Тања Черевицки ИС 20/08

Школа, разред, одељење, датум:

гимназија „Исидора Секулић“ Нови

Сад, I3, 24.04.2012.

Наставна тема: Стари Рим

Наставна јединица: Доба принципата

Тип часа: час обраде новог градива

Циљеви часа:

а) образовни: разумевање

историјских догађаја и процеса који се

дешавају током периода принципата,

схватање улоге историјских личности у

одређеним догађајима, најпре римских

царева; упознавање са економским,

демографским и политичким променама

током периода принципата; сналажење

на историјској карти и уочавање

главних праваца ширења римске

државе; на основу историјских извора

развијати критички приступ према

неком извору и догађају или личности о

коме тај извор говори и на тај начин

развијати критичко мишљење код

ученика као и историјску свест;

1

развијати код ученика способност

изражававања сопствених ставова на

аргументован начин

б) васпитни: на примеру историјске

личности која је оставила значајне

трагове у историји својим радом и

залагањем, која може да послужи за

пример развијати код ученика

систем моралних норми и исправног

поступања у одређеним ситуацијама,

формирање естетског мишљења код

ученика на достигнућима римске

архитектуре и скултуре у доба

принципата, развијати свест о

неговању историјско – културне

баштине римске државе, развијати

радне навике, културу читања и

навику редовног учења

Исходи часа: да ученик зна најважније

податке везане за римску државу у

време принципата (хорнолошки оквир,

династије које се смењују, најзначајније

цареве); да разуме карактер државног

уређења, инстутуције које постоје;

просторни оквир који заузима држава;

узроке који ће довести до преласка из

принципата у доминат

2

Облик рада: фронтални и

индивидуални

Методе рада: комбиновање дијалошке

и монолошке методе, методе

демонстрације и текст-методе

Активности наставника: објашњавање

историјских појава и процеса везаних за

историју римске државе у време

принципата, излагање монолошком

методом одређеног дела градива али

кроз излагање користим дијалошку

методу којим проверавам раније

усвојена знања ученика, кроз

индивидуални рад на историјском

извору подстичем ученике на то да сами

дођу до одређених сазнања на основу

датог дела текста; користим историјску

карту да бих показала правац ширења

државе; помоћу презентације показујем

им још неке архитектонске споменике и

личности које су обележиле дати

период

Наставна средства: уџбеник за I разред

гимназије општег и друштвено-језичког

смера, историјска карта, Power Point

презентација на тему Доба принципата,

наставни листић са текстом

3

Литература за ученике:

Снежана Ферјанчић,Татјана Катић,

Историја: уџбеник за I разред

гимназије општег и друштвено-језичког

смера,Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд 2003,208-215.

Литература за наставника:

Nikolaj A. Maškin, Istorija starog

Rima,Naučna,Beograd 2005,379-438.

Мирослава Мирковић, Римска држава

под краљевима и у доба републике:(753-

27. пре Хр.): историја и

институције,Досије, Београд 2002, 53-

121,140-141.

Светоније Транквил,Дванаест римских

царева,Дерета,Београд 2001,40-47.

Артикулација часа

Уводни део часа (5-10 мин)

Поставићу ученицима неколико питања

како би извршила кратку

систематизацију претходно усвојеног

градива:

4

o Од када почиње период

принципата? (Од 31.године пре

н.е.)

o Која овлашћења има Октавијан?

(Овлашћња конзула и народног

трибуна)

o Шта значи титула Augustus и

када је Октавијан добија? (Значи

Узвишени и раније се

приписивала само божанству,

Октавијан је добија 27.године

пре н.е. када мења своје име у

Август)

o Шта примећујемо у спољној

политици Августа?

(Примећујемо да се у првом делу

своје владавине Август више

посветио ширењу државе, док у

се касније више бави

учвршћивањем граница и

прелази на систем одбране

државе)

o Када је освојена Шпанија?

(Освајање Шпаније је завршено

19.године пре н.е.)

o Шта се десило у Теутобуршкој

шуми? (Квинтилије Вар је

9.године н.е. изгубио битку са

Германима и изгубио 3 легије)

5

o Ко чини „Августов круг“ ? (То су

песници Вергилије, Овидије и

Хорације)

o Ко је писао Метаморфозе?

(Овидије)

o Шта је то Енеиgа? (Еп који је

написао Вергилије)

o Шта сте имали да урадите за

домаћи? (Да прочитамо

предговор Тита Ливија и да

одговоримо на питања)

Онда ћу поставити следећа

питања: Какав је писац био Тит

Ливије? (Припадао је

Августовом кругу и он је

написао дело које велича

историју Рима); Шта каже Тит

Ливије у предговору, зашто пише

своју историју? (Да би подучио

Римљане традиционалним

вредностима које су заборављене

и да би се они вратили на прави

пут- пут смерности, врлине и

побожности)

Главни део часа (25-30 мин)

6

Доба принципата је почело Августовом

владавином, а завршава се негде крајем

III века н.е. Поставићу питања: Зашто се

овај период у римској историји назива

периодом принципата? (Зато што сву

власт у држави има први човек Сената,

princeps Senatus) Какво је државно

уређење римске државе?

(Републиканско, али фактички

принцепс-цар има сву власт) На основу

одговора ученика, закључићемо да иако

је римска држава и даље формално

република, принцепс је у ствари

непрокламовани цар. Такав облик

владавине, као што сам већ истакла,

наставља се током периода принципата.

Затим упућујем ученике на

презентацију и показујем им цара

Тиберија. Питаћу их: Ко је био

Тиберије. (Тиберија је Август посинио и

он га је наследио) Рећи ћу им такође да

је Тиберије био добар војсковођа.

Римски цареви I века н.е. нису водили

освајачке ратове, територију државе су

ширили тако што би припајали

савезничке државе које би добијале

статус провинције. Зашто су

Римљанима биле потребне провинције?

(Римљани су експлоатисали те земље и

настојали су да у тим земљама повећају

број римских грађана па се део и њих

7

селио и доприносио ширењу римске

културе, латинског језика и писма,

једном речју-процесу романизације)

Каквом положају су савезници према

својим Римљанима? (То је све зависило

од начина на који су приступили као

савезници Римљанима, да ли су то

учинили добровољно или су пружали

отпор, али они сви имају усаглашену

спољну политику са Римљанима) Ипак

територија државе се ширила. Цар

Клаудије кога ћу им показати на слајду,

је 43.године н.е. освојио Британију и

успоставио провинцију. Такође је

48.године увео у Сенат представнике

галске аристократије јер му је свакако

требала подршка својих присталица из

Сената. Држава је наставила да се шири,

припојена је савезничка држава Тракија

када је њен владар умро. Рећу ћу им да

обрате пажњу на карту на 215 страни у

уџбеницима, а и ја ћу им показати

провицнију Тракију на великој

историјској карти. Највећу територију је

држава заузимала за време цара Трајана

(98-117). Поделићу ученицима списак

римских царева од Августа до Комода

који сам направила. То ће им

илустровати које све династије су се

смењивале на власти у Риму. Цар Трајан

припада династији Антотнина. Он је

8

био способан војсковођа, ратовао је на

северу Балканског полуострва, против

Дачана, и на истоку, у долинама

Еуфрата и Тибра. Дачани су формирали

своју државу под влашћу краља

Децебала на територији данашње

Румуније и угрожавали су римске

балканске провинције јер су их често

пљачкали. Прелазили су чак и преко

залеђеног Дунава. Њихова земља је

била привлачна Римљанима и због

рудника злата и сребра у Карпатима.

Рећи ћу им поново да гледају у карту на

215 стр. Трајан је водио два похода

против Дачана. Видеће такође на

слајдовима приказе тих борби. Трајан је

саградио мост и пут кроз Ђердапску

клисуру. Остала је до данас сачувана

Трајанова табла (Tabula Traiana),

сведочанство да је мост постојао на

Дунаву,а о томе сведоче наравно и

остаци моста које ћу им показати на

слајду. Током првог похода 101.године

Римљани су имали много проблема да

победе у тим биткама и да заузму

престоницу Сармизегетузу. Ипак су то

успели да ураде, Децебал се предао и

постао је римски савезник. Међутим,

105.године се Децебал побунио, кренуо

је Трајан у други поход и овај пут

потпуно поразио Дачане, а Децебал је

9

извршио самоубиство кад је схватио да

је поражен. Трајан је формирао нову

провинцију Дакију. Дачки ратови су

приказани на чувеном Трајановом

стубу. Трајан је ратовао и са Парћанима

(113-117) и њих је успео да порази и да

заузме њихову престоницу Ктесифон.

Али од даљих војничких успеха га је

спречила смрт. Остао је познат и као

врло дарежљив, сваком римском

грађанину дао је одређену своту новца

из краљеве ризнице, организовао је

гладијаторске игре, а такође је давао и

на васпитање сирочади и деце

сиромашних родитеља. Трајановом

смрћу завршен је период ширења

римског царства. Његов наследник

Хадријан (117-138) се базирао више на

одбрану царства, на учвршћивање

граница од упада варвара. Посебно су

велики проблеми избијали у Британији,

тако је цар подигао чувени зид назван

по њему како варвари не би прелазили.

Значајно је споменути и показати им

Хадријанов маузолеј (Кулу анђела) и

нагласити да је чувени храм посвећен

свим боговима – Пантеон подигнут у

време Хадријана.Затим ћу им рећи да

прочитају у себи текст из историјског

извора (Тацит, Германија) који говори о

Германима. Даћу им неколико минута

10

затим ћу их питати шта су открили из

текста о Германима. Пошто текст

гоовори о начину живота Германа,

прочитаћу им одломак из истоименог

дела о земљи у којој живи овај народ.

Питаћу их какву су стекли слику о

Германима. Очекујем да ће одговори

бити: (Да је то ратоборан народ, који

живи у тешким условима па су веома

добри у борби и да су Римаљани тешко

излазили са њима на крај) Поставићу

питање: Од када то Римљани имају

проблема са Германима? (Са њима су

ратовали још за време Августа и

Германија се бунила у више наврата,

најопаснија је била побуна 9.године

када је Квинтилије Вар изгубио три

легије у Теутобуршкој шуми) Исте те

проблеме са Германима је имао и цар

Марко Аурелије (161-180). Он је

ратовао против Квада и Маркомана и

водио је у неколико наврата тешке

борбе са њима, успео је да их порази јер

је био добар војсковођа. Показаћу им

бисту Марка Аурелија и коњичку статуу

која и данас стоји у Латерану. Што се

тиче унутрашње политике и односа

царева према Сенату већ сам нешто

нагласила када сам говорила да цар

Клаудије у Сенат уводи галске

аристократе како би осигурао себи

11

подршку. То је значило да и током

трајања принципата су цареви гледали

да се добро слажу са Сенатом,

саветовали су се са истакнутим људима

тако да Сенат као тело није био гурнут у

страну. Све магистратуре су се

попуњавале. Али наравно да је

магистрате предлагао цар. Цареви су се

трудили да обезбеде добре услове

живота у Риму, да Рим буде снабдевен

намирница, Клаудије је обновио луку

Остију. Питаћу: Зашто сматрате да се

цареви овако постављају према

становницима Рима? (Зато што се

плаше неке побуне и могућности да у

таквим приликама изгубе власт) О

овоме је доста водио рачуна и цар

Веспазијан. Он је оснивач династије

Флавијеваца, долази на власт након

грађанског рата који је избио после

смрти цара Нерона. Питаћу их да ли

знају нешто о Нерону. (Нерон је запалио

Рим јер је хтео поново да га сагради;

био је неуравнотежена личност; за

пожар је окривио хришћане) Рећи ћу им

да није баш сигурно ко је запалио Рим,

да ли је то био Нерон, или је то био

несрећан случај. Али свакао пошто је

окривио хришћане за пожар, долази до

погрома хришћана, а само хришћанство

у ово време стиче све већи број

12

присталица што ће исто бити један од

значајних унутрашњих проблема у

држави. Цар Веспазијан је такође

ратовао, водио је рат у Јудеји,

покушавао је да угуши побуну која је

тамо избила 66.године. Веспазијан се

69.године враћа у Рим и постаје цар

(владао до 79.). Побуну у Јудеју је

угушио његов син Тит, будући

император,71.године када су римски

војници успели да заузму Јерусалимски

храм који је био под опсадом. Војници

су на безобзиран начин опљачкали

храм, у томе их није могао спречити ни

сам Веспазијан.Прочитаћу им нешто из

биографије Веспазијана коју је написао

Светоније. Питање: Шта смо рекли за

процес романизације? Какав је то

процес? (Римљани су експлоатисали

провинције и настојали су да у тим

земљама повећају број римских грађана

па се део и њих селио и доприносио

ширењу римске културе, латинског

језика и писма) Овај процес је био

знатно убрзан у време принципата. Тако

да је цар Каракала 212.године донео

едикт – царску наредбу којом су сви

становници римског царства добили

римска грађанаска права. На даље, у III

веку ће долазити да поновних избијања

грађанских ратова, где ће се смењивати

13

велики број царева које ће именовати

што обични војници у провинцијама,

што преторијанска гарда. Онај ко пре

стигне до Рима, освојиће власт.

Завршни део часа (5-10 мин)

Сада ћу да поставим неколико питања

како би поновили лекцију.

o За шта је заслужан цар Клаудије?

(Клаудије је 43.године освојио

Британију и формирао

провинцију, а 48.године је у

Сенат увео галску аристократију)

o Ко је обновио луку Остију? (Цар

Клудије)

o Ко је давао новац за школовање

сиромашне деце? (Цар Трајан)

o Када је био први поход цара

Трајана на Дачане? (101-

102.године)

o Где су живели Дачани? (На

територији данашње Румуније)

o Када Римљани формирају

провинцију Дакију? (105.године

када је Трајан поразио Дачане)

o Где имамо представе из рата

Римљана и Дачана? (На

Трајановом стубу)

14

o Шта је Трајанова табла? (Камена

плоча на којој стоји урезано да је

цар Трајан подигао мост на

Дунаву у свом походу на Дачане)

o Од кад до кад влада цар

Хадријан и којој династији

припада? (Од 117-138.године, он

припада династији Антонина)

o Који римски цар ратује против

Квада и Маркомана? ( Цар

Марко Аурелије)

o Који римски цар је угушио

побуну у Јудеји? (Тит, син

Веспазијана)

o Када на власт долази Веспазијан?

(Веспазијан долази на власт

69.године после Неронове смрти)

o Зашто нам је значајан цар

Каракала из династије Севера?

(Каракала је објавио 212.године

едикт по коме сви становници

Римског царства добијају римска

грађанаска права)

Домаћи задатак:

Одговорити на питања у писаној

форми. Питања се налазе на 214.

страни у уџбенику.

15