Sadraj:

UVOD1SVRHA KORIENJA AUTO DIJAGNOSTIKE2OPREMA POTREBNA ZA AUTODIJAGNOSTIKU3Lap-top ili destop raunar4Diagnostic interface5SOFTVER (Program za autodijgnostiku)7TIPOVI DIJAGNOSTIKE8ZAKLJUAK9LITERATURA10

UVOD

Savremeni automobili visoke i srednje klase u sebi imaju i do 30 kompjutera koji vau vonju ine ugodnijom i bezbednjijom. Zadatak kompjutera je da se brine o svim parametrima vozila koji olakavaju vonju ali i brinu o sigurnosti putnika.Danas su sva novija vozila opremljena elektronskim sistemima koji zahtevaju od servisera upotrebu raznovrsnih mernih i dijagnostikih ureaja. Zbog togaje popravak savremenih vozila gotovo nezamisliv bez pomoi kompjuterske dijagnostike kvara.Proizvoai u dananja vozila ugrauju elektronske sisteme koji prate rad vozila i blagovremeno signaliziraju neispravnost u radu. Ugraen raunar prati rad elektronskih senzora, belei razliite dogaaje i neispravnosti i blagovremeno signalizira putem sijalica na komandnoj tabli ili onemoguava rad vozila.Detekcija kvara je nezamisliva bez pomoi dijagnostikih ureaja koji preuzimaju podatke iz raunara vozila. Upotreba kompjuterske dijagnostike, poznavanje rada vozila i pojedinih komponenti, predstavljaju klju uspeha pronalaska i otklanjanja kvara na automobilu.U ovom radu bice opisani istrumenti koji su potrebni za auto dijgnostiku, princip rada autodijagnostike, kao I osnovni termini koji se koriste u vezi autodijagnostike.

SVRHA KORIENJA AUTO DIJAGNOSTIKEKompjuterska dijagnostika se koristi u sluajevima kada nam raunar na vozilu signalizira kvar, neispravnost nekog dela ili celog sistema. Najee je to upaljena narandasta lampica sa simbolom motora ili natpis Check Engine na instrument tabli. Upozorenje koje nam kompjuter signalizira ne daje detalje o problemu.Osnovni princip auto dijagnostike se zasniva na tome da svaki modul u automobilu (motor, abs, climatronic itd..) ima memoriju u koju se zapisuju sve greke ili kvarovi koji su nastali u toku vonje. Na nama je samo da dijagnostikim programom oitamo podatke iz te memorije i kvar smo ve pronali, a da se hauba nije ni podigla. Osim oitavanja memorije greaka, dijagnostiki programi mogu prikazivati sve fizike veliine u toku rada motora ili vonje kao to su broj obrtaja, temperatura motora, pritisak ulja, volmen usisnog vazduha,pritisak turbine, trenutna potronja goriva, fazni pomak itd... Osim praenja dijagnostiki programi mogu raditi i razne adaptacije kao to su nametanje ler gasa, resetovanje servisnih intervala, ukljuivanje i iskljuivanje odreenih komponenti, fleovanje instrument table ili motornog kompjutera, dodavanje i kodiranje novih kljueva itd..Pojedinani raunari koji se nalaze u vozilu nazivaju se kontrolni moduli, moduli ili kontroleri. Njihov zadatak je da nadgledaju i kontroliu rad oblasti za koju su zadueni. Tako na primer najvaniji raunar/modul u vozilu je ECU (Engine Control Unit) modul koji je zaduen za nadgledanje i praenje rada motora. Ponekad u vozilima moe biti i do 30 nezavisnih raunara/modula. Tako pored motornog raunara/modula (ECU) postoje jo i modul abs-a, modul airbag-a, modul klime ureaja, modul instrument table, modul dizel pumpe, modul navigacije, modul grejaa, modul podizaa stakala, modul centralne brave, modul farovi i mnogi drugi moduli Nemaju sva vozila pojedinano sve module, u zavisnosti od opreme neka imaju vie a neka manje, ali jedno je sigurno sva vozila koja imaju EOBD dijagnostiku moraju na sebi da imaju ECU odnosno raunar/modul motora.

OPREMA POTREBNA ZA AUTODIJAGNOSTIKU

Lap-top ili destop raunar Diagnostic interface sa EOBD/OBD2 Softver

Lap-top ili destop raunar

Potreban je lap-top raunar,ali nije neobhodno, raunar moe biti i obini, stoni, koji e stajati negde na stolu u radionici, a udaljenost od raunara do automobila ne bi trebalo biti vea od deset metara. Raunar koji se koristitene mora biti poslednja re tehnike jer ce cela stvar raditi i na bilo kojem prosenom raunaru. Na raunaru mora biti instaliran program za dijagnostiku kompatibilan sa Diagnostic interface-om. Povezivanje se vrsi tako sto se lap-top ili destop raunar poveze putem USB-kabla sa Diagnostic interface-om a on EOBD/OBD2-konektorom sa automobilom i uz pomo odgovarajueg softverskog paketa koji je potrebno imati instaliran na raunaru mogue je isitavanje, otklanjanje i brisanje gresaka

Diagnostic interface

Postoje razni tipovi ureaja koje bi mogli svrstati pod auto-dijagnostiku. Od malih ureaja specifine namjene (recimo mali samostalni ureaj za resetovanje servisnih intervala) do sofisticiranih sistema koji doslovno mogu pristupiti svakom elektroniki kontroliranom parametru u vozilu. esto se kao bazni ureaj za dijagnostiku koristi personalni raunar. Na njega se prikljuuju razni tipovi interfejsa zavisno od vozila koje se eli testirati i programu koji se instalira na raunar. Naj jednostavniji interfejs je u stvari adapter koji prilagoava naponske nivoe koje koristi vozilo na svom sistemu za dijagnostiku onima koje koristi raunar i obratno. Pojednostavljeno reeno kada bi raunar direktno kablom bez ikakvog interfejsa spojili sa vozilom dolo bi do kvara u najboljem sluaju na raunaru, pa je za spajanje potrebna meujedinica - interfejs. Ovakvi interfejsi obino se mogu koristiti sa raznim verzijama komercijalnih i besplatnih programa kakve moete nai na internetu. Primer su verzije programa OP-COM, VAG-COM, SCANMASTER i sl.

EOBD/OBD2 konektorPojavom EOBD konektora na evropsko trite i OBD2 na ameriko omogueno je da se standardizuju protokoli za sva vozila.Tako da su proizvodjai primorani da imaju 16pin konektor u svom vozilu i da preko njega moe da se vezuje standardnim ISO protokolima. Za evropska vozila standard je zakonski regulisan od 2001 za benzinske motore i 2004 za dizel motore,za amerika je mnogo ranije pa jo 1996 postoji OBD2 standard.

Najvanije razlike izmeu evropskog EOBD i amerikog OBD II su:- OBD II za razliku od EOBD-a zahteva funkciju provere zaptivenosti sistema za snabdevanje gorivom,- EOBD prepoznaje izostanak paljenja do 4500 o/min, dok OBD II vri nadzor do maksimalnog broja obrtaja,- EOBD aktivira MIL-sijalicu nakon 2-10 ciklusa, dok OBD II aktivira nakon 2ciklusa,- EOBD, za razliku od OBD II vri registraciju preenog puta sa aktiviranom MILsijalicom.

MIL-sijalica na evropskim vozilima je uglavnom ute boje, a ugraena je u komandnu tablu vozila. Prema odredbama standarda ona mora zasvetliti prilikom ukljuenja paljenja i ugasi se posle nekoliko sekundi (kontakt-klju u poloaju 1), to predstavlja kontrolu funkcije same sijalice ili ako nastupe nepravilnosti u toku rada motora sijalica ostaje upaljena.

SOFTVER (Program za autodijgnostiku)

Da bi se ostvarila komunikacija izmedju automobile i lap-topa pored EOBD/OBD2 kabla potreban je i softver. On nam omogucava da sinhronizujemo automobil i lap top i tako oitamo eventualne nastale greske.Kao sto se na slici vidi potrebno je odrediti marku vozila, model, kao i godinu proizvodnje vozila na kojem zelimo da izvrsimo dijagnostiku, takodje je potrebno odabrati koje gorivo koristi dato vozilo i kolika je kubikaa motora.Veliki broj proizvoaa softverskih paketa za autodijagnostiku stvorio je paletu velikog broja proizvoda razliite primene. Neki od najpoznatijih jesu AUTO DATA I ELSA.

TIPOVI DIJAGNOSTIKE

Vano je rei da diagnostike moemo podeliti na univerzalne i tipske .Univerzalne autodijagnostike- imaju mogunost pristupu velikom broju vozila bez obzira na proizvoaa i model ali njom je uglavnom moguce raditi samo osnovne funkcije: Dijagnostikovanje kodova greaka, uklanjanje (RESET) greske, uklanjanje svetlosnog signala na instrument tabli greke motora (check engine).Tipske dijagnostike- se proizvode za svaku marku automobila posebno. Na pr. tipska dijagnostika: BMW-a (BMW-scanner ), Mercedesa (Mercedes scanner multiplexer), VW, Audi, Seat, Skoda imaju zajednicku dijagnostiku (VAG-dijagnostika), Reno (RENO CAN Clip dijagnostika) Ove dijagnostike pruzaju uz osnovne mogunosti kao sto pruaju univerzalne dijagnostike jos i upisivanje u EPROM-memorije u modulima, upisivanje nove vrednosti kilometrae, resetovanje na fabrike vrednosti, bazno kodiranje i kopiranje (dodavanje novih kod-kljueva), takodje i prikazuje trenutne podatke sa senzora ukljuujui: broj obrtaja, kalkulisanu vrednost optereenja, temperaturu rashladne tenosti, stanje sistema dovoda goriva, brzinu vozila, pritisak u rezervoaru, temperaturu vazduha u ulaznoj grani, protok vazduha, i jo mnoge parametre koje su predvidjene za oitavanje i praenje kod svakog modela posebno.Danas su dostupne i razne beine dijagnostike koje rade preko Bluetooth ili wireless-signala tako da je sa njima jos lakse ostvariti komunikaciju bez potrebe za raznoraznim kablovima. Kod beinih dijagnostika je bitno da su beini modul koji se umee u EOBD prikljuak automobila i lap-top u neposrednoj blizini. Takodje je mogue ostvariti komunikaciju I sa mobilnim telefonom koji podrava android platform.

ZAKLJUAK

Ova oblast je izuzetno obimna i podlona je promenama iz dana u dan. Auto dijagnostika uzima sve vie maha u automobilskoj industriji i postaje neizbean deo iste. Moderna reenja olakavaju rad sa razliitim problemima koji prate razvoj motornih vozila. Softver i hardver koji se u njima primenjuje postaje sve dostupniji. ansa Srbije da se ukljui u ovaj process zapoljavajui svoje resurse mladih strunjaka je velika. Velika prednost ovakvih projekata je mala koliina ulaganja u razvoj slinih sistema to je direktan poziv malim i srednji preduzeima za investicije sa garantovanim uspehom. Informacione tehnologije i njihova primena ulazeu sve pore privrede, iskorienje njihovih potencijala zavisi samo od mladih strunjaka koje e umeti da prepoznaju, konstruiu i implementirjuprava reenja u pravom smislu.

LITERATURA

http://en.wikipedia.org/wiki/On-board_diagnostics http://autodijagnostikasrbija.com/ http://www.auto-elektronika.rs/ http://www.vag-diagnostics.com/

0