dinastija i svetost u doba porodice lazarević - stari uzori i novi modeli

UDK 929.52(497.11)“13/15”:321.61(497.11)

Smiqa Marjanovi}-Du{ani}

DINASTIJA I SVETOST U DOBA PORODICE LAZAREVI]:STARI UZORI I NOVI MODELI

U ovom radu istraùju se okolnosti u kojima je, u Srbiji krajem 14. i po~et-kom 15. veka, do{lo do odstupawa od ideolo{kog obrasca vladavine Nemawi}a, tesu nastali novi modeli vladawa, samo delom osloweni na stare uzore. Razmatra seideal vladara-mu~enika i odnos prema kultu svetog kneza u doba neposredno posleKosovske bitke i u vreme samostalne vladavine Stefana Lazarevi}a. Tako|e, ana-lizira se Despotov odnos prema kultovima, relikvijama i carigradskim uzorima,posebno na primeru ustrojstva nove prestonice kao œsvetog mestaŒ.

Prou~avalac vladarske ideologije Nemawi}a, suo~en sa izborom dva od vi-{e mogu}ih koncepata koji bi najboqe odraàvali su{tinu i principe vladar-skog poretka toga doba, imao bi dobrih razloga da kao najkarakteristi~nije iz-dvoji me|usobno povezane koncepte dinastije i svetosti. Wihov spoj je o~evi-dan, jer u Nemawi}a, pojedina~na vladarska svetost koja se u osnovi vezuje zasvetost osniva~a, prerasta u princip dinasti~ke svetosti kao temeqa legitimi-teta vlasti, neophodne spone nebeskog i zemaqskog i garanta narodnog izabrawa.

U modernoj istoriografiji prevladava mi{qewe da je u doba kneza Laza-ra i wegovog sina Stefana, pozivawe na politi~ke i kultne tradicije svetedinastije ostalo jedan od osnovnih elemenata politi~ko-ideolo{kog programanove vladala~ke porodice.1 Nagla{avawem porodi~nih veza gra|ewem rodoslo-va, s jedne strane preko knegiwe Milice, a s druge konstruisawem veze dvajudinastija na osnovama sli~nosti junaka (poput aluzije œkao jedna du{a u dvatelaŒ koja se u Pohvali kneza Lazara odnosi na srodnost Lazarevog oca Pribcai cara Du{ana),2 preuzimawem vladarskog imena Stefan i insistirawem na

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

1 O ovom pitawu postoji bogata literatura. Izdvajamo: R. Mihaq~i}, Lazar Hrebeqano-vi}. Istorija, kult, predawe, Beograd 1984, posebno poglavqe œBorba za ba{tinu Nemawi}aŒ(49–68); Zbornik radova O knezu Lazaru, Nau~ni skup u Kru{evcu 1971, Beograd 1975; A. Veseli-novi}, Dràva srpskih despota, Beograd 1995 (poglavqe œBorba za kontinuitet sa dràvom Nema-wi}aŒ, 18–35).

2 V. ]orovi}, Siluan i Danilo II. Srpski pisci XIV–XV veka, Glas SKA CXXXVI, drugirazred, 72: Slovo knezu Lazaru (83–103), 86, redovi 3–4.

kultu svetog Stefana, te ustanovqavawem novog svetiteqskog kulta osniva~a— kneza Lazara, kao da nova dinastija odista ba{tini tradicije svojih pret-hodnika u vlasti, temeqe}i na tom preuzimawu sopstveni dinasti~ki i kultnilegitimitet.

îni se ipak da su izmewene prilike pokosovskog Balkana donele radi-kalne zaokrete i to upravo u domenu razumevawa principa dinastije i sveto-sti. Ustanovqewe novog svetiteqskog kulta nije, kako to izvori re~ito potvr-|uju, iskori{}eno za utvr|ivawe principa œnasledneŒ odnosno œizvedeneŒsvetosti, a dinasti~ka ideja je pretrpela va`ne promene koje nisu samo posle-dica objektivnih istorijskih okolnosti ve} i svesne namere da se u ovoj obla-sti uvedu novi obrasci. Kult svetih Simeona i Save, tako vaàn u shvatawuprema kojem nemawi}ke tradicije preìvqavaju u neizmewenom obliku, tako|epokazuje su{tinske transformacije. Od kulta svetih praroditeqa, on postepe-no prerasta u nacionalni panteon koji se na specifi~an na~in izdiè iznaddinasti~kog.3 U ovom radu }emo poku{ati da pokaèmo da je u Srbiji krajem14. i po~etkom 15. stole}a do{lo do odstupawa od ranijeg ideolo{kog okvira,te da su nastali novi modeli vladawa, samo delom osloweni na stare uzore.

Po|imo najpre od trenutka ustanovqewa svetiteqskog kulta kneza Laza-ra, zajedni~kog poduhvata crkvenog vrha i porodice naslednika. Pred istraì-va~a se neminovno postavqa pitawe odnosa modela i stvarnosti.4 Re~ je o od-nosu izme|u onoga {to bismo nazvali prirodom samog kulta, a ukqu~uje i per-cepciju stvarne slike prilika u kojima je kult nastao, i relevantnih modelasvetosti koji su u ovom slu~aju bili prihva}eni kao deo ideolo{kih implika-cija novog kulta. Ono {to je ve} na prvi pogled jasno, jeste ~iwenica da se ponekim bitnim elementima kult svetog kneza razlikuje od prihva}enog nema-wi}kog modela. Naime, idealno uobli~en do kraja 14. veka u zajedni~ki kultsvetih Simeona i Save, nemawi}ki obrazac je su{tinski proklamovao jedin-stvo vladarskog i svetiteqskog plana. Oba sveta Nemawi}a bili su prototipo-vi novih Joasafa, {to je zna~ajan element, u trenutku kneève pogibije vaè-}eg modela vladarske svetosti.5 Prirodno, u tu ideolo{ku matricu novi kultse nije mogao uklopiti.

Okolnosti kneève tragi~ne smrti dale su same okvir novom tipu sveti-teqstva — obli~je vladara-mu~enika. Sem dalekog i prednemawi}kog uzora sv.Jovana Vladimira i u 15. veku uspostavqenog kao mu~eni~kog kulta sv. StefanaDe~anskog, takvih primera u srpskoj pro{losti, raspoloìvoj riznici parale-la i prauzora, nije bilo. Novi kult stvarao se dakle na novim osnovama. Mo-dernom istraìva~u deluje zadivquju}e u kojoj meri ni{ta nije prepu{tanoslu~aju, od sahrane u crkvi Vaznesewa Hristova u Pri{tini, preko blagovre-

78 Smiqa Marjanovi}-Du{ani}

3 Up. M. Timotijevi}, Stefan Nemawa u baroknom versko-politi~kom programu Srpskecrkve, Stefan Nemawa — Sveti Simeon Miroto~ivi, Beograd 2000, 396 i nap. 6 (sa lit.).

4 O tom pitawu na metodolo{ki nov i uverqiv na~in raspravqa J. Le Goff, Saint Louis, Pa-ris 1996, 313–314.

5 S. Marjanovi}-Du{ani}, Hilandar, Studenica i Simeon Nemawa. O mona{ewu vladara udràvi Nemawi}a, Tre}a kazivawa o Svetoj Gori, Beograd 2000, 60–73.

mene izrade kultnih spisa, do bri`qivo izvedene translacije mo{tiju,kqu~nog ~ina u nastanku kulta i pripremi kanonizacije. Ve} u poveqama iz1395/1396. Lazarevi}i nagla{avaju kneèvo svetiteqstvo.6 Kako re~ito svedo-~i Konstantin Filozof, Lazarevo svetiteqstvo temeqilo se na œnesavladivompodviguŒ.7 Podvig je krunisan œvencem mu~eni{tvaŒ, a knez je postigao œbla-ènu smrtŒ.8 Svetiteqstvo utemeqeno na ~inu mu~eni~ke smrti, poznato uevropskoj praksi, odre|eno je prirodom te mu~eni~ke smrti.9 U Lazarevom slu-~aju, sredi{ni momenti su usekovawe glave i smrt od ruke nevernika. Potompratimo uobi~ajeni postupak: objavqivawe mo{tiju, nalaèwe netqenog tela,to~ewe mira, posle ~ega sledi organizovan prenos mo{tiju, polagawe u novigrob i sam ~in kanonizacije uz prisustvo sabora i najvi{ih crkvenih dosto-janstvenika. Kqu~ni trenutak uspostavqawa kulta bio je svakako prenos mo-{tiju.10 Pohvalno slovo knezu Lazaru sastavqeno je kao prazni~na pohvala na-pisana upravo za potrebe prenosa;11 isti doga|aj javqa se i kao glavna okosni-ca ve} pomenutih spisa: Slova o knezu Lazaru Danila III12 i Slova o knezu La-

zaru nepoznatog pisca.13 Kako je to pokazao \or|e Trifunovi}, najstariji sa-stav nastao sa ciqem proslave bilo je Slovo o knezu Lazaru patrijarha DanilaIII. Ve} odavno je u ovom liturgijsko-dramskom spisu prepoznat celovit poli-ti~ki program.14 Iz wega jasno raspoznajemo da je zasnivawe kulta svetog knezaplan nastao u okviru kneève porodice i da je podràn od strane crkve; patri-jarh Danilo bio je, uostalom, i glavni organizator ceremonije prenosa. Samkultni spis nastao je u o~iglednom i programskom ugledawu na Teodosijevo@itije svetog Save, u kojem je detaqno opisana znamenita translacija svetogSimeona, obrazac svim potowim prenosima u sredwovekovnoj Srbiji.15

U poku{aju tipologizacije kneève svetosti hagiografi su najve}u pa-`wu poklonili stradawu. Razume se, vita sadrì i pripovest o pobo`nom ì-votu, darivawu hramova i svetosti najavqenoj posebnim znacima. @itija sve-

Dinastija i svetost u doba porodice Lazarevi}: 79

6 S. Novakovi}, Zakonski spomenici 518,519,525. Up. Isto, 462.7 @ivot despota Stefana Lazarevi}a od Konstantina Filozofa, Stara srpska kwièv-

nost III, Novi Sad — Beograd 1970, 193 (u daqem tekstu, Konstantin Filozof).8 Konstantin Filozof, 195.9 R. Folz, Les saints rois de moyen age en Occident, VI–XIII sc, Bruxelles 1984; O najavqeno-

sti kao bitnoj odlici sredwovekovnog poimawa smrti, v. Ph. Aries, L’homme devant la mort I, Letemps des gisants, 13 et passim.

10 O prenosu Lazarevog tela v. D. Popovi}, Srpska vladarska translatio kao trijumfalniadventus, Tre}a jugoslovneska konferencija vizantologa, Beograd–Kru{evac 2002, 203–204 sastarijom literaturom.

11 Pohvalno slovo o knezu Lazaru izdao je A. Vukomanovi}, O knezu Lazaru. Iz rukopisaXVII veka koji je u podpisanoga, Glasnik DSS, 1859, XI, 108–118. O Pohvalnom slovu: \. Trifu-novi}, Srpski sredwovekovni spisi o knezu Lazaru i Kosovskom boju, Kru{evac 1968, 250–269.

12 V. ]orovi}, Siluan i Danilo II, 13–103.13 O Slovu: \. Trifunovi}, Srpski sredwovekovni spisi o knezu Lazaru i Kosovskom bo-

ju, 113–131.14 R. Mihaq~i}, Lazar Hrebeqanovi}, 137.15 Up. V. ]orovi}, Siluan i Danilo II, 95; O prenosu tela kao ~inu vladarskog adventus-a

v. D. Popovi}, Srpska vladarska translatio kao trijumfalni adventus, 189–205.

tog kneza nose me|utim jasna obele`ja martirija, u kojima dominira passio.16

Ako se osvrnemo na nekolike karakteristike vladara martira u evropskom kon-tekstu zapaàmo odre|ena pravila koja se u ìtijima ponavqaju.17 Venac mu~e-ni{tva dobili su vladari ~ija je kanonizacija obezbedila auru legitimitetabilo vladaju}oj dinastiji bilo lokalnoj crkvi. Drugo, po pravilu se u hagio-grafskoj pri~i o vladaru-mu~eniku javqa motiv izdaje. Tre}e, neprijateq jeobi~no protivnik hri{}anske vere. Pietas i devotio koje vladara krase za ìvo-ta pokazuju se kao preduslov mu~eni~ke smrti, prave zaloge budu}eg svetiteq-stva. Ono {to je posebno va`no u ovom tipu svetosti jeste ~iwenica da post-humna ~uda obezbe|uju trajawe kulta iskqu~ivo kao ex post facto dokaz sveto-sti. Zajedni~ka karakteristika svih vladara mu~enika, bez obzira na daqe raz-like, jeste insistirawe wihovih hagiografa na imitatio Christi. Stoga oni sop-stvenu (nasilnu) smrt prihvataju bez protivqewa (strastotrpci). Iako smrtratnika donekle predstavqa odstupawe od hri{}anskog ideala, na nekolikona~ina ona je prilago|ena mu~eni~kom obrascu. Kao prvo, usekovawe glave odi-grava se posle bitke, po{to je knez zarobqen. Drugo, re~ je o smrti pro fidei de-

fensione.18 U skladu sa time, neprijateqi budu}eg svetiteqa su navedeni nazlodelo |avoqim nagovorom; uostalom, brojne paralele u doma}oj hagiograf-skoj i diplomati~koj gra|i svedo~e o identi~nom obrascu, podlozi za istica-we junaka kao œnepravedno stradalog pravednikaŒ, novog Josifa ili drugog Jo-va.19 U znamenitom dijalogu mrtvog Lazara i kwegiwe iz ìtija Danila III sve-ti knez sasvim programski citira Jovovu filozofiju pot~iwavawa pravednikastradawima: œPravedan jesi Gospode i pravi su sudovi tvojiŒ.20 Oblikovawepri~e o vladaru mu~eniku srodno je kako u slovenskoj tradiciji tako i u ranimhagiografijama na evropskom zapadu i severu, {to osnaùje shvatawe da je re~o op{teevropskom fenomenu lako prepoznatqivom u ànru, stilu i obradi ì-tijne pri~e. S obzirom da vladara mu~enika tek izuzetna smrt ~ini svetim,okosnicu ìtija ovog tipa ~ini razvijeni passio.21

Stradawa posebno nagla{avaju ~in prihvatawa smrti bez otpora, u osno-vi suprotan slici smrti ratnika. U srpskom slu~aju, sva tri vladara-mu~enikapodobe se uzoru Hristove smrti. Usekovawe glave sv. Jovana Vladimira klasi-~an je primer mu~eni~kog obrasca. @rtva zavere, kraq biva pose~en u ~asu dokse molio, bez krivice i poqubiv{i krst. Odmah potom sledi pripovest o ~u-


16 \. Trifunovi}, Srpski sredwovekovni spisi o knezu Lazaru i Kosovskom boju, 371.17 N. W. Ingham, Sovereign as Martyr, Slavic and East European Journal 17, no. 1 (1973), 1–17;

J-P Arrignon, L’ inhumation des princes et des saints de la Rus de Kiev, Le sacre et son inspiration dansléspace a Byzance et en Occident, Etudes comparees sous la direction de Michel Kaplan, Paris 2001,5–11.

18 Up. N. W. Ingham, Sovereign as Martyr, 6 i nap. 24.19 S. Marjanovi}-Du{ani}, Vladarska ideologija Nemawi}a. Diplomati~ka studija, Beo-

grad 1997, 210–216.20 V. ]orovi}, Siluan i Danilo II, 102, red 8. Citirani prevod: Antologija stare srpske

kwièvnosti. Izbor, prevodi i obja{wewa \. Sp. Radoji~i}a, Beograd 1960,112.21 Danilo Bawski naziva kneza Lazara œNovi Hristov stradalacŒ: (V. ]orovi}, Siluan i

Danilo II, 94, red 32; 95, red 30; 96, red 34), ili pak Novi mu~enik (isto, 94, red 26).

dima, posebno ~udima ozdravqewa.22 Sveti Stefan De~anski se, zahvaquju}i

upozorewu sv. Nikole, pripremio za smrt, kao za duhovni podvig. Krvnici sti-

ù naprasno, iznenada, i sa wima œnajgr~a smrt udavqewaŒ.23 Opisuju}i s uà-

som ove doga|aje, kraqev biograf Grigorije Camblak veli œAli kako bi bio sa-

vr{en mu~enik, ako ne ovako? Jer jedan je udeo mu~eni{tva, a mnogi su na~ini

smrtiŒ.24 U srpskoj tradiciji prikazivan kao Mojsije, onaj koji se molitvama

suprotstavqa neprijatequ, De~anski je i naslikan kako se za vreme odsudnog

boja na Velbu`du bori sklopqenih ruku, obra}aju}i se Svevi{wem za pobedu i

za{titu.25 Time je pri~a izme{tena iz ratni~kog konteksta i u potpunosti

prilago|ena mu~eni~kom modelu. U tome smislu, odmah nakon opisa smrti sle-

di detaqno izlagawe o ~udima svetog kraqa. Tre}i primer odnosi se na smrt

kneza Lazara.

Kqu~ni momenat u gra|ewu kulta mu~enika predstavqa opis kneèvog

predose}awa smrti. Objava smrti ujedno zna~i i weno prihvatawe zarad car-

stva nebeskog, koje budu}i svetiteq unapred bira mewaju}i svetle vence pobe-

de za trnov venac besmrtnosti.26 Ona je svedo~anstvo `rtve i su{tinskog pri-

hvatawa stradawa. Na taj na~in pogibija ratnika je sublimirana u pri~u o

stradawima, a usekovawe glave zarobqenog Lazara prikazano kao prihvatawe

smrti bez otpora. Re~ je razume se o primeni jednog razra|enog modela vitae

martira koji nalazi svoju paralelu u evropskoj tradiciji. U hagiografiji, ova

se tradicija postepeno {irila sa istoka prema zapadu, kako pokazuje Ingamovo

istraìvawe.27 Bilo da je u ìtijnoj pri~i naglasak stavqen na nedu`nost `r-

tve (tip strastotrpca, poput Borisa i Gqeba), bilo na nepravednost wegove

smrti, u oba slu~aja re~ je o modelu vladara kao prefiguraciji Hrista. Ista

tradicija ìvi i u poeziji kosovskog ciklusa, ~ine}i, kako je to pokazao Alek-

sandar Loma, sr` œepske transpozicije indoevropske eshatologijeŒ.28 Istorij-

ska realnost je, u epici, kao i u ìtijnoj kwièvnosti, podre|ena jednom vi-

{em planu, opredeqewu za nebesko carstvo. U poeziji, to opredeqewe je sim-

boli~no predstavqeno scenom u kojoj sv. Ilija dole}e iz Jerusalima nude}i

knezu izbor izme|u vi{we besmrtnosti i zemaqske slave i pobede.29 U nema-


22 Qetopis popa Dukqanina, Beograd 1988, 129.23 @ivot kraqa Stefana De~anskog od Grigorija Camblaka, Stara srpska kwièvnost III,

156.24 Isto, 156.25 V. J. \uri}, Ikona svetog kraqa Stefana De~anskog, Beograd, 1985, 18.26 Primera radi navodimo neka od mesta na kojima Danilo Bawski pomiwe kneève vence:

V. ]orovi}, Siluan i Danilo II (venci mu~eni{tva: 94, redovi 9–10; 100, redovi 6–7); stradal-ni~ki venac (101, red). Up. \. Trifunovi}, Srpski sredwovekovni spisi o knezu lazaru i Kosov-skom boju, œPobeda i venciŒ 365–371.

27 N. W. Ingham, Sovereign as Martyr, 1–17. Up. G. Klaniczay, Holy Rulers and Blessed Prin-cesses, Cambridge 2000, 62–113.

28 A. Loma, Prakosovo. Poreklo srpskog juna~kog epa u svetlu indoevropske komparativi-stike, Od mita do folka, Liceum, kw. 2, Kragujevac 1997, 72.

29 A. Loma, nav. delo, 58.

wi}koj tradiciji motiv nebeskog carstva po pravilu je upotrebqavan u kontek-stu napu{tawa vlasti i opredeqewa vladara za mona{ku rizu.

Novi model svetosti nalazi nebeski korelat u horu svetiteqa mu~enika.Otud nije slu~ajnost {to se oni redom nabrajaju u Jefimijinoj pohvali. Onapoziva svetog kneza da sa svojim nebeskim saborcima, hri{}anskim mu~enici-ma pritekne u pomo} svom rodu.30 U dijalogu izme|u mrtvog Lazara i kwegiweMilice, dijalogu koji ~ini dramski vrhunac œpla~aŒ u delu Danila III, svetiknez veli kako je ubrojan me|u mu~enike: œVideh dowe bojeve i izbrojah gorwepo~asti. Videh ma~eve i pomi{qah na gorwe vence. O~ekivah smrt i na be-smrtnost pomi{qahŒ.31 Najavqenost wegove smrti i weno prihvatawe ~ini da-kle mogu}om wegovu identifikaciju sa svetiteqem-martirom i to su pisciìtija i pohvala dobro znali.

Za nas je najzanimqivije pitawe na~ina na koji se stvarala memoria sve-tog kneza.32 Izraz interesa sredine koja je kult stvarala, bri`qivo konstrui-sana memoria, bila je pre svega odraz sprege najvi{ih crkvenih krugova i kwe-giwe regentkiwe. Ona je vezivana za dva dominantna trenutka: za nasilnu smrtheroja ubijenog posle bitke, i za oreol smrti za odbranu ota~astva od neverni-ka; oba elementa nalaze ishodi{te u praksi ugledawa na Hrista, tako va`noj uuspostavqawu svetiteqskog kulta. Stoga Danilo sa puno razloga navodi kne-èvo obra}awe velmoàma, vojvodama i vojnicima pre bitke: œMi, o drugovi isaborci, uzimamo pre|a{wih vojina breme koji su kod Hrista, da Hristom seproslavimoŒ.33 Druga zna~ajna etapa odnosila se na manifestaciju ~uda. Pro-mena, kako u strukturi, tako i u na~inima {irewa poqa odre|enog za ~udo pri-metna je u izmewenom modelu svetosti. Neodvojivi i su{tinski sadràj sred-wovekovnog mentaliteta je temeqno verovawe u sveprisutnost natprirodnog iwegovu neprekinutu intervenciju u svetu ìvih. U tom smislu ~uda predsta-vqaju najva`niju manifestaciju preko koje se odre|uje bliska povezanost nebe-skog i zemaqskog plana.34 Povesno slovo o knezu Lazaru posthumna miracula ve-zuje za isceqewa,35 a Jefimijina Pohvala za wegovo svojstvo zastupnika na-slednika pred nebeskim zborom svetih mu~enika, koji dolazi u pomo} i obezbe-|uje pobede u bitkama.36 Kneèvi hagiografi kao i pisci slu`bi insistirajuna vencu mu~eni{tva koji mu je donela pogibija, posebno ~in usekovawa glave.


30 Pohvala knezu Lazaru od monahiwe Jefimije, Stara srpska kwièvnost III, 126.31 Citirani prevod: Antologija stare srpske kwièvnosti. Izbor, prevodi i obja{wewa

\. Sp. Radoji~i}a, 112.32 Up. A. Vauchez, Saints admirables et saints imitables: les fonctions de l’hagiographie ont-elles

change aux derniers siecles du moyen age?, in: Les fonctions des saints dans le monde occidental(IIIe–XIIIe siecle), Actes du colloque organise par L’ Ecole franüaise de Rome avec le concours de l’Uni-versite de Rome œLa SapienzaŒ, Rome 1991, 161–172.

33 Citirani prevod: Antologija stare srpske kwièvnosti. Izbor, prevodi i obja{wewa\. Sp. Radoji~i}a, 111.

34 A. Vauchez, La saintete en Occident aux derniers siecles du Moyen Age, posebno poglavqeœStructures et extension du champ miraculeuxŒ, Paris 1981, 519.

35 Povesno slovo o knezu Lazaru, Stara srpska kwièvnost III, Novi Sad — Beograd 1970, 118.36 Pohvala knezu Lazaru od monahiwe Jefimije, Stara srpska kwièvnost III, 126.

Knez se slavi kao œpredstojateq, u rizu svetlu od dobrodeteqi obu~enŒ.37 We-gova mo} kao svetiteqa o~ekuje se u molitvama. On treba da œoslu{ne uzdisawestada svog kao ota~astvoqubac i suprotstavi se onima {to s gnevom na nas vo-juju, jer znamo za veliku mo} molitve pravednikaŒ.38

Uspostavqawe memoriae novog svetiteqa povezano je i sa stvarawem od-govaraju}eg i kultu pripadaju}eg sakralnog prostora. Nije re~ samo o prostoruunutar hrama, ve} o troslojnom fenomenu odre|enom s jedne strane posebnimobeleàvawem mesta pogibije (Despotov natpis na mramornom stubu na Kosovupoqu)39, te osmi{qenom funerarnom celinom vezanom za prvi grob, transla-ciju i sme{taj u drugi grob i, na kraju, sastavqawe proslavnih sastava koji,nagla{avaju osnovne crte, odnosno tip budu}eg svetiteqstva. Nevezivawe zaprethodne obrasce vladara-mu~enika u srpskoj tradiciji ima svoje razloge isu{tinski je odre|eno uspostavqawem novog obrasca. U svojoj osnovi novikult ne pripada svetiteqstvu porodi~nog, odnosno dinasti~kog tipa, jer nemaza ciq da bude izvor nove svete dinastije. Prekid je zavaran idejom kontinui-teta. Lazaru je mu~eni~ka smrt donela li~no svetiteqstvo. Ono je vezano za us-postavqawe legitimiteta wegovih naslednika i wihovo u~vr{}ivawe na vla-sti. Ravani~ki grob stoga postaje œsveto mestoŒ, sakralni prostor prvog reda ukojem se proslavqa neponovqivi ~in mu~eni{tva.40

* * *

Vreme u~vr{}ivawa despota Stefana na vlasti zna~ilo je i postepeni pre-stanak poruxbina novih kultnih spisa, a u zadu`binama ovog doba ne proslavqase Lazarev svetiteqski lik. îni se kao da je za œnovu dinastiju bilo korisnijeisticawe veza sa Nemawi}ima nego proslavqawe kosovskog mu~enikaŒ.41

U tome smislu, na ideolo{koj ravni vaqa jasno odvojiti dve epohe: epohustvarawa Lazarevog kulta, od epohe despotove samostalne vladavine. Ve} je is-taknuto da su, sa razloga {to je crkva, barem od vremena patrijarha Spiridona,u Lazaru videla naslednika Nemawi}a, posledwa ìtija Nemawi}a u sencikneza Lazara (Danilov nastavqa~), odnosno, da se œsvesno stvarao prostor zanovi vladarski kult, pa i za novi vladarski rod u kojem bi se nastavio dràv-ni ìvotŒ.42 Patrijarh Spiridon ustoli~en je 1379/1380. godine. U to doba,ose}ala se podudarnost wegovog i Lazarevog delovawa,43 kada se oìvqava sta-


37 Slu`ba svetom knezu Lazaru, Nepoznati Ravani~anin, Srbqak 2, Beograd 1970, 171.38 Isto, 177.39 Despot Stefan Lazarevi}, Kwièvni radovi, priredio \. Trifunovi}, SKZ, Beograd

1979, 145. 6, 158–160.40 O ravani~kom grobu kneza Lazara v. iscrpan tekst u kwizi D. Popovi}, Srpski vladar-

ski grob u sredwem veku, Beograd 1992, 121–127 sa literaturom.41 R. Mihaq~i}, nav. delo, 163.42 R. Mihaq~i}, nav. delo, 82.43 Uporedi potpise na poveqama: Isto, 97 i tabele II i III.

ri nemawi}ki ideal simfonije duhovne i svetovne vlasti. Prirodno, po kne-èvoj smrti, dodu{e sasvim kratkotrajno, patrijarh Spiridon ostaje u savezusa knegiwom Milicom; sva je prilika da se upravo iz saveza regentkiwe sa cr-kvom ra|a ideja o zasnivawu kulta novog svetiteqa, kao i wegove politi~keimlikacije. Sa druge strane, kultni spisi o knezu Lazaru nastali izme|u 1389.i 1419/1420 (od Prolo{kog ìtija kneza Lazara do Slova o svetom knezu La-

zaru Andonija Rafaila) predstavqju zaokruènu celinu, ne naslawaju}i se ne-posredno na ìtija posve}ena svetorodnoj porodici Nemawi}a.44 Kako je pa-`wa autora ovih spisa usredsre|ena na mu~eni~ku smrt, okolnost koja je pri-rodno proiza{la iz istorijskih realnosti, odnosno, na~ina kneève pogibije,oni nose klasi~na obele`ja martirija, ~ime se udaqavaju od uspostavqenogobrasca ìtija svetog vladara.45 O procesu postepenog slabqewa ideje uspo-stavqawa modela œsvetih Lazarevi}aŒ svedo~e nekoliko ~iwenica.46

Promene koje nastojimo da objasnimo daju se nazreti ve} u doba samih po-~etaka despotove samostalne vladavine. Po osnivawu despotovine, posle 1402.godine, u kwièvnosti po~iwe da prevladava ànr molitveno-himnografskihsastava ~ija je tema bila molitva za pomo}, utvrdu i spasewe zemqe pod skip-trom Stefana Lazarevi}a. Na istom talasu i daqe nastaju sluàbni tekstoviposve}eni knezu Lazaru. U II kanonu Slu`be svetom knezu Lazaru, u Bogoro-di~nom 6. pesme nepoznati sastavqa~ Ravani~anin upu}uje molitvu Hristu daposredovawem, odnosno molbama svetoga kneza Lazara i Bogorodice daruje de-spotu pobedu protiv nevernika (Ismaiq}ana). Ova se molitva da saèti u stihœdespotu na{em pobedu daruj molbama tvog Lazara i roditeqke ti, SlovoBo`jeŒ. Navedene stihove moèmo uporediti sa 8. pesmom iz prvog kanona: tuse Lazar naziva ota~astvoqubcem i pesnik mu se moli, kao novom svetitequ, dase œsuprotstavi onima {to s gnevom na nas vojujuŒ… œi mir izmoli despotuna{em…Œ.47 U pesmi 9. Lazar se naziva œ~uvarem i zastupnikomŒ… œpokrovomi za{ti}ewem od suprotnikaŒ. œZbog toga molimo te ozgo nas…gledaj milosti-vo, despotu na{em pobedu nad suprotnicima izmoliŒ.48 Vidimo dakle da kultmu~enika oko 1402. godine dobija elemente kakve poprima i zajedni~ko prosla-


44 Isto, 130.45 Up. R. Folz, Les saints rois, posebno poglavqe œLes saints rois martyrsŒ, 23–67.46 Da su prilike pokosovkog doba donele bitne promene u ovim shvatawima svedo~i sud-

bina kulta Stefana Lazarevi}a. Poku{aji uspostavqawa despotovog kulta ogledaju se najpre uzahtevu patrijarha Nikona da mu tokom ~etvrte decenije 15. veka u~eni Konstantin Filozof na-pi{e ìtije. îwenica da su u wemu s pa`wom opisana ~uda po despotovoj smrti, pokazateq jeuobi~ajenog postupka pripreme uspostavqawa kulta. U uvodu ìtija, Konstantin veli da je œì-tije i podvizi uvek spomiwanoga, slavnoga, blago~astivoga gospodina despota Stefana, napisanopo zapovesti i zahtevu najsvetijeg patrijarha srpske zemqe kir-Nikona i dvorskih na~elnika ivi|ewem trisvetoga javqawa dok je sam Stefan (despot) traìo da ovo budeŒ: Konstantin Filo-zof, 179. Ipak, do kanonizacije tada nije do{lo, {to je i navelo istraìva~e da pretpostave kakoje œkult despota Stefana u senci, pa u izvesnoj meri i u suprotnosti sa kultom kosovskog mu~e-nikaŒ. Up. R. Mihaq~i}, nav. delo, 144. Ta ~iwenica je, shodno, dovela i do postepenog napu{ta-wa despotovog svetiteqskog kulta.

47 Srbqak 2, 177.48 Srbqak 2, 179.

vqawe svetih Simeona i Save: on prerasta u kult za{titnika aktuelnog vlada-ra, odnosno, u molitveni {tit od nevernika. Lazar se tu œpridruùjeŒ dvojicisvetih. Suprotno o~ekivawima koja posleduju za ideolo{kom matricom uspo-stavqenom za prvih Nemawi}a, ovde nema ni traga nekakvom dinasti~kom kul-tu. Vladala~ku porodicu zamewuje ugroèna otaxbina, a op{tehri{}anski mo-tivi preteù nad lokalnim.

Posebno su u tome smislu re~ite arenge despotovih poveqa dvema ideo-lo{ki neobi~no va`nim zadu`binama — Hilandaru i Mile{evi, mestima gdesu posebno negovani kultovi sv. Simeona i sv. Save. Kao despotovi œgospodarii ktitori srpskiŒ, kao œoci i pradedoviŒ ~ije se molitve javqaju u funkcijiizbavqewa od neprijateqa i pomo}nika u bojevima, dvojica svetih dovode se uposebnu vezu sa aktuelnim vladarom.49 Postavqa se pitawe zbog ~ega despotStefan ne pridruùje zajedni~kom kultu svetih prethodnika kult svetog knezai wegove molitve za za{titu ota~astva i vladara?

Analiza despotovih poveqa,50 pre svega poveqe o potvrdi povlastica Du-brov~anima iz 1405.51 a potom i dve znamenite poveqe, Mile{evi (iz oko1413?)52 i Hilandaru (sa kraja 1406),53 kao i uvodnog slova Zakona o rudnici-ma,54 pokazuje da je pomiwawe svetog kneza i roditeqa o~ekivano u aktima izda-tim spoqnim faktorima. U tome smislu ga i sre}emo u poveqi Dubrov~anima.Prvi put u ekspoziciji dokumenta, na mestu na kojem pomiwe potvr|ivawe pre-|a{wih povlastica datih Dubrovniku (œda im gospodstvo mi potvrdi kao {to suimali zakone u prve gospode srpske i u cara Stefana i u roditeqa gospodstvami Svetoga kneza Lazara i svetopo~iv{e gospo|e i majke mi kira Jefrosine i go-spodstvo mi {to im je bilo zapisalo do dana{wega dana i utvrdiloŒ),55 despot


49 S. Marjanovi}-Du{ani}, Molitve svetih Simeona i Save u vladarskom programu kraqaMilutina, ZRVI 41 (2004), 235–250.

50 O odrazu odnosa despota Stefana prema Kosovskom boju u diplomati~kom materijalu v.rad A. Veselinovi}, Kosovske aluzije u poveqama Stefana Lazarevi}a, Zbornik Filozofskog fa-kulteta 18 (serija A: istorijske nauke), Beograd 1994, 179–196.

51 Q. Stojanovi}, Stare srpske poveqe i pisma I–1, Beograd — Sremski Karlovci 1929,200–204.

52 Najnovije izdawe dokumenta sa iscrpnim komentarom i novim datovawem dao je A. Ve-selinovi}, Poveqa despota Stefana Lazarevi}a manastiru Mile{evi, Stari srpski arhiv 2(2003), 193–203; \. Trifunovi}, Kwièvni radovi despota Stefana Lazarevi}a, Beograd 1979,150–151, 164–165. Za najnovije datovawe dokumenta u 1413. godinu ili ne{to kasnije v. M. Blago-jevi}, Despot Stefan Lazarevi} i Mile{eva, Mile{eva u istoriji srpskog naroda, Nau~ni sku-povi SANU 38, Beograd 1987, 171–174.

53 F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae1858 (u daqem tekstu: MS), 331–332; \. Trifunovi}, Kwièvni radovi despota Stefana Lazare-vi}a, 148–149, 162–163. Za najnovije datovawe dokumenta v. M. Blagojevi}, Despot Stefan Lazare-vi} i Mile{eva, 168–169.

54 Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevi}a, izdao i uvod napisao Nikola Radoj-~i}, Beograd 1962, 37–38. Up. Latini~ki prepis Rudarskog Zakonika despota Stefana Lazarevi}a.Uvod, tekst, prevod i komentari, priredio Sima M. ]irkovi}, Beograd 2005, 40.

55 Q. Stojanovi}, Poveqe i pisma I–1, br. 212, str. 201, redovi 12–16. U istome kontek-stu, up. 202, red 42, 56–57, 63; 203, red 67–68. Up. i povequ Durov~anima iz 24. aprila iste, 1405.godine (Isto, br. 211, str. 200, redovi 10 i 11: œsvetopo~iv{i gospodin knez roditeqŒ).

Stefan pomiwe svetoga kneza u potpuno o~ekivanom kontekstu, na mestu na ko-jem potvr|uje kneève dogovore s Dubrovnikom. îtav dokument ne sadrì, zarazliku od poveqa Mile{evi i Hilandaru, pomene svetih prethodnika i wi-hovih molitava. Samo se pomiwe car Du{an, sa istih razloga sa kojih i knezLazar i kwegiwa Milica, dakle, kao biv{i vladari koji su izdavali poveqe otrgova~kim povlasticama Republici sv. Vlaha.

Ne{to je druga~iji karakter despotovog obra}awa crkvenim adresatima.No, i tu moramo praviti jasnu razliku izme|u obra}awa Mile{evi, manastirupoznatom po kultu sv. Save, koji se nalazio na teritoriji vojvode Sandaqa Hra-ni}a, od obra}awa politi~ki zna~ajnom bratstvu Hilandara, u dokumentu koji jepo svome tipu ideolo{ki vazda krajwe osetqiv. U oba slu~aja, despotovo poziva-we na ba{tinu svetiteqskog para Simeona i Save u ovim poveqama razumelo sekao pozivawe na kontinuitet sa dràvom Nemawi}a. U poveqi za Mile{evu po-zivawe na kneza Lazara i novi sveti koren ne bi imalo punog smisla, i, o~ekiva-no, despot izostavqa pomen svoga oca, nagla{avaju}i na ovom mestu pomo} sveti-teqskog para Nemawi}a u u~vr{}ivawu wegove dràve. Iz mnogobrojnih nevoqaspasavan je iskqu~ivo posebnom pomo}u koju su mu pruìli sveti Simeona i Sa-va koje naziva œsvetim mojim gospodarima i ktitorima srpskimŒ, sopstvenimœposrednicimaŒ pred Gospodom, ~ije su molitve bile delotvorne tako da bi spa-sen œna moru i na suvu, u bojevima i u razli~itim nevoqama i napadajima nepri-jateqaŒ.56 Ni pomena molitava roditeqa svetoga kneza, koje bi se tu na{le da suu despotovoj dràvnoj propagandi smatrane ravnopravnim sa molitvama svetihSimeona i Save. Stoga vaqa pogledati tre}i primer diplomati~kog saobra}aja ukojem se ogleda na~in na koji se despot odnosi prema Lazarevom kultu. Re~ je ove} pomenutom obra}awu hilandarskom bratstvu.

U poveqi despota Stefana Hilandaru, u arengi se spomiwe ve} uobi~aje-ni motiv molitava svetiteqskog para Simeona i Save, u funkciji ne samo wi-hovog ktitorskog odnosa spram manastira, ve} i kao otaca i pradedova aktuel-nog vladara.57 Tako|e, despot sebe naziva ktitorom manastira,58 {to je poznatimotiv pozivawa na legitimitet prethodnika, jo{ od vremena kraqa Milutina.Despot me|utim ima jo{ jedan razlog da sebe smatra ktitorom, odnosno nasled-nikom ktitorskih prava, a to je rodbinska veza sa prvim ktitorima i sa drugimktitorom, svetim knezom Lazarom.59 Na wega se prirodno poziva u daqem tek-stu, u ekspoziciji u kojoj opisuje svoj ìvot, isku{ewa i œnebesne stihijeŒ{to su se u Srbiji zbile jo{ od vremena wegovog mladi}kog uzrasta.60 Poziva-ju}i se na vrline svog oca, svetog kneza, despot pripoveda kako je nastojao da sena wega ugleda œali s nevoqom i izvan blagostiŒ.61 Uspon na vlast, pra}en mi-


56 F. Miklosich, MS, 334, redovi 7–8.57 F. Miklosich, MS, 331, red 3.58 F. Miklosich, MS, 331, red 6.59 O tome v. M. Blagojevi}, Knez Lazar ktitor Hilandara, Spomenica o {estoj stogodi-

{wici Kosovskog boja, Beograd 1989.60 F. Miklosich, MS, 332, redovi 7–8.61 F. Miklosich, MS, 332, redovi 10–11.

lo{}u svetoga Duha, okon~an je razilaèwem tamnih oblaka, te je postavqen zaœsamodr{ca i vladara o~inskog dela i poverenika prostranstva Srpske ze-mqeŒ.62 U tom kontekstu, despot ponovo potvr|uje kako je œteìo o~evim vrli-namaŒ.63 Wegov roditeq, gospodin sveti knez je svojevremeno darovao Hilanda-ru novobrdski dohodak i svojom darovnicom despot je obnovio ove privilegijeHilandara. Time je i stekao pravo da se u arengi nazove ktitorom, po podobijusvog oca, koji je obnovio manastir i bogato ga darivao. Ovo je despot odobrio uslavu i ~ast Bogorodice i svetih œotaca na{ihŒ Simeona i Save. Time se onnedvosmisleno vezao za svetiteqsku nit. Kao svetilnici i ktitori manastira,œu koje je na{e uzdaweŒ Simeon i Sava se spomiwu i u sankciji dokumenta.64

Kneève svetiteqske molitve nisu pridruène molitvama Simeona i Save upoveqi Hilandaru, gde se pomen svetog kneza prirodno o~ekuje, s obzirom da jedespot ovim dokumentom u osnovi potvrdio Lazareva darivawa. Pre bismo mo-gli re}i da se na ovom ideolo{ki va`nom mestu, knez Lazar isti~e kao uzorli~nih i vladala~kih vrlina svog naslednika, a da se u ideolo{kom smislu neizjedna~ava sa svetiteqskim parom. Srodan zakqu~ak sti~emo i analizom aren-ge poveqe kojom po~iwe Zakon o rudnicima. Stefan se tu poziva na molitvesvoga oca, œsvetog… kneza LazaraŒ, kazuju}i da je od wega nasledio vlast. Sve-ti knez je tu izvor Stefanove vlasti koju je legitimno nasledio. On se me|u-tim pomiwe u jo{ jednom, karakteristi~nom kontekstu, kada zajedno sa svetimprethodnicima Simeonom i Savom {titi ota~astvo od spoqnih neprijateqa.Stoga, o~ekivano, oslobo|ewe zemqe od Turaka koje je usledilo posle Bajazito-ve smrti, Stefan pripisuje Bo`joj pomo}i, ali i molitvama svetiteqskog parai svog svetopo~iv{eg oca.65 Moglo bi se re}i da je politi~ka funkcija kultasvetog kneza od vremena Stefanove samostalne vlade i posebno, od vremena do-bijawa despotske titule, najpre vezana za legitimizaciju Stefanovog nasle|a iulogu œodbrambenog bedemaŒ ota~astva, u kojoj je svoje mesto morao na}i kultkosovskog stradalnika.

Promene do kojih je do{lo u osvit 15. stole}a bile su dalekose`ne i ni-su se ticale samo despotovog odnosa prema kultu svetog kneza i nemawi}kimtradicijama. Nazire se promena ideolo{ke matrice. Smatramo da se ova prome-na odvijala na osnovama Stefanovog carigradskog iskustva i na uticaju op{ti-jih ideja o vladawu koje odgovaraju politi~kim prilikama posle turskog pora-za kod Angore.

Nakon 1404. godine, kada su Srbi zadobili Beograd, pred despotom je sta-jao zadatak zasnivawa nove prestonice, kako na prostornoj, tako i na kultnojravni. Boravak u Carigradu, dobijawe despotske titule i ukqu~ewe u carskuporodicu nesumwivo su mogli uticati na usvojeni beogradski program œsvetogmestaŒ. Konstantin Filozof na vi{e mesta poredi Beograd sa Novim Jerusali-


62 F. Miklosich, MS, 332, redovi 19–20.63 F. Miklosich, MS, 332, redovi 21–22: œota~askim dobrodeteqima revnujemŒ.64 F. Miklosich, MS, 333 , redovi 14–15.65 Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevi}a, nav. delo, 37.

mom. Osim {to je mitski, mesijanski i nebeski grad, Novi Jerusalim je vezastarozavetnog i savremenog sveta. U vizantijskoj tradiciji jo{ od 4. veka sino-nim je œcarskog gradaŒ.66 Kao {to je carsko hri{}anstvo svoj prirodni centarnalazilo u Konstantinopoqu, kao {to je vasilevs smatran naslednikom Rima iDavidovog kraqevstva, tako je translatio svetog mesta, utemeqeno jo{ ~inomprenosa ~asnog krsta, u osnovi ozvani~ilo praksu prema kojoj je Novi Jerusa-lim u osnovi bio i Novi Carigrad.67 Neprekidno osve{tavawe Carigrada iosiguravawe wegovog op{tehri{}anskog prestià nizom prenosa mo{tiju (ko-je svoj vrhunac dostiè u 10. veku), doprinelo je da se posedovawe dragocenihrelikvija po~ne smatrati najva`nijim znakom legitimiteta svetog mesta. Po-sedovawe œ~estica svetostiŒ postalo je tako znak vladarske legitimnosti, a ve-like translacije, pra}ene spektakularnim javnim procesijama u gradu, bile sunamewene wenom u~vr{}ewu. Pored toga, u vizantijskoj tradiciji negovana jeveza relikvija sa vojnim uspesima i carskom pobedom. Wihova tre}a i mo`danajva`nija funkcija na ideolo{koj ravni, ona koju bez sumwe prepoznajemo i udespotovom konceptu prestonice, bila je doìvqaj relikvija kao kov~ega save-za, i time, kao temeqa novog svetog grada.68

Odnosi vladara naspram oblasti svetog bili su mnogostruki. U vizantij-skoj praksi, prilikom proslavqawa svetiteqskih kultova posebno je isticanauloga vladara, ~ime je nagla{ena slika cara u wegovoj religioznoj ulozi. Pro-slavqawe svetiteqa ~iji su kultovi smatrani dinasti~kim obezbe|ivalo jeutemeqewe porodi~ne svetosti. Ali, osnovna funkcija proslave kultova vezi-vanih za sasvim odre|ena mesta u Gradu u kojima je car uzimao javnog u~e{}a iigrao glavnu ulogu bila je predstavqawe cara podanicima kao posrednika u za-dobijawu vi{we za{tite ~itave dràve. Ta religiozna uloga vladara otkrivadavidovski aspekt shvatawa vlasti, su{tinski vezan za carsku ideologiju.69

Vide}emo da se sli~na praksa sprovodila i u novoj srpskoj prestonici, gra|e-noj po podobiju carskog grada, time utemeqenoj kao œsveto mestoŒ par exellence.

Na ovome mestu vaqalo bi se za trenutak zaustaviti na va`nom aspektuvladarske ideologije despotovog doba. Re~ je o neprekidnoj prisutnosti dvame|usobno komplementarna plana. Prvi je zemaqski, a drugi mona{ko-asketskii oba se susti~u u idealnom ustrojstvu œsvetog mestaŒ — despotove prestonice.Dragoceni izvor za razumevawe ova dva plana je ìtije Konstantina Filozofa.Nimalo slu~ajno, Konstantin po~iwe svoj spis genealogijom Nemawi}a izvede-nom od prvog hri{}anskog cara, a potom se na wu nadovezuje povest o knezu La-


66 B. Flusin, Remarques sur les lieux saints de Jerusalem a l’epoque byzantine, Lieux sacres, lie-ux de culte, sanctuaires. Approches terminologiques, metodologiques, historiques et monographiques, so-us la direction d’Andre Vauchez, Rome 2000, 130–131.

67 B. Flusin, Construire une nouvelle Jerusalem: Constantinople et les reliques, L’ Orient dansl’histoire religieuse de l’Europe. L’invention des origines, Bruxelles 2000, 51.

68 Nav. delo, 53, 57, 62, 68.69 B. Flusin, L’ empereur hagiographe, in: L’ empereur hagiographe. Culte des saints et monar-

chie byzantine et post-byzantine, Paris 2001, 34, 41, 51, 54.

zaru. Posvedo~eno mu~ewem, Lazarevo svetiteqstvo zaokruùje pripovedawe opodvizima i blaènoj smrti koja je na poseban na~in, svojstven sredwovekov-nom poimawu smrti i podviga, potvrdila kneèvo bogoizabrawe.70 Na pohvaluknezu Lazaru nadovezuje se pohvala muàstvenoj èni, regentkiwi Milici.71

Sve je ovo, zajedno sa pove{}u o slavnom rodu Nemawi}a, uvod stavqen u slu-`bu isticawa osobina despotovih koje se daju saèti u re~ito pore|ewe sasuncem.72 Ovako koncipirana biografija vladara pokazuje jasno poreklo izrazvijenih vizantijskih retori~kih pohvala u kojima je ~esto pore|ewe vlada-ra sa Sol invictus-om.73 âk se i slika despotova dvora u Beogradu u potpunostipodobi Areopagitovim na~elima i slavi asketske principe pobo`nosti kojise sti~u u idealnoj zemaqskoj vladavini kao preduslovu budu}eg nebeskog kra-qevstva. U istome ciqu na{ pisac poredi Beograd sa Jerusalimom (œuistinusedmovrh… i Sionu po izgledu sli~an, bio je slika vi{wega JerusalimaŒ).74

Odmah nakon opisa Beograda Konstantin prikazuje gra|ewe mauzoleja uResavi, porede}i i na ovaj na~in re~ena dva plana. Isticawe paralele nebe-sko-zemaqsko vidqivo je u opisu Resave kao nebeskog (mona{kog) pandana Beo-gradu; Resava je œdrugi grad koji ima stazu ka vi{wem Jerusalimu isli~nostŒ.75 Jaka asketska komponenta despotove ideologije, neposredno na-dahnuta vizantijskom praksom, potvr|ena je Konstantinovim opisom despotoveèqe da œgovori s pustiwacimaŒ i da se œnesito (sa wima) nastaniŒ. Despotœslatko prima{e pustiwakeŒ i œgleda{e da ih svagda sa sobom imaŒ.76 Mnogogodina on je utvr|ivao svoja dva œgradaŒ — Beograd i Resavu, potvr|uju}i na tajna~in wihov ugled svetih mesta kao va`nih upori{ta sopstvenog vladarskogkoncepta. Jaka asketska komponenta despotove ideologije, neposredno nadahnu-ta vizantijskom praksom, potvr|ena je Konstantinovim opisom despotove èqeda œgovori s pustiwacimaŒ. Uostalom, poznata je ~iwenica da su posledwe de-cenije 14. i prve 15. veka bile period procvata ot{elni{tva, o ~emu svedo~eugledne œpustiweŒ i œsvete planineŒ, koje su, nadahnute duhovno{}u Svete Go-re Atoske, nicale {irom balkanskih prostora.77


70 Konstantin Filozof, 195.71 O knegiwi kao œmuèumnoj èniŒ svedo~i i Danilo Bawski. Up. V. ]orovi}, Siluan i

Danilo II, 95, red 8.72 Konstantin Filozof, 211.73 E. H. Kantorowicz, Oriens Augusti-Lever du roi, DOP 17 (1963), 119–177, posebno 150–152,

gde se pokazuje da je u poeziji i retorici vizantijskog carstva do sredine 15. veka car izjedna~a-van sa suncem. Koncept pore|ewa pojave cara sa œizlaskom suncaŒ ìv je u dvorskom ceremonija-lu, a opstanak metafore cara-sunca vezan je za cermonije œuzdizawaŒ i to u obi~ajima uzdizawana {tit i cermoniji prokipsis (o tome v. op{irnije u radu M. Jeffreys, The Comnenian Prokypsis,Parergon NS 5 (1987), 38–53). Up. i A. Loma, nav. delo, 72.

74 Konstantin Filozof, 219.75 Isto, 222.76 Isto, 222.77 A.-M. Talbot, Les saintes montagnes a Byzance, in: Le sacre et son inscription dans lèspace a

Byzance et en Occident, Etudes compares, ed. M. Kaplan, Paris 2001, 263–275 (sa starijom literatu-rom); Amfilohije jeromonah, Sinaiti i wihov zna~aj u ìvotu Srbije XIV i XV veka, in: Mana-stir Ravanica, Spomenica o {estoj stogodi{wici, Beograd 1981, 101–134.

U procesu uobli~avawa prestonog grada kao œsvetog mestaŒ bila je nepo-hodna praesentia svetih pokroviteqa, oli~enih u ~udotvornim ikonama i sve-titeqskim mo{tima. Despot Stefan je uspeo da nabavi dragocene relikvije —ruku Konstantina Velikog78 i nerukotvoreni obraz Bogorodi~in.79 On je iskazi-vao posebno po{tovawe prema Bogorodici, obra}aju}i joj se u arengama nekoli-kih svojih poveqa kao li~noj za{titnici. O toj vezi najre~itije svedo~i posve-ta Bogorodici novog prestonog grada, kao i prisustvo relikvija i znamenite Bo-gorodi~ine ikone. Mo`da najlep{i kwièvni primer posebne odanosti Mari-jinom kultu predstavqa Molitva molebna govorena na litiji sa svetim krsto-

vima.80 Donekle se moèmo pribliìti razumevawu popularne pobo`nosti ovo-ga doba kada zamislimo efemerne gradske spektakle prire|ivane prigodomadventus-a reliquiarum znamenitih svetiteqa — gradoza{titnika, ili pak orga-nizovanih litija povodom zna~ajnih praznika.81 Upravo verovawe u za{titnumo} svetih relikvija podstakla je organizovane akcije wihovih nabavqawa.

Godine 1398. kada se srpski knez nalazio u velikim nevoqama, kako unu-tra{wim, tako i spoqnim, knegiwa Milica je zajedno sa monahiwom Jefimi-jom oti{la sultanu Bajazitu I u diplomatsku misiju. Tom prilikom vo|eni supregovori ~iji je ciq bio pripremawe despotovog dolaska na Portu, ali jeknegiwa uspela da dobije u posed mo{ti sv. Petke i sv. Teofano koje su se po-sle pada Trnova i prenosa u Vidin na{le u riznici Konstantina Vidinskog, apotom su preme{tene u Jedrene ili u Brusu.82 Kultovi obe svetiteqke su, kao{to }emo videti, bili zna~ajni za dinasti~ku ideologiju. Wihovo prvo odre-di{te bila je Lazarica, pridvorna crkva u prestonom Kru{evcu, da bi ih des-pot, nimalo slu~ajno, potom preneo u Beograd.83

Danica Popovi} je nedavno pokazala kako se u Trnovu transformisaokult sv. Petke u deo vladarskog programa, sa jasnim dinasti~ko-ideolo{kimporukama. Predmet posebnog starawa vladarskog doma Asenovaca, sveta Petkaje postala za{titnica prestonog grada, nebeska zastupnica dràve i naroda igarant sigurnosti, {tit pred inovernima.84 Upravo u tom wenom svojstvu ovarelikvija bila je neophodna srpskoj dràvi u trenucima velike skrbi. Tada


78 E. A. Mor{akova, Kov~eg dlà desnicá svàtogo carà Konstantina, Hristianskie reli-kvii v moskovskom Kremle, ed. A. Lidov, Moskva 2000, 126–128.

79 M. Tati}-\uri}, Ikona Bogorodice beogradske, Godi{wak grada Beograda XXV (1978)147–161.

80 \. Trifunovi}, Ogledi i prevodi, Beograd, 1995, 40–44.81 Up. @. Dagron, Car i prvosve{tenik, 239; \. Trifunovi}, Ogledi i prevodi, 37.82 Prilikom pobrajawa svetiwa koje se ~uvaju u beogradskoj Uspenskoj crkvi, mo{ti sv.

carice Teofano pomiwu se uz mo{ti sv. Petke. Podatak je sa~uvan u pismu iz 1509. godine, kojesu moskovskom velikom knezu Vasiliju Ivanovi~u predali izaslanici beogradskog mitropolitaMihaila, S. Dimitrijevi}, Dokumenti koji se ti~u odnosa izme|u srpske crkve i Rusije u XVIveku, Spomenik SKA XXXIX (1903) 17.

83 Opis prenosa mo{tiju sv. Petke u Srbiju donosi Grigorije Camblak, u Slovu, posve}e-nom ovom doga|aju, a zami{qenom kao dodatak Prostranom ìtiju patrijarha Jevtimija.

84 D. Popovi}, Relikvije svete Petke — gloria Bulgariae, gloria Serviae, in: Bugarska i Sr-bija u krugu vizantijske civilizacije, Zbornik referata iz bugarsko-srpskog simpozijuma,Sofià 2005, 165–191.

po~iwe da se uspostavqa jedan osoben kultno-relikvijarni program koji je sa-mo deo sveukupnih va`nih promena u sferi poimawa vladawa krajem 14. i po-~etkom 15. veka. Isti program pratimo i na primeru {tovawa relikvija svetecarice Teofano u Beogradu.

Podsetimo se najpre kulta svete Teofano i dinasti~kog karaktera wenogproslavqawa, po~ev od mesta sahrane (Sveti Apostoli) do samog ~ina kanoni-zacije koji je bio deo nastojawa Lava Mudrog da uspostavi kult dinasti~ke sve-tosti, {to se, u slu~aju Makedonaca, moglo izgleda izvesti samo preko ènskelinije. Kada je re~ o uspostavqawu kulta svete Teofano kao porodi~nog kultaMakedonske dinastije, va`no je odvojiti pri~u o kanonizaciji, koja pripadarealnostima kraja 9. i po~etka 10. veka, sa pri~om o sudbini wenih mo{tiju idaqem trajawu ovog kulta u zemqama vizantijskog kulturnog kruga. Mo{ti sve-te Teofano vi{e puta su preno{ene, a samo weno telo preneto je, sva je prili-ka posle pqa~ke Svetih Apostola iz 1204. u hram manastira Sv. Konstantinakod Bonove cisterne, koji je ona sama osnovala. Wen kult se brzo razvijao iostao je vezan za dinasti~ku uspomenu.85 U Srbiji su mo{ti svete Teofano sta-vqewe u slu`bu za{tite ugroènog ota~astva, kao uostalom i mnogo slavqenemo{ti svete Petke, i tako|e sme{tene u despotov Novi Jerusalim.86 Prosla-vqawe sv. Teofano u Beogradu bilo je, sva je prilika, pra}eno odre|enim liti-jama, kada je ~itana i slu`ba woj posve}ena. Posebno o tome svedo~e stihovi:œVeseli se danas Stefan, despot srpski, i svetlo praznuje spomen tvoj, sve~a-sna, i raci mo{tiju klawa seŒ.87 Nepoznati prera|iva~ Slu`be svetoj cariciTeofano posluìo se slu`bom bugarskog patrijarha Jevtimija. U toj prera|e-noj, srpskoj slu`bi, vizantijska carica-svetiteqka slavi se kao za{titnicasrpske zemqe (œsrpskog skiptraŒ) i prestonog grada, o ~emu svedo~e slede}istihovi: œRaduj se hri{}anima topla pobornice i skiptru srpskom za{titni-ceŒ; œVeseli se danas zemqa srpska koja te u prestonom gradu svetlo priziva:Raduj se zajedno sa mnom mati gradovimaŒ. Posebno je nagla{ena vezanost de-spotova za ovaj kult, te stoga ne ~udi poziv svetiteqki da se moli kako biœu~vrstila despota StefanaŒ.88

îni se me|utim sasvim jasno da programsko insistrawe na preno{ewumo{tiju i {irewu kulta svete Teofano u Srbiji ranog 15. veka nije povezanosa osnovnom simbolikom, dakle, porodi~no-dinasti~kom, koju je ovaj kult no-


85 G. P. Majeska, The Body of St. Theophano the Empress and the Convent of St. Constantine,Byzantinoslavica 38 (1977), 14–21. Celovitost i dinasti~ko obele`je najva`nijim mestima pobo-`nosti i svetosti koja postaju vaàn deo prestoni~kih kultova donosile su upravo litije. Vezanesu, u doba Makedonaca, za svete za{titnike dinastije, poput sv. Ilije, a sa druge strane, za uzore isvetiteqe iz carske porodice, poput sv. Teofano. Up. @. Dagron, Car i prvosve{tenik, 239 i daqe.

86 Kao {to je uostalom i carska prestonica — Trnovo, uobli~ena prema konstantinopoq-skim obrascima. Up. V. Tãpkova-Zaimova, Tãrnovo me`du Erusalim, Rim i Carigrad (Ideàta naprestolen grad), Tãrnovska kniòvna {kola 4 (1985) 249–261; I. Boìlov, Sedem etäda poSrednovekovna istorià, Sofià 1995, 201–203.

87 \. Trifunovi}, Ogledi i prevodi, 37.88 Tekst prera|ene srpske slu`be objavila je K. Ivanovna, Arheografski prilozi 10–11,

(Beograd 1988/89), 83–106. Up. \. Trifunovi}, Ogledi i prevodi, 37.

sio u Carigradu. Pre }e biti da je kult svete carice postao popularan u despo-tovom Beogradu stoga {to je bio vaàn vladarski kult Konstantinopoqa, a usklopu ugledawa nove prestonice na Carigrad kao najva`niju utvrdu pravosla-vqa. U tom kontekstu vaqa shvatiti i spis Konstantina Filozofa, odnosno,wegovo insistirawe na despotu kao Novom Konstantinu, po~ev{i od konstrui-sawa rodoslova koji poreklo srpskog vladara izvodi od Konstantina Velikog,preko opisa despotovog osnivawa prestonice. Vaàn akcenat na{ pisac u ovomopisu stavqa na ~iwenicu da je despot u ustrojstvu svoga grada postupao œkaoravnoapostolni u svome gradu nekadaŒ.89 Konstantinov tekst pruà osnovu zarazumevawe zna~aja pohrawivawa ruke svetog cara u beogradski hram. Tako po-stepeno dobijamo ne samo sliku urbanog okvira zami{qenog kao emulacija Ca-rigrada i Jerusalima i to od sedmovrhog prostornog plana, preko {tovawa pre-stoni~kih kultova do asketskog ustrojstva dvora i vizantijskih pogleda naprirodu vladawa, ve} naziremo jedan op{tehri{}anski, odnosno op{tepravo-slavni program slavqewa dràve i vladara. U tom smislu vaqa razumeti pri-sustvo najva`nijih relikvija vezanih za Bogorodicu i Konstantina Velikog, zasv. Petku i svetiteqku-caricu, koju sastavqa~i slu`be nazivaju œhri{}animatoplom pobornicomŒ.

Odnos prema svetosti u Despotovo doba pokazuje se kao sloèn fenomen;re~ je o odnosu prema svetim prethodnicima (œsvetoj dinastijiŒ), svetom knezui roditequ, prema svetim mo{tima za{titnika, i œsvetom mestuŒ — nebeskomi zemaqskom. Re~ je tako|e, o usvajawu duge vizantijske tradicije o prestonomgradu kao slici nebeskog Jerusalima i sloènog vladarskog programa koji po-stavqa pred regnans-a zadatak posrednika izme|u dva komplementarna plana:nebeskog i zemaqskog, mona{kog i vladarskog. Na kraju, re~ je i o usvajawu ro-mejske prakse: iskustva ravnoteè izme|u prekida i kontinuiteta.90 Ona obja-{wava dva komplementarna puta u gra|ewu modela vladawa, neophodnost smenedinastija i ambivalentnost u predstavqawu kontinuiteta. Sa srodnim proble-mima suo~ila se srpska dràva pokosovskog doba. Od trenutka primawa despot-ske titule, odgovori su nalaèni u podraàvawu vizantijskom modelu.


89 Konstantin Filozof, 221.90 @. Dagron, nav. delo, 54.

Smilja Marjanovi}-Du{ani}

DYNASTIE ET SAINTETE A L’EPOQUE DE LA FAMILLE DES

LAZAREVI] : EXEMPLES ANCIENS ET NOUVEAUX MODELES

C’est au cours des deux siecles de regne de la famille des Nemanides sur letrone de Serbie que s’etablit le modele de la sainte dynastie. Apres l’extinction de lamaison regnante (1371) les pays serbes se retrouvent, avec le plein appui desautorites de l’Eglise, sous le pouvoir du prince Lazar. La mort du prince, lors de labataille du Kosovo (1389), engendre alors un nouveau type de saint–martyr. Le cultedu saint prince, dont la memoria fut soigneusement construite, est cree par l’accordentre les plus hauts cercles de l’Eglise et la regente Milica. Tous les elements duculte, y compris la translation des reliques et les nouveaux textes liturgiquespossedent une fonction non seulement sacrale mais politique bien precise : ils sontlies a la mise en place de la legitimite des successeurs du prince et a leur consolida-tion au pouvoir. La tombe du prince au monastere de Ravanica devient ainsi un ¼lieusaint½, espace sacre de premier rang, au sein duquel on celebre l’action du saint.

Toutefois, la situation dans les Balkans, apres la bataille du Kosovo, conduit a

de profonds changements dans la conception des regles dynastiques et des principesde saintete. Le culte du saint fondateur de la nouvelle famille regnante desLazarevi}, n’est plus utilise selon les coutumes en vigueur sous les Nemanides pourconsolider le principe de saintete ¼heritee½ ou ¼inherente½ aux princes. L’idee dedynastie subit d’importants changements qui ne sont pas seulement dus auxnouvelles conditions historiques mais bien a une volonte deliberee d’instaurer unnouveau modele dans la region. Le culte du saint prince se distingue alors de celuidu modele nemanide selon plusieurs elements essentiels. Jusqu’a la fin du 14e siecle,le modele nemanide, sublime par l’image des saints Simeon et Sava, etait fonde surla regle de trinome souverain-moine-saint issue de la representation de SaintJoasaph. Le prince Lazar est quant a lui celebre en tant que martyr ; la mort duprince et la decapitation par les infideles pro fidei defensione permettant ce type desanctification. La mort du prince, decrite, dans le temoignage de la victime, commeune mort pressentie et acceptee pour meriter l’empire celeste, et dont l’essencememe est celle de la souffrance de Job, est issue de la pratique de l’imitatio Christi.Ainsi le peril du combattant est-il sublime dans le recit de ses souffrances tandis quela decapitation du prince Lazar prisonnier est depeinte comme une acceptation de lamort sans resistance. Il s’agit de l’adaptation d’un modele connu de vie de saint (vi-

tae) dont on trouve des exemples analogues dans la tradition europeenne.

La consolidation sur le trone du despote Stefan (Etienne), le successeur duprince Lazar, marque la suppression progressive de la commande de nouveaux textesliturgiques. Dans les fondations de cette epoque, on ne celebre plus l’image de Lazaren tant que saint. Il semble que la nouvelle dynastie ait prefere alors plutot mettre envaleur son lien aux Nemanides que de celebrer le martyr du Kosovo. Ainsi convient-ilde distinguer sur un plan ideologique deux periodes : la periode de fondation du cultede Lazar (1389–1402) et celle du regne independant du despote (1402–1427).


C’est a la suite de la fondation du despotat, apres 1402, que commence aprevaloir dans la litterature serbe, un genre hymnographique dont les oeuvres etaientcomposees essentiellement de prieres en vue de l’aide, de la consolidation et de lasauvegarde des pays serbes sous l’egide de Stefan (Etienne) Lazarevi}. Le culte dumartyr s’enrichit alors d’elements analogues a ceux de la celebration des saintsSimeon et Sava : il se transforme en culte protecteur de l’actuel souverain et en unappel a la protection contre les infideles. Le prince Lazar, par ses qualites humaineset princieres, devient pour son heritier un modele de vertu mais l’on porte une atten-tion particuliere a ce que son culte, au niveau ideologique, ne soit pas confondu aveccelui des deux saints. A la difference de la construction ideologique etablie apres lespremiers Nemanides, il n’y a pas de trace ici de culte dynastique. Le theme de lapatrie en danger se substitue a celui de la famille regnante et les motifs plusgeneraux de la chretiente remplacent les motifs locaux.

Les transformations qui surviennent a l’aube du 15e siecle furent de grandeportee et ne concernerent pas seulement le rapport du despote au culte du saintprince et aux traditions nemanides. On entrevoit ici un changement ideologique quireleve de l’experience de Stefan (Etienne) a Constantinople et de l’influence d’ideesplus generales sur le concept de gouvernement apres la bataille d’Angora. Apres1404, lorsque les Serbes conquirent Belgrade, le devoir incombant au despote fut defonder de nouvelles capitales, tant sur le plan exterieur que sur celui du culte. Lesejour a Constantinople, l’obtention du titre de despote et l’integration a la familleimperiale ont certainement du influencer la volonte de faire de Belgrade un ¼lieusaint½ ou une nouvelle Jerusalem. La fonction essentielle de la celebration des cultesqui se deroulaient dans des lieux precis de la ville et dans lesquels le souverainparticipait officiellement tout en detenant un role central, etait de presenter leregnans aux sujets afin de recevoir, par l’intermediaire de la celebration, la hauteprotection de l’ensemble de l’Etat. Le role religieux du souverain revele ici l’aspectdavidien de la conception du pouvoir qui est lie dans son essence meme a l’ideologieimperiale. Une pratique similaire se retrouve dans la nouvelle capitale serbeconstruite sur le modele de la capitale imperiale et qui de cette faüon s’etablitcomme un ¼lieu saint½ par excellence.

Dans le processus de construction de ville-capitale, la praesentia des saintsprotecteurs incarnee en des icones miraculeuses et des reliques saintes etait indis-pensable. Le despote Stefan (Etienne) parvint a se procurer de precieuses reliques :la main de Constantin le Grand et l’icone de la Sainte Vierge acheiropoitos. Lesprooimia contenues dans plusieurs de ses chartes ou le souverain s’adresse a laSainte Vierge en tant que protectrice montre le respect particulier qu’il a envers elle.Mais le plus eloquent temoignage de cette relation reside dans le fait que la nouvellecapitale est dediee a la Sainte Vierge ou sont deposees ses reliques et ou se trouvel’icone de l’illustre Sainte. C’est de faüon analogue, qu’a la fin du 14e siecle, laprincesse Milica parvint a obtenir du sultan les reliques de Ste Petka et de SteTheophano. Dans l’office serbe dedie a Sainte Theophano, la sainte imperatrice estcelebree en tant que protectrice des pays serbes et de la capitale. Le lien du despote ace culte est particulierement mis en valeur, c’est pourquoi la vocation de la sainte aprier pour ¼renforcer la position du despote Stefan½ n’etonne pas. Il semble toutefois


evident que l’insistance a vouloir transferer les reliques et a elargir le culte de SainteTheophano en Serbie, au debut du 15e siecle, n’a pas de rapport avec la toutepremiere symbolique familiale et dynastique du culte a Constantinople. Il sembleque le culte de la sainte imperatrice prenne de l’ampleur dans la ville de Belgradegouvernee par le despote car il s’agit d’un culte de souverain important a Constanti-nople et qu’il represente, dans le mecanisme d’imitation de la nouvelle capitale surle modele de Constantinople une consolidation essentielle de l’orthodoxie.

Le biographe du despote, Constantin Philosophe, temoigne de faüon eloquentedes traditions ayant influence les transformations de la nature du pouvoir au debutdu 15e siecle. Elles concernent la presence continu de deux niveauxcomplementaires entre eux. Le premier est terrestre tandis que le second estmonastique et ascetique mais les deux se rejoignent dans l’organisation ideale dulieu saint — la capitale du despote. Ce n’est un hasard si Constantin commence sonrecit par la genealogie des Nemanides depuis le premier empereur chretien et qu’il yrattache ensuite l’histoire du prince Lazar. Il s’agit d’une introduction rhetorique quivise a renforcer les vertus du despote par une comparaison du souverain au soleil. Laconception de la biographie du souverain indique l’origine byzantine de ce motif quel’on retrouve dans les louanges rhetoriques tardives ou la comparaison dessouverains au Sol invictus est frequente. L’image meme du palais du despote a Bel-grade correspond parfaitement aux regles en vigueur sous l’Aeropagite en celebrantles principes ascetiques de devotion que l’on atteint au sein du Royaume terrestreideale et qui conditionnent le futur Royaume celeste. C’est dans un but identique quenotre auteur compare la ville de Belgrade a Jerusalem (en verite elle possede septcollines… semblable par son aspect a Sion, elle etait l’image de la Jerusalemceleste). Juste apres la description de Belgrade, Constantin depeint la constructiondu mausolee du despote a Resava, comparant de cette maniere egalement les deuxniveaux terrestre et celeste. L’insistance du parallele est visible dans la descriptionde Resava comme un pendant celeste (monastique) a Belgrade ; Resava est ¼laseconde ville possedant une route allant vers Jerusalem et qui lui est semblable½. Lapuissante composante ascetique de l’ideologie du despotat, directement issue de lapratique byzantine, est confirmee par la description que donne Constantin dudespote voulant ¼parler avec les gens du desert½.

Le rapport a la saintete, a l’epoque du despotat, apparait comme unphenomene complexe puisqu’il concerne la sainte dynastie, le saint prince et sesancetres, les saintes reliques des protecteurs et le ¼lieu saint½ — celeste et terrestre. Ils’agit aussi de l’adoption de la longue tradition byzantine de ville capitale commeemulation de la Jerusalem celeste et d’un programme de regne complexe qui place leregnans en tant qu’intermediaire entre deux niveaux. Enfin, il releve de l’heritage dela pratique des Romaioi : l’experience de l’equilibre entre rupture et continuite. Celaexplique la complementarite des deux chemins a suivre dans la construction dumodele de gouvernement, l’ineluctable changement dynastique et l’ambivalencedans la representation de la continuite. L’Etat serbe fut confronte a des problemessimilaires apres la bataille du Kosovo. En recevant le titre de despote, la reponsechoisie fut celle de l’imitation au modele byzantin.


dinastija i svetost u doba porodice lazarević - stari uzori i novi modeli

Documents