Dodaci ishraniJesu li to lekovi?- Nisu! Suplementi su normalni nutrijenti sadrani u hrani koju jedemo, u ovom sluaju zbijeni u kapsule, tablete, kesice, napitke ili neto drugo radi lakeg pokrivanja dnevne potrebe. Oni su, dakle, namirnice, a ne lekovi. Zbrku proizvodi farmakoloki izgled (pilule, kapsule, kapi), opravdan potrebom da se na malom prostoru smeste svi propisani sastojci.Postoje samo suplementi vitamina?- Ne, poslednjih godina nametnula se jedna druga kategorija proizvoda koja na irem planu pomae organizmu da postane i ostane zdrav. Probiotski suplementi, na primer, vraaju u ravnoteu crevnu bakterijsku floru kad je narue bolest ili lekovi, odravajui pravilnu proporciju izmeu dobrih (jaaju prirodnu odbranu) i loih (uzrokuju infekcije) bakterija koje u njoj ive.U emu je razlika izmeu suplemenata i hrane koja lei?- Upravo pakovanje u kapsule, prakove i tangle ini glavnu razliku izmeu prehrambenih suplemenata i funkcionalnih namirnica. Ove druge imaju istu funkciju kao prehrambeni suplementi (da opslue organizam), ali zadravaju oblik normalne hrane ili pia. A hrana, zna se, putuje kroz organizam: postoje jogurti koji sadre fitosterole (obaraju holesterol), fermentisana mleka (kiselo mleko, jogurt, voni jogurt, kefir) s dodatkom probiotika, vitaminizirani voni sokovi, tangle od cerealija bogate vlaknima. Za razliku od suplemenata koji slue kao neutralna osnova za pribavljanje vanih sastojaka, ti proizvodi su "rasne" namirnice, s ukusom, mirisom, teksturom i kalorijama.Jesu li i biljni preparati suplementi?- Da. I suplementi na bazi biljaka su namirnice kojima je priznata uloga u pruanju podrke organizmu i kao takvi podleu istim propisima. Primera radi, nauno je dokazano stimulativno dejstvo biljke gujina trava (ili mleni kalj) na stvaranje majinog mleka, pa se esto preporuuje za vreme dojenja. Borovnica aktivira krvotok, a valerijana je dobra za spavanje. Postoji, meutim, razlika izmeu suplemenata na bazi lekovitih trava i fitoterapeutskih preparata. Prema odluci Svetske zdravstvene organizacije, ovi drugi su lekovi sa terapeutskim dejstvom i kupuju se u apoteci.Da li ih prepisuje lekar?- Kao i drugi prehrambeni proizvodi, suplementi su bezbedni pa recept nije potreban. Lekaru se obraamo zbog izbora najpogodnijeg preparata, posebno u trudnoi ili kod tegoba nepoznatog porekla. Na primer, ako je dolo do pogoranja vida zbog prolaznog pada imuniteta, lekar moe preporuiti ekstrakt borovnice i antioksidantne vitamine C i E. A enama koje pate od stresa, hroninog umora, premenstrualnog sindroma ili se ale na prve znake menopauze pomau suplementi magnezijuma.Slue li za leenje?- Kao to samo ime kae, dodaci slue da dopune, a ne da lee ili spree. Tanije, prehrambeni suplementi najpoeljniji su u stanjima izmeu zdravlja i bolesti, kad nedostatak pojedinih nutrijenata narui kvalitet ivota.Kome su namenjeni? - Suplementi vitamina, minerala ili drugih sastojaka prvenstveno se preporuuju osobama s neuravnoteenom ishranom, onima to jedu malo sveeg povra i voa, strastvenim puaima, uivaocima alkohola i tekim fizikim radnicima koji se neadekvatno hrane.Mogu li da pomognu kod odreenih bolesti?- Postoje ivotne faze u kojima je poveani unos nutrijenata neophodan. Kod pravih i tekih bolesti stanje je mnogo sloenije. U sluaju kardiovaskularnih bolesti (embolija, perikarditis, infarkt), suplementi nisu u stanju ni da ih spree ni da ih izlee, ali mogu da ublae faktore rizika. Smanjujui crevnu apsorpciju holesterola fitosteroli, na primer, dre pod kontrolom kardiovaskularni faktor rizika holesterolemiju. A multivitaminski preparat pomae kad doe do crevne malapsorpcija zbog upale, infekcije, netolerancije ili alergije.

Jesu li stvarno sigurni?- Da nisu, ne bi se prodavali i u supermarketima gde nema asistencije lekara ili farmaceuta. Od 2002. postoji evropska direktiva koja regulie proizvodnju i prodaju prehrambenih suplemenata, ukljuujui one na bazi biljnih aktivnih principa. O zatiti potroaa brinu i nadlene zdravstvene slube u kojima se proverava sastav naveden u deklaraciji.Koliko supstanci sadre?- Po vaeim normativima, suplementi treba da sadre izmeu 30 i 150 odsto preporuene dnevne doze. Ukoliko se, na primer, preporuuje 10 miligrama vitamina C dnevno, preparat ne sme da sadri manje od tri miligrama (da bi bio efikasan) i vie od 15 miligrama (da bi se izbeglo predoziranje).Koliko se dugo uzimaju?- Budui da ne lee, nema vrstih pravila. Postoje situacije u kojima se suplement pije na neodreeno vreme. Starije osobe koje ele da sauvaju intelektualne funkcije u poodmaklim godinama mogu da piju preparat na bazi omege-3. Re je o esencijalnoj masnoj kiselini koja poveava prirodnu odbranu organizma i regulie rad centralnog nervnog sistema, podstiui mentalnu lucidnost, bolje raspoloenje i veu koncentraciju.Je li bolji multivitaminski ili singl proizvod?- Stil ivota esto namee nezdrave navike: slaba fizika aktivnost i pogrena distribucija hranljivih sastojaka, sa dorukom kojeg tako rei nema, rukom "na brzaka" i preobilnom veerom sa malo ili nimalo povra i voa. U takvim sluajevima poeljan je dobar multivitaminski suplement. Ciljani e uzimati samo onaj ko, sam ili uz pomo lekara ili farmaceuta, prepozna specifini nedostatak, pa i supstancu koju treba nadoknaditi. Fanatini pobornici vitkog stasa gree, na primer, to iz ishrane brzopleto izbacuju meso, ostavljajui organizam bez dovoljno gvoa i vitamina B12. Tada "uskae" suplement.Mogu li imati neeljene efekte?- Ne mogu, ako se potuju uputstva. Poto nisu lekovi, suplementi nemaju pratei listi, samo etiketu (pre upotrebe obavezno proitati) na kojoj su naznaeni sastav, preporuena dnevna doza, nutritivno dejstvo, eventualna upozorenja. Za svaki sluaj, nivo sigurnosti potvren naunim studijama uvek je mnogo nii od stvarnih margina opasnosti. U jednom istraivanju nedavno je, na primer, pomenuto navodno kancerogeno dejstvo beta karotena i vitamina E i C, ali samo u dozama viestruko veim od onih koje su naznaene na etiketi.http://www.vivamagazin.info/249/tekst_2.html