumav~ite, cmizdrite, slinite i paretra‘ite. Evo para da imate za put, to je Qubo zaradio.Idem. Kad se budem vratio da vas ne vidim ovde, nikadvi{e. Pre nego {to odete otvorite {irom prozore, daiza|u va{i mirisi. Po jedan {amar svakoj da me ozbiqnoshvatite i posledwi pozdrav od mene budu}eg vama biv-{ima.

Ode.

ANA: Izvini. Htela sam da uradim ne{to dobro, da ostanemoporodica. Odlazi{? Ho}emo li se videti, jednom?

KATARINA: Ne znam.

ANA: Ne}e{ da se pozdravi{ sa mnom?

KATARINA: Ne.

ANA: Sre}an ti put Katarina.

Katarina ode.


34.ULICA

Ana, @ivadin

@ivadin ide ulicom, vidi Anu kako tr~i, zaustavi je.

@IVADIN: Gde ste vas dve, stani, kuda }e{?

ANA: Pusti me.

@IVADIN: Gde je Katarina? [ta se dogodilo?

ANA: Be‘i!

@IVADIN: Ana?

Ona se otrgne, odtr~i, @ivadin za wom.

35.GRADSKA PIJACA

Qubo, Borka, Ana, @ivadin

Tezge, prodavci, kupci, Qubo i Borka se probijaju kroz gu‘vu.

QUBO: Obrati pa‘wu, gledaju me, cene moju pobedu, jezike sam imsvima zavezao. Pitaju se kud sad to Qubo ide? Qubo vodisvoju sestru na ru~ak, svojim parama da plati. Sunce sija,topovi pucaju, zastave se vijore. Za{to idemo kroz pijac,eno ~esme, isko~i}e neko dete iz gomile i udavi}e me uvodi. Ne}u tuda.

BORKA: Nema nikakvog deteta, samo si ru‘no sawao.

QUBO: Dete vozi voz, dete vozi kamion, dete pliva rekom.

BORKA: Sedi da se odmori{, popi jedan sok, mnogo je vru}e.

QUBO: Oterao sam decu, rekao sam im da se nikad ne vrate,pogre{io sam.

BORKA: Nisi, sna}i }e se one.

QUBO: Ali ja se ne}u sna}i. Moram da ih na|em i vratim. Za{tosi me dovela u ovu gu‘vu?

BORKA: Nema gu‘ve, ~ini ti se.

Devojke 179

QUBO: Borka budi uz mene, ako padnem u vodu dr‘i me za ruku dase ne utopim.

BORKA: Nema ovde vode.

QUBO: ^uje{? Te~e reka ispod grada kilometar duboka, stro-vali}e se zemqa i sve }emo da se podavimo. Joj, [to nisamptica da poletim...

BORKA: Ju~e si tvrdio da }e{ umreti pa vidi{ ‘iv si. Sve jenormalno.

QUBO: Misli{ da je opasnost pro{la?

BORKA: Vodim te u bawu ‘ivce da odmori{, i meni je potrebanodmor.

QUBO: Bawe le‘e na vodi, neka, imam ja {lauf, ne mo‘ete mini{ta. Nisam smeo da ih oteram, one su moje devoj~ice,na|i mi ih.

BORKA: Ho}u, tra‘i}emo ih zajedno.

QUBO: Ne}u da umrem Borka.

BORKA: Idemo u bolnicu, doktori tebi trebaju. Samo da se izvu-~em iz ove gu‘ve.

Dotr~i Ana.

ANA: Qubo!

QUBO: Ana, qubavi...

Ana hitro pre|e no‘em preko Qubinog grla i pobegne.

BORKA: Qubo? Ustani. [ta ti je uradila? Di‘i se, nare|ujem ti,pobedili smo, opet si me|u svima najve}i, ne le‘i tako,uspravi se, Qubomire!

Dotr~i @ivadin.

@IVADIN: Sklonite se, zovite policiju, ja sam to uradio, ja sam@ivadin Duwi}, ubica, ja sviram yez...


36.POSLASTI^ARNICA

Ana, policajci

Ana sedi za stolom, mirno jede kola~. Ulaze dva policajca iz inter-ventnog voda naoru‘ani dugim cevima.

PRVIPOLICAJAC: Odgovara opisu. Vidi je. Dete. Ti si Ana Brzakovi}?

ANA: Jesam.

PRVIPOLICAJA: Gde ti je no‘?

ANA: No‘? Izvolite.

DRUGIPOLICAJAC: [ta to uradi devojko?

ANA: Ono {to si ti morao da uradi{. Gde si bio sve ovegodine? Jurio si lopove a {to prebijena deca vri{te u~etiri zida, briga te.

PRVIPOLICAJAC: Nije to na{ posao.

ANA: Svi ste vi kukavice samo se pravite da niste. Da niste, nebi bilo pla~a.

PRVIPOLICAJAC: Idemo. Di‘i se.

ANA: Sa~ekajte da pojedem krempitu.

DRUGIPOLICAJAC: Neka je, imamo vremena. Prijatno Ana.

ANA: Hvala.

Devojke 181

37.ZATVOR

Ana, Katarina, ~uvari

Soba za razgovor. Na stolici sedi Katarina u crnoj ko‘noj jakni, sukwi,zategnute kose, ozbiqna i privla~na. Mirna. ^eka. Uvode Anu u zatvor-skom odelu, ona seda preko puta Katarine.

KATARINA: Ana moja.

ANA: Ne smemo da se qubimo, pro{li put su me kaznili. Ovdeka‘u, kad iza|e{ qubi se do mile voqe.

KATARINA: Ana lepi moj, kako si?

ANA: Odli~no. Danas je osamdesetsedmi dan od kako su meuhapsili. Jo{ hiqadu osam dana i onda }u da te zagrlim ine}u te pu{tati dok mi ruke ne utrnu.

KATARINA: Mnogo je to.

ANA: Nije, kazna za maloletnike je petnaest godina, jer bilo jepodmuklo ubistvo i sa predoumi{qajem itd, ali po{tonas je mu~io, tako.

KATARINA: Mnogo je.

ANA: Da si samo videla su|ewe, strava, svi su do{li, fabrika,kom{ije, moj razred, napisali su peticiju, direktor fa-brike je rekao “dozvolite mi da robijam umesto togdeteta”. To me nervira, kad ka‘u dete, u{la sam u sedam-naestu godinu. Pisala si mi da peva{ yez, je li to istina?

KATARINA: Da.

ANA: Da umre{, da mi je neko rekao da }e moja sestra da ‘ivi odpevawa, ludo.

KATARINA: @ivadin me nagovorio. Tamo ga svi vole. Pozdravqa te.Slede}i put }e on do}i, smewiva}emo se.

ANA: Kako ‘ivi{ tamo?

KATARINA: Trudim se da ne ‘ivim dok ti ne iza|e{. Daj mi ruku.

ANA: Nemoj.

KATARINA: Kako bih se rado zamenila sa tobom, znala bih da si nasigurnom, ne bi mi lude misli dolazile u glavu.


ANA: Dobro je ovde, jedemo tri puta na dan, u~im za frizera,{i{amo jedni druge, ovde su svi mladi, kao ja. Iz fabrikeuvek neko do|e, nude mi posao kad iza|em.

KATARINA: Ti }e{ sa mnom, {to daqe od Srbije.

ANA: Znam da si i{la u mrtva~nicu da vidi{ Qubu, stavila simu prst u ranu da se uveri{ da li je mrtav. Nikom ti neveruje{.

KATARINA: Ko ti je to rekao?

ANA: Borka. Stalno me obilazi.

KATARINA: Odvratno.

ANA: Ka‘e da li~im na Qubu, tako odr‘ava se}awe na brata.Gleda ona mene, gledam ja wu.

KATARINA: @ivadin ti je poslao para.

ANA: Ne}u, mnogo ste se istro{ili na mene.

KATARINA: Cane je sve platio. Rekao je da je Qubin stric, neki na{deda.

ANA: Ih, sad mi to ka‘e{? Kako je to, sve, nenormalno. Zna{li da je Cane opqa~kao zlataru, tu u centru, usred dana?

KATARINA: Za{to, on ima para?

ANA: Nije mogao da izdr‘i da ne proba jo{ jednom stari zanat,uzeo je poklopac sa {ahta, razbio izlog, uzeo nakit i kadje be‘ao upao u isti {aht. Zaboravio, godine. Dobio jeuslovno, kao stari poznanik, i platio {tetu. Obo‘avamga. Cane je ~udo.

KATARINA: Oprosti mi Ana, {to sam oti{la onog dana. Oprosti.

ANA: Nemam ja {ta da ti pra{tam. Ranije sam se svega pla{ila,sad vi{e ne, nikog. Da je Qubo ‘iv, ti i ja se nikad nebismo videle. Ovako, ti si kraj mene, ~vr{}e nego ikad, izauvek. Ne kajem se. Nije mi ‘ao. Ponosna sam. Ja po-pravqam svet, malo po malo. Tek }emo nas dve da senau‘ivamo, samo da ‘iva iza|em odavde.

KATARINA: Ana...

ANA: Jesi li bila kod mame?

KATARINA: Idem, sad.

Devojke 183

ANA: Napravila sam pticu od papira, odnesi joj. Moram daidem.

KATARINA: Brzo }u opet do}i.

ANA: Nemoj, daleko je Holandija, nemoj da se tro{i{, negopi{i mi, to me dr‘i da se ne obesim. Pevaj Katarina.Voli me. Volim te.

Odvedu je.


devojke - rastko.rs · radoslav pavlovi} dru{tvo je bilo u krizi. mu‘ je dobio otkaz na poslu,...

Documents