disperzni sistemi - rastvori

DISPERZNI SISTEMI-RASTVORI HEMIJA SA POZNAVANJEM POMOĆNIH MATERIJALA

OSOBINE RAZBLAŽENIH RASTVORA

U ovim rastvorima čestice rastvorene supstance su toliko međusobno udaljene da ne deluju jedna na drugu, te njihova priroda ne utiče znatno na osobine nastalog rastvora i ponašaju se u rastvaraču kao molekuli idealnog gasa.

Osobine razblaženih rastvora koje zavise od broja čestica rastvorene supstance a ne zavise od njohove prirode nazivaju se koligativne osobine

U koligativne osobine rastvora spadaju: a. Osmotski pritisak

b. Napon zasićene pare

c. Povišenje tačke ključanja i sniženje tačke mržnjenja

2


Difuzija i osmoza

Spontano i uzajamno prodiranje čestica rastvorenih supstanci i rastvarača naziva se difuzija

3


Difuzija i osmoza

Difundovanje čestica vode kroz polupropustljive membrane naziva se osmoza

Pojava prodiranja molekula rastvarača kroz polupropustljivu membranu u smeru rastvora veće koncentracije naziva se osmoza

4


Osmotski pritisak

Sila pod čijim dejstvom molekuli rastvarača prodiru kroz polupropustljivu membranu naziva se osmotski pritisak

Polupropustljiva membrana za ove molekule predstavlja zid suda u čiju površinu udaraju molekuli rastvorene supstance u svom haotičnom kretanju.

5


Osmotski pritisak

Pri konstantnoj temperaturi (T=const.), osmotski pritisak (π) molekulskih rastvora proporcionalan je količinskoj koncentraciji rastvorene supstance

6

ln tan

MC R T

R univerza a gasna kons ta

Važi za neelektrolite


Osmotski pritisak

Pojava osmoze je veoma značajna za živi svet. Biljne i životninjske ćelije imaju opne koje se ponašaju kao polupropustljive membrane.

Biljne ćelije u kontaktu sa koncentrovanim rastvorom (hipertonični rastvor) ispuštaju vodu (usled čega usahnu) a u kontaktu sa razblaženim rastvorom (hipotonični rastvor) upijaju vodu (usled čega nabubre).

7


Osmotski pritisak

8


Dijaliza - Primena osmoze

9


Napon pare rastvarača i rastvora

Rastvaranjem supstance u rastvaraču povišava se tačka ključanja dobivenog rastvora.

Rastvaranjem supstance u rastvaraču snižava se tačka mržnjena dobivenog rastvora

10

fazni dijagram vode

fazni dijagram rastvora


Raulovi zakoni razblaženih rastvora

Navedena pravila razblaženih rastvora važe samo za neelektrolite

Vodeni rastvori elektrolita po pravilu daju veće sniženje

tačke mržnjenja i veće povišenje tačke topljenja

Ovu pojavu objasnio je Vant-Hof i naveo da navedeno ponašanje zavisi od broja čestica koje se nalaze u rastvoru (koligativne osobine).

Na ovom principu se zasniva upotreba antifriza kao i upotreba soli za otapanje leda.

11

SASTAV RASTVORA

Razblaženi rastvor-mala količina rastvorene supstance, a velika količina rastvarača (pimer: 1 g sirćetne kiseline u 100 cm3 rastvora-‚‚sirće‚‚)

Koncentrovani rastvor-relativno velika količina rastvorene supstance u maloj količini rastvarača (primer: 80 g sirćetne kiseline u 100 cm3 rastvora - ‚‚sirćetna esencija‚‚)

Koncentracija rastvora se može izraziti na sledeće načine: I. Maseni udeo i procentna koncentracija (%),

II. Količinska koncentracija (CM molaritet)

III. Molalnost (b molalitet)

12

SASTAV RASTVORA

Maseni udeo i procentna koncentracija (ω)- rastvorene supstance S u nekom rastvoru izražava se odnosom njene mase i ukupne mase rastvora:

Gde su:

13

100 %

s

rastvora

s

rastvora

m

m

m

m

sup tan

sup tan ( )

( var sup tan )

s

rastvora

maseni udeo s ce S u rastvoru

m masa s ce S g

m ukupna masa rastvora rast ač rastvorena s ca

SASTAV RASTVORA

Molska (količinska) koncentracija (CM)-se izražava brojem molova rastvorene supstance, n(B), u zapremini rastvora, V:

14

3

3

sup tan

min ( )

B

M

M

B

nC

V

C molska koncentracija mol dm

n broj molova rastvorene s ce B

V zapre a rastvora dm

SASTAV RASTVORA

Molalitet (b)-izražava se brojem molova rastvorene supstance u 1000 g (1 kg) rastvarača i obeležava se sa b ili m. Molalitet ne zavisi od temperature.

15

sup tan

var ( )

B

A

B

A

nb

m

b molalitet mol kg

n broj molova rastvorene s ce B

m masa rast ača kg

PRIMERI ODREĐIVANJA KONCENTRACIJE RASTVORA

1. Izračunati maseni udeo natrijum – hlorida u rastvoru koji sadrži 4 gr NaCl u 155 g rastvora.

2. Izračunati koncentraciju sumporne kiseline u mol/dm3 (CM), koja sadrži 49 g sumporne kiseline u 250 cm3 rastvora.

3. Odrediti molalnost (b) zasićenog rastvora borne kiseline ako se zna da se u 100 g vode (na 20°C) rastvara 5,04 g H3BO3

16

Shema pripreme rastvora određene koncentracije

17

disperzni sistemi - rastvori

Documents