Dnevnik sa prakse

Od 01.08 do 10.08. 2004.

DIGITALNI KOMUTACIONI TELEFONSKI SISTEM -DKTS 30

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SISTEMA

DKTS je komutacioni sistem koji može obavljati f-je: krajnje, čvorne, glavne, tranzitne i kombinovane centrale.

Ovde u Kosovskoj Mitrovici obavlja f-je čvorne centrale.Udaljavanjem pojedinih delova sistema DKTS mogu se realizovati: Udaljeni

komutacioni stepen i koncentratori (kod nas je takav slučaj u Prilužju (izdvojeni stepen KM), Zupču (izdvojeni stepen Z. Potoka), Banjskoj (izdvojeni stepen Žitkovca)).

KAPACITET

Do 15872 korisnika Do 3720 prenosnika Komutaciono polje do 4096 x 4096 64Kb/s kanala (128 x 128 PCM

multipleksa)

SAOBRAĆAJNE KARAKTERISTIKE

400000 BHCA Ukupan saobraćaj 3100 E Saobraćaj po pretplatniku 0,17 E Saobraćaj po prenosniku 0,8 E

1

Dnevnik sa prakse

INTERFEJSI I SIGNALIZACIJE

Analogne korisničke linije, Z interfejs ISDN interfejs za bazni pristup BRI, V1, 144 Kb/s (2B+D) ISDN interfejs za primarni pristup PRI, V3, 2.048 Mb/s (30B+D) Primarni PCM multipleks, A interfejs, 2.048 MB/s, 32 kanala Izdvojeni kanali: analogni interfejs C11, digitalni interejs (64 KB/s) Priključci za lokalnu dijagnostiku blokova, RS 232 Priljučci za radne stanice za nadzor i održavanje, ETHERNET, 3 grafička

terminala i modem Priključak za TMN, Q3 Priključak za alarmni panel

2

Dnevnik sa prakse

ARHITEKTURA SISTEMA DKTS 30

Sistem DKTS 30 ima 4 tipa modula: centralni modul, admnistracioni modul, učesnički blok i prenosnički blok.

Funkcije centralnog modula (CM) su: komutacija govora, obezbjeđivanje međuprocesorske komunikacije, sinhronizacija, generisanje taktova i govornih informacija i omogućavanje nadgledanja rada periferijskih blokova.

Funkcije administracionog modula (AM) su: održavanje i nadzor sistema, ostvarivanje funkcija baze podataka i ostvarivanje interfejsa sa operaterom i sa centrom za nadzor.

Učesnički blok (UB) je grupa od 128 linijskih pribora, koja ima objedinjene procesorske funkcije i deli zajedničku vezu ka komutacionom polju. Karakteristike ovog UB su:

Podržava 128 analognih učesnika 30 PCM kanala za spregu sa komutacijom (koncentracija 4:1) dva bloka (256 učesnika) u jednom redu, 1280/1536 učesnika u jednom

ormanu.

Prenosnički blok (PB) je grupa od 30 prenosnika koja ima zajednički procesorski organ i link ka komutacionom polju. Iz prenosničkog bloka ka komutacionom polju izlazi 30 kanala, što znači da nema koncentracije za prenosnike.

3

Dnevnik sa prakse

PRETPLATNIČKE USLUGE

Ova centrala podržava sledeće pretplatničke usluge: poziv bez biranja (u jednoj DKTS centrali 500 pretplatnika može da ima

ovu uslugu) skraćeno biranje (max 500 pretplatnika po 5 brojeva ili max 250

pretplatnika može da bira po 9 brojeva skraćeno) preuzimanje poziva na drugi broj (max 500 pretplatnika) poziv na čekanju (svi pretplatnici u okviru centale mogu da imaju ovu

uslugu) ne smetaj (svi pretplatnici mogu da imaju ovu uslugu) konferencijska veza (mogu da imaju svi pretplatnici ali istovremeno samo 8

veza) ograničenje odlaznih poziva (mogu da imaju svi pretplatnici u okviru

centrale. Pretplatnik može da zabrani pozive sa svog telefona u lokalnom, mrežno-grupnom, međumesnom ili međunarodnom saobraćaju)

prioritetni priključak (može imati svaki pretplatnik) tarifni brojač na strani pretplatnika (uslugu mogu imati svi pretplatnici) hvatanje zlonamernog poziva (lovac) (za svakog pretplatnika) kontrolnik razgovora (mogu se pamtiti podaci o razgovorim asvakog

pretplatnika) semipermanentne veze (max 32 veze u okviru jedne centrale) PABX serije (u jednoj centrali je moguće formirati 20 PABX serija sa po 10

učesnika u svakoj. Svaka serija može biti ili kružna ili počinjati uvek od jednog određenog učesnika)

NUMERACIJA

Sistem numeracije u DKTS centralama zadovoljava sve zahteve za planovima numeracije. Kapacitet registra za prijem cifara je 20 cifara izabranog broja. Prijem ili retransmisija izabranih brojeva se obavlja za lokalni, nacionalni i internacionalni saobraćaj. Moguće je definisati 19 karakterističnih brojeva centrale.

Od 11.08 do 30.08. 2004.

4

Dnevnik sa prakse

VF TELEFONSKI SISTEM PRENOSA

Pravilnik o oznacavanju i evidenciji telefonskih, radiofonskih i televizijskih kola, grupa, digitalnih blokova, linijskih sistema i

digitalnih puteva prenosa

1. Predmet pravilnikaOznacvanje kola, grupa, digitalnih blokova, linijskih sistema i digitalnih

puteva prenosa u jugoslovenskoj mrezi sistema prenosa je u najvecoj meri uskladjeno sa preporukama Medjunarodne unije za telekomunikacije, ITU.

Sadrzaj oznaka daje neophodne podatke o kolu, grupi, digitalnom bloku ili linijskom sistemu, a oznacavanje je prilagodjeno automatskoj obradi tih podataka.

Nacin oznacavanja propisan pravilnikom, obavezno se primenjuje u usmenim i pismenim odnosima izmedju PTT organizacija i u izvrsnoj tehnickoj i saobracajnoj sluzbi.

2. Objasnjene pojmova

Kola i kanali:2.1. Telefonsko kolo: Komunikaciona celina kojom se ostvaruje neposredna

veza izmedju dve telefonske centrale.2.2. Nosece kolo: kolo koje ostaje uspostavljeno u slucaju otkaza opreme za

visestruko iskoriscenje kola.2.3. Izvedeno kolo: kolo koje se prekida u slucaju otkaza opreme za

visetruko iskoriscenje kola.2.4. Telefonski kanal: Sposobnost jednosmernog prenosa govora ili

odgovarajucih signala govornih ucestanosti po sistemima prenosa ili telefonskim kolima. Moze biti analogni ili digitalni.

2.5. Analogni TF kanal: Sposobnost jednosmernog prenosa po NF paricama ili analognim sistemima prenosa i ona se pojavljuje u opsegu govornih ucestanosti na oba svoja kraja. Kada je analogni TF kanal uspostavljen po analognom sistemu prenosa, tada se signali u govornom opsegu ucestanosti ne mogu pojaviti nigde osim na njegovim krajevima.

2.6. Digitalni TF kanal: Sposobnost jednosmernog prenosa 64kbit/s po digitalnom putu - Digitalni TF kanal se pojavljuje na oba kraja na digitalnim

5

Dnevnik sa prakse

razdelnicima ili njima odgovarajucim tackama bilo kao 64kbit/s, bilo kao vremenski otvor za 64kbit/s na digitalnom putu prenosa odredjenog digitalnog multipleksnog reda.

2.7. Mesano analogno-digitalni kanal: Sposobnost jednosmernog prenosa ostvarena po analognom sistemu prenosa sa opremom transmultipleksera na jednom kraju i opremom transmultipleksera ili opremom za analognu modulaciju na drugom kraju. Tamo gde je kraj kanala zavrsen opremom transmultipleksera, kanal se pojavljuje kao 64kbit/s vremenski otvor na digitalnom razdelniku na izlazu opreme transmultipleksera u digitalnom putu prenosa odredjenog digitalnog multipleksnog reda. Tamo gde je kraj kanala ostvaren pomocu opreme za analognu modulaciju, on se pojavljuje u opsegu govornih ucestanosti.

2.8. Radiofonsko kolo: Jednosmerno kolo za prenos zvucnog programa ili zvucnog dela televizijskog programa. Vise od jednog takvog kola za prenos zvuka moze biti potrebno za pridruzivanje sa jednim kolom za prenos TV programa. Ono povezuje dva radiofonska centra, a moze sadrzati vise deonica zajedno sa bilo kojom potrebnom opremom (pojacavaci, kompandori i sl.).

2.9. Stereofonski par se najcesce sastoji od dva kola vrlo sirokog opsega ucestanosti koja moraju biti pazljivo medjusobno podesena. Svako kolo stereofonskog para moze se, takodje, odvojeno koristiti za monofonski prenos.

2.10. Televizijsko kolo je jednosmerno kolo za prenos video dela TV programa. Ono povezuje dva TV centra, a moze sadrzati vise deonica zajedno sa bilo kojom, potrebnom video opremom.

2.11. Kolo za prenos podataka: Sposobnost dvosmernog prenosapodataka izmedju dve tacke koje sadrze pridruzene kanale otpreme i prijema.

2.12. Iznajmljeno kolo je celina linija i uredjaja koja povezuje zavrsnu opremu zakupca,kao sto je modem za prenos podataka na jednom kraju sa zavrsnom opremom zakupca na drugom kraju. Ono moze imati dva ili vise odredista.

Pojmovi koji se odnose na analogni prenos:

3.1. Primarna grupa (PG): Sadrzi primarnu grupnu vezu i zavrsnu opremu na oba kraja. Zavrsna oprema omogucuje uspostavljanje 12 TF kanala, jedan ili vise kanala za prenos podataka ili faksimila i sl. Zauzima opseg ucestanosti od 48kHz, a osnovna primarna grupa B je u propusnom opsegu 60-108kHz.

3.2. Primarna grupna veza: Komunikaciona celina sto omogucuje prenos sirine opsega ucestanosti od 48kHz koja povezuje dve zavrsne opreme kao sto su

6

Dnevnik sa prakse

kanalni modulatori, sirokopojasna oprema za predaju i prijem i sl. Krajevi veze su tacke na razdelniku primarnih grupa ili na odgovarajucim tackama gde se one povezuju sa zavrsnom opremom. Ona moze obuhvatati vise deonica.

3.3 Deonica primarne grupe: Komunikaciona celina koja koristi opseg ucestanosti od 48kHz i koja povezuje dva uzastopna razdelnika primarnih grupa ili njima odgovarajuce tacke.

3.4. Sekundarna grupa (SG): sadrzi sekundarnu grupnu vezu i zavrsnu opremu na oba kraja. Oprema omogucuje uspostavljanjepet primarnih grupnih veza koje zauzimaju susedne opsege ucestanosti u opsegu sirine 240kHz, ili jedan ili vise kanala za prenos podataka, faksimila i sl. Zauzima opseg 312-552kHz.

3.5. Sekundarna grupna veza: Komunikaciona celina sto omogucuje prenos sirine opsega ucestanosti od 240kHz, koja povezuje dve zavrsne opreme kao sto su modulatori primarnih grupa, sirokopojasna oprema za predaju i prijem i sl. Krajevi veze su tacke na razdelniku sekundarnih grupa ili njima odgovarajucim tackama gde se povezuje sa zavrsnom opremom. Moze obuhvatati vise deonica.

3.6. Deonica sekundarne grupe: Komunikaciona celina koja koristi opseg ucestanosti od 240kHz i koja povezuje dva uzastopna razdelnika sekundarnih grupa ili njima odgovarajuce tacke.

3.7. Tercijarna grupa (TG): Sadrzi tercijarnu grupnu vezu i zavrsnu opremu na oba kraja. Zavrsna oprema omogucuje uspostavljanje pet sekundarnih grupnih veza ili deonica. Zauzima propusni opseg od 1232kHz za pet sekundarnih grupa sa razmakom od 8kHz. Osnovna TG zauzima opseg 812-2044kHz i cine je 4., 5., 6., 7. i 8. SG.

3.8. Tercijarna grupna veza: Komunikaciona celina sto omogucuje prenos sirine opsega ucestanosti od 1232kHz, koja povezuje dve zavrsne opreme kao sto su modulatori sekundarnih grupa ili sirokopojasna oprema za predaju i prijem i sl. Krajevi veze su tacke na razdelniku tercijarnih grupa ili njima odgovarajuce tacke, gde se povezuju sa zavrsnom opremom. Moze obuhvatati vise deonica.

3.9. Deonica tercijarne grupe: Komunikaciona celina koja koristi opseg ucestanosti od 1232kHz i koja povezuje dva uzastopna razdelnika tercijarnih grupa ili njima odgovarajuce tacke.

3.10. Kvartarna grupa A (QGA): sadrzi kvartarnu grupnu vezu A i zavrsnu opremu na oba kraja. Oprema omogucuje uspostavljanje tri tercijarne grupne veze sa medjusobnim razmakom od 88kHz u opsegu ucestanosti ukupne sirine 3872kHz. Osnovna kvartarna grupa A br. 3. sadrzi tercijarne grupe br. 7., 8.i 9. zauzimajuci opseg ucestanosti 8516-12388kHz.

3.11. Kvartarna grupna veza A: Komunikaciona celina sto omogucuje prenos sirine opsega ucestanosti od 3872kHz, koja povezuje dve zavrsne opreme kao sto su modulatori tercijarnih grupa ili sirokopojasna oprema za predaju i

7

Dnevnik sa prakse

prijem i sl. Krajevi veze su tacke na razdelniku kvartarnih grupa A ili njima odgovarajuce tacke, gde se povezuju sa zavrsnom opremom. Moze obuhvatati vise deonica.

3.12. Deonica kvartarne grupe A: Komunikaciona celina koja koristi opseg ucestanosti od 3872kHz i koja povezuje dva uzastopna razdelnika kvartarnih grupa A ili njima odgovarajuce tacke.

3.13. Kvartarna grupa B (QGB): sadrzi kvartarnu grupnu vezu B i zavrsnu opremu na oba kraja. Oprema omogucuje uspostavljanje 15 sekundarnih grupnih veza sa medjusobnim razmakom od 12kHz izmedju druge i trece sekundarne grupe i razmakom od 8kHz izmrdju ostalih sekundarnih grupa. Osnovna kvartarna grupa B br. 1 sadrzi sekundarne grupe br. 2-16 zauzimajuci opseg ucestanosti 312-4028kHz.

3.14. Kvartarna grupna veza B: Komunikaciona celina sto omogucuje prenos sirine opsega ucestanosti od 3716kHz, koja povezuje dva razdelnika kvartarnih grupa B ili njima odgovarajuce tacke. Kada je na oba njena kraja prikljucena zavrsna oprema, tada ona postaje deo kvartarne grupe B i moze nositi telefonske i telegrafske kanale, kao i kanale za prenos podataka, faksimila i sl. Moze obuhvatati vise deonica.

3.15. Deonica kvartarne grupe B: Komunikaciona celina koja koristi opseg ucestanosti od 3716kHz i koja povezuje dva uzastopna razdelnika kvartarnih grupa B ili njima odgovarajuce tacke.

3.16. Linijska grupa (LG): sadrzi linijsku grupnu vezu i zavrsnu opremu na oba kraja. Oprema omogucuje uspostavljanje odgovarajuceg broja grupnih veza nizeg hijerarhijskog nivoa, u opsegu ucestanosti ukupne sirine osnovnog opsega odgovarajuceg linijskog sistema.

3.17. Linijska grupna veza: Komunikaciona celina sto omogucuje prenos sirine osnovnog opsega ucestanosti linijskog sistema i koja povezuje dve zavrsne opreme kao sto su modulatori ili druga sirokopojasna oprema. Krajevi veze su tacke na razdelniku tih modulatora ili njima odgovarajuce tacke.

3.18. Analogni linijski sistem: Put prenosa ostvaren po simetricni ili koaksijalnim paricama, RR vezama, vazdusnim vodovima, ili na neki drugi nacin, zajedno sa pripadajucom opremom. tako da je raspoloziv opseg ucestanosti u celosti jednak duz sistema. Analogni linijski sistemi za prenos od 24 TF kanala su malog kapaciteta prenosa, 60... 600 srednjeg, a vise od 600 velikog kapaciteta prenosa.

8

Dnevnik sa prakse

Pojmovi koji se odnose na digitalni prenos:

4.1. Digitalni blok: Celina digitalnog puta prenosa odredjenog protoka bita i pripadajuce mu digitalne multipleksne opreme.

4.2. Primarni digitalni blok (PB): Osnovni skup IKM signala izdvojen iz IKM multipleksne opreme protoka 2048kbit/s

4.3. Sekundarni digitalni blok (SB): Celina digitalnog puta prenosa protoka 8448kbit/s i pripadajuce mu digitalne multipleksne opreme.

4.4. Tercijarni digitalni blok (TB): Celina digitalnog puta prenosa protoka 34368kbit/s i pripadajuce mu digitalne multipleksne opreme.

4.5. Kvartarni digitalni blok (QB): Celina digitalnog puta prenosa protoka 139264 kbit/s i pripadajuce mu digitalne multipleksne opreme.

4.6. Kvintarni digitalni blok (VB): Celina digitalnog puta prenosa protoka 564992kbit/s i pripadajuce mu digitalne multipleksne opreme.

4.7. Digitalni put prenosa: Komunikaciona celina predaje i prijema digitalnih signala odredjenog protoka izmedju dva digitalna razdelnika na koje se prikljucuje digitalna zavrsna oprema ili centrala. Moze sadrzati jednu ili vise deonica. Digitalni putevi prenosa protoka do 2048kbit/s su malog kapaciteta, od 8448-34369kbit/s srednjeg, a vise od 34368kbit/s velikog kapaciteta prenosa.

4.8. Digitalna deonica: Komunikaciona celina predaje i prijema digitalnih signala odredjenog protoka izmedju dva uzastopna digitalna razdelnika ili njima odgovarajucih tacaka.

4.9. Digitalna linijska deonica: Ona se sastoji od dve uzastopne zavrsne linijske opreme, sredine prenosa koja ih spaja, zajedno sa stanicnim ozicenjem izmedju njih, kao i njima pripadajucim digitalnim razdelnicima ili njima odgovarajucim tackama, stosve skupa cini komunikacionu celinu predaje i prijema digitalnih signala odredjenog protoka izmedju dva uzastopna digitalna razdelnika, odnosno njima odgovarajucih tacaka.

4.10. Digitalna linijski sistem: Posebna oprema za ostvarenje digitalne deonice.

9

Dnevnik sa prakse

Osnovni elementi digitalnog VF sistema prenosa

Digitalni multipleksni uredjaji1. Primarni multipleksni uredjaji sa impulsno kodnom modulacijom na 2048 kbit/s2. Sekundarni digitalni multipleksni uredjaji 2/8 Mbit/s3. Tercijarni digitalni multipleksni uredjaji 8/34 Mbit/s4. Kvartarni digitalni multipleksni uredjaji 34/140 Mbit/s5. Tercijarni digitalni multipleksni uredjaji 2/8/34 Mbit/s6. Kvartarni digitalni multipleksni uredjaji 8/34/140 Mbit/s7. Digitalni uredjaji na 34368 kbit/s za odgranjavanje primarnih i/ili sekundarnih digitalnih signala8. Digitalni uredjaji na 139264 kbit/s za odgranjavanje sekundarnih i/ili tercijarnih digitalnih signala

Digitalni linijski sistemi po simetricnim i koaksijalnim kablovima1. Digitalni linijski sistemi na 2048 kbit/s po simetricnim kablovima2. Digitalni linijski sistemi na 8448 kbit/s po specijalnim simetricnim ili koaksijalnim kablovima3. Digitalni linijski sistemi na 34368 kbit/s po specijalnim simetricnim ili koaksijalnim kablovima4. Digitalni linijski sistemi na 139264 kbit/s po koaksijalnim kablovima5. Digitalni linijski sistemi na 564992 kbit/s po koaksijalnim kablovima

Digitalni opticki linijski sistemi1. Digitalni opticki linijski sistemi na 2048 kbit/s2. Digitalni opticki linijski sistemi na 8448 kbit/s3. Digitalni opticki linijski sistemi na 139264 kbit/s4. Digitalni opticki linijski sistemi na 564992 kbit/s

10

Dnevnik sa prakse

Sedma žila za automatsko blokiranje; kriterijumi

Tx RxI II III IV V VI VIIa b s a1 b1 s d

a,b,a1,b1-govorne granes-signalizacijad-auto-(de)blokada

Kada dodje do nedozvoljenog odstupanja nivoa ili prekida signala na prenosniku on se automatski blokira preko 7. zile (d) datog VF uredjaja. Dakle da se prenosnici sa smetnjom ne bi bespotrebno zauzimali u centrali, oni se blokiraju automatskom regulacijom nivoa grupe kanala. Ovu mogucnost poseduje npr. tehnika Bauweise 7 i Bauweise 7R (Siemens). Isto tako, po vracanju signala na normalan nivo sledi automatska deblokada datog prenosnika.

Razdelnici u VF sali

Razdelnik predstavlja sucelje izmedju prenosnika i centrale (VF razdelnik) kao i izmedju centrale i linijskog dela (glavni razdelnik).

VF razdelnik je ustvari celokupan "presek" datog VF uredjaja koji je montiran u centrali. Sastoji se iz tzv. "vertikala" pricvrscenih za metalni ram na zidu sale sa VF uredjajima. U zavisnosti od vrste i namene uredjaja postoje npr. vertikala sa sistemom osiguraca, zatim vertikala multipleksa, daljinskog napajanja, kao i ona najvaznija vertikala sa regletama na kojima su po 6 izvoda (na svakoj) za odgovarajuce grupe kanala. Na ovim izvodima (obicno su to simetricni kablovi ili PVC zica) postoji hardverski pristup za merenje i kontrolu ispravnosti odredjenih pravaca, grupa kanala, uredjaja i sl.

11

Dnevnik sa prakse

Osnovni sadrzaj projektnog zadatka za izradu projekta iz oblasti VF telefonije

Glavni projekat (sadrzaj):

1. Opsta dokumentacija1.1. Resenje o registraciji1.2. Resenje o imenovanju odgovornog projektanta1.3. Uverenje o polozenom strucnom ispitu odgovornog projektanta1.4. Izjava odgovornog projektanta

2. Projektni zadatak3. Tehnicko resenje4. Tehnicki opis i organizacija radova5. Tehnicki opis uredjaja6. Specifikacija opreme, montaznog materijala i radova7. Rekapitulacija troskova8. Mere zastite na radu prilikom izgradnje i odrzavanja objekta9. Popis crteza i priloga

Dokumentacija potrebna da se novi sistem ukljuci u rad

Tehnicka kontrola glavnog projekta (sadrzaj):1. Resenje o registraciji preduzeca2. Licenca (resenje o ispunjenosti uslova za izradu tehnicke

dokumentacije)3. Resenje o pstavljanju vrsioca tehnicke kontrole4. Uverenje za izvrsioca tehnicke kontrole5. Izvestaj o izvrsenoj tehnickoj kontroli6. Potvrda o izvrsenoj tehnickoj kontroli

Dokumentacija koju u VF sistemima vodi: preduzece; VF centrala

Na svakih 10 godina preduzece uzima dozvolu za dodelu frekvencija za rad RR uredjaja od republickog inspektorata.

VF centrala vodi:-kompletnu tehnicku dokumentaciju uredjaja-knjige smetnji

12

Dnevnik sa prakse

-knjige ispitivanja (obrasci)-dnevnik rada

Smetnje

Pod smetnjom na VF sistemu kanala, odnosno vodu, podrazumevaju se takve promene njegovih karakteristika koje izazivaju prekid ili ometanje normalnog tt prenosa.

Trajanje smetnje racuna se od momenta kada je postala poznata (kada je prijavljenja sluzbi odrzavanja), pa do njenog potpunog otklanjanja.

Smetnja se ustanovljava kontrolom prenosa od strane osoblja VF stanica, kontrolom prenosa koju vrsi osoblje medjumesne centrale i prilikom periodicnih merenja i ispitivanja.

Ako se u nekoj VF stanici ustanovi da postoji smetnja o tome se obavestava glavna stanica i preduzimaju mere za njeno ogranicenje i otklanjanje.

Ako smetnja postoji na nekom uredjaju, treba je po mogucstvu brzo ograniciti putem elektricnih merenja. Po nalasku uzroka smetnje, treba izvrsiti zamenu ostecenog ili dotrajalog organa, potrebna merenja i podesavanja i ukljucivanje uredjaja u saobracaj.

U slucaju smetnje na vazdusnom ili kablovskom vodu, Odnosno RR uredjaju, treba preduzeti sve mere za njihovo dovodjenje u ispravno stanje. Ako je za rad VF sistema, grupe ili supergrupe predvidjen rezervni vod ili uredjaj, treba izvrsiti prebacivanje uredjaja za rad porezervnom vodu.

Ako je usled smetnje na uredjaju prouzrokovan prekid saobracaja sa trajanjem duzim od 4 casa, ili u slucaju stalnog postojanja smetnje na uredjaju koja ne prouzrokuje prekid saobracaja ali snizava kvalitet prenosa, VF stanica je duzna da u toku narednog dana podnese pismeni izvestaj nadleznoj radnoj jedinici odnosno preduzecu sa detaljnim obrazlozenjem nastale smetnje.

Svaka smetnja koja je uslovila prekid ili otezan rad celog sistema, pojedinih supergrupa, grupa i kanala odnosno vodova mora biti evidentirana u knjigu smetnji VF stanice, sa sledecim podacima: vrsta smetnje, cas i minut kada je nastala, kada je otklonjena i koliko je trajala. Sem toga treba se navesti mesto i uzrok smetnje.

Smetnje na sistemima i vodovima se redovno za svaki dan odnosno u toku dana vise puta, sravnjavaju izmedju VF stanica i medjumesnih TF centrala, ispitnih stanica i korisnika pojedinih kanala.

13

Dnevnik sa prakse

Daljinsko napajanje

Daljinsko napajanje se primenjuje kod analognih i digitalnih linijskih sistema za napajanje pojacavaca odnosno regeneratora iz krajnjih kao i iz glavnih pojacavackih odnosno regeneratorskih stanica.

Za daljinsko napajanje koriste se kod koaksijalnih sistema unutrasnji provodnici koaksijalnih parica za oba smera prenosa, a kod sistema za rad po simetricnim kablovima, fantomna kola simetricnih parica za oba smera prenosa. Za daljinsko napajanje kod digitalnih optickih linijskih sistema koriste se posebne parice predvidjene za tu svrhu. Kod dvozicnih linijskih sistema (tipa 12+12 ili 120+120) za daljinsko napajanje treba da se koriste provodnici radne koaksijalne odnosno simetricne parice.

Naponi i struje daljinskog napajanjaDaljinsko napajanje treba da se vrsi jednosmernom strujom konstantne

jacine.Varijacije struje od nominalne vrednosti ne smeju biti vece od +-5%.Jednosmerni napon primenjen za daljinsko napajanje na ulazu u deonicu

daljinskog napajanja, ne sme biti veci od sledecih vrednosti:-kod linijskih sistema za rad po koaksijalnim paricama 1200 V-kod linijskih sistema za rad po simetricnim paricama 300 V-kod linijskih sistema za rad po optickim vlaknima 2 x 725 V

Uslucaju prekida u kolu daljinskog napajanja linijskih sistema po koaksijalnim paricama napon daljinskog napajanja mora da padne na vrednost manju od 75 V.

Ulazni naponi i jedinice za daljinsko napajanjeNominalni naponi napajanja jedinica za daljinsko napajanje mogu biti:-naizmenicni napon od 220 V +-10% i 50 Hz +-4%,-jednosmerni napon od 60 V +-10%,-jednosmerni napon od 48 V +-10%.

Navedeni nominalni naponi napajanja moraju biti neprekidni i ne mogu se kretati izvan uslovljenog opsega tolerancija, u svim eksploatacionim uslovima.

14

Dnevnik sa prakse

Daljinska kontrola

U okviru linijskog sistema treba da je predvidjena kontrola rada daljinski napajanih pojacavaca. Treba ada postoji mogucnost kontrole iz pojacavaca u krajnjim i glavnim pojacavackim stanicama.

Daljinska kontrola obuhvata:-kontrolu rada daljinski napajanih pojacavaca u toku normalnog rada (bez

poremecaja prenosa) i-kontrolu kola daljinskog napajanja prilikom kratke veze ili prekida linijeZa navedenu kontroliu treba da budu predvidjeni posebni merni prikljuci i

potrebni instrumenti.

Automatska regulacija

Za kompenzaciju promena slabljenja kabla usled temperaturnog uticaja potrebno je da linijski sistemi (1,3 MHz, 4 MHz, 12 MHz) sadrze elemente za automatsku regulaciju nivoa.

Automatska regulacija nivoa treba da se vrsi pomocu pilotskih frekvencija ili kombinovano pomocu temperaturnog upravljanja i pilotskih frekvencija.

Temperaturna kompenzacija moze se primeniti samo kod pojacavaca predvidjenih za podzemnu montazu. Kod ovih pojacavaca potrebno je da se pomocu temperaturne kompenzacije izjednace promene slabljenja kabla na deonici pojacanja usled temperaturnih promena od 10C u odnosu na srednju temperaturu od + 10C.

Automatska regulacija nivoa pomocu pilotske fr-je:-od 1364 kHz za linijski sistem 1,3 MHz-od 4287 kHz za linijski sistem 4 MHz-od 12435 kHz za linijski sistem 12 MHz

treba da se primenjuje u pojacavacima krajnjih i glavnih pojacavackih stanica, kao i u daljinski napajanim pojacavacima sa pilotskom regulacijom. Opseg regulacije ne sme biti manji od 3 dB. Posle stepena za regulaciju varijacije nivoa ne smeju biti vece od 0,5 dB.

Kod snizenja nivoa pilotske fr-je za 4 do 6 dB treba da bude aktiviran alarm u krajnjim i glavnim pojacavackim stanicama.

Kod iznenadnih snizenja nivoa pilotske fr-je za 10 3 dB automatska regulacija treba da bude iskljucena, pri cemu dotadasnji stepen pojacanja kola za

15

Dnevnik sa prakse

automatsku regulaciju nivoa treba da ostane nepromenjen ili da bude doveden na srednju vrednost.

Pojacavaci krajnjih i glavnih pojacavackih stanica trba da sadrze mogucnost automatske regulacije nivoa i pomocu pilota od 60 kHz (lin. sistemi 1,3 i 4 MHz) i od 308 kHz (lin. sis. 12 MHz).

VF uredjaji (napajanje):

DSMX 2/34Ulazni napon: od -36V do –75VNominalna vrednost: od –48V do –60VPotrosnja potpunoopremljenog umetka 15WSignalno poljeJednosmerni radni napon Us -12VPotrosnja struje:-pri radu bez greske oko 25mA-pri pokazivanju greske(LED svetle) max 75mAJednosmerni radni napon UsignZa LED diode od 12V do 60V

HDSLa) lokalno baterijsko napajanje od –24V do –60V DC, 20%b) daljinsko napajanje <120V/50mAc) napajanje iz LPS2 (lokalno ili daljinsko) -38V DC/500mA(nominalno)

PCM (30-kanalni) Zahtevane vrednosti

+5V 5%-5V 5%-12V 5%

Ulazni jednosmerni napon -30V do -75VJednosmerna struja daljinskog napajanja 49mA 1mA

16

Dnevnik sa prakse

Bauweise 7Ra) Multiplekser LE34KX S42023-D3000-C101Napon: od 36V do 75VPotrosnja: 30WRadni naponi: -4,8V/3,8A

-12V/120mA+5V/1.0A

Usign: -11,3V/230mA

b) Uredjaj za daljinsko napajanjeS42023-D917-B1Napon: od 36V do 75VBaterijsko napajanje: 48V, 60VPotrosnja (300 kanala): od 29W do 36WPotrosnja (960 kanala): od 41W do 50WJn 2,5A

RRU 13A, RRU 23ANapon: od 24V do 70VPotrosnja (1+0): 30WPotrosnja (1+1): 50WOpciono napajanje: 220V/50Hz

Osnovni merni instrumenti za odrzavanje

Za merenje i odrzavanje analognih linijskih sistema, grupa:PG MeserPG Zener

Za digitalne sisteme:MOTS 2/8/SK (za merenje stepena bitske greske)

U opste se koriste jos i osciloskopi, unimeri i dr.

17

Dnevnik sa prakse

Osnovni indikatori ispravnosti rada

Indikatori su najcesce svetlosni (LED diode) i akusticki (zvucni).Krajnji linijski uredjaj treba da ima mogucnost alarmiranja u slucaju da

kolicina pogresno primljenih bita sa linije prekoraci vrednost od 10exp-4 ili 10exp-5.

Neispravnosti u radu multipleksera kao sto su:-izostanak signala od 2048 kbit/s na ulazimau multiplekser-izostanak signala od 8448 kbit/s na ulazimau demultiplekser-gubitak sinhronizacije-signal alarma iz suprotne stanice na ulazu u demultiplekser (promena

stanja"0" u stanje "1" bita 11 u grupi I)treba da budu signalizirane opticki i akusticki.

Pored toga izostanak ulaznog odnosno ulaznih signala od 2048 kbit/s treba da prouzrokuje signal indikacije alarma (SIA) u odgovarajucim vremenskim intervalima slozenog signala (sve"1"-ce), a izostanak ulaznog signala od 8448 kbit/s kao i gubitak sinhronizacije rama treba da prouzrokuje otpremanje signala alarma na suprotnoj stanici (promena stanja "0" u stanje "1" bita 11 u grupi I) i signal indikacije alarma (SIA) na svim izlazima od 2048 kbit/s (kontinualna povorka "1"-ca).

Propisi za prostorije u kojima se smestaju VF sistemi

Karakteristike uredjaja treba da ostanu u propisanim granicama u sledecim uslovima okoline:

Temperaturni opsezi:-za uredjaje predvidjene za rad u VF stanicama +10C do

+40C-za uredjaje predvidjene za podzemnu montazu, za rad u pojacavackim

stanicama bez posade, u oknima i u prostorijama pretplatnika-5C do +40CRelativna vlaznost:-u temperaturnom opsegu do +25C iznosi 85%-u temperaturnom opsegu od +25C do+40C kriva relativne vlaznosti treba da

opada linearno od 85% do 50%

Napomena: Ispitivanje uredjaja pri ekstremnim klimatskim uslovima okoline vrsi se samo prilikom atestiranja. Uredjaji se ukljucuju na izvor napajanja

18

Dnevnik sa prakse

najmanje 12 casova pre pocetka ispitivanja i u periodu ispitivanja moraju biti neprekidno ukljuceni. Temperaturu i relativnu vlaznost treba registrovati graficki tokom ispitivanja uredjaja pri navedenim klimatskim uslovima. U ekstremnim klimatskim uslovima se proverava da li je izlazni napon jedinice za napajanje u granicama koje garanruje proizvodjac.

OPTICAL FIBER FUSION SPLICER FSM-50S (UREĐAJ ZA SPAJANJE OPTIČKIH VLAKANA)

Fujicura je firma koja se bavi proizvodnjom splajsera (uređaja za spajanje optičkih vlakana), mernih instrumenata i druge telekomunikacione opreme.

Optical fiber fusion splicer FSM-50S

Prethodne verzije su 30-S i 40-S.Vreme amortizacije za 3-S je bilo oko 6-7god.Težnja je bila da se usavrši algoritam splajsovanja u cilju povećanja brzine.

Kapacitet baterijskog napajanja je dupliran kod 50-S a i smanjene su dimenzije u odnosu na prethodne verzije. 50-S pruža brži i jednostavniji rad.

Unapređeno je sledeće: ARC kalibracija (centriranje optičkih vlakana) 35% smanjenje vreme splajsovanja (isto traje 9 sec) smanjeno vreme grejanja cevčica (isto traje 35 sec) 0.02dB slabljenje splajsovanja (kod homogenog splajsovanja) 30% manje radnji prilikom rada jednostavnija vizuelna inspekcija portabilnost (mogu se podesiti pragovi) smanjen volumen i težina za 40% pri radu pod bateriskim napajanjem omogućava 160 splajseva sa grejanjem

termo-cevčica.

Inače 50-ica podržava rad sa različitim tipovima vlakana. Takođe pored homogenog (istih tipova) splajsovanja, mogu se splajsovati i vlakna različitog tipa. 50-S ima internu memoriju, kao i USB port za vezu sa računarom za prebacivanje rezultata rada.

19