diplomatija_pojmovi_(1)

8/2/2019 DIPLOMATIJA_POJMOVI_(1)

1/13

Sta je ministarstvo V. Poslova, cim se bavi??MVP daje upute i naloge svojim diplomatskim predstavnicima, prati njihovu djelatnost,prikuplja i histribuira infomracije, te predlae pitanja vanjske politike. Da bi drava bilapredstavljena u meuanrodnoj zajednici, mora biti meunarodno priznata. Vrlo vanotijelo za predstavljanje drave u inozemstvu je MVP. Izvrna vlast ministara je daprovode vanjsku politiku svoje zemlje.

Organizacija rada Ministarstva vanjskih poslovaSva ministarstva se dijele na sektore, uprave, odjele, odsjeke kao: protokol, arhiv,tehnika sluba, politiki poslovi sa regionalnom podjelom na susjedne zemlje, Evropa,

Afrika. MVP je duno informirati i uplaivati svoja diplomatska predstavnitva, dok je efdiplomatskog predstavnitva duan provoditi upute ministarstva i izvjetavati ga. Duinatrajanja mandata je obino 4 godine. MVP je kanad kojim drave meusobnokomuniciraju preko diplomatskih predstavnika.Kako ambasadori stupaju na duznost?On zastupa svoju dravu pred vlastima drave primateljice. Budui da prima i pronosipriopenja svoje vlade, predstavlja slubeni izvor informacija, on je stalni posrednik uodnosima izmeu dvije drave.

Ambasador sa svojim saradnicima radi na poboljanju poloaja svoje zajednice, radi na

poboljanju trgovanja, radi na politikoj, kulturnoj i drugoj saradnji.Ambasador iznosi opu politiku svoje zemlje, zbog toga mora biti dobro informiran opolitikim kretanjima.Osim smirenog temperamenta, poznavanja stranog jezika, mora dobro poznavati politikusvoje zemlje i politiku zemlje primateljice.Mora imati iroku politiku kulturu, mora biti oprezan i objektivan te zdravo i hladnoprosuivati. Ne smije teiti polemikim razgovorima, ve onima koji vode eljenimrjeenjima.

Beki kongres?Beki kongres bio je skup predstavnika glavnih europskih politikih sila,koji se odrao u Be u od 1. rujna 1814. do 9. lipnja 1815., pod predsjedanjemaustrijskog dravnika Klemensa Wenzela. Nakana kongresa bilo je ureenje novih

granica na politikoj karti Europe nakon vojnog poraza Napoleonove Francuske iNapoleonova izgona na otok Elbu.OPEC?Organizacija zemalja izvoznica nafte (engleski: Organization of the PetroleumExporting Countries (OPEC)) je meunarodna organizacija koju tvore Alir, Indonezija,Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija Saudijska Arabija, Ujedinjeni

Arapski Emirati i Venezuela.Od godine 1965. sjedite joj se nalazi u Beu.Glavni cilj Organizacije prema njenom Statutu jest koordinacija i ujednaenje naftnepolitike zemalja lanica i ustanovljavanje najboljih naina da se ouvaju njihovi interesi,pojedinani i kolektivni; smiljanje naina i sredstava za stabilizaciju cijena nameunarodnim naftnim tritima s ciljem uklanjanja tetnih i nepotrebnih fluktuacijacijena;

Detant je izraz koji dolazi od francuske rijei dtente (oputanje), te se od 1970-ih koristiu meunarodnoj politici, kako bi opisao situaciju u kojoj dvije prethodno meusobnoneprijateljski raspoloene drave poboljavaju diplomatske, politike i druge odnose,odnosno smanjuju meusobne napetosti. Najpoznatiji primjer detanta jest periodhladnog rata od sredine 1960-ih do poetka 1980-ih kada su SSSR i SAD nastojalepoboljati meusobne odnose i pronai zajedniki jezik u to je mogue vie spornihpitanja, a kako bi sprijeili izbijanje treeg svjetskog rata.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._rujnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1814http://hr.wikipedia.org/wiki/9._lipnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1815http://hr.wikipedia.org/wiki/Klemens_Wenzel_Lothar_Metternichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleon_Bonapartehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elba_(otok)http://hr.wikipedia.org/wiki/Naftahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Al%C5%BEirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Indonezijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Irakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Iranhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kuvajthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Libijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nigerijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saudijska_Arabijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeni_Arapski_Emiratihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeni_Arapski_Emiratihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Venezuelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1965http://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1970-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hladni_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/1960-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1980-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._rujnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1814http://hr.wikipedia.org/wiki/9._lipnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1815http://hr.wikipedia.org/wiki/Klemens_Wenzel_Lothar_Metternichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleon_Bonapartehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elba_(otok)http://hr.wikipedia.org/wiki/Naftahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Al%C5%BEirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Indonezijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Irakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Iranhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kuvajthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Libijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nigerijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saudijska_Arabijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saudijska_Arabijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeni_Arapski_Emiratihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeni_Arapski_Emiratihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Venezuelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1965http://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1970-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hladni_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/1960-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1980-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_svjetski_rat


2/13

Vudrov Wilson?Naj zasluzniji za osnivanje prve meunarodne organizacije lige naroda. On je predloioouvanje meunarodnog mira, zabranjivanje povrede drugih drava, njihov integritet,zabranjuje silu, ograniava naoruanje. Wilson je poetkom 1918. te stavove iznio uprogramu zvanom 14 toaka, u kome je prvi put spomenuto pravo na samoodreenjenaroda. Nakon zavretka rata Wilson je kao prvi ameriki predsjednik u povijesti

slubeno doputovao u Europu kako bi sudjelovao u radu versajske mirovne konferencija.Wilson je tada bio najpopularniji svjetski voa - javnost ratom iscrpljenih zemalja Antantega je drala spasiteljem, a 14 toaka su ga uinili herojem novostvorenih nacionalnihdrava na istoku Europe.

Diplomatski doajen?Na elu diplomatskog zbora je doajen diplomatskog zbora. Doajen je ef diplomatskemisije najvieg razreda koji je od svi lanova diplomatskog zbora najranije predao svojeakreditive (vjerodajnice). U nekim zemljama (uglavnom zemljama s katolikomtradicijom) papinski nuncij uvijek je doajen diplomatskog zbora, bez obzira na vrijemepredaje svojih akreditiva.Berlinska kriza?

Na Postdanskoj konferenciji donesena je odluka da se upravljanje nad Berlinom povjeriokupacionim snagama 4 sile: V. Britanija, SAD, Francuska i SSSR, koje e zajednoupravljati samom Njemakom. Njemaka je podijeljena na Istou i Zapadnu, a Berlin nijepripadao ni jednoj ni drugoj.Zapadne okupacione zone su se 1949. godine ujedine u Saveznu Republiku Njemaku,a u ruskoj zoni je uspostavljena Njemaka Demokratska Republika.Kenedi se nadao da e jednom zauvijek okonati sovjetsko-ameriki sukob direktnimpregovorima i da e Berlinska kriza biti prekretnica u njihovim odnosima.Rusija nije bila spremna da prihati pregovore o Berlinu. Strah od nuklearnog rata naveo

je obje sile da ustuknu. Hruov je 1963. godine objavio da je uspjeh postignutpodizanjem zida. Time je kriza bila zavrena.Sta je diplomatija?

Meusobno ophenje drava nazivamo diplomatijom. Diplomatija je voenje poslovameu dravama miroljubivim sredstvima; znanje u voenju meunarodnih odnosa ipregovora; posao ili umijee diplomata i voenje meunarodnih poslova pregovorima.Diplomata mora uvijek biti ''bona fide'' i znati kad preutjeti istinu a ne izgovoriti la.

Ambasador mora dobro znati politiku svoje zemlje i iskreno je zastupati. Diplomatija imazadau da predstavlja i zastupa, titi i obavjetava svoju zemlju te da pregovara.Smisao predstavljanja i zastupanja ini najbitniji element.

Sta je to diplomatska misija i pokret?Diplomatska misija sjedite diplomatske misije je tamo gdje je i vlada te drave, uglavnom gradu. U diplomatskoj misiji treba biti razuman broj ljudi a diskreciono sepravo MVP-a traiti imena imenovanih djelatnika, posebno vojnih ataea i dati ili ne

privola za njihov rad. Nekoliko drava moe akreditirati istu osobu u odredjenoj zemljiako se drava primanja s tim saglasi. Jedan veleposlanik moe svoju dravu zastupati unekoliko zemalja, a za to je potrebna saglasnost svih drava primanja.
http://hr.wikipedia.org/wiki/1918http://hr.wikipedia.org/wiki/14_to%C4%8Daka_Woodrowa_Wilsonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravo_na_samoodre%C4%91enje_narodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravo_na_samoodre%C4%91enje_narodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Versajska_mirovna_konferencijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akreditivhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1918http://hr.wikipedia.org/wiki/14_to%C4%8Daka_Woodrowa_Wilsonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravo_na_samoodre%C4%91enje_narodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravo_na_samoodre%C4%91enje_narodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Versajska_mirovna_konferencijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akreditivhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncij


3/13

Ustroj diplomatske misije:1. ef misije

2. politiki poslovi

3. trgovinski poslovi

4. tampani i informativni poslovi

5. kulturni poslovi

6. vojni, pomorski, zrakoplovni ataei i drugi struanjaci

7. konzularni odjel.

Sta je to akreditivno pismo?Vjerovno pismo je srednjovjekovno akreditivno pismo. U odnosima srednjovjekovneBosne i njenih susjeda potivali su se odreeni diplomatski obiaji kojima je olakavanasaradnja i meusobna komunikacija. Jedan od takvih ustaljenih obiaja bila je i

mogunost da poslanik u potpunosti zastupa odreenog subjekta bez njegovogprisustva. To je bilo mogue ukoliko je imao ime dokazati da ga predstavlja i zastupanjegova stajalita u pojedinim pitanjima.ta se naziva Maralovim planom?Maralov plan, slubeno nazvan Plan Evropske obnove, je bio slubeni plan SAD-a oobnovi posleratne Evrope i suzbijanju uticaja komunizma nakon Drugog svetskog rata.Zadatak izrade plana dobio je Dord Maral i njegove kolege iz Stejt departmenta, aponajvie su uz Marala doprineli Vilijem Klejton i Dord Kenan. Plan obnove jenapravljen na sastanku izmeu drava uesnica plana 12. jula1947. Plan je sprovoen4 godine sa poetkom u julu 1947. U tom periodu nekih 13 milijardi amerikih dolaraekonomske i tehnike pomoi je poslato evropskim zemljama koje su postale laniceOECD-a.

Tri Beke konvencije?Prvi pokuaj kodifikacije diplomatskog prava bio je na Bekom kongresu 1815.1.Oujka 1963 god. Usvojena je konvencija o diplomatskim odnosima.U travnju 1963 god. Usvojena je konvencija o konzularnim odnosima.Godine 1975. prihvaena je Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovimodnosima s meunarodnim organizacijama univerzalne naraviRielje?Zastupao je doktrinu dravnog razloga, dobrobit drave, opravdavao sva sredstva to sekoriste za njegovo ostvarenje. Naj bitniji je bio nacionalni interes. Bio je prvi ministerFrancuske od 1624-1642 godine. Zadesio se na vlasti u doba naj goreg tridesetogodinjeg rata. Dravni interes je iznad bilo kakvid crkvenih ciljeva. Bio jeuporan u svojim namjerama iscrpljavanja habsburke

Diplomatski Kor? Je jedinstveni skup (tijelo) svih diplomatskih predstavnikaakreditiranih u jednoj dravi, odnosno njezinom glavnom gradu. Ukljuuje sveakreditirane efove dipomatskih misija (veleposlanike, visoke predstavnike, apostolskenuncije) koji predstavljaju svoju zemlju u dravi primateljici. U irem smislu, ukljuuje u iefove dipomatskih misija pri meunarodnoj organizaciji koje imaju sjedite u toj dravi,ali i ostale strane diplomatske predstavnike u slubi u diplomatskim predstavnitvima utoj dravi i lanove njihove obitelji. Na elu diplomatskog zbora je doajen diplomatskog
http://bs.wikipedia.org/wiki/Poslanikhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%BB_(%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB)http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F_%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/12._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1947http://sr.wikipedia.org/sr-el/1947http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%95%D0%A6%D0%94http://hr.wikipedia.org/wiki/1975http://hr.wikipedia.org/wiki/Glavni_gradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ef_diplomatske_misijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Veleposlanikhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Visoki_predstavnik&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodna_organizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Diplomathttp://bs.wikipedia.org/wiki/Poslanikhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%BB_(%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB)http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F_%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/12._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1947http://sr.wikipedia.org/sr-el/1947http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%95%D0%A6%D0%94http://hr.wikipedia.org/wiki/1975http://hr.wikipedia.org/wiki/Glavni_gradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ef_diplomatske_misijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Veleposlanikhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Visoki_predstavnik&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodna_organizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Diplomat


4/13

zbora (od franc. doyen - dekan, najstariji lan). Doajen je ef diplomatske misije najviegrazreda koji je od svi lanova diplomatskog zbora najranije predao svoje akreditive(vjerodajnice). U nekim zemljama (uglavnom zemljama s katolikom tradicijom) papinskinuncij uvijek je doajen diplomatskog zbora, bez obzira na vrijeme predaje svojihakreditiva.

Politiki izolacionizam?Javlja se u SAD_u u 19.vijeku. Kao protivljenje, mjeanje u evropska politika pitanja.Monrova doktrina protiv mjeanja u evropske poslove, zauzimanje stavovaamerikanizma. Samo amerikanci dominiraju svojom zemljom. Traje do prvog svjetskograta, takodjer I poslije prvog svjetskog rata. SAD je zauzeo stav nemjeanja u politikuevrope, tako to nisu ratifikovali Versajski ugovor kao I to nisu postal clan lige naroda.Privola ili agreman?Je pristanak drave primateljice da prihvati osobu koju drava iljateljica predlae zaefa diplomatske misije.Meunarodna je praksa da se prije imenovanja veleposlanika, koliko iz slubenih toliko iosobnih razloga efa diplomatske misije, vlada koja ga upuuje unaprijed osigura da e

on biti prihvaen (persona grata) u dravi primateljici. Zahtjev za privolu podnosi,najee usmeno uz predaju biografskih podataka kandidata, otpravnik poslova stranemisije ili odlazei veleposlanik koji je dobio odgovarajue upute od svog ministravanjskih poslova. Privolu daje poglavar drave. Jednom kada je privola dana,imenovanje se moe javno objaviti. Negativan odgovor se obino uope ne daje.

Dopisivanje meu efovima drava- to su uredska i kabinetska pisma, osobne porukei privatna pisma. Uredska pisma imaju svean ton i strogo utvren oblik. Kabinetskapisma, to pismo ne potpisuje ministra vanjskih poslova kao uredska pisma. Osobnaprivatna pisma imaju osobni ton i nekad su se pisala rukom(alju ih i efovi vlada,ministri vp.) na njih je obiaj odgovoriti. Pa se govori o razmjeni miljenja, prosudbi iprijedloga.

Meunarodne vladine organizacije stvaraju se meunardnim ugovorima, vlada lanicatih organizacija. Meunarodne organizacije imaju stalan cilj koji predstavlja interesnekoliko zemlaja lanica. ,eunarodne organizacije dijelimo na:organizacije u sistemuUN-a,organizacije izvan UN-a koje su univerzalne naravi,regionlane meunarodneorganizacije, komisije i slino.

Slubena nota- je najeioblik dopisaivanja izmeu ministarstava vanjskih poslova idiplomatskih misija. Razmjena nota je pojednostavljeni oblik zakljuenjameunarodnih,ugovora.Cirkularna nota- pismo kojim se izraava negodovanje ili alba zbog povredeprava(materijalnih,politikih.i.dr.).Kolektivna nota adresirana vladi od nekoliko predstavnika drava koje zajednikiulau primjedbu.

Identina nota- nota identina sadraja koju posebno alje svaka misija.

Aide-memorie( promemorija)- kao podsjednik.

Memorandum- je diplomatsko pismo u kojem se detaljno ali saeto obrauje nekosporno pitanje iz meudravnih ili meunarodnih odnosa.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Akreditivhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ef_diplomatske_misijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Veleposlanikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ef_diplomatske_misijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Otpravnik_poslovahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Veleposlanikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ministar_vanjskih_poslovahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ministar_vanjskih_poslovahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Akreditivhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuncijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ef_diplomatske_misijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Veleposlanikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ef_diplomatske_misijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Otpravnik_poslovahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Veleposlanikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ministar_vanjskih_poslovahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ministar_vanjskih_poslova


5/13

Manifest nota- kao priopenje za tampu.

Ultimatum nota- nota pritisako esto predigra rata.

Non paper- usmeno data promemorija- nepostojei dokument.

Ako MVP smatra da je nota uvjrljivog, nasilnog i sl. sadraja moe ''odbiti primiti nota''.

Opa alost: zastava na pola koplja, crne kravate, knjiga alosti...

Diplomatski azil se koristi vie kao humanitarna praksa nego kao legalno pravo. Ovojo koriste zemlje latinske amerike.Prestanak rada diplomatske misije:-promjena u stanju efa misije (opoziv, smrt)

Meunarodni skupovi Prije odravanja multilateralnog skupa, drave sudionice aljusvoja izaslanstva d.p. svaka delegacija mora imati efa voditelja . dolazak delegacije naneki skup se najavljuje notom preko ambasade uz potrebu punomoja. Kad sezakljuuje pregovori potpisvanjem meunarodnih ugovora.

Meeunarodne organizacije generalno dijelimo na meunarodne vladine imeunarodne nevladine organizacije ovisno o lanstvu. Jo nakon Bekog kongresaformirana je prva meunarodna organizacija- Dunavska organizacija. Nakon I svjetskograta dolo je do stvaranja Lige naroda ili Drutva naroda. Ona je imala vanijih znaajkina polju rada za mir ali i u segmentu zdravstva i prometam ali je zakazala usprijeavanju imperijalistike politike Njemake, Italije,Japana. Ona se ugasila 1945godine. Njenu misiju nastavila je OUN-a, ija je incijacija za osnivanje potekla jo od

Atlantske povelje iz 1941. godine. Na konferenciji u San Francisku 1946. godine dilo jedo formranja UN-a.Diplomatski protokolMeusobno ophenje drava nazivamo diplomatijom , aprihvaena naela nazivamo diplomatski protokol. Protokol je zbirka pisanih i obiajnih

normi meusobnog ponaanja drava i i njihovih predstavnika. Zadaa diplomatskogprotokola je rjeavanje svih pitanja ceremonijala i etike, protokol predlae i provodi mjereprimanja, boravka i ispraanja stranih dunosnika, on tampa diplomatsku listu, rjeavapitanja iz oblasti povlastica, imuniteta i carinskih olakica, priprema notifikacije,vjerodajnice itd. Protokol kodificira pravila koja upravljaju ceremonijalom.

Diplomatsko zanimanjeDiplomatija ima zadau da predstavlja i zastupa, titi iobavjetava svoju zemlju te da pregovara. Diplomatija je voenje poslova meudravama miroljubivim sredstvima; znanje u voenju meunarodnih odnosa i pregovora;posao ili umijee diplomata i voenje meunarodnih poslova pregovorima. Smisao

predstavljanja i zastupanja ini najbitniji element. Ambasador predstavlja predsjednikasvoje drave i zastupa svoju dravu pred vlastima drave primateljice, on je stalni isigurni posrednik u odnosima dvaju drava. Pregovaranje jeste umjetnost mogueg ipregovaranje trai posebnu vjetinu i znanje. Diplomata mora uvijek biti ''bona fide'' iznati kad preutjeti istinu a ne izgovoriti la. Ambasador mora dobro znati politiku svojezemlje i iskreno je zastupati,mora dobro poznavati politiku zemlje primanja, kao i opapolitika kretanja. Ambasador mora imati poeljnu narav.

Prvi svjetski ratje bio globalni oruani sukob izmeu dva


6/13

saveza drava (Antanta i Sredinje sile) koji se odvijao navie kontinenata od 28. srpnja 1914. do 11. studenog1918.

Prvi svjetski rat su vodila dva velika saveza. Sile Antante su na poetkuinile Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusko Carstvo i Francuska, te njihoviteritoriji i protektorati. Brojne druge drave su se pridruile silamaAntante, od kojih su najvanije bile Kraljevina Italija,

, i Sjedinjene Amerike DraveSredinje sile su inile Njemako Carstvo iAustro-Ugarska.

Osmansko Carstvo se pridruilo Sredinjim silama listopadu 1914.,a godinu dana kasnije to je napravila i Kraljevina Bugarska. Do zavretkarata, od europskih zemalja samo su Nizozemska, vicarska, panjolska iskandinavske zemlje ostale slubeno neutralne, iako su mnoge prualefinancijsku i materijalnu pomo jednoj strani u ratu.Neposredni povod za rat je bioatentat na austro-ugarskog prijestolonasljednika, nadvojvodu Franju Ferdinandau Sarajevu28. lipnja1914., kojeg je izvrio Gavrilo Princip. Napad Austro

IZVORI PRAVILAMedjunarodni bilateralni ugovori,medjunarodni multilateralniugovori,praktikularno obicajno pravo,opce obicajno medjunarodnopravo,reciprocitet,unutrasnje pravo drzave primateljice,obicaji,kurtoazija i pravila etike.VRSTE MEDJUNA ODNOSA.Saveznicki,dobrosusjedski,srdacni,prijateljski,dobri,korektni,indiferentni,hladni,zetegnuti,de facto, obustavljeni,prekinuti. ORGANI/TIJELA MEDJUN.ODNOSA.Nekadrzavna tijela su izuzetno znacajna za vanjsko zastupanjedrzave. To mogu biti i fizicka ipravna lica.pored toga,organizacije i nadnacionalne drzavne asocijacijepostali su vaznifaktori medjunarodnog prava.svaka drzava samostalno odredjuje organe,njihove funkcijei djelokrug ovlastenja,te prava i obaveze u pogledu predstavljanja i zastupanja drzave.Organi koji predst.svoju drzavu u medjun odnosima:sef drzave,vlada i minist vanjskihposlova. USPOSTAVLJANJE

DIPLOMATSKE MISIJE.Obavlja se uzajamnim pristankom zainteresovanih strana. Malei manje bogate zemlje ne mogu imati razgranatu mreu svojihdiplomatsko,konzularnihpredstavnistva,pa posjeduju nerezidencijalne ambasadore,te vrse selekciju pri odabirudrzava gdje ce ostvariti stalnu diplomatski misiju. Sjediste diplomatske misije je uglavnom gradu drzave primateljice a brojcanost misije je unaprijed dogovorena.CLANOVI DIPLOMATKE MISIJESef misije,clanovi misije,clanovi diplomatkogosoblja,diplomatski agent,clanovi administrativnog i tehnickog osoblja,clanovi posluznogosoblja,privatna posluga.

Vije e Evrope je me unarodna organizacija 46 drava lanica ireevropske regije.Najvaniji zadaci su jaanje demokratije, zatite ljudskih prava i pravne drave naevropskom kontinentu. Najvei doseg Vijea Evrope ogleda se uEvropskoj konvenciji oljudskim pravima, potpisanoj 1950. godine, i koja slui kao osnovni pravni dokumentEvropskom sudu za ljudska prava. Sjedite Vijea Evrope je u Strasbourgu nafrancusko-njemakoj granici

DIPLOMATSKA VALIZA Oznaava povlasticu koju su dogovorile vlade za razmjenuzapeeenih poiljaka sa svojim diplomatskim misijama. Ove poiljke ne smiju bitiotvarane niti zaustavljanje od bilo kojih stranih vlasti do njihovog odredita. Valiza ne
http://hr.wikipedia.org/wiki/Antantahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sredi%C5%A1nje_silehttp://hr.wikipedia.org/wiki/28._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1914.http://hr.wikipedia.org/wiki/11._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/1918.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protektorathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Austro-Ugarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1914.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraljevina_Bugarska&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Nizozemskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vicarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarajevski_atentathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjo_Ferdinandhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://hr.wikipedia.org/wiki/28._lipnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1914.http://hr.wikipedia.org/wiki/Gavrilo_Principhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Me%C4%91unarodna_organizacija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravimahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravimahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravimahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravimahttp://bs.wikipedia.org/wiki/1950http://bs.wikipedia.org/wiki/1950http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropski_sud_za_ljudska_pravahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Strasbourghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antantahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sredi%C5%A1nje_silehttp://hr.wikipedia.org/wiki/28._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1914.http://hr.wikipedia.org/wiki/11._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/1918.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protektorathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Austro-Ugarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1914.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraljevina_Bugarska&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Nizozemskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vicarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarajevski_atentathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjo_Ferdinandhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://hr.wikipedia.org/wiki/28._lipnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1914.http://hr.wikipedia.org/wiki/Gavrilo_Principhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Me%C4%91unarodna_organizacija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravimahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravimahttp://bs.wikipedia.org/wiki/1950http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropski_sud_za_ljudska_pravahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Strasbourg


7/13

smije sadravati nita osim administrativnih predmeta i onih za slubenu upotrebu.Svaka je vlada odgovorna za sadraj diplomatske valize i ona se peati voskom.

DIPLOMATSKI PASO izdaje se diplomatskim agentima.Drava izdaje diplomatske pasoe:

- poglavaru drave- lanovima vlade- diplomatskim agentima- bivim poglavarima drave- privremenim diplomatskim agentima- diplomatskim kuririma.

DIPLOMATSKI PROTOKOLPodrazumijeva se skup pravila,ponasanja iophodjenja,predstavnika medjunarodnog prava u obavljanju diplomatskih funkcija umedjunarodnim odnosima. Ceremnijal je dio protokola koji se odnosi na postovanje

pravila uobicajnih u svecanim prilikama.protokol obuhvata red prvenstva,diplomatskisusreti,konferencije,skupove,statusna pitanja,a svaki propust u protokolu moze dovestido namjernog ili slucajnog incidenta.

Mirovna konferencija u Parizu odrana je od 18. januara1919. do 21. januara 1920. godine u predgraima Pariza.Cilj mirovne konferencije bio je odreivanje granicanovonastalih drava, te donoenje mirovnih odluka isporazuma. Sile pobjednice Prvog svjetskog rata, donijelesu odluke koje su obavezale poraene drave: Njemaku,

Austriju, Maarsku, Bugarsku i Tursku na ustupanja teritorija,plaanje ratnih odteta, bez mogunosti promjene. Prijedlog

amerikog predsjednika Woodrowa Wilsona nazvan"14 taaka" nije u potpunosti prihvaen, te SAD nisu potpisaleni jedan od pet donesenih sporazuma. Doneseni su slijedeisporazumi:

.NOVI SVJETSKI POREDAKStie se utisak da se u svakom vijeku pojavljujejedna zemlja koja posjeduje mo i volju, te takona meunarodne odnose u 20. st. uticale su SAD.

Jo od 1917.godine kada je stupila na svjetsku scenuAmerika je

bila uvjerena u ispravnosti svojih ideala.

Novi svjetski poredak trebao je navesti ostale zemljena ideju da je ameriki sistem vlasti najbolji i da ostatakovjeanstva moe postii mir i napredak tako to enapustiti tradicionalnu diplomatiju i usvojiti amerikopotovanje meunarodnog prava i demokratije.

SAD su 1945. godine posjedovale takvu mo pa im je,ini se, bilo predodreeno da preoblikuju svijetu uskladu sa svojim iedalima.

Razlike izmeu evropskog i amerikog historijskog
http://bs.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://bs.wikipedia.org/wiki/Woodrow_Wilsonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/SADhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://bs.wikipedia.org/wiki/Woodrow_Wilsonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/SAD


8/13

iskustva dole su do izraaja na mirovnoj konferencijiu Parizu 1919. godine.

SAD U VIJETNAMSKOM RATUPo okonanju Korejskog rata (1950-1953), u amerikojvanjskoj politici je prevladala doktrina "teorije domina" pretpostavka prema kojoj, ako se dopusti da u nekoj zemlji

jugoistone Azije pobijedi komunizam, druge e zemlje,poput poslaganog domina, poeti padati pod komunistikiutjecaj i vlast. Uslijed paranoje od globalnog irenjakomunizma, SAD su se odluile intenzivnije angairati uVijetnamu da bi sprijeile sovjetski i kineski utjecaj.

U strahu od irenja komunizma, amerika vlada nije uoilada je osnovni motiv borbe vijetnamskog naroda nacionalnoosloboenje i ujedinjenje, a ne irenje komunizma. Komunizam

kao ideologija predstavljao je samo sredstvo za ostvarenjenacionalnog cilja.

Amerika strategija se sastojala u onemoguavanju ubacivanjasjevernovijetnamskih postrojbi u Juni Vijetnam, Amerikancisu zahvaljujui ogromnoj tehnolokoj premoi kontrolirali neboi more, no teritorij Vijetnama nisu uspjeli podvri efikasnojkontroli., Amerikanci su izgubili rat.

(Liga naroda je bila me unarodna organizacija osnovanaposle Pariske mirovne konferencije 1919. Ciljevi Lige

naroda su bili razoruanje; spreavanje rata prekokolekrtivne bezbednosti; reavanjem razmirica izmeu zemalja

putem pregovarake diplomatije; i poboljanje globalnog blagostanja. Prema novoj filozofiji, Liga je predstavljala vladu nad vladama, ijaje uloga bila reavanje razmirica izmeu pojedinanih nacija na otvorenim

zakonitim raspravama. Podsticaj za osnivanje Lige je potekao odpredsednika SAD-a Vudrou Vilsona, mada Sjedinjene Drave nikada nisupristupile Ligi naroda zbog zabrane amerikog Kongresa da postanelan Lige: Ligi naroda su nedostajale sopstvene oruane snage i stoga suzavisile od Velikih Sila Posle jednog broja uspeha i nekih ranih neuspehatokom 1920ih, postalo je jasno da je Liga nesposobna da zatiti od agresije

Sila Osovine tokom 1930ih. Poetkom Drugog svetskog rata je postalo jasnoda je Liga nije uspjela u svojoj osnovnoj svrsispreavanje buduihsvetskih ratova.

MONROVA DOKTRINAMonroova doktrina objavljena 1823. godine nainila je odokeana krov koji je SAD odvajao od Evrope..Monrova doktrina predstavlja prvi znaajniji pokuaj borbeprotiv intervencije stranih zemalja u unutranje stvari jedne drave.Predsednik SADDejms Monro se 1823. god. pobunio protiv

intervencije evropskih drava u posloveAmerike.Monro je tom prilikom uputio poslanicu Kongresu u kojoj je istakao
http://hr.wikipedia.org/wiki/Korejski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jugoisto%C4%8Dna_Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodna_organizacijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pariska_mirovna_konferencija,_1919&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kontrola_oru%C5%BEja&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolektivna_bezbednost&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pregovara%C4%8Dka_diplomatija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kvalitet_%C5%BEivota&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Predsednik_Sjedinjenih_Dr%C5%BEavahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vudrou_Vilsonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEavehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kongres_SADhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velike_Sile&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Sile_Osovinehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Drugi_svetski_rathttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8F%D0%B5%D1%98%D0%BC%D1%81_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1823http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81http://hr.wikipedia.org/wiki/Korejski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jugoisto%C4%8Dna_Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodna_organizacijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pariska_mirovna_konferencija,_1919&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kontrola_oru%C5%BEja&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolektivna_bezbednost&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pregovara%C4%8Dka_diplomatija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kvalitet_%C5%BEivota&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Predsednik_Sjedinjenih_Dr%C5%BEavahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vudrou_Vilsonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEavehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kongres_SADhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velike_Sile&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Sile_Osovinehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Drugi_svetski_rathttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8F%D0%B5%D1%98%D0%BC%D1%81_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1823http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81


9/13

neophodnost potovanja tri naela:Predsjednik Monro je odbacio bilo kakvo uplitanje u Evropskesukobe i tako je Amerika okrenula lea Evropi.Monroova doktrina upozorila je evropske sile da se ne pribliavajuzapadnoj hemisferi i pravdala je ameriku investiciju ne samo protivpostojee opasnosti, ve i mogunosti da opasnost iskrsne.

Graanski rat je nakratko prekinuo ameriku zaokupljenost

IZRAELDrava Izrael slubeni

je naziv zemlje, a njezina moderna povijest zapoinje u 19.stoljeu kada se poinje buditi idovska nacionalna svijest,to e u novim meunarodnim okolnostima, nakon dvasvjetska rata, i dovesti do uspostave nove drave naBliskom istoku.Tijekom 19. st. meu europskim idovima dolazi do oivljavanjanacionalnog identiteta, elje za emancipacijom i povratkom u Izrael.Tako je stvoren pokret nazvan cionizam Pokret je nastao u Baselu

u vicarskoj, gdje je odran Prvi cionistiki kongres na kojem jeobjavljen cilj - u Palestini stvoriti dom idovskom narodu, zajamenjavnim pravom. Kada je 14. svibnja 1948. zavrio britanski mandat,

istoga dana jeproglaena drava Izrael. Arapske su zemlje ve sutradan u ime

zatite svoje arapske brae koja se nala izloena krvavom etnikomienju od strane idovanapale Izrael. Izbio rat izmeu Izraela i sljedeih arapskih zemalja:

Libanona, Sirije, Egipta, Transjordanije, Saudijske Arabije i Jemena.Unato tekoj situaciji te nekim poetnim neuspjesima, izraelska vojskapokazala se nadmonom te je u sedmomjesenom ratu porazila arapskevojske i preuzela nadzor nad 78% ostatka mandatne Palestine.

Varavski paktIste godine Sovjetski Savez je saoptio da posedujeatomsku bombu, a u Kini su na vlast doli komunisti.Posle Staljinove smrti (1953) malo je popustila napetostu meunarodnim odnosima, ali su ipak 1955. godine

SSSR i zemlje istone Evrope stvorili Varavski pakt.SSSR i njegovi saveznici hteli su da stvore besklasnodrutvo u kome se sve delilo podjednako. Njegove lanicebile su SSSR, Bugarska, ehoslovaka, Istona Nemaka,

Maarska, Poljska i Rumunija (do 1968. i NR Albanija).Imao je svoje organe i jedinstven generaltab i svoje

sedite u Moskvi.

Riard Milhaus Nikson) bio je 36. potpredsednik(1953 - 1961), i 37. predsednik (1969 - 1974)Sjedinjenih Amerikih Drava. On je jedini amerikipredsednik koji je podneo ostavku pod pretnjom

smenjivanja postupkom impimenta. Predsednik SADpostao je 1969, ponovo je izabran 1972, a 1974. sepovukao zbog afere Votergejt.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bliski_istokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izraelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Baselhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vicarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vicarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Libanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saudijska_Arabijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jemenhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1953http://sr.wikipedia.org/sr-el/1955http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1968http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%A0_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1953http://sr.wikipedia.org/sr-el/1961http://sr.wikipedia.org/sr-el/1969http://sr.wikipedia.org/sr-el/1974http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%87%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1969http://sr.wikipedia.org/sr-el/1972http://sr.wikipedia.org/sr-el/1974http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%82http://hr.wikipedia.org/wiki/Bliski_istokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izraelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Baselhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vicarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Libanonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saudijska_Arabijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jemenhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1953http://sr.wikipedia.org/sr-el/1955http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1968http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%A0_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1953http://sr.wikipedia.org/sr-el/1961http://sr.wikipedia.org/sr-el/1969http://sr.wikipedia.org/sr-el/1974http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%87%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1969http://sr.wikipedia.org/sr-el/1972http://sr.wikipedia.org/sr-el/1974http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%82


10/13

Mihail Sergejevi Gorbaov je bio voa Sovjetskog Savezaod 1985. do 1991. Njegov pokuaj reformi je doveo do kraja

Hladnog rata, ali je takoe doveo i do kraja vrhovne politikevlasti Komunistike Partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do

raspada Sovjetskog Saveza. Nagraen jeNobelovom nagradom za mir1990.. Ovo je dovelo do potpisivanjaSporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa 1987.Februara 1988, Gorbaov je objavio povlaenje sovjetskihsnaga izAvganistana. Povlaenje se zavrilo sledee godine,iako se graanski rat nastavio poto su Mudahedini elelida zbaci prosovjetski reima Mohameda Nadibulaha.

Takoe tokom 1988, Gorbaov je objavio da e SovjetskiSavez napustiti Brenjevljevu doktrinu i dozvoliti narodima

Istonog bloka da sami izaberu svoju unutranju politiku.Ovo se pokazalo kao najradikalnije dostignue Gorbaovljevereforme spoljanje politike, koju je glasnogovornik njegovogministra inostranih poslova nazvao Sinatrina doktrina.

NATOSevernoatlantski pakt (blok) NATO osnovali su 1949.godine ministri spoljnih poslova SAD, Velike Britanije,Francuske, Holandije, Belgije, Luksemburga,Norveke,Islanda, Kanade, Italije, Portugala i Danske. Njegovo

sedite bilo je u Briselu, i osnovni zadatak bio je dasprei prodorSovjetskog Saveza u zapadnu Evropu.Drave na zapadu i lanice NATO pakta su bile

kapitalistike i verovale su u privatnu svojinu nadposedima i poslovima.

ISTONO PITANJETerminom istono pitanje u evropskom se diplomatskomrjeniku oznaavao problem osmanske politike batine.Drugim rijeima, to je bilo pitanje podjeleosmanskih posjeda u jugoistonoj Evropi Najire gledanoto je problem odnosa islama i kranske Evrope..

U ovu sferu prije svega, spadaju odnosi Portesa evropskim silamaSlabljenjem i povlaenjem Osmanske Carevine iz srednjei jugoistone Evrope otvara se problem popunjavanja toggeopolitikog prostora.Kljunu ulogu u tome su igrale dvijekranske sile Austrija i Mletaka Republika(Venecija).

U drugoj polovini XVIII st. vodeu ulogu u tome preuzimaRusija.U tom smislu,istono pitanje se direktno otvara rusko-osmanskim ratom i mirovnim ugovorom Stanislav
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/sr-el/1985http://sr.wikipedia.org/sr-el/1991http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4_%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/1990http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%BE_%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D1%83%D1%9F%D0%B0%D1%85%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%B4_%D0%9D%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%85&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1949http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://bs.wikipedia.org/wiki/Diplomatijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Osmanlijsko_carstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Islamhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/sr-el/1985http://sr.wikipedia.org/sr-el/1991http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4_%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/1990http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%BE_%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D1%83%D1%9F%D0%B0%D1%85%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%B4_%D0%9D%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%85&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1949http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://bs.wikipedia.org/wiki/Diplomatijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Osmanlijsko_carstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Islam


11/13

Paniatowski je nastojao osigurati vjersku ravnopravnostnekatolicima to je izazvalo otpor katolika i osnivanjePoljske nacionalne konfederacije u dananjoj Ukrajini.

Uslijedio je rat u koji je sultan Mustafa III stupio ponagovoru Francuske.Rusiji je priznat status sile zatitnice pravoslavnog

stanovnitva u Osmanskom Carstvu. sama injenica da sumuslimani u teritorijalnom smislu doli pod nemuslimanskuvlast,oznaavao je poetak kraja univerzalnosti Osmanske

Carevine kao islamske drave.vjerski su potinjeni sultanu kao halifi.

Drugi svjetski rat Glavnim uzrocima Drugog svjetskograta smatraju se Njemakainvazija Poljske, te Japanskinapadi na Kinu, SAD i britanske i nizozemske kolonije.Drugi svjetski rat (1. rujna1939. - 2. rujna1945.)

meunarodni je sukob koji je izbio 21 godinu nakonprvog svjetskog rata. Voen je na tri kontinenta i na svim

svjetskim oceanima, a u njemu su sudjelovale gotovo svedrave koje su tada postojale. Rat je poeo napadom

Hitlerove Njemake na Poljsku, a okonan je kapitulacijom Japana.Glavnim uzrocima Drugog svjetskog rata smatraju se Njemakainvazija Poljske, te Japanski napadi na Kinu, SAD i britanske inizozemske kolonije.

KOREJSKI RATKorejski rat je izazvao dvostruki nesporazum. Komunistinisu smatrali Koreju amerikim interesom i nisu mislilida e ona reagovati jer je Kina postala komunistika, as druge strane Amerikanci su to shvatili kao komunistiku

agresiju. Ameriku eakciju na korejsku agresiju su izazvala 3 dogaaja:-blokada Berlina-dravni udar u ehoslovakoj 1948. godine-komunistika pobjeda u Kini 1949. godine.Sve ovo Truman je shvatio kao irenje komunizma.Truman je naredio vazduhoplovnim i pomorskim snagamada stupe u akciju. Pridruile su im se i kopnene snage Japana.Oni su na rat gledali kao na neku vrstu sovjetsko-kineskogpakta za irenje komunizma.Bio je sukob koji je nastao nakon podele Koreje posle Drugogsvetskog rata, Severna Korejaje izvrila invaziju na Ju nu Koreju

25. juna 1950. i ameriki predsednik Truman je naredio svojimtrupama da pomognu Junoj KorejiSUECKA KRIZASuecka kriza iz 1956. godine bila je oruani zavretak krizeu odnosima izmeu Egipa s jedne i saveza Britanije,

Francuske i Izraela s druge strane.Predmet krize bila je kontrola nad Suecskim kanalom.U 20. st. Suecki kanal je predstavljao glavnu arteriju zasnabdjevanje zapadne Evrope naftom. Dvije najvee sile
http://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_Reichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljska_rujanska_kampanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Japanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Britansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nizozemske_kolonije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1._rujnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1939.http://hr.wikipedia.org/wiki/2._rujnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1945.http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Adolf_Hitlerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Japanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_Reichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljska_rujanska_kampanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Japanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Britansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nizozemske_kolonije&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/25._%D1%98%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1950.http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BDhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_Reichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljska_rujanska_kampanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Japanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Britansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nizozemske_kolonije&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1._rujnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1939.http://hr.wikipedia.org/wiki/2._rujnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1945.http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Adolf_Hitlerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Japanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_Reichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljska_rujanska_kampanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Japanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Britansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nizozemske_kolonije&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/25._%D1%98%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1950.http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD


12/13

SAD i SSSR su se upustile u geopolitiko nadmetanje.Vodio se izmeu Egipta i udruenih snagaIzraela, Velike Britanije i Francuske, koje su se udruileu tajni savez protiv odluke egipatskog lidera Nasera danacionalizira Suecki kanal. Evropske su se snage u tom

ratu borile iz ekonomskih razloga, dok je Izrael hteo

otvoreni kanal za svoje brodove i okonanje upadaarapskih gerilaca iz Egipta.

Suecki kanal je otvoren 1869, britanskavlada dobiva parcijalnu kontrolu nad kanalom, a potpunu1882. Kanal je bio strateki vaan za britanske pomorskeveze sa Istokom.Strateka vanost kanal potvrena je u

oba svetska rata.NAPOLEON III I BIZMARKFrancuska je izgubila dominantan poloaj koji je preuzelaNjemaka i novi evropski poredak bio je djelo dva ovjekakoji e vremenom postati neprijatelji: Napoleon III i Bizmark.Oni su svoje odnose zasnivali na real-politici, Doprinijeli su

ruenju Bekog kongresa.Napoleon je ujedinio Italiju i nenamjerno podstakao ujedinjenjeNjemake, to je oslabilo Francusku i unitilo ideju o

uspostalvjanju Francuske hegemonije u Evropi.Bizmark je stvorio novu Njemaku..Bizmark je predvidio da e Austrija i Francuska zaratiti, jer jeelio da austrijske pozicije oslabe u Njemakoj i Napoleonsa predsjednikom Sardinije Kamilom, zakljuio tajni sporazumo zajednikom ueu u ratu protiv Austrije.

VILSON Tokom Vilsonove administracije Amerika se pojavilakao kljuni akter meunarodne politike i poela je da proklamujeideju da mir zavisi od irenja demokratije, da o dravama traba

suditi na osnovu istih etikih kriterija kao i pojedincima i dapotovanje meunarodnog prava predstavlja nacionalni interes.

Vilson je bio inicijator osnivanja univerzalne svjetske organizacije Drutvo naroda

Tomas Vudro Vilson (engl. Thomas Woodrow Wilson) je bio 28.predsednik Sjedinjenih Ameri kih Dr ava. Bio je predsednik SADod 4. marta, 1913. do 3. marta 1921, za vreme trajanja

Prvog svetskog rata. Bio je dobitnik Nobelove nagrade za mir alii gorljivi rasista.

RUZVELT se zalagao da Amerika stupi na meunarodnuscenu stoga to je smatrao da to zahtjeva nacionalni interes,

kao i zbog uvjerenja da je globalna ravnotea snaga bezamerikog uea nezamisliva.Theodore Roosevelt, Jr. (Teodor Ruzvelt) je 26. predsjednikSjedinjenih Ameri kih Dr ava ... Zasluan je za mnogadostignua u amerikoj vanjskoj politici, a izmeu ostalihse izdvajaju "Square Deal" koji je promovirao i regulisao

jednakost u jeftinijoj potronji, ostvarivanju i nabavci hrane,lijekova i putnih trokova za sve graane SAD-a; uspjenostpregovaranja oko izgradnje i koncesije nad Panamskim kanalom
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%9Ahttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BB_%D0%90%D0%B1%D0%B4%D0%B5%D0%BB_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%83%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1869http://sr.wikipedia.org/sr-el/1882http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/4._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/1913http://sr.wikipedia.org/sr-el/3._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/1921http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://bs.wikipedia.org/wiki/Predsjednikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Panamski_kanalhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%9Ahttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BB_%D0%90%D0%B1%D0%B4%D0%B5%D0%BB_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%83%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1869http://sr.wikipedia.org/sr-el/1882http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94http://sr.wikipedia.org/sr-el/4._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/1913http://sr.wikipedia.org/sr-el/3._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/1921http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82http://bs.wikipedia.org/wiki/Predsjednikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Panamski_kanal


13/13

1904. Takoer, on je bio prvi Amerikanac dobitnikNobelove nagrade za mir1906. godine,.
http://bs.wikipedia.org/wiki/1904http://bs.wikipedia.org/wiki/Nobelova_nagradahttp://bs.wikipedia.org/wiki/1906http://bs.wikipedia.org/wiki/1904http://bs.wikipedia.org/wiki/Nobelova_nagradahttp://bs.wikipedia.org/wiki/1906

diplomatija_pojmovi_(1)

Documents