FRENK LARAMI

OVEK IZ DORDIJE

Naslov originala:FRANK LARAMY

ER KAM AUS GEORGIA Copyright 1972 by

MARTIN KELTER VERLAG

va prava pridrana

Izdaje i tampa NIP F O R U M ", Novi Sad, V o jvo d e M iia. 1. O dgovorni u redn ik : Svetozar TO M IC . Izlazi svakog prvog u m esecu. C opy-

righf 1972. by M ARTIN KELTER V E R LA G

COVEK IZ DORDIJEovo JE POVEST DOKA HOLIDEJA, PRIA O NAJNE-

NAJM iSTERSO ZN IJEM O V EK U KOJI JE IKADA JA H A O PRANJAVIM DRUM OVIM A DIVLJEG ZA PADA.

M esecim a sam putovao drayam a srednjeg Zapada sa ciljem da bo lje upoznam ivot ovog izuzetnog oveka, pratim put ove tragino-dramatine linosti i ispriam ga svojim itaocima. H o lide iev ivot bio je doista raznovrstan, buran i uzbudljiv.

Ma ta istoriari, krim inolozi, privatni istraivai i ambiciozni novinari o njemu pisali, a pisali su mnogo, u jed nom su se svi slagali:

Dok Holidej je bio najbolji sirelac kojeg je Zapad Ikada imao. Meu svim herojima divljeg Zapada o kojima se mnogo pisalo Holidej je bio nekrunisani kralj. Uvek elegantno odeven, mirnog, kao od kamena isklesanog lica, otrog cininog duha, iakav ie sedeo za stolovima pokrivenim zelenom ojom u ozloglaenim kockarnicama stoarskih gradova.

Piihvatao je svaki izazov, b ilo da se radilo o odmera- vanju +;ockarskih ili streljakih sposobnosti.

Njegovom uspehu za zelenim stolovima i u dvobojim a znatno su doprinosili hladnoa i ignorisanje smrti.

Zaraen uasnom boleu, b io je prinuen da prei

Njeggve ruke uzane, finih zglobova bile su kao stvorene da lece, ali su postale ruke najbreg strelca na divljem Zapadu.

U ovom trenutku on to, meutim, jo nije bio. U uima su mu odjekivale rei starog lekara.

Morate da idete na zapad, u Teksas, ili moda preko u Kolorado u planine. Tamo je klima mnogo bolja za vas. Posluajte starog, iskusnog oveka. Vazduh ovde na istoku, na moru, za vas je otfov.

Don Holidej je stajao na prozoru i posmatrao starog kolegu Felbri- da kako umorno hoda kroz vrt.

Kroz uskovitlane pahuljice snega probijao se ovek koji mu je predoio kakva ga strana sudbina eka. Bila je to smrtna presuda, osuda na laganu smrt.

Holidejevo lice bilo je ozbiljno i mrano.

Gotovo j e promrsio je muklo u bradu, a krajevi usana poeli su da mu se trzaju. Onda mu se usne nesvesno razdvojie i iz njega provali jezivi, nezadrivi smeh.

Pritisnuo je ruke na grudi ; smeh je prestao. Njegove grudi i celo telo zahvati uasan napad kalja. Ivukao je iz depa belu, svilenu maramicu i pritisnuo je na usta.

Od kalja je preuo tiho kucanje na'vrata. Zbog toga se gotovo uplaeno trgao kada je uo glas svoje asistentkinje.

Jeste li me zvali, doktore?Na pragu je stajala lepa, tamno

kosa devojka. Uplaeno je posmat- rala lekara.

Holidej nije bio u stanju da joj odgovori. Grozniavo je pokuavao da zaustavi kaalj.

Devojka mu prie. Mogu li da vam pomognem?

elite li neto da popijete?Lekar odmahnu glavom i okrete

se ponovo prema prozoru. Nije mogao da gleda suze, kojima su se sada ispunile lepe oi mlade devojke. Uostalom nije ni primetio da je ova Rut Kolins zaljubljena u njega. Ona je, meutim, odavno znala da je Dok Holidej bolestan, ali ga je uprkos tome volela. Do ovog prepodneva jo nikada ga nije videla u ovakvom stanju. Sada joj se srce cepalo.

DO'n Holidej je konano suzbio kaalj i opet disap normalno.

- Hvala, Rut rekao je tiho. Moete, da idete kui.

Iznenaeno ga je pogledala. Da idem kui? Zar ve sada?

Pa tek je podne!Holidej je stajao uz prozor; mara

mica mu je jo uvek bila u rukama. Zguvao ju je i stavio u dep.

Ve odavno je vee, Rfct; no rekao je muklo.

Nikada nisu mnogo razgovarali o privatnim stvarima, ali je Rut Kolins bila ubeena da ovog oveka poznaje. Sada je tek shvatila da je bila u zabludi. Osetila je da izmeu njih postoji visok zid.

Holidej se okrete prema svojoj asistentkinji.

ujte, R ut. . .Devojka je ostala da-stoji na pra

gu i posmatrala Visokog vitkog oveka. Ovakav, u elegantnom crnom odelu i sneno beloj koulji, ba takav ispunjavao je sve njene devo- jake snove. No sada, iznenada, ose- ala je kao da kraj prozora stoji njoj nepoznat ovek, stranac. Isto t'ako je znala da e se sada dogodi

ti neto odluujue, neopozivo. Ispunjena zlom slutnjom, s mukom je prevalila preko usana:

Kada treba ponovo da doem?Holidej nije odmah odgovorio.

Priao je ormanu , i nasumce poeo da trpa instrumente u crnu torbu od krokodilske koe. Taj deo prtljaga nosio je uvek sa sobom. Ljudi su ga prepoznavali i po torbi kada bi izlazio iz potanske koije, ulazio u kockarnice ili kliznuo iz sedla. Vrlo brzo su ga nazvali strelac lekar .

Ne okreui Se prema devojci, rekao je preko ramena:

Zahvaljujem vam na svemu, Rut.

Kako to mislite. Dok? upitala je, iako je tano znala to Holidejeve rei znae.

Napiistie Boston.Rut je ovo slutila, pa ipak su je

Holidejeve rei pogodile kao udarci korba^ Uhvatila se za kvaku i za trenutak sklopila oi.

Pa to nije mogue! proap- tala je.

LeKar zatvori torbu. Bio je to energian, odluujui zvuk. Podboio se na pisai sto i oborio glavu. Nekoliko pramenova tamne kose palo mu je na bledo elo.

Zatvoriu ordinaciju rekao je gotovo bezbojnim glasom. Nadam se da ete biti tako ljubazni i saoptiti to pacijentima. Uskoro e doktor Balej preuzeti moj posao.

Okrenuo se prema devojci i osmehnuo. Meutim, taj osmeh je bio kao led, gorak i bez radosti. Osmeh u kome oi nisu uzele uea.

Govorio sam sa Balejem. On e vas preuzeti, Rut rekao je lju

bazno. Nemojte zbog to"a brinuti, sve e se nastaviti po starom.

Devojka vie nije mogla da zadri suze.

Ja brinem zbog vas, Dok.Bledo lice Dona Holideja pretvo

rilo se u ukoenu masku. On je bio ovek koji nije podnosio' saaljenje. Hteo je da bude sam, da sam nosi breme svoje tragine sudbine i sam bude na putu ka neizvesnosti koji mu predstoji.

I bio je sam. Gonjen, bez ljubavi, bez radosti. Nikada u ivotu nije traio niiju pomo. Ostao je sam kao ranjeni panter, koji instinktivno osea dolazak smrti i povlai se u jamu.

Ja u sada da idem, gospoice Kolins rekao je tiho i bezbojno. Prebacio je tamni mar t^il preko ramena, uzeo torbu i utke izaao.

Ulazna vrata kue s treskom su se zatvorila za njim.

Ve puna dva dana je jeei, kripei i dahui gvozdena lokomotiva vukla vagone beskrajnim prostranstvom. Gradovi istoka su odavno ostali za njim, kao i plariinski masivi Apalae.

Sada se voz kotrljao svetlom prostranom prerijom Misurija.

Trbuasta lokomotiva ostavljala je za sobom pramen dima. Prozore vagona osvetljavala je jarka uta svetlost. Trava i oskudno bunje kraj ir^ a bili su osueni i prljavi.

Iskrivljeni stubovi telegrafa promicali su ispred prozora u ravno-

memom ritmu dok je monotono kotrljanje tokova pevalo svoju uspav- Ijujuli, metalnu pesmu.

Dva garava oveka su ubacivala u lokomotivu itave ume trupaca u veno gladnu vatru maine. Umornih oiju piljili su u no osvetjenu meseinom. Pruga je vijugala u pravcu zapada. .Sada, kada se no spustila, prerijske ivotinje su uplaene posmatrale dinovsku zver iz ije utrobe su izletale vamice i planten. Zveri su stajale kap ukoene, sve dok tutn jan je voza nije nestalo u daljini da bi tek onda uplaeno beale natrag u savanu.

Prodoran zviduk lokomotive nadjaao je kloparanje tokova.

Elegantno odeven ovek na sadistu u uglu otvori za trenutak oi i pogleda kroz prozor, a onda se ponovo zavali. Lice mu je bilo umorno sa izrazom beskrajne dosade. Stavio je noge na sedite na suprotnoj strani. Vrhovi izglaanih, lako- vanih izama ljulj^lkali su se u ritmu tokova tamo-amo.

Dok Holidej je bio smlaen ovim beskrajnim, iscrpijujuim putovanjem, a trebalo je da proe jo jedan ceo dan da stigne u Teksas.

U toku celog pta retko se dogaalo da neko od putnika sedne blizu ovog utljivog oveka. Kada bi prili i uz osmeh pogledom pitali a li je mesto slobodno, brzo bi odustajali od namere da tu sednu, im bi sreli pogled njegovih ledenih oiju.

Kako se menjao predeo kroz koji je voz vijugao, tako su se menjali i putnici. Na istoku sU to jo bili Uglaeni ljudi, koji su pripadali drutvenoj klasi doktora Holideja. No to je voz vie grabio dalje prema

zapadu slika se menjala. U vagone su ulazili buni kauboji, lupei mrana lica, probisveti.

Dolaskom drugagijih putnika izmenio se i vazduh u vagonima. Prijatan miris skupih cigara i plemenitih parfema sada je zamenio otar Vonj zavijenih cigareta, koe, znoja i tale.

Utoliko je pre Doku Holideju upao u oi mravi ovek u sivom platnenom odelu, koji je sedeo na suprotnoj strani takoe uz prozore. Mora biti da je u toku noi uao u voz.

Nasuprot mravku sedeo je visok, krupan ovek dobroudnog izraza lica, nosio je irok opasa i teak revolver nad desnim bedrom. Odelo mu je po kroju bilo kaubojsko, ali izraencfeod skupe jelenske koe. Mora da je bio raner ili bar nadzornik, jer obian kauboj ne bi m ogao sebi da dozvoli ovakav luksuz. Taj ovek je mirisao na talu i jevtin i duVan. Kraj njega na podu lealo je teksako sedlo ukraeno srebrnim zakivcima sa prepunjenim bisagama.

Izmeu ove dvojice tako razliitih ljudi stajao je etvrtasti kofer od tvrde bivolje koe, a na njemu lepa gomila dolarskih novanica.

Igrali su poker i to u visoke uloge.Holidej ih je posmatrao ispod spu

tenih kapaka. Znao je kao i svaki Amerikanac, uostalom, ovu igru. Meutim, nije je do tada igrao esto, jer mu posao nije stavljao dovoljno vremena za zabavu.

Da li su dogaaji, koji su neposredno usledili uinili od ovog lekara ledenog kockara?

Svakako su ovi dogaaji dali to ^me ^znaajan doprinos.

Lice mravka bilo je n^om im .

Pravo lice pokeraa, maska blefera.Stoar je bio sasvim drugaiji, pu

ka suprotnost. Kada je gubio psovao je estoko, a grohotom se smejao kada je dobijao. No, ovo poslednje se retko dogaalo. Tahije reeno, samo onda kada je .bio soreman da prekine igru.

Na koferu se nalazila oeromna suma novaca.

Sada vas imam, mister! za- grnieo je stoar trijumfujui, dok mu je iroko lice zrailo radou. Tri kralja!

Bacio je na kofer pohabane karte.Njegov suigra je ne otvarajui

usta promrsio: Tri asa! i mirno privukao nov

anice, briljivo ih sloio i stavio u dep.

Kauboj proguta pljuvaku. Lice mu. je bilo za nijansu blee. Za ovaj novac morao je dugo i nanorno da radi.

Prokletstvo., bila je ovo otra igra! r rekao je gorko i poeo nezgrapnim prstima da nervozno savija cigaretu.

Srea je varljiva uzvratio je mrSavko unjkavim glasom i ravu- kao usta u osmeh tobo pun saaljenja. Ja pristajem na revan, ako vi hoete.

Stoar spusti pogled na bisage, u njima je bio novac za prodanih dve hiljade, grla goveda.

Palcem je zabacio eir na potiljak, bacio na pod polupopuenu cigaretu i nagazio je potpeticom,

--- U redu je rekao je muklo ali neka to bude poslednja partija!

Pogled mravog oveka se znatno izmenio, U oima mu se videlo gro

zniavo pohlepno i podmuklo svet- lucanje.

Kako hoete, mister rekao je i poeo vetim pokretima da mea karte.

Za sve vreme kauboj je prikovanog pogleda pratio karte koje su padale na koni kofer

Sve ovo privuklo je Holidejevu panju. Sasvim se povukao u ugao kraj prozora i otro motrio na obojicu igraa.

Komad neba, koji se video kroz prozor vagona, dobio je boju opala. Svetlost nastupajueg'dana postepeno je nadvladala munu svetlost lampe koja je visila na tavanici vagona.

Igra je poela.Stoar je prvo dobijao. Meutim,

srea mu nije bila dugo naklonjena, gubio je i to sve vie i vie. Sve ee je morao da se maa a bisage i izvlai iz njih hove svenjeve dolara.

Kada je etvrto deljenje bilo na redu, Dpk Holidej je primetio pre- varu.

Za ovog asnog lekara iz Bostona ovakvi prljavi trikovi bili su neto uasno i neshvatljivo. Tek nekoliko meseci kasnije saznao je da su ovakve ispravke za kockarskim stolovima Zapada uobiajena stvar.

Dogodilo se munjevito. Mravi ovek je u magnovenju izvukao karte iz manete,! to je mogao da zapazi samo neko ko je izuzetno otrook.

Svenjevi novanica iezli su u depu kockarske ajkule.

Vi danas, doista nemate sree, mister rekao je, podigao mrave ruke i poeo intenzivno da ma

0

sira slepoonice. Moda ete idui put biti bolje sree.,

Moda! ulo se iz ugla u kojem je ovek iz Dordije sedeo.

Glave obojice igraa okrenue se u tom pravcu.

Kako to mislite? upitao je mravi ne bez otrine. Ustao je i stavio desnii ruku u dep od kaputar.

Holidej lagano spusti noge sa su- sednog sedita,. a onda ustade i prie igraima.

Izvucite' mu ruku iz depa, moda ete mu u manetnama nai jo kojeg asa.

U tom trenutku lokomotiva a- zvida jednom dugo a zatim dva puta kratko. Voz je usporavao tempo.

Varalica je shvatio da je otkriven. Hteo je ve a se dokopa izlaza, kada ga kauboj dokopa svojom snanom akom.

Samo trenutak, mister! promrsio je otro i naglo mu izvukao ruku iz depa.

Nije ni bilo potrebno da zavlai ruku varalici u manetnu. Pet ke- eva raznih boja padoe na prljavi pod.

Ono to se zatim dogodilo teko je opisati.

Dinovska pesnica kauooja pogodi varalicu kao kovaki eki po sred bledog lica. Pao je tako estoko na sedite da je drvo zakripalo.

Holidej se vratio na svoje sedite u uglu kraj prozora, ne slutei kakvu eksploziju e izazvati njegovo otkrie.

Od mravog varalice nije ostalo gotovo nita. Leao je podbula lica na klupi, a iz usta mu je tekla krv.

Voz se zaustavio uz kripu konica.

Holidej spusti prozor i pogleda napolje.

Naputena drvjbna koliba stajala ie pored pruge. Inae se nita drugo izuzev usijanog peska i osuene trave nije moglo videti;

Bila je, to jedna od onih stanica, postavljenih izmeu dva naselja, usamljena u prostranoj savani,

Holidej se okrete prema svojim saputnicima. Sada je tu stajao, jo samo kauboj pored kofera od bivolje koe. iroko se osmehnuo i palcem pokazao preko ramena:

Ovoga smo se oslobodili!Prozor iza kaubojevih lea bio je

bacio napolje.Jeei i dahui, lokomotiva na

stavi put.Na'istoku, nad horizontom, poja

vila se sunana lopta. Zlatnocrveni zraci padali su na isuenu travu.

Stoar je napustio voz u Sent Luisu, veoma srdano se pozdravivi sa Holidejom.

Kada je kauboj otiao, lekarevo lice se ponovo pretvorilo ,u ukoenu masku.

Sedeo je utke u svom uglu i bez interesovanja posmatrao pejza.

*

iMajzad je u Dalasu i sam siao s voza.

Bio je to pranjavi grad drvenih kua, obasjan nemilosrdnim zracima teksakog sunca. Na pridolicu je ostavio alostan utisak.

Dok Holidej je naao jednu malu kuu, u kojoj je nameravAo da otvori ordinaciju. Ubrzo su se pojavili i

prvi pacijenti. Dolazili gu jedan po jedan, jer je bolesnih zuba konano bilo svuda u svetu.

U teksakom gradu Dalasu bilo je mnogo saluna, u kojima su se toila burad viskija boje llibara. Bilo je i kockarnica u kojinia se mogla zaraivati ili gubiti gomila dolara.

Osim toga u Dalasu je bilo jo neeg. Tu je iveo -ovek po imenu Rodrigo Gonzales. Ten mu je imao boju masline,' a oi baruta. Meksikanac Gonzales je bio kockar najgore vrste, ovek od koga su svi strahovali. Tri humke iza mesne crkve mogle bi da ispriaju mrane prie o trojici mladih i kao dren zdravih ljudi. Bili su takvi pre nego to su stigli u Dalas i seli za zeleni sto sa Gonzalesbm.

Te veeri., kockar Rodrigo Gonzales sedeo je za zelenim stolom u salunu ig . On je u Doku Ho>li- deju, video svoju najnoviju rtvu.

Ali ovek koji je sedeo sa njim za stolom nije vie bio doktor Doni Holidej iz Bostona. Ne, korenito se izmenio. To je Gonzales brzo saznao.

S poslovinom sigurnou i nyr- noom Holidej je dobijao partiju za partijom. Igrao je u visoke uloge. Uskoro je pred njim leala gomila novanica.

Za veeras bi bilo dosta! odjeknuo je lekarev glas kockarnicom.

U salunu je zavladala tiina. Lju- di koji su se okupili ok o six>la grev ito su stezali ae U rukama i posmatrali gom ilu novanica.

Dobro su poznavali Gonzalesa i

mislili na tri humke iza crkve. Tri puta se dogaalo kao i ove veeri. Da li je ovaj elegantno odeveni dentlmen etvrti kojeg e morati da nose na mesno groblje?

Lice Gonzalesa promenilo je boju, a oi su mu se pretvorile u dva uzana prolaza nalik na pukarniee.'

Sklanjaj ape sa-dolara prosiktao je iznenada preko stola kdda je Holidej hteo da privue dobitak. Moda jo ne zna ,amigo, ali ovde dobija samo jedan, a to Je Rodrigo GonzaiSs.

Ne obraajui panju na Meksi- kaneve rei, lekar privue novac i spusti ga u dep, zatim stavi drugu cigaru meu zube i nemarno se zavali u stolicu.

Meksikanac je kipteo od gneva. Lovu na sunce, strahe! pro

mrsio je pretei tiho i uvukao svoju snanu glavu u ramena.

U tom trenutku njihovom stolu je priao kriipan ovek. Na levoj strani grudi svetlucala mu je erif- ska zvezda. Bio je to uvar zakona u Dalasu Dek Friton, krupan mlad ovek, irokih ramena i uzanih bedara. Izabrali su ga za erifa, jer niko drugi nije hteo da se primi toga posla.

Hleb koji je: zaraivao kao uvar zakona bio je veoma gorak. Tamnoputi Iju-di s juga nisu obraali panju na njega kada bi im krv bre zasteujala ilama.

Nije ba bio naroito ubedljiv kada je rekao Gonzalesu:

Nemojte opet zapoinjalai pukar an je. Znate da vam moram oduzeti kolt.

Meksikanac prte u grohotan smeh.

10

Pokuaj ' rekao je krajnje prezrivo.

^ Ja ovde oigledno vie nisam potreban zakljuio je Holidej i vrbom izme vratio stolicu pod sto.

Gonzales poskoi kao oparen. Grubo je odgurnuo erifa u stranu i viknuo za Holidejem:

Stoj! Izvukao je kolt iz futrole. Potei oruje, mome, sada postaje ozbiljno!

Lagano, beskrajno lagano lekar se okrete prema Meksikancu. U le- denoplavim oima ogledalo mu se iznenaenje.

Nebesa! On je igrao i dobio, dotoio je, jer je imao ne samo karte u rukama nego i pamet u glavi. Nije mu na ruku ila srea, ve zdrav razum i inteligencija, ono to mu je i pronelo slavu da je za kokar- skim stolom nepobediv.

Holidej otkopa svoj crni kaput i rairi ga.

Ja ne nosim oruje, mister. ta jo Hoete? Igra je zavrena?

Da, za vas strance! Mislim ukoliko odmah ne vratite sav novac za sto! Njegove rei pretee odjeknue salunom.

Holidej iskosa pogleda erifa. Zar u vaem gradu moe svako

da ini, to mu je volja? upitao je uvara zakona.

Friton se ujede za usnu. Nije prvi put da mu postavljaju.ovakvo pitanje.

Dajte mu dolare, moda je tako bolje rekao je oprezno.

Ja u zadrati novac uzvratio je Holidej odluno. - On je izgubio a ja dobio, tu nema vie ta da se Ijae. Do vienja gospodo.

Rekavi to okrenuo se i poao prema izlazu.

Lokalom odjeknu pucanj. Usijano olovo zapara prljavi pod odmah iza Holidej evih potpetica,

Lekar je nastavio da ide kao da se nita nije dogodilo. Bio je na vratima kada je odjeknuo drugi pu- - canj. Metak mu je skinuo' eir sa glave. Tek tada je Don Holidej stao i okrenuo se.

Ostavite se tih besmislica -~ rekao je tiho.

Gonzales je sada stajao sam za kockarskim stolom, dok sii se ostali povukli prema anku.

Meksikanac je jo uvek drao kolt, koji se puio. Otar barutni dim ispunio je kockarnicu.

Ti si, kukavica,' strance! Nita drugo do bedn kukavica i varalica.

Don Holidej se sae da podigne eir. Obrisao je prainu sa njega, ne isputajui Meksikanca iz vida.

Poao je natrag prema stolu i stao ispred Gonzalesa.

Ne bih ti savetovao da to jo jednom ponovi.

Gonzales zamabnu i pogodi Holideja pesnicom u glavu. Bio je to surov, estok udarac, koji je za de ^li sekunde oamutio lekara. Meutim, nije pao, ostao je da stoji nanogama, dodue zatvorenih oiju.Trenutak kasnije, kada se osvestio,Gonzales je ve drao u rukamanovanice koje mu je izvadio iz depa. Novac je drao u jednoj, a kolt u drugoj ruci.

Sa mnom ne, burazeru! vikao je likujui. Ne sa mnom! Zar ti nisam kazao ovde dobija samo jedan; Rodrigo Gonzales!

Uprkos svemu, Meksikanac je iz

11

gubio. Izgubio je svoj ivot, ne slutei to; preostalo mu je da ivi samo jo dvadeset etiri asa.

Dok Holidej ga je posmatrao, od- meravao ga je od glave do pete. Onda se okrenuo i odlunim koracima napustio salun.

*

U toplo februarsko jutro Dok Holidej je u vlikoj trgovini Dalasa kupio dva linkoln revolvera kalibra 45. Bili su to veliki, odlino uraeni niklovani koltovi, sa drkama ukraenim slonovaom. Ubstveno oruje u rukama onoga ko ume nji-^ me da rukuje. Ova dva teka revolvera dugih cevi i srebrnog sjaja brzo su na Zapadu postala slavna i zd- straUjua.

Don Holidej do tada jo nikada U ivotu nije nosio oruje.

Traio je od trgovca da mu revolvere i opasa zapakuje a onda napustio trgovinu i vratio se u svoju hotelsku sobu. Nemarno je bacio paket na sto a onda se ispruio na postelji i puio. Leao je tako gotovo jedan sat, kada se na vratima ulo kucanje.

Uite rekao je lekar ne ustajui.

Bio je to Dek Friton, erif. Smetam li? upitao ie u

var zakona i razgledao sobu. Ne smetate uzvrati mu Ho

lidej hladno i pripali novu cigaretu. ta je po sredi?

Friton je uz jahao stolicu i pre- vlaio velikim srebrnim mamuzama

po daskama poda. Tek posle izvesnog vremena je odgovorio:

U stvari nije nita znaajno, mister. 2eleo sam samo da vam dam dobar savet.

A on bi glasio? Napustite grad.Preko uzanog Dordijanevog li

ca prelete podrugljiv osmeh.r- Je li to sve?Friton je u meuvremenu ustao

i priao prozoru. Posmatrao je ulicu sve dok mu se pogled nije zaustavio na fasadi saluna ig .

Nemojte vie ii u tu kremu. Dok rekao je erif ne okreui se. Gonzales je opasan. Jue ste se izvukli zahvaljujui vie srei nego pameti.

Mislite?Friton se tek sada okrete od pro

zora. Da, mislim. Govorio sa^ sa

gradonaelnikom, poto sam nauo da ste kupili oruje. Bilo bi, nam drago da ostanete ovde. Ljudi pridaju da ste dobar lekar. Meutim, ifie volimo da takav ovek otputuje i napusti ovakav grad, nego da mu ovde ostane samo hunika. Tada erif zavue ruku u dep i izvue sveanj novanica. Ovo treba vama da dam rekao je i bacio sveanj novanica na postelju.

Holidej ustade i resko se nasmeja. Mali sveanj dolara za Dona

Holideja. Vie i ne vredi. Ponovo se prezrivo osmehnuo.

Shvatite konano, Dok, ja sam mislio samo najbolje. Svuda moete da radite. Na Zapadu ima mnogo gradova, a ovde biste imali samo nevolje.

12

Dordijanac skloni sa ela pramen/ kose. Pri tom je u ogledalu posmatrao erifovo lice.

Velite nevolje? Moda. Meutim, vi ste bili pored mene, erife, kada mi je taj ovek uzeo novac. Mogli ste da, ga spreite.

Friton odmahliu rukom Svi tako gbvorite. Zar sam

ja stvarao zakon u ovom prokletom kraju? Gonzales je trojicu ljudi na moje oi izbacio metkom iz izama, a da ga ja nisam mogao spreiti. To su navodno bili dvoboji revolverima, a u takvim sluajevima ni moja zvezda vie ne koristi. Nego vi samo idite, Dok. Koristite jo veeras potansku koiju. Zvidite na izgubljene dolare, i nestanite.

Sluajui erifa kako govori, Don Holidej je, briljivo vezivao svoju somotsku manu pred ogledalom, pa se okrenuo i pogledao erifa pravo u oj

Mister Friton, moda bih ja zvidao na izgubljene dolare, ali na udarac nipoto!

Dek Friton je odmerio Holidejevo crno odelo, uzane ruke i odluno lice.

Posluajte me, Dok! pokuavao je da ga ubedi. To nije p>osao za vas.

Uzalud se trUdite, erife odvratio mu je Holidej mirno ali odluno. Ja u ostati i uzeti nazad svoje dolare.

Guvar zakona poe prema vratima.

' Jedino to rnoete da nabavite, mister, to je mrtvaki sanduk promrsio je Ijutito. Ja sam vas upozorio. Nita vie n mogu da uinim.

Hvala, erife uzvratio mu je Holidej suvo, Moda ete veeras popiti sa mnom aicu.

avola u popiti! brecnuo se Friton i s treskom zatvori vrata za so-bom.

Holidej je ostao sam, sam sa svojim mislima i koltovima koji su jo uvek leali zapakovani na stolu.

Kukavica! To j? onaj lupe kazao aputao je Dok gledajui se u ogledalu. Kukavica i varalica!

Propratio je ove rei smehom, a onda, se naglo odvojio od ogledala i priao stolu. Uzanim rukama dugih, osetljivih prstiju lagano je skinuo papir sa oruja. Zamiljeno je izvadio revolver iz futrole odmerio ga na dlanu i otkoio. Gotovo nesvesno stavio,je kaiprst na hladno gvoe obaraa.

Holidej se gledao u ogledalo, ne znajui da li da se i dalje smeje ili zaplae. Sa poluizguljeriog ogledala posmatrao ga je par If^denih oiju.

Zgrio je kaiprst. Kao grmljavina sobom odjeknu pucanj a staklo se razbi u hiljade komada.

Hotelska soba je bila ispunjena otrim barutnim dimom.

Sa ogledalom bio je uniten i ovek Don Holidej iz Dordije, ovek koji je u velikom gradu Bostonu bio poznat kao mlad lekar, koji je mnogo obeavao. Umesto njega, u tom trenutku, roen je strela, icakvog Zapad do tada ' nije imao. Sudbina mu je odredili da bude uveni strelac i nemilosrdno mu dala novi, drugaiji put kojim e od sada ii.

Na svoje veliko iznenaenje Don

13

Bolidej je osetio kako mti Mani metal oruja uliva ow>mtiu sigurnost- Zamiljeno je gledao u cev iz koje je izlazio prameni dima.

Odjednom mu se izraz lica izmenio. Uperio je revolver i pet puta opalio. Usijano olovo je pogaalo U prazan okvir ogledala. Pet metaka, jedan za drugim zarivali su se u rupu, ne veu od lenika;

U lekarevim rukama kao da se nastanila neka udesna ubitana sigurnost. Kasnije, ovaj ovek nikada vie u ivotu nije utroio ni jedan jedini sat da bi vebao vetinu pucanja revolverom. Ni sada, a ni kasnije, kada su njegovi revolveri bili nadaleko uveni i kada su mnogi od njih strahovali.

Ovo su bili prvi i poslednji meci koje je Don Holidej uludo straio. Od ovog trenutka je samo mimo, hladno i osmiljeno slao usijano olovo na ubitani put.

No, ma koliko njegova slava strel- ca bila velika i nepomuena, i ma koliko se u tom smislu o njemu pisalo: Dn Holidej nikada nije bio ubica. Ovaj obrazovani lekar i veliki kockar Don Holidej je bio avanturista velikog stila. Ubrajao se u ogromnu legiju odbaenih, onih koji su kao senke krstarili prerijama.

Ubica nikada nije bio.Tokom celog svog ivota poto

vao je zakon. Isti onaj zakon koji ga je proganjao iz gradova i koji ga je uinio nepoieljnim na Srednjem zapadu.

Mi^da bi tog februarskog dana njemu bila iskopana-raka, na breuljku iza crkve, tamo gd su stanovnici Dalasa sah-ranjivali svoje

mrtve. Tako bi ak sigurno bilo, = da nije imao otro oko i sigurnu ruku. . .

*

U salunu ig bledi ovek s na- ooarima dobovao je po ratimova- nom kla-viru. Na licu su mu se ogledali umor i dosada. Za ankbm je stajala grupa kauboja, ljudi grubih crta lica, snanih pesnica i irokih plea. Ispirali su iz grte prainu koja im se, jaui savanom, nale- pila na grlo.

Dva kockarska stola ispod velike lampe bila su zauzeta. Male gomile dolarskih novanica stajale su usred igraa na zelenoj oji.

Tako je bivalo svake veeri u salunu ig .

Stari zidni asovnik iza anka pokazivao je sedam sati, kada je Dok Holidej stupio u lokal.

Rodrigo Gonzales nije bio u krmi.Jo nije bio tu!Ljudi su podigli pogled prema le

karu u crnom odelu.Da li je ovaj oovek lud? , po

miljali su. Zar mu ono to se prethodne veeri dogodilo nije bila pouka?

Pozuavali su Gonzalesa i znali ta e se dogoditi kada bude uao u lokal.

Holidej prie jednom od kookar-i skih stolova.

Mogu li da -"am se pridruim^ upitao je tiho.

Jedan stariji ovek mu,preko -volje odgovori:

Ako ne moe drugaije, mister^

14

onda sedite. Meutim, ako elite da znate ta mislim. . .

Ne elim nita da znam uzvrati Holidej gotvo grubo i sede na slobodnu stolicu.

Igra je tekla sumorlio. Niko nije proslovi'o ni rei.

Holidej je igrao u visoke uloge i dobijao.

Sat kasnije sto se ispraznio. Ljudi su odustali. Ovaj stranac kao da je vidovit. Znao je sve njihove karte i itao mi sa lica misli kao iz otvorene knjige. Bilo im je ak, neugodno. Veoma udnovato!

Dok Holidej je dobio gotovo tri stotine dolara. Velika suma za koju je jedan kauboj morao dugo i m!u- kotrpno da radi. Preko osam meseci. Dok je to zaradio za jedan sat.

Ljudi sa anka su mu upuivali poglede pune zavisti i odbojnosti. Nisu mogli da podnesu da im .stranac uzme novac.

Uvek je bio stranac, ma gde otiao. Nije nita znailo graanima Dalasa to je tu otvorio ordinaciju, za njih je ostao stranac.

Kada je Meksikanac stuipio u salun, zidni asovnik je upravo otkucavao devet puta.

Gonzales je zastao na ulazu i bacio ispitivaki pogled po lokalu. Najzad mu se pogled zaustavi na leima Holideja koji je sedeo sam za zelenim stolom. Meksikanac tiho za- zvida.

Klavir je istog trenutka umukao. U Salunu ig zavladala je neprijatna tiina. Ljudi za ankom zaboravili su visk;i, ak je i ivi razgovor grupe od sedam gonia iz Fort Grifina umukao.

Ukoenim koracima Gonzales; se pribliavao kockarskom stolu. Stao je iza Holideja i glave isturene kao ptica grabljivica posmatrao gomilu novaca koja je jo uvek leala ispred doktora.

Meksikanac se isceri. Ovoga puta ste imali sreu*

skitnice.Dok Holidej se ujede za usnu,

zubi su mu se duboko arili, ali je ostao miran. Tako miran da bi bolji poznavalac ljudi od Gonzalesa sigurno postao oprezan.

Cenim, amigo da ova , gomila dolara taman pristaje rhom depu nastavio je Meksikanac izazivaki i nogom privukao stolicu.

Holidej nita nije kazao. Uopte nije udostojio Meksikanca ni jednog jedinog pogleda. Sakupio je karte koje su leale pred njim i poeo briljivo da ih reda. Tri karte su doletele do prstiju Gonzalesa, koji je upravo poloio ruke na sto.

Igrali su gotovo do ponoi. Holidej je dobijao. Osmeh sa maslinas- tog Meksikanevog lica se nije gubio, ak ni u trenutku kada je pb- slednji dolar iz depa ptoloio na sto.

U stvari samo je jeaan za ovim stolom dobijao: Rodrigo Gonzales. Tako je uostalom Uvek i bivalo.

Dok Holidej ustade i stavi dolare u dep.

Laku no promrsio je i upu-< tio se prema vratima.

Za njim odjeknu pucanj, isto kao i prethodnog dana. Samo to mu se ovog puta metak zario u potpeticu.

ta se zatkn odigralo, odigralo

15

se tako brzo, da ljudi za ankom gotovo nisu mogli ni da prate.

Dok Holidej se naglo okrete. U desnici mu se nalazio teki linkoln revolver iz; koga Je bljesnula vatra. Kolt iz Meksikaneve ruke odlete, i s treskom udari u ank.

Meksikanac kriknu. Od naglog trzaja zaboleo ga Je zglob.

ovek iz Dordije je Jo uvek drao revolver u ruci. Iznenada ga Je podigao- i odunuo barutni dim sa cevi.

MeksikaneVo lice imalo Je sada samrtniku boju. Naglo Je skoio prema anku i jednom od kauboja izvukao Je revolver iz futrole. Upe- tio ga je i povukao obara.

Bio je to poslednji metak koji Je Rodrigo Gonzales u svom ivotu ispalio. Za dlaku je promaio lekare- vu glavu.

Don Holidej je za desetinu sekunde ranije pritisnuo obara.' Metak se zario pravo u srce Meksikanca. Sruio se unazad i svom teinom tresnuo o prljavi pod.

Ukoena lica, Dol? Holidej je stajao na istom mestu. Kolt mu se dimio u ruci kada je Dek Friton otvorio vrata.

Bila je to nuna odbrana! dovilcnuo Je odmah krmar.

Znam - uzvrati erif, mirno, Stajao sam na vratima kada je Gonzales pucao.

Surovi put doktora Dona Holideja je, dalde poeo.

Tu - odmah ispred krme, na ploniku, zastag Je i naslonio se na stub. trema. Oskudna svetlost fenjera nad ulazom davala je bledom Holidejevom licu avetinjski izraz. Imao je r " -' ukus u ustima. Ni

kako da odagna sliku Gonzalesa kako pada na pod.

U redu, bila je to nuna odbrana. Muka borba! Uprkos svemu bilo mu Je uasno.

Pri bledoj svetlosti fenjera posmatrao Je svoje ruke, a onda se uspravio i udahnuo sve noni vazduh punim pluima.

Sta se ustvari dogodilo? Jedan pokvareni siledija i revolvera Je bio mrtav; varalica na kartama, ubica! Tri oveka ije su se humke nalazile na mesnom groblju bila su osveena.

Uprkos svemu tome, niko oveku iz Dordije nije zahvalio. Naprotiv, od toga februarskog dana u njemu su svi gledali revolveraa.

U staroj pouteloj knjizi izvetaja policije iz Dalasa i danas se moe proitati:

Devetnaesti februar: RodrigoGonples, siledija i profesionalni kockar, kao i viestruki ubica, poginuo je pogoen revolverskim metkom u salunu' 2ig , Ustrelio ga j u nunoj odbrani* doktor Don Holidej . . .

Ime uvara zakona, koji- je Doku Holideju pred ulazom u salun od'- mah dao sveanj novinica, zaraenih prethodne veeri, nije stajalo u' izvetaju. Potpisao ga je mlad ovek plamenocrvene kose i prijatnog lica koga .su u gradu, bez obzira na mladost zvali stari Hari. Bio Je propOvednik prezbiterijanaca u Pa- lasu, Irac Mek Treben. Stanovao

moda mogao a pomogne nekome na umoru i prui mu poslednjuutehu.

Kada je stigao do pred salun ugledao je lekara.

Sta se dogodilo? ,upitao je.Holidej pogleda plitki okrugli e

ir svetenika, i seti se da je Mek Trebena ve jednom Video u Gradskoj venici kada je ovaj drao pro- povod.

Irac ga je upitno posmatrao. Sta se dogodilo, je li to neko

ranjen? Ne, uzvrati Holidej tiho, pa

se onda mai za dep i izvue dolare. Uzmite ovaj novac. Sigurno poznajete nekog ubogog avola kome je potreban.

Mek Treben je nesvesno prihvatio novac i pre nego to je uspeo da bilo ta kae, Holidej se ve bio izgubio u mraku.

*

Sledeeg dana . doktor je napustio grad. Uzjahao je sivu kobilu koju je kupio u konjunici i od jahao prema severu.

Teak put Doka Holideja je poeo. To nije bio ni miran put koji moe da padne u zaborav. Naprotiv, niko verovatno na divljem Zapadu nije proao kroz ono ta je on proao.

Voen zlom kobi, Don Holidej je putovao zemljom tragajui za kockarskim stolovima i privlaei kockarske ajkule iz ele zemlje, kao jaka svetiljka muice.

Posle Dalasa odustao je od. poku

aja da bilo gde otvara ordinaciju. Ma gde bi stigao, posle nekoliko meseci bi ga svuda ve poznavali. Pria 0 opasnom Doku Holideju irila se kao mrana fama ispred nje-i ga, da bi kasnije oko njega stvarala posebnu atmosferu. Toga on sve do svoje rane smrti nije uspeo ni jedn nom da se oslobodi.

Dok Holidej je u gradu! Bila je to uzbudljivija i opasnija vest u gradovima drvenih kua na divljem Zapadu, ak i o alarma: Vatija!

Danas, posle devedeset godina, ve-i oma je teko preciznije pratiti Holidejev put kojim je iao napustivi Dalas. Zna se sigurno samo to da je posle Dalasa bio u Liti Lajtonu, gde ga je Dejv Baringer u dvoboju revolverima uspeo da rani u raku, na trenutak pre nego to je pao smrtno pogoen metkom iz jednog od Holidejevih niklovanih koltova. Poetkom maja boravio je u Fort Rajanu, gde ga je Dim Tarpin, nadaleko poznati i ozloglaeni revolvera izazvao na dvoboj i tu svo-i ju hrabrost platio ivotom.

Navraao je i. u San Valeskri, gde mu se suprotstavio izvesni Di- mi Dems, koji je svima tvrdio da je roeni brat legendarnog Desi Demsa. Dimi, nije mirovao, sve dok Dordijanca nije izazvao na ulicu< U izvetajima je zapisano da je ak' uspeo da ispali dva metka, pre nego to ga je Holidej oborio s nogu.

Posle toga je doao crni dan U Medstonu, dan o kome bi vredelo ispisati celu knjigu. U malom gradu, na dananjoj teritoriji Oklahome i- vela je gangsterska porodica Kroj- don. Koliko je imala lanova nikada

2 pole HoUaej 1 n

se nije utvrdilo. U svakom sluaju vodio je etrdesetogodinji Cester. On, njegov brat Ed, a pre svih Ban Krojdon, star svega dvadeset tri godine, videli su u strancu iz Dordije, koji je, nita ne slutei, ujahao u grad, odlinu rtvu. Odmah su nasrnuli na njega,, i to trojica. Izvetaj o ovoj borbi potvrdilo je nekoliko svedoka. Izjave svih svedoka su se poklapale, izuzev onog to je tvrdio pomonik erifa Jude- son. On je izjavio:

Dok Holidej je stajao na sredini ulice, tano izmeu Gradske veni- ce i Hormanovog hotela. Ugledao je Krojdonove kako nailaze iz ulice Vbker i odmah pucao. Ed je bio na mestu mrtav, onda je pod njegovim mecima pao Cester. Sa Banom mu, meutim, nije bilo Jako, skoio je prema napadau pucajui, ali ga je Holidej stojei mirno na mestu, kao crna utvara, sravnio sa zemljom.., Ispostavilo se da je pomonik e

rifa, Judeson, prijatelj Krojdono- vih! U ono vreme je sa jednom od evojaka iz porodice bio u prisnim odnosima. Prema tome, njegova izjava ne samo da je bila pristrasha, nego i potpuno lana. Za razliku od njega sedam drugih graana i gradonaelnik su ovako videli borbu:

Krojdonovi nisu mirovali, sve dok Holideja nisu izvukli na ulicu. Ban ga je formalno napao i namamio u borbu. Onda se pojavio Ed aa uUci i odmah pucao, jo pre nego to se Holidej postavio na sredinu. Iako zaklonjen iza velikih kola sa arnjevima, nije uspeo da pogodi Doka. Cester mu se priunjao s druge strane, pokuavajui da mu prie s lea. Meutim, Holidej se u mag

novenju okrenuo i odmah ga smrtno pogodio. Na to je Ban skoio s trema pokuavajui da se zakloni iza drvenih stepenica. Holidej je ekao. Pola minuta kasnije, iz ulice Voter, naiao je tada devetnaestogodinji Roder Krojdon i zahtevao od Bana da prekine s tom ludorijom. Vikao je da ga otac alje. Na to Ban munjevito poskoi, kao tobo hoe da ode zajedno sa Ro- derom. Kada je stigao do kola iza kojih mu je bio zaklonjen brat Ed, naglo se okrenuo i bez opomene pucao na Dordijanca. Ed je takoe iz svoga zaklona pucao. Obojica su pala kao poseen^ stabla.

Tako su uglavnom izgledali iz- vetaji koji su se na sumornom Holidejevom putu gomilali. Strah od njega bivao je sve vei. Gotovo uasan. Naravno, Holidej to nije eleo, nikada nije traio borbu i nikada ni jednog oveka nije izazvao na ulicu. Meutim, neki udan miris smrti koji se iz njega irio, kao da je imao maginu snagu i privlaio sve revolverae, ubojice i kav- gadije.

Neko vreme Holideju se gubi trag na indijanskoj teritoriji, dananjoj OklahomL Tek nekoliko mie^ seci kasnije pojavio se u Koloradu nedaleko od grada Pueblo.

Bilo je to u kvguisl^. I ako je vee palo, bilo je uasno top-lo i jaana je lebdela nad prerijom.

Na zemlji je leao ovek ispruenih ruku i nogu. Oi su mu' bile staklaste, a pogled gotovo ugaen. Iz usana mu je tekla krv. Odelo mu je bilo kaubojsko: uzane far- merice, barirama koulja i koni prsluk. Mogao, Je imati dvadeset, pet

18

godina. Cuperci tamne kose lepili su mu se na oznojenom elu. Iza glave leao mu je izbledeli eir, a desno, neto sa strane u travi, svetlucao je revolver duge cevi. Pored oveka stajao je konj oborene glave i suvih nozdrva. ivotinja je pod vukla prednju nogu pod telo, jer joj je metak smrskao zglob. Dok Holidej je video samo konja, a oveka iza buna verovatno ne bi nikada otkrio da nije bilo ivotinje.

Kliznuo je iz sedla i kleknuo ktaj rarijenika. Spretniin pokretima otvorio mu je koulju na grudima. Nedaleko od srca nalazila se ran^, na kojoj je krv stvorila tamnu sve- u skramu.

Izgleda loe rekao je tiho sebi u bradu, a onda okrenuo oveka na lea. pdmah mu je bilo jasno da se metak jo uvek nalazi u telu.

Uspravio se i bacio pogled prema suncu koje se polako bliilo zapadu. Onda je priao svom konju i skinuo crnu torbu od krokodilje koe.

Pola sata kasnije sunana lopta zaklonila se iza plaviagtih vrhova Roki planina.

Fred Genan, mladi ranerov sin je jo uvek bio iv. Vete ruke lekara zadrale su ivqt koji je ve poeo da izmie.

Poto je Holidej zavrio posao, no je ve sputala svoje prve senke na savanu. Nad horizontom se pruala taimnoljubiasta pruga, da bi, prema zenitu imala sve nijanse od sivog do tamnoplavog.

Dordijanac se uspravi iz neu- godnog" poloaja, ne^ skidajui pogled sa samrtniki bledog lica ra

njenika. Onda je priao mladievom konju, podigao nogu i pregledao. ivotinja se trgla i poela da re^ Lekar je pomilova po grivi.

Tebi vie ne mogu da pomognem rekao je tiho, izvuk^ koli iz futrole i naslonio konju na ste ^poonicu.

Ovaj metaik je bio milst za Sri votinju jer je oslobodio munog kraja.

Za Bolidej a je ovo bila druga tamna i besana no. Bdeo je nad ranjenikom kraj male logorske vat-> re. Odsjaj plamiaika poigravao je na bledom licu ranjenika, tako da se inilo da mu se lice kree.

Pono je ve ,bila prevalila kada se ranjenik osvestio.

Prvo je to bilo samo jecanje, a onda su preko njegovih usana pre- letele iskidane nerazumljive rei. Pokuao je da se uspravi, ali ga Je Holidej blago spreio.

^ Ostanite da leite, mister re-* kao je, umirujui ga.' Sve Je u redu.

Genan je rukama opipavao grudi a onda proaptao:

Bio je to Don Floving, raner sa reke. Prvo je zbrisao sa zemlje mog brata, zatim moga oca a sada mene .. .

Ne smete da govorite, misteri prekinuo ga je Dordijanac. < Kada svan^ odneu vas u grad.

I tamo e me iiai izjavio je apatom ranjenik, a onda sklopio oi.

Kada se na istoku pojavio prvi bledi nagovetaj novog dana Dok Holidej poloi onesveenog oveka na sedlo.

13

Dogodilo se dve milje ispred grada.

Holidej je ve mogao da nazre prve kue. Desno, iz jednog buna tamariske je, sa ivice puta, bljes- nulo. Covek u njegovom naruju kao da je bio pogoen nevidljivom pesnicom; Holidej je ima;o luke da se odri u sedlu, jer se njegov konj propeo i pao. Kada je Dordijanac uspeo da smiri konja, ranjenik je ve bio mrtav. Holidej- potera konja prema bunu. Mogao je samo da vidi jahaa na crnom konju, kako zamie za proplanak.

Moda bi uspeo i da stigne ovog ubic iz zasede, da se' nije. zadrao da pregleda nesrenog mladia. Ovog puta sva njegova, lekarska vetina nije pomagala. Olovo e nalazilo u samom srcu.

Holidej sklopi ubijenom oi i poloi ga preko konja. Umorno se vii-uo u sedlo i nastavio da jai prema gradu.

Prokletstvo, onaj ovek preko konja nosi Freda Genana! uzviknu Mark Tover uzbueno. Kova odveza svoju konu kecelju i po* tra na ulicu.

Holidej zaustavi konja ispred kovaa. Ruke su mu bile umrljane krvlju. Ne objanjavajui nita, upitao je kratko;

Gde je erifska kancelarija?M ajk Tover, kova, je preuo pi

tanje. Video je samo mrtvog ran- erovog sina i krv na stranevim lukama.

ta ste to uifiili s njim? upitao je ustro.

Naao sam ga na milju ispred grada ree Dordijanac muklo.

Bio je mrtav? upitao je ko

va i podozrivo odmerio dva teka kolta u stranevom opasau.

Ne, kada sam ga naao jo nije bio mrtav.

Cuo sam pucanj, mister.Rekavi to, kova se povue ko*

rak unazad.Sa ulaza u grad uo odjek ko

pita.Videli su jahaa kako grabi na

crnom konju.To je on! uzviknu Holidej.

Pucao je iz zasede!Jaha se zaustavi ispred, kovaa

i Doka u oblaku praine. Munjevito je izvukao kolt i uperio ga na Holideja.

Ruke u vis, covee! rekao je unjkavim glasom. Kod nas to ne moe da iproe, ak ni onome ko nosi crni frak!

Dordijanac je gledao jahaa pravo u oi. Na licu mu nije zaigrao ni jedan mii. Nije podigao ruke, nego ih je spustio na uzde.

Rekao sam da podignete ape. brecnu se jaha i otkoi oruje.

Ti, bedna kukavico, pucao si na. polumrtvog oveka! uzvrati mu Dordijanac grubo. Predoseao je ka'kva se igra ovde igra i ta mu se sprema. Ovaj ovek je hteo da ga proglasi ubicom.

Jahau vranca je to i uspelo. Uspelo mu je da graane Puebla digne na noge.

Ispalio je tri metka u vazduh.Za nekoliko minuta ljudi s-u se

okupili na ulici i posmatrali dvojicu jahaa. oveka na crnom konju su pozriavali, viali su ga svakoga dana, jer je. bio pomonik starog erifa, DOm Miler. Inae Miler je bio

20

visofe,; ls;rupan ovek, grubih crta i bezbojnih oiju.

On ga je ustrelio ispred grada priao je Miler, driei sve vrprne uperen kolt na stranca.

Ruke su mu jo umrljane krvlju tvrdio je kova.

U tom trenutku jedan stari ovek se probi kroz ^gomilu i prie jahaima. Nosio je sasvim svetao eir. Lice mu je bilo izbrazdano bezbrojnim: borama.

Dorii Miler se gotovo smanji u sedlu, videvi pred sobom Dima ; Brauna, svog gazdu.

On ga je ustrelio, gazda iz- vetavao je. Video sam, i jo uvek su mu ruke krvave.

Jo nikad nisam videO' strelca revolverom sa krvavim rukama primetio je stari erif lakonski i otro odmerio Holideja. Poite sa mnom strance, razgovaraemo dalje u kancelariji.

Tekim ko,racima krenuo je prema svojoj kancelariji, jedva pr-imetno vukui desnu nogu.

Holidej ga je sledio. Iza njega je jahao pomonik erifa, a za njim su ili astali peice.

Dordijanac podie ubijenog sa konja i na rukama ga unese u kancelariju. Poloio ga je na pisai sto.

Dovedi doktora Krofta naredi erif svom pomoniku.

Miler nevoljno izie iz kancelarije. Oigledno mu je bilo neprijatno da ovu dvojicu ostavi same U kancelariji.

Samo to je izaao, a nekoliko ra- doznalaca htede da ue u kancelariju.

erif prie vratima i zalupi ih Ijutito izmo'm. Vratio se do ubijenog iia pisaem stolu i upitao Holideja:

Zato ste ga ubili? Nisam ga ubio uzvrati Dor

dijanac. To je uinio va pomonik..

Moete li da dokaete? Ne. On je bitanga, ja tp 2aiaTri. Ali

mi je veoma teko da poverujem da je i ubica. erif je jo uvek po- : smatrao ubijenog. Ovo je poslednji Genan mrmljao je. Prvo njegov brat, pa onda stari,, a sada on. Ti GenanO'Vi, su bili pristojni momci.' Istina sirovi, ali asni ljudi kakvi U^: o'voj zemlji po'trebni.

Ko je Don Floving? raspitivao se Holidej.

erif se goto'vo tre. Zato to pitate? Genan je pomenuo to ime. Znai, bili su, Flovingovi za-

kljui erif zamiljeno. Zar ti lupei nemaju dovoljno zemlje! Svi panjaci dole do reke Huerfono pripadaju njima. Goveda ne mogu ni da prebroje . . .

Stari uvar zakona prekide u pola reenice i prikova pogled na dva velika niklovana revolvera u Holidejevom opasau.

Je li vas Don Floving najmio, mister? upitao je. Moete mi mirno rei. Poutelo izborano lice erifa bilo je sada kao od kamena isklesano. Jedva pokijeui usne,, rekao je: Visiete u svakom sluaju.

U tom trenutku neko je energino kucao na vrata.

Pre nego to je otvorio erif do- dade:

Moda bi bilo bolje da mi predate vae oruje.

Holidej: se suvo nasmeja.

21

Znaji li to da hoete da me uhapsite?

Da hou da vas uhapsim? Pa vi ste uhapeni, mister.

Ponovo se ulo kucanje, ovog puta nestrpljivo.

Nastaviemo razgovor odvratio je uvar zakona, priao vratima i skinuo teku rezu.

Bili su to stari doktor Kroft i pomonik erifa.

Miler ispod oka odmeri Holideja i vide da ovaj jo uvek ima oruje.

Zar mu neete oduZeti pucaljke, gazda? upitao je podozrivo.

uvar zakona nestrpljivo odmahnu rukom.

Ja dobro znam ta.mi valja initi, Miler. Izaite napolje i vra-i tite ljude kuama.

Pomonik se jedva uzdra da ne opsuje. Ovog starog odlunog uva- t,a zakona nije mogao da podnese.

Nestrpljivo je ekao dan da se stari povue. Ve tri godine je ekao na to.

erif Braun, meutim, , nije naputao dunost. Verovatno je imao jak rozlog zbog koga je sa ezdeset est godina jo uvek nosio zvezdu.

Miler je istina izaao iz kancelarije, ali okupljene ljude nije poslao kuama. Naprotiv, hukao ih je:

Onaj starac e ga pustiti na slobodu govorio je ljudima koji su uporno ekali pred erifskom kancelarijom.

Ostali su tu da stoje i mTanih lica posmatrali okovana vrata. Bili su odluili da strancu dozvole samo jedan put kada izae iz erifske kancelarije, a to je j3ut za veala.

U meuvremenu je doktor Kroft pregledao ubijenog, skinuo je zavoj i posmatrao ranu.

Ovo je rad strunjaka rekao je preko ramena starom erifu. Laik ovako ne moe da izvadi metak iz grudi. Najzad je podigao pogled sa ubijanog i ispitivaki osmotrio Holideja. Jeste li vi to uinili?

Dk. Vi ste lekar, zar ne? Bio sam uzvrati Holidej

sumorno.Sada se i erif umeao u razgo

vor. Vi ste, dakle, izvadili Genanu

metak iz tela? Zato ste tek posle toga pucali na njega?

Nisam pucao na njega tvrdio je Holidej i dvojici starih ljudi ispriao ta se dogodilo jednu milju ispred grada.

Kada je zavrio, Kroft zakljui: Metak koji ga je dokrajio na

lazi mu se u srcu. Dakle, na njega su dva puta

pucali? Raspitivao se uvar zakona.

Da, dva puta. Drugi metak ga je dokrajio.

Trojica ljudi u kancelariji su neko vreme utali, tako da su se sa ulice, uli nestrpljivi povici graana.

utanje je prvi prekinuo stari erif.

Kako se,zovete? upitao je stranca.

Don Holidej. Holidej? Don Holidej? To

sam ime ve uo razmiljao je stari erif i za trenutak akom pokrio oi. Nebesa! Sada sam se setio. Dok Holidej! Dole u Dalasu site imali neko pukaranje, je li tano? Lice uvara zakona najednom je primilo odbojan izraz. Morali ste d a , napustite Dalas?

22

Da, morao sam da napustim Dalas, erife nastavio je Dok da pria jednolinim glasom, kao da govori pesmicu koju je nauio napamet. Morao sam da napustim Dalas, Gensvil, Presto, Velot i, Eliot.

erifovo lice bilo je ponovo kao isklesano od kamena.

Trebalo je da se uputite,u neki drugi grad, Dok. Zbog ega ste za svoje pukaranje izabrali ba moj grad?

Ja nisam pucao, erife. Ovog oveka sam naao ispred grada, kao to sam vam ispriao, a sada u da idem.

Sa ulice je dopirao nestrpljiv povik.

Na veala s njim! Idite, Dok Holidej rekao

je erif muklo ne diui pogled. Ako vam uspe napustite grad . . .

Da li je erif zaboravio da je samo pre nekoliko minuta rekao Dordijancu da je uhapen? Ili mu je moda ime Holideja bio pod- strek da mu naloi da napusti grad?

erif iz Puebla je bio udan ovek. Njegov nain rada neuobiajen, ali je jedno bilo sigurno, odlino je pozinava' ljude. Moda je oseao da Dok Holidej nije ubica, da uopte nije osoba koja ne potuje zakon. Nita, meutim, nije rekao.

To je ve i postalo uobiaijeno, da uvari zakona u mnogim gradovima ne govore nita, u gradovima kroz koje je vodio nemirni Holidejev put. Samo bi stali pred ovog oveka bez zaviaja i saoptili mu da napusti girad jer je njegovo prisus't- vo nepoeljno.

Tada bi Holidej od jahao dalje, ukrcao se na potansku koiju ili eljeanicu.

I naravno, ponovo bi stigao u neki grad, u kome je sigurno postojao erif i strahovao od njegovog prisustva.

Morao je dalje, stalno dalje!Odlunim koracima priao je vra

tima i skinuo gvozdenu rezu. Na trenutak je bacio pogled na dvojicu starih ljudi koji su stajali kod pisaeg stola.

Lice mu je bilo ledeno, sa jedva primetnim umornim osmehom oko usana. U oima mu se ogledalo bezgranino prezren je.

Ja znam, vi na to ekate. Jednim pokretom popravio je revolvere u futrolama, oni tamo napolju hoe da me obese. U redu, vide- emo.

Doktor Kroft uhvati erifa za rukav.

On nije ubio Genana, on ne r aputao je uvaru zakona u uho. Nemojte ga pustiti da ode, spreite ga! Masa e ga linovati!

Holidej je razumeo Sta doktor govori. Na usnama mu je jo, poigravao onaj isti osmeh, a prezrivi izraz iz oiju za trenutak je nestao.

Gurnuo je vrata.Napolju na ploni(;ima i na ulici

u trenutku je zavladala tiina. Hteli su da ga obese, a sada, kada su vir- deli njegov ledeni pogled, poidsvesno su uzmicali pravei mu prolaz.

Holidej je iao kroz palir. Nije obraao panju na poglede pune mrnje, stisnute pesnice, kojima bi svako od prisutnih rado povukao drugi kraj ome od irske konoplje preko gole grede, ome koja je ve

23

postavljena na suprotnoj strani ulice.

U glavnoj ulici Puebla vladala je mukla tiina.

Gomila je gledala za njim, kako prilazi preki za vezivanje konja i odvezuje svoju sivu kobilu.

Tek kada se vinuo u sedlp, Don Miler je poinio neoprostivu greku.

Pomonik erifa je izvukao kolt i otkoio ga.

On je ustrelio Genana! Vikao je prodornim glasom. Meni taj pas nee umai.

Ulicom odjeknu pucanj. Metak prelete tano iznad sedla sive kobile i razbi prozor na suprotnoj strani ulice.

Covek kome je ovaj metak bio namenjen vie nije bio u sedlu. Stajao je iza svog konja, munjevito se bacivi da se zakloni konjskim telom.

Ono to su graani Puebla, koji su se zatekli na ulici, tada doiveli, sigurno ni do duboke starosti nisu zaboravili.

Stranac nije pucao Lagano je izaao ispred konja, peevi njegovog kaputa bili su otvoreni, tako da su se, bele drke koltova blistale na Suncu.

Ljudi ispred kancelarije poee da uzmiu.

Pomonik erifa je ostao sam na tremu. U ruci mu se jo uvek puio revolver.

Neshvatljivi stranac je lagano iao prema njemu. Njegove ledeno plave oi poivale su na licu pomonika erifa koje se nervozno grilo.

Posmatrai gotovo nisu d^ali

Zar je ovaj stranac lud? Tri pravo na kolt Dona Milera.

Moda je doista lud taj Doni Holidej? Ili mu do ivota do te mere nije stalo da svesno i hladno srlja u smrt?

Za to vreme Dok je iao napred, ledenog izraza lica. Nije isputao strelca iz vida.

Don Miler je bio podmukli strelac, ubica iz zasede, kukavica koji protivnike napada s lea. Sada mu se ruka paralizovala pod pogledom ovih ledenih oiju.

Mora sada da puca , govorio mu je neki unutranji glas. Sada u ovoj sekundi, inae e biti prekasno!

Bilo je ve prekasno.Holidej je stigao do njega. Zas

tao je ispred pomonika erifa na na pola jarde. Ruka mu munjevito kliznu dole, a niklovana cev revolvera bijesnu.

Miler kriknu kao ranjena zver. Oruje mu ispade iz ruke i tresnuo pod trema. Iz ake mu jurnu krv.

Ljudi, koji su bili najblii trerhu, mogli su da vide koliko je udarac revolverom bio estok.

Poto je udario Milera, Dok Holidej okrete svoj kolt oko srednjeg prsta. Neshvatljivo brzo oruje samo ulete u futrolu. Bio je to nadaleko uven salto kojim je ubacivao oruje u opasa.

Ti nisi vredan ni unce usijanog olova, razbojnie rekao je Dordijanac Mileru, a onda se okrenuo i poao prema svom konju. Okrenut leima okupljenim graanima na ulici vinuo se u sedlo.

Zaustavio je sivu kobilu ispred Alerdovog hotela.

24

erif Braun je izaao na ulicu i gledao za strancem. Video je kako Holidej ulazi u hotel.

On ostaje! Prokletstvo! On ostaje rekao je gnevno i pljunuo u prainu.

Majk Tover, kova, prie erifu. Ko je taj ovek?uvar zakona se okrete. Rekao je

tako glasno da su svi mogli da u ^ju:

Dok Holidej! Grom .i pakao, revolvera!

promrsio je berberin, a onda mug- muo neprimeen odatle. Kova je zamiljeno ekao bradu.

Samo nam je to nedostajalo. Gledaj, Dimj da ga to pre udalji iz grada.

Majk Tover je bio ugledan graanin Publa, njegova je re neto znaila u gradskom savetu. On je, na primer, bio protiv toga da se mladom, nametljivom Donu Mileru da mesto pomonika erifa.

Na alost, tada ga niko nije sluao.

Bogati raner Floving i ovog puta je bio jai. Tako je uostalom uvek i bivalo. Floving i njegovi divlji kauboji vodili su glavnu re tx gradu.

erifu i kovau se pridruio lekar Kroft. Sva trojica su posmatrala ulaz Alerdovog ho-tela. Znali su tano ta znai to to se Holidej tamo smeta.

Tamo gde se Dok Holidej pojavi saluni su se praznili, a opaki revol- verai dolazili u grad kao magnetom privueni. Kada bi naputao grad, za Dokom je uvek ostajala bar po jedna humka.' ' Ja u razgovarati s njim rekao je stari lekar odluno. M iu

svakom sluaju nemamo prava da oteramo oveka, jer on nije Gena- nov ubica, to je injenica! a Je hteo, mogao je bez po muke da izbaci Milera iz izama.

Pomonik, je otiao doviknu neko od okupljenih. Kroft podseti:

Holidej je rekao da je Miler ubica!

Tu priu nee prihvatiti ni jedan sudija. Ipak neto u celoj stvari zaudara. Pogana pria! Od porodice Genan ostala je samo jedna devojka.

Da, samo devojka potvrdi doktor Kroft. Niko od nas ne zna ko je ubio onu trojicu.

Da li Floving ima neto s tom stvari? glasno je mislio kova i pri tom nervozno punio lulu.

To ime je najzad izgovoreno! Svi su isto mislili, ali se do tada niko nije usudio da izgovori Flovingovo ime.

erif je zamiljeno odmahivao glavom. Bilo mu je oigledno neprijatno to je kova naeo tu temu.

No, ubistvo je izvreno, a Braun je predstavljao zakon ovom gradu. Prema tome morao je neto da kae.

Ne mogu da pretpostavim da je Floving tu umeao prste. Taj stari lisac je suvie prepreden.

On poto-poto hoe da ima Genanove panjake kod kanjona, to uostalom i mievi u gradu znaju Ijutito mu uzvrati lekar. Sa devojkom e mu sada biti sasvim lako.

Nemoj govoriti taKo glasno, Kroft upozori ga erif. Zna i sam da kod nas ak i zarala potkovica ima ui.

Tako je i bilo . . .

25

Zdrebac je podrhtavao poikriven znojem, a na nozdrvama mu se pojavila pena.

Doni Miler kliznu iz sedla ispred prostrane terase ranerske kue, baci uzde preko letve i hitrim koracima zamae u predvorje.

Po svemu sudei, pomonik erifa nije bio prvi put u kui bogatog ranera, jer se ovde izvanredno snalazio. Iz predvorja je krenuo desno, proao dugim hodnikom, a onda kucao na crno obojena vrata.

Iznutra se uo priguen glas. Slobodno!Miler pritisnu kvaku i ue.Pred njim se nalazila velika lepa

soba sa irokim prozorom. Uz zid se nalazilo nekoliko elinih ormara, pod je bio zastrven arenim indijanskim ilimom. , Najimpozantniji deo nametaja bio je dinovski pisai sto na sredini sobe. Mogao bi mrrpe due da se nalazi u kancelariji guvernerai

Covek za tim pisaim stolom predstavljao je gotovo smenu suprotnost ovom komadu nametaja. Bio je mali, upalog grudnog koa, mrav. Lice mu je bilo boleijivo i bledo.Oi su mu grozniavo svetlucale i upale u duplju. Nos mu je liio na greben, tanak i povijen. to se usta tie pre bi se moglo nazvati prorezom bez usana. Bila je to tanka crta, krajeva povijenih nadle. Neodoljivo je podseao na lihvara, zelenaa iz neke luke uliice U Nju Orleansu ili Galvestonu. U svakom sluaju na ranera, vlasnika velike stoarske farme, nije liio.

Ipak, to je bio Don Floving, vlasnik ogromnog komada zemlje i hiljade goveda.

Glas mu je bio rezak kao seivo.ta se dogodilo, Miler?

promrsio je. Rekao sam vam da sam6 u veoma vanim situacijama, kada to ne moe da se izbegne, dolazite ovamo na ran.

Ja mislim da je razlog zbog koga sam doao veoma znaajan uzvratio je Miler oprezno.

Da li je Frenk Genan likvidiran?

Jestp, ali to nije razlog zbog koga sam doao.

Govorite, konaino, ovee. Nemam mnogo vremena.

Pomonik erifa je nervozno okretao eir u rukama.

Holidej je naao ubijenog i doneo' ga u grad. ta se doista dogodilo ispred grada o tome nije govorio. Bilo mu je neprijatno da prizna da njegov prvi metak nije bio precizan.

Neko ga je morao nai i doneti u grad rekao je ramer nestrpljivo.

Taj Holidej nije bilo ko, zove se Dok Don Holidej, i smatraju ga kraljem svih revolveraa.

Tek sada Floving podie pogled. Oi su mu se pretvorile u proreze i nalik na pukarniee.

Ne valjda onaj lekar i kockar Doik Holidej?

Ba on.Raner ustade sa stolice. Nervoz

no je dobovao prstima po povrini pisaeg stola.

Priaj naredio je. Tako je saznao ita se tog jutr

ra dogiodilo U Puebliu.

26

Idiote! brecnu se gnevno na najmljenog ubicu. Zato si promaio?

Miler je opipavao p>ovreenu ruku i promuqao zbunjeno:

On se ne zove Fred Genan, gazda. U pitanju je Don Holidej. Uostalom, da sam to ranije znao, ne bih uopte ni pucao, pa prema tome ni promaio.

Kukavice siktao je covek, koji u elom svom ivotu nikada nije stao pred protivnika sa orujem u ruci.

Uostalom, gazda, moda st? ga vi pozvali?

Kako to mislite?Raner je to upitao podozrivo i

oprezno, kao i uvek. Ovaj stari lisac je bio na oprezi. I ako je ceo njegov ivot bio beskrajni lanac razbojnitva, nikada nikome nije uspelo da neto protiv njega i dokae.

Pomonik erifa prie blie pisaem stolu i ree tiho:

On je revolvera, najopasniji na elom divljem Zapadu. Istina, o njemu se govori da svoj kolt ne stavlja nikome u slubu za novac, ali ja u to ne verujem. ta ako ga je Genan pozvao ili neko od onih starih praznoglavaca iz Puebla? I sami znate kakvo raspoloenje tamo vlada. Neemo moi due da se odrimo.

To, molim vas, prepustite meni prekide ga Don Flovmg otro, a onda prezrivo nastavi: Vi nipoto niste ovek koji bi mogao da mi daje savete. B^z obzira na to, neto u vatn rei: u ovoj pokrajini se vie nita nee dogoditi. Genan je bio poslednji. Znate, uostalom, i

sami da mi je kanjon potreban. Sa devojkom u lako izai na kraj. Vratite se u grad i toga oveka n isputajte iz vida. Ja u doi' ^veeras.

*

Kon Alerd je stajao za barom i brisao ae kada je Dok Holidej stupio u lokal.

U ove rane sate salun je 'bio prazan. Krmar je jasno uo pucnjavu na ulici, ali se nije potrudio da izae i vidi ta se zbiva. Na pranjavim ulicama zapadnih gradova odjekivala Je esto pucnjava. Meci su ispaljivani na prostranim panjacima, a i u krmama.

Debeli krmar je ostario iza anka. Kosa mu je bila siva kao barutni dim koji je esto u veernjim asovima u oblacima lebdeo oko lam- pi.

Pre mnogo godina poeo je ovde u jednoj kolibi od dasaka. U to vreme gospodari zemlje bili su Cejenj. Ta vremena nazivana su surovim, krvavim i tekim. Indijanci su se onda povukli u pilje, kanjone i planine. Posle njih su doli razbojnici najgore vrste, ljudi kojima su koltovi labavo stajali u futrolama, kako bi se lake potezali. Raneri su se borili za zemlju, gonili kradljivce stoke i veali. I ta vremena su prola i u gradu na podnoju Stenovitih planina postalo je mirnije.

Na alost, bio je to samo kratak predah. Sada je poeo veliki rat za panjake, borba za veliki posed. Bitku su naravno gubili vlasnici

27

malih raneva, a veliki raneri pos- tdjali nekrunisani kraljevi.

Moglo se oekivati da e najzad mir zavladati panjacima. Bogatstvo velikih ranera poveavalo se iz dana dan, a grla su brojana na hiljade; Njihove ranerske kue sve su vie liile na palate hacijendero- sa iz Meksika.

Uprkos svemu, ljudi izgleda jo uvek nisu bili zadovoljni. Nastavili, su da se bore meusobno, mada ne otvoreno. Pod tamnim velom noi pritajena i nevidljiva smrt je poela da jai panjacima. Ubiti oveka koji ti smeta, skloniti sa lica zemlje protivnika, postala je deviza.

Ubistvo iz zasede!U ovoj sumanutoj borbi za pre

vlast i . bogatstvo itave su porodice istrebljivane. Kada to sami nisu mogli da urede,, raneri su pozivali revolverae, ljude koji su za velike pare prodavali svoje oruje. Otpadnici od zakona, hladnokrvne ubice, to su bili najmljeni revolverai. To je ustvari .bilo najgore vreme, koje je Kon Alerd u Pueblu morao da preivljava. Istina, gosti su nete- dimice troili novac, ali ta su vredeli dolari, kada je vazduh bio nabije sumporom i barutom?

Na mesnom groblju bilo je sve vie humki. Stare su zarastale u prerijsku travu, a na mnogim iskrivljenim krsta&ma stajala su po- luisprana imena, imena koja ivi u pokrajini vie nisu nosili. Visokom travom bio je pokriven i po'slednji ostatak mnogoljudih porodica.

Danas je trebalo ponovo da se iskopa raka. Ime Freda Genana ure- zae se u drvo. Od te porodice preostala je io samo iedna devojka.

Suzan Genan

Kon Alerd se jo mogao da-seti dana kada je doseljenik iz Irske stigao u Pueblo. Stari je bio '^eoma vredan ovek i brzo je neto stvorio.

No, tada je doao avo, i Don Floving je stigao u grad. Prvih godina sedeo je u kockarnicama i igrao karte. Svi su ga smatrali varalicom, ali niko nije mogao da dokae da vara. Niko nije,ni hteo da se ustremljuje na ovag mravog, malog oveka. Flovingov uspon bio je munjevit. Prvo je kupio veliki panjak na reci. Svi su se iza lea ?me- jali kockaru, koji, je izgleda hteo da postane raner. Meutim, taj osmeh im je uskoro brzo zamro na usnama. ,,River-ran , kako je Floving nazvao svoje imanje, postalo je ubrzo najvee u pokrajini. Varalica je kupovao panjak za panjaikom. Svi poslovi oko kupoprodaje zemlje nisu uvek bili jasni i isti. Bilo je tu i krae gqveda i napra.sne smrti malih ranera i neoekivanih poara na imanjima, svaega. Tek, Floving je uveavao svoje imanje kupujui zemlju u bescenje.

Teksaanin Don Floving je umeo veoma veto da okupi .grupu kauboja, najmi ih i prodobije, grupu kojoj su se svi sklanjali s puta. Naj- ozloglaeniji u pokrajini bio je Flo- vin.gov nadzornik. Viko Murat bio je Meksikanac, ovek koji je podjednako veto rukovao i noem i ' koltom. stari Kon Alerd je neobuzdanom' nadzorniku ,,River-rana pire nekoliko godina zabranio pristup u njegov lokal. Bilo jfe to posle nekog pukaranja, kada su Genanovog kauboja izneli iz lokala sa nogama napred Viko Murat nije napustio salun. Nadzornikov podrugljiv

28

smeh i danas odjekuje, krmaru u uima. Sta se posle 'toga dogodilo bolje je i ne pominjati. Alerd se toga nerado sea. Kauboji bogatog ranera su mu ceo lokal demolirali.

Od toga dana Kon Alerd nije vie obraao panju na arke do kojih je dolazilo van njegovih lokala. Zbog toga i ovog jutra nije izaao na ulicu kada je pucanj odjeknuo. Neka se samo poubijaju, ta ga se tie.

Don Holidej je uao u salun i spustio svoju omu torbu na ank.

Alerd podie pogled. Sta mogu za vas da uinim,

mister? Molim jedan brendi, doruak,

kupanje i sobu. Holidej izvue iz depa dugu cigaretu, kresnu pali- drvce i odbi oblak velikog duvan- skog dima.

Redosled vam nije lo osmehnu se krmar. No to je due posmatrao novoprispelog gosta dobio raspoloenje ga je naputalo.

Kakvo ledeno lice poluza'klonjeno eirom? Hladno i glatko, a oi kao dva smrznuta planinska jezra.

Alerd skide sa police flau i au i spusti ih na ank pred gosta.

Izvolite, posluite se sami.Holidej uze au, izvadi zapua

i natoi.Krmar je posmatrao stranca is

pod polusputenih kapaka. Hoete Ti due da ostajete,

mister upitao je posle izvesnog vremena.

Dordijanac je okretao zamiljeno au u ruci.

Moda.Kon Alerd izvue ispod emka ve

li'ku cmu knjigu, otvori je i stavi pred gosta.

Hoete li da se upiete, mister?

Bivi lekar iz Bostona uze olovku vezanu kanapom za knjigu i ispisa svojim otrim, uglastim,. ispisanim rukopisom:

Don H. HoiidejAierd'je ve hteo da zatvori knji

gu, gostiju, kda proita upisano ime. Miui usnama, ponovio je upisano ime i iznenada podigao glavu. Nabrao , je prosede obrve i mirnuo.

Holidej? upitao je. Da^ Don Holidej uzvirati

Dordijanac gorko.^ Ne valjda kockar Holidej,^

re v . . .Krmar prekide u pola reci. Revolvera Holidej dopuni

ga nekadanji lekar.* ta je sa mojim dorukom?

Va doruak promuca Alerd odbojno. Ah, da, naravno, idem da javim u kuhinju i, odmah se vraam. Odmerio je jo jednom svoga gosta, a ortda jurnuo, kroz mala po'mona vrata iza anka.

Kon Alerd je formalno proleteo kroz kuhinju. Stara debeljukas*ta ena za tednjakom se iznenadi videvi svoga gazdu kako hita.

Jedan doruak!. rekao je eni i napustio kuhinju kroz sporedna vrata.

Stara ena je zaueno odmahivala glavom. Takvog ga jo nikada nije videla,\i ako ve etraaest ; go-l- dina radi za njega, Mister Alerd je uvek bio miran i uravnoteen. Tako se ponaao mimo, pribrano i kada su njin mu i sin zauvek ostali u planinama. Bili su tragai za zla

29

tom. NaSia su iH mrtve u planinama San Huan. Neko ih je ubio. Ostala je sama i bez sredstava. Za malo je oduzela sebi ivot, da je Alerd nije pomogao ponudivi joj posao u svoijoj ^kuhinji. Od tada radi za njega i zadovoljna je svojim poslom.

Kon Alerd je trao koliko mu je to njegovo debelo telo dozvoljavalo prema erifovoj kancelariji. Vrata su bila otvorena. Krmar je zastao na pragu kao ukopan. Video je erifa i starog lekara kakb stoje kraj mrtvaca na pisaem stolu.

Alerd ga je odmah prepoznao i ttzviknuo uasnut:

Pa to nije mogue^ Fred! Prokleta svinjarija! Sirota devoij'ka. Znate li bar ko je to uinio?

I erif i lekar su nemo odmahivali glavama.. N '^^avno obojica su mislili na lovinga, ali nisu nita govorila.

Tog trenutka krmairu kao munja jedna misao prolete kroz g>lavu. Izrekao je glasno:

Dok Holidej!Dva starca su pi^novo odmahiva

la glavom. Ne, to nije on uinio reikao

Je erif, mada ne preterano uverlji- vo.

Vi valjda znate da je on u gradu? upitaO je Alerd.

Lekar pokaza na ubijenog rtila- dia.

Holidej ga je ovamo doneo. Dakle, ipak zakljiui Alerd. Ne,'*on to nije mo^ao uiniti

ttveravao ga je lekar. Zar bi prVo izvadio mladiu

metak iz tela da bi ga onda ubio?Da bi uverio zabnnutog Alerda,

ispriao mu je sve to zna. Ovaj je

mirno sluao, ^ onda oliriisao .vlane dlanove o dugu belu kecelju.

Uzeo je kod mene sobu, to mi uopte ne odgovara saoptio je zabrinuto. Bar kada bih mogao da znam ta trai .ovde u gradu. Sta hoe.

A Sta bi mogao? uzvrati erif. Hoe da se kocka, a onda odjai dalje, kao i u svim gradovima, uostalom.

Da se kocka, puca a onda od- jai dalje ponovi Kon Alerd uz uzdah. Hvala vam lepo. Pobrinite se, molim vas, da se to pre odav-. de izgubite. Koliko je meni poznato, iz drugih gradiova su ga proterali.

erif proe prstima kroz kosu.; Imao je {leodoljivu elju da skine zvezdu sa grudi i spusti je na sto kraj ubijenog mladia.

Sve ove mnoge i teke godine su ga umorile i Uinile bezvoljnim. Vrlij graani Puebla su onog podmuklog Milera izabrali za pomonika, pa eto im ga sada neka ga postave i za erifa.

Kon Alerd kao da mu je itao misli.

Holidej je tvrdio da je va pomonik ustrelio Genana rekao je i konano prestao da brie ruke o kecelju.

Nije Holidej nita tvrdio objanjavao je erif. Samo je rekao da je jedan jaha pobegao na crnom konju, poto se pucanj raz-, legao jednu milju od grada.

Jaha ria crnom drepcu rekao je Alerd zamiljeno. Ovde u gradu ima nekolicina ljudi koji imaju takvog konja.

Upravo sam to objanjavao doktoru Kroftu rekao je Braun. No, treba neto dodati: Met

30

tvri da je video Holideja kaiko je pucao na mladog Genana.

Dakle, obojica su bila na mestu gde se ubistvo ojiigralo-. Kome od njih dvojici verujete? raspitivao se krmar oprezno.

Nijednom, inae ne bih pustio Holideja da ide.

Nijednom, dakle? Pa da, tako uvek biva gunaa- je Alerd idui prenia vratima. Zastao je na pragu, okrenuo se i pogledao ubijenog. Kao i uvek ubogi avoli bivaju ustreljeni, a ubice nema.

Rdkavi to, izaao je napolje. Sada, meutim, nije trao. Lagano je tabanao pranjavom ulicom prema svojoj kui.

Uap je u lokal na prednja vrata. Oskudna svetloiSt dopira la-je kroz prozori. Dok Hol'idej je jo uvek stajao za ankom, a flaa sa brendijem je bila svedena na jednu treinu. Kada je uo da se vrata otvaraju, okrenuo je lagano glavu.

ta veli erif?Krmar proe bez rei pored nje

ga i otvori mala vrata prema kuhinji i dovilknu mrzovoljno:

Doruak, Meri!Starica unese na malom drvenom

posluavnifcu lone kafe, beli hleb, buter i peenu slaninu. Spustila je doruak na sto bliiau araka.

Da M vam odgovara? upitala je ^tranca.

Divno, madam uzvratio je Holidej. Kao kod kue. Evo uzmite ovo za vas. Izvadio je iz pojasa pola dolara i pruio starici.

Hvala rekla je radosno ali to nije potrebno.

Spustila je novac u dep kecelje i vratila se u kuhinju.

HoMdeg je mimo jeo. Za to vreme ga je Alerd namrgoeno posmatrao iza anka. Natoio je sebi veliku au viskija i u dahu je iska- pio. To je do sad unio jo s^arno

jedan jedini put u ivotu, onda kada mu je momak sa River rans^ , demolirao salun. Ojnda kao i danas imao je neki neprijatan pritisak u elucu.

Ne razmiljajui, natoio je i drugu au. U ono vreme to nije uinio. Odluno je ispio viski, keceljom obrisao uisne i izaao iza anka. Zastao je tik ispred Holidejevog stola.

Jeste li vi uistreliH mladog Genana? upitao je lagano i otegnuto.

Dordijanac spusti no i viljuku paljivo na tanjir, a onda podie glavt ^ i pogleda Alerda pravo u oi.

Posmatrao je krmara sve dotle dok ovaj nije'spustio zbunjeno pogled prema podu.

Holidej pripali cigaretu, odbi nekoliko' dimova, pa tek onda ree:

: Zar vi ozbiljno mislite da bih vam ja rekao, mislim odgovorio potvrdno da sam ga ustrelio?

Krmar nije odustajao. Jeste li se sukobili sa njim? Tog mladia nijkada ranije ni-

'sam video. Bio je teko ranjen kada sam ga naao. Nego, ta je sa mojOm sobom?

Alerd nije bio ba oduevljen da ovom oveku iznajmd sobu.

Kod mene ne moete dobiti sobu. Kua mi je puna.

Ala to brzo ide! Uzano lice Holideja postalo je mrano. Moda ete ipak razmisliti. Odve- u konja u konjunicu pa u se vratiti.

Ustao je, potpeticom vratio sto

31

licu nazad i navulkao eir dublje na elo, a onda se uputio izlazu. Zastao je jo jednom na pominim vratima. Otkopao je crni kaput i gyrnuo napred futrole s tekim revolverima, jer su kliznule dok je sedeo.'

Do yidenja, mister rekao je jasnim glasom i izaao.

Al^rd proced kroz zube estoku psovku.

Vrata su se lagano zatvorila za neugodnim ovekom u crnom odelu.

*

U koralu je rikao bik. Kauboj je besno psovao jer ga je ivotinja Zalepila za ogradu. Miris dima meao se sa prodornim mirisom spaljene dlake. Oblak praina lebdeo je nad koralom.

Na River ranu su upravo igo- sali jednogodinja goveda.

Viko Murat je sedeo na gornjoj preki ograde. Navukao je eir do samih obrva i kao da nije oseao prainu i prodoran smrad.

Nac' :ornik Murat je bio pravi div od oveka, krupnih kostiju i plea, Ispod izbledelog eira videli su mu se pramenovi kao ugalj crne kose. Tamnoputi Meksikanac je imao prodorne, crne oi i tvrdo, surovo lice. Uglasta brada bila mu je izbaena napred, a nos tanak i poYijen kao u ptice grabljivice. Nosio je kockastu koulju i farmerice i izme visokih sara sa dinovskim mamuzama. Na opasau mu je visio revolver kolibra 44, duge cevi. Futrola m-u, je viisila nisko nad bedrom. MUratovom otrom qku nije

promakla ni najmanja sitnica' u koralu.

Bero, pazi! doviknuo je jednom malom kaub

Murat kliznu sa ograde i ukoenim koracima se uputi prema ka- Piji-

Sunce je bacalo duge senke tako da je dinovski nadzornik sa'' River rana delovao jo vei.

ta je Crnjo ? upitao je Murat, stigavi do kuvara.

Sem pokaza rukom preko ramena u pravcu ranerske kue.

Gazda hoe da govori s tobom.Dobroudni Crnac je hteo da se

okrene i vrati u kuhinju No pre nego to je zakoraio, dobi snaan udarac u lea i pade na zemlju. Lagano je ustao i trljao bolno mesto. Razrogaio je oi od iznenaenja.

Ako jo jednom bude imao neto da mi kae, izvoli doi do mene brecnuo se Murat. To psu moe da zvidi, a ne belom kauboju.

Ali jelo! Ni sada mu ljubazan osmeh nije siao sa usana. Podne je, pasulj e mi izgoreti.

Zavei! brecnu se nadzornik, gurnu kvvara u stranu i uputi se prema ranerskoj kui.

Sa tim emo ve izai na kraj, Done objanjavao je Murat nekoliko minuta kasnije pljeskajui dlanom o futrolu revolvera. Da, i ja sam sluao o tom Doku Holideju. Najverovatnije su to grozna pre- terivanja. to se mene tie, ja sam do sada sa svim takozvanim revol- veraima izlazio na kfaj. Vano je samo odmah ga epati kaiko treba. Taj se nije rodio koji je sa Vikom Muratom uspeo da sredi stvari. Vi- deemo, uostalom, da li ba tako dobro rukuje koltom kao sa svorim lekarskim draguljima.

Povedi sobom najbolje ljude, naredio je raner. Kao to sam rekao, prvo sredite stvar sa Milerom. On je zreo za sreivanje. Nije nam vie potreban. No, vodi rauna da uini onako kako sam ti kazao: tre'ba da izgleda kao da je Holidej to uradio.

Murat se ciniki osmehnu. N6e mi teko pasbi. Zato taj

revolvera, u stvari, mora da iezne?

Imam vraki ravo predosea- nje, Viko uzvratio je raner. Moda su ga oni pozvali u grad. U svakom sluaju je bolje ako ga se tako oslobodimo.

Hm, ti to mofa najbolje znati* ta je, uostalom, sa Genanovima?

To moe da eka. Prvo sredi ovo ja u kasnije u grad. Videemo se jo.

U redu.Nadzornik dodirnu sa dva prs>ta

obod eira i izae.Kada su se teka vrata za njim

zatvorila, na Flovingovim usnama zaigra zao osmeh.

I ti si zreo, burazeru, ali u tebe sam srediti!

Dordijanac se uputio najblioj konjunici vodei svoju sivu kobilu. Kada je stupio u prostrano dvorite, jedan ovek prestade da vilom baca seno i radoznalo odmeri stranca.

Dilu Riponu je sinulo ko je. ovek pred njim. Ceo gfad ip uostalom to ve znao.

3 Doik H o lid e j 1 33

Jo u toku jutra kao umski poar, novost se irila od kue do kue:

Dak Holidej je u Puebla!U meuvremenu je kova navra

tio kod svoga prijatelj'a Diila pona, vlasnika fcOnjunice i ispriao mu ta se dogodilo.

Ripon je prestao sa poslom i nervozno mirkao. Knedla mu je zastala u grlu.

Prokletstvo, zar je ba kod mene morao da doe? U gradu postoje jo dve konjunice!

Ne bi se moiglo rei da je Dil Ripon bio plaljiv ovek. Naprotiv, bivalo je ljudi koji nisu hteli da plate za smetaj svojih konja, no pofbo su se blie upoznali sa Ripo- novim tekim pesnicama, tih problema vie nije bilo.

Sa strancem koji je upravo stajao na kapiji bilo je drugaije. Ni-' je to samo bio glas, koji se o njemu irio, nego i oi koje su naterale Ripoma da guta pljuvaku. Znao je, osim toga, da je gradski savet odluio da ga svi gde se pojavi odbiju i ne uine mu nikakvu uishigu.

Hoiliidej je priao velikom amba- ru i punim pluima udisao miris sena. I njegov konj je irio nozdrve, zateui uzde.

Lepo, svee seno rekao je Holidej.

Ali ne za vaeg konja, mster uzvraHi Riipoa otseno i nastawi posao.

Dordijanac pogleda iroka lea vlasnika koojiunice, a onda povue konja i blago ga pK>milova po grivtL Niko sada nije mogao da vidi oi ovog usamljenog ovefca, niti mOigao da zna koliko besaiadenosti

m

ima u ovom pokretu. Poveo je konja nazad na ulicu.

Hajde, sivko rekao je tiho iviotinji. Izabrala si veoma loeg gospodaira.

Verna ivotinja tiho zarza i nastavi strpljivo da hoda za DordL- jancem.

Prolazei pored erif^ke kancelarije, video je kaiko ubijenog mladia polau na mala kola. Nekolicina Ijudii je jo uvek stajada ispcred bue i mrano ga odmeravala.

Glas da je on uistrelio mladog Ge- nana.se sviida proirio. Bez obzira na sve okolnosti, nSta vie nd^ e moglo da izmeni uverenje ljudi.

Dordijanac je iao dalje. Iza lea je uo kotrljanje tokova, ali se nije osvrnuo. Razmiljao je o tome da nije moda ipak bolje da napusti ovaj prokleti grad. Kola su ga stigla. Cuo je da mu se neko obraa.

Hteo sam da razgovaram s vama, pre nego to ovog n^renog mladia, odvezu na ran.

To je govorio stari lekar iz Pueb-. la.

Znam ta hoete da mi kaete uzvratio je hladno Dordiijai- nac i nastavio.

Kroft je terao kola, pokuavajui da odri tempo s njim.

Okupljeni l'judi siu gledali za njima nesveano su hodali sporije i opreznije i govorili tie od kako je Holidej bio u gradu.

Kroft nije odustajao. Navukao je stari eir dublije na elo da z:akloni lice od sumca.

Zar neete da me otpratite komad puta kolega? upitao je ljubazno.

Hoiidej se goriio nasmeja. Kolega?

Vi ste bili veoma dobar lekar, Done- Holidej, ,Ja sam to saznao od jednog oveka koji je iveo u Bostonu.

Dordijanac samo odmahnu rukom i povede sivu kobilu prema Alerdovom salunu.

Debeli krmar je stajao ispred lokala, Premetao je cigaretu s kraja na kraj usana i nervozno se eao iza uha, videi da Holidej ide prema njemu.

Sa kola se opet uo Kroftov glas: Holidej, moda bi Suzan Gen^n

elela da sazna kako je njen brat umro.

Dordijanac na trenutak zastade. To joj moeti i vi ispriati. Ali on je umro na vaem sed

lu. Vi, dakle, ne verujete da ga je

moj metak ubio? Ja to znam uzvratio je dok

tor Kroft ubedljivo.Ispred saluna je stajala grupa

ljudi. Govorili su gotovo apatom. Jedan meu njima uzviknu nestrpljivo, tako da se moglo uti nadaleko.

Trebalo bi ga oterati kao uga- vog psa!

Dok Holidej ga pogleda. To je rekao mrav, visok momak u izble- delom sivom odelu. Delovao je alosno. U prvom redu zbog lica una- kaenom oiljcima od boginja. Kada je osetio Holidejev pogled, pokuao je da se osmehne, ali bez uspe- ha. Bre bolje se okrenuo i mug- nuo u salun.

Da nije bilo toga roavog mladia Endije Kena, pijanice i dangube, moda bi Dok Holidej ipak toga dana zauvek napustio Pueblo.

Meutim, one dve rei ugavi pas gorele su u svesti kao vatra. Mogao ga je naravno izazvati na dvoboj, ak je za trenutak to i na- meravao, ali videvi njegovo una- kaeno lice odmah je odustao.

Do pukaranja je dolazilo samo onda kada je Doku Holideju bio ugroen ivot. Uvek se branio. Sada je prebacio uzde i vinuo se u sedlo.

Ja u vas pratiti doktore rekao je kratko Sitarom lekaru.

U redu uzvrati Kroft i po- tera konja.

Napustili SU grad. I poslednje kue nestale su iza breuljaka. Put ih je vodio na Zapad. Daleki steno- viti vrhovi Roki planina kao da su plovili u ruiastoj magli. Kroz visoku bukovu travu duvao je topao i suv vetar.

Dugo su utali, stari ovek na kolima i mladi kraj njega u sedlu.

Tek kada su preli preko potoia, doktor Kroft prekide utanje.

Ovde je granica ,,G rana.Holidej nije odgovorio. Poluzat

vorenih oiju posmatrao je pranjavi put.

Vraki teak i neprijatan put mrmljao je stari lekar.

Zato niste poslali nekog drugog da to obavi?

Stari lekar duboko udahnu vaz- duh punim pluima.

Sve sam ih poznavao. Evo ovog momka, pri tom je pakozao preko ramena na dno malih kola gde je leao ubijeni, vidite ga, ovog jadnika. Njemu sam ak pomogao da doe na ovaj na prokleti svet.

A, tako bilo je jedino to je prosio vio Dordijanac.

Bidi su to hrabri ljudi, trojica

36

Genainovih. Prilieni na poslu i asni.

Tako je Holidej saznao tunu is- toriju ranerske porodice poreklom iz Irske. Saznao je isto tako kakav je Floving i ta o njemu u po'kra- jini misle.

Sada je znao dovoljno.Kada je stari zavrio priu, zav

ladao je ponovo muk.Predeo je sada postojao brdovit.

!^ li su u susret sivim planinama iji su otri vrhovi hrlili prema nebu. eva prhnu iz visake prerijske trave i polete pravo kao strela put nebeskog plavetnila nad Koteadom. Pevuila je veselu pesmicu ivota, ne obaizirui se na mladog ubijenog oveka na kolima.

Topot konjskih kopita priguivao je debeli sloj praine na putu.

Stari lekar ponovo prekide utanje.

Sta vas je zapravo nagnalo na ovaj put, Holidej?

Ljudi, .kao to ste vi, mister Kroft.

Lekar zbunjeno huknu. U redu, moda neete da od

govorite. Uostalom, moda ne bih ni ja.

Holidej se zavali u sedlo i zamiljeno osmotri Svoga saputnika.

Vi hoete da ma savcitujete da napustim grad, zair ne?

Pun pogodak, mister Holidej! Zhog ega mi to savetujete?

Ja, u stvari, znam odgovor aM bih hteo da ga ujem od vas.

Kroft skiide eir i obrisa nadla- nicom oznojeno elo.

U mom sluaju to nee biti uobiajeni odgovor, Holidej. Meni je sasvim svejedno da li e se sa-

Ijini isprazniti zbog toga to vi tamo igrate poker. Isto tako mi je svejedno hoe li se u Pueblu sakupili nekoliko liipek vie zato to ste vi tu.

A ta vam onda to nije sve^ jedno?

Vi ne poznajete Doma Flovin-t ga.

A ta ja uopte imam sa njim? Pa vi ste bili poslednji koji je

razgovarao sa Fredom Genanom. Da. To je saisvim dovoljno.Kockar podie visoko levu obrvti. Recite mi, Kroft, ima li u Pu-

eblu ljudi koji se ne boje Flovinga? Svakako uzvrati starac i

miimu, zaslepljen suncem. Puno ih je gro'blje-

Holidej je namrteno gledao ispred sebe.

Ja sam vas upozorio zakljuio je stari lekao- mudro. Vaa je stvar hoete li obratiti panju na moju opomenu.

Svakako.Onda je ponovo zavladao tajac.

Pribliavali su se Genan ranu. U daljini su mogli da vide ogradu, kojoj kao da ni

pred kapije i sumorno gledao lepu zagradu.

To je delo trojice hrabrih i priljenih Iraca. Sadai e sve propasti. Prokleta svinjarija! Devojka ne moe sama da vodi ran.

Holidej je vrhom izme, ne sfflaze- i iz sedla, podigao drvenu rezu i gurnuo kapiju.

Treba da nae sebi mua rekao je mimo.

Taj bi, samo mesec dana kas* nije ve leao na mesnom groblju. Ne u to niiko nee da zagrize i ako je devojka pravi aneo.

Prostrano dvorite je bilo isto, ali je na neki nain delovalo naputeno. Ispred kaubojske kue sedeo je stari kauboj i krpio sedlo. Jedno svinje arilo je njuku u baricu nedaleko od bunara. Stara kola nalazila su se na sred dvorita.

Iz korala se ulo rzanje kobile. Griva joj se zaplela o trone grede ograde.

Holidej prie i oslobodi ivotinju.

Sbairi kaiuboj za trenutak podie oi, pijunu u prainu i nastavi da krpi sedlo.

Doktor Kroft je poterao konja do verande, onda je siao s kola i vezao konja za preku.

Holidej ga je stigao, ali nije sja- hao.

Ovde izgleda prilino tuno. Trebalo je da ovaj ran ranije

vidite. Najlepi posed u celoj pokrajini. Meutim, sada niko vie nee da radi za Genanove. ^Krdo im j malo, jer su morali da ga prodaju. Sto s pai>jaka tiie, nisu prodali ni pedalj.

Iz kue se ulo kripanje brava.

Sta je tu je rekao je stari lekar tiho i umornim koracima se popeo na verandu.

Doktor Kroft! zaorio se zvonak enski glas. Ba lepo to ste nas posetili. Zar niste videli Preda? Krenuo je u grad.

Pogled joj je skrenuo prema Holideju, koji je stajao kraj sitarog le- kara. Kada je videla njegovo ledeno, ukoeno lice osmeh joj je zamro na usnama. Oseala je da ovaj oovek donosi u njenu kuu neto uasno. Nije mogla da odvoji pogled od njega. Kao iz daljine ula je Kroftov glas:

To je jedan moj kolega. Suzan, Dok Holidej.

Bila je vitka, lepo graena devojka tamne kose, tamnih oiju i ovalnog lepog lica. Oko sonih rumenih usana naairala se neto kao bora, odraz gorine koji nipoto niije odgovarao izgledu ove mlade devoj- ke.

Holidej je skinuo eir.Helo, gospoice.

Helo Dok uzvratila je muklo, bunjena ozbiljnim stranevim licem.

Zar neete da uete? upitala je, uinivi bespomoan pokret rukom, u pravcu vrata.

Kroft joj je priao i spustio svoje uvele ruke na uzana ramena.

Mora sada da bude veoma hrabra, Suzan.

Ove rei jedva su izlazile iz usta starog oveka. Glas mu je bio u- palj i , sitran.

U tamnim oima Suzane Genan se ogledao strah.

To ste mi ve dva puta rekli. Onda joj je pogled kliznuo prema kolima. atorsko platno, kojim

33

je madi Genan bio poikriven, dozvoljavao je ipak da se naziru obrisi oveka koji pod njim lei. Vetar je podigao jedan kraj platina, tako da se videla jedna izma. Vrh je pokazivao na gore.

Suzan Genan oajiniki kriknu. Kroft se okrenuo. U njegovim starim oima videle su se suze.

Dok'Hodidej je kao odisutino gledao i dalje u devojku. Iziraz lica mu je bio gorak, a stisnute usne gotovo pobelele.

Stari kauboj je ouvii Suzanin krik ustao. Poao je prema verandi hramajui.

Suzan se gotovo guila. Obema rukama drala se za vrat. Onda se naglo sjurila niz stepenice verande prema kolima. Zastala je, a onda beskrajno lagano rukom, polako povlaila platno.

Klonula je na kolena kao povuena nevidljivom rukom i estoko uda- riila glavom , u iviou kola, Udariila je elom. Ramena su joj se samo trgla, ali nije pustila ni glas.

U dvoritu rana zavladala je tiina.

Grobna tiina!Stari kauboj je priao s druge stra

ne kola i trljao zaputenu bradu. Ovo je bio poslednji pro

mrsio je jedva razumljivo, okrenuo se i hramajiui vratio do kaubojske kue.

Holidejev pogled bio je sada uperen prema koralu i kobili koja je sada veselo trkarala. Izvukao je dugu cigaretu -iz depa i stavio je u zube. No, kada mu je pogled skrenuo prema devojoi na kolenirrja, izvadio je cigaretu iz usta, bacio na zemlju i maigazio je izanom.

Ja u da jaSim dalje do- apnuio je Kroftu.

Starac ga je pogledao oima z s h magljenim od suza, a onda slegafl ramenima.

Iz pravca kola se zau gilas zan Genan:

Bili ste tamo kada je izdalJt- nuo?

Dvojica kolega se iznenaeno po-t gledae.

Mister Holidej, preklkijem vas. recite mi ko ga je ubio. Gla^ joj je zvuao kao slomlijeiho staikilo,, Ustala je, okrenula se pogled j

Ne uzvratio je Holidej od- seno.

Devojka se zbunila. Kako to mislite, ne shvatam

vas?Doktor Kroft je razoarano kli

mao glavom. Vi to ne moete da dokaete,

Holidej. Ja u to dokazati. Setite se mojih rei, ovee.

Sa Donom Flovingom neete izai na kraj. Njemu pripada zemlja, pola grada i u svojoj slubi ima veliki broj ljudi koji vesto rukuju koltom. iiasuprot njima stojite vi sami.

HoUdej upravi piagled u izborano lice starog lekara, a onda rukom pokaza na Suzan.

I ona je sama.Doktor Kroft se ujede za usnu.

Posramljeno je oborio glavu i rekao umoimim glasom:

U pravu ste, m.aramo da se stidimo. U Pueblu vie nema ljudi. To mi je od jutros jasno. Prvo su hte-li da vas obese, a onda su svi vitezovi uvukli glavu kao pretjieni psi. Mi u Pueblu doista vie 'nemamo sri u kostim