14. decembar 2017. Godine

Do penzije pet godina duže?

Da li će produženje životnog veka uticati i na povećanje starosnog uslova za odlazak u penziju. U Srbiji se

sada dešavaju promene koje je Evropa prošla još devedesetih godina

PRODUŽENjE životnog veka nosi sa sobom i više godina

na radnom mestu, i to je jedan od osnovnih razloga kojim se

vode zakonopisci kako kod nas tako i u Evropi. I dok je pre

samo nekoliko godina, tačnije 2010. u Srbiji očekivano

trajanje života za dame bilo u proseku 75,5, a jačeg pola 70

leta, danas se očekuje da žene "doguraju" do 78, a muškarci

do 73. To sa sobom nosi i pomeranje starosnog uslova za

penziju u narednim godinama sa sadašnjih 65 na 70 godina.

Ovo nepisano pravilo važi i u zemljama Evropske unije. Očekivano trajanje radnog veka danas je u proseku

iznosi 35,4 godine ili gotovo dve godine više nego pre samo jednu deceniju. Ljudi u EU koji danas ulaze u

svet rada mogu da očekuju da će biti aktivni gotovo dve godine duže. Već sada, u Švedskoj uslov za odlazak

u starosnu penziju je 67 godina, Italiji 66, u većini zemalja je 65 godina.

Prema poslednjim podacima statističara, u našoj zemlji prosečna starost pripadnica lepšeg pola se u odnosu

na period pre jednog veka povećala za 15 leta, odnosno za 13 kod muškaraca. Problem je što se u Srbiji

poslednjih godina dešavaju promene koje su se još devedesetih godina prošlog veka desile u drugim

evropskim zemljama koje su povećale starosnu granicu za penzionisanje. Pošto penzioni sistemi nisu

održivi, ovakvo usaglašavanje je neminovnost.

Katarina Stanić iz Centra za liberalno demokratske studije objašnjava da naš penzioni sistem već prati EU

trendove:

- Imajući u vidu da se starosna granica za žene pomera ka 65, da za muškarce iznosi 65 godina još od 2005.

godine, a da je očekivano trajanje života u Srbiji kraće nego u EU, očekivan broj godina u penziji u Srbiji

nije duži nego u EU.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju iz 2014. godine i Srbija se približila

propisima u najvećem broju evropskih zemalja, uključujući i države u okruženju. Starosne granice za oba

pola u skoro svim zemljama Evrope su ujednačene ili su u procesu izjednačavanja. U 14 država dame već

rade do 65 leta ili će na tom nivou biti po završetku procesa podizanja. U još 14 zemalja starosna granica će

biti između 66 i 68 godina života.

Nadežda Satarić iz udruženja "Amiti", kaže, za "Novosti", da pokušava da ima razumevanja za ekonomiste,

jer oni prevashodno razmišljaju o fondu iz kog treba isplaćivati penzije.

- Ipak, dubokog sam uverenja da nije realno u našim uslovima povećavati starosni uslov za odlazak u

penziju preko 65 godina, niti za žene, niti za muškarce. Ovo iz razloga što je očekivano trajanje života u

Srbiji oko 74,49 godina i ono je kraće od svih zemalja i bivše Jugoslavije, a i iz Evropske unije, izuzev

Rumunije - objašnjava ona. - Prosečan životni vek u Srbiji je 74,56 godina i on je takođe najniži, izuzev u

Crnoj Gori.

Budući penzioneri neće biti u prilici da primaju penzije 30, 40, pa čak u nekim slučajevima i 50 godina,

kako je sada, jer više nema davanja invalidskih penzija bez realnog osnova i penzionisanja "po dekretu",

kakvo je bilo pre raspada Jugoslavije.

- Po meni je smisleno da ljudima koji žele da rade i posle ispunjenja roka za penziju treba to i omogućiti, ali

ne treba na silu insistirati i odlagati odlazak u penziju, čekajući neke godine, a da su stariji radnici na tržištu

rada, gde nemaju ni primanja, niti priliku da nastave da rade, jer poslodavci gotovo izbegavaju prijem

starijih od 50 godina, a da i ne govorimo o starijima od 60 godina - naglašava Satarić.

Ona smatra da će, ukoliko se to dogodi, takva situacija negativno uticati na kvalitet života budućih

penzionera, posebno onih koji rade teške fizičke poslove, i to ne po osam, već često i 10-12 sati dnevno, ili

pak žena, koje uvek, pored posla, moraju da rade još jedno radno vreme kod kuće.

KAZNENI POENI

KAZNENI poeni uz penzionisanje takođe su prisutni u mnogobrojnim penzijskim sistemima, kao što su

Italija, Nemačka, Austrija, Litvanija, Estonija, Portugalija, Slovačka, Švajcarska, Češka i Španija, a uvele su

ga i države bivše SFRJ - Slovenija, Hrvatska i Crna Gora.

Procenti umanjenja variraju od 0,34 do 0,4 odsto u nekim državama na mesečnom nivou, do čak 0,5 koliko

iznose u Portugaliji i Slovačkoj. U nekim penzionim sistemima se obračunavaju na godišnjem nivou, pa su u

Estoniji i Litvaniji 4,8 odsto godišnje.

ŠVEĐANI NA POSLU - 41,2 GODINE VRH lestvice prema očekivanom trajanju života drže Švedska i

Italija. Očekivani radni vek Šveđana i pre deset godina bio je natprosečnih 38,9 godina, a u međuvremenu je

povećan na čak 41,2 godine. Pri vrhu je još nekoliko najbogatijih članica EU, od Holandije i Danske do

Velike Britanije i Nemačke. Trajanje radnog veka se izvodi iz demografskih i podataka vezanih uz tržište

rada, a njime se "meri" broj godina koliko će osobe od dobi 15 godina u životu biti aktivne na tržištu rada,

bilo kao zaposlene ili nezaposlene.

Za „strane” penzije potvrde o životu besplatne u PIO

Oni kojima primanja stižu iz inostranstva jednom godišnje dokazuju da su živi. Osim u PIO fondu, potvrda

se kod notara, u opštinama i sudu naplaćuje

POSLEDNjIH nedelja stare godine na adrese inostranih penzionera u Srbiji uveliko stižu zahtevi fondova

koji im isplaćuju čekove - da im dostave potvrde da su još živi. Ovaj papir je poslednjih godina postao prava

noćna mora za najstarije, jer sada postoje posebni zahtevi, a tiču se pisma, ćirilice ili latinice, ali i jezika na

kome je ona napisana. Osim u PIO fondu, potvrda se kod notara, u opštinama i sudu naplaćuje.

Kako objašnjavaju u PIO fondu, inostrani penzijski fondovi, odnosno nosioci penzijskog i invalidskog

osiguranja, traže od korisnika da im jednom godišnje

dostavljaju potvrde o životu.

- Potvrda se dostavlja kako bi korisnik penzije koji ima

prebivalište u drugoj državi dokumentovao da je živ, tj.

da bi se nesmetano nastavila isplata penzija i drugih

prava, a izbegle moguće zloupotrebe i preplate -

objašnjavaju u Fondu. - Izdavanje potvrda o životu je

besplatno, a obrasci koje izdaje Fond su na jeziku

države u koju se potvrda šalje, tako da nikakav prevod

nije potreban. Obrasci potvrda o životu se mogu dobiti

na svim šalterima organizacionih jedinica Fonda ili odštampati sa sajta Fonda www.pio.rs iz menija Obrasci.

Kad je reč o bivšim jugoslovenskim republikama, najviše se traže prevodi dokumenata na hrvatski jezik, ali

u poslednjih godinu dana sve je više stranaka koje zahtevaju i ostale jezike susednih zemalja, među kojima

je i BiH.

Bez para nema poslova

Malim preduzećima u Srbiji nedostaju izvori finansiranja. Inostranstvo traži više nego što proizvođači

ispunjavaju

IZ inostranstva nekada stiže i pet puta više upita nego što naša preduzeća imaju kapaciteta da prihvate. Tako

je jedan remonter šinskih vozila iz Srbije, samo tokom poslednje dve godine imao 35 zahteva za saradnju, a

uspeli su da zaključe svega tri odsto ponuđenih ugovora. Jedan od ključnih problema, tvrde privrednici, je

nemogućnost naših firmi da brzo prilagode proizvodnju novom zahtevu. To podrazumeva da jednostavno i u

kratkom roku dođu do novca za investiranje, a bankarski sektor ne deli zajmove ni lako, ni jednostavno, niti

svakom.

Firma "Eko baling" rešila je da

promeni delatnost. Iz lanca

reciklaže odlučili su da pređu u

proizvodnju eteričnih ulja. Sredstva

su potražili najpre od Fonda za

razvoj, ali su dobili svega četvrtinu

traženog novca, što nije bilo

dovoljno ni za neophodni destilator.

- Obrazloženje je bilo da mi najpre

krenemo u proizvodnju, pa da im se

kasnije opet obratimo - objašnjava

Nevena Matijašević, direktor preduzeća. - To je kao da vam kažu evo vam za opremanje restorana, ali vam

ne daju novac za šporet. Mi bismo izgubili jednu godinu, jer se rasad biljaka stavlja zimi, a bere u proleće.

Obratili smo se zato komercijalnim bankama. Pošto smo već imali firmu i dva pozitivna bilansa dobili smo

kredit, nepovoljniji od Fonda za razvoj. Zakasnili smo i realizovali tri, umesto deset hektara zasada. Ko je

početnik i ko nema dobru nekretninu za garanciju, nema šanse.

Mreža za poslovnu podršku povezuje kompanije iz Evrope i regiona sa proizvođačima u Srbiji. Njihovo

iskustvo govori da je srpskim kompanijama teško da odgovore zahtevima naručilaca, jer ne mogu u

podnošljivom roku da obezbede potrebne mašine.

OKRUŽENjE

U MAĐARSKE kompanije ulaže šest multinacionalnih, a u Rumuniji sedam.

- Tim fondovima treba efikasan sistem obezbeđenja, izvršna arbitraža koja bi skratila postupka naplate -

ističe Dragoljub Rajić. - Jedna kanadski fond je bio spreman da uloži 300 miliona dolara u srpske firme, ali

smatraju da je finasijsko izvešatvanje nepouzdano. U Srbiji se godišnje osnuje 4.000 do 5.000 fantomskih

preduzeća.

Recept ministra prosvete: Red otpuštanja, pa red zapošljavanja

Ministar prosvete Mladen Šarčević juče je najavio čišćenje direktora škola koji su prekršili zakon tako što

nisu otišli u penziju, kao i onih koji se nisu na pravi način izborili sa nasiljem u školama. Već danas

najavljuje nova radna mesta za oko 2.000 novih kadrova u školama, od septembra.

“Već tokom drugog polugodišta, kada ‘počistimo’ sve što je skriveno, oslobodiće se radna mesta”, kazao je

Šarčević za “Večernje novosti”.

Ministar je kazao da direktori na razne načine prikrivaju više od 2.000 zaposlenih u školama.

“Analizom 40 odsto škola, otkrili smo 900 ljudi angažovanih ugovorima na dva meseca, koji im se

produžavaju, a da u isto vreme imamo tehnološke viškove koji sede kod kuće i primaju plate. I još kada taj

koji je na ugovoru ode na bolovanje, angažuju zamenu, pa se za jedno mesto iz budžeta plaćaju tri čoveka”,

rekao je ministar.

Šarčević je kazao da je prikrivanjem radnih mesta i fingiranjem broja odeljenja, ali i zabranom

zapošljavanja, stvorena “armija od 18.000 ljudi u prosveti koji rade na određeno vreme”.

“U školama se manipuliše brojem učenika i formira više odeljenja kako bi sačuvali radna mesta. Dešava se

da pozajmljuju decu iz susednih škola kako bi prikazali veći broj. Kad bih kaznio svakog direktora za

ovakve prekršaje, pola bi trebalo da smenim”, rekao je Šarčević.

Ministar je najavio da će u januaru 2018. godine poslati još jedno upozorenje školama kako bi ozbiljno

shvatili zakonske obaveze.

Fijat i dalje najveći izvoznik u Srbiji, Železara druga

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji za 11 meseci ove godine iznosila je 3,8 milijardi evra, a

najveći izvoznik je i dalje kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, čiji je fabrika u Kragujevcu

izvezla proizvode u vredosti od 870,2 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Na listi vodećih izvoznika na drugom mestu je HBIS grupa Srbija ajron end stil (novi naziv Železare

Smederevo), čiji je ukupan izvoz na kraju novembra bio u vrednosti od 488,6 miliona evra.

Tigar tajers iz Pirota je na trećoj poziciji sa izvozom od 349,4 miliona evra.

Slede Naftna industrija Srbije sa 313,4 miliona evra izvoza, Tetra pak iz Beograda sa 200,4 miliona evra,

Robert Boš iz Beograda sa 183,1 milion evra, Petrohemija iz Pančeva sa 176,2 miliona evra, Leoni iz

Prokuplja sa 166 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 164,1 milion evra i RTB Bor 160,7 miliona evra.

Na tom spisku su Grundfos iz Indjije sa izvozom od 152,7 miliona evra, Jura korporacija iz Rače sa 149,8

miliona evra, Gorenje sa 146,4 miliona evra, Viktorija grupa sa izvozom od 141,3 miliona evra i Jugoiport

SDPR sa 136,7 miliona evra.

Rast i tuga srpskog javnoga duga

Javni dug Srbije na kraju oktobra iznosio je 24,3 milijarde evra, što je 64,9 odsto bruto domaćeg proizvoda

(BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju septembra javni dug je bio oko 24,1 milijardu evra, odnosno 64,6 odsto BDP-a.

U decembru prošle godine javni dug bio je oko 24,82 milijarde evra, odnosno 71,9 odsto BDP-a. Na kraju

2015. godine javni dug je takođe iznosio oko 24,82 milijarde evra, odnosno 74,7 odsto BDP-a u toj godini.

Javni dug Srbije je na kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na

kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.

Krajem 2000. godine javni dug Srbije je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos

javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP-a. Zakonom o

budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.

Vujović: Milijardu dinara za podršku kupovini prvih stanova

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović izjavio je da je za podršku finansiranju kupovine prvih stanova u

narednoj godini izdvojeno milijardu dinara.

"Usvojen je amandman o kom će se još diskutovati, gde je milijarda dinara dodata za Nacionalnu

korporaciju za osiguranje stambenih kredita, upravo za podršku finansiranju kupovine prvih stanova", rekao

je Vujović u Skupštini Srbije na pitanje poslanika gde se u budžetu nalaze sredstava za podršku

stanogradnji.

Poslanik Socijaldemokratske stranke (SDS) Marko Đurišić rekao da se priča se o stanovima za 500 evra po

kvadratu koji će da se grade u narednih 10 godina i upitao gde se novac za te stanove nalazi u budžetu za

narednu godinu.

Vujović je na to rekao da su sredstva od milijardu dinara namenjenja za podršku kupovini prvih stanova u

celoj oblasti stanogradnje, a da "pretpostavlja i da će većina njih biti kvalifikovana za tu vrstu pomoći".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da bi gradnja stanova u državnoj stanogradnji za

pripadnike Vojske Srbije, policije, Bezbednosno-informativne agencije mogla da počne na proleće, u šest

gradova Srbije, a da bi cena kvadrata mogla da bude prosečno oko 500 evra.

Нове газде деле отказе по банкама

Година на измаку биће запамћена у банкарском сектору по знатнијем уласку домаћих бизнисмена у тај посао.

Такође, „е” и „м” бенкинг постају све популарнији

код нас. Упркос лакоћи и доступности кредита

онлајн, ни привреда ни становништво нису журили

да се задуже. Најсвежији подаци Удружења банака и

Кредитног бироа Србије говоре да је за првих

једанаест месеци ове године укупна кредитна

активност и код привреде и код становништва

повећана 5,7 одсто и износи 2.300,45 милијарди

динара. Пре седам-осам година толики је био

месечни раст

О последицама поменутих догађања у банкарском сектору још ће се расправљати, али једна је већ

сада видљива: ове године је, баш због рационализације, електронског банкарства и смањеног

интересовања за кредите доста банкарских службеника остало без посла. У Савезу финансијских

организација Србије – СФОС кажу да још броје оне који су остали без посла, али да се број

запослених у банкарству смањује из године у годину. Пре три-четири године било их је између

35.000 и 36.000, а данас их је око 25.000-26.000.

О томе како то изгледа председник СФОС-а Милан Алемпијевић каже:

– У свакој банци у којој је дошло до промене власништва, део радника је остао без посла – наводи

Алемпијевић. – Истина, наш закон о раду каже да у таквим случајевима у првој години пословања не

може доћи до смањења броја запослених. Међутим, дозвољена је промена систематизације. Зато су

нове газде нашле фину варијанту да то повежу. Службеници се пошаљу на плаћени одмор па се

промени систематизаиција и после неколико месеци они немају где да се врате. Ту је социјални

програм, који предвиђа да добију трећину бруто плате. Зарада шалтерских службеника је око 30.000

динара или мало више. Отпремнине које се исплаћују нису велике и нису за банке велики трошак.

Електронски јефтиније

Банкари већ неколико година нижим провизијама у платном промету инспиришу клијенте да са

шалтера пређу на рачунар. То им прилично полази за руком, посебно код млађег дела популације.

Међутим, за старије је то непремостива препрека, посебно ако им деца или унуци нису вични томе па

нема помоћи. Истина, код нас се рачуни све више могу платити и у мењачницама и маркетима, али

ту се услуге платног промета наплаћују по разноликим провизијама. У мањим местима клијенти и те

како могу имати увећане провизије за рачуне.

У СФОС-у пажљиво прате шта се догађа у појединим банкама. Алфа, односно ЈУ банку, преузела је

АИК банка. Тада је ту радило 850 људи, а нова систематизација предвиђа да их остане 150. Недавно

је портфолио ЈУ банке, који садржи потраживања грађана, продат Сосијете женерал банци. Они су

преузели део службеника који је то пратио, али не све. Када је Директна банка преузела Нову

кредитну банку Марибор, без посла је остало 200 службеника. Директна је потом постала власник

Финдоместик банке, а треба да оконча и куповну Пиреус банке. Ту ће тек следити рационализација

пословања.

С нашег тржишта се ове године повукла и кипарска Марфин банка – преузела ју је Експо банка, чији

је капитал руско-чешког порекла. У новим условима није било места за 50 запослених.

– Треба сачекати крај године, али мислим да ће ове 2017. бити најмање хиљаду радника у банкарству

који су остали без радног места – каже Алемпијевић.

Od ideje do biznisa, mladima potrebni investitori i partneri

U Srbiji je 140.000 mladih bez posla. Kako da ideje pretvore u sopstveni posao i gde da za to nađu novac,

pitanja su onih koji se odluče da krenu sami. Prilika da nešto promene je prvi "Sajam omladinskog

preduzetništva" koji traje još dva dana. Organizovan je uz podršku Privredne komore Srbije, USAID-a i

ministarstava za inovacije i tehnološki razvoj i omladine i sporta, a 60 mladih preduzetnika predstavilo je

svoje ideje.

Dve godine bilo je potrebno da ideja o proizvodnji sirovog meda postane poslovni plan startap kompanije.

Kažu da je to nezagrevan med sa ukusom kao iz košnice, zdraviji nego običan med.

"Investitore smo dobili iz Srbije. To su ljudi koji su odavde ili žive u inostranstvu a našeg su porekla tako da

su videli potencijal u zdravoj hrani. Ono što je specifično za 'Hepi hani' je to što su dodati organski ukusi

poput đumbira i kakaa ili voćni ukusi poput maline, kajsije i šljive", objašnjava Mina Paunović, menadžerka

"Hepi hanija".

Beogradski srednjoškolac Nikola Krstić, učenik ETŠ "Nikola Tesla", osmislio je pametnu rukavicu za slepe

koja prepoznaje boje i pokazuje koliko je blizu neki objekt. Traži partnera za proizvodnju.

"Senzor detektuje boje i preko ulaza za slušalice izgovori ime boje korisniku. Navigacija funkcioniše

pomoću vibracionih motora: Što smo bliže – više vibrira, što smo dalje – manje vibrira", rekao je Nikola.

Preko finansijske pomoći i obuka, u mere zapošljavanja svake godine uključe 35 odsto mladih, a

najpopularniji program je stručna praksa, koju godišnje prođe njih oko 4.000, kažu u Nacionalnoj službi za

zapošljavanje. Oko četvrtina svih programa zapošljavanja namenjena je mladima.

"Sto četrdeset hiljada ljudi mlađih od 30 godina je na našoj evidenciji, što je 22 odsto od ukupnog broja

nezaposlenih lica i taj broj je smanjen za 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine", ističe Zoran

Martinović, generalni direktor NSZ.

Vlada je odlučna da podrži razvoj preduzetništva mladih što se vidi iz plana budžeta za 2018. godinu, rekao

je ministar Nenad Popović.

"Za inovacije i tehnološki razvoj u sledećoj godini je odvojeno blizu pet puta više sredstava nego što je u

ovoj 2017. godini", rekao je Popović.

Prošle i ove godine Fond za razvoj odobrio je mladima 228 kredita, vrednosti gotovo 800 miliona dinara,

gotovo polovinu za preduzetničke startapove.

Najčešće su ih uzimali za kupovinu opreme za proizvodnju, a zatim za kupovinu opreme za usluge, a manje

od 10 odsto tih kredita je dobijeno za nabavku repromaterijala i sirovina.

Ove godine oko 1.000 mladih započelo je svoj biznis i subvencijama Nacionalne službe zapošljavanja.

Iako je procedura za dobijanje dozvola za gradnju značajno jednostavnija, sve veći broj investitora ulazi u

posao bez potrebnih papira

U Srbiji divlji građevinci moćniji od države

Svakoga dana bar u jednom od srpskih medija osvane neka priča o nelegalno podignutom objektu čija se

gradnja nastavlja čak i kada inspekcije utvrde da investitor nema papire i da mora sve sagrađeno da sruši.

Sudeći i samo po naslovima iz prethodnih

nekoliko meseci, u izgradnju bez papira ne

ulaze ljudi koji obezbeđuju sebi krov nad

glavom, nego investitori čiji se identitet obično

skriva, ali koji mogu da "obezbede" ćutanje

ako ne inspekcija, koje u poslednje vreme

reaguju na prijave građana, onda bar

pravosuđa.

- Bez dozvola, niču zgrade na po pet, šest

spratova, grade se na sve strane i najpre na elitnim lokacijama, poput diplomatske kolonije u okolini

stadiona Crvene zvezde, pa sličnog objekta na Banovom brdu, u ulicama Maršala Berjuzova, Svetog Nikole,

Prizrenskoj, Nebojšinoj, dr Ivana Ribara, Koste Račanina, Vodovodskoj, Višnjićevoj, Kladovskoj

Ustaničkoj... sve do poslednjeg u nizu apsurda - Pančićevom vrhu na Kopaoniku, koji je u zoni visoke

zaštite. Ali to nije jedini slučaj da se radi u zaštićenim područjima, prirodnim parkovima i rezervatima, jer

divlji objekti niču i na Goliji, Zlatiboru, Staroj planini. Izmeštaju se bez dozvola čak i vodotokovi radi

izgradnje malih hidrocentrala - kaže za Danas Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

I sve to uprkos novim zakonima, značajnom napretku u proceduri izdavanja građevinskih dozvola i

tvrdnjama da "više ni cigla neće moći da se ugradi bez dozvole". Otvoreni su čak i telefoni na koje građani

mogu da prijave nelegalno gradilište, inspekcije, od republičke do lokalnih, po nekoliko puta izlaze na teren

ali jedino što mogu da utvrde nakon što su naložili obustavu radova je da zgrada i dalje "dobro napreduje", a

da se iskidana žuta traka koja označava zabranu, valja između šuta i naslaganog materijala. Prema zakonu,

inspekcije obično pokrenu proceduru koja podrazumeva podnošenje krivične prijave, čime se njihova uloga

završava a loptica prebacuje pravosuđu. I tu obično sve staje. Rodić ističe da je upravo to slaba karika koja

omogućava da se divlji objekti nekažnjeno množe.

- Većina tih problematičnih investitora oslanja se na prethodna iskustva da država nerado ruši sagrađeno kao

i da je spremna "još samo ovaj put" da uvede opštu amnestiju. Međutim, ćutanje pravosuđa ukazuje da je u

takvim situacijama uvek reč o nečijoj zoni interesa koji su toliko moćni da mogu da zaustave procedure.

Zato ćemo se sa problemom bespravne gradnje, divljih objekata koji su unakazili i prestonicu i sve

atraktivne destinacije u Srbiji, suočavati sve dok se prvih nekoliko građevinara ne nađe u zatvoru zbog

gradnje bez dozvole. Zakon to propisuje još od 2002. godine, ali ja ne znam nijedan slučaj investitora koji je

zbog nelegalne gradnje zaglavio zatvor. A dok se to ne desi, divlji objekti će nastaviti da niču - zaključuje

Rodić.

Prema rečima konsultanta za investicije Mahmuda Bušatlije, novi zakon koji je donelo Ministarstvo u

sadašnjem mandatu, samo je "šminkanje" prethodnog, Dulićevog zakona, a naglašava da je sadašnja verzija

otvorila veće mogućnosti za manipulaciju.

- Tačno je da su ranije investitori išli čak na 80 šaltera kako bi prikupili dokumentaciju potrebnu uz zahtev

za dobijanje dozvole. Sada se predaje samo zahtev, dokument da je lokacija regulisana i eventualno

urbanistički uslovi a šalteri između sebe pribavljaju sve ostalo. Problem je, međutim, što ostali propisi koji

regulišu rad državne administracije nisu tome prilagođeni, neki od njih čak i zabranjuju komunikaciju među

institucijama. U tako nesređenom sistemu, dozvole se ipak izdaju, ali je pitanje kako - kaže Bušatlija i

dodaje da divlju gradnju podstiče i to što se efekti Zakona o ozakonjenju nikako ne vide, pa je logika

investitora da "ako država nije uspela da to pitanje reši do sada, zašto i oni ne bi nastavili sa prethodnom

praksom".

Blic , Al Jazeera

Iznenadićete se kada vidite koliko Srbi imaju godišnjeg odmora u odnosu na

ostale Evropljane

Skloni smo da verujemo da nismo radan narod, jer su "kafići u radno vreme uvek puni", ali iznenadićete se

kad saznate da su Srbi prvi vrhu liste nacija koje tokom godina imaju najmanje neradnih dana. Sa 20 radnih

dana plaćenog odmora, koliko nam garantuje zakon, nalazimo se u grupi sa zemljama okruženja kao što su

Makedonija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka.

Izuzetak je jedino Crna Gora gde

zaposleni imaju dan više.

Situacija se pogoršava za naše

radnike, kada odmoru dodamo i

praznične dane, jer ih imamo

manje i od pomenutih zemalja -

Srbija ih ima 10-13 (u zavisnosti

od verskih praznika), Hrvatska

14, a Makedonija 16.

U Evropi, po ukupnom broju

dana plaćenog godišnjeg odmora

prednjače Velika Britanija i

Estonija - 28 dana. Slede sa po 25

dana - Austrija, Danska, Finska,

Francuska, Luksemburg, Norveška i Švedska. U Španiji za tri dana manje -22.

Bez garancije za plaćeni odmor u SAD...

Pravo na odmore i odsustva spada u jedno od osnovnih prava radnika, a jedina napredna ekonomija koja ne

garantuje bilo koji vid plaćenog odsustva je SAD. To je slučaj i sa Maršalskim ostrvima, Kiribatima, Palau i

u Liberijom.

S druge strane, državljani Kuvajta imaju najviše plaćenog godišnjeg odmora -30 dana, a uz to, i pravo na

plaćeno odsustvo za 13 državnih praznika.

U Estoniji, uz 28 dana godišnjeg, radnici imaju pravo i na 11 dana odsustva za državne praznike, što je

ukupno 39 dana plaćenog odsustva u godini. U Danskoj ne postoji zakonsko pravo na isplatu na državne

praznike, dok u Norveškoj subote se broje u radne dane, a radnici imaju zakonsko pravo na dva plaćena

državna praznika.

Od 16 do osam slobodnih dana za državne praznike

Među državama koje imaju značajni broj plaćenih slobodnih dana za državne praznike su Švajcarska od 9-

16, Slovačka 15, Španija i Portugal sa po 12-14 dana, Švedska 14, Albanija i Turska sa po 14 dana,

Nemačka 9-13, kao i Rusija i Ukrajina po 13 dana.

Najmanje državnih praznika je u Holandiji osam dana, kao i Irskoj i Belorusiji - devet.

EU za Program zaštite potrošača od 2014. do 2020. izdvojila 188,8

miliona evra

Postoji potreba da se zaštite potrošači i da im se time omogući da naprave dobar izbor prilikom kupovine,

rekao je šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji Ingve Engstrem tokom trening brifinga za medije Na putu ka

EU-pregovaračko poglavlje na temu Poglavlje 28-deo o zaštiti potrošača. On je naveo da je to, zajedno sa

postojanjem dobre konkurencije potrebno za funkcionisanje tržišta, a sve zajedno ima uticaj na razvoj

privrede.

Istakao je da u vreme kada se sve više kupovina

obavlja preko interneta, treba prilagoditi prava o

zaštiti potrošača novim okolnostima.

"Cilj je da se ažuriraju pravila i usklade sa digitalnom

realnošću", rekao je Engstrem.

Prednost EU je mogućnost da građani imaju ista prava

svuda na teritoriji Unije, dajući kao primer skandal s

lažiranjem emisije štetnih gasova u automobilima nemčakog proizvođača Folksvagen.

"Taj primer pokazuje da treba ojačati zaštitu potrošača i da mora da se radi na regionalnom nivou, odnosno

da se ista pravila primenjuju u više zemalja", kazao je šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji.

Tamara Samardžić, viša savetnica u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija rekla je da Udruženja

za zaštitu potrošača nisu dovoljno aktivna u odbrani prava potrošača i da ne koriste sva raspoloživa sredstva

da utiču na trgove.

"Udruženja za zašititu potrošača bi trebalo da brane prava, objašnjavaju ljudima koja su njihova prava, a ona

udruženja koja su aplicirali za sredstva od Ministarstva trebalo bi i da učestvuju u potrošačkim sporovima

pred parničnim sudom", izjavila je Samardžić za Betu.

Srbija je prihvatila pravne tekovine EU koje su obuhvaćene poglavljem 28.

"Zaštita potrošača kod nas je regulisana zakonom o zaštiti potrošača koji je uveden 2014. godine. U delu

koji se odnosi na zaštitu potrošača zasad nije bilo primebdu EK", rekla je Samardžić.

Inspekcije sada paze da li se zakon o formalnim elementima poštuje, kao što je provera da li je trgovac

odgovorio na reklamaciju u propisanom roku...

Stalni savetnik tvining projekta Dalji razvoj zaštite potrošača u Srbiji Peter Aranji izjavio je da je EU za

Program zaštite potrošača za period od 2014. do 2020. izdvojila 188,8 miliona evra. Taj program obuhvata

oblasti kao što su bezbednost potrošača, edukacija i informisanje potrošača i podrška udruženjima u cilju

podizanja svesti potrošača o njihovim pravima, kao i bolji pristup efikasnoj, brzoj i jeftinoj pravnoj zaštiti.

"Svi koji žive i rade u okviru evropskog tržišta moraju da budu zaštićeni. EU ima finansijski program za

ostvarivanje ovih ciljeva. Postoji portfolio vezan za zaštitu potrošača pri EU, određen je i jedan poverenik

koji se time bavi i to je Vera Jurova", rekao je Aranji.

Bezbednost potrošača je izuzetno značajna u EU. U tom cilju se svake godine rade na stotine testova. Jedan

od pravnih akata koji regulište tu oblast je Opšta direktiva o bezbednosti proizvoda.

"EK svakog dana dobija od nacionalnih vlasti informacije o opasnim proizvodima. Nakon toga uzimaju

uzorke, proveravaju u laboratorijama i informišu zemlje članice", rekao je. Kao primer robe nebezbedne za

potrošače naveo je kineske lampice za novogodišnje jelke koje su veliki problem jer u 70 posto slučajeva

imaju neki nedostatak.

Takvi i slični kineski proizvodi mogu da se nađu u manje bogatim zemljama, ali se ne mogu naći u bogatim

zemljama poput Skandinavskih zemalja. Putem Međunarodne mreže rapex vrši se brza razmena informacija

između zemalja EU i svaki dan EK dobija od nacionalnih vlasti informacije o opasnim proizvodima, nakon

čega se uzimaju uzorci, proveravaju u laboratorijama i potom se zemlje članice informiše o tome. Svi

proizvodi koji uđu na tržište se kontrolišu. Važno je blokirati nebezbedne proizvode da ne uđu na područje

EU.

"EU može da odmah da reaguje u slučaju lošeg proizvoda i da kontatira proizvođača koji je dužan da povuče

proizvod iz prodaje i da o tome obavesti kupce. Na primer, IKEA je prošle godine odmah povukla ormare

koji nisu bili bezbedni i obavestila potrošače o tome", naveo je.

Podsetio je na skandal sa Folksvagenom, koji je tipičan primer u kojem su potrošačima davane lažne

informacije čime su oni dovedeni u zabludu, ali je taj slučaj i primer kako nadležni organi EU mogu da

nateraju proizvođača da promeni praksu.

Kako živimo u digitalno vreme sve je zastupljenija internet kupovina. Tu može doći do mnogih kršenja

prava potrošača, počev oe netačnih informacija o proizvodu koji se prodaje, pa do prava na vraćanje

proizvoda. Rok za vraćanje proizvoda isto je kao i u slučaju takozvane kupovine na daljinu kada trgovac

dođe na sdresu i nudi porizvod i iznosi 14 dana.

"Trgovac je dužan da uredno obavesti potrošača o svim karakteristikama proizvoda. Postoje i kategorije

prevarno činjenje i prevarno nečinjenje kada se kupci da nepotpuna ili netačna informacija o proizvodu ili se

namerno nešto prećuti i to je prevarna trgovačka praksa".

Za svako od ovih kršenja prava potrošača u EU odgovara onaj koji je počinio.

Atila Kreš iz EEC-NET Udruženja za zaštitu potrošača, rekao je da oni besplatno daju informacije

potrošačima o svemu što ih zanima i da u cilju veće efikasnosti i brzine imaju veb sajt i mobilnu aplikaciju

putem kojih to čine.

"Naša prva misija je preventivno informisanje potrošača i odgovori na sva njihova pitanja kako bi doneli

informisanu odluku. Svake godine sprovodimo različite zajedničke projekte istraživanja tržišta", rekao je.

Dodao je da u svom poslu imaju jako dobro saradnju sa organima zakona, za bilo kakav problem koji se tiče

krivičnih dela mogu da o tome obaveste policiju i tužilaštvo.

"Mi štitimo interese potrošača. Fokusiramo se na medijaciju", rekao je.

USVOJEN BUDžET ZA 2018.U NAČELU: Veće plate i penzije, na

snazi i dalje zabrana zapošljavanja

Skupština Srbije usvojila je danas u načelu Zakon o budžetu za 2018. godinu

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o budžetskom sistemu koje, između ostalog, predviđaju u

2018. povećanje plata za 10 odsto u javnom sektoru i pet odsto u administraciji, a povećanje penzija za pet

odsto.

Takođe, produžena je zabrana zapošljavanja u javnom

sektoru do kraja 2018. godine.

Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu predviđaju

da učešće plata i opšteg nivoa države u BDP-u bude sedam

odsto, odnosno da učešće penzija u BDP -u bude do 11

odsto.

Navodi se da je planirano povećanje penzija od pet odsto

fiskalno održivo i 86,6 odsto penzionera - sa penzijama do

37.000 dinara imaće penziju veću od one koju su primali

pre sprovođenja programa konsolidacije.

Njihovo učešće u BDP -u pašće sa 13 odsto u 2014. godini na 11 odsto u 2019. godini, što je nivo predviđen

Zakonom o budžetskom sistemu.

Masa penzija će se povećati 25 milijardi dinara, što iznosi 0,5 odsto BDP-a.

Za povećanje zarada je predviđen je iznos od 35 milijardi dinara.

Predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do sedam odsto BDP -a, a

trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3 odsto u BDP-u.

Za zakon u načelu glasalo je 147 poslanika, dok je protiv bilo 12 poslanika.U nastavku rada, parlament se

izjašnjava o amandmanima podnetim na predloženi budžet.

RADIMO DVA POSLA, NAJVIŠE TROŠIMO NA HRANU Evo

koliko novca treba četvoročlanoj porodici u Srbiji ZA PRISTOJAN

ŽIVOT

Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 47.000 dinara, ali velikom broju ljudi ova statistika ne znači mnogo, jer

primanja i cene variraju od grada do grada.

Od jedne prosečne plate, nakon troška za najosnovnije namirnice, što je između 30.000 i 40.000 dinara,

porodici ne ostane čak ni za račune, a kamoli za nešto više od toga. Istraživanje "Blica" pokazalo je da

građani Srbije najviše troše na hranu, a većina kupuje samo neophodne namirnice: hleb, mleko, meso,

povrće, voće i slatkiše.

Prema statističkim podacima, na krajnjem severu Srbije prosečna plata iznosi nešto više od 51.000 dinara, u

beogradskom regionu je oko 58.000, Vojvodini 45.000, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji oko 39.000, a u južnoj i istočnoj

oko 41.000 dinara

A tu su i automobil, dečji treninzi, školski izleti i ekskurzije, letovanje... Bioskop i pozorište po jednom

odlasku za četvoročlanu porodicu koštaju od 1.200 do 2.000 dinara, pa mnogi to kulturno zadovoljstvo

mogu da priušte tek jednom u dva, tri meseca. Da ne govorimo o cigaretama, na koje po jednom prosečnom

pušaču ode oko 6.000 dinara mesečno. Porodica Ljubisavljević iz Niša kaže za "Blic" da njihova potrošačka

korpa iznosi oko 30.000 dinara i da novac od dve plate uglavnom ide na hranu.

- Sin ima 17, a ćerka 14 godina, sada im je sve potrebno, a mi, naravno, ne možemo deci da kažemo

"čekamo sniženje pa ćemo kupiti". Kad je nešto potrebno, kupi se odmah. Na hranu trošimo najviše, oko

30.000 dinara. Veliki trošak su nam ekskurzije, koje koštaju oko 36.000 dinara, ali su srećom na rate. Mi

putujemo jednom godišnje na letovanje, a trudimo se da deca što više putuju preko klubova, da idu na

izlete... S jednom platom ne bismo mogli nikako. Dok su deca manja i troškovi su manji, a s njima rastu i

troškovi - priča Biljana Ljubisavljević.

I porodica Marković najviše troši na hranu, s tim što njihova korpa iznosi oko 40.000 dinara.

- Suprug i ja radimo po dva posla kako bismo živeli pristojno. Deca su nam mala, ćerka ima šest godina, a

sin četiri i po, njima je potrebna zdrava i kvalitetna hrana. Najviše trošimo na hranu, na mleko, jogurt, meso,

pahuljice... Vrtić takođe košta, izleti su po 2.000 dinara, treninzi 1.500. Auto potroši oko 15.000 dinara,

pušači jesmo, ali umereni, ja mesečno potrošim oko 1.000 dinara, a suprug do 3.000. Idemo na letovanje,

odemo i na izlete jer to je jeftnije, a što se tiče zimovanja, išli smo prošle godine, ali smo ga dobili gratis. Da

bismo živeli komotnije potrebno nam je minimum 1.000 evra - rekla nam je Ivana Marković iz Niša.

U porodica Kocić kažu da su čarobnjaci, jer s jednom platom uspevaju da preguraju mesec.

- Naša potrošačka korpa je između 30.000 i 40.000 dinara. Radi samo suprug, privatnik je. Kroz šalu

kažemo da smo čarobnjaci jer s jednom platom nekako uspemo da završimo sve obaveze. Najviše trošimo

na hranu, a tu su i dečji treninzi i izleti, računi su nam 13.000 dinara, dok za auto ni sami ne znamo koliko

potroši. Nama bi za jedan komotan i pristojan život trebalo oko 70.000 dinara - objašnjava Ankica.