NeveROvAtNA OtkRIćA

DINOSAURUSI

NeveROvAtNA OtkRIćADINOSAURUSI

dr Djuen Giš

METAPHYSICA

O autoruDr Djuen Giš je čovek koga, pored njegovih dostignuća kao

govornika i pisca, mnogi poznaju kao istaknutog zastupnikastvaranja na debatama širom sveta. Držao je predavanja upraktično svakoj državi u SAD, i u još 30 zemalja. Dr Giš senalazi na listi “Američkih naučnika” i “Ko je ko na Zapadu”.Član je Američkog hemijskog društva, Američkog udruženja zarazvoj nauke i Američkog instituta hemičara.

Dr Giš je doktorirao biohemiju 1953. godine na Kalifor nij -skom Univerzitetu, u Berkliju. Njegovo interesovanje za pitanje“stvaranje ili evolucija” je raslo dok, 1971. godine, nije napustioApdžon kompaniju i pridružio se osoblju istraživačkog odsekanovo ustanovljenog (1970) Instituta za proučavanje stvaranja (Institute for CreationResearch). Dr Giš je od tada radio kao zamenik direktora i potpredsednik.

Naslov originala:“Dinosaurs by Design”, by Duane T. Gish, Ph.D.

Copyright: Metaphysica, Beograd

Izdavač: Metaphysyca, Beograd u saradnjisa Centrom za prirodnjačke studije

www.creation6days.comPrevod: Saša Ivanović

Dizajn korice: Vladimir JajinTehničko uređenje: Metaphysica

Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062Štampa: Topalović, Valjevo

Tiraž: 1000

SADRŽAJ

1. DeO

Svet dinosaurusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Kako nastaju fosili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Iskopavanje fosila dinosaurusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Restauracija fosila dinosaurusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Kada su živeli dinosaurusi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Porodični život dinosaurusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Da li se dinosaurusi spominju u Bibliji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Prva otkrića fosila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

2. DeO

Iguanodon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Laka kategorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Dinosaurusi sa rogovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Dinosaurusi sa pločama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Oklopljeni dinosaurusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Kljunati dinosaurusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Dinosaurusi tvrde glave i dinosaurusi nalik na papagaje . . . . . . . . . . . . 42Dinosaurusi mesožderi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Strašne kandže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Veliki biljojedi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Leteći gmizavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Morski gmizavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Nastanak dinosaurusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Preci ptica? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Arheopteriks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

3. DeO

Posledice greha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Potop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Legende o Potopu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Šta se dogodilo dinosaurusima? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Ledeno doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Dinosaurusi, zmajevi i bube . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Misteriozna stvorenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Svet dinosaurusa

Parazaurolofus

6

Majasaurus

Strutiomimus

Barioniks

Ultrasaurus

Stirakosaurus

Saltasaurus

Ankilosaurus Spinosaurus

7

Iguandon

Plateosaurus

Velociraptor

Psitakosaurus

Cintaosaurus

Lealinosaurus

Alosaurus

KentrosaurusKompsognatus

Fosil je deo životinje ili biljke koja jemrtva dugo vremena - obično hiljadegodina. Da bi biljka ili životinja postalafosil, mora da bude zatrpana gotovoneposredo posle smrti. Ako životinjaugine, a onda jednostavno leži na zemljiili pluta u vodi, nikada neće nastati fosil.

Pre svega, uginule biljke i životinje -naročito životinje - raspadaju se veomabrzo zbog delovanja bakterija iprirodnih hemijskih procesa. Drugo,postoji puno insekata, crva i životinja(koje se zovu lešinari) koje jedu uginuleživotinje. Treće, oksidacija kiseonikom uvazduhu prouzrokuje da se životinje ibiljke raspadaju. Na kraju, u vodi izemljištu nalaze se hemikalije - kao štosu kiseline - koje razlažu i rastvaraju sve,uključujući kosti i zube.

Šta se dešava sa kostima, zubima ilibiljkama kada postanu fosili? Ono što seobično dešava je da se sve u kostima ilibiljci zameni, deo po deo, mineralimarastvo renim u vodi koja se nalazi uzemlji. Dok se voda kreće kroz zemljište,nosi sa sobom različite vrste minerala -kao što su silicijum (silicijum-dioksid(SiO2)), kalcit (kalcijum-karbonat(CaCO3)) i pirit (gvožđe-disulfid, (FeS2)).Kada se kosti i zubi životinje, ili delovibiljke zatrpane u zemljištu, nakvaseovom vodom, minerali u vodi

8

kako nastaju fosili

1. Svi dinosaurusi koji nisu bili uNojevoj barci utopili su se tokomPotopa.

2. Uginula životinja je tokom Po -topa bila brzo zatrpana taloženjemmekih slojeva materijala, koji su sekasnije pretvorili u stenu.

3. Fosilizacija se odigrala dok ježivotinja ležala zatrpana dubokoispod sedimenata Potopa.

4. Kako se erozijom spirazemljište oko životinje, fosil postajeizložen.

1

2

3

4

zamenjuju sav materijal u kostima,zubima ili biljci, i postaju čvrsti kaostena. U stvari, to sada jeste stena, aliima skoro isti oblik kostiju, zuba ilibiljke koju zamenjuje. Nisu potrebnimilioni, ili čak ni hiljade godina, da binešto postalo fosil.

Neko je pronašao, u staromnapuštenom rudarskom oknu, šeširkoga je rudar izgubio 50 godina ranije.Šešir je bio tvrd kao stena. Posle ležanjana dnu okna, u vodi sa dosta minerala,šešir se fosilizovao. Mekani šešir rudaraje sada bio tvrd šešir!

Ponekad, veoma retko, životinja sebrzo zamrzne i ostaje zamrznutanekoliko hiljada godina. Na primer,mnoštvo mamuta (veliki dlakavislonovi), na Aljasci i u Sibiru, je prenekoliko hiljada godina na neki načinveoma brzo zamrznuto, a pronađeni sunedavno, pri čemu je njihovo meso jošuvek bilo dovoljno dobro za jelovukovima. Fosilne kosti hiljada životinjaizvađene su iz La Brea katranskih jama uLos Anđelesu, u Kaliforniji. Katran nijesačuvao meso ovih životinja odtruljenja, ali je sprečio raspadanje inestajanje kostiju.

Istraživanja fosila nam daju dokaze ovelikoj svetskoj katastrofi, odnosnoPotopu koji je opisan u Bibliji. Već smospomenuli da se fosil formira kada jebiljka ili životinja brzo zatrpana posleuginuća. Ako ima vremena da se polakoraspadne, neće zadržati svoj oblik ilisastav. Potop je prouzrokovaoiznenadno zatrpavanje i obezbedio jeprirodan način za fosilizovanje kostiju.

Fosili dinosaurusa i mnogih drugihživotinja pronađeni su u svim delovimasveta; mnogi su iskopani na mestima nakojima ne bi mogli da prežive sadašnjuklimu. Kako su mogli tamo da žive?Očigledno se od tog vremena desiladrastična promena klime.

Naučnici se slažu da se drastičnapromena klime odigrala u određenomvremenu u Zemljinoj istoriji, ali navode

puno različitih razloga za nju. Zastup -nici koncepta stvaranja smatraju da jePotop promenio klimu Zemlje.

Fosili dinosaurusa pronađeni suskoro svuda u svetu, od Aljaske i Sibirado Antarktika. Mnogi su pronađeni uKanadi, SAD (naročito u nekim zapad -nim državama kao što su Kolorado, Juta,Montana i Vajoming), Kini, Mongoliji,Evropi, Africi, Meksiku, Južnoj Americi iAustraliji. Ponekad se fosili višedinosaurusa pronalaze pomešani uvelikom fosilnom groblju, upravo onakokako bi se očekivalo da su bili razbacaninaokolo u velikom Potopu.

Sve što je danas ostalo da nam govorio ovim stvorenjima, koja su u prošlostipostojala na celoj Zemlji, jeste mnogofosilnih kostiju, fosilnih otisaka stopala ifosilnih jaja. Međutim, njihovopronalaženje u oblastima u kojimanijedan dinosaurus danas ne bi mogaoda živi, predstavlja dodatni dokaz zaPotop, poput onog opisanog u Bibliji.

9

Nacionalni spomenik dinosaurusa u Juti (SAD)

Kada pomislite na zakopano blago,da li zamišljate gusarski kovčeg ilipotragu za zlatom? Potraga za fosilimaje takođe lov na zakopano blago.

Paleontolozi i amateri krstare svetomtražeći novo “blago”. Reč “amater” seovde ne može stvarno primeniti.Potrebno je puno vremena i vežbe daistrenirate oko (da možete daprepoznate fosil kada ga vidite). To niizbliza nije tako lako kao što bi se moglopomisliti. Često prva stvar kojuistraživači vide može da bude samomala fosilna kost ili deo kosti koji štrči izerodovane padine ili morske litice. Kozna, možda je ta mala kost vrh repadinosaurusa roda Triceratops, ili rubvelikog fosilnog polja.

Kada razmišljamo o fosilima, običnomislimo o fosilizovanim kostima, alipostoji pet vrsta životinjskih fosila.Drugi tipovi su: otisci stopala, koproliti

(okamenjeni životinjski izmet), otiscikože i jaja dinosaurusa. Svaki od njihigra ulogu u dobijanju više podataka odinosaurusima i njihovom načinuživota.

Nekada se otkrića dešavaju slučajno,dok se grade novi putevi ili se usecaju uplaninu prolazi za železnicu, kopajurudnici, ili možda do njih dođe farmerobrađujući novu njivu.

Lociranje fosila je samo početak.Oslobađanje velikog dinosaurusa izstene u kojoj je zatrpan predstavljaposao za tim stručnjaka. Zamišljamovelike kosti dinosaurusa kao teške iizdržljive. Bile su takve dok jedinosaurus bio živ, ali one više nisukosti, to su sada fosili. Potrebno jepažljivo rukovati fosilima jer su osetljivii lako se mogu uništiti.

Iznenađujuće je da jedna od prvihstvari koju stručnjaci mogu da uradejeste da dovedu buldožere kako bi seuklonile tone stena. Ako je potrebnoukloniti velike količine stena da bi seotkrio fosil, može se koristiti čak idinamit. Kako se radnici približavajukrhkim fosilima, rade opreznije. Usledećem koraku se mogu koristiti pijucii lopate.

Iskopavanje fosila dinosaurusa

10

Čim se kosti otkriju, dok su još uvek uzemlji - započinje mapiranje. Ovaj korakje veoma značajan. Pravi se precizandijagram fosilnog lokaliteta. Svaki fosilse numeriše, meri, fotografiše i prave sebeleške.

Sve je to veoma značajno za ljude kojiće sklapati dinosaurusa. Fosili mogugodinama da čekaju u muzeju iliskladištima dok ne otpočne sklapanje.Ako informacija o fosilima nije preciznai potpuna, može biti gotovo nemogućepravilno sastaviti dinosaurusa.

Dok napreduje rad na “iskopavanju”dinosaurusa, koriste se ručni alati kaošto su dleta, čekići, četke, četkice zazube, itd. Može se koristiti i igla zauklanja nje pojedinačnih zrnca peska.U pusti nji Sahari možete jednostavnočetkom ukloniti pesak sa fosila. Zaštitnenaočare se mogu nositi da bi štitile očiradnika, a kacige su neophodne blizulitica.

Ponekad su kosti toliko male iosetljive da se ostavljaju u kamenombloku, da bi se kasnije u muzejskojlaboratoriji odvojile pod kontrolisanimuslovima.

Kada se jednom fosil izloži vazduhu ivlažnosti, počeće da propada. Da bi sefosil stvrdnuo, može se poprskatismolom, ili premazati lepkom ili lakom.

Delovi koji se polome pažljivo se lepelepkom.

Velike kosti predstavljaju posebneprobleme i sa njima se mora pažljivorukovati. Njihova težina čini da supodložne lomljenju i mrvljenju. Prvo,nešto malo više od polovine kosti seoslobađa od okolne stene. Zatim sevlažan mekani papir rasprostire prekoizložene površine da bi se zaštitila.Nakon toga se trake platna umočene ugipsani malter koriste za pokrivanjepovršine. Kada to očvrsne, ostatak fosilase oslobađa i pažljivo preokreće.Procedura se zatim ponavlja na drugojstrani. Kada gipsani omot očvrsne, fosilje spreman za transport.

Pripremanje sačuvanih fosila za putdo muzeja može predstavljati priličanposao. Veći fosili, u svojim gipsanimomotima, se možda moraju podići ukamion dizalicom. Manji fosili će seupakovati u sanduke. Ponovo se vršipažljivo beleženje. Svi fosili se morajuobeležiti, a sanduci etiketirati.

Pošto je pažljivo pripremljeno, to“blago” se tovari na kamion ili avion iprenosi do muzeja.

Druge vrste fosilnih ostataka

Otisci stopala

Koproliti

Otisci kože

Jaja i gnezda

Zadatak sastavljanja dinosaurusa odfosila iz sanduka do završenerekonstrukcije može da traje i više odpet godina.

Utvrditi kom dinosaurusu pripadajufosili je često veoma teško. Kada vidimorekonstruisani skelet u muzeju ili nafotografiji u knjizi, prilično je očiglednokojoj vrsti dinosaurusa pripada. Pošto seveoma retko pronalazi potpun skeletdinosaurusa, mora se izneti dostapretpostavki. Ne samo da nedostajudelovi skeleta, već i fosili nekoliko tipovadinosaurusa mogu biti pomešani navelikim fosilnim grobljima. To bi bilokao sastavljanje velike slagalice. Nesamo da nemate sliku na koricima kojavam može pomoći, već nema ni svihdelova, a i delovi puno slagalica mogubiti pomešani!

Kada je jednom dinosaurusidentifikovan, nedostajuće kosti semogu oblikovati od gipsa ili staklenihvlakana. Nedostajuća leva kost kuka semože oblikovati na osnovu desne kostikuka koja je pronađena. Muzeji čakmogu da naprave kalup fosila i da gadaju drugom muzeju kome je potreban.Ako ništa od toga ne uspe, može sekoristiti fosil sličnog tipa dinosaurusa.

Laboratorijski tehničari kojioslobađaju fosile iz stene i popravljajupolomljene fosile nazivaju sepreparatori. Na terenu su fosili“očišćeni” kako bi se moglitransportovati. Sada će preparatoriukloniti svaki trag stene. To je veomadelikatan posao. Ako oštete fosil na bilokoji način, može doći do grešaka prisastavljanju fosila.

Proučavajući fosile, naučnici moguda procene kako je dinosaurus biograđen, da li je stajao na dve noge, ili jehodao na sve četiri. Mogu da procenekako je životinja držala telo pri hodanjuili trčanju. Moždana čaura, očne duplje,zubi, kičma, ulegnuća za mišiće, i

koštani grebeni za koje su se prikačivalimišići, svi govore nešto značajno oživotinji. Ako je fosil izgreban,neprecizno popravljen ili nepravilnoprepariran, značajni tragovi se mogupropustiti ili pogrešno protumačiti.

Da bi se fosili očistili od neželjenestene i zaštitnih gipsanih omota, koristese različiti metodi i čitav niz alata: odpneumatskih dleta, čišćenja peskatankim mlazom gasa i finim prahom zanagrizanje, sve do jakih mikroskopa začišćenje najosetljivijih oblasti. Često sekoriste zubarski alati, uključujući brzo-rotirajuće bušilice sa dijamantskimvrhovima, slične onima koje koristezubari. Divna mala alatka je tankabušilica, čiji brzo-vibrirajući vrh prosto“jede” stenu, koja je zarobila fosil, kaoda je maslac.

Pod određenim uslovima fosil semože okupati u kiselini. Ako preparatorsmatra da ga ona neće oštetiti, fosil ćebiti potopljen u sud sa razblaženomkiselinom. Različite kiseline se koriste uzavisnosti od tipa stene u kojoj je fosilzarobljen.

Korišćenjem savremene opreme,preparatori mogu da “vide”unutrašnjost fosilnih jaja. Rentgensko iCAT skeniranje (kompjuterska aksijalnatomografija) se koriste za ispitivanjeosetljivih fosila i dobijanje vrednihinformacija.

12

Restauracija fosila dinosaurusa

Kada se jednom svi fosili očiste,reprodukuju i sakupe, započinje sledećafaza. Sklapanje prepariranih fosila uuspravnog dinosaurusa može dapredstavlja pravi inženjerski poduhvat.Prva dva problema koja se moraju rešiti(naročito za velike dinosauruse) jesuredosled kojim se fosili trebaju sastaviti ikako će skelet biti poduprt tokomsastavljanja.

Deo preparatorskog posla je većzavršen. Žičane šipke su korišćene zapotporu i povezivanje nekih fosila kakobi se mogli koristiti kao jedinstvenacelina umesto puno malih delova. Skeletmože imati stotine kostiju, tako da savranije završen rad čini posao lakšim.

Skele i žice koje vise sa tavanice mogubiti potrebne za držanje konopaca kojipodupiru velike kosti tokomrekonstrukcije. Žice, metalne šipke ilicevi se savijaju kako bi podupirale skeletživotinje, a metalni spojevi drže svezajedno. Nekada se moraju izbušiti rupeza potporu metalnom šipkom.

Nakon više meseci zahtevnog ibrižljivog rada, skele će biti pažljivouklonjene. Tada se obično vrši završnobojenje kako bi se sakrile popravke.Skelet je sada spreman za javnoizlaganje.

13

Dva čoveka su došla po prvi put davide Kanjon Kolorado u Arizoni. Svakiposmatra kanjon i izvlači zaključke otome kako je on mogao da budeformiran, na osnovu toga da li prihvatakoncept stvaranja ili evolucije. To značida svaki od njih izvlači zaključke naosnovu svojih polaznih pretpostavki.

Evolucionisti su predložili nekolikoteorija o načinu formiranja KanjonaKolorado. Među popularnijim teorijamaje bila da je Kanjon Kolorado formiralareka Kolorado svojim usecanjem.Međutim, danas su geolozi, koji imajuviše znanja o Kanjonu Kolorado, manjeskloni da veruju u tu teoriju.

Geolog dr Stiv Ostin (Steve Austin) jeproveo više godina proučavajući KanjonKolorado. Pronašao je dokaze kojipodupiru teoriju da je ovaj kanjonformiran probijanjem velikih prirodnihbrana koje su držale ogromna jezera.

Zastupnici koncepta stvaranja smatrajuda je voda, koju su te brane zarobileubrzo posle Potopa, erodovala KanjonKolorado. Voda je usecala sedimentneslojeve za koje se smatra da sunataloženi tokom Potopa.

Ako su ta drevna jezera zaista posto -jala, prekrivala bi veliki deo “visoravniKolorado” (velike ravne oblasti Jute,Kolorada, Arizone i Novog Meksika).Jezera su lako mogla da prekrivajuoblast od više od 80.000 km2 i da sadrže12.500 kubnih kilometara vode.

Naučnici znaju da uragan, poplava iliplimni talas mogu da učine više za jedansat ili dan nego obični prirodni procesiza hiljadu godina. Da li možemo dazamislimo šta bi poplavne vode tihogromnih jezera učinile?

Kada pokušamo da procenimo prekoliko vremena su živeli dinosaurusi, naraspolaganju imamo samo dokaze kojipostoje danas. Moramo da uzmemofosile dinosaurusa, da razmotrimo svečinjenice koje o njima možemo dapronađemo i izvučemo zaključke naosnovu što je moguće više podataka.

14

kada su živeli dinosaurusi?

Jedan deo podataka predstavljajustene u kojima pronalazimo fosiledinosaurusa. Pitanje je - koliko su stenestare? Po teoriji evolucije, stene mogu dabudu stare više miliona godina. Kadapronađete kost dinosaurusa, uopšte nijeočigledno koliko je ona stara. U stvari,veoma je teško uopšte pretpostaviti.Kada naučnik-evolucionista tvrdi da jestarost određenog fosila nekolikostotina miliona godina, on zasniva tupretpostavku na starosti stene u kojoj sefosil nalazi. Starost stene se zauzvratprocenjuje poređenjem sa sličnimstenama kojima je starost procenjenakorišćenjem metoda merenja količineradioaktivnih elemenata. Postoji dobarrazlog da naučnici budu skeptični upogledu tih metoda merenjaradioaktivnih elemenata, jer često dajunepouzdane rezultate.

Evolucionisti takođe veruju da se sta -rost stene može odrediti pretpostav lje -nom starošću fosila koji se nalazi u njoj.To se naziva “kružno zaključivanje”(fosil je veoma star jer je stena u komese na lazi veoma stara, a stena je veomastara jer je fosil u njoj veoma star).Ta kođe se pretpostavlja da su bilipotrebni milioni godina za formiranjenekih slo jeva sedi mentnih stena.

Uniformizam je verovanje da jesadašnjost ključ za razumevanjeprošlosti i da su se geološki procesiobično odvijali istom stopom kojom seodvijaju danas. Evolucionisti veruju dasu lokalne poplave, vulkanska dejstva idrugi slični događaji dovoljni zaobjašnjenje današnjeg izgleda Zemlje.

Zastupnici koncepta stvaranja,nasuprot tome, smatraju da jekatastrofizam bolje objašnjenje zageologiju Zemlje, to jest da su mnogegeološke promene načinjene tokomiznenadnih i katastrofičnih događaja.

Nojev Potop, opisan u Bibliji, jesvakako bio događaj katastrofičnihrazmera! Potop koji je zahvatio celunašu planetu i događaji tokom njegapromenili su lice Zemlje na takav načinkoji bi morali da vidimo danas.

Dr Ostin smatra da je, razmatrajućisve dokaze, “razumno misliti da su fosilii stene mogli da se formiraju brzo, presamo nekoliko hiljada godina. Moždajoš uvek nemamo sve odgovore, alinikada nisam našao ništa što bi menavelo da sumnjam u istorijski izveštajzapisan u Bibliji.”

15

Da li i danas ima živih dinosaurusa?To je zanimljivo pitanje, i možete raču -nati da će ono pokrenuti intere santanrazgovor svaki put kada se spomene.

Ako su dinosaurusi zaista živeli preoko 70 do 225 miliona godina, kao štoevolucionisti predlažu, bilo bi priličnoteško pretpostaviti da dinosaurusi jošuvek postoje. Ali, ako je Zemlja starasamo nekoliko hiljada godina i ako supo dve životinje od svake vrste preživeleu Nojevoj barci, onda je moguće da jemali broj mogao da opstane do danas.

26. aprila 1890. godine pojavio sečlanak u listu Tombstone Epitaph koji jezapanjio i najskeptičnije čitaoce.

Prema izveštaju, dva čoveka su jahalau pustinji van Tombstona, u Arizoni,kada su pogledali naviše i videliogromno leteće stvorenje kako jedrivazduhom, ispruženih nogu,pripremajući se za sletanje. Konji i ljudisu bili izbezumljeni od straha.

Da li bi to mogla da bude “gromptica” iz indijanskih legendi? Plemenaameričkih indijanaca od Aljaske doMeksika imaju legende o džinovskimletećim čudovištima. U svim legendamaje bilo zajedničko spominjanje ogromneveličine i snage ovih stvorenja. Za

grmljavinu se govorilo da je bukanjegovih krila pri letu, a Indijanci suverovali da je cepalo oblake prolazećikroz njih i donosilo kišu.

Kada su ti kauboji bliže pogledali ovoleteće stvorenje na tlu, bili su zapanjeni.Pored velikih krila, imalo je dugačko,vitko telo sa velikim kandžama nastopalima i prednjem delu krila. Rekli suda je njegova dva i po metra duga glavabila slična aligatorovoj, sa ustima punimzuba, ali je imalo velike isturene oči.

Kaže se da su ga ljudi ubili i isekli vrhkrila kao trofej. Krilo stvorenja jepredstavljalo glatku, čvrstu membranu -kao kod šišmiša.

Da li je ovo bila istinita ili samoizmišljena priča novinskog izveštača izmalog grada posle posete prevelikombroju kafana? Mislim da bi većina ljudipretpostavila da je to samo maštarija.Međutim, opis veoma odgovara letećimgmizavcima iz familije Pteranodon.Naročito odgovara opisu fosilakvecalkoatlusa (letećeg dinosaurusa)pronađenog 1972. godine u Teksasu.

Ta dva kauboja su možda pre neštoviše od sto godina ubila poslednjegživog letećeg dinosaurusa. To je maloverovatna priča, ali ko zna?

16

Svi su čuli za čudovište iz Loh Nesa,sa nadimkom Nesi, i svi imaju mišljenjeo tome da li Nesi stvarno postoji.

Loh Nes je jezero na severu Škotskedugačko 40 km, hladno 5,5o C, veomaduboko, preko 280 metara. Ovo jezeroje, kao i mnoga druga, vodenimputevima povezano sa morem.

Neki naučnici veruju da Nesi isrodnici rekom Nes putuju izmeđuSevernog mora i jezera Nes, kako bi sehranili ribom koja se seli iz reka i jezerau more, i obrnuto. Jedan od razlogazbog koga je toliko teško videti bilo šta ujezeru jesu sitne čestice tresetnog muljarastvorenog u vodi.

Ozbiljno naučno istraživanje jekonačno otpočelo oktobra 1970. godine,kada je grupa naučnika ispitivala LohNes sonarom visoke frekvencije. “Neštomasivno” je prošlo pored zraka sonara,a 10 minuta kasnije “slični, ali većiobjekti su registrovani sa veće razdalji -ne”. Dve godine kasnije je započelo jošintenzivnije istraživanje i imalo sličnerezultate. Dole se nešto nalazi, ali šta?Godine 1975. snimljena je neverovatna(ali mutna) podvodna fotografija nečega

za šta neki veruju da je Nesi. Na osnovute fotografije, pojavljivanja iznad vode, idrugih fotografija, neki ljudi veruju da jeNesi Elasmosaurus (vrsta dinosaurusa).

Da li je planeta Zemlja u potpunostiistražena? Ne sasvim. Čak i u dobasatelitskih snimaka još uvek postojipuno oblasti o kojima malo znamo. UNdoki regionu severnog Kongoa postojioblast u koju je čovek retko zalazio. Onapredstavlja sedam i po miliona jutaraguste džungle i opasne močvare u kojusu čak i pustolovni pigmeji retko zalazili.

To je dom životinje koju pigmeji zovu“Mokele Mbembe”. Opisali su je kaosmeđe-sivu životinju, glatke kože,mnogo veću od slona, sa “veoma dugimrepom, moćnim kao kod krokodila”.

Kada su im pokazane slike punorazličitih životinja, odabrali su životinjenalik na apatosaurusa (jedna vrstadinosaurusa), kao one koje najviše ličena Mokele Mbembe.

Mali broj ljudi je imao hrabrosti da seuputi u džunglu i močvare kako bipokušali da pronađu dokaz da zaistapostoji takvo živo stvorenje. U džunglimogu da ostanu samo kratko, zbogograničenih viza, meteoroloških prilika,ce-ce muva i drugih teškoća.

Ako te životinje nalik na dinosaurusepostoje, nadamo se da će naći neku, prenego što poslednja od ovih životinjanestane.

17

Možemo da posmatramo životinjekoje žive danas i da znamo šta vole dajedu, kako se razmnožavaju, i da li žive urupama u zemlji ili u gnezdima visokona drveću. Daleko je teže utvrditi iste tečinjenice, ako ne postoje živi primercikoji bi se mogli posmatrati.

Kada su fosili dinosaurusa prvi putpronađeni, predložene su mnoge ideje uvezi njihove prirode. Bilo je poznatomalo činjenica, pa su sve ideje izgledalepodjednako dobre. Godine 1922, nači nje -no je veliko otkriće. U oblasti FlejmingKlifs u pustinji Gobi (u Mongoliji)pronađena su jaja dinosaurusa.

To su bila jaja prilično malog, 2 metradugog dinosaurusa zvanog Protoceratops.Naučnici su konačno znali da su barneki dinosaurusi polagali jaja. MajkaProtoceratops je polagala jaja u gnezdokoje je bilo malo više od rupe u zemlji.20 cm duga jaja su bila izduženogoblika, poređana u krugu i usmerena odcentra kruga.

Preko 30 jaja je pronađeno u svakomod nekoliko gnezda. Možda je više ženkidelilo isto gnezdo. Mladi dinosaurusi suverovatno ostajali veoma blizu svogdoma dok su odrastali, jer su fosili svihveličina - od tek izleglih do odraslih -pronađeni u blizini gnezda.

Možemo da nađemo fosilne dokaze oroditeljskoj zaštiti mladih. Pronađeni sufosilni ostaci odraslog protoceratopsa uzagrljaju u smrtonosnoj borbi samesojedom velociraptorom.

U Montani je 1978. godine došlo doveoma interesantnog otkrića.Pronađeno je gnezdo dinosaurusa ukome su nađena ne samo fosilna jaja,već i kosti fosilizovanih mladunaca. Timladunci su bili preko 90 centimetaradugi i 30 centimetara visoki. Veruje seda su bili oko mesec dana stari.

Dinosaurusu koji je položio ta jaja jedato ime Maiasaura što znači “dobramajka gušter”. To su bili veliki, do 9 m

dugi, biljojedi, kljunati dinosaurusi. Dinosaurusi Maiasaura su odgajali

svoje bebe u obdaništima. Gnezda subila blizu jedna drugih, oko 7 m udaljena,tako da su roditelji mogli da pomažujedni drugima u čuvanju beba.

To nisu bila mala gnezda kakva pravekokoške. To su bile humke od zemljeprečnika 180 do 210 cm. MajkaMaiasaura bi skupila zemlju na gomilu,a zatim u sredini izdubila 90 cm dubokurupu u obliku činije. Nijedno od jaja nijemoglo slučajno da ispadne iz takodubokog gnezda!

Smatra se da bi majka prekrila gnez -do vegetacijom i pustila da sunce i biljkeu truljenju zagrejavaju jaja. Krokodilidanas inkubiraju svoja jaja na isti način.Majka Maiasaura je najvero vatnijeležala pored gnezda kako bi čuvala svojebebe od grabljivaca i kako ih drugidinosaurusi ne bi slučajno nagazili.

Veruje se da, pri izleganju, bebe nisubile dovoljno razvijene da napuštajugnezdo i same love hranu. MajkaMaiasaura je donosila hranu mladima(videti ilustraciju) do jedne ili dvegodine starosti.

Mladunčad je rasla toliko brzo - od 40do 150 cm za samo godinu dana - daneki naučnici veruju da su možda bilitoplokrvne životinje.

Kako se sprovodi više istraživanja,ideje i teorije o dinosaurusima semenjaju. Ranije su svi verovali da su svidinosaurusi bili hladnokrvni i tromi,naročito kada je temperatura bila niža.Sada, kako naučnici detaljnije istražujuanatomiju dinosaurusa, pronalaze nekesličnosti između dinosaurusa isavremenih sisara.

Neki naučnici sada smatraju da sumožda lovili u grupama, živeli ukolonijama, i bili veštiji, brži i pokretnijinego što se ranije verovalo. Međutim,pokušaji otkrivanja ponašanja naosnovu fosila su teški i sumnjivi.

18

Porodični život dinosaurusa

Majasaura

19

Znamo da je Bog stvorio dinosauruse,jer je On stvorio sve žive organizme. Bogje stvorio čoveka i dinosauruse šestogdana stvaranja. Istorijski izveštaj uBibliji kaže:

“Potom reče Bog: Nekazemlja pusti iz sebe dušežive po vrstama njihovim,stoku i sitne životinje i zverizemaljske po vrstamanjihovim. I bi tako. I stvoriBog zveri zemaljske povrstama njihovim, i stokupo vrstama njezinim, i svesitne životinje na zemlji povrstama njihovim. I videBog da je dobro. Potomreče Bog: Da načinimočoveka po svom obličju,kao što smo mi, koji će bitigospodar od riba morskih iod ptica nebeskih i od stokei od cele zemlje i od svihživotinja što se miču pozemlji.”

(1. Knjiga Mojsijeva 1,24-26)

Ako je Bog stvorio dinosaurusezajedno sa svim drugim životinjama,zašto onda nigde u Bibliji ne nalazimoreč “dinosaurus” ? Odgovor jejednostavan. Biblija je prevedena na našjezik davno, ali su fosili dinosaurusaotkriveni tek nedavno i reč “dinosaurus”nije postojala do 1840. godine.

Iako Biblija ne koristi reč “dinosaurus”,ona opisuje životinju koja je sigurno biladinosaurus. Izveštaj o tome se nalazi uKnjizi o Jovu, u 40. poglavlju:

“A gle, behemot, kojegasam stvorio s tobom, jedetravu kao vo. Gle, snaga muje u bedrima njegovim, isila mu je u pupku trbuhanjegova. Diže rep svoj kaokedar, žile od jaja njegovih

spletene su kao grane. Kostisu mu kao cevi bakarne,zglobovi kao poluge gvoz -dene. On je prvo izmeđudela Božjih, Tvorac njegovdao mu je mač. Gore nosemu piće, i sve zverje poljskoigra se onde. U hladu leže,u gustoj trsci i u glibu.Granata drveta zaklanjajuga senom svojim, i opko lja -vaju ga vrbe na potocima.Gle, ustavlja reku da neteče, uzda se da će ispitiJordan gubicom svojom.Hoće li ga ko uhvatiti na očinjegove? Zamku muprovući kroz nos?“

(Knjiga o Jovu 40,11-19)

Neki ljudi su predlagali da je to bićekoje Biblija naziva “behemot” bilo slon.Ali, da li ste ikada videli rep slona? Repslona svakako ne izgleda na veliko drvokedar, zar ne? Pored toga, behemot jebio toliko veliki da je mislio da može dapopije reku, čak i reku Jordan, i to bezžurbe! Da li ste ikada videli tolikovelikog slona? Danas nema životinje naZemlji koja bi bar donekle bila velika izatrašujuća kao behemot opisan uBibliji. Međutim, kao što ćemo videti,opis behemota veoma zvuči kao neštošto bismo očekivali od apatosaurusa, ilimožda velikog brahiosaurusa, ili nekogdrugog velikog dinosaurusa.

Prema tome, Biblija nam dajeinformaciju da su ljudi i dinosaurusizaista živeli u isto vreme, pre punovremena, jer u Knjizi o Jovu nalazimodobar opis dinosaurusa. To nam kaže dasu ljudi u ta drevna vremena, poslevelikog Nojevog Potopa, i dalje znali zadinosauruse.

Knjiga o Jovu nam govori o još jednojvelikoj životinji - zvanoj “levijatan” -koja je živela u vodi. Knjiga o Jovu 41 -svih 25 stihova - opisuje veoma

20

Da li se dinosaurusi spominju u Bibliji?

zastrašujuću zver. Ti stihovi govore oživotinji koja se ne može uhvatiti, koju jeveoma teško ubiti, i ako se jednomborite sa njom, nećete želeti da toponovo pokušate. Sam pogled na njuizaziva toliko straha da ljudi postajuizbezumljeni. Levijatan se ne boji niljudi ni drugih životinja. O njemu će seponovo govoriti u nastavku ove knjige.

Kada je Jov živeo? Pošto opisujedinosauruse, bilo bi od pomoći da gastavimo u određeni vremenski period.

Ne dobijamo tačan datum za Knjigu oJovu, ali imamo nekoliko tragova.Smatra se da je Knjiga o Jovu najstarijaknjiga u Bibliji, osim prvih 11 poglavlja1. knjige Mojsijeve.

Verovatno je živeo pre Mojsijevogvremena, pošto se ne spominju Desetzapovesti ili Mojsijevi zakoni.

Većina naučnika smešta Jova oko2.000 godina pre naše ere, ali posleNojevog Potopa, i to pre nego što suizgrađeni veliki gradovi.

Životinje opisane u Knjizi o Jovu subile žive posle Potopa. Nijedandinosaurus, koliko je zasad utvrđeno,nije opstao do danas. Levijatan, moždazmaj iz brojnih legendi, verovatno nijepreživeo do danas. Na osnovu čitanjazapisa iz Biblije i proučavanja fosilaimamo dobre informacije o prirodi,strukturi i načinu života ovih veomaneobičnih i neverovatnih stvorenja.

21

Prva otkrića fosila

Zub iguanodona

22

Zub sa kojim je sve započelo Dr Gideon Mentel, lekar koji je živeo

blizu Oksforda u Engleskoj voleo je dasakuplja fosile. Njegova žena, Meri, jedelila njegovo zanimanje za fosile, i onisu često išli da ih traže.

Jednog dana, u proleće 1822. godine,Meri se vozila u kočiji sa njim dok je išaodo pacijenta. Dok je njen suprug bio sapacijentom, ona je krenula u šetnju.Zapazila je ono što je izgledalo kao velikizub. Pokazala ga je mužu čim je izašao.Nikada ranije nije video ništa slično.

Dr Mentel je nastavio da traži jošfosila na mestu na kome je njegova ženapronašla zub. Pronašao je ne samo jošzuba, već i nekoliko fosilnih kostiju.Shvatio je da su bile drugačije od biločega što je do tada video. Obratio se ženirečima: “Mislim da si pronašla ostatkeživotinje nepoznate nauci.”

Pošto nije imao predstavu kakva je tobila vrsta životinje, poslao je kosti i zubeŽoržu Kivijeu, poznatom francuskomnaučniku i stručnjaku za fosile.Međutim, ovog puta je čak i stručnjakpogrešio. Mislio je da su zubi pripadalidrevnom nosorogu, a kosti izumrlomnilskom konju.

Nedugo zatim, Dr Mentel je pokazaozube nekom ko je bio upoznat saiguanom, gušterom koji živi u Meksiku iJužnoj Americi. Iako su fosilni zubi bilidaleko veći, njegov prijatelj je rekao dasu veoma ličili na zube iguane. DrMentel je shvatio da je pronašao ostatkezadivljujuće nove vrste životinje,džinovske biljojedne životinje nalik nagmizavca. Dao joj je ime Iguanodon(“iguanozub”) (više na stranama 24-25).

U otprilike isto vreme otkrivene suneke fosilne kosti i zubi velikemesojedne životinje nalik na gmizavca.Stvorenju je dato ime Megalosaurus(“džinovski gušter”).

Od tada, svet nauke više nije bio isti.

Ime “dinosaurus”Ričard Oven, jedan od najvećih

engleskih istraživača anatomije, 1840.godine je pažljivo proučavao kostimegalosaurusa i iguanodona i došao dozaključka da ne liče na kosti bilo koježivotinje koja danas živi. Mislio je daone trebaju da se smatraju novimredom životinja. Dao im je zajedničkoime “dinosaurus” što znači strašnigušter (deino = strašan, sauros = gušter).

Ratovi oko dinosaurusaIako su najraniji fosili otkriveni u

Evropi, nastalo je veliko uzbuđenje kadasu nove vrste fosila pronađene na za pa -du Amerike. Dva Amerikanca, OtnijelMarš (Othniel Marsh) i Edvard Koup(Edward Cope), 1870. godine su započeli“ratove oko dinosaurusa” kako bi videliko može da pronađe najbolje fosile.

Otnijel Marš je bio imućan čovek kojije voleo fosile. Bio je profesor pale onto -logije (nauka o fosilima) na UniverzitetuJejl, i koristio je svoj novac da pomažeuniverzitetu, kao i za lov na fosile.

Edvard Koup je takođe bio bogat.Počeo je da pravi beleške o fosilima sasvojih šest godina. Svoj prvi naučni radje objavio sa 18 godina, a sa 24 godine jepostao profesor zoologije (nauka oživotinjama) na Heford Koledžu.

Ova dva čoveka su izvesno vreme biliprijatelji, ali su uskoro postali ogorčenirivali zbog želje svakog da postanepoznat kao najbolji lovac na fosile usvetu. Svako je slao timove na zapad zapronalaženje novih fosilnih slojeva. Tiljudi su načinili mnoga fosilna otkrića uMontani, Vajomingu i Koloradu. Timovisu špijunirali jedni druge, obmanjivalijedni druge o tome gde će iće dalje, igeneralno sprovodili “rat” koji su njihovišefovi započeli na istoku.

Danas znamo daleko više odinosaurusima nego što su oni znali1870. godine, ali je i danas podjednakouzbudljivo pronaći dinosauruse kao i uprvim danima njihovog otkrića.

23

Iguanodon je postao jedan od naj po z -natijih dinosaurusa, jer je bio jedan odprvih za koga je, na osnovu fosilnih os ta -taka, shvaćeno da se radi o dinosau rusu.Bilo je to pre više od 150 godina. Već smospomenuli ženu dr Mentela (strana 23)koja je pronašla zub džinov ske biljojed neživotinje nalik na gmiza v ca koja jeprepoznata kao džinovski guš ter i kas ni jenazvana Iguanodon. Dr Mentel je na po -menuo da su zubi bili listasti, što je pot -vr dilo da se ishrana životinje sasto jala odrazličitih vrsta biljaka.

Do tada niko, osim veoma drevnihljudi, nije znao da su dinosaurusi ikadapostojali. Pronađeno je samo nekolikofosilnih kostiju dinosaurusa, i nekolikofosilnih ostataka je viđeno. Za najranijenalaze se smatralo da predstavljaju kostivelikog slona ili druge krupne životinje, aza troprste ostatke stopala se smatralo daih je načinila džinovska ptica.

Naučnici nisu bili u stanju da tačno od - rede kako su Iguanodon i drugi dino sau -rusi stvarno izgledali jer su pronašli samodelove skeleta. Kada je oštra kost nalik nakljun prvi put pronađena sa fo silnimdelovima iguanodona, pretpo stav ljalo seda je predstavljala deo nosa živo tinje(slika u krugu). Neki naučnici su sma tralida je to bila neka vrsta velikog nosoroga.

Godine 1877, zapanjujuće otkriće po -moglo je naučnicima da utvrde kako jeIguanodon stvarno izgledao. Neki rudarisu pronašli na gomili fosilizovane skele teviše od 30 iguanodona zakopanih nadubini od oko 300 metara u rudniku ug ljau jugozapadnoj Belgiji. Date su mno gepretpostavke o tome kako je sve ove di -no sauruse zatekao iznenadan kraj, za jed -no sa fosilizovanim biljkama koje su sepretvorile u ugalj. Sasvim lako je veli kiNojev Potop mogao da bude taj koji jeprouzrokovao njihovo zatrpavanje.

Na osnovu fosilnih nalaza u bel gijs -kom rudniku uglja, naučnici su bili ustanju da bolje shvate veličinu i različitedelove iguanodona. To je bio veliki di -nosaurus čije su snažne, kratke prednje

24

Porodica: Iguanodontidae (iguanozubi)

Iguanodon

Fosilna nalazišta:SAD (Arizona, Montana, Oklahoma,Teksas), Afrika, Evropa, Mongolija,Australija.

Ishrana:Biljke i drveće

Zanimljivi podaci:n Kandže umesto palaca, verovatokorišćene za:

- odbranu od grabljivica- pomoć pri ishrani- parenje

n Fosilni ostaci stopala pronađeni suna Antarktiku.n Usta u obliku tvrdog kljuna bezprednjih zuba - zubi za žvakanje suse nalazili u zadnjem delu usta.n Skeleti krda iguanodona su izloženiu Kraljevskom institutu prirodnihnauka u Belgiji.

Iguandon

noge verovatno korišćene više kao ruke,sa kandžama nalik na kopita na kraje vi -ma prstiju. Ti fosili su takođe otkrili da jekupasti šiljak (za koji su ljudi prvobitnopretpostavljali da se treba postaviti nanos) u stvari bio palac na njegovoj ruci!Fosilizovani kosturi su bili toliko potpu nida se mogla sastaviti cela životinja.

Pošto je pronađeno tako puno fosilazakopanih zajedno, veruje se da suživotinje verovatno živele zajedno ukrdima. Fosili su ukazivali da su ženkebile manje od mužjaka.

Naučnici danas znaju da su različitevrste iguanodona takođe varirale poveličini. Težina je varirala od 1 do 5 tona.Manje životinje su možda bile 4,5 metradugačke, ali je dužina nekih većihiznosila i do 10 metara. Mogli su da buduvisoki i do 5 metara. Naučnici se sadauglavnom slažu da su iguanodoniverovatno stajali na dve snažne zadnjenoge i stopalima, ali su svakako mogli datrče na sve četiri noge kada su morali.

Njihova čeljust je sadržala bezubikljun u prednjem delu, i puno grebe nas -tih zuba u predelu obraza. Takvi zubi subili korisni za mrvljenje listova i gran či cabiljaka. Veliki džepovi unutar vilica su imomogućavali da skladište hranu koju ćekasnije na miru da žvaću.

Neki od njihovih otisaka stopala suiznosili i do pola metra u dužinu.Međutim, zanimljivo je da nematraga velikog repa koji se vukaopozadi. Rep iguanodona severovatno držao u vazduhu ikoristio za protivtežu kada jehodao ili trčao. Zbog svojekrupne građe, verovatno nijetrčao brzo.

Iguanodon pripada podreduOrnithopoda (stopala nalik naptičja), ali snažne, teškebutine koje su taptičja stopalanosila su biledokaz da to nijebila nežnaživotinja nalikna pticu.

n Iguanodon

25

Dinosaurusi određene grupe sesmatraju lakom kategorijom, ili bantamkategorijom, jer su po veličini bilimnogo manji od drugih dinosaurusa.Neki od ovih dinosaurusa sagmizavačkom karlicom su bili veliki kaonoj; drugi nisu bili veći od petla ilimačke. Svi su bili dvonožci (bipedi), štoznači da su hodali na dve noge.

Podokesaurus - što znači “brzonogigušter” - je bio dugačak oko 90 do 150centimetara i visok oko 60 centimetara.O ovoj životinji se malo zna, sem da jepripadala porodici celofisida koja je jelavelike insekte, manje guštere i drugemale životinje. Podokesaurus je imaodugačak, savitljiv vrat - veoma pogodankada je potrebno dosegnuti hranu kojase nalazi na nezgodnom mestu - i tanakrep koji je koristio za ravnotežu pritrčanju.

Mali Compsognathus je bio najmanjimeđu grabljivcima iz lake kategorije.Težak oko 3 kg, nije bio veći od petla ilimačke. Ova stvorenja su verovatnotražila hranu u okolini na zemlji, kao štoto danas čine kokoške. Opremljenadugačkim, vitkim nogama, mogla subrzo da se kreću jureći velike insekte ilimale gmizavce.

Struthiomimus znači “imitator noja”,pošto je verovatno ličio na noja više oddrugih (strana 64). Bio je visok 1,8 do 2,4metara, imao malu glavu na vrhu dugogtankog vrata i duge, vitke noge koje subile veoma moćne.

Nije imao zube, ali je Struthiomimussvakako mogao da koristi svoj kljun zahvatanje crva, insekata i guštera. Poštonije mogao da ih žvaće, verovatno ih jegutao. Verovatno je jeo i biljke i voće.Dugačke kandže na njegovim moćnimprednjim nogama su mogle da budukorišćene za iskopavanje jaja drugihdinosaurusa koja je verovatno jeo.

Kratko telo i rep dug 90 centimetaranisu obezbeđivali jaku odbranu

Laka kategorija

Porodica: Coelophysidae (šuplji oblici)

PodokesaurusCompsognathidae (lepe vilice)

CompsognathusOrnithomimidae (imitatori ptica)

StruthiomimusOviraptoridae (kradljivci jaja)

OviraptorTroodontidae (zakrivljeni zubi)

Troodon

Fosilna nalazišta:SAD (Nju Džersi, Jugozapad),Istočna Evropa, Francuska, Kina,Kanada (Alberta), Južna Mongolija

Ishrana:Meso

Zanimljivi podaci:n Skelet Compsognathus-a koji jepronađen u Nemačkoj imao jeguštera u stomaku, koji je takođebio fosilizovan.n Struthiomimus je verovatno biobrži od trkačkog konja.

26

strutiomimusu, ali su mu najboljuodbranu predstavljale njegove snažnenoge i njegova brzina.

Oviraptor, što znači “kradljivac jaja”,je nasledio svoje ime od prvog primerkapronađenog u pustinji Gobi u Mongoliji(1922). Njegove kosti su pronađene sagnezdom velikih jaja dinosaurusa;njegova slomljena lobanja je mogla dabude posledica toga što ga je majkadinosaurus uhvatila na delu dok je kraonjena jaja!

Imao je veliki mozak, ali manju glavui kraći kljun od životinja nalik na nojeve.Iako mu je kljun bio bez zuba, imao jesnažne vilice i dva oštra šiljka koja su sepružala od gornjeg dela njegovih usta,verovatno korišćena za razbijanje jaja ilimalih kostiju ili drugog plena pre negošto bi ga pojeo.

Reč Troodon, koja znači “zakrivljenizub”, je prvo pripisana neobičnomzubu, ali dugo vremena nije bilo sigurno

kojoj su životinji takvi zubi pripadali. Joštakvih zuba je otkriveno 1980. godine uMontani uz ostatke dinosauruskihgnezda, jaja, mladunaca i skeleta upunoj veličini.

Verovatno najistaknutijakarakteristika jesu njegovi zubi. Oni suprilično ravni sa strane, uz zakrivljenenazubljene ivice napred i pozadi, iraspoređeni su na veomatankoj viličnoj kosti.

Zbog njegove brzine ispretnosti, nazvan jegepardom međudinosaurusima.

27

n Strutiomimus

c Oviraptor

<Troodon

p Kompsognatus

· Podekesaurus

Porodica ceratopsida, ili “rogatihlica”, predstavljala je nosoroge davnihvremena. Ovi teški četvoronošci su imalikratke vratove i velike glave, i lako suprepoznavani po rogovima na licu inaborima oko vrata ili na zadnjem deluglave. Nabori su varirali po veličini iobliku, obično sa šupljim delovima, ili“prozorima”, prekrivenim kožom ucentru.

Iza papagajskog kljuna su se nalazilioštri zubi u predelu obraza i moćnevilice pričvršćene za kost nabora.Njihova masivna tela su bila duga od 1,8do 9,1 metara, sa nogama nalik nastubove i kandžama nalik na kopita.

Tokom ranih 1900-tih, iskopavanja ukanadskoj oblasti reke Crveni jelen (RedDeer River), na severozapaduSjedinjenih Američkih Država, i južnosve do Meksika, donela su stotine fosilaceratopsida. Ostaci ceratopsida supronađeni samo u Severnoj Americi isada se puno zna o njima.

Triceratops je bio zadivljujućidinosaurus sa “trorogim” licem.Ceratopsidi sa kratkim naborom suobično imali samo jedan dugačak rog nanosu i šuplje prostore, ili prozore, nanaboru, ali je nabor triceratopsasačinjavala teška čvrsta kost, a njegovrog na nosu je bio kratak i debeo.Neposredno iznad očiju su se pružaladva masivnija roga - dugačka do jednogmetra - koja su se krivila ka napred.Kakav zastrašujući prizor!

Prva cela lobanja triceratopsa jepronađena 1888. godine na ranču uVajomingu. Bila je duga 2,1 metar. Odtada je pronađeno na stotine kostiju štoje ukazalo da je bio dug oko 9 metara ioko 3 metra visok, težeći oko 6 tona -veličine kamiona. Velika stopala isnažne noge podupirale su ovočudovište.

Iako je verovatno mogao da juriša kaonosorog kada je bio ugrožen, naročito

Dinosaurusi sa rogovima

Porodica: Ceratopsidae (rogata lica)

EucentrosaurusMonocloniusStyracosaurusTorosaurusTriceratops

Fosilna nalazišta:Alberta, od Kanade do Meksika

Ishrana:Biljke

Zanimljivi podaci:n Kretali su se u velikim krdima.n Verovatno su koristili rogove zazastrašivanje neprijatelja iodbranu.n Neki paleontolozi smatraju da subili u stanju da trče veoma brzo -do 65 km/sat.

28

od tiranosaurusa koji je možda loviotriceratopse, smatra se da je običnobezbrižno boravio u krdu sa drugimpripadnicima sopstvene vrste i grickaolistove palmi bezubim kljunom; zatim jelagano žvakao obrok kutnjacima, nalikna makaze, u jakim viličnim kostima.

Eucentrosaurus, što znači “gušterdobro opremljen rogovima”, nazivan jeCentrosaurus do 1989. godine.Pronađeno je veliko krdo zajednozatrpano u Kanadi. Jedan zapis navodida su neke kosti bile “polomljene iizgažene kao da je došlo do stampeda...u pokušaju da se pređe razbesnela reka”- možda veliki Nojev Potop?

Ovaj ceratopsid srednje veličine bio jedug oko 6 metara i odavao jezastrašujući utisak sa jednim dugačkimšiljkom na nosu i puno malih klinovaduž ivice kratkog nabora. Dva velikašiljka su se krivila sa vrha nabora prekošupljih delova.

29p Triceratops

Monoclonius je bila “jednoroga”životinja koja je takođe pripadala grupisrednje veličine sa kratkim naborom.Njegov nabor je imao samo malekoštane kvrge i nije bio tolikospektakularan, ali su mu dugačak šiljatrog na nosu i veoma velika glava - oko 2metra od vrha nosa, nalik na kljun, dokraja nabora - verovatno davalizastrašujući izgled.

Styracosaurus je nazvan “gušter sašiljcima” zbog dugačkih šiljaka koji sustajali na zadnjem kraju njegovogkratkog nabora. Verovatno se razmetaosvojom masivnom glavom kada je želeoda kontroliše krdo ili kada je pokušavaoda privuče partnera. Pošto je nekolikorogatih dinosaurusa bilo toliko slično,neki naučnici su se čak pitali da li sudinosaurusi sa ukrašenijim naborima ustvari predstavljali mužjake iste vrste.Uprkos kitnjastom naboru, njegov velikirog na nosu je verovatno bio njegovonajbolje oružje; bio je dug 60centimetara i debeo oko 15 centimetara.

Kao ceratopsid srednje veličine, težioje 3 do 4 tone, bio visok 180 centimetarai dug oko 5,5 metara. Uprkos teškog tela,imao je samo kratak, debeo rep. (Poštosu četvoronošci hodali na četiri noge,nisu im bili potrebni dugački repovi zaravnotežu).

Fosilni nalazi ukazuju da seStyracosaurus brinuo o mladima dokpotpuno ne odrastu.

Torosaurus je nazvan “gušter bik”,možda zbog svojih rogova zlokobnogizgleda. Imao je kratak rog na nosu i dvadugačka roga iznad obrva koja su sepružala 60 centimetara. Iza njih senalazio veoma dug nabor glatkih ivica.Ovaj nabor se pružao do širine od 1,5metar, a njegova cela lobanja je biladuga 2,5 metra - najveća od bilo kojekopnene životinje - dovoljno velika dase manji auto parkira na njoj.

Torosaurus je bio velik. Težio je od 8do 9 tona i bio dugačak oko 7,5 do 8metara, od nosa do vrha repa. Imao jemasivno telo i kratak rep.

Snažni skeleti - Tvorac je znao da suživotinji građenoj kao tenk potrebneposebne odlike, pa ih je snabdeosnažnim kostima nalik na velike letve,kao pomoć za nošenje težine životinje. Ivrat i rameni pojas su takođe ojačani zalakše nošenje težine masivnih glava.Nekoliko prvih vratnih pršljenova je bilospojeno, a i glavne kosti ramena sutakođe bile sigurno spojene. Sva četiriprsta su bila snažna, prilično kratka iširila su se ka spolja kako bi obezbediliveću površinu za oslanjanje ove teškeživotinje.

30

31

n Torosaurus

c Eukentrosaurus

<Monoklonius

· Stirakosaurus

Kosti dinosaurusa sa pločamapronađene su prvo u Severnoj Americi.Tada se verovalo da su mekane koštaneploče bile položene kako bi obezbedilezaštitu od grabljivaca. Zbog toga ježivotinja nazvana Stegosaurus, “guštersa krovom”. Međutim, naučnici su odtada utvrdili da ploče nisu bile položenena leđima životinje, već su stajaleuspravno. Kasnije, kako je nekolikodrugih tipova iste familije dinosaurusapronađeno u drugim zemljama,označavani su kao stegosaurusi, ali suim data posebna imena.

Određene karakteristike suzajedničke za celu grupu. Verovatno jenajistaknutija odlika ovih dinosaurusa,koji su imali kuk sličan pticama,postojanje ploča ili bodlji uronjenih udebelu kožu - a ne pričvršćenih za kičmu- postavljenih u dva reda, neposrednoiza male glave niz leđa do dugog repa,koji je bio ukrašen parovima od dva iliviše šiljaka koji su se pružali sa obestrane.

Ploče su bile čudo dizajna, neka vrstasolarnih ploča. Površina ploča jeispresecana malim žljebovima,ukazujući da je veliki broj krvnih sudovaprolazio duž površine. Koštane ploče supune šupljina nalik na saće, što ukazujeda se tu odigravao protok krvi radiregulisanja telesne temperature.

Svakako je bilo puno prilika kada jeStegosaurus morao da se brani odnapada nekog od dinosaurusamesoždera. Na slici vidimo kakozamahuje šiljcima na alosaurusa. Moždaje Allosaurus na kraju dobio bitku i imaostegosaurusa za ručak, ali je bitkasigurno bila žestoka.

Stegosaurusi su bili samo srednjeveličine među dinosaurusima, ali supotpuno odrasli mogli da budu dugi i do9 metara, teški oko dve tone i visoki ukukovima oko 2,5 do 3,5 metara. Zadnjenoge su bile skoro dvostruko duže od

Dinosaurusi sa pločama

Porodica: Stegosauridae (gušteri sa krovom)

KentrosaurusStegosaurusTuojiangosaurus

Fosilna nalazišta:SAD (Kolorado, Oklahoma, Juta,Vajoming), Tanzanija, IstočnaAfrika, Južna i Centralna Kina

Ishrana:Biljke

Zanimljivi podaci:n Imali su velike šiljke i ploče naleđima, visoke do 75 centimetara.n Ploče na leđima su možda služileza razmenu toplote, pošto su bileoivičene krvnim sudovima.

32

prednjih, tako da je glava bila spuštenablizu zemlje, a njegova leđa su dostizalanajveću visinu u predelu kuka. Dugačkebutne kosti zadnjih nogu nisu biledizajnirane za trčanje. Verovatno jekoračao uokolo sporim tempom.

Glava je bila veoma mala i uska zatako velika tela. Usta su bila nalik nabezubi kljun sa malim zubima uzadnjem delu obraza. Njihove maleglave su izazvale iznošenje raznihpretpostavki o njihovoj inteligenciji, ilinjenom nedostatku. Veličina moždanešupljine u dugačkoj, uskoj lobanji, jebila otprilike veličine oraha. Međutim,bez obzira na mogućnosti, nesumnjivoje mozak bio odgovarajući za potrebestegosaurusa.

Za prostor u repnoj kosti se nekadasmatralo da je bio potreban za drugimozak, ali se od tada smatra da je tu bionervni centar za kontrolu pokretazadnjih nogu i repa. To je ovom delutela omogućilo brzo refleksno delovanjebez čekanja da nervni signal putuje 6metara do mozga i 6 metara nazad dorepa. Naravno, mozak u glavi je obavljao

sve procese razmišljanja i imao kontrolunad voljnim pokretima zadnjih nogu irepa.

Stegosaurus je bio prvi od ovihdinosaurusa sa pločama dostupan zaistraživanje, i verovatno je najboljepoznat. Težeći oko dve tone i pružajućise 7,5 do 9 metara od glave do repa,takođe je bio najveći međustegosaurusima.

Najveća od njegovih sunđerastihkoštanih ploča je bila visoka i široka 75centimetara. Imao je četiri šiljka nakraju repa dugačka 90 centimetara. Repje bio dugačak i težak, tako da gaverovatno nije brzo zamahivao naokolo,ali bi čak i sporo pomeranje verovatnoodbilo napad sa leđa.

Pošto je njegova glava bila niskopoložena kada je hodao na sve četirinoge, prizemne paprati ili biljke bipredstavljale najveći deo njegoveishrane. Međutim, Stegosaurus jeverovatno mogao da stane nakratko nazadnje noge kako bi dosegao višuvegetaciju.

33<Stegosaurus

Njegov mozak je bio izuzetno mali,možda najmanji od svih dinosaurusa uodnosu na veličinu tela. Otnijel Marš jedobio kalup moždane šupljine naosnovu dobro očuvane lobanjestegosaurusa. Verovatno je bio zapanjenkada je utvrdio da je životinja koja jetežila do 1,8 tona imala mozak koji jetežio samo oko 70 grama. Na žalost, to jedovelo do široko rasprostranjenoguverenja da su svi dinosaurusi glupastvorenja. Kasniji nalazi su dokazali dato nije bilo uobičajeno.

Kentrosaurus je nazvan “gušter sašiljcima” zbog oblika ploča na svojimleđima. On je bio manji stegosaurus,obično dugačak oko 2,5 do 3 metara,iako su objavljeni izveštaji o nekimprimercima dugačkim i do 5 metara.Prvo ga je pronašao tim nemačkeekspedicije u Tanzaniji, u Africi, gde ježiveo uz brahiosaurusa. Mnogi fosili supronađeni i prebačeni u Berlin negdeoko 1912. godine. Ti fosili su nestali, iniko ne zna šta se desilo sa njima.Pretpostavlja se da su uništeni tokomDrugog svetskog rata.

Ploče na leđima su bile njegovanajneobičnija odlika. Od vrata do okosredine leđa ploče su bile trouglaste (imožda služile za kontrolisanjetemperature), ali su odatle do repa bilešiljatije - ili kupaste - i bile raspoređeneu parovima. Još jedan par šiljaka sepružao iza njegovih butina. Ti zadnjišiljci su verovatno korišćeni zasamoodbranu.

Tuojiangosaurus je bio stegosaurussrednje veličine (dugačak 6 do 7 metara,a nazvan je po imenu mesta u Kini na

34

Ljudski mozak

Mozak stegosaurusa

Poređenje ljudskog mozgasa mozgom stegosaurusa

35

n Kentrosaurus

p Tuojiangosaurus

kome je prvi put pronađen. U drevnimvremenima, Kinezi su verovali da sutakve kosti pripadale zmajevima, koji suistaknuti u kineskoj istoriji (strane 80-83).

Imao je 15 pari trouglastih šiljaka naleđima koji su bili manji u odnosu našiljke stegosaurusa, a imao je šiljke i nakraju repa.

Postoji nekoliko različitih varijeteta udve velike grupe oklopljenihdinosaurusa - ankilosaurida inodosaurida. Pošto su ostaci otkriveni urazličitim zemljama, informacije su sepreklapale. 1980-ih godina, svi nalazi suponovo klasifikovani, tako da sadaimamo bolje razumevanje o tome kojipodaci pripadaju kojoj vrsti.Pogledaćemo jedan reprezentativniprimer svake grupe.

Glavna sličnost je bila njihov izgled(koštani oklop koji prekriva leđa), aglavna razlika je bila građa kvrga i šiljakana oklopu.

Poslednji fosil oklopljenogdinosaurusa (zakopanog u antarktičkomledu), je 1988. godine pronašlaekspedicija koja je istraživala južni pol.Iako se zna da je ankilosaurid, istraživačimu još nisu dali ime niti odlučili kojojvrsti pripada.

Ankylosaurus se naziva “krutigušter”. Liči na oklopljeni tenk više odbilo koje druge životinje. Bio jemasivnog izgleda. Imao je težinu 3 do 5tona, bio je dug 5,5 do 10,5 metara, ivisok oko 1,2 metara. Njegova lobanja jebila široka i kratka, sa oklopom kaokacigom koji se pružao čak i preko očnihkapaka, i imao je trouglaste rogove nazadnjim uglovima glave. Njegov kratakvrat i telo u obliku bureta bili suprekriveni istim kožnim oklopomukrašenim koštanim kvrgama. Kratak,debeo rep se sužavao u krutu dršku savelikim koštanim buzdovanom. Bio jeveoma moćan, a toljaga je bilaispunjena malim koštanim čvorovima.Kosti toljage su bile spojene čineći ječvrstim oružjem za samoodbranu.Daspletosaurus na slici izgleda kao da jebio prilično neprijatno iznenađen.

Glava ankilosaurusa je imalaotvorene prolaze kroz koje je mogao dadiše dok u isto vreme jede (kao što točine ljudi). Neki naučnici veruju da je to

Oklopljeni dinosaurusi

Porodica: Ankylosauridae (kruti gušteri)

AnkylosaurusNodosauridae (kvrgavi gušteri)

Polacanthus

Fosilna nalazišta:SAD (Montana), Kanada (Alberta),Antarktik, Jugoistočna Engleska

Ishrana:Biljke

Zanimljivi podaci:n Zvani su “oklopnici” međudinosaurusima.n Ankylosaurus je verovatno imaodugačak savitljiv jezik zaskupljanje hrane.n Verovatno nije mogao da bacirep na leđa ako je bio napadnut.

36

moglo da pomogne zagrevanju vazduhapri disanju, jer je možda njegovo telobilo veoma zaštićeno od sunca. Njegovimali zubi i slabe vilice ukazuju da senjegova hrana uglavnom sastojala odnežnih prizemnih biljaka i paprati.

Polacanthus, što znači “kvrgavigušter”, je bio nešto manji - dug 4 do 5,5metara i visok 1,8 metara - ali je imaošiljke opasnijeg izgleda na oklopu.Dugačke bodlje su se pružale sa obestrane bokova njegovog koštanogoklopa, pa mu je bilo teško prići.Međutim, nije imao koštanu toljagu nakraju repa.

Još uvek nije pronađena nijednalobanja polakantusa, ali je skeletpronađen u Engleskoj, osim lobanje, bio

skoro kompletan. Još uvek se ne znapuno o ovim nodosauridima.

37

n Polakantus

Daspletosaurus

<Ankilosaurus

Lako je zamisliti pticu sa kljunom, alida li možemo zamisliti dinosaurusa sakljunom? Ipak, postoji nekolikorazličitih vrsta dinosaurusa sa kljunom!Oni se nazivaju hadrosauri, što znači“veliki gušteri”. Lako se prepoznaju posvojim kljunovima, ali su mnogi takođeimali koštanu krestu ili kožne kesepovezane sa nozdrvama koje su mogleda se naduvaju.

Ovi dinosaurusi srednje do velikegrađe su bili biljojedi sa snažnimvilicama načinjenim za mrvljenje idrobljenje biljaka i grana. Imali su višezuba od bilo kog drugog dinosaurusa - ido 2.000 - koji su bili u obliku dijamantai dizajnirani za mrvljenje hrane prizatvaranju vilica. Ispod njih su uvek raslinovi zubi kako bi zamenili istrošene.

Hadrosaurusi su imali ptičja stopala ikukove. Verovatno su se oslanjali naoštre oči, uši i nozdrve za najboljuodbranu. Njihova leđa su bila jaka, uzmasu koštanih šipki koje su ojačavalekičmene pršljenove kada su hodali ilitrčali. Njihove kraće prednje noge, iliruke, su verovatno korišćene samo kadasu pretraživali nižu vegetaciju.

kljunati dinosaurusi

Porodica: Hadrosauride (veliki gušteri)

EdmontosaurusTsintaosaurus

Lambeosauridae (Lambeovi gušteri)

CorythosaurusLambeosaurusParasaurolophus

Fosilna nalazišta:SAD (Montana, Juta, Nju Meksiko,Nju Džerzi), Meksiko, Kanada(Alberta), Kina

Ishrana:Biljke

38

Lobanja edmontosaurusa

Edmontosaurus, nazvan poEdmontonu, oblasti u Kanadi u kojoj supronađeni prvi ostaci, bio je jedan odnajvećih hadrosaurusa: dug oko 13metara i težak 3 do 3,5 tone. Ličio je naiguanodona, osim širokog kljuna ineposedovanja šiljatog palca na ruci.

Od nozdrva do vrha glave seprostirala oblast opuštene kože koju jemogao naduvavati. Verovatno su živeli uvelikim krdima u kojima su mužjacimogli da nadgledaju situaciju zbogbezbednosti ženki i njihovihmladunaca. Ovi kljunati dinosaurusi sulako mogli da budu plen velikihdinosaurusa mesojeda.

Dva izuzetna fosila edmontosaurusa,pronađena u Vajomingu, pokazala sukako je izgledala koža ovih dinosaurusa.Ova stvorenja su toliko brzo zatrpana danije bilo vremena da im se teloraspadne. Blato je formiralo kalup okotih dinosaurusa i ostavilo otisak kojitačno pokazuje kako su izgledali,uključujući kožu.

Ti otisci pokazuju da ovi dinosaurusinisu imali oklop ili bilo kakvu vrstutvrde krljušti radi zaštite. Izgleda da su

imali kožu u velikoj meri nalik nasavremenog guštera zvanog gilačudovište.

Tsintaosaurus, zvani “kineski gušter”jer je prvi put otkriven u Kini, imao jerog slično jednorogu koji se pružaunapred polazeći između očiju.Funkcija ove šuplje, kožom prekrivenekreste nalik na šiljak nije jasna, ali jemožda pomagala pojačavanju zvuka prioglašavanju.

Dužina ovog dinosaurusa je iznosilaoko 10 metara. Imao je bezubi kljun samasivnim zubima za žvakanje u predeluobraza.

39

n Edmontosaurus

Corythosaurus je poznat kao “guštersa šlemom”. Koštana kresta u oblikudiska koja ga je karakterisala bila jeistaknutija kod mužjaka nego kod ženki.Bila je ispunjena složenim sistemomcevčica korišćenih verovatno za disanje.Takođe je bila korisna za probijanjestaze kroz žbunje i gustiš u potrazi zahranom.

Fosili koritosaurusa ukazuju da jenjihova dužina bila 5,5 do 10 metara ida su bili teški 2 do 4 tone. Njegova kožaje imala površinu nalik na kamenčiće,donekle nalik na košarkašku loptu. Okostomaka su se nalazila tri pojasačvorova.

Lambeosaurus je tako nazvan u častkanadskog paleontologa LorensaLambea. To je bio možda najdužidinosaurus grupe ornitišija (Ornitischia- dinosaurusi sa ptičjom karlicom), dugoko 12 do 15 metara. Šiljak u oblikusekirice na vrhu glave je bila njegovanajprepoznatljivija karakteristika. Ovakoštana kresta se kretala od nosa ipenjala se u visoku krunu iznad očiju saistaknutom drškom koja se od lobanjepružala unazad. Velika šupljina u ovojkresti je bila povezana sa nosnimkanalima. Kreste mužjaka su verovatnobile veće.

Ovaj dinosaurus je verovatno bio bržitrkač od drugih kljunatih dinosaurusa.Njegovi udovi su bili relativno kratki, alije imao moćne zadnje noge.

Parasaurolophus, što znači “nalik naguštera sa krestom”, imao je verovatnonajneobičniju krestu od svih. To je biladuga, zakrivljena koštana cev koje sepružala daleko iza njegove glave.

Pošto je pronađeno samo nekolikoostataka parasaurolofusa (samo uSevernoj Americi), ne zna se puno onjima. Pretpostavlja se da je bio dug oko9 do 10 metara i da je težio oko 5 tona.Njegov rep je bio donekle spljošten israzmerno širok. Svakako je bioneobičan dinosaurus.

Niko stvarno ne zna kojoj svrsi jeslužila koštana kresta koja se nalazila navelikom broju kljunatih dinosaurusa.Naučnici su predložili nekoliko različitihideja. Koštane strukture na svim ovimdinosaurusima su bile šuplje i povezanekanalima sa nosom. Ne znamo ni mi, alićemo kasnije, kada budemo govorili o“zmajevima”, dati zanimljiv predlog.

40

Mužjak

Ženka

· Koritosaurus

41

p Lambeosaurus

c Cintaosaurus

<Parasaurolofus

Ova dva tipa dinosaurusa su imalajednu zajedničku osobinu - neobičnuglavu.

Mužjak dinosaurusaPachycephalosaurus je imao kostdebelu 23 centimetara, između mozga ispoljašnje površine lobanje, koja jeukrašavala vrh njegove glave. Verovatnosu se takmičili za prevlast u krduudarajući se glavama sa koštanimkrunama. Ženke su imale manje kostiglave.

Bili su dugi oko 4,5 metara, iako supronađeni i neki veći. Njihova lobanja -duga i do 65 centimetara - bila jedizajnirana da prenosi silu udara prekokupole i oko strana glave do kičme.

Dinosaurusi tvrde glave i dinosaurusinalik na papagaje

Porodica: Pachycephalosauridae (gušteri tvrde glave)

PachycephalosaurusPsittacosauridae (gušteri papagaji)

Psittacosaurus

Fosilna nalazišta:SAD (Vajoming), Kina, Mongolija,Kanada (Alberta), Južni Sibir

Ishrana:Biljke

Zanimljivi podaci:Pachycephalosaurus- Mali mozak, oštar vid, istančan

osećaj mirisa.- Široka struktura kuka je služila ili

za ojačavanje kičme, ili za rađanježivih mladih umesto polaganja jaja.

Psittacosaurus- Mongolski primerci, dugi 25 cm,

koji su pronađeni 1925. godine, sve do1980. godine nisu prepoznati kaofosilizovane bebe psitakosaurusa.

- Kljun je imao oštre ivice zaotkidanje biljaka.

42

Psittacosaurus je tako nazvan zbogkljuna nalik papagajskom. Za prve fosilepronađene u Mongoliji naučnici suisprva pomislili da su bili povezani sarogatim dinosaurusima; Psittacosaurusje imao samo male rogove na obrazu ikost ispod gornjeg kljuna kao rogatidinosaurusi.

Potpuno odrasli su bili dugi oko 1,5do 2 metra i težili oko 25 kg.

Imali su lobanju u obliku kvadrata savelikim kljunom u prednjem delu ustagde nije bilo prednjih zuba.

43

n Pahicefalosaurus

<Psitakosaurus

Ove džinovske ubice u svetu dino sa u -rusa bili su mesožderi. Bili su teropodnidinosaurusi sa gmizavačkom karlicom istopalima nalik na ptičja sa tri dugaprsta usmerena prema napred, i malomkandžom usmerenom prema nazad.

Među mesojedima su postojali razli -čiti načini hranjenja. Neki su napadali iubijali životinje koje su mogli da uhvate,bilo sami ili u grupi; drugi su bili lešinarikoji su jeli već mrtve životinje. To svaka -ko nije bio svet kakav je Bog želeo kadaje stvorio sve životinje na početku.

Na osnovu kosti i skeleta dinosaurusapronađenih u zapadnoj Kanadi, utvr đe -no je da je bilo oko 100 biljojeda na sva -ka tri do pet mesojeda. Nije teško proce-niti koliko je biljojeda pojedeno da bi sezadovoljila glad mesojeda!

Zamislite scenu u kojoj gladni Allosa -urus iznenada zapaža apatosaurusa kojise hrani biljkama duž obale jezera.Allosaurus kreće u lov na uočenu žrtvuonoliko tiho koliko mu to njegova

Porodica: Allosauridae (različiti gušteri)

AllosaurusTyrannosauridae (gušteri tirani)

Tyrannosaurus

Fosilna nalazišta:Severna Amerika, Afrika, Australija,Kina

Ishrana:Meso

Zanimljivi podaci:n Fosili kljunatih dinosaurusa supronađeni blizu fosilatiranosaurusa.n Tiranosaurusi su imalibinokularan vid, što znači da suimali veoma dobro opažanjeprostorne dubine.

44

Dinosaurusi mesožderi

45

p Alosaurus

ogromna veličina dopušta. Konačno,kada se neuočen približi apatosaurusu,što je bliže moguće, iznenada pojurinapred najvećom mogućom brzinom.

Iznenađeni Apatosaurus nemavremena da potraži bezbednost udubljoj vodi. Ima vremena da načinisamo nekoliko očajničkih odbrambenihpokreta. Nije stvoren za borbu, jer nemakandže, a njegovi zubi nisu dugi i oštrikao kod alosaurusa, već su kratki i ravni,za jedenje biljaka.

Međutim, on je veoma krupan i imaveliki i moćan rep. Dok Allosaurus krećeu napad, on zamahuje svojim velikimrepom na alosaurusa što brže i snažnijemože, nadajući se da će oboritialosaurusa na zemlju. To bi mu dalovremena da pobegne u dublju vodu, ili

bi mu dalo mogućnost da slomi ilionesposobi alosaurusa udarajući gasnažnim repom.

Allosaurus je jedan od najpoznatijihmesojeda. Bio je velik kao autobus, dug10,5 do 12 metara, visok oko 4,5 metra itežak 1 do 2 tone. Njegovanajprepoznatljivija osobina jenajverovatnije bila njegova 90centimetara duga glava ukrašenaizbočinama i grebenima.

Niko nije mogao da zaboravi njegovausta, ako ih je jednom video otvorena.Imao je 40 dugačkih zuba oštrih kaožilet u gornjoj vilici i 32 zuba u donjojvilici, koji su se krivili ka unutra da bipomogli usmeravanju mesa u usta.Njegove vilice su bile zglobljene nasamom kraju njegove masivne glave, a

46

47

lobanja je imala velike rupe na stranamatako da su usta pri otvaranju moglabočno da se prošire i prihvate velikikomad mesa. Njegove velike očneduplje ukazuju da je takođe imao idobar vid!

Iskopavanje u Juti izvršeno 1940.godine otkrilo je kosti nekih 40 do 60zajedno zatrpanih alosaurusa. Mnoginaučnici ne mogu da budu sigurni kojakatastrofa je mogla da prouzrokuje da sesvi oni nađu zajedno, ali je veliki NojevPotop nesumnjivo najbolje rešenje.

Tyrannosaurus nije samonajpoznatiji dinosaurus, već i najvećimesožder. Oni su bili visoki 6 metara,dugi 15 metara i težili 6 ili 7 tona - kaoveliki kamion sa prikolicom! Svakako suostavljali impozantan utisak salobanjama dugim do 1,8 metara, iotiscima stopala od 60 centimetara. Niječudo da se ovaj dinosaurus nazivaTyrannosaurus rex ili “kralj gušteratirana”.

Bio je veći od alosaurusa, ali je imaojednu upadljivu razliku - njegove rukesu bile značajno kraće. Niko nije utvrdiošta je tačno radio svojim malim slabimrukama. Nisu bile dovoljno duge čak nida dosegne svoju bradu i imale su samodva prsta. Njegova telesna građaukazuje da je trošio puno vremenaležeći, tako da su one mogle da mupomognu da se podigne sa zemlje i

podupre pri okretanju zadnjih nogu upoložaj za ustajanje.

Do nedavno je puno onoga što seznalo o tiranosaurusu dolazilo od samosedam nepotpunih skeleta i fragmenata.Međutim, skoro potpun fosilni skelet jenedavno pronađen na ranču na Čejenreci Sijuks rezervata blizu mesta Fejt, uJužnoj Dakoti. Trenutno se vodiogorčena pravna bitka za vlasništvo nadovim fosilom, vrednosti do pet milionadolara. Samo su jedan ili dva nizaotisaka stopala pronađeni na jednommestu, što bi moglo da znači da ovezveri nisu lovile u grupi. Zbog veličine,mogao je da trči brzo, ali samo veomakratko. Neki naučnici veruju da jemogao donekle biti lešinar, jedući leševe(već mrtve životinje), koliko je bio ilovac. Njegov trodimenzionalni vid muje omogućavao da pronađe plen kada jebio u potrazi.

Zubi su mu bili ogromni. Prednjiočnjaci su bili dugi i do 18 centimetara,a njegove čeljusti su mogle da se raširekao one kod alosaurusa. Moždanašupljina u njegovoj lobanji je manja odnjegovog najvećeg zuba. Bio je boljeopremljen mišićima nego mozgom!

48

49

n Tiranosaurus

Zub tiranosaurusa uprirodnoj veličini

Mesojedi su obično bili obdareniraznovrsnim oštrim, zakrivljenim kan dža -ma za držanje plena dok su zubi nalik nasečiva otkidali delove mesa sa svojihžrtvi. Najopasnije od svih su bile strašnekandže ovih dromeosaurusa srpastogoblika, pokretne kao nož “skakavac”.

Njihovi prednji udovi su imali tridugačke kandže na prstima za hvatanje,ali su jake zadnje noge imale četiri prsta.Prvi nožni prst je bio mali i okrenutunazad, treći i četvrti su bili dovoljnojaki da izdrže težinu životinje pristajanju ili trčanju. Svi su imali jakekandže, ali je drugi nožni prst sastrašnom kandžom držan visoko,spreman za napad.

Deinonychus ili “strašna kandža”,prvi put je pronađen u pustinjskompredelu Montane, kada je veoma zadiviopronalazače svojim strašnim telom,moćnim viličnim kostima, zubima nalikna sečiva i zastrašujućom kandžom od12 centimetara na drugom nožnomprstu. Odrasle životinje su bile duge 3 do3,5 metara, visoke oko 1,5 metar, iverovatno su težile oko 70 do 80 kg.

Predstavljao je laku kategoriju zbogpuno velikih rupa u lobanji. Takođe jesigurno imao velike oči sa odličnimvidom i veliki mozak. Pretpostavlja se daje mogao da drži žrtvu jednom svojomsnažnom nogom i da, održavajućiravnotežu krutim repom, koristi kandžudrugog stopala da otkida komad mesa.Njegovih 70 oštrih, unazad nagnutihzuba, bi dovršilo posao.

Velociraptor je bio “hitri pljačkaš”čija je veština kao grabljivca doprinelanjegovom imenu. Imao je sve osobinekoje je imao i Deinonychus, osim što jebio manji i imao nisku, ravnu, uzanuglavu i njušku. Bio je visok oko 1,5metar, dugačak 1,8 metara, i težio je oko65 kg.

Imao je ključne kosti koje su davaleviše snage njegovim prednjim udovima.

Strašne kandže

Porodica: Dromaeosauridae (trčeći gušteri)

DeinonychusVelociraptor

Fosilna nalazišta:SAD (Montana, Vajoming),Mongolija, Kazahstan

Ishrana:Meso

Zanimljivi podaci:n Veći deo njihove dužine sači -njavao je veoma krut rep koji jeodržavan ukočen uskim, koštanimštapom koji se prostirao od repnekosti, omogućujući im da brzo trče.n Njihovi ostaci su pronađeni ugrupama, ukazujući da su se kretaliu grupama i zajedno napadalijednog velikog biljojeda.n Kosti tenontosaurusa supronađene sa kostima nekolikoskeleta dinosaurusa Deinonychus.n Priča o borbi velociraptora naživot i smrt zauvek je utisnuta usteni (strana 18)

50

51

n Deinonihus

<Velociraptor

Tenantosaurus

Sauropodi (gušterska stopala) su bilinajveći - najduži, najviši, najteži - odsvih kopnenih životinja. Kitovi su dugovremena imali titulu “najveće životinje”,ali je ona sada izazvana nedavnimotkrićima nekih kostiju koje mogu dapostave dinosauruse na prvo mesto.

Ovi džinovi su imali rebra duga i do 2metra, i debela kao čovečija nadlaktica.Formirala su strukturu u obliku bureta,oko pluća, srca i drugih vitalnih organadinosaurusa. To je činilo njihova telamasivnim i kabastim, ali su njihovidugački vratovi sa sićušnim glavama navrhu i dugački repovi bili vitkiji. Njihovesnažne noge su bile kao debla drvećapodupirući tu ogromnu težinu i bile susmeštene tačno ispod najtežih delovatela. Njihove kosti su bile dizajniraneviše za snagu nego za brzinu.

Puno kamenova, dužine od 5 do 12centimetara, pronađeno je sa skeletimadinosaurusa. Ponekad se javljaju tačnou oblasti stomaka skeleta. Veruje se da

veliki biljojedi

Porodica: Brachiosauridae (gušteri sa rukama)

BrachiosaurusUltrasaurus

Diplodocidae (dvostruke grede)ApatosaurusDiplodocusSupersaurus

Fosilna nalazišta:SAD (Kolorado, Oklahoma, Juta,Montana, Vajoming), TanzanijaSupersaurus: SAD (Kolorado)Ultrasaurus: SAD (Kolorado)

52

su to gastroliti - stomačni kamenovikorišćeni za mrvljenje tvrdih stabljika ilišća radi lakšeg varenja.

Diplodocus je jedan od najpoznatijihdinosaurusa. To je bila veoma dugaživotinja, tanja od drugih sauropoda.Njegova dužina je bila oko 26 metara, aliverovatno nije bio težak više od 10 - 12tona. Na osnovu do sada pronađenihkostiju, naučnici mu pripisuju sledećemere: vrat - 8 metara dug, rep - 14metara dug, i telo - 4,9 metara visoko univou kukova.

Njegova mala glava je imala 2 velikeočne duplje na svakoj strani, blizuzadnjeg kraja glave. Nije imao zube,osim jednog niza klinova nalik na olovkeduž prednjeg dela vilice, koji su se moglikoristiti samo za otkidanje grana i

biljaka. Imao je kamenje za mrvljenjehrane u svom stomaku. Na vrhulobanje, iznad očiju, nalazio se velikiotvor za nozdrve. Naučnike i daljezačuđuju te neobične lobanje.

Kičma je dizajnirana da omogućiživotinji da podigne prednje noge. To jenesumnjivo bilo od pomoći u dosezanjuvrhova drveća. Njegov rep je bio veomadug, tanak i savitljiv - verovatnokorišćen kao bič kadgod je bio potrebankao oružje. Pored toga, noge su bileveoma snažne u slučaju da je biopotreban napad na gladnog grabljivca.

Njegovo ime, koje znači “dvostrukagreda”, dolazi od malih podupirača nakostima srednjeg dela repa, koje sumožda štitile krvne sudove kada se dugirep vukao po zemlji.

<Diplodokus

53

Apatosaurus je zvan “obmanjujućigušter”. Ime “obmanjujući” je dobroizabrano zbog zabune koju su izazvalinjegovi fosili. Otnijel Marš je 1877. god.dao ime Apatosaurus dinosaurusu čiji sufosili kuka i kičme pronađeni u kame -nolomu blizu Morisona, u Koloradu.Tokom nekoliko narednih godina,pronađeno je višefosila apatosaurusa,uključujućifragmente lobanje.

Marš je 1879.godine dao imeBrontosaurus skoropotpunom skeletu,pronađenom uKomo Blafu, u Vajo min gu, kome jenedostajala lobanja. Marš je kasnijerekonstruisao skelet ovog“brontosaurusa”, ali mu je dao kockastulobanju Camarasaurus tipa koja jepronađena u drugom kamenolomu, i urazličitom fosilnom sloju.

Dr Džek Mekintoš (Jack McIntosh) idr Dejvid Berman (David Berman) su1975. godine ubedili naučnu zajednicuda su Apatosaurus i Brontosaurus biliista životinja, i da je Apatosaurus imaopotpuno istu lobanju kao Diplodocus.

Pošto pravila za davanje naučnihimena životinjama navode da se zadr -žava prvo dato ime, ime Apatosaurus jeostalo, a Brontosaurus je odbačeno.

Zabuna ostaje do danas, kao štomožemo da vidimo na primerupoštanske markice “Brontosaurus” kojuje izdala američka pošta 1989. godine.

Apatosaurus je bio masivna životinja.Ukupno 82 kosti u repu suuravnotežavale njegov 6 metara dug vratsa malom, niskom glavom. Njegovaukupna dužina je iznosila 23 metra,visina je bila oko 5 m u nivou kuka i 4,2metra u nivou ramena. Uz meso i mišićena takvom skeletu, naučnici procenjujuda je težio verovatno 30 do 42 tone.

U Teksasu postoji 23 niza otisakastopala za koje se veruje da ih je načinioApatosaurus. Svaki je dug oko 1 metar,

54

Gore: Tip lobanje Camarasaurus

Dole: Tip lobanje Diplodocus

55

n Apatosaurus

bez naznaka repa koji je vukao zasobom, tako da je ili hodao u vodi pričemu je rep plutao ili je držao rep uvazduhu. Zajedno sa tim otiscima su senalazili i otisci grupe troprstihdinosaurusa - mesojeda! Neki od tihotisaka bili su ispod otisakaapatosaurusa, a neki su bili iznad.Možda ih je načinio Allosaurus.

Na repnim kostima apatosaurusa,pronađenim na jednoj lokaciji, nalazilasu se udubljenja od otisaka zuba koji suse poklapali sa zubima u vilici alosau ru -sa koja je pronađena zatrpana sa njima.Takođe je nekoliko zuba grabljivcaležalo uokolo. Izgleda da se odigravalažestoka borba pre njihove smrti.

Brachiosaurus je nazvan “gušter sarukama” jer je imao duge prednje udovekoji su držali ramena na većoj visini uodnosu na kukove. Ramena odraslogbrahiosaurusa su se nalazila 5 do 6 miznad zemlje. Na taj način se linija telaspuštala od glave, preko ramena i ku ko -va, do repa. Njegovo telo je vero vat nobilo glomaznije u odnosu na drugesauropode. U stvari, to je bio najvišidinosaurus. Nedavni nalazi će moždaobezbediti dokaze za još veće varijetete.

Brachiosaurus je prvi put identifiko vanna osnovu nekoliko kostiju prona đenihu Koloradu 1900. god. Oko de c e nijukasnije, kada je u Tanzaniji pronađenooko 250 tona kostiju dino saurusa,kompletan skelet brahiosau ru sa je biomeđu njima, i kasnije je rekonstruisan uBerlinskom muzeju. To je i dalje najvećiizloženi skelet dinosaurusa u svetu. Dug

je 23 m, visok 12 m, i može da drži glavuna visini od 13 m. Verovatno je težio oko75 tona ili više. To je svakako bila žirafau svetu dinosaurusa.

Glava mu je bila veoma mala, saširokim nosem i zubima u obliku dleta uprednjem delu usta. Najneobičnijaodlika brahiosaurusa je činjenica da senjegove nozdrve nisu nalazile na krajunjuške, već u šupljoj kupoli na vrhuglave. Naučnici su prvobitno mislili daje mogao da uroni u vodu i ostavi samonozdrve iznad nivoa vode, ali je toodbačeno jer njegova pluća i telo ne bimogli da izdrže pritisak u vodi dubokoj12 metara. Njegov vrat je bio težak i jak.

Rep je bio nešto kraći i deblji negokod drugih dinosaurusa. Kičmenipršljenovi su bili veoma udubljeni sastrane ličeći donekle na I-grede koje sekoriste za izgradnju velikih zgrada.

Ultrasaurus je nazvan “ultra” naosnovu nekoliko nedavno pronađenihvelikih kostiju. Nakon ispitivanjaramenih lopatica dugih 2,7 metara,naučnici su procenili da je životinja biladuga oko 30 metara i težila i do 100-150tona. Dinosaurus te veličine bi zahtevao4 do 5 tona biljne hrane svakog dana.Stojeći na zemlji, mogao je da gleda uprozor petog sprata visoke zgrade.

Istina je da niko ne zna puno o tomdinosaurusu jer je pronađeno tako malokostiju. One podsećaju na kostibrahiosaurusa, pa se pretpostavljala daje ova životinja verovatno bila građenaslično njemu. Još uvek nije dato nijednonaučno ime. Možda je bio manji od

56

drugog, nedavno pronađenog novogdinosaurusa, supersaurusa. Uzbudljivoće biti kada se pronađe potpun skelet.

Supersaurus je 1985. godine dobionadimak “super gušter” zbog verovatnemasivne veličine, ali još uvek nemanaučno ime. Izgleda da je bio visok kaoBrachiosaurus - možda 16 metara, ali jemožda bio lakši. Međutim, njegovo teloje građeno kao telo diplodokusa, uznajvišu visinu tela u nivou kuka, pa se zasada smatra delom te familije.

Kada su 1972. godine prve kostipronađene u Koloradu, bio je to najvećidinosaurus do tada pronađen. (Ubrzoposle toga, pronađene su neke kostiultrasaurusa.) Ramena lopatica je biladuga 2,4 metra, vratni pršljenovi su bilidugi 1,4 metra, rebro 3 metra, a karličnakost 1,8 metara široka. Njegova težina jeprocenjena na 55 tona ili više.

Naučnici čekaju još podataka u veziovog velikog organizma kako bi saznaliviše o njemu.

Ultrasaurus

Supersaurus

Brahiosaurus

57

Nekada su postojale i druge vrsteprilično zastrašujućih organizama kojisu živeli u isto vreme sa dinosaurusima.Izgleda da su svi izumrli nešto poslePotopa, kao i dinosaurusi. To su bilileteći gmizavci.

Svi leteći gmizavci su imali jedanveoma dug prst (četvrti prst na svakojruci). Njihova krila nalik na šišmišasastojala su se od kožne membrane kojaje bila rastegnuta između dugog prsta itela. Ti leteći gmizavci su se veomarazlikovali od ptica. Naučnici su mislilida su leteći gmizavci mogli da lete samojedrenjem. Mislili su da su letećigmizavci morali da se penju na vrh liticei skaču, hvatajući toplu uzlaznu strujuvazduha kako bi leteli. Da li možemo dazamislimo kako se sve te životinje penjuna planinu? Mnogi naučnici su sadapromenili svoje mišljenje i misle da subili aktivni letači.

Rhamphorhynchus je bio dug samooko 45 cm. Imao je dugu, usku lobanju izube koji su bili upravljeni ka napred(verovatno dobri za probadanje ribe).Njegov dug rep je imao krmu, u oblikupapirnog zmaja na svom kraju. Kao i svileteći gmizavci, imao je lake šuplje kosti.

Pteranodon je imao koštanu krestukoja se sa lobanje pružala unazad.Prosečan raspon krila je iznosio 7 m, štoje izgledalo prilično spektakularno nanjegovom telu dugom 90 cm - otprilikeveličine ćurke. Krila i telo su zajednotežili samo oko 20 kg.

Quetzalcoatlus je nazvan po mitskombogu Asteka. Kao najveće poznate živo -tinje koje su ikada letele, verovatno suleteli nisko nad okeanom kako bi grabiliribe koje su plivale neposredno ispodpovršine. Jedan fosil kvecalkoatlusa jeotkriven u Nacionalnom parku Bigbend, u Teksasu, 1972. godine, i imao jeraspon krila od približno 15 metara. Toje više od raspona krila mlaznog avionafantom F-4!

Leteći gmizavci

Porodica: Azhdarhidae

QuetzalcoatlusPteranodontidae

PteranodonRhamphorhynchidae

Rhamphorhynchus

Fosilna nalazišta:SAD (Teksas, Vajoming), Engleska,Kanada (Alberta), Severna Evropa,Bavarija, Afrika

Ishrana:Riba, larve rakova, insekti

Zanimljivi podaci:n Smatra se da su bili dobri letači.n Krilne membrane pteranodona suojačane sitnim vlaknima(aktinofibrili), debljine samo 0,005centimetara.n Neki fosili pteranodona ukazujuda su imali ogrtač od finih dlaka.

58

59

n Pteranodon

<Kvecalkoatlus

p Ramforinhus

Kada su dinosaurusi živeli na Zemlji,bilo je ne samo čudnih gmizavaca kojisu leteli na nebu, već je bilo i nekihveoma neobičnih gmizavaca koji suživeli u okeanu. Mnogi morski gmizavcisu uginuli tokom Potopa zbog turbu len -cija (uzburkanosti) i taloženja u vodi.

Elasmosaurus je imao vrat koji jepredstavljao preko polovine njegoveukupne dužine od 13 metara. Imao jemalu glavu koja je bila ispunjena oštrimzubima za hvatanje ribe blizu površinevode. Možda je bio jedan od srećnikakoji su preživeli Potop. Mnogi ljudiveruju da je Elasmosaurus ne samo“morsko čudovište” koje su mornariviđali od drevnih vremena, već je moždai čuveno “čudovište iz Loh Nesa”.

Ichthyosaurus je bio veoma brzplivač sa svojim aerodinamičnim telom.Možda je bio morski akrobata, kaodanašnji delfini. Na osnovu fosilnihostataka izgleda da su rađali žive bebe.Bio je dug do 3,5 metra.

Ophthalmosaurus ili “okati gušter”,je bio gmizavac sa očima veličinetanjira. Mora da je bio dug najmanje 3,5metra jer je njegova lobanja biladugačka skoro 1 metar.

Kronosaurus se istinski može zvati“velike čeljusti”. Bio bi noćna mora zasve organizme pod vodom! Ovo čudo -vi š te je bilo dugo do 17 m. Njegovečeljusti su bile duge preko 3 metra iispu nje ne zubima u obliku metkova kojisu bili dugi 25 centimetara. Mogao je daroni veoma duboko, ali pošto je biogmiza vac, morao je da izroni da bi uzeovazduh.

Archelon je bila velika kornjača kojaje bila duga i do 4 metra. Njeni fosili supronađeni u Južnoj Dakoti. Možda jekoristila svoj kukast kljun za ishranumekušcima.

60

Morski gmizavci

Porodica: Ichthyosauridae

IchthyosaurusOphthalmosaurusPlesiosauridae

ElasmosaurusPliosauridae

Kronosaurus

Fosilna nalazišta:SAD (Teksas, Vajoming, J. Dakota), Kanada, Australija, Japan, Norveška, Grenland, Engleska

Ishrana:Meso

Zanimljivi podaci:n Dobri plivači.n Gmizavci koji su živeli u moru.

· Elasmosaurus

n Kronosaurus

c Arhelon< Ihtiosaurus

61

Postoje ljudi koji veruju da sudinosaurusi nastali evolucijom. Ali, akobismo upitali nekog nekog od njih daopiše od kog organizma su evoluiralidinosaurusi, on ne bi znao kako daodgovori. Niko nikada nije pronašao čakni trag pretka za bilo kog dinosaurusa,letećeg ili morskog gmizavca. Zastupniciteorije stvaranja života, naravno,smatraju da ih je Bog stvorio, ali da suoni kasnije degenerisali u strašnastvorenja kada su se ljudi pobuniliprotiv Boga. Postoji mogućnost da sunastali kao posledica genetskoginženjeringa i ukrštanja kojim su sebavili izuzetno napredni prepotopniljudi, u cilju međusobnih obračuna.

Teorija evolucije pretpostavlja da suleteći gmizavci evoluirali od nekog obič -nog gmizavca - možda guštera - koji ježiveo na kopnu. Ona pretpostavlja da jetaj zamišljeni predak letećih gmizavacazapočeo sa stopalima i nogama gmizav -ca, ili kao životinja nalik na guštera. Za -tim se, po zamišljenoj evolucionoj priči,odigrala neobična stvar. Javila se gene -tička nezgoda ili greška kod ovog gušte -ra (te genetičke nezgode ili greške se

zovu mutacije), prouzrokujući da jednaili više beba guštera, kojima je otac ilimajka bio gušter sa mutacijama, imačetvrti prst koji je bio samo malo duži odčet vr tog prsta drugih guštera.

Štaviše, kaže teorija evolucije, zbognekog neobičnog, nepoznatog razloga,gušteri sa neznatno dužim četvrtimprstom su imali prednost nad gušterimasa običnim četvrtim prstom. Kao rezul -tat toga, u borbi za opstanak ili ratu zapreživljavanje, gušteri sa neznatno du -žim četvrtim prstom su se razmno žavaliu većem broju od guštera sa običnimprstima, pa su na kraju svi obični gušteriizumrli, ostavljajući samo one sa dužimčetvrtim prstom. Zatim je posle nekolikostotina godina, ili možda nekoliko hilja -da godina i puno loših mutacija koje suproizvele obogaljene ili obolele gušterekoji su svi izumrli, još jedna “dobra” mu - tacija učinila da četvrti prst ponovo pos -tane još malo duži. Ponovo, borba zaop stanak je rezultovala izumiranjem guš -tera sa kraćim prstima. Tako je, kaže namse, četvrti prst postajao sve duži i duži.

U isto vreme (ako možemo dapoverujemo), mnoge druge genetičke

62

Nastanak dinosaurusa

greške ili mutacije nekako su stvorilekrilne membrane, mišiće za letenje,izmenile njihove čvrste kosti u šuplje, i -u slučaju pteranodona - promenileobične vilice i zube u dugačak bezubikljun. Konačno, to stvorenje je postaloleteći gmizavac!

Razmislimo za trenutak o svemuovome. Zamislimo šta bi se desilo prinezavršenom evolucionom procesu.Razmotrimo gmizavca čija su se krilarazvila 25%. Jadno stvorenje očiglednone bi moglo da leti samo sa četvrtinomkrila, ali više ne bi moglo ni da trči!Takve životinje bi svakako izgledalesmešno, vukući te beskorisne deloveuokolo kada bi pokušale da trče. Utakvom položaju više ne bi mogle datrče dovoljno brzo da uhvate nešto zajelo niti da beže dovoljno brzo kako bipobegli drugim životinjama koje žele daih pojedu. Kakav bi onda bio rezultat?Pa, brzo bi bili eliminisani, naravno.Možemo samo da zaključimo da procesevolucije od kopnenog gmizavca uletećeg jednostavno nije naučno moguć.

Ta objašnjenja evolucionog procesasu samo pretpostavke. Nije pronađen ni

jedan fosil životinje u prelaznom oblikuizmeđu kopnenog i letećeg gmizavca.Fosilni zapis pokazuje da je svaki Rham -phorhynchus oduvek bio Rhamphor -hyn chus i da je svaki Pteranodon bioPteranodon od samog početka.

Isto je tačno i za morske gmizavce.Ako su se obični kopneni gmizavcipromenili u morske, onda je jedan odtih kopnenih gmizavaca morao darizikuje ulazeći u vodu; i posle punoeona i dugog niza genetičkih grešaka,postepeno se promenio u ribolikoggmizavca, ili ihtiosaurusa. Kada bi tobilo tačno, trebali bi da pronađemo barneke međuvrste. Možda bi životinja sastopalima i nogama koje se postepenomenjaju u peraja nalik na vesla daladokaz te evolucije. Ali, ni jedan prelaznioblik nikada nije pronađen!

Svi morski gmizavci su se jednostav nopojavili u fosilnom zapisu potpuno for -mirani. Nijedan nije razvijen 25%, 50%ili 75%; svi su 100% kompletni. To je up -ravo ono što bismo očekivali da pro na -đe mo ako su oni bili stvoreni. Ti fosilipružaju moćan dokaz protiv evolucije, au prilog stvaranja.

63

Preci ptica?Mnogi lovci na fosile su veoma razo -

čarani jer nisu mogli da pronađu nije danprelazni oblik, ili međuvrstu, koje bi mo -rali da pronađu ako je teorija evo lu cijetačna. Umesto toga, svaka od mnogihvrsta dinosaurusa se javlja u fosilnomzapisu već potpuna, upravo kako bismoočekivali, ako su bili stvoreni.

Dinosaurusi su raznih oblika iveličina: visoki, niski, debeli, mršavi.Lista se dalje nastavlja, ali bez obzirakako su izgledali spolja, po unutrašnjojgrađi su postojale samo dve grupe:

Ornitišija (Ornitischia) predstavljagrupu dinosaurusa sa “ptičjom karli com”(kukovima). Dinosaurusi sa ptičjomkarlicom su uglavnom jeli biljke; neki suimali rogate kljunove i dodatnu kost navrhu donje vilice. Mnogi nisu imalipred nje zube, ali su imali moćne zadnjezube i obrazne džepove. Neki od njih sutakođe imali koštane tetive koji suučvršćivali kičmu.

Saurišija (Saurischia) predstavljagrupu dinosaurusa sa “gušterskomkarlicom” (kukovima). U ovu grupudinosaurusa su spadali i biljojedi imesojedi. Neki su imali velike rupe ulobanji koje su smanjivale težinu glave.Većina saurišija je imala niz zuba naspoljnom rubu vilice.

Svaka od ovih grupa nosi imena kojasu izvedena od grčkih reči. Na taj način,paleontolog iz Italije i paleontolog izKanade mogu da budu sigurni da govoreo istom dinosaurusu na naučnimskupovima ili u stručnim radovima.

64

Ilustracija na dnu strane pokazujekako su te kosti izgledale. Dinosaurusisu imali tri kosti na svakoj strani karlice:ilijum (ilium), išijum (ischium) i pubis.Kod dinosaurusa sa gmizavačkomkarlicom, pubis je bio upravljen premanapred, a išijum prema unazad. Koddinosaurusa sa ptičjom karlicom, pubisje bio upravljen prema nazad zajedno saišijumom. Ovo je bila kratka lekcija izanatomije dinosaurusa.

Posmatrajući ilustraciju, zar nisu noj iStruthiomimus veoma slični? Zar ne biStruthiomimus predstavljao odličanprelazni oblik između dinosaurusa iptica, naročito ako se doda malo perja?

Na žalost za evolucionu teoriju, neštonije u redu sa ovom idejom. Struthio mi -mus nije bio dinosaurus sa ptičjom kar -licom. On je bio dinosaurus sa guš ter - skom karlicom.

Da je evolucija tačna očekivali bismoda dinosaurusi sa ptičjom karlicom ličena ptice, zar ne? Ankylosaurus izgledaviše kao tenk nego kao graciozna ptica.Kakvu vrstu karlice ima Ankylosurus?Ptičju karlicu.

U stvari, svi dinosaurusi koji su imaliduge vitke noge, mala laka tela, i poopštem izgledu donekle ličili na ptice,imali su guštersku karlicu. Sa drugestrane, dinosaurusi koji su imali ptičjukarlicu, po ostalim osobinama su bilipotpuno neadekvatni za pretke ptica. Tečinjenice su teško shatljive za one koji

pretpostavljaju da je evolucija tačna, alisvakako ne predstavljaju problem zanaučnike koji prihvataju konceptstvaranja.

Štaviše, Struthiomimus i sličnidinosaurusi nisu imali čak ni naznakepera. Svi dinosaurusi su imali običnugmizavačku kožu. Pretpostavlja se da jeArchaeopteryx jedna od prvih ptica.Imao je savršena pera, kao ptice koježive danas. Bog ga je načinio takvim.

Tipovi dinosaurusa predstavl je niu ovoj knjizi

Ornitišija (sa ptičjom karlicom)

Iguanodon (24-25)Dinosaurusi sa rogovima (28-31)Dinosaurusi sa pločama (32-35)Oklopljeni dinosaurusi (36-37)Kljunati dinosaurusi (38-41)Dinosaurusi tvrde glave i dinosaurusi

nalik na papagaja (42-43)

Saurišija (sa gušterskom karlicom)

Laka kategorija (26-27)Dinosaurusi mesožderi (44-49)Strašne kandže (50-51)Veliki biljojedi (52-57)

65

ORNITIŠIJA“sa ptičjom karlicom”

SAURIŠIJA“sa gušterskom karlicom”

Ptice su jedna od najdivnijih Božjihstvorenja. Postoje u puno veličina,oblika, boja i jedinstvenih karakteristika.Najlepše od svega je da većina njihmože slobodno da leti nebom.

Jedna od ptica koju je Bog stvorio -arheopteriks (Archaeopteryx) - je sadaizumrla. Neki naučnici veruju, pošto jearheopteriks imao neke karakteristike“nalik gmizavcima”, da mora predstav -ljati “kariku koja nedostaje” izmeđugmizavaca i ptica. Međutim, arheopte -riks je u potpunosti bio ptica! Imao jeptičja stopala, krila sa perjem (perjeidentično perju savremenih ptica),ptičju lobanju i furkulu (jadac). (Nijednaživotinja osim ptica nema perje.)

Arheopteriks jeste imao kandže nakrilima. Međutim, to ne znači da je ro -đak sa gušterima. Tri ptice koje danasžive imaju kandže na svojim krilima.Hoacin, iz Južne Amerike, ima kandžedok je mlad. Turako iz Afrike ima kan dže,a noj ima tri kandže na svakom krilu.

Perje predstavlja čudo savršenekonstrukcije. Pojavljuje se iznenada ufosilnom zapisu i ne postoje dokazi oevoluciji pera. Ideja da je perjeevoluiralo od iskrzane krljušti nije uskladu sa činjenicama. Krljušt i perje serazvijaju na potpuno drugačiji način.

Perje predstavlja kombinaciju lakoće,snage i savitljivosti. Ono obezbeđujeprekrivač koji štiti ptičju tanku, osetljivukožu, i deluje kao toplotna barijera,zarobljavajući telesnu toplotu u pros to -rima između paperja. Perje je tolikoefikasno da može da održava tempe -raturu tela ptice na normalnih 42oC,kada je temperatura okoline ispod nule.

Postoje četiri osnovna tipa pera.Konturna pera prekrivaju ptičje telo,dajući mu aerodinamičan izgled. Donjapera su za toplotnu izolaciju. Dlakastapera (filoplume) ponekad štrče izprekrivača i služe kao neka vrsta ukrasa.Pera za letenje su duga kruta pera kojase nalaze na krilima i repu.

Arheopteriks

66

Pero za letenje ima centralnu drškusa nizom paralelnih žioka koje se pros ti -ru dijagonalno u odnosu na nju sa obestrane (videti ilustraciju). Žioke ima ju ma -le niti, zvane žiočice, koje se granaju odnjih, a kukice na svakoj niti se ukršta jusa drugim nitima pričvrš ću jući ih i for mi -rajući mrežu. Te kukice su toliko maleda se ne mogu videti golim okom. Akose niti ove “mreže” razdvoje, ptica klju -nom prelazi preko pera neko liko pu ta ikukice ponovo stvore mrežu od ovih ni -ti, kao rajsferšlus. Orlovo pero je neve ro -vatno snažno, pošto se na svakom pe runalazi više od 250.000 sićušnih kukica.

Neke ptice, kao paunovi (imaju okru -gli dodatak) i kolibri, imaju pera kojaizgledaju kao da se prelivaju dugi nimbojama. Kada bi se ta pera više putauveličala, videli bismo ono što liči nahiljade “mehurova”. Ti mehurovi imajurazličite oblike i prečnik, omogućavajućida se svetlost odbija od njih pod različi -tim uglovima. Svetlost koja se odbijapod različitim uglovima je ta koja pro uz -rokuje promenljivu obojenost njihovihpera. To se zove refrakcija (prelamanjesvetlosti).

Koliko pera ima jedna ptica? Kao štomožemo i da pretpostavimo, veomamnogo. Neko je jednom izdvojio vremeda bi izbrojao sva pera na plimutskojkokošci. Bilo je 8.325 pera. Drugi istra -živač je očerupao labuda i izbrojao25.216 pera. Prosečna ptica pevačica ćeimati između 1.100 i 4.600 pera, a mno -ge ptice imaju čak i sezonska pera. Pticačešljugar može da ima na svom telu1.000 pera više zimi nego leti.

Ptičje telo predstavlja pravi modelefikasnosti. Ono kombinuje malu težinui veliku snagu. Nema ni grama viškatežine nigde na telu. Beloglavi orao jevelika ptica sa preko 7.000 pera. Ipak,sva pera zajedno teže manje od 600 g.

Kod nekih ptica, mišići za letenjepredstavljaju polovinu ukupne težineptice. Mišići koji povlače krila nadole sudaleko najveći, jer je najveći deo snageza letenje neophodan za zamah nadole.

Ptice imaju jedinstven sistem zadisanje. Ptica koristi vazduh koji udišedaleko efikasnije od zeca, lisice ilidrugog sisara sa većim plućima. Bog jedao pticama mala pluća, ali im je takođedao čudesni sistem vazdušnih kesa. Tevazdušne kese se mogu naći u svakomvitalnom delu ptičjeg tela. Ne samo davazdušne kese dozvoljavaju ptici daiskoriste svaki dah što je više moguće,već deluju i kao regulatori temperature.

Bog je pticama dao i odličan vid. So -kolu koji kruži u vazduhu bi bilo priličnoteško da se sruči i ščepa zeca kako binahranio ptiće u gnezdu, kada ne bimogao da ga vidi. Jedna osetljiva tačkana mrežnjači njegovog oka (zvana fovea)ima 1,5 milion vidnih ćelija. Čove čijeoko na istom mestu ima samo 200.000.

Nismo ni dodirnuli mnoge druge veli -čanstvene odlike koje ptice pose duju.Mogli bismo da napišemo cela poglavljao šupljim kostima, specijalizovanim klju - novima i aerodinamici koja fascinira di -zajne re aviona. Sve to upućuje na neve-ro vatno inteligentnog dizajnera, a ne nanasumične evolucio ne događaje.

67

U ovoj knjizi smo opisali dinosaurusekoji su izgleda jeli meso. Mnogi dino sa u -rusi su svakako imali odgovarajuće or -ga ne da to čine - zube, vilice i kandže.Mislimo da su jeli meso, ali ne možemobiti potpuno sigurni da su neki dinosa u -rusi jeli druge životinje, iako su imalisnagu i zube za to. Mnoge životinjedanas izgledaju kao da su mesojedi - alinisu. Gorila, na primer, ima zastrašujućezube, ali gorile ne jedu meso. One subiljojedi; jedu samo biljke i voće. Postojeneki šišmiši koji jedu voće, a imajuveoma oštre zube. A šta je sa velikimpandama? Imaju veoma oštre zube kojiizgledaju savim odgovarajući za kidanjesirovog mesa. Ali, glavna stvar kojuvelike pande vole da jedu je bambus.

Kada je Bog stvorio Adama i Evu i sveživotinje, rekao im je da treba da jedubiljke i plodove:

“I još reče Bog: ‘Evo, dao sam vamsve bilje što nosi seme po svoj zemlji,i sva drveta rodna koja nose seme; toće vam biti za hranu. A svom zverinjuzemalj skom i svim pticama nebeskimi svemu što se miče na zemlji i u čemima duša živa, dao sam svu travu dajedu. I bi tako.”

(1. Knjiga Mojsijeva 1:29,30)

Izgleda veoma jasno da je Bog daočoveku i životinjama da jedu samo biljkei plodove. Zašto su onda dinosaurusi jelimeso drugih životinja?

Razmotrimo šta se dogodilo. Bog jedao Adamu jasnu zapovest:

“I zapreti Bog čoveku govoreći:‘Jedi slobodno sa svakoga drveta uvrtu, ali s drveta od poznanja dobra izla, s njega ne jedi, jer u koji danokusiš s njega, umrećeš.”

(1. Knjiga Mojsijeva 2:16,17)

Šta su prvi ljudi, Adam i Eva, uradili?Uradili su upravo ono što im je Bogrekao da ne čine. Da li je greh bio samou uzimanju nekog ploda? Ne, greh jebilo odbacivanje Božje zapovesti, kojapredstavlja deo Božjeg moralnogzakona.

Kao rezultat greha, u svetu se pojavilasebičnost, pobuna i nasilje. Kajin je ubioAvelja, svoga brata. Ljudi su počeli da seprotive Bogu na sve moguće načine.Uzimali su šta su želeli, radili šta im jevolja i jeli šta su hteli - ne obazirući sena Božje zapovesti.

“A zemlja se pokvari pred Bogom, inapuni se zemlja bezakonja. I pogle -da Bog na zemlju, a ona beše pokva -rena; jer svako telo pokvari put svojna zemlji.”

(1. Knjiga Mojsijeva 6,11.12)

Očigledno, kada je Adam zgrešio i nijeposlušao Boga, celokupna planeta jepočela da živi buntovničkim, nasilnimživotom. Ono što je stvoreno da čovekubude na blagoslov, sada je postalo naprokletstvo. Pokrenuli su se genetičkimehanizmi kod životinja i one supostale nasilne, tako da su mnogepočele da ubijaju druge životinje zahranu. Pošto je Bog znao sve stvari odpočetka, opremio je neke životinjeoklopom i odbrambenim oružjem, kaošto su rogovi i štitovi triceratopsa i veliki

Posledice greha

68

oštri šiljci na repu stegosaurusa. Dao jeneverovatan odbrambeni sistem bubibombarderu, kao što ćemo kasnijevideti. To im je dato da se brane.

Da li je Bog dizajnirao zube, čeljusti ikandže tiranosaurusa i drugih dinosau -rusa mesojeda da bi ta stvorenja moglada ubijaju druge životinje i jedu njihovomeso? Ne. Svi su mogli prvobitno bitidizajnirani za jedenje biljaka i plodova,kao zubi velikog pande, gorila i šišmišakoji se hrane plodovima.

Kada su greh i nasilje ušli u svet, nekeživotinje su postale svirepe. Pošto suimale zube, čeljusti i kandže i moć da točine, te životinje su počele da ubijaju ijedu druge životinje.

To nije bio svet kakav je Bog prvo bit -no stvorio. Svi ljudi, osim čoveka zvanogNoje i njegove porodice, postali su toli -ko iskvareni da je Bog odlučio da pustiPotop kako bi uništio Zemlju i većinuljudi i životinja koje su živele na njoj.

69

Priča o Noju i Potopu predstavljajednu od najvećih drama. Bog je žalionad svetom ispunjenim grehom iljudima koji su se pobunili protiv Njega idoneo presudu celom svetu.

“I Bog videći da je nevaljalstvoljudsko veliko na zemlji, i da su svemisli srca njihovih svagda samo zle ...bi mu žao u srcu. I reče Gospod:‘Hoću da istrebim sa zemlje ljude, ko -je sam stvorio, od čoveka do stoke i dositne životinje i do ptica nebeskih ...Ali Noje nađe milost pred Gospo dom.”

(1. Knjiga Mojsijeva 6:5-8)

Razmislite samo kako mora da je biloNoju i njegovoj porodici. Niko drugikoga su poznavali nije prihvatao Boga -samo Noje, njegova žena, njegova trisina (Sim, Ham i Jafet) i njihove žene.

Samo je osam ljudi na celom svetuprihvatalo Boga i služilo mu.

Mora da su ga, čak i pre nego što jeBog naredio Noju da sagradi barku,njegovi susedi smatrali staromodnim idosadnim - svakako ne kao nekog kozna da se “dobro provede”. Da limožemo da zamislimo šta su mislilikada je počeo da gradi barku na kopnu?Služenje Bogu nije uvek lako, ali je Noježeleo Božje odobravanje više negoodobravanje suseda.

Bog je želeo da spase Noja i njegovuporodicu od nadolazećeg razaranja, paje dao Noju specifične instrukcije kakoda izvrši svoj deo posla. Noje je ne samodoslovno sledio Božja uputstva, već je iverno radio na barci 120 godina.

Bog je rekao Noju da barka treba dabude:

Potop

70

- Načinjena od drveta gofera(čempres)

- Zatopljena smolom da ne bipropuštala vodu

- 300 lakata duga - 50 lakata široka - 30 lakata visoka - Opremljena prozorom visokim

jedan lakat duž vrha- Snabdevena vratima sa strane- Da bude iznutra na 3 nivoa

Smatra se da je lakat rastojanjeizmeđu čovekovog lakta i vrhova prstiju.Obično se za proračune koristi mera od45 centimetara, iako su prepotopni ljudibili mnogo veći.

Noje je trebalo da postane prviupravnik prvog poznatog zoološkogvrta. Barka je bila ne samo za Noja injegovu porodicu, već je on trebalo daprimi u barku veliki broj životinja.

Ponovo je Bog bio veoma specifičan usvojim uputstvima Noju. Trebalo je dasmesti muško i žensko od svakog živogkopnenog stvorenja (to znači idinosauruse). Trebalo je da uzme podvoje (u nekim slučajevima po 14) odsvake kopnene životinje, uključujućiptice i sve što se miče na zemlji.

Pre nego što zamislimo Noja kako idena velike safarije, imajmo na umu da jeBog rekao Noju da će On dovesti sveživotinje do barke. Za Boga, koji jestvorio te životinje i sve njihoveinstinkte, bilo je lako da učini da onemigriraju do barke.

To mora da je bio neverovatan prizorkoji su svi ljudi mogli da vide. Pomislilibismo da bi se bar neko od suseda pitaoda li je Noje bio u pravu u vezi Boga. Čaki ako su se pitali, nisu uradili ništa potom pitanju jer bi inače i oni bili u barci.

71

Možda se pitamo kako je Nojesmestio sve te životinje na Barku. Barkaje bila daleko veća nego što se misli. Bilaje u obliku pljosnate kutije (zbogstabilnosti u nemirnoj vodi), duganajmanje kao 1,5 fudbalski teren, i višaod četvorospratne zgrade. Mogla bi daprimi najmanje 533 železnička stočnavagona i imala je zapreminu odnajmanje 39.000 m3.

Barka je bila ogromna i dizajnirana dasmesti veliki broj životinja koje je Bognameravao da zadrži. Bilo je puno malihživotinja, ali je bilo i nekih velikih.Izgleda verovatno da bi Bog za primerkevećih životinja poslao mlade životinjeumesto odraslih. Mladi Apatosaurus bizauzimao daleko manje mesta ododraslog.

Sledeći problem - briga (čišćenještala, itd) i hranjenje tako velikog brojaživotinja. I ne zaboravimo na pitanjekako obezbediti da Tyrannosaurus nepojede svog najbližeg suseda. Ponovo,to nije problem za Boga. Bog koji ih jestvorio je lako mogao sve da ih stavi uneki oblik hibernacije (zimskog sna).Hibernacija se može opisati kao “stanjeu kome su normalne funkcijeobustavljene ili veoma usporene,omogućavajući životinji da izdrži dugevremenske periode potpuneneaktivnosti”.

Zatim nailazimo na jedan odnajuzbudljivijih delova u Bibliji. Kada suse Noje, njegova porodica i životinjenašli na barci,

“... Gospod zatvori za njim.”(1. Knjiga Mojsijeva 7:16)

To je lepa slika o tome kako je Bogobezbedio sigurnost i spasenje odnastupajućeg razaranja. Greh je ušao usvet i morao je da bude očišćen. Danasse suočavamo sa istim izborom. Da libiramo greh ili biramo Boga?

Bog je obećao da neće nikada ponovouništiti svet velikom poplavom, tako daneće nalagati građenje novih barki.

Međutim, Bog će se ponovo umešati utok ljudske istorije i izbaviti one koji suna Njegovoj strani.

Kako da primimo to spasenje? Trebada se upoznamo sa moralnim načelimakoja su data u Božjoj Reči - Bibliji, i dapriznamo sebi i Bogu da smo Muokrenuli leđa. Spasenje je besplatan darkoji se nudi svakom čoveku.

Bog je dao divno obećanje onima kojiga prihvate:

“Svedočim vam danas nebom izemljom da sam stavio pred vas životi smrt, blagoslov i prokletstvo; zatoizaberi život da budeš živ ti i semetvoje.” (5. Mojsijeva 30:19)

Kao što nas Bog danas čuva, tako suNoje i svi na Barci bili su čuvani kada sustvari postale prilično opasne.

“...taj dan razvališe se svi izvorivelikoga bezdana, i otvoriše se ustavenebeske, i udari kiša na zemlju začetrdeset dana i četrdeset noći.”

(1. Knjiga Mojsijeva 7:11-12)

Četrdeset dana i noći su vode Potopanastavile da se dižu dok nisu prekrivenesve planine. Tokom tog vremena su sesigurno javljali veliki plimni talasi. PoBožjem planu, Barka je napravljena dabude stabilna, a ne za prelaženje velikihrazdaljina. Sve što je Barka trebala dauradi jeste da pluta i da se ne prevrne.Ako su životinje bile u stanju zimskogsna, prespavale su ceo događaj.

Vode su prekrivale Zemlju 150 dana, iništa što je živelo na Zemlji ili u vazduhupre Potopa, nije ostalo živo. Mnoge ribei životinje u okeanu su takođe nestale.Kroz sve to, Bog je sačuvao Noja injegovu porodicu.

Voda je zatim počela da se povlači iposle deset meseci vrhovi planina supostali vidljivi. Noje je prvo pustiogavrana kroz prozor na vrhu Barke, alise on stalno vraćao. Zatim je poslaogolubicu, ali ni ona nije pronašla drvo ilimesto za odmor, pa se vratila do Barke.

72

Noje je i dalje verovao Bogu i znao da jošnije došlo vreme izlaska. Sedam danakasnije ponovo je poslao golubicu, a onase vratila sa maslinovim listom u kljunu.Naredne sedmice se uopšte nije vratila,pa je Noje znao da je postojao deokopna na kome je golubica mogla daostane.

Noje je sa porodicom živeo na Barci53 sedmice, a onda je napustio Barku ipustio sve životinje. Prvo što je Noje ura -dio jeste da se zahvalio Bogu na zaštiti.Gledajući oko Barke u pustoš, sigurno jebio šokiran promenama koje su se odig -rale. Shvatio je koliko je Bog bio dobar

prema njemu i njegovoj porodici. Bog jeobećao Noju i njegovoj porodici da ni ka -da neće ponovo uništiti Zemlju vode -nim Potopom, i postavio je dugu kaoznak kako bi podsećao čovečanstvo nato obećanje.

Zemlja koju su ugledali nije bila ninalik na onu na koju su bili naviknutipre Potopa. Nije bilo šuma ili velikihkrda životinja. Tamo gde su pre biliblaga obla brda, sada su stajale velikeplanine. Umesto ravnomerne klime,dolazilo je do velikih temperaturnihpromena. Ne, to nije bio svet koji sunapustili.

73

Dokazi o globalnom Potopu mogu sepronaći u više od 270 priča i istorijskihzapisa pronađenih u mnogim delovimasveta. Legende o Potopu su česte unarodnim pričama mnogih zemalja.Njihovi različiti opisi odražavaju načinna koji detalji mogu da se promene kadase priče prenose sa generacije nageneraciju zbog nedostatka pisanihzapisa koji bi im bili dostupni.Razmotrimo samo nekoliko od tih priča.

HavajiDugo posle smrti Kuniuhona, prvog

čoveka, svet je postao iskvareno, strašnomesto za život. Ostao je samo jedandobar čovek; njegovo ime je bilo Nuu.

Napravio je veliki kanu sa kućom nanjemu i ispunio ga životinjama. Vode suprekrile celu Zemlju i ubile sve ljude. Sa -mo su Nuu i njegova porodica spaseni.

KinaDrevni kineski spisi govore o nasilnoj

katastrofi koja se desila na Zemlji. Oniizveštavaju da je cela Zemljapoplavljena. Vode su se izdigle donajviših planina i potpuno prekrileZemlju. Zemlja je ostala opustošena višegodina.

Jedan drevni kineski spis, zvan“Hiking” iznosi priču o Fuiju, kogaKinezi smatraju za oca svoje civilizacije.Istorija beleži da su Fui, njegova žena,tri sina, i tri ćerke preživeli veliki potop.On i njegova porodica su bili jedini ljudikoji su ostali živi na Zemlji. Nakonpotopa su ponovo naselili Zemljuljudima.

Jedan drevni hram u Kini ima sliku nazidu koja pokazuje Fuijev čamac upobesnelim vodama. Delfini plivaju okočamca, a golubica sa maslinovomgrančicom u kljunu leti ka njemu.

Legende o Potopu

74

TolteciU istoriji Indijanaca Tolteka, iz

drevnog Meksika, nalazi se priča oprvom svetu koji je trajao 1.716 godina ikoji je uništen potopom koji je prekriočak i najviše planine. Njihova pričagovori o nekoliko ljudi koji su se spasiliod razaranja u “topli-petlo-kali”, štoznači “zatvoren kovčeg”. Posle potopa,ti ljudi su počeli da se umnožavaju igrade veoma veliku, “zaku-ali”, ili velikukulu, kako bi načinili bezbedno mestoako bi svet bio ponovo uništen.Međutim, došlo je do pometnje međujezicima, tako da su različite jezičkegrupe odlutale u druge delove sveta.

Tolteci tvrde da su osnovani kaoporodica od sedam prijatelja i njihovihžena koji su govorili istim jezikom. Onisu prešli veliku vodu, živeli u pećinama,i lutali 104 godine dok nisu došli do HuHu Tlapalana (južni Meksiko). Pričaizveštava da je to bilo 520 godina poslepotopa.

VavilonOsim zapisa koji se nalazi u Bibliji,

najdrevniji opis Potopa predstavlja zapisurezan na jednu ploču pronađenu uVavilonu. Ploča se poziva na starijuploču sa koje je tekst kopiran, ali supronađeni samo delovi te starije kopije,koju je predao prethodni vladarVavilona. Pošto je puno ljudi u to vremeživelo i po nekoliko stotina godina, opisPotopa je lako mogao da iznese nekokao što je car Amarfal (1. KnjigaMojsijeva 14,1), koji je bio jedan odprvih careva Vavilona posle Potopa.

Drugi opis Potopa je preovladavao uvreme Aleksandra Velikog, koji jeverovatno za Grke zapisao nekivavilonski istoričar. On je pisao oprepotopnim vladaocima i “Potopu”koji je prekrio Zemlju.

75

Naučnici su mnogo razmišljali o pita -nju zašto su izumrli dinosaurusi, alinika da nisu mogli da nađu zadovolja va -jući odgovor. Izneto je mnogo predloga,ali izgleda da se samo jedan slaže sanajviše naučnih podataka.

Neki su predlagali da, pošto su dino -saurusi imali tako male mozgove, nisumogli da se takmiče sa inteligentnijimsisarima. Ali ta ideja mnogim naučni ci -ma ne izgleda verovatna. Kako su sisari,koji su težili samo nekoliko kilogramamogli da ubiju apatosaurusa od 40 tonaili svirepog tiranosaurusa u borbi zaživot?

Drugi su predlagali da su sisari koji sujeli jaja, jeli toliko puno jaja dinosaurusada su dinosaurusi odumirali brže negošto su se rađali, pa su na kraju u potpu -nosti izumrli. Međutim, to ne objašnja vazašto su neki gmizavci - kao što su kor -njače, zmije, gušteri i krokodili - uspelida opstanu, ili zašto su leteći i morskigmizavci izumrli u isto vreme kada ikopneni dinosaurusi.

Predlagane su raznovrsne druge idejekako bi se objasnila smrt dinosaurusa,kao što su bolesti, problemi sa žlezda ma,kosmički zraci usled eksplozija zvezda(supernova), i promene u magnetnompolju Zemlje. Zatim su neki naučnicipredložili ideju da je možda velikiasteroid udario u Zemlju. Navodno je tajsnažni sudar bacio tri milijarde tonaprašine u vazduh, blokirajući Sunčevezrake nekoliko godina i prouzrokujućida većina biljaka izumre, pa su dinosa u -rusi izumrli zbog nedostatka hrane.

Drugi naučnici snažno osporavaju tuideju. Ako je to tačno, zašto nisu izumrlei sve ptice? Kako su svi sisari uspeli daprežive? Takva velika katastrofa širomZemlje svakako bi ubila sve ptice, sisarekao što su psi, medvedi, pacovi, miševi imnoge druge životinje. Kako su opstaligmizavci, kao što su zmije, kornjače ikrokodili? Taj scenario uopšte ne zvuči

razumno. U stvari, izgleda da nijedna odgore iznetih ideja ne objašnjava zašto sudinosaurusi izumrli.

Činjenice ukazuju da su dinosaurusiizumrli posle Potopa, usled velikihpromena koje su se odigrale na Zemljikao posledice tog Potopa.

Smatra se da je u prvobitnom svetupostojao veliki vodeni omotač okoZemlje: “...vode nad svodom” (1. KnjigaMojsijeva 1:7). Na prvobitnoj Zemlji nijepadala kiša: “Jer Bog još ne pusti kišu nazemlju... ali se podizaše para sa zemljeda natapa svu zemlju” (1. KnjigaMojsijeva 2:5-6).

Veliki vodeni omotač je onemo guća -vao padavine održavajući prilično jed -nolično blagu, toplu klimu širom sveta,bez većih temperaturnih promena kojestvaraju neophodne uslove za padavine.Nije bilo kiše, a samim tim ni duge.

Promene klime koje su nastale poslePotopa mogle su da ubiju mnoge živo -tinje. Znamo da su mnogi dinosaurusiživeli u dalekim severnim zemljama, jersu njihovi fosili pronađeni iznad arktič -kog kruga, i na Antarktiku. Grenland,koji je sada cele godine prekriven sne -gom i ledom, nekada je imao suptrop s -ku klimu nalik klimi Portorika. To zna mozbog tipa fosilnih životinja i biljaka kojisu pronađeni na Grenlandu. Fosili bilja -ka i životinja koje sada žive samo u top -lim ili umerenim klimama, pronađeni suna dalekom severu, iznad arktičkogkruga i na Antarktiku. To znači da su takopna, koja su sada zamrznuta tokomcele, ili većeg dela godine, nekada bilatopla kao Havaji.

To je bio svet bez zamrznutog Arktikaili Antarktika; svet u kome je Grenlandbio tropsko kopno sa palmama, aKanada bila topla skoro kao Florida.Bujna vegetacija je prekrivala veliki deoZemlje. Veliki biljojedni dinosaurusiimali bi obilje hrane. Postojalo bi obiljehrane za sve životinje, kao i za čoveka.

Šta se desilo dinosaurusima?

76

Fosili raznovrsnih dinosaurusapronađeni su na severnoj obali Aljaske, ina Antarktiku. To su mesta na kojima jesada noć po nekoliko meseci i previše jehladno da bi dinosaurusi koji su, kao isvi ostali gmizavci “hladnokrvni”organizmi i temperatura tela im zavisiod spoljne temperature, tu mogli dažive. Međutim, oni jesu živeli tamo prepuno vremena! Evolucionisti ne znajuzašto je Zemlja u prošlosti imala topluklimu širom sveta, ali zastupnicistvaranja koji veruju Bibliji imajuodgovor.

Šta se desilo? Šta je toliko dramatičnopromenilo klimu širom sveta? Šta semoglo desiti što je promenilo Grenland -od lepog, toplog, zelenog, tropskog raja -u zamrznutu pustoš? Šta je preokrenulodivne zelene oblasti Arktika i Antarktikau kopna večnog leda? Šta se desiloglobalnoj klimi, pa su se bujna staništadinosaurusa u Kini i Juti promenila upustinje? Šta je izazvalo ledeno doba?

Promene koje su se desile na Zemljitokom i posle Nojevog potopa, dajuodgovore na mnoga od tih pitanja. Kadasu dinosaurusi napustili Barku poslePotopa, našli su svet koji je bioneverovatno drugačiji od sveta prePotopa. Bilo bi teško pronaći hranu,koja je nekada bila obilna. Vreme koje jeuvek bilo prijatno sada bi često bilo vrlonepovoljno.

Rezultat je bila velika promenaZemljine tople klime širom sveta - odbujne zelene vegetacije koja jeprekrivala celu Zemlju, do sadašnjesituacije sa velikim ledenim oblastima,velikim pustinjama i veomapromenljivom klimom. Pod timuslovima, dinosaurusi nisu uspeli da seponovo razmnože na Zemlji i, shodnotome, izumrli su. Sve što nam je ostalood tih dinosaurusa - velikih i malih - kojisu jednom davno tumarali Zemljom,jesu njihovi fosili.

77

Veruje se da se pre Potopa u atmos fe -ri nalazila velika količina vodene pare(pre Potopa nije padala kiša). Ova vode -na para se nalazila u velikom omotačuoko Zemlje. Da bi bilo dovolj no vode dabi kiša padala četrdeset dana i noći, mo -ralo je u to vreme da bude daleko viševodene pare u atmosferi, nego danas.Danas u atmosferi ima vodene pare do -voljne samo za oko 2,5 centimetara kiše(ako bi kiša padala istovremeno širomplanete, trajala bi oko jedan sat).

Biblija kaže da su se izvori velikogabezdana razvalili (što znači da se rasce -pila Zemljina kora), i da su se ustave ne -beske otvorile. Verovatno je rezultatto ga bilo da je kopno potonulo, a oke an -sko dno se izdiglo. Sve to je, zajedno sakišom, prouzrokovalo da se cela Zemljapoplavi vodom.

Vodena para je voda u obliku nevid lji -vog gasa - kao ona koja nastaje na spolj -noj strani čaše sa ledenom vodom, ili naprozoru kada dunemo toplim dahom nanjega. Vodena para je providna, nije kaooblaci koje možemo da vidimo. Uz tupa ru u atmosferi, koja bi apsorbovala izadržavala toplotu sa Sunca, cela Zemljabi bila daleko toplija. Zbog te velike pro -mene atmosferskih uslova u vreme Po to -pa, svet je postao suvlji i hladniji. Otpo čeloje ono što nazivamo “ledenim dobom”.

Severni i južni pol su postali terenivečitog leda, a Grenland se promenio odtropskog raja u zamrznutu pustoš. Obla -sti koje su bile bujne i zelene pretvorilesu se u pustinje. Okean je takođe postaohladniji.

Veliki glečeri, tokom tog ledenog do -ba, verovatno su prekrili veliki deo Ka na - de, severne delove Sjedinjenih Dr ža va, iveliki deo severne Evrope. Severno-ame -rički glečer se sastojao od snega sabije -nog u led, koji se polagano kretao kaočvrsta masa iz centra akumulacije snegau region zaliva Hadson. Ti glečeri suurezali udubljenja u stenama, izdubili

velike rupe koje su postale jezera, inataložili materijal u Zemljine slojeve.

U drugim delovima sveta je bilo višepadavina nego danas. Na primer,postoje dokazi o drevnim potocima irekama u Sahari, gde danas kiša padaveoma retko.

Šta je prouzrokovalo ledeno doba?Pre Potopa, okeani su bili daleko topliji,(pa su i “izvori bezdana” koji su serazvalili da poplave Zemlju tokompotopa, verovatno bili veoma topli).Topla voda isparava brže. Vodena parau vazduhu je formirala krov “staklenebašte” kako bi se temperatura održavalaravnomernom, ali kada je to nestalo(posle Potopa), ogoljeni predeli navećim severnim širinama su postalihladniji nego ranije. Razlikatemperature između toplog okeana ihladnog kopna je prouzrokovala oluje, inaročito puno snežnih padavina.Vulkanske erupcije su prouzrokovale daprašina spreči zagrevanje ZemljeSunčevim zračenjem. To je takođeprouzrokovalo da se najveći deo snegane topi tokom leta. Ne zna se koliko jetrajalo to ledeno doba posle Potopa, alije možda prošlo nekoliko godina prenego što su se led i sneg dovoljno otopilida bi kopno bilo nastanjivo kao danas.

Tokom ledenog doba je toliko vodebilo zamrznuto da se nivo mora spustioza 180 metara. Prema tome, Noju injegovoj porodici i životinjama nije biloteško da se rasprostru i umnože kako binapunili Zemlju, kao što im je Bogrekao. Kada su ljudi sagradili Vavilonskukulu i kada im je Bog pomeo jezike,Biblija beleži kako su različite jezičkegrupe otišle u različitim smerovimakako bi započele sopstvene zajednice.

To iznenadno zamrzavanje takovelikih delova sveta je proizvelo punofosila kopnenih životinja. Vrše se daljaistraživanja kako bi se bolje razumeloledeno doba i njegovi efekti na Zemlju.

Ledeno doba

78

79

Dinosaurusi, zmajevi i bube - stvarnočudan naslov? Šta oni imaju zajedničko?Puno više nego što biste pomislili. Nas-ta vite da čitate, možda se iznenadite.

Priče o zmajevima dolaze od ljudiširom sveta, a ne samo sa nekolikoizolovanih mesta. Priče dolaze iznajstarijih predanja i istorije. One su biledeo kultura i, u mnogim slučajevima,njihovih religija.

Dr Henri Moris piše u svojoj knjiziZapis 1. knjige Mojsijeve (The GenesisRecord):

“Često spominjanje zmajeva u Bibliji,kao i u ranim zapisima i predanjimavećine naroda iz drevnih vremena, sesvakako ne mogu odbaciti kao običnebajke. Najverovatnije je da predstav-ljaju sećanja na dinosauruse koja supreneli plemenski preci koji su ih srelipre nego što su izumrli.”

Teško bi bilo poverovati da je tolikopuno ljudi sa puno različitih mestamoglo da izmisli tako slične priče islične opise ako tako nešto nikada nijestvarno postojalo.

Po drevnim pričama, zmajevi supostojali u puno oblika i veličina. Nekisu mogli da lete, neki da plivaju, dok sudrugi bljuvali vatru.

Navuhodonosor je imao zmajazvanog Siruh koji je urezan u kapijuIštar u Vavilonu. Zmajevi su bili česteteme za statue, rezbarije i slike.

Na istoku (Kina, Japan, itd), zmajevisu poštovani i smatrano je da donosesreću. U imperijalnoj Kini se verovalo dazmajevi prisustvuju rođenju mudrihcareva i filozofa. Tvrdilo se da je velikiplavi zmaj leteo nad kućom u kojoj jeKonfučije trebalo da se rodi. Kosti i zubiza koje su mislili da su pripadalizmajevima su skupljani sa zemlje ikorišćeni kao lek.

Govorili su da su zmajevi polagalijaja. (Setite se, i dinosaurusi su polagalijaja.) Međutim, verovalo se da su se ti

mladi kineski zmajevi, po legendama,inkubirali u jajima 3.000 godina preizleganja.

U većini ostatka sveta, zmajevi susimboli zla i razaranja.

Kada su u pitanju priče o zmajevima,malo je scena toliko zanimljivih kao onao Svetom Georgiju i aždaji. Postoji punočuvenih slika koje ovekovečavajudramatični trenutak kada Sv. Georgijeprobada kopljem žestoku, ali osuđenuaždaju.

Kakvo glasi priča o Svetom Georgiju?Kada je živeo i koji su događaji doveli doovog čuvenog događaja?

Priča počinje približno između 250. i300. godine. Izgleda da je u velikom je ze -ru živeo strašan zmaj sa toliko lošim da -hom da je zatrovao okolinu oko jezera.Lokalni meštani su morali da hrane tuzver sa dve ovce na dan kako bi bila za do - voljna. Ubrzo im je ponestalo ovaca pasu, kako priča kaže, počeli da je hranesvojim sinovima i kćerima. Pa, ponesta -lo im je i njih, takođe. U očajanju, uzelisu kraljevu kćer i vezali je za kolac upolju da čeka da aždaja dođe i pojede je.

To je bio njen srećan dan jer jeGeorgije slučajno tu prolazio. Video jevezanu kraljevu kćer kako plače, pa jeprišao da ispita stvar. Ona ga je upozori-la da beži i spasi se pošto nema smislada oboje budu pojedeni. Međutim, poš -to je bio hrabar čovek, on se susreo saaždajom i svojim kopljem probio zmaje -vo zlo srce. Pošto je on Bogu dao čast zapobedu, princeza i celokupno tamoš njestanovništvo su se obratili Bogu.

Koliko je ova legenda tačna? Moždanikada ne saznamo koji deo su činjenicea koji fantazija. Legende su priče o stva -rima koje su se desile daleko pre negošto su se ljudi koji su ih prepričavali ro -đeni. Prema tome, niko ne može stvarnoda zna da li su priče istinite ili ne, jerniko danas živ nije bio tamo da vidi da lisu se te stvari zaista odigrale. Međutim,

Dinosaurusi, zmajevi i bube

80

veruje se da mnoge legende govore ostvarima koje su se stvarno dogodile,iako možda nisu svi detalji u priči tačni.

To je jedna od onih legendi kojamoguće ima deo istine u sebi. Znamoda je Sveti Georgije bio čovek koji jezaista postojao i živeo tokom togvremenskog perioda, i imamo zapis onjego voj smrti (pogubljen je zbog svojevere) 23. aprila 303. godine.

Možda ne možemo da saznamopreciznu istinu o ovom događaju, ali jevrlo moguće da je uradio nešto veomaposebno i hrabro.

“Aždaja” u ovoj ilustraciji je mesožderBaryonyx, dinosaurus čiji su fosilni osta -ci otkriveni u Velikoj Britaniji 1983. god.

81

82

Bog je dao mnogim životinjama koježive danas veoma specijalizovane i efik as -ne odbrambene sposobnosti koje nema -ju nikakve veze sa zubima ili kandžama.Da je naučnik iskopao fosilne kosti tvo ra,bodljikavog praseta, ili električne jeguljea da ih pre toga nije video žive, da li biimao bilo kakvu predstavu o jedinstve nimodbrambenim mehanizmima tihživotinja?

U Knjizi o Jovu je opisana strašna ži -votinja, zvana “levijatan”, koju nisu mog -li da zaustave mačevi ni koplja. Biblijaopisuje njen veoma jedinstveniodbrambeni mehanizam:

“Kad kiha kao da munja seva, a očisu mu kao trepavice u zore. Iz ustamu izlaze lučevi, i iskre ognjene ska ču.Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vrelo -ga lonca ili kotla.”

(Knjiga o Jovu 41:9-11)

Legende o zmajevima koji su bljuvalivatru su možda imale više istine negošto biste ikada pomislili.

Da li se sećate kljunatih dinosaurusa(ili hadrosaurusa), sa strana 38 do 41,koji su imali koštanu krestu ili kožnekese za naduvavanje povezane sanozdrvama? Parasaurolophus je imaoveliku koštanu krestu sa šupljimkomorama. Možda je Parasaurolophusmogao da kombinuje hemikalije u svojojšupljoj kresti i da prskajući izbacujezapaljivu mešavinu, koja bi se spontanozapalila u dodiru sa kiseonikom izvazduha. Zamislite samo koliko biopasan mogao da bude dinosaurus od 5tona! Ako vam to zvuči previšemaštovito, dopustite mi da vamispričam o veoma specifičnom insektukoji je dug samo oko 1,5 centimetar.

Buba bombarder ima čudesno složeni krajnje efikasan odbrambenimehanizam. Kada je ugrožena, izbacujeparu iz sićušnih topova u repu, koja jene samo škodljiva, već je i zagrejana do100oC. Kada grabljivi mravi, paukovi,ptice, žabe ili miševi osete na licu tajvrući, razdražujući gas, brzo se povlače iostavljaju ovu bubu na miru.

Buba bombarder ima dve komore uzadnjem delu tela, u kojima skladišti dvehemikalije - hidrokinon i vodonik-peroksid rastvoren u vodi. Ako hemičar

Srednji prolaz

Poprečni presekkroz kost

Nosni prolaz

Nozdrva Mesto susretadesnog i levognosnog prolaza

Poprečni presek lobanje

Pri izdisanju, vazduh je prolazio iz grla u osnovu kreste, uz šuplje cevaste

prolaze i niz glavni prolaz do nozdrva.

83

pomeša te dve hemikalije, vodonik-peroksid oksiduje hidrokinon imešavina liči na smeđu supu. Bubabombarder dodaje specijalni inhibitorkoji sprečava da vodonik-peroksidoksiduje hidrokinon. Unutar bube,mešavina ovih hemikalija se kombinujebez bilo kakve reakcije. Rastvor ostajekristalno bistar.

Kada je buba bombarder ugrožena,ona ubrizgava hemikalije iz dveskladišne komore u cevi za sagorevanje.U cevima za sagorevanje, buba dodajedva enzima - katalazu i peroksidazu(enzim je katalizator koji doprinosi da sehemijska reakcija odigra brzo, bezhemijske promene katalizatora).

Hemikalije i katalizatori reaguju kakobi formirale drugu hemikaliju, zvanukvinon, koja je veoma iritirajuća. Sve seto dešava neverovatno brzo, u cevima zasagorevanje, u telu bube bombardera,zagrevajući tečnost i gasove do 100oC, iproizvodeći veliki pritisak. Kada pritisakdovoljno poraste, buba bombarderotvara zaliske na kraju svojih cevi zasagorevanje, i vrući gasovi se izbacujuvelikom silinom. Naučnici su, koristećiposebne kamere sa velikim brzinamasnimanja, zabeležili i zvučne praske ioblačiće dima kada buba bombarderizbacuje svoj mlaz. Takođe su otkrili daneke vrste izbacuju mlazeve u silovitimpulsevima pri stopi od 500 u sekundi.

Ako sićušna buba može da uradinešto tako impresivno, šta bi mogla daučini životinja velika kaoParasaurolophus? Te šuplje kreste sumorale da budu korišćene za nešto.Zašto ne kao metod odbrane?

Mala buba bombarder je moćanargument za stvaranje. Njenodbrambeni mehanizam je toliko složeni zahtevan da bi, ako svaki detalj ne radipotpuno precizno, mogla da eksplodira!Evolucionisti veruju da je ona evoluiralaod obične bube nizom od više hiljadagenetičkih grešaka (mutacija). Poredčinjenice da su sve mutacije loše, prviput kada bi buba nekog prelaznogoblika pomešala hemikalije, bezpostojanja celokupnog sistema, ona bieksplodirala.

Unutrašnji raspored komponenti

za sagorevanje28% vodonik-peroksid

hidrokinon

eksplozivna kesa

izbacuju se eksplozivni

gasovi temperature

100o C

Da li je otkrivanje novih životinja deoprošlosti? Da li su sve avanture završe -ne? Nikako! Još uvek postoje nepoznatei neuhvaćene životinje koje tumarajuZemljom i plivaju u njenim okeanima.

Žorž Kivije, otac paleontologije, je1812. godine rekao: “Postoji malo nadeza otkrivanje novih vrsta velikih četvo ro -nožaca.” Pa ipak, samo 10 godina kasni -je, 1822. godine, Meri Mentel je pronašlasada čuveni zub iguanodona. Kao štoznamo, bilo je još puno toga što je tre ba -lo otkriti.

Postoji čitava oblast nauke koja se zo -ve kriptozoologija. Zoologija je istra živa -nje životinja, a kriptozoologija istra ži vanje“skrivenih životinja”. Naučnici kojipripadaju “Međunarodnom udruženjukriptozoologa” ispituju izveštaje onovim i neidentifikovanim životinjama.

Više puta su istraživači završili praznihruku; u drugim slučajevima potragepostaju prilično interesantne.

Uzbudljiva avantura je otpočela uEngleskoj 1860. godine. Heri Džonston(Harry Johnston), tada dete, čitao je oneobičnoj životinji nalik na konja kojaživi u Africi i koja je imala pruge, ali nijebila zebra. Godine 1899, poslat je uUgandu, u britanskoj istočnoj Africi, kaospecijalni načelnik. Setio se priče koju jepročitao, i odlučio da pokuša da saznaviše o toj čudnoj životinji.

Imao je sreće da bude poslat u istideo Afrike iz koga je potekla priča. Imaoje priliku da pomogne nekim Vambatipigmejima koji su se našli u nezgodnojsituaciji, i upitao ih je za tu životinju.Oni su im rekli da se zvala “okapi”, i daje imala pruge kao zebra, ali samo nanogama i donjem delu tela. Gornji deoje bio smeđ i nije imao pruge. Ali, deokoji ga je najviše zainteresovao je da sustopala okapija imala nekoliko prstiju.Pošto nije bilo poznatih konja koji suimali više prstiju, pitao se da li bi tomogao da bude izumrli troprsti konjHipparion.

Džonston je pokrenuo ekspediciju zapronalaženje neuhvatljivog okapija.Pronašli su tragove, ali ne i okapija.Tragovi su prikazivali otiske više prstiju,kao što su pigmeji rekli, ali nijepronađena nijedna životinja bez obzirakoliko su dugo i naporno tražili.Celokupna njegova grupa se razbolelaod malarije i ekspedicija je prekinuta.

Džonstonu je 1901. godine data kožaokapija. Napravio je sliku, koju je nači -nio pretpostavljajući kako bi životinjamogla da izgleda, a zatim kožu i slikuposlao Britanskom muzeju. Direktormuzeja je u tome prepoznao “novu”životinju i nazvao je Okapi johnstoni.

Prvi živi okapi je uhvaćen 1903.godine. Mnogi okapiji su sada cenjenieksponati u nekim zoološkim vrtovima.

Misteriozna stvorenja

84

Okapi

Naučnici su 1939. godine doživelipravi šok. Ribari su na obali Južne Afrikeuhvatili ribu šakoperku. Zašto je to biotoliki šok? Šakoperka je navodnoizumrla pre 70 miliona godina.

Prošlo je 14 godina pre nego što jedrugi primerak skrenuo pažnju nauč ni -ka. Kada su istražili, utvrdili su da sulokalni ribari lovili te ribe generacijama.Zvali su je kombesa. Pitanje je koliko jedrugih životinja poznato “lokalnim”ljudima, ali je nepoznato nauci.

Mornarički istraživački brodSjedinjenih Država novembra 1976.godine dobio je sa obale Havaja višenego što je tražio kada je podignutopadobransko sidro. U mreži se nalazioprimerak koji je bio nov u nauci - prviprimerak velike ajkule koja se hranilafiltriranjem vode. Bila je duga 4,5 metra iimala je sedam redova zuba oštrih kaoigle. Havajski novinari su ovu ajkulunazvali “megausna”, i to ime je ostalo.

Drugi primerak je izvađen iz mreže unovembru 1985. godine nakalifornijskom ostrvu Santa Katalina.Primerak dug 5 metara izbačen je naobalu južno od Perta, u zapadnojAustraliji. Zatim su još dve megausneajkule zabeležene 1989. godine, obe ujapanskom Saraga zalivu.

Živa megausna ajkula je u oktobru1990. godine pronađena upetljana umrežu za sabljarke severno od SanDijega. Kapetan broda Munšajner jeshvatio da je imao nešto specijalno -nikada nije video nešto tako, tokom svihsvojih godina komercijalnog pecanja.Kontaktirao je naučnike, koji su bilizainteresovani za ovu neobičnu ajkulu.Ajkula je pažljivo dopremljena do obale,proučena i fotografisana. Ajkula duga 5metara je zatim vraćena u more ipuštena, uz prikačen zvučni odašiljač.

Utvrđeno je da je “vertikalnihranilac”, to jest, dan provodi u dubokoj

Šakoperka

85Megausna

vodi nekoliko stotina metara, a noću sepenje ka površini kako bi se hranila.Veoma je moguće da je punomegausnih ajkula i ranije uhvaćeno, alinisu prepoznate kao nešto jedinstveno.

Neobična stvar se odigrala uSevernom moru - usred Prvog svetskograta. Sledeći izveštaj načinio je kapetannemačke podmornice Georg fonForstner:

“30. jula 1915. godina, našapodmornica je torpedovala britanskiparobrod ‘Iberijan’, koji je nosio velikitovar u severni Atlantik. Parobrod jebrzo potonuo, pri čemu je pramacskoro vertikalno štrčao u vazduhu.Oko 25 sekundi nakon što je nestao,došlo je do velike eksplozije. Malokasnije, delovi broda, a sa njima iogromna morska životinja, divlje sevrteći i grčeći, izbačena je iz vode dovisine od 20 do 30 metara. U tomtrenutku sa mnom su nakomandnom mostu bili dežurnioficir, glavni inženjer, navigator ikormilar... Nismo imali vremena da jefotografišemo, jer se životinja izgubila

iz vida posle deset ili petnaestsekundi. Bila je dugačka oko 20metara, po obliku je ličila nakrokodila, i imala četiri uda samoćnim stopalima sa plovnimkožicama, i dugačak rep koji sesužavao ka vrhu.”

Na severo-zapadu Tihog okena bilo jeniz slučajeva NPO-a (neidentifikovanihplovećih objekata). Istina, mnogiprimeri NPO-a širom sveta su samofoke, kitovi, stene, debla, ili drugi dobropoznati objekti pogrešno smatrani zamorska čudovišta. Međutim, nekesusrete su ostvarili veoma pouzdaniljudi i iz neposredne blizine. Ti opisi sene mogu olako gurnuti u stranu.

Jedan od tih susreta odigrao se 1984.godine kada je jedan mašinski inženjersamo nekoliko kilometara od centraVankuvera u Kanadi pecao lososa.Verovatno mu je na umu bio samo lososili divni okean.

Možemo li da zamislimo njegovoiznenađenje kada je velika životinjaisplivala na površinu na oko 60 metaraod njega? Rekao je da je imala “beličasto

86

grlo, izbočine nalik na rogove žirafe,velike uši, i donekle šiljatu crnu njušku.Stidljiva neobična životinja je izgledalaiznenađena kada me je videla,” kazao je,“i imala je nameru da napusti oblast.Brzo se uputila ka otvorenom moru iveoma efikasno plivala previjajući sepokretima na gore i na dole”. Izgleda danikada nemate kameru kada vam jepotrebna!

Obala od Oregona do Aljaske imastotine i stotine kilometara ostrva, zalivai fjordova. Vode su pune ribe i ima - štoje važnije za neko eventualno morskočudovište - veoma malo ljudi. Ako u timvodama postoje “neotkrivene životinje”,nije teško videti zašto znamo tako maloo njima.

Svake godine širom sveta postojeslučajevi primećivanja veoma velikih,neobičnih životinja. Mnogi primeripredstavljaju mrtve životinje koje je

voda izbacila na plaže. Na žalost, čestosu u poodmaklom stanju raspadanja inaučnici mogu samo da nagađaju šta bimogle da predstavljaju.

Izgleda da mnogi primeri susreta sa“morskim čudovištima” odgovarajuopisu gmizavaca Plesiosaurus iliMosasaurus. Mosasaurus je bioogroman morski gušter koji je rastao do15 metara ili više. To je bio mesojed kojije plivao blizu površine okeana.

Da li ste znali da je preko 70%Zemljine površine prekriveno vodom? Ilida je prosečna dubina okeana preko 3kilometara? Ako ne poznajemo čak nisve životinje na kopnu, razmislite samošta bi moglo biti pod vodom.

Da li je potraga za “novim”životinjama gotova? Šta vi mislite? Kozna kakve sve avanture čekaju možda inekog od nas!

87

Indeks(Boldovane strane imaju ilustracije)

88

Allosauridae - 44Allosaurus - 7, 32, 44, 45, 46,

48, 56Ankylosauridae - 36Ankilosauridi - 36Ankylosaurus - 6, 36, 37, 65 Apatosaurus - 17, 20, 44, 46,

48, 52, 54, 55, 56, 72, 76Archaeopteryx - 65, 66Archelon - 60, 61Azhdarchidae - 58Baryonyx - 6, 81Behemot - 20Berman, dr Dejvid - 54Buba bombarder - 82, 83Brachiosauridae - 52Brachiosaurus - 20, 34, 52,

56, 57 Brontosaurus - 54Camarasaurus - 54Centrosaurus - 29Ceratopside - 28, 30Ceratopsidae - 28Coelacanth - 84, 85Coelophysidae - 26Compsognathidae - 26Compsognathus - 7, 26, 27Corythosaurus - 38, 40Čudovište iz Loh Nesa - 17,

60Daspletosaurus - 36, 37Deinonychus - 50, 51Džonston, Heri - 84Diplodocidae - 52Diplodocus - 52, 53, 54, 57Dromaesauridae - 50Edmontosaurus - 38, 39Elasmosaurus - 17, 60, 61Eucentrosaurus - 28, 29, 31Forstner, Georg fon - 86Hadrosauridae - 38Hadrosaurusi - 82Hadrosaurus - 38Hoacin - 66Ichthyosauridae - 60Ichthosaurus - 60, 61, 63

Iguanodon - 7, 23, 24, 25, 39, 65, 84

Iguanodontidae - 24Katastrofizam - 15Kentrosaurus - 7, 32, 34, 35Kivije, Žorž - 23, 84Koup, Edvard - 23Kriptozoologija - 84Kronosaurus - 60, 61Lambeosauridae - 38Lambeosaurus - 38, 40, 41Leaellynosaura - 7Ledeno doba - 77, 78Legende o Potopu - 74, 75Levijatan - 20, 21, 82Maiasaura - 6, 18, 19Mamuti - 9Mentel, dr Gideon - 22, 23,

24Mentel, Meri - 22, 23, 24, 84Marš, Otnijel - 23, 54Mekintoš, dr Džek - 54Megalosaurus - 23Megausna ajkula - 85, 86Mokele Mbembe - 17Monoclonius - 28, 30, 31Moris, dr Henri - 80Mosasaurus - 87Noj - 65, 66Noje - 70, 71, 72, 73Nodosauridae - 36Okapi - 84Ophthalmosaurus - 60Ornithischia - 65Ornitišija - 40, 64, 65Ornithomimidae - 26Ornitopode - 25Oviraptor - 26, 27Oviraptoridae - 26Oven, ser Ričard - 23Pachycephalosauridae - 42Pachycephalosaurus - 42, 43Parasaurolophus - 6, 38, 40,

41, 82, 83Plateosaurus - 7Plesiosauridae - 60

Pleziosauri - 86, 87Pliosauridae - 60Podokesaurus - 26, 27Polacanthus - 36, 37Protoceratops - 18Psittacosaurus - 7, 42, 43Pteranodon - 58, 59, 63Pteranodontidae - 58Quetzalcoatlus - 16, 58, 59Rhamphorhynchidae - 58Rhamphorhynchus - 58, 59,

63Saltasaurus - 6Saurischia - 65Saurišija - 64, 65Sauropode - 52Spinosaurus - 6Stegosauridae - 32Stegosaurus - 32, 33, 68Sv. đorđe - 80, 81Struthiomimus - 6, 26, 27, 65Styracosaurus - 6, 28, 30, 31Supersaurus - 52, 57Tenantosaurus - 51Torosaurus - 28, 30, 31Turako - 66Triceratops - 10, 28, 29, 68Troodon - 26, 27Troodontidae - 26Tsintaosaurus - 7, 38, 39, 41Tuojiangosaurus - 32, 34, 35Tyrannosauridae - 44Tyrannosaurus - 28, 44, 48,

49, 69, 72, 76Ultrasaurus - 6, 52, 56, 57Uniformizam - 15Velociraptor - 7, 18, 50, 51Zmajevi - 40, 76, 80

Preporučujemo najbolja svetska izdanja:

Popularna nauka:

- Nauka otkriva Boga, Dr Arijel Rot- Priznajem: Postoji Bog, Dr Entoni Flu- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrović- Tajna srećnog života, Miroljub Petrović- Brak i porodica, Miroljub Petrović- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman

Popularna medicina:

- Načela zdravog života, Dr Pol Volk- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rodžer- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez- Lečenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi- Otrov sa velikim K, Dr Agata Treš- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej- Zakoni zdravlja i izlečenja, Dr Nil Nidli- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli- Moć zdravlja, Dr Hans Dil- Moć ishrane, Dr Kolin Kembel- Kako unaprediti mozak, Dr Elden Čalmers- Unapredite vid - odbacite naočari, Dr Lorin Dej- Tehnologija samouništenja (o GM hrani), Dr Marijan Jošt- Vakcine - novi genocid, Vens Ferel

Opasnosti okultizma:

- Ko vlada svetom, Miroljub Petrović - Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns- Masonerija - zavera protiv hrišćanstva, Ralf Eperson- Vavilonska misterijska religija, Ralf Vudrou- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns- Ispovest palog anđela, Penta Gram- Moj beg od demona, Rodžer Norn- Ispovest bivšeg jeziute, Dr Alberto Rivera- Skrivena istorija jezuita, Edmond Paris- Mistična medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, aku pre su -ra, ho me opatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge veš-tine, Dr Vo ren Piters

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062www.creation6days.com