Dnevnik zavodnika, Seren Kjerkegor

Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je

kao ponizni rob, koji svoju prednost dokazuje vernošdu, rob za koga ona, naravno, nešto predstavlja, ali

koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesredno ogledalo koje

svakako može obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesredno ogledalo koje ne može zadržati njenu sliku

kao tajnu u sebi, skrivajudi je od pogleda celog sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu

sliku, kao, na primer, sada meni! Kakva nesreda kada bi čovek bio takav!

A ipak, ima dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to pokazuju drugima, koji

zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu, koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi

to ogledalo izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce.

I ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi

stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u

naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u trenutku kada se usne spajaju u

poljubac, morao bi da izoštrim unutrašnji pogled... Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to

muka, ali takođe kakva sreda što ne poznaješ ljubomoru!

Njena glava je potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se često i ponosno

podiže, ne ocrtavajudi njene intelektualne sposobnosti. Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo.

Njeno lice liči na plod, svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osedam svojim očima kao

da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u

zavijutke, opasne po onoga koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da du se s njom još sresti, svakako du

je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada

sretnem, negde, gde je nisam očekivao, na nju de dodi red. Ako me ne prepozna, u svakom sludaju du ved

nadi prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam da de se setiti susreta. Samo bez

nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu treba uživati polagano.

Ona je odabrana, ona mi nede izbedi.