ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕза наставу српског језика и књижевности

у другом разреду основне школе

ГОВОРНА КУЛТУРА1

Одувек се речима, као првом стваралачком чину и великој човековој лепоти, придавала пажња. Умни Римљанин Марко Фабије Квинтилијан у свом делу Образовање говорника каже: „Ако је говор највећи дар којим су нас обдарили вишњи богови, зар онда има ишта вредније да се оплемењује и усавршава од тога дара?“2

Данас је говор добио подршку моћних медија, па у само једном тренутку може да делује на милионе људи. Због тога је повећана човекова потреба за културом говора, као и његова одговорност.

Колика је снага речи види се најбоље кроз историју човечанства: најпре су речима рушени стари светови, старе вере и богови и стварани нови, речима су покретани ратови и духовни преврати, речима су се шириле слобода и правда, али и нетрпељивост и мржња. И Јеванђеље светог Јована почиње: „У почетку беше Реч и Реч беше у Бога и Бог беше Реч.“

Реторика је још у античко доба заснована као наука о вештини, уметности и врлини говора, прво на принципима честитости и поштења, а онда и мудрости и лепоте.

Наша настава би данас, уз подршку естетике, етике, логике, психологије и других наука, требало да афирмише говорну културу у свим њеним видовима, од свакодневне говорне комуникације до најсложенијих говорних облика. То би се најбоље могло остварити у креативној настави, која на темељима знања и вештина настоји да покрене ученике и наставнике од рутинског и уобичајеног ка новом, оригиналном, досетљивом, необичном, духовитом, свежем, маштовитом. А то у највећој мери одговара природи говора као стваралачком чину и вечито живој и променљивој појави.

ПОСЕБНОСТ ГОВОРНОГ СТИЛА

Говорне вежбе могу се организовати као посебни наставни часови или у оквиру других области – књижевности, на пример. Ученицима треба омогућити да о проблемским питањима на бази чињеница расправљају и своје ставове бране кроз полемику са другима. За то је потребна припрема ученика на основу истраживачких и стваралачких задатака и погодна креативна клима. На највећем броју часова књижевности говор ученика је нервозно, искидано одговарање на постављена питања, у циљу репродукције, што не користи говорној култури.1Одломак из књиге С. Маринковића Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд 2007. 2 М.Ф. Квинтилијан, Образовање говорника, Сарајево 1967, 165.

Писани текстови су битан извор говорне активности, али треба уочити битну разлику између говорног и писаног стила: говорни стил тежи једноставнијем изразу, уздржанији је у емоцијама, тежи да обликује битно и да буде увек јасан у првом тренутку, јер рачуна и на непосредну подршку гестикулације и мимике. Писани стил је фигуративнији, поставља многе замке које траже спорије токове мисли и осећања, има више детаља и простора за већу интимност и емотивност.

Због тога је погрешно што се у нашим школама ученици подстичу да говоре овако, например: „Његова дуга коврџава коса пада на плавозелене очи...“ (VII разред, вежба описивања), или: „Њено изборано лице говори о многим годинама које су остале за њом“ (средња школа). Ово је својствено писаном стилу, али говорни има другу боју и друга правила.

О томе Марк Твен каже: „Написане ствари нису за говор. Облик им је књишки, укочене су, несавитљиве и не дају се спретно и успешно пренети језиком.“3

УЛОГА РОДИТЕЉА

Говор и морални лик родитеља су од изузетног значаја за развој младих. Прве речи и прве поступке родитеља дете просто упија, имитира их и оне му за читав живот остају најупечатљивије. То су темељи његове личности, науке, културе и животне мудрости.

Због тога је важно да родитељ често разговара са дететом и да у поукама и причама које му прича покаже смисао за правилан, правичан и маштовит говор. Те прве поуке и у кући родитељској и у вртићу треба да буду у облику игре, али игре која неће потцењивати, већ уважавати способности детета.

СТРАХ ОД ГОВОРА

Прва и највећа препрека говору јесу страх и стил. Појединац је према групи у говорном чину у положају одбране од напада. У младости нарочито. Страхује се од неуспеха, од поруге, подсмеха и човек се стиди од откривања своје интиме (Сократ је рекао: „Говори да те видим.“). Једна ученица прича: „Ужасно сам се осећала када је требало да пред одељењем причам о доживљајима са летњег распуста.“

Знак страха су сува уста, стезање у грлу, бледило, празне мисли, дрхтање гласа и руку, вртоглавица и др. Сетимо се оног дечака који плаче из Домановићеве анегдоте: „Боји се да ће га тераш да говори по граматику па ћути“, каже његов друг. Нису ретки они који зазиру од говора.

Како превазићи страх?Прво га треба упознати: „Здраво! Здраво! Јеси ли ти страх? Јесам. Како

изгледаш? Тако и тако. Значи, то је оно.“ Дакле, бити свестан осећања страха и прилика у којима се јавља.

3 Д. Карнеги, Психологија успјеха, књ. III – Како стећи самопоуздање и савладати говорно умијеће, Загреб 1982, 59.

Добра вежба: Размисли о свом страху од говора, рецитовања, гласног читања. Спреми се да о томе нешто испричаш.

Затим се треба запитати: Зашто ме је страх? Бојим се да не знам, да не умем, да ће ми се смејати и др. Да ли бих се мање бојао ако бих се припремио да говорим?

Наставник треба да објасни да је страх од говора својствен сваком човеку, али да се вежбом смањује постепено, тако да на крају само остане лака пријатна трема, као ишчекивање неизвесности, која мобилише, користи.

Страх се може победити вољом и вежбом. Ево примера:Џо Бернард Шо био је врло стидљив као дечак. Пре него што би се усудио

да закуца на нечија врата, ходао би улицама и више од пола сата. Када је постао један од највећих говорника свога доба, причао је да је „мало људи пропатило толико због кукавичлука“ и да је научио да говори као што је научио клизати – „упорно сам од себе правио будалу док се нисам на то привикао.“4

Теодор Рузвелт, амерички председник, био је бојажљив и неспретан дечак. У аутобиографији наводи: „Претварајући се да ме није страх, постепено сам се престао плашити.“

Дакле, јака воља највише значи. Воља брда ваља – каже се. Треба ићи ка циљу, мислити на успех, желети га и веровати у њега, то је већ више од пола успеха. А храбрости се треба учити и на искуству других.

Како се страх побеђује вежбом?Прво, важно је навикавати се на групу и на наступе пред групом, на

социјалне контакте с непознатим људима. Клупе, на пример, треба у учионици поређати у полукруг, слично као у енглеском парламенту, како би се ученици гледали у очи. Уз то, на часу дозволити спонтано и опуштено понашање, у фази припремања говора дозволити и жаморење, договарање. Узбудљив је то чин стваралаштва и не може се одигравати у атмосфери укочености и мртве тишине.

Друго, треба позвати ученике на игру, на искреност и одушевљење. Нека из срца говоре, нека се покажу такви какви јесу. Треба их учити да воле себе, своју посебност, то што су такви какви су, другачији од осталих, што нико никада није био нити ће бити баш такав. Да чувају и усавршавају своју посебност. Школа и друштво нас често вуку у своје калупе, али се не треба дати.

Треће, користити сваку прилику за говор, вежбати од лакшег ка тежем. Најпре лакше вежбе као што су:

– Прочитајте гласно...– Кажите стихове...– Како бисте на разне начине рекли реч, реченицу, а да изразите различита

осећања, захтеве и др.?За млађе: – Како бисте измолили од родитеља излазак, куповину и др.?– Како бисте честитали...– Испричајте занимљив доживљај, шалу...– Одглумите замишљени дијалог на пијаци, у аутобусу и сл.

4 Исто, 24.

Са учењем говора и уз успех у говору страх се постепено смањује и уступа место храбрости и самопоуздању. Нема чвршћег самопоуздања од оног које говорна вештина човеку даје.

ИЗГЛЕД И ДРЖАЊЕ ГОВОРНИКА

Изглед говорника је важан, посебно достојанствено држање, изражајан поглед, одлучност. Телесна лепота није тако важна, о чему говори пример Наполеона, који је био растом мали, али су његови говори војницима били необично убедљиви и снажни. Или пример византијског посланика који је дошао да позове Атињане на савез и отпор Филипу Македонском. Кад су га Атињани, навикнути на импозантног Перикла (који је говорио као да муње севају), видели малог и кржљавог, ударили су у смех. „Атињани!“, почео је он одлучно. „Видите ли како је бедна моја фигура, какосам мали и кржљав, а рећи ћу вам да је моја жена још гора, па ипак, кад се нас двоје овако мали посвађамо и понесемо, тесна нам је цела Византија“, наставио је и освојио слушаоце.5

Задатак: Онако како је чувени Демостен то чинио пред огледалом, тако и ви посматрајте и вежбајте своје држање. Пронађите најбољи начин. Сматра се да је повијени став знак страха, крутост знак надмености, а усправан – сигурности и снаге. Због тога стојте усправно, седите усправно, шетајте усправно. Није добро руке стављати у џепове или на бедра. Мали искорак је знак енергије, а опуштен став раширених ногу је знак охолости.

Боље је одмерено се кретати него бити укочен. До говорнице се крећемо уздигнуте главе, одлучно и одмерено. Чим ступимо за говорницу, добро је да почнемо да говоримо. Кад се говор заврши, не напомиње се да смо га завршили, него се одмах удаљава од говорнице и чврсто одлази до места седења.

ВЕЖБЕ ГЕСТИКУЛАЦИЈЕ

Покрети лица и тела у току говора значајни су јер много казују. Одмерени покрети опуштају и дају сигурност говорнику. Очи могу највише. Како то постићи?

Задатак: Посматрајте покрете говорника (у разговору, на ТВ-у и др.), запазите покрете руком, главом, раменима, израз лица, очију и др. Припремите се да о својим запажањима говорите. Размислите о томе који покрети одвраћају, а који привлаче пажњу на говор (искрени поглед према слушаоцима привлачи, кршење прстију, трептање очима, окретање дугмета, превртање папира, намештање косе – одвлаче пажњу, намрштено лице одбија, јер се слушаоцима чини да сте на њих љути итд.).

У разговору би требало истаћи да гестови зависе и од природе скупа: већем скупу и млађим слушаоцима одговарају наглашенији гестови, духовном говору мирно и хладније лице итд.

5 Бранислав Нушић, Реторика, Београд 1934, 93.

На младе треба од почетка утицати да негују отменост покрета при говору, да их осећају и воле. У свему томе морају се удаљавати од покрета који наликују покретима глумаца.

ГЛАС

Глас у говору уме највише да шармира. Вежбама се може много постићи. Треба говорити природно, ни напето ни опуштено, ни сувише гласно ни сувише тихо, дакле као што вода тече.

Задатак: Пронађите изразе који би одговарали добром гласу (пун, еластичан, топао, чврст, умилан, истрајан, звучан, чист итд.), и који му не одговарају (дрхтав, промукао, крештав итд.).

Задатак: Размисли о томе каквим тоном је најбоље почети говор (мирно и одмерено). Да ли је увек тако најбоље?

Задатак: Размисли и предложи шта треба учинити да глас у говору не буде монотон? (Варирање гласовних вредности – брзине, јачине, висине, боје.) Шта може да означава брз говор? (Радост, изненађење.) Шта спорији? (Бол, озбиљност, достојанство.) Шта ће бити ако сувише често наглашавамо речи у говору? (Слушаоци губе поверење, ако је све важно, онда говорник нема мере.)

Учионица најпре треба да буде место за говорно испољавање ученика, а онда и наставника. Ученике уз то треба упутити да вежбају гласан говор у разним приликама, прво да навикну на звук свога гласа без слушалаца, а онда и у присуству најближих.

ДИСАЊЕ

Добро дисање је основа добре артикулације, дикције и модулације, јер је ваздух енергија говора. Због тога је важно вежбати природно, спонтано дисање. Ритам дисања треба ускладити са целином протицања мисли и осећања. Важно је упутити ученике да одржавају хигијену дисајних путева: зуба, уста, грла, гласница, носа, на заштиту од прехладе, пушења и др.

Прва вежба:У усправном ставу лагано, дубоко, тихо, равномерно удисати кроз нос, као кад се мирише цвет, а онда лагано издисати и што дуже изговарати С, прво стакато (испрекидано), а онда легато (везано): С С С С С С С С С С С С С сссссссссссссссссссссс.

Друга вежба: У усправном, опуштеном ставу лагано удисати кроз нос, а при издисању што дуже певушити: М М М М М М М М М М М М М М М М, Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н, МА МА МА МА НА НАНА НА, МА НА МА НА МА НА МА НА МА НА МА НА, НА МА НА МА НА МА НА МА НА МА НА МА.

Слично се може поновити у комбинацији сугласника М и Н са самогласницима О, Е, И, У.6

6 Бранислав Ђорђевић, Говорна култура за IV разред усмереног образовања, Београд 1981.

Трећа вежба: Изаберите краћи текст дијалошког типа (басну, краћу причу или одломак). Прво га прочитајте у себи, затим га прочитајте шапатом, а онда гласно, тако да се дисање усклади с током мисли и емоција, тј. са садржајем текста.

ПАУЗЕ У ГОВОРУ

Оне су природна потреба, служе за одмор, удисај, одвајање појмова, сређивање утисака и припрему за наглашавање. Логичком паузом следимо знаке интерпункције, одвајамо целине у реченици. Са њом треба ускладити експираторну или техничку паузу за удисај, а уз њих и психолошку паузу, којом се изазива радозналост, напетост и постижу други психолошки ефекти.

Прва вежба: Прво прочитај у себи наредне текстове, онда полугласно, па означи места закраће паузе (I), средње паузе (II) и дуже паузе (III):

Тресла се брда, родио се – миш.Иде соко, води соколицу,благо мајци – златна су јој крила.Кад бијаше војску војевати: „Ђе с’, јуначе, Краљевићу Марко?“А када је благо дијелити „Ид’ одатле, незнана делијо!“Размисли: Шта би се променило у значењу ако би се нека пауза другачије

распоредила?На сличан начин означи паузе у тексту који припремаш за читање или

рецитовање на часу.

ВЕЖБЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ

Њихов циљ је да се формирају сви квалитети гласа, да се сваки глас развије до пуног степена и уз то наш осећај сигурности да можемо да владамо сваким гласом. Да ово вежбање не би било суво и монотоно, треба му прићи креативно и смислити низ занимљивих вежби, нпр:

Прва вежба: У облику дурске лествице, ако је могуће и хроматске, певушити гласове у узлазној и силазној линији: М М М М М М М М М М М М, Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н; МА МА МАМА МА МА МА МА, НА НА НА НА НА НА НА НА итд. Полазећи од средње висине гласа, вежбати узлазно и силазно до могуће висине, тј. дубине.

Друга вежба: Изговарати испрекидано, али гласно:с, са, со, су, се, си; з, за, зо, зу, зе, зи; ш, ша, шо, шу, ше, ши; ж, жа, жо, жу, же, жи; в, ва, во, ву, ве, ви; ф, фа, фо, фу, фе, фи; л, ла, ло, лу, ле, ли; љ, ља, љо, љу, ље, љи; ч, ча, чо, чу, че, чи; џ, џа, џо, џу, џе, џи.На сличан начин вежбати изговор гласова п, б, д, т,г,к.

Трећа вежба: Вежбати гласан изговор гласова и у оваквим комбинацијама:ача, очо, учу, ече, ичи; ађа, ођо, уђу, еђе, иђи;аџа, оџо, уџу, еџе, иџи; аћа, оћо, ућу, еће, ићи итд.

Четврта вежба: Ради занимљивијег вежбања, посебно у млађим разредима, могу се створити стиховани текстови у којима се одређени глас појављује у сва три положаја у речи – иницијалном, медијалном и финалном, као:

„Џ је џеп на џемперу,џ је беџ на реверу,џ је џак у буџаку,џ – оџачар на оџаку.Кад у џепу ничег нема,дајте макар мало џема.“Или за глас ћ:„Ић, ић, синчић, петлић,ић, ић, детлић, ветрић,ић, ић, коњић, врапчић,и дечачић, и колачић.“

Или за вежбу дискриминације гласова:„Не видим из брзог воза: Да л’ је коса или коза, да л’ је роса или Роза, да л’

је Боса или боза...?“

ВЕЖБЕ ДИКЦИЈЕ

Овим вежбамо правилан изговор речи, па се у том циљу могу осмислити различити задаци, као:

Прва вежба: Нека се свако спреми да исприча краћу причу (у неколико реченица), у којој ће већи број речи имати гласове ч и ћ (или х, с, ш, џ, ђ). На пример: „У дућанчић ће ући ђачићи, шћућурени као мачићи, чучаће и ћутаће. Ћира ће им ћушнути по парче ћетен алвице, па ће они отићи.“ Након припреме ученици причају један по један, а жири ученика може то процењивати као на каквом квизу.

Друга вежба: То су бројалице. Деца их воле због ритмичности и методичности, па их лако и стварају.

– Измисли бројалицу у којој ће бити више речи са гласовима ч и ћ. Пример: „Ђура бучи, ћаћа чучи, виче Ћући: Ћућо, кући!“

Након времена за смишљање свако говори оно што је смислио. То је добро радити у паровима или по групама.

Трећа вежба се тиче брзалица. – Предлажем да се мало надмећемо у казивању брзалица. Пронађите занимљиве брзалице, па ћемо их изговарати. Можете и сами смислити неку брзалицу. Један ученик казује брзалицу, други је понавља, па трећи... Ко погреши, испада или добија негативан поен. Ево неких: Црвена крвца из срца врца. – Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу. – Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ти ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли ту ти то? – На кантару катран, кантар мери катран. – Отуд иде црн трн да одгризе црном трну црн врх. Црн трнче, не одгризи црном трну црн врх. – Петар плете Петру плот, са три прута по три пута. Брже плети, Петре, Петру плот са три прута по три пута. – Јаворов јарам, јаворова ралица, рало дрво јаворово. – Криво рало Лазарово криве лазе разорало. – Канурах, канурах и осташе ми две недоканурице. – Лежи куја жута украј жута пута.

– Миш уз пушку, миш низ пушку. – Уплетосте ли каишчиће у опанчиће? – Прође поп кроз прокоп и проведе попца под покровцем. – Прокицошио ли си ми се, сине? – Нашишу по пуницу, а туђишу по полишу. – Шаш деветорошаш, како се раздеветерошашио!, итд.

ВЕЖБЕ МОДУЛАЦИЈЕ

Циљ ових вежби јесте да се разбије монотонија гласа, тј. равна линија, и да се подешавањем јачине, висине и боје гласа (тј. интонације) и брзине казивања (тј. темпа) казивању да богатији израз. Брз говор спортских извештача прати динамику ситуације, успорено говорење обично означава тежину садржаја итд.

Са овим вежбама се почиње још у предшколском и млађем школском узрасту. Приликом препричавања бајки, на пример, подстичу се ученици да имитирају: Како лаје велика, а како мала куца, како каже Црвенкапа, а како вук итд.

Имитирање репортера. Замисли да преносиш утакмицу. Покушај да имитираш репортера. Како ћеш код брзе акције, како кад играчи гњаве?

Како је то радио Станиславски. Познати руски режисер Станиславски тражио је од својих глумаца да једну реч, нпр. мајка, изговарају на много различитих начина. Да покушамо и ми нешто слично. Изаберимо једну реч, нпр. зора (љубав, мајка, ватра), или реченицу, нпр.: Младен је ноћас дошао. Изговарајмо то на различите начине, али тако да изразимо бол, нежност, љубав, радост, чуђење, питање, љутњу, срџбу, бес, изненађење, страх, презир, наредбу, оштру заповест, равнодушност и др. Ученици ће говорити један по један, с тим што могу или не морају да најаве шта намеравају да изразе. Остали прате и бележе запажања.

Измисли и изговори по једну краћу реченицу, али тако да изразиш обавештење, молбу, одбијање, претњу, дивљење, оптужбу, заповест, саглашавање, подбадање, сумњу, изненађење, утеху, објашњење, правдање, наговарање, одвраћање, опомену, обећање и др. Настој да говор буде усклађен с мимиком и гестовима.

ГОВОРНЕ МАНЕ

Још у предшколском периоду васпитач, а касније учитељ, па наставник треба да уоче говорне мане својих ученика. То су тепање, уњкање, муцање, шушкетање или брзоплетост. Узроци ових појава могу бити различити: лоше говорне навике, обољења говорних органа или психичке сметње. Према тим манама се треба врло пажљиво односити и у сарадњи са школским логопедом утврдити систем вежби за индивидуални рад ученика.

ВЕЖБЕ ГЛАСНОГ ЧИТАЊА

Оне такође користе говорној култури, посебно при стваралачком приступу, кад ученике подстичемо да се у погодне текстове, нпр. дијалошке, уживе и да их при читању надахну својим осећањем текста. Треба тежити за тим да се вештина

читања савлада тако да ученик може слободно чешће погледати према публици и одмерено гестикулирати. Текст се у припреми може, као и писани говор, означити за читање – паузе, повишено, снижено, брзина изговора.

КРЕАТИВНА ГОВОРНА КОМУНИКАЦИЈА

Говор је прво средство свакодневне комуникације међу људима.Ако је та комуникација културна, могу се стварати односи толеранције,

поштовања, пријатељства и љубави, а у противном – односи нетрпељивости и мржње, што битно утиче на човеков живот и рад. Због тога је добро младе још од предшколског узраста учити култури говорне комуникације, почев од употребе чаробних речи молим и изволи, речи које свако воли, и које отварају врата наклоности. Па даље, кроз вежбе које упућују на психолошку анализу доживљаја у комуникацији, као:

– Размисли, па кажи како се осећаш кад ти неко грубо каже: „Еј, дај ту лопту овамо!“

– Како се осећаш ако ти неко љубазно каже: „Јоване, господине или дечко, молим те, додај ми ту лопту.“

– Испричај како се осећаш када те неко исмејава (назива погрдно, прети, псује).

– Размисли, па одговори како се осећаш кад ти неко каже да те поштује (цени, хвали, воли).

На овој основи, уз помоћ знања из психологије, треба кренути ка вежбама за креативну комуникацију у различитим животним приликама: у посети, код дочека гостију, у продавници, у аутобусу, код честитања рођендана, изјаве саучешћа и др. (Да не буде као кад је један гимназијалац изјавио саучешће другарици због смртног случаја у породици: „Јано, немој да плачеш, није то ништа.“ Он је то рекао потресено, али звучало је супротно.)

РАЗГОВОРНЕ ИГРЕ

Разговор је једна од највећих потреба човекових и извире из природне тежње за заједништвом. Он се постепено, с развојем детета, богати – гугутање с мајком, реални дијалог егоцентричне фазе, дијалошки монолог с луткама и играчкама, неисцрпна запиткивања одраслих у раздобљу дечје радозналости итд. Може бити стваран и замишљен, једностран и двостран.

Вежбе са децом предшколског узраста:– Замислите, децо, овај зец (играчка) је нешто плашљив. Хајде да

разговарамо са њим. Како ћемо то учинити? Шта да га питамо? Шта ли ће нам он испричати? (Чега се, зеко, бојиш? Како се то бојиш? Зашто?) Шта ћемо да му саветујемо?

– Ова лутка је непослушна...– Овај пас је много немиран...– Овај креветић је стално неуредан...

– Ова жабица је много лења...– Ова два петлића су се потукла. Ти си им родитељ.– Како ћеш разговарати са њима?Вежбе са децом млађег школског узраста (добро је у паровима радити).– Донели сте ципелу код обућара. Како ћете водити разговор са њим?– Отац и мајка разговарају о пословима. Како?– Замислите да сте тако како седите у паровима – један продавац, а други

купац. Како бисте у некој продавници разговарали?(На сличан начин: код лекара, гост и конобар, на шалтеру у пошти итд.)– Замислите да неки човек разуме псећи језик. Како он и његов пас

разговарају?– Једна жаба је много крекетала у бари и сметала људима у оближњој кући

да спавају. Замислите да су је извели пред суд. Како ће се на суду о томе водити расправа?

ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР

Замисли да ти усред ноћи звони телефон. Ти се некако будиш, дижеш слушалицу, а с друге стране чујеш глас: „Хало, ко је тамо?“ Како би се осећао? Како би поступио? (Треба закључити да је правило доброг понашања да се не телефонира у невреме, затим да се онај који позива одмах представи: „Хало, овде Мирко Петровић, молим господина...“)

Замисли да неким поводом разговараш телефоном с неким другом (пријатељем, родитељем, рођаком), нпр.: да бисте се договорили око одласка у биоскоп, на утакмицу, око домаћих задатака и сл. Разговор ћете водити у паровима (или ће један играти обе улоге). (Док један ученик или пар говори, остали прате, а потом оцењују убедљивост, јасност, правилност, понашање и др.).

Телефонски разговор би по правилу требало да буде краћи.

ЗАГОНЕТАЊЕ

За овај час ученици би требало раније да знају и да се припреме – да пронађу загонетке или да их сами смисле, као: – Беле пчеле на тло селе, огањ паде, њих нестаде. (снег и сунце) – Ја изиђох на сребрно гувно и ударих у златне свирале, свак ме чу, а нико не виде. (ветар)

Један загонета, а други решавају.Слична је и игра „ја видим – ви не видите“, која је примеренија за млађи

узраст деце. Васпитач, учитељ или ђак држи на столу слике разних предмета, издваја један (нпр. цвет), па почиње. – Ја видим, а ви не видите. – Кажите још. – Цвет. – Кажите још нешто. – Цвет је бео. –Још нешто. – Личи на звонце. – Не знамо још. – Ниче у пролеће. – Висибаба.

ОПИС УЏБЕНИЧКОГ КОМПЛЕТА ЗА ПРЕДМЕТСРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Уџбенички комплет за предмет Српски језик и књижевност за други разред основне школе састоји се од следећих књига:

1. Читанка – радни уџбеник2. Забавна граматика 2 – радна свеска 3. Мала абецеда – радни уџбеник

ЧИТАНКА

Читанка за други разред основне школе обликована је као радни уџбеник. Основне карактеристике Читанке су следеће:

• садржи знања из области језика и књижевности• пружа више могућности за овладавање техником писања кроз различите

врсте текстова• уводи активно коришћење речника који се налази на крају књиге• нуди различите прозне и поетске текстове праћене одговарајућим

питањима и задацима• обликована је као радни уџбеник и има довољно простора за уписивање

одговора уз постављене задатке• показује како текст може имати различите сврхе• у Читанци су коришћена посебно дизајнирана писана и штампана слова

ћирилице, у складу са савременим стандардима• пратеће илустрације подржавају и обогаћују текст• доноси мноштво тема које подстичу интересовања и развијају машту

ученика• Читанка је тематски и садржајно уклопљена са Забавном граматиком 2 и

Светом око нас за други разред основне школе.

Читанка је подељена на осам делова:Први део: Моје друштво и јаДруги део: Шта осећам, шта осећашТрећи део: Ко добро чини, добрим му се враћаЧетврти део: Сликарка зимаПети део: Породично стаблоШести део: Како се растеСедми део: Шта све могу, шта све умемОсми део: Летње пустоловинеСвако поглавље почиње најавом тема које се обрађују, а завршава се

резимеом под насловом Сети се шта смо научили.

ЗАБАВНА ГРАМАТИКА 2

Забавна граматика за 2. разред основне школе је радна свеска с мноштвом задатака који представљају допуну обрађеним наставним јединицама. Задаци из

Забавне граматике могу се користити на часу, као додатни задаци за вежбање или као домаћи задаци.

МАЛА АБЕЦЕДА

Мала абецеда је радни уџбеник за учење латинице. Може се користити у било ком делу школске године.

Основне карактеристике Мале абецеде су:• ученици је користе од почетног учења до потпуног овладавања техникама

читања и писања латиничног писма• активира говор и слушање• обликована је као радни уџбеник који има довољно простора за писање,

уписивање одговора и решавање задатака• садржи линијски систем за исписивање слова• у Малој абецеди су коришћена посебно дизајнирана писана и штампана

слова латинице, у складу са савременим стандардима• Мала абецеда пружа више разних могућности за овладавање техником

писања кроз различите врсте текстова• садржи краће ритмичне песме и текстове који помажу приликом почетног

читања и писања латиничног писма• пратеће илустрације подржавају и обогаћују текст• Мала абецеда доноси мноштво тема које подстичу интересовања и

развијају машту ученика.

ПРВА ТЕМА: МОЈЕ ДРУШТВО И ЈАУкупно часова: 24

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Упознавање са програмом и уџбеницима за српски језик (Читанка, стр. 1–2; Забавна граматика, стр. 1–4)

2. Говорна вежба – Поново са друштвом из школе; увод у наставну тему Моје друштво и ја (Читанка, стр.3; Забавна граматика, стр. 5)

3. Обрада песме Добри пријатељи Ј. Ј. Змаја (Читанка, стр. 4)4. Обрада песме Тајна Мирослава Антића (Читанка, стр. 5)5. Вежбање изражајног читања и разговори о текстовима из дечје штампе6. Обрада песме Оговарање Томе Славковића (Читанка, стр. 6)7. Говорна и писмена вежба о другарству. Писање честитке (Читанка, стр.

7)8. Писмена вежба – Упознајте мог друга или другарицу (опис особе)9. Обрада Лафонтенове басне Лав и миш (Читанка, стр. 8)10. Анализа басне Лав и миш и писмено изражавање – Како помажемо једни

другима (Читанка, стр. 9)11. Обрада одломка Доживљаји мачка Тоше из књиге Бранка Ћопића

(Читанка, стр. 10−11)12. Доживљаји мачка Тоше Бранка Ћопића – анализа домаћег задатка

(Читанка, стр.10−11)13. Обрада – Разбрајалице за жмурке (Читанка, стр. 12)14. Усмено и писмено изражавање – Како се играју жмурке (причање и

писање по низу слика (Читанка, стр. 13) 15. Знаци интерпункције – тачка, упитник, узвичник (обнављање знања из

првог разреда, Забавна граматика, стр. 8)16. Обрада приче Нилски коњ и антилопа Радомира Путниковића (Читанка,

стр. 14–15)17. Анализа приче Нилски коњ и антилопа (Читанка, стр. 14–15)18. Обрада народних пословица о пријатељству (Читанка, стр. 16)19. Писмена вежба – пословице, загонетке, питалице. Писање рецепта

(Забавна граматика, страна 6–7)20. Лектира – избор из савремене поезије за децу (усмено)

21. Лектира – избор из савремене поезије за децу (писмено)22. Сети се шта смо научили – систематизација наставне теме Моје

друштво и ја – Читанка, стр. 18); Лимунада с медом (Читанка, стр. 17)23. Прва провера знања (Забавна граматика, стр. 56–57)24. Анализа прве провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Упознавање са програмом и уџбеницима за српски језик (Читанка, стр. 1–2; Забавна граматика, стр. 1–4)

После упознавања са програмом и уџбеницима за српски језик учитељ упућује ученике да упишу податке о себи на 1. страни Читанке и на 4. страни Забавне граматике. Потом учитељ чита Упутство са 2. стране Читанке. О Упутству се води следећи разговор:

– Како разумете стихове: „Приче и песме твоје читанке/ скривају тајна зрна лепоте“?

– Како разумете израз сјајна зрна доброте?– Шта треба пронаћи у причама и песмама из Читанке?– Објасните трећу строфу из Упутства.Након разговора вежба се коришћење симбола из Водича за Читанку.

Посебно треба скренути пажњу на поглавља у завршном делу: Решења (стр. 156), Речник (стр. 157–159), Садржај (стр. 160–164) и Тематски садржај (стр. 165–167). Показати ученицима како се користе ови делови Читанке и током године то стално увежбавати.

На сличан начин треба ученике упознати са садржајем и структуром Забавне граматике. На овом часу може се разговарати и о неким важним правилима која омогућавају успешан рад. На пример:

• Док ученици самостално читају и пишу, не треба их прекидати. Ако неко жели нешто да пита, добро је да приђе учитељу и то учини тихо или да подигне руку и тихо затражи објашњење.

• Ако неко од ученика уради задатак раније, није добро да прекида остале који још раде, већ треба сам да смисли неки нови задатак и уради га: да продужи причу или песму, смисли још неко питање, загонетку, ребус и сл.

• Ако се ради у групи или у пару, важно је да се чују мишљења и предлози сваког члана групе и да се договара о решењима.

• Када се чита или говори, важно је да се у садржај уживимо и да размишљамо о томе како ће наше речи да утичу на друге.

2. Говорна вежба – Поново са друштвом из школе; увод у наставну тему Моје друштво и ја (Читанка, стр. 3; Забавна граматика, стр. 5)

Час почињемо упознавањем са садржајем рада у оквиру прве теме Моје друштво и ја, Читанка, страна 3. Након тога ученици отварају 5. страну Забавне граматике, са које учитељ чита стихове Пере Зупца Другарска. Следи разговор:

– Зашто се каже да добар друг вреди више и од сунца и од кише?– Зашто се добар друг пореди са шумом и хлебом?– Са чиме бисмо још могли да упоредимо доброг друга? Следи самостални рад ученика на задацима из Забавне граматике (стр. 5),

који би могао да траје 15 минута.До краја часа ученици читају своје радове и о њима се води разговор.

3. Обрада песме Добри пријатељи Ј. Ј. Змаја (Читанка, стр. 4)

Циљеви часа: • медијација – преноси задате садржаје невербалним средствима

• интеракција с текстом – изражава сопствено мишљење о прочитаном • знање о језику – право и преносно значење речи

Облици рада: • фронтални и индивидуални

Активности ученика: • уочавање, повезивање, именовање, драмска игра

Могућа наставна средства: • Читанка за други разред • Забавна граматика 2

Уводни део часа:Игра покретом – укратко представи свог најбољег друга мимиком, изгледом,

неким гестом, реченицом и сл.

Главни део часа: – Сада ћемо прочитати песму Јована Јовановића Змаја Добри пријатељи.– Шта раде добри пријатељи у овој песми? Шта значе речи док им срећа

сија? Како то срећа сија? Шта још може да сија? Шта значи кад за некога кажемо да му лице сија? Шта може стварно да сија? (свећа, ватра...) Ово је право значење речи. Шта може да сија у преносном значењу? (срећа, знање, лице...)

– Шта значи чинити зло и наопако? За кога се каже да је добар пријатељ? Шта не треба да радимо добром пријатељу? Шта треба да радимо за доброг пријатеља? Шта највише волите да радите са својим најбољим пријатељем?

– Прочитајте сами песму и подвуците стих који вам се посебно допао. Шта сте подвукли? Зашто?

Завршни део часа: Час се наставља решавањем задатака на страни уз текст.

Повезивање:Забавна граматика 2 – поглавље под насловом Моје друштво и ја Задатак: Напиши честитку другу или другарици за полазак у други разред.

Свет око нас – поглавље под насловом Моје друштво и ја

ЗАДАЦИ ЗА УНОШЕЊЕ РАЗНОВРСНИХ ПРОМЕНА – прошири – повећај – додај ново – сажми – скрати – смањи – измени поједине делове

– измени распоред (речи, догађаја, делова) – све преокрени – покушај да на други начин...

4. Обрада песме Тајна Мирослава Антића (Читанка, стр. 5)

– Шта је тајна? Како се треба понашати према тајни коју нам други повере? Учитељ чита песму Тајна на 5. страни Читанке. После тога следи разговор:– Које тајне из ове песме вам се допадају? Зашто? Које тајне вам се не

допадају? Зашто?– Сада прочитајте сами ову песму и одговорите на питања у вези с песмом.Следи самосталан рад ученика у трајању од 15 минута. Након тога ученици

читају своје одговоре и о њима се разговара.До краја часа ученици вежбају изражајно читање песме.За домаћи задатак ученици могу да науче песму у целини или један њен део

напамет.

5. Вежбање изражајног читања и разговори о текстовима из дечје штампе

У првом делу часа ученици вежбају рецитовање песме Тајна Мирослава Антића.

У другом, дужем делу часа ученици се припремају да представе неке дечје новине или часопис. Самосталан рад на припремању траје око 10 минута. Након тога ученици представљају своје новине и текстове које су изабрали, настојећи да својим излагањем заинтересују остале.

6. Обрада песме Оговарање Томе Славковића (Читанка, стр. 6)

– С ким волите да се дружите?– Како се играте са друговима и другарицама?– Да ли сте се у игри некада посвађали? Зашто се то десило? – Прочитаћу вам песму Оговарање.Након читања следи разговор о песми:– Зашто се ова песма зове оговарање?– Шта значи оговарати?– Која осећања се крију у овим стиховима?– Сада прочитајте сами ову песму, одговорите на питања и урадите задатке у

вези с песмом.Након самосталног рада ученика на читању и писању одговора читају се

радови ученика и разговара се о њима.

7. Говорна и писмена вежба о другарству. Писање честитке (Читанка, стр. 7)

У првом делу часа разговара се о другарству: шта нећу да урадим свом другу, другарици; шта хоћу да урадим за некога. Ученици настављају исказе започете у Читанци и након тога неколико ученика чита своје одговоре.

У другом делу часа разговара се о томе како се пише честитка: обраћање, основни текст и адресирање. Ученици самостално раде на писању честитке свом другу или другарици за рођендан (15 минута). После тога неколико ученика чита своје честитке.

8. Писмена вежба – Упознајте мог друга или другарицу (опис особе)

– Замислите да је потребно да опишемо неку особу, на пример свога друга или другарицу.

Шта мислите, о чему је важно да пишемо? Како ћемо некога описати?У току разговора потребно је истаћи да је за опис неке особе важно: • да се у почетку, у једној или две реченице, каже која је то особа, као и нека

занимљивост због које смо се одлучили баш за ту особу, тј. треба рећи шта нас везује за особу о којој пишемо

• да се опише спољашњи изглед: лице, очи, коса, покрети руку и тела и сл.• да се опишу унутрашње особине на примеру понашања, неког догађаја,

речи те особе итд.• да се опишу наша осећања према тој особи и размишљања о њој.Након овог разговора, после чега може да се направи преглед на табли као

подсетник за ученике, следи самостално писање (20 минута).До краја часа неки ученици читају своје радове и о њима се разговара.

9. Обрада Лафонтенове басне Лав и миш (Читанка, стр. 8)

Циљеви часа: • интерпретација – издваја главне актере, време и место радње • говор – изражава своје мисли и ставове на тему другарства

Облици рада: • фронтални, индивидуални и рад у групама

Активности ученика: • слушање, уочавање, сликовно дочаравање, смишљање приче, драмске игре

Могућа наставна средства: • Читанка за други разред • Забавна граматика 2

Уводни део часа:– Сетите се и испричајте да ли сте некад некоме помогли. Како сте се тада

осећали? Шта је тада рекла особа којој сте помогли? Сетите се догађаја када је вама неко помогао. Како сте се ви тада осећали?

– Зашто је важно да људи помажу једни другима? Замислите и испричајте како би изгледао свет када нико никоме не би помагао?

– Поделите задатке по групама. Свака група има своју боју (црвена, зелена, плава, сива). Задатак групе је да одговарајућим фломастером одговори на постављена питања: црвена група – зашто је важно помоћи?; зелена група – како се осећате кад вам помогну?; плава – како се осећате кад некоме помогнете?; сива – зашто је важно да се тражи помоћ?; Изведите закључке на основу датих одговора.

Главни део часа:Сада ћемо прочитати једну басну. Басне су приче у којима животиње говоре

и понашајусе као људи. Ова басна се зове Лав и миш и написао ју је француски писац Жан Лафонтен. Следи читање басне.

У причи потражите и подвуците реченицу која говори о томе како је миш помогао лаву. Подвуците и речи које показују како се лав захвалио мишу.

Пронађите у речнику на крају Читанке значење израза итекако се запетљао и речи оволишни. Шта значи реч малац? Шта значи подгурнути се? Шта је то парампарче?

Хајде сада да прочитамо како је изгледао лав. Како замишљате миша? Шта се догодило када је лав ухватио миша? Шта се догодило лаву када је наишао на разапету мрежу? Како је миш помогао лаву? Како се лав овом приликом захвалио мишу? Ученици могу да препричају текст по следећим насловима: Био један страшан лав; Лав је ухватио миша; Мишева молба; Лав се подсмева мишу; Лав у мрежи; Миш помаже лаву; Загрљај два пријатеља.

Шири избор задатака за реализацију наставне јединице обраде басне Лав и миш:

– Сетите се неке народне пословице која одговара овој басни. – Смислите сами неку пословицу или изреку која одговара овој басни. – Смислите неколико другачијих наслова за ову басну. – Смислите смешна имена за лава и миша. – Замислите да сте лав и испричајте овај догађај. – Замислите да сте миш и испричајте шта се догодило. – Замислите да је овај догађај посматрао зец или лисица. Шта би зец

посаветовао мишу? Какав би савет лисица дала лаву?– Замислите да је овај догађај посматрао медвед. Како би он испричао ову

причу својим медведићима? – Испричајте ову причу у само четири реченице.– Хајде да пробамо да проширимо ову басну: да испричамо где су се срели

миш и лав. У које доба дана, на ком месту? Опишите како је изгледало место на којем су се срели.

– Смислите загонетку за миша и лава. – Испричајте ову басну наопако – све изокрените. – Испричајте ову басну тако што ћете почети одкраја. – Наставите басну: Био један лав, па позвао миша на ручак... – Смислите неколико питања која бисте поставили мишу.

– Нацртајте једног смешног лава и једног смешног миша.

Завршни део часа: Смислите како би могла да се настави ова прича (на пример, како је лав

помогао мишу када је миш био у опасности).Као завршни део часа или као нови час може се организовати рад у

паровима. Ученици ће се припремити да одглуме ову басну с паром из клупе. Треба их подстицати да прошире дијалог између лава и миша и саму причу још неким догађајем.

Учениково питањеКултура постављања питања је особина радозналог духа, израз тежње за

сазнавањем новог. „Питање је пола знања – друга половина је одговор“, каже А. Либерт.7 Због тога у настави често треба стварати услове да ученици постављају питања о свему што их интересује.

10. Анализа басне Лав и миш и писмено изражавање – Како помажемо једни другима (Читанка, стр. 9)

Циљеви часа: • писање једноставним, потпуним реченицама • писање текста заснованог на сопственом искуству • правилна употреба великог слова, тачке, упитника и узвичника

Облици рада: • фронтални, индивидуални и рад у пару

Активности ученика: • писање одговора на задата питања

Могућа наставна средства: • Читанка за други разред

Уводни део часа: Једна народна пословица каже: „Пријатељ се у невољи познаје.“ Шта то

значи? Сетите се неког догађаја када је вама неко помогао. Сада отворите 9. страну у Читанци и пажљиво прочитајте питања. Она ће вам помоћи да напишете одговоре у вези са темом Како помажемо једни другима.

Главни део часа: Ученици пишу одговоре у Читанци.

Завршни део часа:

7 А. Либерт, Филозофија наставе, Београд 1935, 43.

Ученици уз помоћ учитеља коментаришу одговоре. Завршни део часа реализује се у паровима тако што ученици заједно прегледају прво један, па други рад. Упозорити их на то да том приликом треба да пазе на правилно писање знака интерпункције.

Повезивање: Забавна граматика 2 – поглавље под називом Моје друштво и ја

11. Обрада одломка Доживљаји мачка Тоше из књиге Бранка Ћопића (Читанка, стр. 10−11)

Напомена: Уколико је овај текст по оцени учитеља тежак за обраду у овом делу школске године, може се пребацити и у неки каснији период и обрадити у оквиру четврте или осме теме.

У уводном делу часа треба се подсетити на нека дела Бранка Ћопића која су ученици обрађивали у првом разреду или читали по слободном избору.

Након најаве теме учитељ чита ученицима текст приче. После краће паузе следе питања:

– Који део текста вам је био занимљив? Зашто?– Сада текст прочитајте сами и одговорите на питања у вези са текстом која

се налазе у Читанци, на страни 11. За речи које вам нису јасне потражите значења у речнику на крају Читанке.

Након самосталног рада ученика на истраживачком читању и писању одговора (15 минута) следи читање њихових одговора и разговор о тим одговорима.

Домаћи задатак: препричавање текста према тезама задатим у Читанци. Упутити ученике да се труде да сажето препричају текст – о свакој теми по неколико реченица.

12. Доживљаји мачка Тоше Бранка Ћопића – анализа домаћег задатка (Читанка, стр. 10−11)

Час почињемо летимичним прегледом задатака ученика од клупе до клупе. Том приликом учитељ кратко коментарише сваки задатак. Након тога неколико ученика чита своје радове и о њима се разговара. По могућству један број задатака учитељ носи са собом, прегледа их и оцењује.

13. Обрада – Разбрајалице за жмурке (Читанка, стр. 12)

– Када се играте неких игара, како одлучујете ко ће први да жмури или да започне игру? Сетите се неких разбрајалица које том приликом користите.

– Отворите 12. страну Читанке. Ја ћу вам прочитати разбрајалицу. Учитељ чита разбрајалицу и о њој се разговара.– Шта мислите, коју игру играју деца са ове слике? Сада запишите неку од

разбрајалица које ви користите у игри.

Следи самосталан рад ученика на писању разбрајалице и навођењу игара у којима користете разбрајалице. Након самосталног рада (10 минута) ученици читају своје записе и о њима се разговара.

14. Усмено и писмено изражавање – Како се играју жмурке (причање и писање по низу слика (Читанка, стр. 13)

– Отворите 13. страну у Читанци. Наш задатак на овом часу јесте да опишемо како се играју жмурке. Посматрајмо прву слику у Читанци. Ту је нацртан почетак игре. Како да опишемо тај почетак?

Ученици усмено описују почетак и наставак игре све до њеног краја (све три слике у Читанци).

– Сада треба писмено да опишемо ову игру. Том приликом је важно да пишемо кратко и јасно. Замислите да описујете игру некоме ко је уопште не зна. Како бисте му објаснили игру?

Следи самосталан рад ученика у Читанци – описивање игре према сликама (15 минута). До краја часа ученици читају своје радове и о њима се разговара.

15. Знаци интерпункције – тачка, упитник, узвичник (обнављање знања из првог разреда, Забавна граматика, стр. 8)

– Да се подсетимо: наше мисли и осећања изражавамо реченицама. Неким реченицама обавештавамо да је нешто овако или онако. То су обавештајне реченице. На пример... (ученици нека наводе примере). Неким реченицама постављамо питања. То су упитне реченице. На пример... (ученици наводе примере). Неким реченицама исказујемо заповест или молбу да се нека радња изврши. То су заповедне реченице. Наведите неки пример.

– По чему у писању препознајемо разне врсте реченица? Који знаци стоје на њиховом крају?

У другом делу часа ученици самостално раде задатке са 8. стране Забавне граматике (15 минута). Након тога се читају њихови радови и о њима се разговара.

У завршном делу часа реализује се говорна вежба описана на 8. страни Забавне граматике.

16. Обрада приче Нилски коњ и антилопа Радомира Путниковића (Читанка, стр. 14–15)

– Да се подсетимо: Како се треба односити према пријатељу?– Сада ћу вам прочитати причу Нилски коњ и антилопа.После читања приче следи разговор:– Како су нилски коњ и антилопа постали пријатељи? Шта је антилопи

сметало у понашању нилског коња?Након разговора учитељ упућује ученике да самостално прочитају басну и

одговоре на прва два питања на 15. страни. – Пре него што у себи пажљиво прочитате басну, обратите пажњу на прва

два задатка из Читанке. Она су у вези са изгледом нилског коња и антилопе.

Након самосталног рада ученика (15 минута) разговара се о урађеном, тј. неколико ученика чита подвучене делове текста.

17. Анализа приче Нилски коњ и антилопа (Читанка, стр. 14–15)

У првом делу часа ученици поделовима читају причу Нилски коњ и антилопа (гласно и изражајно).

У другом делу часа самостално раде на преосталим питањима у Читанци на 15. страни (20 минута). Том приликом решавају и задату укрштеницу.

У завршном делу часа читају се одговори ученика и о њима се разговара.

18. Обрада народних пословица о пријатељству (Читанка, стр. 16)

– Како бисте објаснили шта су то пословице?– Које пословице знате?– Сада отворите 16. страну Читанке. Да прочитамо како је овде објашњено

шта су пословице.Следи самосталан рад ученика на читању пословица из књиге (5 минута).– Да видимо како сте разумели ове пословице.Следи објашњавање сваке пословице.Након тога ученици самостално раде на решавању следећа три задатка из

Читанке (10 минута). После тога читају своја решења и о њима се води разговор. Ученицима треба рећи да сви народи света имају своје пословице. Многе од

њих су сличне. Оне су се преносиле с генерације на генерацију усменим путем све до записивања. Наше народне пословице записивао је Вук Караџић, као и други записивачи. И данас у народу настају нове пословице.

19. Писмена вежба – пословице, загонетке, питалице. Писање рецепта (Забавна граматика, страна 6–7)

У уводном делу часа треба разговарати о наведеним облицима писменог изражавања, сличностима и разликама између њих.

У другом делу часа ученици самостално раде на решавању задатакана 6. и 7. страни Забавне граматике (30 минута).

До краја часа читају се њихови радови и о њима се води разговор.

20. Лектира – избор из савремене поезије за децу (усмено)

Овај час може бити организован на три начина: као рад у паровима, рад по групама или фронтални рад са ученицима.

На неком од претходних часова учитељ је упутио ученике да прочитају неке песме из избора савремене поезије за децу и да изаберу једну песму о којој ће говорити.

На почетку овог часа летимично се проверава да ли су ученици спремни за рад, тј. да ли су прочитали и изабрали песму, да ли имају књиге потребне за рад на часу и др. У разговору се утврђује план тумачења изабране песме. То може бити

следећи план: наслов, име писца, о чему се говори (тема), које су слике занимљиве у песми, које су кључне речи, најлепши стихови, поруке песме и др.

Након тога ученици самостално, у пару или у групама тумаче изабрану песму.

На крају часа се договара о томе како треба написати приказ изабране песме, што ће ученици урадити као домаћи задатак.

21. Лектира – избор из савремене поезије за децу (писмено)

Час почиње тако што учитељ проверава да ли су ученици припремили своје писане радове о изабраној песми. Након тога један број ученика чита своје радове и о њима се води разговор.

На крају часа се разговара о наредној домаћој лектири: избор песама Добрице Ерића и Љубивоја Ршумовића.

22. Сети се шта смо научили – систематизација наставне теме Моје друштво и ја (Читанка, стр. 18), Лимунада с медом (Читанка, стр. 17)

У уводном делу часа разговара се о рецепту – шта је рецепт, шта треба да садржи, које рецепте ученици знају и сл. Након тога проучава се рецепт са 17. стране Читанке, а учитељ може да обезбеди и средства потребна за прављење лимунаде с медом према рецепту. За домаћи задатак ученици пишу још неке рецепте и испробавају их. О томе се разговара на неком од наредних часова.

У другом делу часа подсећамо се градива које је обрађено у оквиру прве теме: набрајају се текстови и њихови писци, теме из граматике, теме говорних и писмених вежби и др. Затим ученици самостално решавају задатке са 18. стране Читанке (5 минута) и о њима се затим води разговор.

23. Прва провера знања (Забавна граматика, стр. 56–57)

Ученици самостално решавају задатке на 56. и 57. страни Забавне граматике.

24. Анализа прве провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и у разговору указује на права решења. До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

ДРУГА ТЕМА: ШТА ОСЕЋАМ, ШТА ОСЕЋАШУкупно часова: 23

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Увод у тему – Шта осећам, шта осећаш – усмено и писмено изражавање (Читанка, стр. 19; Забавна граматика, стр. 9–10 )

2. Обрада песме Мрак Ј. Ј. Змаја; говорна и писмена вежба (Читанка, стр. 20–21)

3. Обавештајне (изјавне реченице); подстицајни текст Пркосна крушка (Читанка, стр. 22; Забавна граматика, стр. 11)

4. Обрада текста Загонетке (Читанка, стр. 23)5. Упитне реченице (Забавна граматика, стр. 12)6. Заповедне реченице (Забавна граматика, стр. 13)7. Обрада текста Инат Злате Видачек (Читанка, стр. 24)8. Реченице по значењу – утврђивање (Читанка, стр. 25; Забавна

граматика, стр. 14)9. Диктат – знаци интерпункције (тачка, упитник, узвичник)10. Говорна вежба – Поклон; подстицајни текст – песма Хвала Ј. Ј. Змаја

(Читанка, стр. 26)11. Анализа домаћег задатка Поклон (Читанка, стр. 27)12. Обрада басне Пас и његова сенка Доситеја Обрадовића (Читанка, стр.

28–29)13. Говорна вежба (час у природи) – Стигла нам је јесен14. Писмена и говорна вежба – Еј, како бих (Читанка, стр. 30–31) 15. Обрада текста Шаренорепа Гроздане Олујић (Читанка, стр. 32–34)16. Анализа текста Шаренорепа Гроздане Олујић (Читанка, стр. 32–34)17. Обрада песме Чуо сам Добрице Ерића (Читанка, стр. 35)18. Лектира – песме Добрице Ерића (усмено)19. Лектира – песме Добрице Ерића (писмено)20. Вежбе у изражајном читању – Забринути родитељи (Читанка, стр. 36)21. Говорна вежба Шаљива казивања (Читанка, стр. 37)22. Сети се шта смо научили– систематизација наставне теме (Читанка,

стр. 38); Друга провера знања (Забавна граматика, стр. 58–59)23. Анализа друге провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Уводу тему – Шта осећам, шта осећаш – усмено и писмено изражавање(Читанка, стр.19; Забавна граматика, стр. 9–10 )

У првом делу часа учитељ са ученицима проучава садржај 19. стране у Читанци: смисао наслова теме и садржај задатака ове теме. Затим се анализира текст на 9. страни Забавне граматике.

У другом делу часа ученици самостално раде на задацима на 10. страни Забавне граматике (15 минута). Након тога ученици читају своје радове и о њима се води разговор.

2. Обрада песме Мрак Ј. Ј. Змаја; говорна и писмена вежба (Читанка, стр. 20–21)

У уводном делу часа учитељ покреће разговор о томе чега се деца боје, како се осећају када су уплашена и како се боре против страха. Добро је чак вежбати препознавање страха у себи: исказивати свој страх речима, где га осећају, на који начин, шта могу да ураде да га савладају и др.

Учитељ затим чита песму Мрак Јована Јовановића Змаја, а затим започиње разговор о томе због чега се деца обично боје мрака и због чега га се не треба бојати.

У другом делу часа ученици самостално раде на решавању задатака на 20. и 21. страни Читанке (25 минута). До краја часа читају се њихови радови и о њима се води разговор.

3. Обавештајне (изјавне реченице); подстицајни текст Пркосна крушка (Читанка, стр. 22; Забавна граматика, стр. 11)

У уводном делу часа учитељ чита кратку причу у стиху Пркосна крушка Николе Јеремића. Следи разговор:

– Ко је све покушао да дохвати крушку?– Како је крушка изгледала кад је толико мамила малишане, меду и друге?– На који начин је крушка обрукала све оне који су покушали да је дохвате?Следи самостално читање приче и одговарање на питања из Читанке (10

минута), а онда и разговор о одговорима ученика.Након тога се кроз разговор открива да је прича исказана обавештајним

реченицама и да у тексту нема упитних нити заповедних реченица.У другом делу часа ученици самостално раде на изради задатака на 11.

страни Забавне граматике (15 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и о њима се разговара.

4. Обрада текста Загонетке (Читанка, стр. 23)

– Шта су загонетке? Које загонетке знате? Због чега су људи смишљали загонетке?

Након тога учитељ чита загонетке са 23. стране Читанке и тражи од ученика да пронађу решења.

У другом делу часа ученици смишљају загонетке за крушку, медведића, столицу и за прозор (20 минута). До краја часа неки ученици читају своје загонетке, а остали их решавају. Истичу се и најбоље смишљене загонетке.

5. Упитне реченице (Забавна граматика, стр. 12)

У првом делу часа учитељ чита питалице са 12. стране Забавне граматике, а ученици настоје да дају одговор. Уколико не нађу одговор, учитељ им говори решење.

У другом делу часа ученици уписују одговоре на питалице о којима се разговарало у првом делу часа и самостално решавају преостале задатке (10 минута).

У завршном делу часа читају се одговори ученика, разговара се о њима и закључује о значењу и коришћењу упитних реченица.

6. Заповедне реченице (Забавна граматика, стр. 13)

У уводном делу часа обнављају се знања ученика о врстама реченица. Затим се чита стрип о скијању на 13. страни Забавне граматике. Следе питања о садржају стрипа и реченицама које су изговорене.

У другом делу часа закључује се о значењу заповедних реченица. Након тога ученици самостално раде на писању заповедних реченица према задацима са 13. стране (10 минута). До краја часа читају се њихови радови и о њима се разговара.

7. Обрада текста Инат Злате Видачек (Читанка, стр. 24)

– Шта значи реч инат? Како се осећамо када се инатимо? Шта ви мислите о инаћењу?

Учитељ чита текст Инат. – Који проблем има главна личност у овој причи?– Зашто се Сима наљутио на мајку?– Пронађите речи које говоре о томе како Сима показује свој инат.– Да ли је Сима успео да реши свој проблем? Зашто?У другом делу часа ученици самостално одговарају на питања из текста (10

минута).Након тога ученици читају своје одговоре и о њима се води разговор. До

краја часа неколико група ученика чита текст по улогама настојећи да се уживи у садржај.

8. Реченице по значењу – утврђивање (Читанка, стр. 25; Забавна граматика, стр. 14)

У уводном делу часа обнавља се градиво о врстама реченица.

Затим следи самосталан рад на задацима са 25. стране Читанке (10 минута). Након тога ученици читају и критички процењују своје радове.

У другом делу часа ученици самостално решавају задатке са 14. стране Забавне граматике (20 минута).

До краја часа читају се одговори ученика и о њима се води разговор.Домаћи задатак: према последњем задатку са 25. стране Читанке.

9. Диктат – знаци интерпункције (тачка, упитник, узвичник)

На овом часу проверавају се знања ученика о реченицама и правописним правилима у вези са писањем различитих врста реченица. То се чини путем диктата који може имати следећи садржај: – Због чега си љут?– Нећу да ти кажем.– Кажи ми! Осећаћу се лоше ако ми не кажеш.– Зашто си ме намерно гурнуо?– Нисам намерно. Била је гужва и мене су гурнули.– Што ми се ниси извинио?– Нисам знао да те је заболело.– Добро, али ми се други пут извини!

Након писања диктата учитељ говори како је текст требало исправно записати, а ученици у паровима један другом проверавају тачност.

10. Говорна вежба – Поклон; подстицајни текст – песма Хвала Ј. Ј. Змаја (Читанка, стр. 26)

– Зашто за речи молим, изволите и хвала кажемо да су чаробне? Када их изговарамо?

Учитељ чита песму Хвала Јована Јовановића Змаја. Следе питања:– Који ти се дарови јесени највише допадају? По чему је још јесен

занимљива?Након тога ученици истраживачки читају текст Хвала и самостално

одговарају на питања и решавају задатке из Читанке (15 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и критички их процењују.

Домаћи задатак: писање састава Поклон на 27. страни Читанке.

11. Анализа домаћег задатка Поклон (Читанка, стр. 27)

Час почиње тако што учитељ летимично проверава да ли су ученици урадили домаћи задатак. Том приликом учитељ погледа сваки задатак и кратко га коментарише.

Затим неколико ученика чита своје задатке, а остали прате, бележе своја запажања и потом коментаришу.

Пожељно је да један број задатака учитељ исправи и оцени.

12. Обрада басне Пас и његова сенка Доситеја Обрадовића

(Читанка, стр. 28–29)

– Шта су басне? Сетите се неке басне коју смо читали у првом разреду.Учитељ чита басну Пас и његова сенка. Следи разговор о питањима:– Зашто је пас скочио у воду? Шта значи завидљивост?У наставку часа ученици самостално читају текст и одговарају на питања у

вези са текстом на 28. страни Читанке (15 минута). После тога неколико ученика чита своје одговоре и о њима се разговара.

У другом делу часа води се разговор о томе шта је стрип и које стрипове ученици воле да читају. Након тога ученици самостално раде на писању стрипа према задатим сликама на 29. страни Читанке (15 минута). До краја часа неколико ученика чита своје текстове.

13. Говорна вежба (час у природи) – Стигла нам је јесен

Циљ овог часа је да подстакне ученике да запажају детаље о изгледу природе у јесен. Ако се посматра дрво, упутити ученике да загледају нијансе боја лишћа на гранама, опалог лишћа, лишћа различитог дрвећа. Подстицати ученике да запажају покрете биљака, изглед и покрете животиња, понашања и активности људи, временске прилике итд. Скренути им пажњу на то да ослушкују звуке и гласове у природи, да обрате пажњу на мирисе и др.

Том приликом треба обезбедити време за самостално посматрање, а након тога и погодну атмосферу за казивање утисака.

14. Писмена и говорна вежба – Еј, како бих (Читанка, стр. 30–31) – Размислите о томе шта вам у животу смета и против чега бисте се бунили.Учитељ чита песму Еј, како бих Драгомира Ђорђевића. Следи питање:– Са којим песниковим побунама се слажете? Зашто?У другом делу часа ученици самостално одговарају на питања и раде вежбе

на 30. и 31. страни Читанке (30 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и критички их процењују.

15. Обрада текста Шаренорепа Гроздане Олујић (Читанка, стр. 32–34)

– Сетите се неке животиње коју сте ближе упознали. Како јој показујете своју наклоност? Како вам она показује своју оданост?

Учитељ чита бајку Шаренорепа. Након читања следе питања:– Која осећања у вама изазива ова прича? Зашто?– По чему вам ова прича личи на бајку? По чему се разликује од бајке? До краја часа ученици вежбају изражајно читање текста Шаренорепа по

деловима.

16. Анализа текста Шаренорепа Гроздане Олујић (Читанка, стр. 32–34)

У уводном делу часа учитељ тражи од ученика да врло сажето препричају текст приповетке Шаренорепа.

У другом делу часа ученици самостално раде задатке са 34. стране Читанке који се односе на текст приповетке (20 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и критички их процењују.

17. Обрада песме Чуо сам Добрице Ерића (Читанка, стр. 35)

– Замислите да у лето изађете на неку ливаду. Које звуке и гласове бисте могли да чујете? А које звуке и гласове волите да чујете у својој кући?

Учитељ чита песму Чуо сам Добрице Ерића. Следи разговор:– Који звуци или гласови од оних који се помињу у песми вам се највише

допадају? Зашто?Ученици затим самостално истраживачки читају песму, одговарају на

питања и раде задатке са 35. стране Читанке (20 минута). После тога проверавају се одговори ученика.

Домаћи задатак: учитељ подсећа ученике да ће на следећем часу разговарати о прочитаним песмама Добрице Ерића у оквиру домаће лектире, те да припреме неку песму за читање и самосталну анализу.

18. Лектира – песме Добрице Ерића (усмено)

На овом часу ученици у паровима, по групама или индивидуално читају и анализирају изабране песме Добрице Ерића. Добро је да на табли буде исписан план или подсетник за анализу (по узору на подсетник за час лектире о савременој поезији за децу из претходне теме).

Домаћи задатак: ученици треба писмено да анализирају једну песму по свом избору, придржавајући се плана понуђеног на овом часу.

19. Лектира – песме Добрице Ерића (писмено)

Час почиње летимичним прегледом задатака ученика и кратким коментарима учитеља.

Затим неколико ученика чита своје радове, док остали прате и пишу коментаре. О прочитаним радовима се дискутује.

Један број радова учитељ носи са собом, прегледа их, исправља и оцењује.

20. Вежбе у изражајном читању – Забринути родитељи (Читанка, стр. 36)

– Шта значи изражајно читање? (упечатљиво, јасно, осећајно, убедљиво читати текст) Које су одлике лошег читања? Како се осећамо када слушамо некога ко изражајно чита?

Учитељ чита текст Забринути родитељи, трудећи се да се емотивно уживи у своје читање.

У другом делу часа ученици по деловима читају текст Забринути родитељи, настојећи да читање буде изражајно. О њиховом читању учитељ даје коментаре.

У завршном делу часа ученици самостално раде задатке у вези с текстом на 36. страни Читанке (10 минута). После тога читају одговоре и о њима се разговара.

21. Говорна вежба Шаљива казивања (Читанка, стр. 37)

– Како се осећате када неко исприча лепу шалу? Како се осећате када се присутни шале на ваш рачун?

Учитељ чита шале са 37. стране Читанке. Након тога ученици препричавају по избору једну од шала које је учитељ прочитао.

У другом делу часа ученици на 37. страни Читанке пишу своју омиљену шалу (8 минута). Затим своје шале говоре усмено, пред одељењем, трудећи се да говоре лепо и изражајно.

22. Сети се шта смо научили – систематизација наставне теме (Читанка, стр. 38), Друга провера знања (Забавна граматика, стр. 58–59)

Час почиње читањем и тумачењем текстана 38. страни Читанке. Том приликом се подсећамо градива које је обрађено у оквиру друге теме.

Након тога ученици самостално, до краја часа, раде на задацима у оквиру Друге провере знања на 58. и 59. страни Забавне граматике.

23. Анализа друге провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и у разговору указује на права решења.

До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

ТРЕЋА ТЕМА: КО ДОБРО ЧИНИ, ДОБРИМ МУ СЕ ВРАЋАУкупно часова: 21

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Увод у тему – говорна и писмена вежба (Читанка, стр. 39; Забавна граматика, стр. 15)

2. Говорна и писмена вежба: О лепом понашању (Читанка, стр. 40–41)3. Обрада руске народне басне Лија и ждрал (Читанка, стр. 42–44)4. Анализа и изражајно читање басне Лија и ждрал (Читанка, стр. 42–44)5. Усмено и писмено изражавање – Како се дочекују гости (Читанка, стр.

45; Забавна граматика, стр. 16)6. Обрада мађарске народне приче Лакоми мечићи (Читанка, стр. 46–48)7. Анализа домаћег задатка – Лакоми мечићи – препричавање по плану

(Читанка, стр. 46–48)8. Граматика – Слоговање; Растављање речи на крају реда (Читанка, стр.

48; Забавна граматика, стр. 17)9. Граматика – Самогласници и сугласници (Читанка, стр. 49; Забавна

граматика, стр. 17)10. Лектира – избор песама Љубивоја Ршумовића (први час)11. Лектира – избор песама Љубивоја Ршумовића (други час)12. Говорна и писмена вежба – Е, баш хоћу лепо да се понашам (подстицајни

текст Два јарца Душка Трифуновића, Читанка, стр. 50–51)13. Обрада народне епске песме Марко Краљевић и орао (Читанка, стр. 52–

53)14. Марко Краљевић и орао (утврђивање)15. Граматика – Одвојено писање речи (Читанка, стр. 54; Забавна

граматика, стр. 18)16. Граматика – Потврдне и одричне реченице – обрада (Читанка, стр. 55;

Забавна граматика, стр. 19)17. Обрада текста Мах и Шебестова Милоша Мацоурека (Читанка, стр. 56–

59)18. Вежбање изражајног читања текста Мах и Шебестова (Читанка, стр.

56–59)19. Правопис – Две тачке и зарез (Забавна граматика, стр. 20)20. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 60); Трећа

провера знања (Забавна граматика, стр. 60–61)21. Анализа треће провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Увод у тему – говорна и писмена вежба

(Читанка, стр. 39; Забавна граматика, стр. 15)

На овом часу упознајемо ученике с трећом темом – Ко добро чини, добрим му се враћа. Тражите од ученика да се сете народних бајки у којима су јунаци чинили добро, па били награђени добрим. Такође је добро да се сете и ситуација у којима су некоме учинили добро.

– Сада отворите 39. страну Читанке. Да видимо који задаци нас очекују у оквиру ове теме.

Након тога ученици отварају 15. страну Забавне граматике. Учитељ их упознаје са задацима из граматике у оквиру ове теме, а затим чита песму Постеља за зеку.

– Како се осећа зека из ове песме?Следи самосталан рад ученика на писању одговора на питања са 15. стране

Забавне граматике у вези са овом песмом (10 минута). Након тога ученици читају своје одговоре и о њима се води разговор.

2. Говорна и писмена вежба: О лепом понашању (Читанка, стр. 40–41)

У првом делу часа учитељ чита песму Пардон Драгана Лукића.– На који је још начин слон из ове песме могао да се извини стоноги?Након тога следи самосталан рад ученика на задацима на 40. страни

Читанке (10минута), а онда се о задацима разговара.У другом делу часа ученици самостално раде на задацима на 41. страни

Читанке (15минута). До краја часа се води расправа о њиховим одговорима.

3. Обрада руске народне басне Лија и ждрал (Читанка, стр. 42–44)

– Како треба дочекати госта? Размените о томе мишљење са другом из клупе.

– Прочитаћу вам басну Лија и ждрал.Учитељ чита басну и након мале паузе следи разговор о утисцима:– Како се осећао ждрал у гостима код лисице?– Како се осећала лисица у гостима код ждрала?– Сада прочитајте басну сами и одговорите на питања са 43. стране

Читанке. Након самосталног рада (15 минута) ученици читају одговоре и о њима се

разговара.До краја часа ученици читају текст по улогама.

4. Анализа и изражајно читање басне Лија и ждрал (Читанка, стр. 42–44)

Учитељ дели ученике по групама. Свака група има три члана и дели улоге: писац, лија, ждрал. Учитељ упућује ученике да се по групама и по улогама

припреме за читање басне. Учитељ ученицима препоручује да се уживе у своје улоге, да прилагоде боју гласа, начин казивања текста итд.

Након припреме ученици читају текст по улогама.У другом делу часа ученици по групама или самостално одговарају на

питања и раде задатке на 44. страни Читанке (10 минута). Када ураде задатке, читају их и о њима се разговара.

Ученици ову причу могу причати у првом лицу: као да су лисица или као да су ждрал.

5. Усмено и писмено изражавање – Како се дочекују гости (Читанка, стр. 45; Забавна граматика, стр. 16)

– Данас ћемо разговарати о лепом понашању у различитим ситуацијама.– Како се осећате кад се лепо понашате?– Како се осећате кад се понашатеружно?– Посматрајте слике на 45. страни Читанке. Слике говоре о томе како гост

долази у кућу и како се дочекује. Напишите о чему разговарају гост и домаћин. Уочите поступке ликова, њихова осећања и расположења. Обратите пажњу на детаље.

Након самосталног рада (10 минута) ученици читају своје радове и о томе се разговара.

У другом делу часа ученици самостално или у пару одговарају на питања са 16. стране Забавне граматике (15 минута). Када заврше с радом, читају одговоре и разговарају о њима.

6. Обрада мађарске народне приче Лакоми мечићи (Читанка, стр. 46–48)

– Шта значи бити лаком?– Ако не знате, пронађите ову реч у речнику на крају Читанке.Учитељ чита причу Лакоми мечићи. Након читања следи разговор:– Зашто су мечићи остали без сира?– Како бисте ви поступили да сте били на њиховом месту?– Сада прочитајте причу у себи и решите три задатка на 47. страни Читанке.Након самосталног читања и рада ученика (15 минута) учитељ проверава

урађено. Учитељ затим упућује ученике да ураде први задатак на 48. страни Читанке

(5 минута). Када ученици ураде овај задатак, могу се сумирати резултати на табли тако што ће се извести закључак о томе колико се ученика определило за свако од понуђених решења.

Учитељ упућује ученике да ураде домаћи задатак на 47. страни у Читанци. Учитељ даје упутства о томе како се користи план препричавања приче.

7. Анализа домаћег задатка – Лакоми мечићи – препричавање по плану (Читанка, стр. 46–48)

Учитељ обилази ученике, летимично проверава да ли су сви урадили задатке и износи прве утиске.

После тога неколико ученика чита задатке и о њима се води краћи разговор. Неколико задатака учитељ носи са собом и детаљно их прегледа.

8. Граматика – Слоговање; Растављање речи на крају реда (Читанка, стр. 48; Забавна граматика, стр. 17)

– Од чега је састављена прича? Од чега су састављене реченице? Од чега су састављене речи? Шта су слогови? Како изговарамо бројалице када се играмо?

Следи самосталан рад ученика на решавању прве половине задатакана 17. страни Забавне граматике (10 минута). Након тога води се разговор о одговорима ученика.

У другом делу часа ученици раде на решавању задатака о слоговању и растављању речина 48. страни Читанке (10 минута), а потом се разматрају њихови одговори.

9. Граматика – Самогласници и сугласници (Читанка, стр. 49; Забавна граматика, стр. 17)

У првом делу часа учитељ са децом води разговор о гласовима у српском језику и о карактеристикама њиховог изговора. Упознаје их са поделом на самогласнике и сугласнике. Том приликом користи текст и илустрацију на 49. страни Читанке.

У другом делу часа ученици самостално раде на решавању задатака на 49. страни Читанке (10 минута), а онда се о задацима разговара.

У завршном делу часа ученици самостално или у пару решавају укрштеницу на 17. страни Забавне граматике (10 минута), а онда се проверава тачност урађеног.

10. Лектира – избор песама Љубивоја Ршумовића (први час)

На овом часу ученици читају једну песму Љубивоја Ршумовића и тумаче је по свом избору.

За домаћи задатак треба припремити за изражајно читање и тумачење једну или неколико песама Љубивоја Ршумовића.

11. Лектира – избор песама Љубивоја Ршумовића (други час)

На овом часу ученици изражајно читају песме које су изабрали и објашњавају због чега су се за њих одлучили.

12. Говорна и писмена вежба – Е, баш хоћу лепо да се понашам (подстицајни текст Два јарца Душка Трифуновића; Читанка, стр. 50–51)

У првом делу часа води се разговор о басни Два јарца, коју су ученици читали у првом разреду. Тражи се од ученика да кажу своје мишљење о понашању једног и другог јарца из ове басне.

У другом делу часа учитељ чита басну Два јарца Душка Трифуновића, а затим се води разговор о песми и решавају се задаци у вези с песмом на 51. страни Читанке (самостални рад ученика или рад у паровима у трајању од 10 минута).

До краја часа разговара се о одговорима ученика.

13. Обрада народне епске песме Марко Краљевић и орао (Читанка, стр. 52–53)

– Шта знате о Марку Краљевићу?Учитељ упознаје ученике са ликом Марка Краљевића у историји и легенди.

Након тога чита ученицима песму Марко Краљевић и орао. Следи разговор:– Како замишљате слику Марка Краљевића и орла? Шта је то добро Марко

учинио орлу? Како се Марку добро добрим враћа?Након тога до краја часа ученици истраживачки читају песму и одговарају

на питања на 53. страни Читанке (20 минута). Потом се води разговор о одговорима.

14. Марко Краљевић и орао (утврђивање)

У првом делу часа ученици вежбају изражајно читање песме. У другом делу часа анализира се песма уз коришћење питања и одговора

ученика на 53. страни Читанке.

15. Граматика – Одвојено писање речи (Читанка, стр. 54; Забавна граматика, стр. 18)

У првом делу часа учитељ са ученицима чита и тумачи текст о писању речце ли и речце не на 18. страни Забавне граматике. Ученици такође самостално решавају два задатка на истој страни.

У другом делу часа ученици и учитељ читају и разговарају о тексту са 54. стране Читанке.

До краја часа ученици самостално раде на правилном писању реченица по задатку са 54. стране Читанке (5 минута), а затим се у разговору утврђује тачност њихових одговора.

16. Граматика – Потврдне и одричне реченице – обрада (Читанка, стр. 55; Забавна граматика, стр. 19)

У првом делу часа учитељ и ученици кроз разговор се упознају с потврдним и одричним реченицама уз помоћ текста и задатака на 19. страни Забавне граматике. Том приликом стварају се услови да ученици самостално или у пару реше постављене задатке (15 минута).

У другом делу часа о потврдним и одричним реченицама се разговара и раде се вежбе, уз коришћење текстаса 55. стране Читанке.

17. Обрада текста Мах и Шебестова Милоша Мацоурека (Читанка, стр. 56–59)

У првом делу часа учитељ чита текст Мах и Шебестова. Следи разговор о тексту:

– Какви су ликови у овој причи?– Који део приче вам се допао? Због чега? У другом делу часа ученици самостално читају текст и одговарају на питања

у вези с текстом на 59. страни Читанке (20 минута), а затим се о њиховим одговорима разговара.

18. Вежбање изражајног читања текста Мах и Шебестова (Читанка, стр. 56–59)

У првом делу часа ученици се припремају да прочитају делове текста Мах и Шебестова. Након тога вежба се изражајно читање текста и води се разговор о питањима са 59. стране Читанке и одговорима ученика на та питања.

19. Правопис – Две тачке и зарез (Забавна граматика, стр. 20)

Овај час учитељ реализује према текстуи задацима са 20. стране Забавне граматике.

20. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 60); Трећа провера знања (Забавна граматика, стр. 60–61)

У уводном делу часа учитељ и ученици систематизују знања према прегледу на 60. страни Читанке.

Након тога до краја часа ученици самостално раде на изради контролних задатакана 60. и 61. страни Забавне граматике.

21. Анализа треће провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и у разговору указује на права решења. До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

ЧЕТВРТА ТЕМА: СЛИКАРКА ЗИМАУкупно часова: 23

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Увод у тему – подстицајни текст Страшан лав Душана Радовића (Читанка, стр. 61; Забавна граматика, стр. 21)

2. Речи које означавају имена – именице; подстицајни текст Нестрпљење (Читанка, стр. 62–63; Забавна граматика, стр. 22)

3. Лажа и Паралажа – обрада народне приче (Читанка, стр. 64)4. Анализа домаћег задатка (Читанка, стр. 65)5. Лектира – шаљиве народне приче и песме (први час)6. Лектира – шаљиве народне приче и песме (други час)7. Обрада – Велико слово (Забавна граматика, стр. 23); подстицајна прича

Звали магарца на свадбу (Читанка, стр. 66–67)8. Обрада текста Зна он унапред Гвида Тартаље (Читанка, стр. 68–69)9. Речи које означавају радњу – глаголи; подстицајни текст Пера као доктор

(Читанка, стр. 70–71; Забавна граматика, стр. 24)10. Зна он унапред, Стара слика на зиду, Два писма – домаћа лектира –

утврђивање и драмско извођење 11. Обрада текста Сликарка зима Десанке Максимовић (Читанка, стр. 72–

73)12. Утврђивање текста Сликарка зима (Читанка, стр. 72–73)13. Говорна вежба – Шта је смешно у школи (подстицајни текст – Полазак у

школу Десанке Максимовић, Читанка, стр. 74)14. Анализа домаћег задатка – Бајка о принцези, принцу и злом чаробњаку

(Читанка, стр. 75)15. Граматика – обнављамо знања о именицама и глаголима – подстицајни

текст Детлић Зорице Бајин-Ђукановић (Читанка, стр. 76)16. Писмено изражавање – писање писма (Читанка, стр. 77)17. Обрада песме Болесник на три спрата Бранка Ћопића (Читанка, стр.

78)18. Изражајно рецитовање и аутодиктат (Болесник на три спрата)19. Писмено изражавање – писање приче на основу датих речи (Забавна

граматика, стр. 25)20. Обрада песме Једнога дана Љубивоја Ршумовића (Читанка, стр. 79)21. Писмено изражавање – писање бајке према датим насловима (Забавна

граматика, стр. 26)22. Сети се шта смо научили – систематизација (Читанка, стр. 80);

Четврта провера знања (Забавна граматика, стр. 62–63)23. Анализа четврте провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Увод у тему – подстицајни текст Страшан лав Душана Радовића(Читанка, стр. 61; Забавна граматика, стр. 21)

У првом делу часа учитељ и ученици се упознају с називом и садржајем задатака четврте теме према тексту на 61. страни Читанке.

У другом делу часа учитељ чита песму Страшан лав Душка Радовића са 21. стране Забавне граматике и води разговор о песми са ученицима. Такође се ученици упознају са вежбама и задацима у оквиру ове теме, који су истакнути на истој страни.

2. Речи које означавају имена – именице; подстицајни текст Нестрпљење (Читанка, стр. 62–63; Забавна граматика, стр. 22)

– Шта значи реч нестрпљење?Учитељ чита песму Нестрпљење и након тога следи разговор у вези са

питањима и задацима са 62. стране Читанке. Након тога ученици се упознају са именицама према прегледу на 63. страни

Читанке.У другом делу часа ученици самостално или у паровима решавају задатке са

22. стране Забавне граматике (15 минута). По завршетку рада разговара се о решењима и изводе се закључци о речима које означавају имена.

3. Лажа и Паралажа – обрада народне приче (Читанка, стр. 64)

Учитељ најављује причу Лажа и Паралажа.– Пронађите у речнику шта значи реч паралажа.Учитељ чита причу. Следи разговор:– Која вам се лаж у овој причи више свиђа? Зашто?После тога учитељ упућује ученике да сами прочитају причу и да одговоре

на постављена питања у Читанци, а затим се прича даље анализира кроз следећа питања и задатке:

– Подвуците речи којима се описују зеље и казан из приче. – Размислите како бисте објаснили речи „страшило божје“ и „чудо над

чудесима“.– Шта је у овој причи смешно?– Како изгледа зеље о ком говори Лажа?– Како изгледа казан о ком говори Паралажа?– Верују ли Лажа и Паралажа један другом? На основу чега то закључујете?– Каква је разлика између ове шаљиве народне приче и бајке?У завршном делу часа разговара се о домаћем задатку са 65. стране

Читанке. Ученици се упућују како да користе подстицајна питања која су дата на маргини стране. Такође се ученицима скреће пажња на правила за добро писање која се налазе на 155. страни Читанке.

4. Анализа домаћег задатка (Читанка, стр. 65)

Час почињемо летимичним прегледом урађених задатака. Том приликом учитељ коментарише сваки задатак на основу првог утиска.

Затим неколико ученика чита задатке и о њима се разговара.

5. Лектира – шаљиве народне приче и песме (први час)

На овом часу ученици у складу с претходним договором самостално, у пару или по групама препричавају садржаје изабраних шаљивих народних прича или читају изабране шаљиве народне песме. О песмама и причама износе и своје оцене: због чега су их изабрали, шта је у њима занимљиво и др.

У завршном делу часа договара се о наредном часу лектире: потребно је да ученици као домаћи задатак самостално, у пару или по групама сажето писмено препричају садржај изабране шаљиве приче или песме. Такође је добро да дају своје оцене изабране песме или приче.

6. Лектира – шаљиве народне приче и песме (други час)

У првом делу часа учитељ утврђује спремност ученика за час летимичним прегледом написаних задатака. Том приликом сваки задатак кратко коментарише.

У другом делу часа неколико ученика, парова или група чита своје радове и о њима се дискутује.

7. Обрада – Велико слово (Забавна граматика, стр. 23); подстицајна прича Звали магарца на свадбу (Читанка, стр. 66–67)

У уводном делу часа учитељ чита народну причу Звали магарца на свадбу. Следи разговор:

Шта је помислио магарчев син када је ластавица позвала на свадбу његовог оца?

– Зашто се старији магарац није превише радовао позиву ластавице?– Смислите имена за ластавицу, старијег магарца и његовог сина.Учитељ на табли записује неке предлоге имена која су ученици смислили.

Након тога води се разговор о следећем питању:– Зашто се речи ластавица и магарац пишу малим почетним словом, а

лична имена тих животиња великим словом?Након тога улази се у обраду великог и малог слова и даје задатак

ученицима да реше задатке на 67. страни Читанке (10 минута). Затим се о решењима ученика разговара.

У другом делу часа ученици самостално или у пару раде на задацима о великом слову на 23. страни Забавне граматике (15 минута). До краја часа разговара се о одговорима ученика.

8. Обрада текста Зна он унапред Гвида Тартаље (Читанка, стр. 68–69)

– Наведите због чега све ученици касне у школу. Које разлоге најчешће наводе?

– Шта мислите, има ли ђака који унапред знају због чега ће да закасне у школу?

– Сада ћу вам прочитати текст Зна он унапред.Учитељ чита текст, а након тога следе питања:– Шта је у овој причи смешно?– Шта мислите о Миши?– Шта о Мишином кашњењу мисли учитељ?– Како бисте се ви понашали да сте учитељ?– Сада се припремите да овај текст прочитате у паровима. Нека један буде

учитељ, а други Миша. Настојте да се уживите у своје улоге. У другом делу часа ученици самостално или у пару решавају неколико

задатака на 69. страни Читанке (10 минута), а након тога до краја часа читају одговоре и о њима се води разговор.

Ученици се упућују да као домаћу лектиру прочитају и друге изабране драмске текстове: Стара слика на зиду Драгана Лукића, Два писма Александра Поповића и др. Ове текстове за наредни час лектире ученици могу да припреме за читање по улогама или да их одглуме.

9. Речи које означавају радњу – глаголи; подстицајни текст Пера као доктор (Читанка, стр. 70–71; Забавна граматика, стр. 24)

– Опишите како се деца играју игре код доктора.– Сада ћу вам прочитати песму Пера као доктор Јована Јовановића Змаја.Након читања следе питања:– Како је „доктор“ саветовао девојчици да лечи своју лутку?– Прочитајте сами песму и одговорите на питања у вези са текстом.Ученици самостално раде 5 минута, а затим се проверавају њихови

одговори.– У овој песми срећемо речи које означавају имена. То су: доктор, лутка,

шешир и друга. То су именице и ми смо о њима већ учили. Међутим, у песми сусрећемо и речи које означавају шта ко ради.

– У песми пронађите и подвуците неке речи које означавају радњу.Учитељ на табли исписује неке од речи: пипа, дрма, протрља, прави, пије.

Након разговора закључује се да су то речи које означавају радњу – глаголи. Затим се ученицима даје задатак да самостално или у пару решавају задатке

на 71. страни Читанке (10 минута). Када заврше, ученици читају своје радове и о њима се разговара.

Након тога ученици самостално или у пару решавају задатке на 24. страни Забавне граматике (15 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и о њима се води расправа.

За домаћи задатак ученици од песме Пера као доктор могу да саставе драмски текст у коме ће написати шта ће који лик говорити и др.

10. Зна он унапред, Стара слика на зиду, Два писма – домаћа лектира –утврђивање и драмско извођење

На овом часу обновити са ученицима: • шта је драмски текст • по чему се драмски текст разликује од приче или песме

• шта значе речи на почетку драмског текста, шта се њима објашњава • који су ликови у овим драмским текстовима • како глумити њихове улоге • како уредити позорницу итд.

Поред тога, на овом часу треба увежбавати са ученицима драмско извођење наведених текстова. Осим тога, на овом часу се разговара о домаћем задатку у вези са драматизацијом текста Пера као доктор.

11. Обрада текста Сликарка зима Десанке Максимовић (Читанка, стр. 72–73)

– Како изгледају ледене слике које се зими могу видети на прозорима или на дрвећу? Поразговарајте о томе са другом из клупе.

– Сада ћу вам прочитати бајку Сликарка зима. Следи разговор о утисцима:– Какви су то дарови које зима дели?– Који вам се дар највише свиђа? Зашто?– Сада прочитајте сами ову причу и одговорите на питања у вези са текстом

на 73. страни Читанке. Ученици самостално раде 15 минута, а затим читају одговоре на питања.

12. Утврђивање текста Сликарка зима (Читанка, стр. 72–73)

– Зашто се ова бајка зове Сликарка зима?– По чему се ова бајка разликује од бајки које смо до сада читали?– Изаберите одломак из бајке који вам се највише свиђа и спремите се да га

прочитате.– Објасните зашто сте изабрали баш тај одломак.Након читања и објашњења следи задатак:– Пронађите и подвуците сликовите изразе из ове бајке (сребрне звезде,

слеђена јелова гранчица...).– Спремите се да објасните како замишљате ове изразе, то јест слике (сребрн

лист папрати, сребрна шума, дворац сав од биљура, у коме уместо светиљки сијају сребрне звезде, слеђена река која као да протиче испод врба под снегом итд.)

У завршном делу часа учитељ може организовати лексичке вежбе.– Каква све може бити пахуља?Ученици предлажу и то се записује на табли: хладна, ледена, кристална,

нежна, прозрачна, ситна, крупна, мека, бела, светлуцава, треперава, сребрнкаста итд.

– Како све снег може да пада? – Пада, веје, провејава, промиче, засипа, прекрива, застире итд.

13. Говорна вежба – Шта је смешно у школи (подстицајни текст – Полазак у школу Десанке Максимовић, Читанка, стр. 74)

У првом делу часа учитељ говори о Десанки Максимовић. Затим чита текст Полазак у школу, који говори о њеном детињству. Потом се води разговор о питањима из Читанке у вези са текстом.

У другом делу часа ученици имају задатак да самостално направе скицу за своју причу о смешном догађају у школи. Скицу треба да направе као низ кључних речи или као неколико поднаслова теме о којој ће говорити (10 минута). Након припреме до краја часа ученици говоре о смешном догађају, служећи се том приликом скицом коју су направили.

Као домаћи задатак ученици треба да саставе започету бајку према бајци са 75. стране Читанке.

14. Анализа домаћег задатка – Бајка о принцези, принцу и злом чаробњаку (Читанка, стр. 75)

У првом делу часа учитељ летимичним прегледом утврђује да ли су ученици написали задатак. Том приликом сваки задатак кратко коментарише.

У другом делу часа неколико ученика чита своје радове и о њима се води расправа.

15. Граматика – обнављамо знања о именицама и глаголима; подстицајни текст Детлић Зорице Бајин-Ђукановић (Читанка, стр. 76)

– Сетите се неке птице коју сте видели у природи. Како она изгледа?Учитељ чита песму Детлић. Следи разговор:– Зашто је башта одједном синула, постала некако лепа?– Како замишљате цвет у облику детлића?У другом делу часа ученици самостално раде задатке на 75. страни Читанке

(15 минута). До краја часа ученици читају своје радове и о њима се разговара. На крају се изводе закључци о именицама и глаголима.

16. Писмено изражавање – Писање писма (Читанка, стр. 77)

– Како се осећате када добијете писмо од некога ко вам је драг?– Шта треба да садржи писмо? Како се почиње писање писма? Како се

завршава?Учитељ чита Детлићево писмо које се налази на 77. страни Читанке, а

ученици га прате.У другом делу часа ученици самостално раде на писању писма према

задатку са 77. стране Читанке (15 минута). До краја часа се читају и коментаришу њихови радови.

17. Обрада песме Болесник на три спрата Бранка Ћопића (Читанка, стр. 78)

У првом делу часа учитељ чита песму Бранка Ћопића Болесник на три спрата.

– Смешне приче и песме на крају нас обично изненаде нечим што нисмо очекивали. Како се то види у овој песми?

У другом делу часа ученици самостално читају песму и одговарају на питања у вези с њом (15 минута). Затим се о њиховим одговорима разговара.

До краја часа ученици ову песму могу да претворе у драмски текст и да га по паровима одглуме.

За домаћи задатак ученици могу драматизовати ову песму и припремити се за њено изражајно читање или рецитовање.

18. Изражајно рецитовање и аутодиктат (Болесник на три спрата)

На овом часу ученици самостално или у пару рецитују песму Болесник на три спрата, трудећи се да то раде што изражајније. Подстицати их да се у текст песме уживе.

У другом делу часа ученици пишу дијалошки део песме као аутодиктат (10 минута). До краја часа ученици у паровима исправљају своје задатке и о томе се води расправа.

19. Писмено изражавање – писање приче на основу датих речи (Забавна граматика, стр. 25)

У првом делу часа учитељ упознаје ученике са задатком на 25. страни Забавне граматике. Том приликом подсећа ученике на правила за добро писање (Читанка, страна 155).

У другом делу часа ученици самостално раде на писању приче по задатим сликама (20 минута). До краја часа неколико ученика чита своје радове и о њима се води разговор.

20. Обрада песме Једнога дана Љубивоја Ршумовића (Читанка, стр. 79)

– Шта значи реч готован?Учитељ чита песму Једнога дана. Следи разговор о песми:– Шта су све говорили готовани у овој песми?У другом делу часа ученици самостално читају песму и одговарају на

питања у вези са текстом (15 минута). До краја часа читају своје одговоре и вежбају изражајно читање песме.

21. Писмено изражавање – писање бајке према датим насловима (Забавна граматика, стр. 26)

– Сетите се бајке о Црвенкапи. Спремите се да је испричате у свега неколико реченица.

Неколико ученика сажето препричава бајку.У другом делу часа следи самостални рад ученика на писању и илустровању

бајке према задацима са 26. стране Забавне граматике (25 минута).До краја часа неколико ученика чита своје радове и о њима се разговара.

22. Сети се шта смо научили – систематизација (Читанка, стр. 80); Четврта провера знања (Забавна граматика, стр. 62–63)

У уводном делу часа учитељ и ученици систематизују знања према прегледу на 80. страни Читанке.

Након тога до краја часа ученици самостално раде контролне задатке на 62. и 63. страни Забавне граматике.

23. Анализа четврте провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и у разговору указује на права решења.

До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

ПЕТА ТЕМА: ПОРОДИЧНО СТАБЛОУкупно часова: 28

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Увод у тему Породично стабло – говорна вежба (Читанка, стр. 81; Забавна граматика, стр. 27)

2. Обрада народне успаванке Мајка Јову у ружи родила (Читанка, стр. 82)3. Граматика – Субјекат и предикат – обрада (Читанка, стр. 83; Забавна

граматика, стр. 28)4. Ново писмо – абецеда; штампана и писана слова Aa, Mm (Мала абецеда,

стр. 2–5)5. Учимо латиницу – штампана и писана слова Ii, Тt, Оо (Мала абецеда, стр.

6–9)6. Прича Лаурина тајна Одри Корн – утврђивање знања о значењу реченица

и знацима интерпункције (Читанка, стр. 84–85)7. Лектира – А. С. Пушкин, Бајка о рибару и рибици (први час)8. Лектира – А. С. Пушкин, Бајка о рибару и рибици (други час)9. Обрада Протестне песме Владимира Андрића; говорна вежба – причање

по низу слика (Читанка, стр. 86–87) 10. Анализа домаћег задатка (Читанка, стр. 87) 11. Нова штампана и писана слова латинице – Nn, Ss (Мала абецеда, стр. 10–

11)12. Обрада народне приповетке Седам прутова (Читанка, стр. 88–89)13. Нова штампана и писана слова латинице – Еe, Rr (Мала абецеда, стр. 12–

13)14. Обрада текста Незгода Мирослава Антића; појам стрипа (Читанка, стр.

90–91; Забавна граматика, стр. 29)15. Обрада народне приче Медвед и девојчица (Читанка, стр. 92–93) 16. Говорна и писмена вежба у описивању (Забавна граматика, стр. 30)17. Нова штампана и писана слова латинице – Јј, Uu (Мала абецеда, стр. 14–

16)18. Правопис – знаци навода (обрада, Читанка, стр. 93; Забавна граматика,

стр. 31)19. Вежбе у изражајном читању и рецитовању песме Најлепша реч Мире

Алечковић (Читанка, стр. 94–95)20. Изражајно рецитовање песме Најлепша реч (Читанка, стр. 94–95)21. Нова штампана и писана слова латинице – Ll, Ljlj, Šš (Мала абецеда, стр.

17–19)22. Обрада одломка Ено где лети цвет из књиге Бамби Феликса Салтена

(Читанка, стр. 96)23. Ено где лети цвет – утврђивање (Читанка, стр. 96)24. Нова штампана и писана слова латинице – Kk, Dd, Gg (Мала абецеда,

стр. 20–23)25. Обрада песме Лепо је све што је мало Душана Радовића (Читанка, стр.

97)

26. Нова штампана и писана слова латинице – Pp, Zz, Vv (Мала абецеда, стр. 24–27)

27. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 98; Забавна граматика, стр. 32), Пета провера знања (Забавна граматика, стр. 64–65)

28. Анализа пете провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Увод у тему Породично стабло – говорна вежба (Читанка, стр. 81; Забавна граматика, стр. 27)

– Шта значи израз породично стабло?У разговору се тумачи садржај пете теме и упознају се задаци истакнути у

Читанци на 81. страни. У другом делу часа учитељ са ученицима проучава задатке из ове теме на

27. страни Забавне граматике. Затим чита песму Моја кћи Добрице Ерића. Следи разговор о песми:

– Зашто би маслачак клекао пред овом девојчицом?– Како замишљате ову девојчицу?– Због чега песник стрепи?Ученици самостално раде задатке на 27. страни Забавне граматике (10

минута). До краја часа ученици читају радове и о њима се разговара.

2. Обрада народне успаванке Мајка Јову у ружи родила (Читанка, стр. 82)

– Хајде да се играмо поређења. На пример, ја кажем храбар као..., а ви направите поређење (као лав и сл.); мек као... (свила, памук и сл.); топао као... (сунце, ватра и сл.).

– Сада ћемо прочитати песму Мајка Јову у ружи родила. То је успаванка коју су мајке певале својој деци.

Након читања песме следе питања:– Шта мајка осећа према Јови док му пева успаванку?– Сада прочитајте песму сами и одговорите на питања у вези с песмом која

се налазе на 82. страни.Ученици самостално раде (15 минута), а затим читају своје одговоре и о

њима се разговара.О песми се може даље разговарати и на основу следећих питања и задатака:– Подвуците поређења која вам се највише свиђају и спремите се да их

објасните.– Смислите још нека поређења – какав Јова треба да буде.– Спремите се да прочитате ову песму тихо и нежно, онако како замишљате

да мајка треба да је казује. У завршном делу часа вежбати поређења у складу с вежбом на 82. страни

Читанке.

3. Граматика – Субјекат и предикат – обрада (Читанка, стр. 83; Забавна граматика, стр. 28)

– Записаћемо на таблиреченицу: Цело вече љутито мече гледа у звезде.– Размислите о томе које речи можемо да прецртамо у овој реченици, а да

она и даље буде јасна. У разговору се долази до закључка да су за реченицу неопходне речи које

казују о коме се говори (мече) и шта оно ради (гледа) – Мече гледа.

– Сада ћете самостално прочитати текст са 83. стране Читанке. После ћемо разговарати о томе како сте разумели текст.

Након самосталног читања (10 минута) проверава се како су ученици разумели лекцију о субјекту и предикату.

У другом делу часа ученици раде задатке са 28. стране Забавне граматике (20 минута). У завршном делу часа ученици читају своје одговоре и о њима се разговара.

4. Ново писмо – абецеда; штампана и писана слова Аа, Мm (Мала абецеда, стр. 2–5)

Напомена: Учитељ може да обрађује прво сва штампана, па онда писана слова латинице, зависно од предзнања ученика.

Циљеви часа:– овладавање техником почетног читања латиничног писма– писање штампаних и писаних слова латинице Аа и Мm

Уводни део часа:– Ми већ одавно знамо да читамо ћирилицу и да њом пишемо. Знам да неки

од вас већ знају и латиницу. Многи натписи у градовима, саобраћајни знаци, многе књиге и сликовнице написане су латиницом. Књиге на неким страним језицима такође су написане латиницом. Зато је важно да научимо слова латинице, да их читамо и пишемо подједнако добро као и ћирилицу. Српски језик је међу ретким језицима у свету по томе што може да се пише и ћирилицом и латиницом.

– У учењу латинице помоћи ће нам ова књига. Зашто се она зове Мала абецеда? Када се сва слова ћирилице поређају, то је азбука. А кад се поређају сва слова латинице, то зовемо абецедом. Абецеда је добила тај назив зато што се у таквом редоследу слова латинице прво слово назива а, друго бе, а треће це.

– Шта је све написано латиницом? – Прилично је лако научити латиницу. Нека слова су иста или слична

словима ћирилице. Да ли сте уочили која су слова латинице и ћирилице иста?

Главни део часа:

– Да почнемо од слова а. Које речи почињу словом а? Ево шта каже Мала абецеда:

А је као авион,а ауто, апарат,а Африка, а аждаја,аутобус и алат. – Које још речи почињу словом а? Можемо ли да испричамо неку причу на

слово а? Ево једне такве приче у књизи.Учитељ чита текст из Мале абецеде.– Зашто је на крају речено Априлилили?– Смислите како бисте могли да испричате ову причу мало опширније и да

користите друге речи које почињу на слово а. Како изгледа слово а написано латиницом?

Обрада се наставља вежбањем задатака за слово а са 4. стране Мале абецеде. – Прелазимо на обраду слова m. Шта је исто, а шта различито у односу на

писање ћириличног слова m? Мало штампано и мало писано слово пишу се нешто другачије него у ћирилици.

Обрада се наставља вежбањем задатака за слово m са5. стране Мале абецеде.

Завршни део часа:Охрабрите ученике да смисле нове речи на слово m или причу у којој речи

почињу словом m. – Видите ли да је учење латинице занимљиво? Честитам вам на првим

наученим латиничним словима!

5. Учимо латиницу – штампана и писана слова Ii, Tt, Оо (Мала абецеда, стр. 6–9)

У првом делу часа учитељ упознаје ученике са првим задатком – слово i. Чита им текст Игла и тражи од ученика да изговарају и друге речи које почињу на слово i. Затим показује како се пише то слово, а онда ученици сами исписују задата слова.

После тога учитељ чита текст Игра и тражи од ученика да наставе причу или да смисле нову причу на слово i. Ученици самостално раде задатке са 6. стране Мале абецеде (5 минута), а затим се проверава како су урадили задатке.

По истом поступку до краја часа обрађују се слова Тt и Оо.У завршном делу часа ученици раде вежбу која се налази на 9. страни Мале

абецеде (5 минута).

6. Прича Лаурина тајна Одри Корн – утврђивање знања о значењу реченица и знацима интерпункције (Читанка, стр. 84–85)

– Шта значи реч тајна? Како се осећате када имате неку тајну? Како се осећате кад вам неко повери своју тајну?

Учитељ чита текст Лаурина тајна. Следи разговор:

– Зашто је Лаура певушила и скакутала низ улицу? Како се она тада осећала?

Ученици самостално читају текст и пишу одговоре на питања у вези с текстом на 85. страни Читанке (20 минута). До краја часа читају се одговори ученика, о њима се разговара и утврђују се знања о значењу реченица и знацима интерпункције.

7. Лектира – А. С. Пушкин, Бајка о рибару и рибици (први час)

Провера спремности ученика за час (проверава се ко је прочитао бајку у целини, а ко још није стигао).

– Шта вам се у Бајци о рибару и рибици, коју сте прочитали код куће, највише допало?

Учитељ чита бајку. Након читања бајка се анализира кроз следећа питања и задатке:

– Хајде да видимо које су вам речи биле непознате. Ако неке нисте протумачили, покушајмо заједно.

– Пронађите у тексту речи којима се описују баба, деда и колиба у којој живе.

– Које је све жеље баба имала?– Како се деда односио према бабиним жељама?– Зашто је рибица испунила прве две бабине жеље? – Зашто рибица није испунила последњу бабину жељу?– Шта ви мислите о бабиним жељама?– Које су поруке ове бајке?– Пронађите и прочитајте лепе описе из бајке.– Наведите особине главних ликова: бабе, деде и рибице. У којим се

поступцима огледајуте њихове особине?– Шта значе стихови: са чела му облак густи/ растури се и нестаде?– У ком значењу је употребљена реч облаку овим стиховима?– Сада пронађите и прочитајте стихове у којима се говорио томе да старица

изгледа као краљица. Ученицима треба рећи да за следећи час лектире напишу своје утиске о

бајци (кратак садржај, главни ликови, лепи описи, поруке бајке, ставови о поступцима ликова и сл.).

8. Лектира – А. С. Пушкин, Бајка о рибару и рибици (други час)

На овом часу ученици читају своје радове, читају и тумаче занимљиве одломке из бајке и решавају неке стваралачке задатке, нпр: како бисмо другачије могли да назовемо ову бајку, можемо ли да уведемо неки нови лик, како бисмо могли другачије да завршимо бајку и сл.

9. Обрада Протестне песме Владимира Андрића; говорна вежба – причање по низу слика (Читанка, стр. 86–87)

– Прочитаћу вам једну песму која се зове Протестна песма. Шта значи реч протест?

– Против чега бисте ви протестовали?Читање песме и разговор:– Како се осећа дечак у овој песми?– Које су његове жеље?– Зашто је добро да неко има брата или сестру?– Сада прочитајте песму сами и одговорите на питања са 86. стране

Читанке.Ученици самостално раде (15 минута), а након тога се разговара о

одговорима ученика.У завршном делу часа учитељ ученицима скреће пажњу на задатак који се

налази на 87. страни Читанке. Ученици ће уз помоћ слика причати причу.Као домаћи задатак ученици треба да напишу састав, тј. причу према овим

сликама. Подсетити ученике на правила за добро писање која се налазе на 155. страни Читанке.

10. Анализа домаћег задатка (Читанка, стр. 87)

У првом делу часа учитељ летимичним прегледом утврђује да ли су ученици написали задатак. Том приликом сваки задатак кратко коментарише.

У другом делу часа неколико ученика чита своје радове и о њима се води расправа.

11. Нова штампана и писана слова латинице – Nn, Ss (Мала абецеда, стр. 10–11)

Овај час организовати на сличан начин као и претходне часове на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру ове наставне теме).

12. Обрада народне приповетке Седам прутова (Читанка, стр. 88–89)

Након најаве учитељ чита приповетку Седам прутова, а затим се о њој разговара:

– Зашто је отац синовима показивао како се ломе прутови?– Шта значи реч свађалица?– Како разумете реченицу: Свађајући се занемарише сав кућни посао и све

им пође наопако?– Шта мислите, како је изгледао живот синова и оца после догађаја са

снопом прутова?– А њихова кућа, како је она изгледала после тога?– Сада сами прочитајте причу и одговорите на питања из Читанке.

Ученици самостално раде 20 минута, а након тога читају своје задатке и о њима се разговара.

13. Нова штампана и писана слова латинице – Ее, Rr (Мала абецеда, стр. 12–13)

Овај час можете организовати на сличан начин као и претходне часове на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру ове наставне теме).

14. Обрада текста Незгода Мирослава Антића; појам стрипа (Читанка, стр. 90–91; Забавна граматика, стр. 29)

– Шта значи реч незгода? Шта значи реч шепртља?– Где можемо пронаћи значења речи?Учитељ чита песму Незгода Мирослава Антића. Следи разговор:– Зашто се ова песма зове Незгода?– Зашто су пилићи за петла рекли да је шепртља?Ученици самостално читају текст и одговарају на четири питања у вези са

текстом која се налазе на 90. страни Читанке (10 минута). Потом се читају одговори ученика.

У другом делу часа разговара се о томе шта је то стрип. Том приликом се чита стрип који се налази на 91. страни Читанке. Затим ученици илуструју песму Незгода у облику стрипа на простору који је предвиђен за илустрацију на 90. страни Читанке, с тим што тај простор деле на три дела.

У завршном делу часа ученици самостално раде задатке који се налазе на 29. страни Забавне граматике (10 минута), а затим се проверава како су их урадили.

15. Обрада народне приче Медвед и девојчица (Читанка, стр. 92–93)

Након најаве учитељ чита причу Медвед и девојчица. Следи разговор:– Како се медвед у овој причи односио према Маши?– Како се Маша осећала код медведа?Ученици самостално читају текст и пишу одговоре на питања на 93. страни

Читанке (25 минута). Након тога читају се и коментаришу одговори ученика и утврђују знања из граматике и књижевности о којима се говори на 93. страни Читанке.

16. Говорна и писмена вежба у описивању (Забавна граматика, стр. 30)

– Како бисте описали свој изглед? Шта бисте све описивали? Којим речима бисте описивали косу? Којим речима бисте описивали лице? Како да опишемо изглед тела? Како покрете?

Ученици самостално раде задатке који се налазена 30. страни Забавне граматике (25 минута). До краја часа прегледају се радови ученика и о њима се разговара.

17. Нова штампана и писана слова латинице – Јј, Uu (Мала абецеда, стр. 14–16)

Овај час можете организовати на сличан начин као и претходне часове на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру ове наставне теме).

18. Правопис – знаци навода (обрада, Читанка, стр. 93; Забавна граматика, стр. 31)

– Отворите Читанку на страни 92–93. Прошлог часа смо говорили о знацима навода – њима се означавају речи које је неко изговорио. Пронађите у тексту Медвед и девојчица речи које су означене знацима навода.

– На који још начин можемо да означимо речи које неко изговара?У другом делу часа ученици самостално пишу дијалог на 31. страни Забавне

граматике и том приликом употребљавају знаке навода (20 минута). До краја часа прегледају се и коментаришу радови ученика.

19. Вежбе у изражајном читању и рецитовању песме Најлепша реч Мире Алечковић (Читанка, стр. 94–95)

– Смислите пет речи које су за вас најлепше.Затим неколико ученика изговара изабране речи. Након тога учитељ чита

песму Најлепша реч Мире Алечковић. Следи разговор:– Којим речима је у овој песми описана мајка?– Зашто је мајка најлепша реч у песми? Ученици самостално читају текст и пишу одговоре на питања која се налазе

на 94. страни Читанке (15 минута), а затим се читају и коментаришу њихови одговори.

У другом делу часа учитељ и ученици заједно проучавају текст о рецитовању који се налази на 95. страни Читанке и коментаришу знаке за рецитовање коришћене у песми Најлепша реч.

У завршном делу часа ученици вежбају изражајно читање песме Најлепша реч, настојећи да поштују знаке за рецитовање. Било би добро да учитељ том приликом ученицима да слободу у вези с начином рецитовања, тако да они могу и на другачији начин изражајно да читају песму, по свом осећају.

За домаћи задатак би требало да науче песму напамет (у целини или један део песме) ида се спреме да је изражајно рецитују.

20. Изражајно рецитовање песме Најлепша реч (Читанка, стр. 94–95)

На овом часу ученици изражајно рецитују песму. Час може да буде организован као мала приредба, тако што би се одредио жири за оцену рецитовања, водитељ програма, публика и сл. Ученици би наступали пред одељењем, публика би могла да аплаудира и сл.

21. Нова штампана и писана слова латинице – Ll, Ljlj, Šš (Мала абецеда, стр. 17–19)

Овај час организовати на сличан начин као и претходне часове на којима су обрађива наслова латинице (5. и 6. час у оквиру ове наставне теме).

22. Обрада одломка Ено где лети цвет из књиге Бамби Феликса Салтена (Читанка, стр. 96)

– Како замишљате ливаду у пролеће?– Шта мислите, како би о таквој ливади причао један зец? Како би о таквој

ливади причао лептир?Затим текст Ено где лети цвет чита учитељ, а затим следи разговор:– Како замишљате зелену ливаду из ове приче?– Како замишљате Бамбија?Затим ученици самостално читају текст и одговарају на питања у вези са

текстом која се налазе на 96. страни Читанке (20 минута). До краја часа читају се и коментаришу одговори ученика.

23. Ено где лети цвет – утврђивање (Читанка, стр. 96)

У првом делу часа ученици вежбају изражајно читање текста Ено где лети цвет.

У другом делу часа обнављају се књижевнотеоријски појмови: главни лик, споредни ликови, време радње, место радње и др., о чему је раније било речи.

24. Нова штампана и писана слова латинице – Kk, Dd, Gg (Мала абецеда, стр. 20–23)

Овај час можете организовати на сличан начин као и претходне часове на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру ове наставне теме).

25. Обрада песме Лепо је све што је мало Душана Радовића (Читанка, стр. 97)

– Сетите се и наведите оно што је за вас лепо.Пошто неколико ученика одговори, учитељ чита песму Душка Радовића

Лепо је све што је мало. Следи разговор:– Шта је у овој песми описано као лепо?Након разговора ученици самостално читају песму и пишу одговоре на

питања у вези са текстом (20 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и о њима се разговара.

26. Нова штампана и писана слова латинице – Pp, Zz, Vv (Мала абецеда, стр. 24–27)

Овај час можете организовати на сличан начин као и претходне часове на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру ове наставне теме).

27. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 98; Забавна граматика, стр. 32); Пета провера знања (Забавна граматика, стр. 64–65)

У уводном делу часа учитељ и ученици систематизују знања према прегледу који је дат на 98. страни Читанке. Учитељ упућује ученике да код куће ураде задатке који се налазе на 32. страни Забавне граматике.

Након тога до краја часа ученици самостално раде контролни задатак који се налази на 64. и 65. страни Забавне граматике.

28. Анализа пете провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и кроз разговор указује на права решења. Том приликом разговара се и о домаћем задатку који се налази на 32. страни Забавне граматике.

До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

ШЕСТА ТЕМА: КАКО СЕ РАСТЕУкупно часова: 24

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Увод у тему – обрада текста Висибаба и развигор Бранка Ћопића (Читанка, стр. 99–100; Забавна граматика, стр. 33)

2. Граматика – Род именица (Читанка, стр. 101; Забавна граматика, стр. 38)3. Лектира – Бајке Х. К. Андерсена (први час)4. Лектира – Бајке Х. К. Андерсена (други час)5. Писана и штампана слова латинице – Bb, Cc, Čč (Мала абецеда, стр. 28–

31)6. Шаљива народна прича – Смешно чудо. Писање скраћеница (Читанка,

стр. 102; Забавна граматика, стр. 35)7. Граматика – Једнина и множина именица (Читанка, стр. 103; Забавна

граматика, стр. 39)8. Писана и штампана слова латинице – Ćć, Hh (Мала абецеда, стр. 32–33)9. Говорна и писмена вежба – Позив на крекетање (Читанка, стр. 104–105) 10. Обрада текста Лопов Димитра Инкиова (Читанка, стр. 106–109)11. Анализа текста Лопов; обнављање знања из граматике и књижевности

(Читанка, стр. 106–109) 12. Писана и штампана слова латинице – Žž, Ff (Мала абецеда, стр. 34–35)13. Право и преносно значење речи; подстицајни текст– шаљива народна

прича Зец на спавању (Читанка, стр. 110–111; Забавна граматика, стр. 34)14. Говорна и писмена вежба – Невидљиво писмо; Направи списак

(Читанка, стр. 112–113)15. Говорна и писмена вежба (анкета) – Шаргарепа; Шта волим, а шта не

волим? (Читанка, стр. 114–115)16. Писана и штампана слова латинице – Njnj, Đđ (Мала абецеда, стр. 36–37)17. Писмена вежба – писање приче по слици (Забавна граматика, стр. 36)18. Анализа домаћег задатка – писање басне (Забавна граматика, стр. 37)19. Обрада песме Пролећно јутро у шуми Момчила Тешића (Читанка, стр.

116)20. Писана и штампана слова латинице – Dždž (Мала абецеда, стр. 38–40)21. Обрада песме Школа Драгана Лукића (Читанка, стр. 117)22. Читамо латиницу, пишемо латиницом (Мала абецеда, стр. 41)23. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 118;

Забавна граматика, стр. 40); Шеста провера знања (Забавна граматика, стр. 66–67)

24. Анализа шесте провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Уводу тему; обрада текста Висибаба и развигор Бранка Ћопића (Читанка, стр. 99–100; Забавна граматика, стр. 33)

Учитељ разговара са ученицима о садржају шесте теме, користећи том приликом текст са 99. стране Читанке и текст са 33. стране Забавне граматике. После тога следи припрема за обраду песме Висибаба и развигор.

– По чему знате да долази пролеће?– Ко су весници пролећа?– Како се осећате у пролеће?– Знате ли шта је то развигор? Пронађите у речнику на крају књиге шта

значи ова реч.Учитељ чита песму о буђењу раног пролећа, а онда позива ученике да

пажљиво у себи прочитају ову песму и да одговоре на питања која се налазе на 100. страни Читанке (15минута). Након тога ученици читају одговоре.

У наставку часа ученици анализирају сваку строфу као посебну песничку слику – говоре о томе на који начин замишљају сваку слику (строфу) појединачно.

У завршном делу часа ученици раде задатке са 33. стране Забавне граматике.

2. Граматика – Род именица (Читанка, стр. 101; Забавна граматика, стр. 38)

Учитељ на табли пише реченице: Висибаба је процветао. Пролеће је стигла.– Шта је погрешно у овим реченицама?– Сада отворите 101. страну у Читанци. Читаћемо текст о роду именица и

решавати заједно задатке који се налазе на овој страни. Приликом решавања можете да сарађујете и са другом из клупе: договарајте се и објасните другу ако нешто не разуме.

Након заједничког рада са ученицима се изводе закључци о роду именица. У другом делу часа ученици самостално или у пару раде задатке на 38.

страни Забавне граматике (15 минута). До краја часа читају се њихови радови и о њима се води разговор.

3. Лектира – Бајке Х. К. Андерсена (први час)

У првом делу часа учитељ чита једну од краћих Андерсенових бајки или одломак из дуже бајке. Затим организује разговор о садржају, ликовима, узбудљивим местима и порукама бајке.

У другом делу часа учитељ летимично проверава шта су ученици прочитали из задатог избора Андерсенових бајки. После тога ученици препричавају прочитане бајке.

У завршном делу часа договара се о томе како ће ученици писмено препричати једну од Андерсенових бајки. Том приликом ученицима треба показати како се сажето препричава.

4. Лектира – Бајке Х. К. Андерсена (други час)

Час почиње летимичним прегледом домаћих задатака ученика. Том приликом учитељ сваки задатак кратко коментарише.

До краја часа неколико ученика чита своје радове и о њима се разговара.

5. Писана и штампана слова латинице – Bb, Cc, Čč (Мала абецеда, стр. 28–31)

Овај час се може организовати на сличан начин као и претходни часови на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру претходне наставне теме).

6. Шаљива народна прича – Смешно чудо. Писање скраћеница(Читанка, стр. 102; Забавна граматика, стр. 35)

Након најаве учитељ чита песму Смешно чудо. Следи разговор:– Објасните шта је шаљиво (смешно) у овој песми.Затим учитељ заједно са ученицима проучава и решава задатке на 102.

страни Читанке. Том приликом учитељ упознаје ученике са писањем скраћеница и обнављају се правила о одвојеном и састављеном писању речце не и речце ли.

У другом делу часа ученици самостално раде задатке са 35. стране Забавне граматике (20 минута). До краја часа читају се њихови радови и о њима се води расправа. Уколико задатке не доврше на часу, могу их урадити за домаћи задатак.

7. Граматика – Једнина и множина именица (Читанка, стр. 103; Забавна граматика, стр. 39)

Учитељ на табли пише следећу реченицу: Дечак је у торби имао једну оловке и две бојицу.

– Шта у овој реченици није правилно? Како се правилно изговара и пише ова реченица?

Учитељ позива ученике да отворе 39. страну Забавне граматике. – Прочитајте задатке на овој страни и урадите оно што знате. О свему се

можете договарати са другом из клупе.Након самосталног рада и рада у паровима (15 минута) ученици читају

одговоре. На крају се закључује о једнини и множини именица.У даљем току часа ученици самостално или у пару решавају задатке који се

налазе на 103. страни Читанке (10 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и о њима се разговара.

8. Писана и штампана слова латинице – Ćć, Hh (Мала абецеда, стр. 32–33)

Овај час може се организовати на сличан начин као и претходни часови на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру претходне наставне теме).

9. Говорна и писмена вежба – Позив на крекетање (Читанка, стр. 104–105)

У првом делу часа учитељ чита песму Позив на крекетање и заједно са ученицима решава задатке који се налазе на 104. страни Читанке.

У другом делу часа ученици самостално пишу причу према песми Позив на крекетање (Читанка, стр. 105). Ученици самостално раде 15 минута. Након тога ученици читају своје приче и о њима се разговара.

У завршном делу часа ученици самостално састављају позивницу за рођендан (Читанка, стр. 105). Након самосталног рада у трајању од 10 минута ученици читају своје радове и о њима се води разговор.

10. Обрада текста Лопов Димитра Инкиова (Читанка, стр. 106–109)

– Шта вам се догађа када понекад останете сами код куће?Учитељ чита причу Лопов. Следи кратак разговор о прочитаном тексту.Затим ученици самостално раде на задацима на 107. страни Читанке. Након

рада у трајању од 10 минута ученици читају одговоре и о њима се разговара.

11. Анализа текста Лопов; обнављање знања из граматике и књижевности (Читанка, стр. 106–109)

У првом делу часа анализира се текст Лопов: кратак садржај, главне личности, узбудљива места, особине личности.

У другом делу часа ученици самостално раде задатке на 108. и 109. страни Читанке (20 минута). До краја часа се разговарао њиховим одговорима.

12. Писана и штампана слова латинице – Žž, Ff (Мала абецеда, стр. 34–

35)

Овај час може се организовати на сличан начин као и претходни часови на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру претходне наставне теме).

13. Право и преносно значење речи; подстицајни текст – шаљива народна прича Зец на спавању (Читанка, стр. 110–111; Забавна граматика, стр. 34)

Након најаве учитељ ученицима чита шаљиву народну причу Зец на спавању.

Након тога ученици самостално читају ову причу и решавају задатке који се налазе на 110. страни Читанке (5 минута), а онда се њихови одговори прегледају.

У другом делу часа обрађује се лекција о правом и преносном значењу речи према тексту и задацима са 111. стране Читанке.

Затим ученици самостално раде задатке који се налазена 34. страни Забавне граматике (15 минута). Потом се њихови одговори читају и коментаришу.

14. Говорна и писмена вежба – Невидљиво писмо; Направи списак (Читанка, стр. 112–113)

У првом делу часа учитељ води разговор и чита текст Невидљиво писмо. Потом упућује ученике у начин на који за домаћи задатак треба да изведу оглед. Ученици затим самостално решавају задатке са 112. стране Читанке. Том приликом разговара се о разликама између приповедака и песама, с једне стране, и текстова другачијег карактера, као што је текст Невидљиво писмо, с друге стране.

У другом делу часа ученици самостално решавају задатке који се налазе на 113. страни Читанке (20 минута). До краја часа ученици читају своје радове и о њима се разговара.

15. Говорна и писмена вежба (анкета) – Шаргарепа; Шта волим, а шта неволим? (Читанка, стр. 114–115)

– Шта је ваша омиљена храна? Шта не волите да једете?Учитељ чита песму Шаргарепа Владимира Андрића. Након краћег

разговора о песми ученици самостално одговарају на питања у вези с песмом (5 минута). Потом читају своје одговоре.

У другом делу часа разговара се о томе шта је анкета и како се анкета спроводи. Потом ученици у групама од по шесторо раде анкету са 115. стране Читанке. Ученици раде 20 минута, а затим саопштавају резултате својих анкета.

16. Писана и штампана слова латинице – Njnj, Đđ (Мала абецеда, стр. 36–37)

Овај час може се организовати на сличан начин као и претходни часови на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру претходне наставне теме).

17. Писмена вежба – писање приче по слици (Забавна граматика, стр. 36)

У уводном делу часа води се разговор о садржају басне Гавран и лисица. Потом ученици самостално пишу причу по сликама на 36. страни Забавне

граматике (20 минута). До краја часа неколико ученика чита своје радове и о њима се разговара.

За домаћи задатак ученици треба да напишу нову басну о гаврану и лисици – нову епизоду према задацима са 37. стране Забавне граматике.

18. Анализа домаћег задатка – писање басне (Забавна граматика, стр. 37)

Час почиње летимичним прегледом и коментарима домаћих задатака ученика. У другом делу часа неколико ученика чита своје задатке и о њима се води разговор.

19. Обрада песме Пролећно јутро у шуми Момчила Тешића (Читанка, стр. 116)

– Сетите се неког свог боравка у шуми или у парку. Шта сте запазили? Како изгледају биљке? Које сте животиње запазили?

Учитељ чита песму Пролећно јутро у шуми. Након тога води се разговор о садржају песме и заједнички се тумаче мање познате речи уз помоћ речника на крају Читанке.

У другом делу часа ученици самостално раде задатке у вези са песмом (15 минута). До краја часа читају се и коментаришу одговори ученика.

20. Писана и штампана слова латинице – Dždž (Мала абецеда, стр. 38–40)

Овај час може се организовати на сличан начин као и претходни часови на којима су обрађивана слова латинице (5. и 6. час у оквиру претходне наставне теме).

21. Обрада песме Школа Драгана Лукића (Читанка, стр. 117)

– Допуните започету реченицу: Школа је као…Учитељ чита песму Школа Драгана Лукића. Након тога ученици самостално

читају песму и пишу одговоре на питања која се налазе на 117. страни Читанке (20 минута). До краја часа разговара се о песми и о одговорима ученика.

22. Читамо латиницу и пишемо латиницом (Мала абецеда, стр. 41)

У првом делу часа учитељ чита песму Мачак иде мишу у сватове. Након краћег разговора ученици вежбају изражајно читање, а затим у другом делу часа самостално пишу краћу причу по овој песми писаним словима латинице.

23. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 118; Забавна граматика, стр. 40); Шеста провера знања (Забавна граматика, стр. 66–67)

У уводном делу часа учитељ и ученици систематизују знања према прегледу са 118. стране Читанке. Учитељ као домаћи ученицима даје задатке са 40. стране Забавне граматике.

Након тога ученици до краја часа самостално раде контролни задатак са 66. и 67. стране Забавне граматике.

24. Анализа шесте провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и у разговору указује на права решења. Том приликом разговара се и о урађеном домаћем задатку са 40. стране Забавне граматике.

До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

СЕДМА ТЕМА: ШТА СВЕ МОГУ, ШТА СВЕ УМЕМУкупно часова: 21

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Увод у тему Шта све могу, шта све умем; говорна вежба (Читанка, стр. 119; Забавна граматика, стр. 41)

2. Пишемо састав латиницом (Мала абецеда, стр. 42–44)3. Пишемо састав Маме и њихова деца; подстицајни текст Мама (Читанка,

стр. 120–121)4. Изражајно читање латинице и писање писаним словима латинице; Огласи

купусног листа Бранка Ћопића (Читанка, стр. 122)5. Утврђивање појмова из књижевности и граматике (Читанка, стр. 123) 6. Читамо и пишемо латиницом – Три кројача (Читанка, стр. 124)7. Граматика: Прошлост – садашњост – будућност (Читанка, стр. 125;

Забавна граматика, стр. 42)8. Пишемо састав – Бакина прича; подстицајни текст – песма Стара бака

Ј.Ј. Змаја (Читанка, стр. 126–127)9. Вежбе у читању, препричавању и илустровању; прича О дечаку који је

много знао Леополда Суходолчана (Читанка, стр. 128–129)10. Лектира – Српске народне бајке (први час)11. Лектира – Српске народне бајке (други час)12. Анализа домаћег задатка – писање бајке на основу слике (Забавна

граматика, стр. 45)13. Обнављање градива; рад на песми Ја сам био срећно дете Драгомира

Ђорђевића (Читанка, стр. 130–131)14. Обрада народне басне Бик и зец (Читанка, стр. 132)15. Проширивање реченица; вежбе у писању латинице (Читанка, стр. 133;

Забавна граматика, стр. 46)16. Лексичке и семантичке вежбе (Забавна граматика, стр. 43–44)17. Обрада бајке Три брата браће Грим (Читанка, стр. 134–136) 18. Три брата – вежбе у изражајном читању и препричавању (Читанка, стр.

134–136)19. Обрада песме Кад почне киша да пада Стевана Раичковића (Читанка,

стр. 137)20. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 138); Седма

провера знања (Забавна граматика, стр. 68–69)21. Анализа седме провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Увод у тему Шта све могу, шта све умем; говорна вежба (Читанка, стр. 119; Забавна граматика, стр. 41)

У првом делу часа разговара се о значењу и садржају теме Шта све могу, шта све умем. Разматрају се задаци који се налазе на 119. страни Читанке.

У другом делу часа разговара се о задацима из области граматике који се налазе на 41. страни Забавне граматике. Том приликом ученици самостално раде задатке са 41. стране Забавне граматике и наводе своје одговоре.

Добро је да се до краја часа у фронталном раду направи топ-листа послова које ученици знају да раде. На пример, дизањем руку утврђује се број ученика који умеју да наместе кревет, возе бицикл, пливају итд.

2. Пишемо састав латиницом (Мала абецеда, стр. 42–44)

У првом делу часа учитељ чита басну Две козе Доситеја Обрадовића. Након краћег разговорао басни ученици вежбају изражајно читање, а затим самостално раде задатке на 43. и 44. страни Мале абецеде (25 минута). До краја часа прегледају се и коментаришу одговори ученика.

3. Пишемо састав Маме и њихова деца; подстицајни текст Мама(Читанка, стр. 120–121)

– Прочитаћу вам песму Мама Душана Радовића. Након читања следе питања:

– Када све деца у песми зову своју маму?– Сада песму прочитајте сами и одговорите на питања у вези с њом на 120.

страни.Ученици самостално раде 10 минута. После разговора о одговорима учитељ

упућује ученике да посматрају фотографије које се налазе на 121. страни Читанке. У разговору се указује на детаље на фотографијама. Посебно се разговара о детаљима који упућују на покрете и осећања ликова са слика. Подсетити ученике да свакој причи дају наслов.

Ученици онда самостално пишу саставе – приче по задатим сликама (15 минута). До краја часа ученици читају своје радове и коментаришу радове својих другова.

4. Изражајно читање и писање писаним словима латинице; Огласи купусног листа Бранка Ћопића (Читанка, стр. 122)

– Шта је оглас?– Замислите да нешто продајете или купујете и смислите неки свој оглас.

Учитељ чита Оглас Бранка Ћопића. Након краћег разговора ученици вежбају читање овог текста, а затим самостално преписују текст писаним словима латинице (10 минута).

До краја часа прегледају се радови ученика. За домаћи задатак ученици пишу свој оглас на 122. страни Читанке.

5. Утврђивање појмова из књижевности и граматике (Читанка, стр. 123)

У уводном делу часа учитељ проверава како су ученици урадили домаћи задатак. Неколико ученика чита своје огласе.

Затим се кроз разговор обнављају обрађени појмови из књижевности и граматике.

До краја часа ученици самостално решавају укрштенице на 123. страни Читанке (15 минута), а затим се проверавају решења.

6. Читамо и пишемо латиницом – Три кројача (Читанка, стр. 124)

Након најаве учитељ чита причу Три кројача. После краћег разговора о причи ученици вежбају изражајно читање текста.

У другом делу часа ученици самостално латиницом пишу одговоре на питања у вези са текстом са 124. стране Читанке (15 минута). До краја часа учитељ прегледа и коментарише одговоре ученика.

7. Граматика: Прошлост – садашњост – будућност (Читанка, стр. 125; Забавна граматика, стр. 42)

У првом делу часа учитељ упознаје ученике са прошлим, садашњим и будућим временом, користећи текст са 125. стране Читанке. Након тога ученици самостално завршавају започету табелу која се налази на истој страни (10 минута). После провере тачности урађеног изводе се закључци о изражавању прошлог, садашњег и будућег времена.

У другом делу часа ученици самостално раде задатке на 42. страни Забавне граматике (15 минута). До краја часа читају се и коментаришу њихови одговори.

8. Пишемо састав – Бакина прича; подстицајни текст – песма Стара бака Ј. Ј. Змаја (Читанка, стр. 126–127)

– Како бисте описали неку стару баку?Учитељ чита песму Стара бака и након краћег разговора о песми ученици

самостално раде задатке на 126. страни Читанке (10 минута). После тога води се краћи разговор о њиховим одговорима.

У другом делу часа ученици се упућују да напишу састав Бакина прича на 127. страни Читанке. Ученици самостално раде 20 минута, а онда неколико ученика чита своје радове.

9. Вежбе у читању, препричавању и илустровању; прича О дечаку који је много знао Леополда Суходолчана (Читанка, стр. 128–129)

У првом делу часа учитељ чита причу О дечаку који је много знао. Следи разговор:

– Како се тетка односила према дечаку из приче?– Како се дечак осећао у почетку?– Шта мислите, како се осећао дечак на крају приче? А тетка?У другом делу часа ученици вежбају изражајно читање овог текста. Након

тога ученици самостално решавају задатке на 129. страни Читанке (15 минута). До краја часа учитељ прегледа и коментарише урађене задатке.

10. Лектира – Српске народне бајке (први час)

У првом делу часа учитељ чита једну српску народну бајку по свом избору. Након краћег разговора ученици препричавају бајку коју изаберу.

До краја часа изводи се закључак о прочитаним бајкама и прави се договор за следећи час. За следећи час је потребно да ученици кратко писмено препричају једну српску народну бајку по свом избору.

11. Лектира – Српске народне бајке (други час)

Учитељ летимично прегледа и коментарише све радове ученика. Затим неколико ученика чита своје радове и о њима се разговара.

Учитељ и ученици препоручују још неке бајке које би било занимљиво прочитати.

За домаћи задатак ученици треба да напишу бајку према слици на 45. страни Забавне граматике.

12. Анализа домаћег задатка – писање бајке на основу слике (Забавна граматика, стр. 45)

Учитељ летимично прегледа и коментарише све радове ученика. Затим неколико ученика чита своје радове и о њима се разговара.

13. Обнављање градива; обрада песме Ја сам био срећно дете Драгомира Ђорђевића (Читанка, стр. 130–131)

– Децо, чиме се још бавите осим што идете у школу? – Зашто сте изабрали да се бавите баш тим у слободно време?– Постоји ли нешто што по жељи других морате да радите, а не волите?– Јесте ли покушали да о томе разговарате са родитељима?– Сада ћемо чути песму у којој се говори о нечему што један дечак не воли

да ради. Ту песму је написао песник који познаје дечје мисли, осећања и потребе.Учитељ затим чита песму Ја сам био срећно дете. Следи разговор о песми:– Када је дете из песме било срећно?

– Када је било несрећно? Зашто?Након разговора ученици самостално читају текст и пишу одговоре на

питања у вези са текстом (15 минута). Затим се читају и коментаришу одговори ученика.

У завршном делу часа обнавља се знање о глаголима и решава граматичка укрштеница на 131. страни Читанке.

14. Обрада народне басне Бик и зец (Читанка, стр. 132)

– Шта су басне? Које басне знате?Учитељ чита басну Бик и зец. Следи разговор:– На чему је бик завидео зецу?– Да ли је, по вашем мишљењу, зец био у праву?Ученици самостално читају басну и раде задатке на 132. страни Читанке (15

минута). До краја часа ученици читају одговоре и вежбају изражајно читање басне.

15. Проширивање реченица; вежбе у писању латинице (Читанка, стр. 133; Забавна граматика, стр. 46)

Учитељ тражи од ученика да отворе 133. страну Читанке. Заједно са њима у фронталном раду проучава текст о проширивању реченице, разговара о могућим одговорима на постављена питања, а ученици записују одговоре у Читанци. Последњи задатак, који се односи на проширивање реченице Киша пада, ученици самостално раде (8 минута), а затим читају своје одговоре. На крају овог дела часа извлачи се закључак о проширивању реченица.

У другом делу часа ученици самостално пишу текст за стрип на 46. страни Забавне граматике (20 минута). До краја часа читају се и коментаришу радови ученика.

16. Лексичке и семантичке вежбе (Забавна граматика, стр. 43–44)

У уводном делу часа учитељ најављује да ће се на овом часу трагати за путевима од речи до приче. У оквиру тога нарочита пажња биће посвећена значењима речи. Потребно је да за овај час учитељ донесе неки речник или извод из речника и да покаже ученицима како се речник користи на примеру проучавања значења речи златан. Ученици уписују нека од значења на 43. страни Забавне граматике.

Ученици затим самостално или у пару раде задатке на 43. и 44. страни Забавне граматике (25 минута). До краја часа читају се и коментаришу њихови одговори.

17. Обрада бајке Три брата браће Грим (Читанка, стр. 134–136)

– Шта су бајке? По чему се бајке разликују од других прича? По чему су сличне другим причама?

Учитељ чита бајку. Следи разговор:

– Шта је отац тражио од својих синова?– Како су се синови односили према захтеву свог оца?Ученици до краја часа самостално читају бајку и одговарају на питања у

вези са њом на 136. страни Читанке (20 минута). До краја часа читају се и коментаришу одговори ученика.

Ученици за домаћи задатак добијају да се припреме за изражајно читање бајке.

18. Три брата – вежбе у изражајном читању и препричавању (Читанка, стр. 134–136)

У првом делу часа ученици вежбају изражајно читање бајке. Треба настојати да се приликом читања обрати пажња на дикцију и артикулацију и да се ученици уживе у текст.

У другом делу часа вежбати сажето препричавање бајке, у неколико реченица, користећи подсетник са 136. стране Читанке.

19. Обрада песме Кад почне киша да пада Стевана Раичковића (Читанка, стр. 137)

– Замислите један кишни дан. Сетите се детаља: како пада киша, како изгледа дрвеће, пролазници, животиње, који се мириси тада осећају, који се звуци чују итд.

Учитељ чита песму Кад почне киша да пада. Следи разговор:– Који детаљ у песми сте посебно запазили? Због чега?Ученици самостално читају песму и пишу одговоре на питања која се налазе

у Читанци на 138. страни (20 минута). До краја часа читају се и коментаришу њихови радови.

20. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 138); Седма провера знања (Забавна граматика, стр. 68–69)

У уводном делу часа учитељ и ученици систематизују знања према прегледу на 138. страни Читанке.

Након тога до краја часа ученици самостално раде контролне задатке на 68. и 69. страни Забавне граматике.

21. Анализа седме провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и у разговору указује на права решења. До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

ОСМА ТЕМА: ЛЕТЊЕ ПУСТОЛОВИНЕУкупно часова: 16

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. Увод у тему Летње пустоловине (Читанка, стр. 139; Забавна граматика, стр. 47)

2. Чаролија; Из енциклопедије – читање и тумачење изабраних текстова (Читанка, стр. 140–141)

3. Обрада приче Свети Сава и млад човек; говорна и писмена вежба У учионици (Читанка, стр. 142–143)

4. Пишемо и читамо латиницу – песма Пргав момак Владе Стојиљковића (Читанка, стр. 144)

5. Граматика – Речи са умањеним и увећаним значењем (Читанка, стр. 145; Забавна граматика, стр. 48)

6. Обрада народне басне Коњ и магаре (Читанка, стр. 146)7. Обрада народне приче Старо лијино лукавство (Читанка, стр. 147)8. Обрада песме Патак и жабе Ј. Ј. Змаја (Читанка, стр. 148)9. Писмена вежба – честитка, разгледница (Забавна граматика, стр. 50–51)10. Обрада песме Дај ми крила један круг Владимира Андрића (Читанка,

стр. 149)11. Говорна и писмена вежба – Предлози за бољу школу; подстицајни текст –

песма Предлог В. Андрића (Читанка, стр. 150–151)12. Писмена вежба – писмо, разгледница (Читанка, стр. 152; Забавна

граматика, стр. 52)13. Писање скраћеница; реченице – обнављање (Забавна граматика, стр. 49,

53)14. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 153–154)15. Осма провера знања (Забавна граматика, стр. 70–71) 16. Анализа осме провере знања

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

1. Увод у тему Летње пустоловине (Читанка, стр. 139; Забавна граматика, стр. 47)

У уводном делу часа учитељ упознаје ученике с називом и садржајем осме теме – Летње пустоловине. Заједно са ученицима проучава задатке на 139. страни Читанке, а затим и на 47. страни Забавне граматике.

У другом делу часа ученици у паровима попуњавају табеле: Шта волиш ти, а шта твој друг или другарица (15 минута).

До краја часа у фронталном раду утврђује се топ-листа омиљених спортова, предмета у школи, певача, ТВ емисија и др.

2. Чаролија, Из енциклопедије – читање и тумачење изабраних текстова (Читанка, стр. 140–141)

– Шта значи реч чаролија?Учитељ чита песму Чаролија. Следи разговор:– Зашто се ова песма зовеЧаролија?– Како замишљате шеву из ове песме?Ученици самостално читају песму и решавају задатке на 140. страни

Читанке (15 минута). Потом се њихови одговори прегледају.У другом делу часа учитељ са ученицима проучава текстове о шеви из

речника и енциклопедија на 140. и 141. страни Читанке. Том приликом у разговору се утврђују разлике између поетских текстова, с једне стране, и научних и информативних текстова, с друге стране.

3. Обрада приче Свети Сава и млад човек; говорна и писмена вежба У учионици (Читанка, стр. 142–143)

– Шта знате о светом Сави?– Да се подсетимо прича о светом Сави које смо до сада читали.

Главни део часа:– Сада ћу вам прочитати причу која се зове Свети Сава и млад човек.Након читања и краће паузе следи разговор:– Зашто је млад човек пошао у свет?– Шта је младићу саветовао свети Сава?– Објасните речи: „би добро и њему и онима око њега“.– Сада прочитајте причу сами и одговорите на питања која се налазе испод

текста. Након самосталног рада ученици читају одговоре на питања. Учитељ каже

ученицима да посматрају слику У учионици која се налази на 143. страни Читанке. Разговор о слици:

– Како се осећа дечак док стоји испред табле?– Зашто се тако осећа?– По чему се то види?– Како се дечак осећа кад чује како му се другари смеју?– Овом дечаку другари добацују: Људи, овај ништа не зна. Учитељице,

дајте му јединицу! Како се тада дечак осећа?– Шта је дечака више повредило – задатак који не уме да реши или

понашање другова?– Шта мислите о понашању деце у учионици?У завршном делу часа ученици раде задатке на 143. страни Читанке (10

минута). Затим ученици читају одговоре и разговарају о њима.

4. Пишемо и читамо латиницу – песма Пргав момак Владе Стојиљковића

(Читанка, стр. 144)

Након најаве учитељ чита песму Пргав момак. Следи разговор:– Шта је у овој песми смешно?– Која вам се слика из песме највише свиђа? Зашто?– Сада прочитајте песму сами и одговорите на питања из Читанке. Пишите

латиницом.Након самосталног рада (20 минута) ученици читају одговоре. Затим се

вежба читање песме у целини или по строфама.

5. Граматика – Речи са умањеним и увећаним значењем (Читанка, стр. 145; Забавна граматика, стр. 48)

Учитељ чита уводни текст, који се налази на 145. страни Читанке. – Смислите још неку реченицу са умањеницама и увећаницама.После разговора ученици самостално решавају задаткекоји се налазе у

Читанци на 145. страни (10 минута). Након самосталног рада проверава се како су задатке урадили.

Ученици самостално или у паровима решавају задатке на 48. страни Забавне граматике (20 минута). Затим се читају и коментаришу одговори ученика.

До краја часа изводе се закључци о речима са умањеним и увећаним значењем.

6. Обрада народне басне Коњ и магаре (Читанка, стр. 146)

– Знате ли неку пословицу о другарству и пријатељству? Подсетите се неких пословица са 16.стране Читанке.

Учитељ чита басну Коњ и магаре. Следи разговор:– Зашто коњ није помогао магарцу?Ученици самостално читају басну и одговарају на питања у вези са текстом

(15 минута). До краја часа читају се и коментаришу одговори ученика и вежба изражајно читање басне.

7. Обрада народне приче Старо лијино лукавство (Читанка, стр. 147)

– Знате ли како се животиње сналазе када се нађу у невољи?Након најаве учитељ чита причу Старо лијино лукавство. Следи разговор:– Како се лија снашла у опасности?– Које особине запажате код лисице?Ученици самостално читају текст и пишу одговоре на питања у вези са

текстом на 147. страни Читанке (20 минута). До краја часа читају се и коментаришу одговори ученика.

8. Обрада песме Патак и жабе Ј. Ј. Змаја (Читанка, стр. 148)

– Шта знате о песнику Јовану Јовановићу Змају? Које његове песме знате?Учитељ чита песму Патак и жабе. Следи разговор:– О каквим особинама личности говори ова песма?Ученици самостално читају песму и пишу одговоре на питања у вези с

текстом (15 минута). Након тога ученици читају своје одговоре и о њима се води разговор.

До краја часа вежба се изражајно читање песме или се пише прича по овој песми, што може бити и домаћи задатак.

9. Писмена вежба – честитка, разгледница (Забавна граматика, стр. 50–51)

– Шта је честитка? Како се пише честитка?– Шта је разгледница? Како се пише разгледница?У првом делу часа ученици самостално или у пару пишу честитку на 50.

страни Забавне граматике (15 минута). Потом читају своје радове и о њима се води разговор.

У другом делу часа ученици самостално или у пару пишу разгледницу на 51. страни Забавне граматике (15 минута). Потом читају разгледнице које су написали и о њима се води разговор.

10. Обрада песме Дај ми крила један круг Владимира Андрића (Читанка, стр. 149)

– Куда бисте волели да летите када бисте имали крила?Учитељ чита песму Дај ми крила један круг Владимира Андрића. Следи

разговор о песми:– У овој песми исказано је више жеља. Која вам се жеља нарочито допада?

Зашто?Ученици самостално читају текст и пишу одговоре на питања у вези са

текстом (20 минута). До краја часа ученици читају своје одговоре и вежбају изражајно читање песме.

11. Говорна и писмена вежба – Предлози за бољу школу – подстицајни текст: песма Предлог В. Андрића (Читанка, стр. 150–151)

– Размислите о томе шта вам се у школи свиђа, а шта не. Размените о томе мишљење са другом из клупе.

Учитељ чита песму Предлог Владимира Андрића. Следи разговор:– Који вам се део у песми допада? Зашто?– Сада прочитајте песму сами и одговорите на питања на 150. страни

Читанке. Након самосталног рада ученика (10 минута) и читања њихових одговора

може се наставити разговор о песми:

– Како се осећао дечак који је морао да буде миран недељу дана?– Шта мислите, зашто је дечак морао да буде миран недељу дана?– Зашто је дечаково срце пуно љутих рана?У другом делу часа ученици у паровима раде задатак на 151. страни

Читанке (15 минута).Након тога читају своје предлоге. У завршном делу часа ученици у Читанци решавају ребусе са 151. стране.

12. Писмена вежба – писмо, разгледница (Читанка, стр. 152; Забавна граматика, стр. 52)

– Да се подсетимо: Шта је разгледница? Како се пише разгледница?– Шта је писмо? Како се пише писмо? Која је разлика између писма и

разгледнице?– Каква је разлика између писма и честитке?Ученици самостално пишу писма на 52. страни Забавне граматике (15

минута). Неколико ученика потом чита своје радове и о њима се разговара.У другом делу часа ученици пишу честитку на 152. страни Читанке (15

минута), а потом се њихови радови читају и коментаришу. Уколико не буде довољно времена, то се може урадити и за домаћи задатак.

13. Писање скраћеница; реченице – обнављање (Забавна граматика, стр. 49, 53)

– Да се подсетимо: Шта су скраћенице? Како се пишу скраћенице? Због чега се оне пишу?

Учитељ подсећа ученике на писање неких скраћеница, а затим ученици самостално пишу одговоре на питања са 49. стране Забавне граматике (15 минута). Потом се одговори прегледају и читају се шале које су ученици написали.

У другом делу часа ученици самостално или у паровима раде задатке на 53. страни Забавне граматике (15 минута). До краја часа одговори ученика се читају и коментаришу.

14. Систематизација – Сети се шта смо научили (Читанка, стр. 153–154)

Ученици попуњавају адресар на 153. страни Читанке, а затим са учитељем систематизују знања према прегледу са 154. стране Читанке.

15. Осма провера знања (Забавна граматика, стр. 70–71)

Ученици самостално раде контролне задатке на 70. и 71. страни Забавне граматике.

16. Анализа осме провере знања

У првом делу часа учитељ износи општи утисак о резултатима провере знања. Истиче типичне грешке и кроз разговор указује на права решења. До краја часа ученици анализирају и исправљају своје задатке радећи у паровима.

Решења ребуса из Читанке и Забавне граматике:

Читанка:стр. 44 – мишоловка, уторакстр. 49 – црн, крвстр. 59 – значкастр. 69 – коластр. 70 – лимунада, лекстр. 73 – сликарка зимастр. 112 – огледстр. 151 – ђачка торба, загонетка

Забавна граматика:стр. 61 – парк, Копаоникстр. 63 – јабука, Нишстр. 65 – трик, стоногастр. 66 – нула, купус, Београд

*

ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕуз Читанку и Забавну граматику за 2. разред основне школе

прво издање

ауторДр Симеон Маринковић

рецензентиПроф. др Живојин Станојчић, Филолошки факултет у Београду

Ана Милосављевић, наставник разредне наставе, ОШ „Вељко Дугошевић“ у Београду

Мр Слађана Илић, професор

уредникМр Александра Марковић

ликовни уредникДушан Павлић

лекторМр Александра Марковић

припрема за штампуНебојша Митић

издавачКреативни центарГрадиштанска 8

Београдтел./факс: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

за издавачаМр Љиљана Маринковић