diza jn iran je sistema

5/20/2018 Diza Jn Iran Je Sistema

1/63

5

U prethodnom poglavlj nacl smo kako da saradnj sa svojm kljentma tvrdmo

ta on elel da taj sstem rad. Kada se obav anaza zahteva, kao rezltat se dobjajdva dokmenta jedan za kjenta gde s obhvaene njegove potrebe drg za dzajne-re kojem se proem objanjava tehnckom ermnologjom Slede korak razvoj

prevoenje th elja reenje dzajn koj zadovoljt potrebe kljenta. u ovom poglavlj opsaeo ta treba da se rad na koj nacn.

5.1 A DIZAJN?

Na kljent obcno ele nov sstem lo zato to sstem ne postoj l zato to postoje

sstem ma neka svojstva koja ns poeljna U svakom slcaj, dokment zahteva ops-j proem koj sstem trebalo da re. Dzj kreatvn proes preaanja proema

reenje ops reenja se takoe zove dzj Da smo shvatl razlk zme zahteva

dzajna pogledajmo ponovo pre kom ak Bets Hael ele nov k Me

njhovm zahtevma mamo stavke kao to s:

prostor za gr troje dee poseban prostor kojem spavat

spavaa soba za aka Bets

prostora za kvanje

grejanje za zm hlaenje za leto

ntranja vodovodna elektrcna nstalaja

223


2/63

224 Poglavlje Dzajn ranje sstema

Arhtekta uzma te zahtee u obzr dzajnra kuu za Hauee. Arhtektons dzajn

sadr konkretno reenje, na prer: kuu sa cetr spaae sobe na spratu, sa sobom

za goste u przemju, kuhnjom, sobom za granje pomonom prostorjom U sutn,

arhtekta moe da napra nekoko eoma razicth projekata od k


3/63

Sekca ta o dzajn? 22

shat ta da doju. sto tako, gradtej ne moraju da znaju se jentoom prat

nom otu da m e jasne njegoe eje potrebe.

TA?

KONCEPTUALNIDZAJN

unkcia Dizaneriitma

Graditeiitea

?

TEHNDZAJN

oik

KA Konceptualni hnki dzajn

to smo de u prom pogaju, sstem se defne sojm granama, enttet

ma, atrutma odnosma. Koneptuan dzajn opsuj sa od th apekata sstema u

du odgoora na ptanja kao to su

Odae poda stzat?

ta se u sstemu dogaat sa pdama? Kako sstem zgedat korsnma?

ta korsn mo da raju?

Kaka remens aspored dogaaja?

Kako zgedat zetaj ekran?

Sstem se u koneptuanom dzajnu opsuje jezkom koj kjent razume, ne racunarskm

argonom tehnckm termnma Na prmer, kjentu moemo re da men na eranu

omogut korsnma prstup do nkja sstema. U koneptuanom dzajnu mogu se

cak nabrojat prhat odgoor korsnka akje do kojh on doode. Meutm,kjentu ne objanjaamo kako se poda cuaju nt koja rsta sstema za uprajanje

bazama podataka manpusat podama. Scno tome, kao to prkaano na s 52,

jentu moemo u koneptuanom dzajnu re da se poruke usmeraaju sa jednog mesta

na drugo. Meutm, ne naod se mren protoo topoogja gde se opsuje kako sstemnkone, ne ta n rad. U koneptuan dzajn spada ono "ta

" sstem rad, u teh-

nc dzajn spada ops "kako"on to rad.

onekad su jent profesona ogu da razumeju objednjene "ta" "kako

"; to

se deaa kada su kjent projektant softera, m gradmo aatku oju on korstt

za razoj odraanje. U takm sucajema se tehnck koneptuan dzajn moe

objednt u edan seobuhatan dokument dzajna. nace korsno da t dokumentbudu odojen, a poezan. u sucaju defnje spefkaje zahtea ano poezat koneptuan tehnc dzajn tako da se promene do kojh doe u jednom re

ektuju u drugom dokumentu.


4/63

22 Poglavje Dzajnranje sstema

SLI 5.2 Rzle meudzjersh dumen Korisnik moi

da poaje porukusvakom drugomkorisniku io kom raunaruu mrei.

KONCEPTUANIDAJN

Topoogija mreeProtokoPropisaa rzina u ps

TEHNDIAJN

Doba koneptualni dizajn i tebalo da ima sledee kaakteistike:

da bude pisan jezikom klijenta

da ne sadi tehnicki agon

da opisuje nkije sistema

da ne zaisi d implementaije

da bude poezan sa dokumentima speifikaije zahtea.

Dugim ecima, koneptualni dizajn omoguaa klijentu da shati ta sistem aditi

tako to objanjaa idie spoljanje kaakteistike sistema.Nasut tome, tehnicki dizajn opisuje konfiguaiju hadea, softeske potebe,

komunikaioe intefejse, ulaze sistem i izlaze iz njega, menu ahitektuu i se ostalo

cime se zahtei peode eenje klijentoog poema. naci, opis tehnickom dizajnu

tehnicka slika speifikaije sistema On oicno najmanje sadi:

opis glanih hadeskih komponenti i njihoe nkije

hijeahiju i nkije softeskih komponenti

stuktue i tokoe podataka.

RAANJIVANJE MODUARNOSPojektoati sistem znaci utditi skup komponenti i intefejsa meu komponentama ko

jima se zadooljaa konketan skup zahtea (DeMao 1982). to postoje mnogi na-cini da se zahtei iskau i dokumentuju, postoje nogi nacini da se napai doba dizajn.

Ponekad se izbo zasnia na sklonostima dizajnea, ponekad metod diktiaju zahteana

stuktua sistema ili stuktua podataka Meutim sakom metodu postoji neka sta

aclanjianja: pocinje se od okinog opisa kljucnih lemenata sistema atim se detalj-

no pikazuje kako se elementi i nke sistema meusobno uklapati.


5/63

Sekcja Ralanjvanje mdl arnost 227

Wasseman ( 1995) pedlae da se dizajn ealizuje na jedan od sledeih pet nacina

Modularo raClavaje Oa konstukija se zasnia na tome da se komponen-tama dodele funkije Dizajne pocje sa optim opisom nkija koje teba im-

plementiati i gadi detaljna bjanjenja oganizaiji sake komponente i njenm

elaijama sa ostalim komponentama Ralajvaje a osovu podatka Oaj dizajn se zasnia na spoanjim stuktuama podataka Opti opis pikazuje globalnu stuktuu podataka detaljni opisi

naode koji elementi podataka iti obuhaeni i kae su njhoe meusobneeze

RaClajvaje a osovu dogaaja Oaj dizajn se zasnia na ogajima kojesistem moa da obadi i koisti inmaije tome kako dogaaji menjaju stanje

sistema. Opti opis sadi spisak azlicitih stanja detaljan opis naodi kako do-

lazi do tansmaija stanja.

aj spolja ka uutra Oaj pistup "ne kutije zasnia se na onome to kisnikunosi u sistem. naci opti opis naodi ta se koisnik moe da unese detaljniopisi opisuju ta sistem uaditi sa saim od unetih elemenaa (kao i doijeneezultate )

Objeko orjetsa dzaj Oaj dizajn definie lase ojekata i njihoe meusone eze Na najoptijem niou opisuju se tipoi objekata Na detalnijim nioia se

opisuju atiuti objekata ikije dizajn objanjaa meusobne eze objekata

naci dizajn se moe izesti na osnou sistemsih podataka dogaaja koisnickog

unosa optih opisa nkija kominoanjem i paljenjem hijeahije inmaija sa

se ie detalja Oaj poes pikazan je a slii 5 3

Navinvo

.

SIKA 5.3 Nv rjvj

raanvana

Drg nvoraanjvanja


6/63


Da smo poazal ao fuoe raclajvaje, retpostavmo da smo zabral

prstup zasova a podama. Raclajvaje pocje od podataa defe tpova

podataa do ojh se dolo toom aaze zahteva. Setete se da aalza ujucvala

aazu proesa oj se vre a svaom tpu podataa, ao to su stvaraje, upt, me-jaje brsaje. Sstem moemo da projetujemo pocev od objeata

od tpova po-

dataa tao to da orgazujemo podate ac a oj se jma mapue.Koreto, m projetujemo objee tpove objeata sa dozvoljem trasrmajama,

e ruujemo podama dreto. Rezultat ove aalze podataa taoe jeda hjera-

hja ompoet sv slede vo sadr sve ve detalja podama. Ovo racla-jvaje azlue se od opsa zahteva tome o obha formaje ome kako suelemet podataa predstavlje poveza, e samo ta sstem radt.

Bez obzra a prstup dzaju, svaa vrsta rclajvaja razdvaja dzaj a sastavedelove oje azvamo modulma komponenama Za sstem aemo da modularanada svau atvost sstema vr samo jeda ompoeta sa dobro defsam uazma

zlazma. U svaom slucaju, ompoeta dzaja ettet sa dobro desam ula-zom, zlazom araterstama. Kaemo da ompoeta dobro demsan ao su svje ulaz t za jeu ju, sve zlaze prozvod ea od jeh aja. zac

da ao edostaje eda ulaz, ompoeta je u staju da obav svoju fuju u elost.Osm toga, zraz "dobro defsaa

" zac da e postoje eptreb ulaz sv ulaz seorste za geersaje zlaza. Na raju, ompoeta dobro defsaa samo ada

sva zlaz rezultat rada ompoete ada jeda ulaz e postaje zlaz, da je ae ac trasformsa u ompoet.

Usuge skadienja

lo

_

E

:_

m

-

p

-

D

b

[

]

Main

Usuge proseivanja poruka

SLK 5.4 Refeet odel NIST/EC za tegacj oueja (Che Noa 2) ) 6 IEEE


7/63

ekca Arhtektonsk stlov stratege 22

Raclavae orso a ve aca. sto ao to arhteta moe Hauelovma da

poae opte laove bez detala vodovodm eletrcm stalaama, tao arh-teta softvera moe da upotreb opt dza obas glave araterste e ulaze u

detale. Na prmer, a sl 5.4 praza referet model NST/ za tegrau

oruea, predlog arhteture oom se razlcte softverse alate ulapau u razoo

oruee. Model se azva "toster" poo egove ompoete lce a toster za hleb.

Referet model am prazue da oruee pruat eoo vrsta usluga slad-

tee, tegrsae podataa, upravlae proesma orsc terfes. Model taoe

poazue da u dzau predveo ulucvae postoeh alat bez ave modfa-e. aso da ova opt praz e dovola programerma da ga mplemetra

bez dodatog raclavaa, al dovola da se dza oruea prae letma

prodavma alat.

ARHTEKTONSI STIOV STRATEGIJEVde smo da ahteta poce proes proetovaa ue optm pregledom ao ua da zgeda ao da fuoe. Arhteta obco rad odozgo adole, prav

rtee sa sve e ve detala u. Shaw Garla ( 996) predlau da softersa arh

tetura bude prv ora u dzau softvera. O razluu tr voa dzaa: arhteturu,

dza oda zvr dza.

Arhtektu povezue sposobost sstema avedee u spefa zahteva sa s

stemsm ompoetama oe h mplemetrat. Kompoete su obco m

du, arhtetura taoe opsue hove meusobe veze. Osm toga, arhtetura

dee peratore oma se od podsstema prave sstem.

Dzn kod obuhvata algortme struture podataa, ompoete su elemetprogramsog eza, ao to su broev, zaov, poazvac t otrole. Tu su

taoe elemetar operator ulucuu osove ezce prmtve za artmetu

mapulau podama, ao mehazm za ompozu ao to su matre,

datotee proedure.

Izvrn dzno detale zlae dza oda. O opsue dodelu memore, formate podataa, aloe tova tao dale.

Korso radt odozgo adole ada se prvo dzara arhtetura, zatm vr dzaoda a rau zr dza. Meutm, raser, urts Isoe ( 987 ) su aalzral a-ve proetaata a 9 proeata hov zeta tvrd, to potvruu drug doaz, da

dzaer u stvar azmeco rade a tm voma ao sve ve ulaze u reee ego-ve poslede. Smo ( 98) Rttel Webber ( 9 84 apomu da razvo sstema loe

defsa zadata moramo pouat aemo reee da smo shvatl sve aseproema. Na prmer, uzmmo da grupa dzaera odluc da sstemom trebalo uprav

lat pomou tabela. Meutm, do prave prototp eh fua, dolaze do zaluca da

dza om se upravla pomou tabela ee zadovolt zahtevao vreme odgovora. Zato

poovo dzarau sstem ao br uz upotrebu matra umesto tabela. Slco

tome, do dzaer strauu druge aspete sstema, mogu u omua sa programerma ludma o testrau sstem da promee dza ao uapredl mplemetau,moguost testraa l odravae. Ove terae zace da dzaer morau postepe-o da rade a arhtetur, a dzau oda a zvrom dzau oolo olo m to


8/63

23 Poglavlje D zajn ranje sstema

dozvoljavaju jhovo razumevaje reatvost pa, vao da arhteura obezbed

ohezvu "optu slu" za usmeravaje daljeg dzaja razvoja; azmeca rad a

opoetama dzaa e sme tu ohezvost da aru

to zgrade odraavaju odree arhtetos stl, tao postoje stlov arhte-ture softvera. Stl obuhvata ompoete, spoje ograceja u omovaju om-

poet. Shaw Garla 996) prmeuju da postoj 7 ajcee oreh stlova ev tr, objeto orjetsa dzaj, mplto pozvaje, slojev, sladta, terpreter otrola proesa. O tvrde da razumevaje aratersta pojedh stlova pomo

da se lae doese odlua zboru oog oj ajpogodj

Ci i ftri

eda ompoeta z sstema sa evma ltrma prazaog a sl 5.5 ao ulaz zlaz

orst toove podataa oje azvamo e esto trasrmaa podataa z ulazh

u zlaze pocje pre ego to ompoeta oju azvamo t zavr sa ctajem ua

zog toa ovoj vrst sstema fltr su ezavs su sves postojaja t jaostalh ftara u sstemu Osm toga, spravost zlaza z sstema e zavs od redosleda

ojm se fltr prmejuju Sstem sa evma ltrma se orst ad god se prevod pro-

gram t tr su reom lesca aalza, raclajvaje, sematca aalza geersaje

oda Sstem sa evma ltrma maju eolo zacajh svojstava

Dzajer mogu da shvate utaj eloupog sstema a ulaze zlaze ao ompoz-ju tara

Poto se tr mogu povezvat bez ograceja, jhovo povo oreje u drugm

sstema jedostavo

Razvoj sstema jedostava poto se relatvo lao mogu dodavat ov ftr

ulaat star.

Poto su ltr ezavs, dzajer mogu da smulraju poaaje sstema aalzraju

jegova svojstva ao to propusa mo.

Mogue oureto zvravaje tara.

Cev Fiar

SIKA 5.5 Cevi i tri


9/63

Sekcja Arhtektonsk stlov strategje 23

Metim, ei i tri imaj nekoiko nedostataka. Pro podstic paketn obrad i

nis primereni za interaktine apikaije. Drgo kada s da toka podataka poezana si-

stem mora da odri njiho mesobn poezanost. poto s fitri nezaisni nekiod njih moda ponajaj pripremne nkije drgih fitara to tice na performans i

doodi do koda ieg stepena soenosti. Na primer, saki fitar koji obraje datmsk

objekat mora da proeri njego ispranost: mese od do 2 dan od do 3 i ispraandan za dati mese

Objekto orijetia i d izaj

U pogaj 4 idei smo da zahtei mog da se organizj prema objektima i njihoim

apstraktnim tipoima. Dizn takoe moe da gradi soje komponente oko apstraktnihtipoa podataka. jest, saka komponenta primerak apstraktnog tipa podataka. Na

taj nacin dizajn zasnoan na objektima mora da ima de znacajne karateristike objekatmora da oca integritet predstajanja podatka predstajanje podataka mora iti

sakrieno od ostaih objekata (enkapsiranje smo opisai pogaj 4). Posednja karakteristka oakaa promen impementaije bez poremeaja ostat sistema. Osimtoga kominoanje podataka i rtina koje njima manipi podstice dizajnere na ra

canjianje osnonog proema na skp agenata koji s mesobnoj interakiji.

Metim da i objekti mogi da tic jedni na drge saki od njih mora da zna

identitet onog drgog. Oa sitaija se razikje od sistema sa eima i fitrima gde s

tri potpno mesobno nezaisni. Oa zaisnost znaci da promena identitet jednogobjekta zahtea da se promene se osta komponente koje poziaj promenjeni objekat.

Obektno orijentisani dizajn detajnije eo obraditi pogaj 6.

mpito pozaje

Mode dizajna za impiitno pozianje pokre dogaaji zasnoan na pojm di-

znog emitoanja. Umesto da direktno pozia proedr komponenta objajje da nastpio jedan dogaaj ii ie njih. Zatim ostae komponente mog tim dogaajima

da pridrj proedre ( to se nazia egitvanjem proedre) sistem pozia setake registroane proedre. Razmena podataka ooj rsti sistema mora da se obajapomo zajednickih podataka skadit. Oa rsta dizajna se cesto koristi mreama

sa komtiranjem paketa ii sistmima zasnoanim na cesniima za obezbeianje

konzistentnosti bazama podataka i korisnickm interfejsima za razdajanje prikazapodataka od apikaija koje prajaj podaima.

Na primer, Reiss ( 990) izetaa okrenj koje se zoe Fied kojem se aatke

kao to s editori registrj za dogaaje koji naspaj tkom rada programa za prona-aenje greaka. Da iste razmei postpak zamisite kako program za pronaaenjegreaka obraje kd, red red i trdi da nedostaje jedna promenjia. On objajje

dogaaj nedostaje promenjia sistem atomatski pozia editor teksta registroan za

taj dogaaj. Na oaj nain editor atomatsk omogaa korisnik da redi red kojem

promenjia nedostaje. Dajemo jo nekoiko primera dogaaja koje objajje program

za pronaaenje greaka.

DEBUG VALUE DEBUG ENTER DEBUG EXT

EVENT ADD


10/63

232 Pogavlje Dzajn ranje sstema

EVENT REOVE ST-ERROR

DEBUG DEBU G FOCUS DEBUG CEAR

DEBUG RESET WHERE

WHERE DU WHERE BEGIN

WHERE END DEBUG SYSTE DEBUG NOSSTE UDATE

Program za pronalaene greaka ne zna koe s se alatke registroale za razlicite doga-

ae i nema nikak kontro nad postpkom koi ostale alatke sproode kao odgoor nanastal dogaa U oom stil dizana, kada edna komponenta ii sistem obai dogaa,

ona glanom ne zna na koe komponente ta dogaa tiati. Zbog toga, sistemi sa

impitnim pozianem oicno sadre i neko ekspliitno poziane.Oa stil dizana posebno koristan za ponono koriene kmponenti dizana iz

drgih sistema. Poto saka komponenta moe da se registre za neki dogaa, sistem

moe da se doda e postoea komponenta iz nekog drgog sistema i ona moe sebe daregistre nezaisno od ostalih komponenti. licno tome kko se sistem razia i zahtea

naogradne, lako kloniti star komponent i dodati no. drge strane, naea

mana oog dizanerskog stila to to nie sigrno da neka komponenta odgooriti nadogaa. zaisnost od konteksta i redosleda dogaaa eoma oteaa testirae siste-

ma i proer negoe ispranosti.

Sojei

istem sa sloema organzoani s kao to prikazano primer sa slike .6. loei

s hierarhski rasporeeni; saki slo pra slge sledeem slo koi ga okre i igra

log kienta slo koi obhata. U nekm sistemma si sloei ima pristp nekm sim osta sloema; drgim sistemma sak slo ima pristp samo ssednm sloi

ma. Dizan sadri protokole koi regi nacn mesobnog desta za saki par sloea.

SI 5.6 Bbednna arhitekturaa eia

Korsnc


11/63

Sekcja Arhtektonsk stlov strategje 233

Da iste shvatili kako nkionie ova vrsta sistema razmotrite sliku 6 na koo prikazan sistem za bezbednost datoteka. Unutrani slo kriptograia obuhvata unkieza kriptovane i dekriptovane klua koi se koristi u osnovno emi kriptovana za si-stem. Drugi slo interes datoteke kriptue i dekriptue datoteku. Tre6i slo rukovanekluevima; on komponenti omogu6ava da potpie datoteku proverava potpis i izrau-nava he kd za doiane pristupa datotei Na krau etvrti slo proverava autentinostOva slo upravla datotekom lozinki koa se uva u kriptovanom oiku i od korisnikazahteva identikaiu (korisniko ime) i lozinku.

Korisnii mogu da pristupe sistemu u razliitim sloevima dizana zavisno od potreba izraenih u zahtevima Na primer ako korisnii ne morau da znau nita emi krip-tovana oni mogu da komuniirau sa sistemom samo u poslednem spolanem slouda i promenili lozinku dali podatke za identiikaiu. S druge strane ako sistemproektovan za kori6ene u razliitim zemlama (gde su zakonski dozoleni razliitialgoritmi kriptovana i1i gde postoe ograniena za izvoz odreenih algoritama) tada

neke klase korisnika mogu da imau pristup "naunutraniem slou i mogu da menaualgoritam kriptovana.Sloevite arhitekture u veiko meri koriste poam apstrakie est svaki slo se moe

smatrati slede6m stepenom apstrakie dizaneri mogu da koriste sloeve za razlaganeproema u niz sve apstraniih koraka tavie zbog ograniena koma sloevi meu-sobno deluu relativno lako dodavati ii menati slo kada se za tm poavi potreba taepromene oino pogaau samo dva susedna sloa. Iz istog razloga ponovno kori6enesloa relativno ednostavno izmene su potrebne edino u susednm sloevima

S druge strane sistem u sloevma nie uvek lako strukturisati Kada ispituemo skup zahteva sloevi apstrakie nisu uvek oigledni ak i kada smo u stanu da napravmo sloevi-ti dizan dodatno koordnisane meu sloevma moe da utie na perrmanse sistema

Skadista

U skladitu postoe dve vrste komponenti Centralno skladite podataka i kolekia kom-ponenti koe se nad nim izravau da i se inrmaie sauvale pronale i auriralePri proektovanu skladita znaano odluiti na oi nain 6 te de vrste komponentimeusobno da deluu U tradconalnoj baz podataka transakie u oiku ulaznog tokapokre6u izravane proesa U takozvanom ebr sstemu gde su sv eement repoztorjuma delje, pokretanem proesa upravla entralno skladite

Na slii 7 prikazan tipian sistem ekbord. On oino se sastoi od tri elementa samog zaednikog repozitoriuma (lekborda) izvora saznana i kontrole. Sistemekbord sadri hierarhiu statusnih podataka za reavane proema zavisnih od aplika-ie koa se dianira vori nana su zasebne eline podataka takoe zavisne od aplikaie meusobno deluu iskluivo preko zaednikog repozitoriuma Izvrvane zavisiod stana zaednikog repozitoriuma. Kako se ono mena izvori znana reaguu slinokao u stilu impliinog pozivana. Dizan zaednikog repozitoriuma se koristi u mnogimsistemima pogotovo kod obrade signala i kod prepoznavana oika

Mngi rugi sistemi su takoe organizovani kao skladita iioteke komponenti

koe se mogu viekratno koristiti velike baze podataka i maine za petraivane Pred-nost ovog tipa arhitekture negova otvoreost predstavlane podataka se esto dae nauvid razliitim isporuioima tako da mogu dizanirati alatke za pristupane skladitu Sdruge strane ta ista osoina predstavla i manu zato to deleni podai morau iti u oiku koi prihvatliv za sve izvore podataka ak i kada se ti izvori drastino razikuu


12/63

234 Poglavlje Dzajnranje sstema

IKA 7 T sstm ebrd

terpreteri

Inerpreer zima niz znakoa koji naziamo eudo d i konerje ga sarni kdkoji se zaim izraa. Na aj nacin, inerpreer maina koja inerpreira

psedo kd

ako da on posae izri. Inerpreeri se mog korisii ne samo za koneroanje pro-

gramskih jezika mainski kd e akoe i za koneroanje ilo koje rse kodiranja ekspliiniji obk oik koji se lake korisi. U srh, inerpreer se sasoji od ceiridela kao o prikazano na slii 5.8

Memorija koja sadri psedo kd koji reba da se inerpreira.

Maina za inerpreiranje koja konerje psedo kd i simlira program koji onpredsalja.

Treno sanje maine za inerpreiranje . Trnno sanje simliranog programa.

KA .8 Prmerterreer (z jge w

Gr, 16)

Uaz

zz


13/63

Sekca Arh tektonsk stlov strateg e 23

Madaje oaj sil speifican za odreen rs proema, kljcjemo ga zao o se zna-no razlikje od osalih soa.

Koroa proea

haw i Garlan ( 996) isic da se sisemi za konrol proesa eoma razlikj od dizajnazasnoanih na fnkijama ili na objekima koje karakeri rse komponeni dizajn.

iseme za konrol proesa ne karakeri samo rse komponeni e akoe i odnosi

koji me njma adaj. rha sisema za konro proesaje da se odreene izlazne ka-

rakeriske proesa odre na odreenim referennm rednosima iz ih rednostikoje se naziaj ganine take Na primer, sisem moe da konroe emperar ipk

nklearnoj enrali; on nadgleda proes sije, emperar i prook ode i obezbe-je da ek bde dooljno ode kako i ipke ile ispod kriicne fiksrane emperare

licno ome, a kni sisem za grejanje i haenje korisi ermosa za nadgledanje

emperare azdha, zaim konroe i klima reaj da i emperara azdhaila nar prihatljiog raspona

Najcee korieni soferski konroni sisem onaj sa zaorenom peljom, koji se

jalja da moga obka sisem sa poranom spregom i sisem sa dreknm dejsom;

s prikazana na slii .9. isem sa poranom spegom meri konroln promelji,

kao o emperaa, i podeaa proes ako da konrolisana prmenljia bde iz

fiksirane rednosi ii acno na njoj isem sa direknim dejsom pokaa da predidi

bde efeke na konrolisan promenlji ako o meri osale promenjie proes

koje mog da sle ao dikaori Oaka sisem primereniji od sisema sa poranom

spregom ako se konrolisana promenjia neprihaljio sporo menja, kao i kada reba

ie remena za promen emperare ode azdha

SA POVRTNOM SPREGOM:

Fksiranavrednost

SA DIRENIM DEJSTVOM:

Fiksranavrednos

Uazne promenive

SIKA 59 Sst s povrtnosprgo sst s drt

djstvo prlagoo z njg Shw

Grln 16


14/63


Pri projektoanj sisema za onol proesa porebno obradii mnoga pianja:

koje promenljie reba praii kake senzore porebi kako ih kaibrisai i kako re

menski rasporedii merenja i konrole. Osim oga haw i Garlan ( 996) preporcj da

se arhiekri razdoje ri dela konrolne pee:

Elemeni za racnanje koji odajaj proes od poiike konroe. Definija proesa rebao i da sadri mehanizme za menjanje proesih promenljiih Konronialgoriam i rebalo da objasni kako se donose odke renk i nacin renja

ih promena.

Eemeni podaaka kljcji proesne promenjie (azne konrolisane i mani-plisane zadae rednosi i senzore koji se korisii

ema konrone pee; oorena ii zaorna pelja porana spega ii direkno

dejso

Prednos oog arhiekonskog sila ome o nkionisanje odojeno od reago

anja na spoljanje poremeaje .

Ota to

Posoji nekoliko drgih arhiekonskih sioa koji se ceso korise odreeim rsama

apikaija. Ahiekre disriiranih sisema bae se nacinima mesobnog dejsa ra

zliCiih grpa sisem. One se obcno opisj smisl oologije njihoe konfigraije.Na primer kao o prikazano na sii .0 mog se organizoa prsn gde seporke aj psen iz jednog sisema drgi ii kao zezda kojoj enrani sisem

prima se pore i smeraa ih na odgoaraja odredia.

edan poplaran id arhiekre disriiranih sisema sisem kljent-serve kome

klentsk sisem zahea akij slg serversk sisem odgoara na zahe (Dixon996). Najcee serer ne zna napred broj klijenaa koji m prispai kada sisem

bde fnkiji; nis m poznai ni ideniei kenaa. Meim klijen zna za idenieserera i aje serer porke korisei pozie poedra. Prenos sisema kijenserer

ome o korisnii dobjaj informaij koja im porebna samo onda kada im ona

sarno reba. aie dizajn denie i prezenaione dealje ako da razlicii kijeni

mog da pregedaj ise podake na razliCie naCine. Nedosaak oih sisema o o

oni obcno zaheaj sloenije praanje bzbedno praljanje sisemom i razoj

apikaija zao zaheaj ie resrsa za impeenaij i podrk. U podsenik 5.opisje se sisem koji implemeniran kao kijenserer.

L 5.1 Topologje prsena zezde za dsruran ssteme

Topoogija prstena Topooga zvezde


15/63

Sekcja Ptanja u kreranu dzajna 237

U D postojao pritisak da se razaj ahektue specfne za domen koje i

koristie prednosti odreenih domena primene, kao to s aionska ndstrija ii ato-matizoana poizodnja. Oe arhitektre koriste prednosti jednoobrazosti doenima

priene tako da neke bazicne pretpostake i odnose nije potrebno ni obrazagati. D-

gorocni ij i da se naprae reenja koja se mnogi scajeima mog direktno

primeniti, ii se njihoe komponente mog ponoo iskoristiti.

Neke arhitektre s heterogene. jest, kombnj poejne aspekte iz ie stioa

tako to koriste najpriereniji sti za saki podsistem. Na primer, sistem sa eima i

trima moe ti najprimereniji na prom nio racanjianja, ai se aki fitar projek-tje i impementira pomo sasim razicitih arhitektra. haw i Garan ( 996) daj jo

neke primere kombinoanja raziCitih arhitektra.

PANJA U KRERANJU DZAJNA

heia rady direktor razoja za operatini sistem Appeoog ystema 7, izestia na

konfereniji metodima 99. da je dozoia razicitim projektantima da koriste tehnike

koje ee pod soom da dokmentaija bde razmjia ostaim prjektantima. Njenpristp zima obzir cinjeni da se priikom kreiranja dizajna postajaj mnoga pita-

nja ta aboje za apikaij, kako se tome osea projektant i ta primereno za

eokpn arhitektr. Prema tome, ne postoji sti ii metod koji i i najboi za se

sitaije, zbog mognosti pojae noih stioa i tehnika moramo iti stanj da ihporedimo sa onima koji se trentno primenjj. U oom odejk istrajemo nekoiko

pitanja kojima projektanti moraj da se bae, ne samo priikom iranja odgoarajeg

stia, e i priikom prajenja samih detaja ezanih za dizajn.


16/63


Moduaot i ioi aptrakije

Ve smo napomeni da modarnost edna od karakteristika dobrog dizana U mo-

darnom dizan komponente ima asno definisan az i izaz i saka komponenta

a asno izraen srh Prema tome ako ispitati sak komponent odoeno odostaih i trditi a i ona mpementra zahteane zadatke taie modarne kompo-

nente se organiz hierarhi koa reztat racaniana ii apstrahoana tako da

se sistem moe ipitati nio nio Iz tih razoga pokaamo da proektemo sistem

tako da on bde to modarnii. raanian dizana komponente na sakom nio saraa komponente iz

prethodnog nioa Na sakom niem nio naazimo se ie detaa sako kmponen

ti Prema tome naii nio smatramo naapstraktniim kaemo da s komponente

reene voma apsrakcje Nioi apstrakie nam poma da satimo proem

koim se sistem bai i reene koe dizan predae Ispitianem nioa odozgo nadoe

pro se reaa apstraktnii proemi reene se gradi generisanem detaniih opisaNa izestan nacin apstraktnii ii nioi kri detae nkionanih komponenti i podata-

ka U podsetnik 52 prikazano kako nioi apstrakie napre dizan

Modarnost na sican naCin sakia detae Parnas ( 972) predae da komponente

edna od drge kri ntrane detae i obrad Prednost oakog sakrvanja nformacja

da saka komponenta krie od ostaih dizanersk odk Na ta nacin ako postoi

eroatnoa da se poedinacne odke ezane za dizan promene dizan eine moe da

ostane netaknt dok se mena edino komponente

Kominoanem modarnih komponenti i ie nioa apstrakie doiamo ie

razicitih pogeda na sistem Komponente naieg nioa omogaa nam da idimo

reene kao ein kri detae koi i nam inace skretai pan U nkionanom ra

anian taka prikaz moe da nam pokae gane fnkie koe sisem izraati.

U obektno orientisanom dizan oa prikaz istre apstraktne tipoe moemo daidimo reaie razicitih sistemskih obekata bez potrebe da razmatramo sak poedi-

nacni primerak Kada nam zatreba ie detaa nekom de sistema preazimo na nie

nioe apstrake

Otarai nam mognost da preazimo na nie nioe kada nam potrebno da po

traimo ie detaa modarnost obezbee neophodn feksiinost da ismo shatii

ta sistem treba da radi pratii tok podataka i fnkia kroz sistm i da ocii soeni-

e tacke Nasprot rairenom shatan rastaanem proema na deoe neemo ekod ednog soenog proema napraiti skp ednostaniih proema Metim mod-

arnost omogaa da se izo oni deoi proema koe natee saadati; nioi ap-strake omogaa da se proem postepeno shat na se detaim nioima Kadaproem oako izoemo nee nas zbniati niti nam skretati pan nkie i podai

koi sa tim proemom nis ezi

Dodatna prednost modarnosti mognost da se razicite komponente proekt

na razicite nacine Na primer korisnick interfes moe da se proekte obektno i sa

prototipoima dizan bezbednosnih mehanizama moe da sadri diagame promena

stana


17/63

Sekcja Panja u kreranju dzajna 23


18/63


Saradja a d izaju

U eini ata dizan ne prai samo edan coek e na dizan sarae timesto se razlcit deoi proekta dodel razlicitim dima im mora da rei niz pi-

tana pcei od odke koi can tima naboe odgoara za odreeni aspekt sistema

preko dokmentana dizana tako da saki can shata ostale deoe do koordini-sana komponenti diana tako da one dobro nkioni kao elina. Proektni tim morada bde sestan razloga za podel proekta (podsetnik 5.3) i da ptreb snage tima na

nihoom reaan

Jedan od ganh roema staran na dizan este saaiane razlika icnom

iskst shatanma i sklonostima Drgi proem tome to se di ponekad grpi ponaa drgacie nego kao poedini Na primer apanski proetanti softera

ponekad grpi nee da iska lstito miene zato to se timsk rad ie eni nego

indiidalni Harmonia eoma ana i mlai saradnii apan priklana se sha-

tanima stariih kolega (Ish 990) Watson i Raman ( 994) doli s do sicnihzaklcaka kada s poreili ponaane grpa na sastanima AD sa ponaanem

ingapr Za americke grpe ia ana paraena komnkaia i anonimna razmena

inrmaia za razlik od singaprskih grpa koe s prednost daale harmonii U oa-kim slcema moda poelno da se proekte pomo aatke za grpni ad kako

i se sacaa anonimnost. Zaista Valaih i dr. 199) izetaa da oaa rsta c-ana anonimnosti moe da napredi sekpne perrmanse grpe Metim postoe i

mane. U nekm grpama anonimnost moe kod nekih poedinaa da doede do manegoseana odgoornosti. Prema tome ano mesobno deloane canoa grpe po

smatrati ktrolokom i etickom kontekst.


19/63

Sekca Ptana kreran dzana 24

ako industia soea tei da smani okove i povea poduktivnost tako to ai-

a softe za saadnicke gupe aspene elom svetu poveava se znaca azumevanaponaana gupi. Youdon ( 1994) pepoznae cetii faze ovo distiuianog

azvoa.

pvo fazi poekat se izvava na ednom mestu sa poekantima iz aznihzemala.

dugo fazi anaticai na liu mesta utuu sistemske zahteve Zatim se zahtevisaoptavau gupama dizanea i pogamea na dugim lokaiama gde oninastaviti azvo.

teo fazi poektanti na azlicitim mestima gade geneicke poizvode i kom-ponente koe se koiste elom svetu.

cetvto fazi poektanti na azlicitim mestima gade poizvode koima sekoiste nihova poedinacna speiasticka znana

Pimetiete da e ova model supotan nalazima koe smo itial u pethodnom odel-

ku gde dizanei naizmenicno ade sa zahtevima sa analiticaima sa izioima na

testanu i na kodianu kako i unapedili svoa saznana Swatout i Balze ( 19 82) ta-

koe ukazuu na meusobna destva speifikaie i dizana. ada se implementia You

donov mode poemi mogu da se ave dugo fazi u koo putevi komunikaie moau

ostati otvoeni da i se omoguio iteativni poes dizanana

a unapeene komunikaie mogu se koistiti povatne inmaie oiku bele

pototipova tea itd eutim ekspliitno pedstavlane zahteva i dizana moaiti nedvosmisleno i moa obuhvatiti sve petpostavke planianom adu sistema. Pola-

nyi ( 196) napomine da se namee ne mogu potpuno izaziti ni na ednom eziku; nekenianse nisu ocigledne. Pema tome komunikaia u gupi moe da bude neuspena ako

pimala tumaci inmaiu smislu svoih shvatana i konteksta Na pime cnom

kontaktu veliku kolicnu inmaia penosimo gestikulaiom i izazom lia; ova vsta

inmaia se gub pilikom elektonske saadne ( auss i Fussell 199 1) .

tekoa se uslonava kada se komunkaia obavla na vie ezika. Na pime na

italianskom eziku postoi vie od pet stotina eci za testeninu Beduini au vie od

10 eci za "kamilu" Izuzetno teko pevesti nianse tih zlicitih eci. Winogad i Flo-

es ( 198) cak tde da potpuni pevod iz ednog piodnog ezika u dugi nemogu

zato to se emantika piodnog ezika ne moe mano i potpuno definisati Pematome glavni izazov poizodni dobog softveskog dizana postizane zaednickog

azumevana meu gupama ludi koi moda posmatau sistem i negovo okuene na

veoma azlicite nacne. izazov ne potice samo od "sloenosti tehnickog poemave [ takoe] nastae zbog soialne inteakie dok koisnii i poekanti sistema da

fouliu aziau i izaavau svoe idee i vizie" (Geenbaum i yng 1 991) .Da ismo se uhvatili kota sa ovim pitanima moa nam iti asno da dizan

softvea i saadnici i iteativni poes ada gadimo softveski sistem to nie samo

izgadna poizoda; mi gadimo takoe i zaednicko saznane kupima koisniimadomenu pimene okuenu i o mnogo cemu. Nai napoi moau iti usedseeni

na to bole upoznavane sa svim ovim aspektima.


20/63


Dzaj koriikog itereja

orsnck nteres mogu da budu nezgodn za proektovane zato to razn lud au

razlcte stlove perepe razumevana rada. Na prmer edan korsnk moe da upo-

treava paket za obradu teksta korste tastaturu dok se drug uglavnom oslana na

ma. Slcno tome korsn obavlau ake razlctm redosledom; skon su razlctm

komandama brocanma prozorma; ve l mane korste ekrane za pomo prruc

nke.Marus ( 19 93) opsuemnoga ptana vez sa dzanom nteresa. On stce da

nteres trebalo ma vdu nekolko klucnh elemenata

metore: osnovn zraz slke konept ko mogu da se preoznau nauce;

mentaln model organzaa predstavlane podataka nka zadataka uloga;

navgacona pravla za model nacn retana podama nkama aktvnostma

ulogama; zgled karakterste zgleda sstema koe korsnku prenose nrmae;

utsak: tehnke nterake koe pruau korsnku prvlacan dovla

ovh lemenata elog korsnckog nteresa este da se "pomogne korsnma da

brzo prstupau sadrau sloenh sstema bez gubtka razumevana dok se kreu kroz

nrmae" (Marus 1993).

orsnck nteres moe da obuhvat razte tehnologe: agente hpertekst zuk

trodenzonalne prkaze vdeo vrtualnu starnost tehnologe mogu zatm da se

mplementrau pomou razth hardverskh konguaa uklucuu tastatue gra-

cke montore eektronske olovke naocar za vrtualnu stvarnost da se dza-nral pratn ekasn nteres moramo da razmotrmo dva klucna ptana kulturu

"ukuse".

Ptanja kulture cetvrtom poglavlu smo vdel da su prototpov korsn da ko-rsn kup lake odlucl kakav nteres da trae. Na st nacn prototpov mogu da

se korste az dzana da se testralo ta ko vol odedlo koe vrste nteresa suzvodlve koe zadovolavau zahteve za perrmansom pouzdanou. prototpovza utvrvane preerena morau uzet obzr kultuoloke razlke dnamku grupa popula ocekvanh korsnka Poto se na sotver korst na elom svetu moramo da

amo na umu verovana vrednost nrme trade mtove onh lud ko korstt na sstem. Ne dzaner nteresa korsnma nude zbor ezka svom me-nma konama l numerckm rmatma (kao to valuta l razmera) . Meutm Na-kako ( 1994) stce a ezck prevod ne dovolan za prelaza drugu kulturu. tavemnoge grupe korsnka se sastoe od lud z razlcth kultura ne moemo pretposta-

vt da emo prhvatane pravo korene sstema obezbedt tako to emo napravt edan sstem za svaku od glavnh kultura. Prema tome kao to smo poglavlu vdel da razlct radn mau razlcte stlove preerene kulture korsnka dodau o

edan slo sloenost zadatak dzanrana dobrh korsnh nteresa.Da na sstem l prlagoen razlctm kulturama moemo da proektuemo

nterese dva koraka Prvo treba da elmnemo specne kulturne reerene l pre-dubeena da nteres l to ve "meunarodn

". ones dr. ( 1991 ) nude smerneza smanvane kulturolokh predubeena mnogm aspektma nah sstema uklu-cuu prrucnke poruke oznake legende kone grakone zukove. Na prmer nek


21/63

Sekcja Ptanja kreranj d zana 243

tstvi pstaj znacajn di ada s prvd iz nglsg jzia ni drgi i zat n

i trbal praviti pmn przr sa snim dimnzijama. Slicn tm tstalni pisi

i brjvi trbal i da s v zasbn da i s la mnjali.U drgm ra s zima dizajn bz spicnih ltrnih blja i prilagava

s ltri jj s sftvr ristiti Na primr razlicitim lturama s inama i

bjama pridaj psbn znacnj. U Englsj grimizna raljvsa nznacava dstjanst i plmnitst starj rcj grimizn il simbl smrtii zla (Fda 1994)! Zat grimizna n iti dbar izb za mnardni dizajn.Sicn tm mram da zmm bzr razli civanm t bjata na ran:

nm ultrama s Cita zdsna nalv drgim slva nadsn (Rss i r 1 993)Na isti nacin ninanst sistma s pnad ncivan prmti zbg ltur

risnia (Naaji 1994). Na primr alata za izgradnj nsnzsa n imati mngsvrh n gd glavn dl dnsi najstariji clan grp Iz tg razlga mram

vma paljiv tstirati na dizajn na prtpstavljnim risniima da ism bili sigurni

da s sistm ristiti na a t dizajn prdvinVa imati na da ltra n zavisi sam d naij v i d rgina pla

zanimanja starsti ili rpraij Ptnijalni risnii jdng sistma mg da n pri

padaj istj ltri a prjtant pasn a prjtanti prtpstavljaj da znaj

ta risnii l. Slicn tm rvdii imaj drgacij nrm prdstav i nacn

rad d prjtanata j nadgldaj; najbj da s intrfjs tstra lturi jj

s ristiti (dr i Pdrsn 1991 ) Knkrtn cst i da s prjtanti ilirvdii igraj

sa razlicitim intrfjsia da i im t pmgl dnnj dlavzanih za dizajn mda i nij ba najblji.

Preference korsnka Ni aspti dizajna zavis d prfrna risnia ilsamstalnih il a clanva radn grp Na primr Mars ( 19 93) prdli triintrfjsa d jih svaki srjn za drgacij i Itrfjs 1 i namnjn

vrpsim draslim mkim intltalima ji rst nglsi jzi. Za intrfjs 2

s smatral da dbr prilagn blm amricim nama intrfjs ptracmaji rist nglsi ali vi vl mnardni dizajn Mars dizajn za vrps

drasl m intltal ji rist nglski jzi prtpstavi da im s dpasti

ristjan tst dmrna gustina infrmaija i lasicni prist branj fntva (na

primr srii slgvi stricn rasprni sama slicn lgantnim brnzanimvrpsim taama na zgradama) Prtpstavi da s blim amrianama dpa-

sti dtaljnija przntaija zajni lii i dsstv brtalnijih izraza a t s Trash i] Abrt ji s dpadaj mim sftvrsim innjrima. Na kraj prtpsta-vi da s risniima ji vl ltrl raznvrsnst dpasti satija trmin-lgija zgusntij infrmaij i jdnstavna jasna tipgrafija (Mars 199 3 ) .

Tasly i drgi ( 1994) tstirali s Marsva tri risnica intrfjsa da i tvrdili dali zaista dgvaraj prfrnijama a Mars prdvia Na 4 amrica graana i

3 van Amri 43 mara i 46 na) tvrdii s da s svim risniima najvi dpaintrfjs 1 najmanj trfjs 2 Mnardni risnii s brali intrfjs 1 2 ns glavnm iral intrfjs 1. tavi d pgaanja najvrvatnij pbi za svai -

trfjs 40 d n 89 ispitania smatral da intrfjs 2 namnjn Evrpljanima 41 smatra da intrfjs 1 za n.

Prma tm izglda da s nijdan nivrzalan intrjs n m primniti ni najdn ltru i da m iti t dfinisati smrni za dizajn j i nam garantval


22/63

2 Poglavle D zajn rane sstema

da se interfejsi naih sistema dopasti orisniima. Rezultati o i jo ne ispitiva-

nja naglaavaju znacaj ispitivanja prototipa na onretnoj iljnoj pubii za sistem oji

projetujemo.

Smernce za odrevanje karakterstka korsnkog nterfejsa iranje arateristia

za dizajn orisnicog interfejsa zahteva mnogo meusobnih ustupaa. Lane (u njiziShaw i arlan 196) predlae da razmotrmo pitanja dizajna smislu prostora. jest,sva ndostata refletuje bar dve dimenzije izbora: na prmer moramo pronai ba-

lans izmeu performansi i funionalnosti ii izmeu laoe orienja i bezbednosti.Svoj izbo oeo da posatao a gafou ao a s gde odlucujemo ojatehnia za unos podataa moe da obezbedi eljenu laou upotrebe. U tom primeruupisivanje omandi na omandnu iju daleo tee nego popunjavanje obrasa i1i

jednostavno orienje dodnog eana

U tabeli 5.1 navedene su nee dimenzije oje ane preporucuje za odlucivanje pitanjima dizajna Svau stavu

ovoj tabe trebalo i detaljno ispitati da i se odredilo

ava iti strutura orisnicog interfejsa i ao on funionisati. Na primer, ao

ao osnovno ponaanje interfejsa izaberemo banje iz menija onda orisni moe vie

puta da ira iz alternativnih grupa oje sistem moe da priae. Druga mogunost da

orisni popuni obraza tao to upie test ojem se nalaze vrednosti odreenih promenljivih. Slicno tome, interfejs omandnog jezia moe da oristi vetaci simbolici

jezi, moe i prodni Na raju nei sistemi dozoljavaju orisniu diretno manipu-

lisanje podaima

Kokuretot

U mnogim sistemima se aije moraju izvravati onurentno, ne seenijalno Naprimer, sistem za praenje aliteta vode moe da sadri na desetine senzora oji izveta-vaju arateristiama ao to su temperatura, brzina, iselst i hemijs sastav. Senzori

mogu da izetavaju samo ada se vrednost promeni, sistem mora da izracuna alitetvode na osnovu trenutnih podataa iz senzora. Sistem mora da dozvoli onurentno

prihvatanje podataa iz senzora

S 5 T ica

rosor diajna

g

Veka

Srednja

Maa

epoznavanje govora Komandna nja Orasc Dodrn ekran OCR

Unos podataka


23/63

Sekcja Ptanja u kreranj dzajna

Tabea 5 Panja kja reba razmr rkm anazranja karakerska (ane, knjz haw Garan6)

Fnknane dmenzje

Obrada sjanj dgaaja

nema sjanjh dgaaja; brada dgaaja dk se ceka az; sjanj dgaaj nared najajj krsncke

kmande

rkrne dmenzje

N asrakje nerfejsa akaje

mnn rgram;asrakn reaj;

kme aak; rkaa nerakjm sa fksranm ma

daaka;

24

rkaa nerakjm sa rmenjm adaaka;

Pragdjs krsnk eka; srednja;

maa

Pragdjs ksnckg nerfejsa razcm ueajma

nkaka; kane rmene naanja; gbane rmene naanja;

rmena semnke akaje

Organizaja racnarskg ssemajednresna;

eresna;dsrana brada

s snng nerfejsa ranje z menja;

njaanje brasa; kmandn jezk;

rrdn jezkdrekn mansanje

Prenss akaje na razce se krsnckgnerfejsa

eka;srdnja;

maa

rr rkaa nerakjm

Prmenjs asrakng reaja dean reaj;

'

aramerzan reaj;

reaj sa rmenjm erajama; ad h reaj

Naja za densanje krsnkg nerfejsa n zajednckm kd krsnckg n

erfejsa; mn aikanm k;

sjanja dekarana naa; sjanja redrana naja; nranja dekarana naja;

nranja redrana naja

Osna za kmnkajdgaaj;cs sanje;sanje sa saema

sanje + dgaaj

nra mehanzama nnkaka;

sandardn res; ak res;

nenajajen res; rka dgaajma;

rne za brad rekda

Svnijani sistmi obco orist jdan to izvravanja za ontrou dogaaja do

onurntni sistmi moraju da imaju soniji dizajn. Jdan od najvih proma od

onurntnih sistmaj potrba da s ozbdi onzistntnost podataa oji su zajdnic-

za ompont oj s isovrmno izvravaju. Na primr prtpostavo da imamo

st i da dv omponnt komonenta _ i komonenta 2 orist mnt iz . Svaaomponnta mo da provri da prazno ao nij da uzm sdi mnt izsta. Mutm razmotrimo sdi dosd dogaaja:

Komonenta pita da i prazan.


24/63

24 Poglavlje Dzanane sistema

Komonena s ifrmi da ij praza. Komonena2 pita da li praza. Komonena2 s irmi da ij praza. Komonena uzima pri mt iz sta ai j ujd i psdji.

6 Komonena 2 puaa da uzm sldi lmt iz sta ai praza i sistmulazi dzj staj.

da d aca da s trli urtst jst da s prpi licia rma

za izraaj il j atisti. Na taj aci paljiim pairajm rma m sbzbditi da jda aija mta drugu. Mutim pairaj rma ij u pdsistmsm trm pgt d sistma za rad ralm rmu ji raguju aspjaj dgaaj a t prma szrsih pdataa.

Za raa rst prlma ristim ti za sirizaj utih

prsa Snhonzovanje mtd jim s mguaa uprd izraaj d ati-

sti ta da jda mta drugu.Meusobno juvanje ppuara aci za sihrizaj prsa; jim s

bzbuj da ad jda prs pristupi pdatu ijda drugi prs sm da utic

a taj pdata. am grjm primru sa stm priip musbg isljuciajam s primiti sldj mdifiaiji

Komonena pita da li praza. Komonena s irm da ij praza Komonena 2 pita da i praza.

Komonena2 s ifrmi da ij praza. Komonena uzima pri lmt iz sta ji j ujd i psdi i tada zalju-caa X

6 Komonna2 puaa da uzm sldi lmt iz sta ai dija batjda zaljuca.

Na ruga mpta dda jda mt a 8 Komonena2 s bataa da tjuca ( batj sti d g splja

jg prsa ta t komonena2 pi puaj) Komonena2 uzima pri mt iz sta.

ptm slucaj a d praij mgu da uticu a staj zajdicg bjta trbal i da s izraaju mi musbg isjuciaja. Sic tm a jdapaija ispituj rdst stajajdg bja tada i taj bjt trbal da s zaljucada s t staj i prmi d truta ispitiaja d ruta ada zr aijaizabraa a s rdsti dbj fazi ispitiaja

Priritt prsa mpt ta m da s risti raaju fiata -utg rada ima i piritt m da pbdi bri izmu da prsa mpt i da drugj zaljuca pristup d s dri atist sa m pririttm.

Vrmsi rsprd sihrizaija i priritti prsa daju prdt isprasti ad

trmizmm zat t mhaizmi zaljucaaja i rmsg raspriaja zaisd rdslda im zahti stiu. dal i il da mm da prjtujm sistm

ta da budu isprai bz bza a rmsi rasprd zahta. Srm pstj daacia da s t pstig pr mitra i zatitia


25/63

Sekcja Ptanja kreranj dzajna 247

Moor Monto apstatn objt oponnta oja ontol usobno s-

ljucvanj odn posa. Da st vd ao onto non ptpostavt da onto datog posa . Koponnta l da z zato da po oz ao dol pstup do Do zvava pos oponnta tao da zr. suspnduj sv do n zav ad s zatm va odobava da p-stup psu . D s zbg r oj su svojstn vnso aspodu aav upavo opsan uz onto ocno postoj oponnta za povu stanja oja povava

da su spunjn sv uslov za pozvanj zahtvanog posa. slucaju sta oponntaza povu stnja obzbuj da st n bud pazan oponnt n dozvoljava pstupao st pzan sto osno da s pjav zuzta o zahtvan uslov nsu spu-njn

Zc Zattn zadata oj s uv zvava: njgova jdna svha ontola

pstupa npsulano susu (tj stutu podataa l posu) od onto

a zattn to sad oponntu za povu stanja oja dononju

odlua za ontolu pstupa Ao G zattn susa R zadata da zda zahtv G da osto R; usobno djstvo G nazva s andv G tnutno suspn-duj sv do povavac stanja n pjav da su uslov zadovoljn; tada G aguj nazahtv t G npstano aguj na punovan zahtv zadataa Iz aspta ponaanj R savno G ndtnstco Ispavnost dzajna s povtnzavsno od vnsog aspoda t ada budo plntl dzajn - da odluco ao da postupo sa nodnou

aoi dizaja i skrato koriscj

sto dzajnao gado sst oj su no pogldu slcn sstma oj san napav. Na p ada gado nz ontolnh ssta za postojnja ojapcavaju otpadn vod sva sst pdstavlja unapnj zanu pthodnogIl na p pavo nz aplaja sa slcn njaa oj tba da s zvavaju azlCt ounja; ojaln pozod za ou podaju ao to su sst

za upavljanj z podataa alndas sst oj s ocno pojtuju na tajnacn M lo da sosto zajdnc lnt ssta da n s sva od njh

azjal od nul.

Populaan nacn za ponalanj zajdnch lnata jst da s nau aons d-

zajn. Zatm ada pavo sld slcan sst ponovo da sosto aonao tstov dount oj su za njh vzan.

Saonski dizajni imenuju astahuju i idenikuju kljune asekte zajednike suktue dizajnaog koj i a!on i koistan a iekatno koiene aon dan ieniikue oe

jene kae i pimeke njihoe uloge i saadnju kao i distiuciju odgoonosi amma i d

1995).

to vdt sld poglavlja dalno slucaju o dzajn ponovo da upotmo bz av zn. csto da ponmo dzajn ao on zadovoljo zahtv ogancnja oj su sadanj sstu dugacj ngo to

su l pthodn sstma t vano pavt aons dzjn tao dan budu pv cvsto vzan za spfcnost odnog ssta. jst lo da to

v omoguo vatno onj stovno da zadovoljo zahtv tnutnogssta.


26/63


ARAKTERISTIKE DOBROG DIZAJNA

U pglavlju 1 prgldali sm nkk mdla za kvaitt sftra, da ism vidli kji

su atriuti plji prizvdima kj pravim. Dk prjktujm sistm, lim dabzbdim nk d vh atriuta kaitta. Dizajn najvig kvalitta i trbal da ma

karaktristik kj Cin kvattan prizvd lak razumvanj, laka implmntaija, laktstiranj, lak mdkvanj i praviln prvnj iz spiikaij zahtva. Psbn

van lak mikvanj zat t prmn zahtv prmn ptrbn da i sispravil grk pnkad zahtvaju prmnu dizajna. U vm dljku dtaljnij razmtriti atriut kjima s glda kalitt dizajna.

Nezaiot kompoeti

Apstrakija i sakrivanj inrmaija mguavaju da s ispitaju nacini na kj su km

pnnt musbn pvzan svukupni dizajn. U pdstniku 5.4 pisan kak i

prjktvanju trbal razmatrati pitanja kntrl kmpnnti. U vini prjkata strudim da kmpnnt budu t nzavisnij jdna d drug. Kmpnntu kja nij na

sln nacin vzana sa drugima nij sam lak shvatiti v s nzavisn kmpnnt

tak mng lak mnjaju. Slicn tm, kada s analizm kda utvrdu da grka sistmu ptic iz izajna, razlg s lak izlvati i ispraviti ak su kmpnnt n-

zavisn.

Za prpznavanj i mrnj stpna nzavisnsti kmpnnti dizajnu krist s dva

knpta: musbna sprgnutst i unutranja khzija (urdn i nstantin 1 978).

Meusobna spegnutost. Kam da su dv kmpnnt jako spregnute ak izmu

njih pstji vlika zavisnst. Slabo spregnute kmpnnt imaju nku muzavisnst,ali njihva musbna sprgnutst slaba. Nespregnute kmpnnt nmaju nikak

musbn vz; n su ptpun nzavisn, ka t prkazan na slii 5 .1.

Sao spregnute neke zavisnosti

Nespregnute nema zavisnost

Jako spregnute mnoge zavsnosti

SLIKA 5. 2 Meusobna spregnutos koponen


27/63

Sekcja arakterstke dobrog dajna 24

Komponnt mogu da zavis jdna od drug na mnogo nacina musobna sprgnutost zavisi od nolio stari

Rfrn iz jdn omponnt drug. Na primr omponnta mo da pozivaomponntu omponnta zavisi od omponnt za izvrnj t nij

ili prosa. Kolicna podataa oji s prnos iz jdn omponnt drgu. Na primr om-

ponnta mo omponnti da prdaj paramtar sadraj matri po-dataa

Stpn ontrol jdn omponnt nad drugom Na primr omponnta moomponnti da prda ontroi ndiator Vrdnost indiatora obavtava ompo-nnt statusu nog rsursa podsistma tom oji s pros da poziva da s ni ps opt poziva

Stpn slonosti intrfjsa izm omponnti Na primr omponnta prdaj

omponnti paramtar naon cga mo da s izvrava. omponnt i Drazmnjuju vrdnosti pr ngo to D mo da zaljuci izvrnj tao da ntrfjsizmu i jdnostavniji od intrfjsa izmu i D Jo slonij orinjmonitora zatitnia

Prma tom musobnu sprgntost momo mriti na sai sprgntosti pocvi od

potpun sprgnutosti do potpun nsprgnuosti ao to priazano na slii 5.1

Preko zajednkih deova

Preko kontroe

Preko markera

Preko podataka

Nespregnuto

SPREGNUTOST

SABASPREGNUTOST

NIKAA

SIKA 5. 3 Ran regntt

U stvarnosti malo vrovatno da i s mogao napraviti sistm od potpuno nspr-gnutih omponnti to sto i stoli iao potpuno nzavisni mogu ominaijida cin trpzariju naizgld nsprgnut omponnt mo indirtno da povzuj on-

tst. Zato na ilj nij obavzno potpuna nsprgnutst v da sprga bud to slaija

Znaci imo to manju zavisnost mu omponntama i to iz jdnog dobrog razloga.

Ao na sistmsa ativnost utic na jdan lmnt uv limo da znamo oja omponnta sistma proizvla taj utiaj datom trnutu. saznanj nam dozvoljavada promnom jdnog dla dizajna sistma izazovmo to manj pormaja Na primrprtpostavio da smo priliom ispravljanja n gr ili unonjm promn na za


28/63

2 Poglavlje Dajnranje sstema

htv upa dlucili da s jdna nija tip pdataa prmni. Idan i i adism prst mgli jdnu mpnntu da zamnim drugm. imam mdularan

dizajn sa slaim vzivanjm mu mpnntama mda i mga da s primni s-nari izvadistavi A vzivanj sab prmnm iti pgn sam nl

drugih mpnnti j mrati da s prmn i1i zamn.

a vzivanj ja

tada prmna m da utic na vii d sistma Prma tm sab vzivanj pmada brj mpnnti j trba prpraviti stan minimaan.

Ni tipvi muzaisnsti su manj pljni d drugih. Najnpjniji slucaj

ada jdna mpnnta sasvim mnja drugu mpnntu. Tada prmnjna mpnn-

ta ptpu zavisi d mpnnt ja mnja Ov nazivam spregnuos preko sadraja. Sprgnutst pr sadraja nastupa ada jdna mpnnta mnja intrni pdata u

drugj mpnnti ili ada s jdna mpnnta grana na srdinu drug mpnnt.Na sii 5.14 mpnnta s grana u D ia D pd ntrm mpnnt .

Mgu dnl smanjiti stpn mzavisnsti a dizajn rganizum na taav

nacin da pdai budu dstupni iz zajdnicg sadita pdataa. Mutim sprga idaj pstji zat t prilim prmn zajdnich pdataa mram a spitam svmpnnt j tim pdaima pristupaju da s prni at prmn. Ova vrsta

zavisnsti naziva s sprega preko zajednkh delova. Kd sprgnutsti pr zajdnicih

dlva pnad t drditi ja mpnnta ddlia prmnljivj drnu

vdnst. Na slii 5.15 priazan a funini vaj vid muzavisnsti

Kada jdna mpnnta prdaj paramtr za ntrisanj rada drug mpnntam da izmu t dv mpnnt pstji sprega preko konrole Kntrlisana m-

pnnta n m da nini bz uputstva iz mpnnt ja vri ntrlu. u diza-jnu ji sadri vaj vid muzavisnsti il i blj da svaa mpnnta izvrava sam

jdnu niju jdan prs. Ta s smanjuj icina ntrnih infrmaija ja sprnsi iz jdn mpnnt u rugu i ntrla s granicava na siran i prpznatjiv

sup paramtara ji brazuju dbr dfinisani intrfjs.

Komponenta

d na D Komponenta D

d na D

D:

SIKA 5. 4 rimer rege rek sadraja


29/63

Komponenta

Dodeiti@ vrednostnua

Sekcja

Goane 12

PromenjiveV1V2Komponenta

Poveati

arakterstke dobro d zajna

Podruje zajednikih podatakai imena promenjivih

Komponenta Z

=V2+

SIKA Pime sege ek zajednckih deva

2

Kada s za prns inrmaija iz jdn omponnt drugu oristi strutura poda-taa s prnosi a strutura podataa amo da mu omponntama postoji

sprega preko markera; ao s prdaju samo podai amo da postoji sprega preko podataka Ao imamo spregu preko markera omponntama moraju da ostoj idnticnvrdnosti podataa idntican rmat i organizaija. Prma tom sprga pro pdataa

jdnostavnija i daj manju vrovatnou gr. Ao izmu omponnti mora da po-

stoji vza najpoljnija sprga pro podataa jr s podai naja prat ada trba

unti pron.Komponnt objtno orijntisano dizajnu oicno su slabo sprgnut poto

svaa dfiniija objt omponnt sadri dfiniij aij oj ona izvrava i oj s

vr nad njo. Prma tom ada s izabr objtno orijntisani pristup automatsi s

doija slaba sprgnutost.

Unutranja kohezja modula Za razliu od mrnja musobn zavisnosti omponn

ti ohzija s odnosi na unutranji pa ojim omponnta izgrana. Ao ompo-

nnta ima viu ohziju njni unutranji dovi su vani jdn drug i za u

osnovnu svrhu rugm rcima omonnta ohzivna ao svi njni mnti slu

izvravanju istog zadata i itni su za to izvravanj.Prvoit dfiniij ovh stpna il su zasnovan na pojmovima nionalnog ra-

canjivanja. ajdnici i dizajna i da svaa omponnta bud to ohzivnija

tao a svi dlovi obrad omponnti budu usmrni na njnu jdinstvnu funiju.

O dfiniiju momo promniti da i ia primnjiva na sv vrst raclanjavanja. jst moo da pravimo nivo ohzij za omponnt bz obzira na nain ojim

izvrno raclanjavanj. Na slii 5 . 1 priazano nolio vrsti ohzija.

Najloiji stpn ohzij koncdentnu kohezju, imamo omponti ciji dlovi nisumusobno sprgnuti. tom slucaju nsprgnut funij prosi ili podai naaz s


30/63

22 Poglavlje Dzanranje s stema

istj mpti iz praticih razlga sasvim slucaj. Na primr iidt hziva mpta jj s prvrava bzbdsa lasifiaija risia i ta

s tampa plati spisa za v dlju.

SLKA Vse kezijeVE KOEZJA

Sekvecijaa

Komuikacioa

Procedura

Vremeskaogika

Koicideta MAA-

KOEIJA

Sldi jaci stp hzij jst logka kohezja (mada i dalj plja) gd s

istj mpti alazi li lgici pvzaih ija i1i pdataa. Na primrjda mpta m da uCitava sv vrst ulaza (tra disv i tlmuiai

prtv ) z bzira a t dal laz sti i a s rstiti; ulaz spa japvzuj v mptu. Mada ima vi smisla d iidt hzij lmti

lgic hzij isu ial pvzai. u am primru pt ulaz m da imarazliCit svrh za razlicit mpt a jdm mstu izvravam vi pvzaih

ija.

Pad ristim jdu mptu za iiijalizvaj sistma supa prmljivih. Tava pta izvrava li fuija izu ali su ij pvza j-

di vrmu izvravaja t vremenska kohezja Kmpt sa vrmsm

i lgicm hzijm t s mjaju. Prtpstavm da mrat prmiti dizaj si

stms fuij Pt lgici ili vrmsi hziv mpt zvravaju virazlicitih fuij ada mjat iju mrat da prtrait sv mpt aist prali dlv ji uticu a fuiju

st f mraju da s izvravaju drm rdsldu. Na rimr pdat trba prv uti da i mgli da s pvr i zatim s jima maipuli ti ij

zadatm rdsldu. Kada s ij grupiu jdu mptu sam da i s bz

bdi taj rdsld am da mpta procedurano kohezvna Drga altrativa

da udruim fuij zat t s izvravaju ad istim pdaima ili prizvd ist

pdat. Na primr pad s istvrm pruzimaju pvzai pdai zat t

s pruzimaj izvriti jdim pristupm disu i1i trai. Kmpt j su sa

stavlj a vaj aCi su komunkacono kohezvne Mutim muiaia hzijacst rmti mularst i fuialu zavisst dizaja.A s izlaz iz jdg dla mpt risti a ulaz sldi j d

am da mpta ima sekvencjalnu kohezju Pt i tava mpta ij a

pravlja a sv ialh rlaija mgu da t mpta buhvata


31/63

Sekcja arakterstke obrog zajna 23

svu bradu jdn funij dal m tim jst fconalna koeza, jj svailmnt brad itan za izravanj sam jdn nij i jm s vi itni lmntinalaz jdnj mpnnti Funinaln hzivna mpnnta izrava sam niju za ju j prjtvana ali ta izrava sam tu niju i nita vi Na slii 5.17

dat primr vih razlicitih tipva hzij

UNKCIJA

FUNKCIJA UNKCIJA

UNKCIJA UNKCIJA

KOINCIENTNA

Nepovezani delovi

FUNKCIJA

UNKCIJA

FUNKCIJA

KOMUNIKACIONA

Pristp istim podacima

UNKCIJA VREME

VREME FUNKCIJA '

UNKCIJA VREME

OGIA VREMENSA

Sine funkcije Vremenski povezana

UNKCIJA

FUNKCIJA

UNKCIJA

SEVENCIJANA

zaz jednog dea uaz za sedei

SL 517 mer koeje

UNKCIJA

UNKCIJA

FUNKCIJA

PROCEURANA

Povezana redosedomfunkcija

FUNKCIJA deo

UNKCIJA deo

UNKCIJA deo

UNKCONANA

Sekvencijaa sa potpun impovezanim funkcijama

Pjam hzij m s pririti na bjtn rijntisan i drug vrst dizajna jima s mpnnt zasnivaju na pdaima i1i na dgaajima a imam vidu rajnjiilj da spaam sam n bjt i aij j imaju jdnu zajdnicu smislnu svrhu

Na primr, am da mpnnta bjtn rijntisang dizajna hzivna a su

svi njni atriuti mtdi ili aij itni za bjat Objtn rijntisani sistmi cst

iaju vma hzivan dizajn pt ih pstupa izgradnj primrava da pstav aijuz bjat nad jim s izvravaju

Prepozaaje i obrada izuzetaka

Kada ucim da vzm la, au nam da trba da vzm dfanzivn znaci da n

pruzimam ativnu ulg sam ada ragujm na nidnt ji su s dgdili, v ida prdvia ada i situaija mgla da pstan pasna i da prduzm dgvaraju

pstup da i s prm izbga Na isti nain trbal i i da prjtujm dfanzivn

da puam da prdvidm situaij j i mgl da dvdu d plma sistmu

Dfanzivn prjtvanj nij jdnstavn Spifiaija zahtva gvri tm ta

i sist trbal da radi, ai icn nij cigldn ta sistm n i sm da radi Estr


32/63

24 Poglavlje Dzajn rane sstema

mn prmer kup bezbednonih zaheva koji nam kau da iem reba da rad ono oe zaheva a na drugo ( . Pfeeger 997) Kako da defnemo "a na drugo" kako da o eramo? Jedan od nacinaje da pronaemo poznae zuzeke - j. iuajeza koje znamo da u uprone onome iem zaa reba da radi. Zam, u projeka

ukjucmo obradu zuzetaka ako da iem na zadovojavaju nacn reaguje na vaiizuzeak i ne degradira funkionianje iemapicni zuzei u

nemoguno pruanja uuge; pruanje pogrene uuge 1i podaaka; oeenje podaaka


33/63

Sekca arakerstke dobrog dzana 2

SKA 1 8 Prmrkonro itm

Svaki izuzeak koji prepoznamo moemo da obradimo najedan od ri nacina:

Pokuai onovo Vraamo sisem u prehodno sanje i ponovo pokuamo da izvrimo usugu primenom druge sraegije.

aii Vraamo sisem prehodno sanje, ispravimo neki aspek sisema i po-novo pokuamo da izvrimo usugu primenom ise sraegije

zveii Vraamo sisem u prehodno sanje, predamo izveaj proemu kompo

neni koja se bavi grekama i ne vrimo usuguPrema ome, za svaku usugu koju emo da na sisem vri, moramo da okrijemo naci-ne na koje ona zapada u proem kao i nacine kako da se i proemi ree o videi kasnije u ovom pogavju, raenju izuzeaka moemo da korisimo anazu sasaom greaka i anaizu reima okazivanja.

Meyer (1992) daje primer kako se obrada izuzeaka moe ugradii u dizajn. Pre-posavimo da ajemo poruku preko mree Znamo da, sucaju da posupak ne uspeeimo ponavjanje sanja i odusajanje nakon 100 neuspen pokaja inrmaijemoemo da ukjucimo dizajn

oj_renos ( or : STRING oj s e or renese reo omnone l n j eomo rocere n eg n vo n es grnreno ,

oj moe ne se , oree zzetNon 0 0 nesen h oj , ostt (oretn jem zzet ozvoc .

loclneseh INTEGER

o

nesgrn_enos (orreenjeneseh neseh +


34/63

2 Poglavlje Dzajnanje sstema

if nespe < 0 0 then prob opeten

en

U dzajnu moemo orii neoo ea za hvaanje izzeaa do e d zrava

onroni zirovi i onrone ifre za dvoruu proveru pravno podaaa zra-cunavanja;

redundanne veze predvianje poazivaca unapred unazad; merenje vremena

Spreaaje gresaka i otporot greskeU podeniu 55 imamo upozorenje da bezbedno ofera ne i rebao uzmai zdravoza goovo Dizajn i rebao da predvidi gree i da h obradi ao da o maje omea ra i

prui mamanu bezbedno Cij da d bude o cij od greaa, o e poe aoo e u am dizajn ugrauje precavanje oazivanja obrada greaa Vde mo aoe ori obrada izuzeaa za reavanje neuocajenih uaija oje moemo unapred dapredvidmo Taoe mo da e obezbedimo od greaa ugraenih u va omponenu,ao od greaa oje poicu od drugh omponeni, dugh iema i nerfeja

Kao doazi do oazvaa? Kada cove pogrei, juda grea dovodi do grekeu neom ofverom proizvodu Na prmer, moda e pogreno razume zahev orincog nerfeja i napravii e dizajn u ojem e ogeda o pogreno hvaanje Greau dzajnu moe da dovede do neipravnog oda, neipravnh upuava u prirucnu zaornie ii do eipravnog rpa za eiranje Na ovaj nacn, jedna grea moe daprozede jednu i vie greaa, u jednom proizodu i u vie njh

Pooj raza zmeu graa oaza Otkaz iuaija ada em ne ponaaprema zahe Oaz moe da e orje pre i poe iporue iema, poo moe danaupi u ou eiranja ii u ou rada U neom miu, gree oaz predavjajuunuranji i pojanji priaz iema Drugi recma, gree predavjaju proeme ojevde projeani, d u oazi proemi oje vide orini i up

Vano hvai da ne dovod vaa grea do oaza, poo e uovi u ojima greadvodi do oaza ema moda nad nee dogodii Na primer, d oj adri greumoda e nad nee zvravai ii e nee dovojno zvravai da i e nei brojac uveao

preo dozvojenih grania (ao u ucaju riane4)edna od araeria dobrog dizajna nacn na oji e precavaju ii oeriu gre-e Umeo da cea da em pogrei i da ada reava proem, dzajner moe da predv-d a i mogo a e dogodi izgradi em oji reagovai na prhvajv nacn

Aktvno otkrvanje greaka Kada projeujemo iem oj cea da e grea jav uvreme zvavanja, prenjujemo pasvno otkrvanje reaka. Meuim, ao povremenoproveravamo mpome greaa pouavamo da predvdimo ada do do oazvanja, primenjujemo aktvno otkrvanje greaka Na prmer, moemo da prmenmopoii meusobne sumnje gde vaa omponena ema poaz od oga da oae om-ponene adre gree Svaa omponena proverava ipravno dojenih podaaa nj-hov onzienno Na ovaj nacn, program za pani pia proverio da aoviadaniu negaivni pre nego o zracuna izno pae avie, greu rebao obradii cme orje, ne da e cea zavrea obrade Taa renuna obrada gree ogranicavaeu naau zbg gree, umeo da dozo da grea dovede do oaza zaim doderuije


35/63

Sekca arakterstke dobog dzana 27

Drgi prip akivnm krivan greaka preba redndane, gde e prede re-zai dva prea i ipie da 1i ednak. Na primer, knigvdveni prgram meda abere ve redve, zaim ve kn kak i bezbedi da ai bd idenicniSicn me, knni zir, knrna ifra i parni p prena pdaakame da pzri iem na grek pdaima U nekim iemima pi cak vie racnara ki vre ia izracnavana; vemirki a fnkinie na a nacin, i nem eede6i ppak dree gaanem edam racnara. erii, ak dva nkinanekvivaenna iema prek dva razicia ima prekanaa razici vreme krie6i razicie ehnike, vema maa vervan6a da i iemi i vreme naprave igrek Meim, va prip ki e naziva prograranje sa n verzja pkaza e mane

pzdanm neg e mii, za mngi dizaneri da prek na icannacin i primen icne ane i ehnike (nigh i even 98)Kada prebn akivn rivane greaka, iemk dizan ce predvia da

edan racnar radi paraen a prvm Drgi iem ipie prvi, anaizira iemke pdake rae6i znakve ki i mgi da ka na prem Na primer, drgi iem me


36/63


da proae proe koj raporedu u duem vremekom perodu Ovaj imptom mogao da bude zak da e prv tem "gde zagavo" u k pet uutar proea da ceka uaz Takoe tem moe da proae k memorje koj dodeje ve u upotre, a e aaz pku rapoovih okova. Sco tome, drug

tem moe d otkrje komukaou ju koja ooboea kraju preoa. tehka e kort u ek temma za obradu podataka "bez greke" gde dva proeoraparaeo zvravaju t poao epretao uporeuju rezutate

ko drug od dva redudaa tema moe da otkrje k edotatke ammporeejem povezaih poataka, moe da pokree djagnostke transakcje U ovojteh drug tem geere ae, a beazee traaje u prvom temu, kako utvro da prv tem pravo rad Na prmer, drug tem moe da pozove prv prover da prv tem odgovara pozv.

spravljanje greaka Kada e greka otkrje, ona mora da e otko spravljanje gre

aka predtavja kompezaju tema za prutvo greke. , pravjaje greakaotkaja tetu koju greka zazvaa, takoe menja prozvod da e greka eimaa u buduot Prema tome, dzaj mora da adr trategju za obradu greakakako e jh aiaz eto zautavjamo tem ako ta greka ek utce -tem (tj. kada doe do otkazvaja) aproto evdetramo potojaje otkazvaja, za-beemo tatu tema u vreme jegovog nataka, kaje pravjamo atau tetu

Stepe krtcot tema odreuje trategju koju da zaberemo. Na prmer,kada teeki pozv dovede do oe veze, trategja tema poekad da e prekieja od kua e ocekuje da v zove, daje e predot veukupom tegrtetu

teekomukaoog tema pred pojedacm pozvom Meutm, takva trategja a ezamiva u mednkm ureaju u temu avjaje.Odravaje tema jo d faktor pr oducvaju oja e trategja kortt

za pravjanje greaka. g ake proa zvor proema ako e rad ago prekieg ako tm atav da rad atavak moe da prozvede druge efekte zbog kojh epocetna greka tee otkrva.

Opornost na greke Poekad pravjaje greke uve kupo, rkato ez-godo. Zato dzaj vod na mmum tetu atau zbog greke atavja rad a tom metj za korke Opornost na greke zoovaje tete do koje greka

dovea u mogm ucajevma praktca cak poeja Na prmer, pretpotavmoda oftver kotroe ekoko preoh traka u prozvodoj j. ko e otkrje greka d od traka, tem mogao da ukjuc zvoo preumer materjae drugutraku Kada e oteea traka poprav, moe da e vrat u prozvodju. prtup vakako pejnj g da e prozvodja potpuo preke dok e eprava traka poprav Sico tome, bakarki tem moe da e preba na rezerv proeor daprav dvotruke kopje podataka traakja za ucaj da d proeor otkae

Neke tratege za otpornot gree oajaju e poobnot predvaja okaje greaka vremenkog aporeda otkazvanja. Da e u dzajnu tema apravaaternatvna reenja, dzajner moraju t u taju da pogode do kakvh greaka mogoda doe. Nek greke ako predvdet, a oenj tem u te za anazu U to


37/63

Sekca Tehn ke a pobolane dzana 2

vreme, vea verovanoa da do znacajnh greaka do u oenjm emma. am kd kojm e mpemenra oporno na greke moe da adr greke koje moguda zazovu neopravjvu eu. Zbog oga neke raegje za oporno na greke zoujupodrucja moguh greaka umeo da predvaju ame greke. U edeem oejku ra-emo nekoko ehnka koje pomau da dzajn bude oporan na greke, da e me nepovea rzk.

EHNKE ZA POBOJANJE DIZAJNA

U faz dzajnranja moemo da kormo mnoge ehnke koje mo korl za defna-nje zaheva. Tabee anja, djagram oka podaaka, SDT dagram oae ehnkemogu da e pragode da prkau "kako" dzajn unkone, ne "a" u zahev. Kakogradmo dzajn, moemo kor karakerke prehodnog odejka poav jeveza kvae dzajna. Dzajn koj dogne eve obcno e ake mpemenra, era,pravja odrava zao pokuavamo da karakerke kvaea ugradmo u em u oranjoj faz. U ovom odejku, pogedaemo nekoko nacna za unapreenje dzajna prempemenae.

Smajeje oeoti

Dok pravmo na dzajn, pokuavamo da koko god mogue upromo njegovu ruk-uru ne menjju pr om prrodu reenja. uproavanje nam pomae da ake hva-mo reenje. Kako e aru veoma kvaenog dzajna prevoe na preoa razvoj,reao da zahvajuju njma bude ake projekova, zgrad odrava ofver hardver.

Na prmer, pomou djagrama meuobnh dejava u emu moe e manj o-eno n ak za razumevanje Moemo ponovo da narao grakone dja-grame, da manjmo broj ukranja kako jednoavnj za razumevanje. Ponovnmranjem a ocuvanjem reaja, a voenjem ukranja na najmanju meru pokazuje eplanarnost grafkona, mnman broj ukranja koja e moraju uporeb kada e gra-kon ra na papru.

Ponekad mogue manj oeno abea oducvanja koje opuju akvno -ema Na prmer, razmore ponovo abeu za prjem na unverze kojoj mo govor

u pogavju 4 Prjem na unverze zanva e na cer fakora vokm oenama, oe-nama voko andardzovanh eova, zvaednm preporukama vankokm akvno-ma Za vakog kanddaa moemo pruvo vake promenjve da obeemo a " 1 ", oduvo e pomenjve a Neka dodejene promenjve budu predavjne kao

ude ma prek oena ude ma ukupan zr oena na andardnm eovma od 10 ve ude ma zvanredne preporuke ude ma vankoke akvno


38/63

2 Poglavle Dzan rae sstema

Unverze me da preduzme nz akvno na nov knkrene kmbnaje promenljvh za vakg udena

: pozva udena da e ranje upe prm udena redvan emear

3 pzva udena na pejalan program pza udena redvan prgram ulvn prjem6 odbavanje

U abel 5 prkazane u ve mgue kmbnaje prmenljvh njhve plede.Na prmer, ako 1 z 1 al u jednaka nul preduzmaju e akje 4uden e prma na redvn kolovanje.

Za pvae elaje zmeu aka promenlvh me da e kr Bulva algebra.

(Ppun op Bulve algebre kak e ona me prmen na abele dlucvanja procaje Pfleeger Sragh [ 1985 ] ) a vaku akju predavljenu kolonm dajemo zraz kaoumu prozvoda, za va red kojem e pojavljuje maem jean zraz. Na prmer, kln za akju A mam oznaku polednja dva reda: kada u = 1 O kao kada u ve promenljve jednake 1 . Iz vakg vakvog reda brazujem przvd na le-de nacn: kad gd prmenljva 1 uporebe przdu; kad gd prmenva= uprebe pzvdu njen komplemen k kmplemen prmenljve predavmopdvucenm m lvm ako kmplemen pem ka akju moemo daopem kao dva ulva koja dvde d ka umu przda w z

w + z

be 5 . 2 be oducivn z priem n unverzite

w

ie


39/63

Sekja Tehn ke za poboljanje dzana 2

Na ican nacin, generiemo vih et jednacina koje opiuju reaije izmeu uaznihpromenjivih i rezutujuih aktivnoti

AI = w z + w zA2 x r + x r z + x y + x y z + w r w r z + w y

w y z + w x r + w x r z w x r + w x r z + w x y + w x y z4 = z + r + r z z w r

+ w z + w w z5 = z = r r z

to vidite neki od ovih izraza u priicno oeni. Meutim, za upoavanje ovihrmua moeo da ikoritimo vojtvo da je + Na prmer, oeo da redukujemo na edei nacin

w w z w x y(z + w x y(I) w x y

U veb 10 imaete priku da proverite da e prethodni izrazi mogu redukovati navoje edee ekvivaente

= w x y 2 = + w = w x4 = w r 5 = = r

Sicne meode e ceto primenjuju na zahteve koji e potavjaju pred dizajniranjehardverke ogike rezutat dobjaju e dizajni a manje ogickh koa ii dijagramioicenja a manje ukrtanja. U tim ucajevima, jednotavnot ne ui amo akem ra-

zumevanju ve takoe manjuje trokove hardvera, tetiranje bre i jefinije.Dzaj ugovru

Meyer ( 1992) predae jedan pitup dizajnu imenu dizajn ugovou koj oakavada dizajn zadovoji peifikaiju. On pocinje od pomatranja oftverkog itema kaokupa koponenti koje komuniiraju i cije e meuobno dejtvo zaniva na preizno definianoj peifikaiji tome ta vaka komponenta treba da radi. peifikaije, kojeon naziva ugovora odreuju kako koponenta treba da arauje a otam komponen-tama i itemia. Takva peikaija ne moe da garantuje ipravnot komponente, ai

predtavja dobru onov za tetiranje i proveru vajanoti.U vakodnevnom ivotu, ugovor e potpiuje izmeu dva ucenika kada jedan narucuje od drugoga odreenu uugu ii proizod. Svaki ucenik ocekue neku korit od


40/63


vake obaveze: dobavljac proizvodi lg proizvod zadaom vremenkom period(obaveza) zamen za nova, kijen prihvaa lg proizvo (kori) za nova(drga obaveza). Ugovor ozvanicava obaveze i korii.

Meyer primenjje pojam govora na ofver Sofverka komponena, imen jent, primenjje raegij da izvri kp zadaaka tl t2 . .. tn. Svaki nerivijalan podzadaak ti izvrava e redom kada kijen pozove drg komponen, dobavljaa, koja zadaak izvrii znaci da izme dve komponene pooji govor za izravaje delazadaka Svaki govor obhvaa meobne obaveze (preduslove), orii (postuslove) iogranicenja vezaa za kozienno (nvarjante). Sva a vojva govora zajedno inetvrdnje

Na primer pepoavimo da klijenka komponena adri abel kojoj e vakielemen prepoznaje niz znakova koji e korii kao kjc Zaaak komponene dobaljaca da doda elemen iz abele recnik ogranicene velicine. Ugovor izme dvekonponene moemo da opiemo na ledei nacin

lijenka komponena obezbeje da recnik nije pn, da ljc neprazan Dobavljaa komponena pije elemen abel jeka komponena pripa ariranoj abeli gde e elemen nalazi1 o abela pna kjc prazan, nema nikakve akivnoi:vaj govor moemo da rmalizjemo, Meyer ( 1992) daje primer na objekno

orijnianomjezik Eiffel, klop genericke klae dictionay [eement]:

pt : ELEENT; key TRNG s

- Ubac t t ako a oe a se pronae poo k lj a eqre

cont < capacty;n t \key epty

o Nek algo r ta et an j a . .

ensrehas ;te (key ;cont o c o n t + en

lazula equie vodi predlov; klazla ensue vodi polo.Ugovori mog da e grade za ve vre dizajna. Na primer prepoavmo da korii

mo aprakij poaaka za projekovanje objekno orijenianog iema koji koroepook vode rezervoare i iianje kroz brane Mogli bmo da imamo lae objekaakao o bana, ezevoa i eka. Moemo da poavljamo pianja objekima kao ojeazan jeun za rezervoar, moemo i da izdamo komade kao o ispazni popuni. Na dizajn moe da odredi predlove i polove na primer, oemo danapiemo


41/63

Sekcja

f i l l i s-- Popuniti brau voomrequire

in_valve . open;ou valve . closed

effere- - t j . n i j e j o implemen t i ran oensure

i n valve . c l o se outvalve . cose s f u l len

Tehnke za poboljanje dzajna 23

Tvrdnja oja opisje svo vo ase zove se invarijanta ase. araerisie se veodnose na as, ca i pr !iom promene i zao s ine za esranje ispravnosi prome

ne. Na primer moemo navedemo preizno a misimo pod pojmom_ i zaimesiramo sov.

invariant

is full = 0 9 5 * capacity


42/63


U prooipu se ceso izosavjaju mnogi deaji funionanosi i perrmansi reanogsisema moemo da se usredsredimo na onrean aspe sisema i boje ga shva-imo. Na primer ma im moda navinu na pravjenje prooipa za va od vieaspeaa jednog poema jedan za orisnici inerfejs jedan za perrmanse jedan za

bezbednos id. Konacni sisem zaim sineza rezuaa doijenih od pojedinacnih pro-oipova. Na aj nacin svai prooip obcno pun rupa oje asnije reba popunii.o prooip namenjen samo za priazivanje izvodjivosi poejnosi moda

njegovom dizajnu ne6emo posveii isu panju oju ismo posveii reanom sisemu.Zao umeso da pouamo da popunimo rupe oje su osae u prooipu da isori-simo d za nei od modea prooipa ceso odbaujemo prooip i gradimo onacnisisem od nue. jes zna se da se ovaj prototp za bacane odbaii on se pravi samoda i se urdia izodjivos odreene araerisie ve6eg dizajna. Do god naupa svesan da prooip mode za israivanje ne popun proizod prooip moeda bude orisan a ismo i mi i nai upi shvaii a sisem reba da radi. Po on

podsice saradnju i omuniaiju izrada prooipa aoe unapreuje odnose izmeuupaa i projeanaa. U svari Broos ( 1975) preporucuje izgradnju sisema njegovoodbaivanje i ponovnu izgradnju ao i drugi sisem isorisio o smo naucii pri-iom orivanja geaa u izgradnji prvog sisema.

Meuim novija israivanja sofversog inenjersa podsicu uporebu brze izgrad-nje prooipa i uporebu deova prooipa u reanom sisemu. Veiom panjom u defi-nisanju i razvijanju omponeni vieg nivoa brzi prooip moe da odgovori na pianja dizajnu isovremeno da obezbedi deove za izgradnju onacnog sisema. U ovomsveu brzi prooip ujedno sadri speifiaiju dizajn impemenaiju i esiranje. Ne-

dosaaje o ovaj proes mora da bude brz da i imao iavu vrednos. o se prooipne moe napravii bre od samog sisema onda on ne ispunjava svoju svrhu.Prema ome ada oducujemo da i izrada prooipa odgovara za na projea po-

rebno neoio proena. Boehm Gray i Seewad ( 1984) proucavai su projee aoi uvrdii oji su projei podesni za uporebu prooipa. Uvrdii su da u proizvodirazijeni pomo6u prooipa nionisai iso ao dobro ao i oni oji su bii razvijeniradiionanim eniama dizajna. si oga ao su ori6eni prooipovi uroeno 45% manje napor i proizvedeno 4% manje redova oda. Brzina i easnos sisemarazjenh pomou prooipa ii su soro isi ao od sisema razvijenih na radiionaannacin.

Aaiza pomocu taa greske

Ve6 smo ucii znacaju idenifiaije greaa njihovog ispravjanja i opornosi na gre-e. Posoji neoio ehnia oje se mogu orisii priiom dizajna ao i se oriemogu6e gree i njihove verovane oaije. alza pomou staa greke, meod oji prvoino razijen za program projea U.S. Minueman razmara dizajn i pomaenam da ga racanimo i raimo siuaije oje i moge da dovedu do oazivanja. U omsmisu naziv nije primeren; mi u sari anaizramo oaze ne gree i raimo poenijane uzroe ih oaza. Mi pravimo saa greaa oja priazuju ogice puanje od

efea prema uzrou.


43/63

Sekcja Tehnke za poboljane dzajna 2

abea 53 Pdsetnk za prnaaene eventuan greaka

jcna recNea

Preve

Nevn

Decn

Ract

Pea

asn

Pre

Nakn

ObjaSnjenePda kntrn sgna nsu psat nt pren

Preveka kcna pdataka prebrz stu

Preve aa kcna pdataka prespr stuPda kntrn sgna nsu ptpun

Pda kntrn sgna au drugu kpnentugna stZe suve ran dnsu na sat

gna stZe suve kasn dnsu na sat

gna ste suve ran dnsu na cekvan redsed

gna ste suve kasn dnsu na cekvan redsed

Saa e zam mog korii kao podrka pravau greaka oporoi a grekezavio od zabrae raegie dizaa

aizu pociemo ideikovaem moguih okaza Mada e o ideifikovae vriokom dizaa, mi uzimamo u obzr okaze do koih moe da doe zbog dizaa, u okurada i1i cak zbog odravaa Skup kuch reci korimo da imo ake hvaii a koeve acie iem moe da odupa od predvieog poaaa. U abei 53 avedee ueke kuce reci koe mogu da e korie; vi moee da apravie vau korou iuza dome prmee u koem reba da radi va iem.

Zaim praimo diagram cii cvorovi predavau okaze, o poedacih kompo-

ei, odreee fukie iema eog iema. ie diagrama predavau reaieizmeu cvorova Svaka iia ozacea ogickim dekriporom: i u ucaa da kom-poee morau da okau, ako mora da okae eda i1i druga kompoea Poekad ia ozacea a n_odm ako iem adri redudah kompoei, do okaza koem rec doazi ako okae kompoei. uci uov za zgradu diagrama da vaki cvor predava ezavia dogaa

Kada aramo diagram, moemo raimo ekoko vra aih acaka:

iguare acka okaza, gde e bezbedo i1i iegrie iema oaa a edukompoeu;

eizeo, gde ema dovoo ograicea za vredo promeivih i1i uova akoe i e graao; dvomieo; edoau kompoee.

a primr, razmorimo eda deo korog iema eekrae prikazaog diagramom a i 519 Dagram pokazue da i iem haea mogao da e pree o io opao okazivae Do oga moe doi ako e ve ko reguie dook vodezagav u pooau ovore ako iem oae u remu za puee (umeo da preeu zavorei reim). Da i do oga doo, morau ovremeo da aupe dva dogaaa:

merac vremea koi koroie dook vode e prekida iovremeo okae ezor koi irebao da okrie da iem pu


44/63


_ Otkaz

Mo da natupi

io koji doaa

Osnovni dogaaji

LI Deo kononog ie eekne

Iz ovog st grk momo d izgrdimo drugo sto koj isck dtog st

Isck st n pom d pronmo singulrn tck otkz pogotovo kd su

st grk slon i tk z rucnu nlizu. Prvil z rmirnj isck su sld Rdi odozgo ndol dodti njvii cvor isck prvom logickom prolzu n vru

st grk

Ako nit n prolz podlit isck n dv dl; ko nit n prolz do-djt kompozitni cvor s podrnim cvorovim.

Nstvit sv dok svi cvorovi listovi n budu osnovni dogji ii sstvni cvoroviosnovni dogj.

seak staa sup cvorni listov iz st koji nstj kd s uklon dupikti. N

primr rzmotrit sto grk n lvoj strni slik 520 Gl prvi logick prolz njgov uslov dovodi do podl n G2 i G 3 stu Ndlj G2 sstvljn od G4 G5, s to sstvljnj stu prdstvlj ko [G4, G5} Nstvljjui n ovj ncinutvrujmo d s skup sstoji od [, }, [l, 4}, [2, }, [2, 4}, [4, 5}.Momo g intrrtrti tko d jdinstvn tck kvr [ }, prouzrokovn jdnimdogjm . Scno tom otkzivnj [A, nstup ko s dogodi i i [, , } nstup smo ko s dogod svi dogji koji g cin rm tom izvli smonlzu o fkt do svi njgovi mogui uzrok.

Do sd konpti koj smo opisli mogli su s primniti n svi sistm rdvrskiili softvrski. Rclnjivnj dizjn nlizom st grk mo z sotvr d bud

priznij zto to znmo d proizvoljn dizjn momo prdstvti prko sn odluk i itrij Bm i Jopini 966) Prm tom svk skvn odluk i itrijmo d s konvrtuj ivlntni isck st konvrzijom lokupnog st gr

k dobj s vom vlik skup isck Ztim s dizjn rzmr tko to s prtpostvi


45/63

Sekcja Procena provera valjanost dzajna 27

nstpo nki otkz s pokuv poni skup dogj koj do njg dovod.Ako tj skup przn, prtpostvljmo d tj otkz n m d s dsi.

{ } { }

{ } { }

/ { } { } { }

Stao greaka seak

LIKA secak sa!a zveden z sa!a reaka

d utvrdmo koj su tck kr dizjnu, momo d g prprvimo i smnjmo

njgo ostljivost. Kd pronmo grku dizjnu, mmo nkolko mogunost

d uklonimo;

d dodmo komponnt uslov kojm sprciti d s izr ulzn stnj

koj dovod do grk;

d dodmo komponnt koj poprviti ttu slucju otkz.

Md prv vrijnt poljn, on nj uvk mogu.

St grk su tko korsn z izrcunvnj vrovtno d nstupti odr-

otkz. A nliz pomou st grk im nk ndosttk. Prvo, izgrdnjdijgrm mo d ztv dost vrmn. Drugo, mnogi sistmi sdr vliki broj z-

visnosti, vo tko otkriti nnsistntnost, isto tko to usrdsrdt

s smo n jkriticnij dlov dzjn, osim ko immo vom slb sprg tvi,

zstrujui su broj i rznoikost prduslov nopodn z svki otkz nij i uvk lko

uociti, n postoj mrnj koj i nm pomogl d i otkrijmo. Mutim, istrivci

dlj tr ncin d s zgrdnj stbl prosi nliz utomtizuju. U SAD i K-ndi s nliz pomou st grk koristi z kritcn pij voindustrji i nuklrni pikijm gd rizik od otkz tko vliki d s splt intnvn i zntn

npor z izgdnju nliz stbl grk.

PROCENA PROVERA VAJANOSTI DIZAJNA

Poo smo dzjnirli sistm, provrvmo g n dv rzlcit ncin. rvo provrvmo

d l on zdovojv sv ztv koj trio kup. Ovj postupk nzivmo prvera

valjans dizjn. Ztm obrmo pnju n kvtt dizjn Prcena znci provrv-

nj d li su ukljucn krktristik dbrog dizjn kko smo i rnij opisli. Postojutomtsk ltk koj nm pomu posl Mutm, t ltk mogu d obv


46/63

2 Pogavlje Dzajn ranje sstema

sav posao tave ponekad mamo nekoko proekata proeknh oduka od kohtreba zabrat ednu koa napoelna ovom odeku razmotremo tehnke koe nam pomo u proen prover valanost

Matematika proveraIdeano o kad smo mogl formalno da dokaemo da dzan spravan u smsluda svaki proes u sstemu pravno transforme uaz proesa u negov ocekivan zlazNek stravac su postav odreen stepen matematcke strogost za ou vrstu proveretako to su podell sstem na skup proesa Svakom proesu se prdruue skup uazaskup ocekivanh zlaza skup tvrdn vezanh za proes Zatm za svaki takav proesdemonstrramo da

ako skup ulaza pravno formulsan on se pravino transrme u skup ocekvanhzlaza;

proes se zavrava bez otkazaOva postupak "dokazue da dzan spravan Meutm ako se rmano korsto zadokazvane da svaka mala transrmaa mateatcki spravna utrolo se dostavremena sredstava se ponekad prmenue samo na nakrtcne delove sstema For-malna notaa dzana pomae da postupak bude ak stravac dale grade alatkeza nhov podrku Zbog toga se cesto korste druge mane rmalne metode za proveruvalanost dzana

Merenje kvaliteta dizajna

Nei stravac razvau merena koma se proenuu odreen kucn aspekt kvatetadzana Na prmer Chdamber Kemerer ( 99) su predol opt skup mera za obek-tno orentsan dzan Beman Ott (1993) su predlol mere koheze za obektnoorentsane ssteme Brand Morasa Basl ( 199) predlo su opte mere za dzanvsokog nvoa uucuu kohezu spregnutost Brand Devanbu Melo ( 1997) nastavlau rad na tm deama predlau nane za merene spregnutost

Da ste vdel kako ta merena prkazuu nrmae dzanu razmotrte merenespregnutost za sedeu grupu Brand drug ( 1997) prmeuu da se spregnutost u dzanu na na C++u moe zasnat na tr razlcte karakterstke: relaama (pratelstvonaslevane nedno) hodogra (da promena tece prema klas od ne) vrstama(nteraka atruta klase nteraka metoda ase l nteraka metoda metoa)Za svaku klasu u dzanu on su defnsa metrku koom se broe nterake zmeuneke lase ostah kasa l metoda atm korste emprse normae dzanu nastae sstemske greke otkaze analzrau odnos zmeu vrste sprege vrste proaenh greaka N prmer prema nhovom zetau doben kd mao ve greaka negoto to uobcaeno ako postoao veki bro nteraktvnh atriuta zmeu date kase drugh klasa koe nsu pre nasledn

diza jn iran je sistema

Documents