Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXV 1. novembar 2014.

Iskustvo „Parade” i socijalnih nemira i

KONSTRUKTIVNA BORBA PROTIV NENARODNOG SISTEMA

Уз злоупотребу српске полиције и војске, уздо сада невиђено опсадно стање на улицамаБеограда, издајнички режим Александра Вучићанаметнуо је српској престоници дефиле хомосек-суалаца предвођених представницима америчкихи ЕУ окупатора, као и позиционо-опозиционимполитикантским шарлатанима и криминалцима.Ови последњи су зарад удовољавања својим мен-торима поново показали одлучност да бруталногазе не само етичке основе традиционалногпоретка, и не само људско право на слободу кре-тања житеља престонице, већ су спремни и на без-очно гажење и злоупотребу Устава и Кривичногзаконика ове државе. Јер како другачије проту-мачити чињеницу да конгломерат оружаних снагакоје финансира народ Србије, терорише исти тајнарод не би ли омања група одрода и изродамогла несметано да оргија централним градскимулицама и на најгрубљи начин вређа национална иверска осећања српског народа. Дакле, реч је оправно-морално-логичкој ујдурми и трагикоме-дији, а све преко леђа српског народа, без обзирана чињеницу да је он у крајњој линији и сам крившто услед његове погнутости и посрнулостииздајници и окупатори могу да врше свој пир насрпском тлу.

Но, гледано с друге стране, непријатељисрпског народа који му намећу антихришћанскелажне вредности, суштински немају никаквог раз-лога да буду задовољан због одржане „параде” јеростаје чињеница да седам хиљада полицајаца ивојника, са све борним колима и специјалнимјединицама, стоји између такозваних „гејева” иостатка друштва. Кажемо „параде”, јер истинскапарада по дефиницији и по својој суштини подра-зумева дефиле учесника кроз шпалир пролазникаи публике који отпоздрављају у једној веселој ипразничној атмосфери. Дакле, све оно што шетњахомосексуалних изопачењака није била. А ако једвомилионски Београд потребно блокирати да бишачица друштвеног отпада и српских изродамогла да парадира пола сата, то довољно говори оизгледима да припадници такозване ЛГБТ попула-ције ускоро буду прихваћени као нормални. И то јеоно што остаје позитивна тековина.

DOKUMENTI (17): Ako koza laæe, rog ne laæe

MARKO PIVAC, THE SOUL AND GRAVES OFYUGOSLAVIA 1941-1946, A NATIONAL

TRAGEDY. Part 2Marko Pivac napisao je ogromnu studiju o

Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, koju je objavio2014. godine u dve kwige. Prva kwiga opisujedogaaje pre rata. Druga kniga, pod istimnaslovom, bavi se uglavnom puËem od 27.marta, dokje sam rat opisan u kraÊem delu kwige, kao πto je isam rat kratko trajao. Dogaaji posleratnih godi-na takoe uzeli su mawi prostor. Sve to pokazujeda je Markova studija posveÊena najviπe glavnimuzrocime rata.

U uvodu Marko, govorÊi o jednom od glavnihorganizatora puËa, tvrdeÊi da je general DuπanSimoviÊ smatrao da je to bio sudbonosan momenatza naπu otaxbinu, moæda i za ceo svet. Markododaje da je puË bio sudbonosan moæda za ceo svet,ali je svakako bio to za Jugoslaviju, jer je odluËnoskrenuo jugoslovenski voz sa pruge u pravcuogromne katastrofe Ëitave Jugoslavije, a naroËi-to graanski rat, Ëije posledice Êe se oseÊatidugo, dugo vreme.

Ima mnogo interesantnih podataka. Markoje uloæio neverovatan trud oko izbora komentara.Nije lako izabrati o kojima bi trebalo da se go-vori ovde, ali dovoqno je komentarisati nekemomente. Mnogi detaqi daÊe dobru sliku prirodeove vaæne studije. Detaqi o ulozi stranihobaveπtajaca, uglavnom britanskih i ameriËkih,naroËito su zanimqivi. »itaju se kao da su ukakvom πpijunskom romanu. Iz naπeg Ëitawasasvim je jasna priprema puËa i kratko trajawerata.

Evo nekoliko komentara pojedinaca citi-ranih u ovoj kwizi (u mom prevodu). „Shvatio sampolitiËki stav o 27. martu 1941, kako bih spasioduπu i Ëast svoje zemqe... Uzeo sam na sebe odgo-vornost za vojni poraz koji je bio predvien ineizbeæan” (SimoviÊ). „Vojna Ëiwenica je da supuË i posledice bili ludaËki... Britanija nijebila u moguÊnosti da ponudi materijalnu pomoÊbilo kojoj jugoslovenskoj vladi. Prosto reËeno,Britanija nije imala sredstava” (Alexander Glenn).”Iz britanskog ugla mogu da vidim samo jednukorist: ako se Jugoslavija suprotstavila NemaËkoj,neki pritisak prema Britaniji bio bi olakπan iRusija bi moæda bila uvuËena u rat” (Julian Amery).”Poslao sam izveπtaj o stotine hiqada britan-

skih trupa u GrËkoj, sa avionima, tenkovima imunicijom. Poslao sam priËu o Mediteranskommoru pocrnelom od britanskih brodova. Posle sampoveÊao broj trupa na dve stotine hiqada i, even-tualno, tri stotine hiqada” (Robert St. John).„Nedequ dana kasnije neki iz SimoviÊevog uæegkruga, savetnici, ministri i vojni oficiri reklisu mi da su verovali svaku reË izveπtaja, i biliubeeni da je samo petnaest divizija i stotinubritanskih aviona mogu da se ubrzano pojave upomoÊ Jugoslaviji kada kucne zadwi Ëas” (St. John).„Mi smo ubeeni, i to se nagovestilo jugosloven-skim partizanima da Nemci nemaju bilo kakve ter-itorijalne teæwe osim strateπkih, ekonomskih ieventualno politiËkih, da Êe na kjraju ratanapustiti naπu zemqu” (Vladimir Velebit). Izovih i sliËnih izvaja i miπqewa vidi se kolikokomplikovan je bio rat u Drugom svetskom ratu, ito je Pivac ubedqivo dokazao u ovoj dokumen-tarnoj studiji.

Treba istaÊi ogroman obim ovog dela (293stranice velikog formata). Lista samog sadræajaiznosi 9 stranica, izvora i bibliografije 32, aindeksa 15. Pivac navodi izjave pojedinaca, nekedo sada malo poznate πirokoj javnosti. NemoguÊe jezamisliti istoriËara koji ne treba ili neÊekoristiti ovaj ogroman material okupqen na jed-nom mestu. NaroËita vrednost knige je u tome πtoje na engleskom, tako da Êe moÊi da je Ëitaju onikoje interesuje wena tematika.

Jedina zamerka kwizi je πto autor jedva daje spomenuo Milana NediÊa i Dimitrija QotiÊa,mada su oni, naroËito QotiÊ, uËestvovali udogaajima u Jugoslaviji, to jest u Srbiji, u Drugomsvetskom ratu. Na primer, QotiÊ je kao pot-pukovnik poæurio u svoj puk posle nemaËkog napa-da, iako je bio progawan od predratne vlade kri-juÊi se, a wegovi sledbenici, zajedno sa ostalimdobrovoqcima, pomogli su znaËajno da Srbija jed-nostavno ne nestane u ovom ratu.

Vasa MihailoviÊ_________________________________________________

Marko Pivac, The Soul and Graves ofYugoslavia 1941-1946, A National Tragedy. Part 2: ThePrologue to the Tragedy (2014), 277 str..

1242

Дакле, упркос ликовању Александра Вучића- предводника владајуће издајничке клике, упркосњеговим „тријумфалним” фарсама и представамаза наивне, упркос одржаној „паради”, нема местабило каквом разочарењу. Ко се разочарао у нешто,нека постави себи питање чиме се пре тога очарао.Војском? Полицијом? Данашњом државомСрбијом? Ово је идеално стање да се онај деосрпског народа код којег још преовладава јаконационално осећање, сам пресабере, подвуче цртуи види реално стање српског народа и какав јестатус српског национализма у данашњем српскомдруштву.

Недељама пред „параду" бројни патриот-ски активист су били изложени противзаконитомполицијском узнемиравању и малтретирању, чимеје Систем потврдио чињеницу да је у рату сасрпским народом и српским патриотозмом.Српски родољуби се убудуће требају понашати ускладу са таквом чињеницом, јер српска борба ијесте рат против Система. А да би смо ваљаноратовали против њега, најпре га морамо препо-знати и схватити не као пуки режим ове или онестранке, већ као својеврсни механизам који про-жима готово све институције и који се налази уоснови данашњег поретка, а чији су животни соко-ви: корупција, манипулација, терор, подаништвосветској закулиси и уподобљавање Србије глобал-ном мондијалистичком суноврату. За успешнуборбу такође морамо остати фанатично оданинашој Идеји, беспрекорно мотивисани и дисцип-линовани. Светли примери из прошлости на које сеугледамо, потврђују нам да су једино потпунапосвећеност и свесно саможртвовање пут ка оства-рењу циља. Зато и јучерашњи привидни поразтреба схватити као лекцију Учитељице живота иново искуство.

Актуелни социјални немири

Ипак, ујдурма око тзв. параде, само је огле-дало читаве нездраве ситуације у данашњојСрбији. Све већи број њених сталежа протестује иобуставља радну делатност. Привреда земље је ухаосу, а српски радник је на ниским гранама.

2

Konstruktivna borba...

Такво стање има своју предисторију.Наиме, у двадесетом веку, српски радник и сељаксу херојском борбом извојевали спољашњу слобо-ду победом над спољашњим агресором и окупато-ром. Ипак, ни после тих победоносних ратнихподвига, наши Стари нису били лишени унутраш-ње експлоатације од стране паразита свих врста.Ту мислимо и на капиталистички поредак у добаКраљевине Југославије, као и на Брозов комуни-стички терор и свенародну пљачку.

Данашње време носи ожиљке прошлости.Радници у Србији углавном су духовно сломљени,лишени сваког идеализма, без довољно воље заборбу за своју нацију и своја радничка права.Истинитост такве дијагнозе посебно је видљиваданас када антисрпски режим СНС, осиљен уследпретежне народне малодушности, са својомдеструктивном и пљачкашком политиком иде такодалеко, да (како рекосмо) приморава све већи бројсталежа данашње Србије (адвокате, просветнераднике, студенте...) да протестују и обустављајурад. Протесни став несумњиво треба подржати наразне начине, али треба бити скептичан премаорганизаторима истих јер ту се најчешће ради опозиционо-опозиционом поткусуривању. Мотиви-сани личним интересима, они се боре или самопротив конкретне мере или против режима, али неи против Система.

Природа Система

Насупрот томе, патриотске акције и иници-јативе требају бити усмерене у правцу каналисањаенергије народног незадовољства ка конструктив-ној и борби против Система. Јер овдашње режимењихови западни налогодавци смењују као истро-шене крпе, а Систем опстаје. А догод код српскоградника и сељака не буде довољно свести о посто-јању Система и његовој природи, као и о методи-ма борбе против њега, Србија ће остати у таворе-њу између зидова аполитичне малодушности излокобног наседања на капиталистичко-партијскелажи. Јер Систем се може само срушити, никакореформисати, зато што он по својој суштини пред-ставља зло. Он је како рекосмо, механизам којипрожима готово све данашње институције и који сеналази у основи данашњег поретка. Он не дозво-љава испливавање на површину никоме ко нијеприхватио његова правила игре, која пак подразу-мевају етичку деградацију. Систем подразумеварежиме који се по потреби смењују али задржава-ју поданички однос спрам западних ментора.Запажамо да Систем у ствари представља синтезукорупције и терора, коју политички шињел маски-ра етикетом легалитета и легитимитета.

Синдикат и национална омладина

И данас, организационо оруђе радника уборби за њихова права јесте институција синдика-та. Међутим, постојећи синдикати део су Система.Они служе за каналисање, контролисање и пер-фидно ублажавање радничког незадовољства.Стога је нужно радничко синдикално организова-

ње које ће бити потпуно независно од паразитскихвластодржаца и политичких партија, и које ћепаралелно са политичком националистичкомакцијом ударати на Систем. Такво организовањедужност је нових генерација српских национали-ста.

Међутим, успешна организација таквогоруђа нароног препорода има два битна пред-услова. Први је пробуђивање свести код младихнационалиста о нужности борбе на социјалномплану, која уистину и јесте неодвојиви деодоследног националног активизма. А други условјесте индивидуална борба сваког младог нацио-налног активисте за свој струковни идентитет, каои за углед у својој радној средини. Следећи коракје агитација међу радницима са циљем национал-ног синдикалног организовање српског радништ-ва. Под „српским радницима” подразумевамо рад-нике српске народности као и остале раднике уСрбији који су њени лојални држављани. При том,под речју „радник” имамо у виду најшири видовог појма, то јест сваког радног човека који јеоријентисан ка тежњи да сопственим радом (инте-лектуалним или физичким) обезбеђује егзистенци-ју, личну и породичну. У таквој борби и организо-вању кључну улогу (везивног ткива) морају игратиполитички активни националисти, јер само коор-динирано деловање на националном и социјалномплану може донети прави резултат.

Злодела либрал-капиталистичких режима,који привредно упропашћавају земљу, а у којеспада служење лихварској интернационали, шика-нирање радника као носилаца стваралачке снагенације и продаја предузећа осведоченим неприја-тељима српског народа и криминалцима, само напоменути начин могу бити осујећена.

Од долазећих нараштаја, њиховог погледана свет и односа према социјалном питању, многотога зависи. Зависи, да ли ће ствари бити препуш-тене случају (читај: механизму Система) или ће,пак, национално свесна омладина, која стасава изапошљава се, узети ствари у своје руке и социјал-не механизме искористити за спровођење нацио-налног препорода. Наше дело мора бити усмеренона такав импулс. На обликовање здраве народнестихије, кроз подвиг и борбу.

И. Средојевић

Iskra 1. novembar 2014. . 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical” slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran”, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: TrajankaDarda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers- Paris.

IZ SADRÆAJA

Plan za Ëerupawe Srbije i Srpske. . . . . . . . . . . . . . . . 3

Obamin pristup Rusiji neprijateqski. . . . . . . . . . . . . . 5

Da li su NikoliÊ i VuËiÊ razumeli narod?. . . . . . . . . . 7

Kontroverze oko osloboewa Beograda. . . . . . . . . . . . .9

Pravni poredak ili globalni autoritarizam. . . . . . . .13

Strateπki izazovi Rusije u 21. veku. . . . . . . . . . . . . . .15

AntihriπÊanski karakter Zapada. . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Æuti oktobar 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Duπanov Zakonik (2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

O dvogodiπwici smrti naπegdragog Æivana LazareviÊaSupruga Dragica sa porodicom £ 20

Za pokoj duπa i rajsko naseqemuËenicima: generalima - MilanuNediÊu, Draæi MihailoviÊu, KostiMuπickom; vojvodi Pavlu –uri-πiÊu; potpukovniku Dimitriju Qo-tiÊu, predsedniku JNP Zbor; majo-rima - Jakovu QotiÊu, potowempredsedniku JNP Zbor, ubijenom odUdbe u Minhenu; Iliji MiÊaπeviÊu,komandantu Prvog puka SDK; Mari-savu PetroviÊu, komandantu Drugogpuka SDK; Jovanu DobrosavqeviÊu,komandantu TreÊeg puka SDK:Miloradu MojiÊu, komandantuPetog puka SDK i drugim pukovskimoficirima, ubijenim pri povla-Ëewu iz Bosne, od ustaπa u Zagrebu;kapetanu Miletu MarkoviÊu,komandantu »etvrtog puka SDK;kapetanu i junaku Ratku Obrado-viÊu, muËki ubijenom od Udbe uMinhenu. Mihailo M. »ubrilo £ 50

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949. i 1950, kao i drugu srod-nu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

PRILOZI ISKRI

Iskra 1. novembar 2014.

РЕВОЛУЦИЈА КОЈА ЈОШ ИЗЈЕДАСРБИЈУ

Србија још увек, без организоване алтернативе живи, лаж петооктоба-раца, изведену са дебелим предумишљајем

Петооктобарска револуција имала је свој речник, данас добрано заборав-љен под наслагама опште беде и државне пропасти. Свака трећа или чет-врта реч, у иначе оскудном мисаоном склопу већине извођача тих евроат-лантских радова, била је „транспарентно”.

Била је то незванична шифра за припадност Европи, лидеру, кризном штабу,странци, центру моћи. Као што се пси њуше на сред улице, тако су се пето-октобарци њушили изразом „транспарентно”, премда у српском језикупостоје подобнији синоними.

У стварности, омиљени израз евроатлантске жакерије изгубио је врло брзосваку значењску супстанцу. Слободан Милошевић није изручен трибуналу уХагу само нетранспарентно већ и противзаконито. Држава је кренула путЕвропског савеза без директног изјашњавања посланика Народне скупшти-не или грађана на референдуму.

Нека невидљива сила утицала је на тадашњи државни врх да не истраје наочекивању грађана да Србија, односно СР Југославија, буде једина наслед-ница бивше Југославије, државе коју је Србија створила у Првом светскомрату. Из затвора су, без судске пресуде, са невино утамниченим Албанцима,којих је било, пуштене на слободу најокорелије убице и терористи.

Одмах након петог октобра муњевито су започеле „реформе”. Једини њиховлегитимитет у друштву била су крила револуционарног заноса.Здраворазумска расправа о крчмљењу друштвене и државне имовине ника-да није одржана. Домаће банке замењене су страним. Објашњено је да су тоу ствари домаће банке, јер су регистроване за рад у Србији. Замислите јошда нису ни биле регистроване! Либерални капитализам уведен је на малаврата у државу, чије је ресурсе потом исисао, а са љуштуром се данаспоиграва.

Далеко од транспарентног су и пословања политичара. Данас тек понештопрочитамо о томе. Ту су власнички удели у Викторија групи, виногради иимовина Зорана Живковића, те небројене везе политике и новокомпонова-ног бизниса у Србији.

На све то се надовезује незаконита распродаја пољопривредног земљиштатајкунима и страним компанијама, раст државног дуга, пословање и финан-сирање евроатлантског НВО сектора и шта све још не. Грађанима Србије доданас није познат општи платни биланс Београда са Европским савезом.

Последњих година настављен је исти тренд. Јавност данас није упозната сакључним деловима уговора са арапским партнерима Србије, а не знамо николико је држава издвојила новца за субвенције и друге олакшице компа-нијама из Европског савеза. У Србији као да се још увек чекају оне ДОС-овечетири милијарде долара, с почетка октобра 2000. године.

Петооктобарци су обећавали бољи живот, привредни препород, „демокра-тизацију” као предуслов опстанка СР Југославије и мирног останка Косова иМетохије у њеном саставу, те улазак у Европски савез. У свему су слагали,али проблем је што Србија још увек без организоване алтернативе живињихову лаж, изведену са дебелим предумишљајем из лабораторија евро-америчких обавештајно-безбедносних структура.

Глас Русије, 8. 10. 2014. Ranko ÆujoviÊ

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. 330

RazgoliÊen akcioni plan Zapada za 2015.

Шта Србији и Републици Српскојмоћници спремају и како na to odgovoriti

Почетком октобра 2014. године Европскакомисија објавила је извештаје о напретку Србије идругих земаља нашег региона на пољу испуњавањастандарда од којих зависе евроинтеграције. Тиизвештаји не представљају само неку врсту оценедо сада учињеног, односно актуелног стања већ иуказују на политичка дешавања у наредним годи-нама. А за нас је најзанимљивији, уз Извештај онапретку Србије, онај који се односи на БиХ иРепублику Српску.

ПОЛИТИЧКЕ КАЛКУЛАЦИЈЕИзвештаји Европске комисије имају нагла-

шену политичку конотацију. Не ради се ту као штосе тврди о неутралној, техничкој оцени испуња-вања одређених европских критеријума, већ се усве уносе, за сваку земљу посебно дефинисани,пар екселанс политички услови. Њихово испуња-вања доноси похвале и ако не функционише многотога што би морало у иоле цивилизованим земља-ма. То видимо и по томе што су неке земље прима-не у ЕУ када су се налазиле на много нижем нивоу,и то посматрано из перспективе тзв. „европскихвредности”, системске уређености него ми сада.Корупција, криминал у оквирима државних инсти-туција, медијске неслободе - све то је секундарноспрам војно-политички интереса евроатлантскеелите која има кључну реч у ЕУ. Па да се онда под-сетимо и на основу најновијег извештаја шта онахоће од нас и шта нам потенцијално спрема.

Наши медији су ставили акценат на то штоје Србија, као никада раније, добила аплаузе.Европска комисија похвалила је официјелниБеоград да је на добром путу али је и истакла дасе он мора још знатно енергичније усредсреди-ти на кључне области - где се још уочавају озбиљ-ни недостаци - а то су „влaдaвинa прaвa, укључу-jући слoбoду изрaжaвaњa, рeфoрму држaвнeупрaвe, упoрeдo с дoбрим eкoнoмским упрaвљa-њeм”. Исказани однос похвала и критика је за наснесумњиво повољан. Макар површински. Али, акосе ствари посматрају дубље, назиру се озбиљнепретње. И то како у самом извештају тако и усветлу његових интерпретација те на основуњега базираних порука од стране неких званич-ника из ЕУ и њених кључних држава чланица.

Најопасније је, када се радио о Србији,истицање недовољне усклађености њене спољнеполитике са ЕУ. Уз то иде и испољавање незадо-вољства што у много већој мери једнострано нисмоиспунили нашу страну уступака у вези саБриселским споразумом. Коначно, наговештава сеозбиљније отварање тзв. „Санџачког питања”.Другим рачима од нас се тражи да се што предистанцирамо од Русије (увођење санкција, оду-стајање од Јужног тока) и да по питању Косова иМетохије потпуно капитулирамо тј. Приштинидамо све што је за њу извучено „Бриселским спора-зумом”, не везујући то за уступке које чак и према

њему она заузврат мора да учини. Још нам се и, засада дискретно, напомиње да бисмо могли дадобијемо и ново Косово на западу Србије. Јасно,ако не будемо слушали!

Што се Босне и Херцеговине и у оквиру њеРепублике Српске тиче, ту је критички акценатна тома да „још нeмa oпипљивoг нaпрeткa у успo-стaвљaњу функциoнaлних и oдрживих институ-циja” уз чију помоћ би се обезбедила „eфикaснoствлaсти нa свим нивoимa”. Уз то се негодује збогмеђуетничких превирања услед којих је радПарламента успорен. Све у свему ствар се сводина једну једину реч: централизација! Када не бибило етничког кључа и националног вета те би, сдруге стране, Сарајево добило већа овлашћења,БиХ би, наводно, постала рајска долина.

ЛАТИНСКЕ ИГРЕУкратко, у редовима хетерогене бриселске

бирократије главну реч и даље воде они којинамећу радикалну антирсрпску политику усме-рену ка свођењу Републике Српске на пукуформу и окончању окупације територијалноумањене Србије. А њихови стари гласноговорни-ци, до сада већ много пута доказани као неприја-тељи нашег народа, и сада су најгласнији у крити-ци Србије. Већ више пута помињата Тања Фајон -она посланица Европског парламента што је почет-ком ове године водила кампању подстицања САДна снажну кампању против државности РС - тако је,примера ради, и овај пут међу оним који најгласни-је наричу због наводног медијског мрака и угроже-ности мањина у Србији.

Такви тонови ће постати још снажнијипосле посете Владимира Путина Београду. Замноге у Бриселу и Вашингтону то је црвенамарама. Но, из тога не треба изводити закључак даће фронтално кренути на Србију. Напротив!Репрезентативна посета руског председникаСрбији симболише наше проширене геополи-тичке могућности. Оснажени српско-рускиодноси и нарасла упоредна спремност Москведа енергично брани своје интересе, Србији пру-жају реалну могућност да отпочне геополитичкупреоријентацију. То је, не треба се заваравати даније тако, у овој фази глобалне транзиције моћијош ризично. Међутим, на снажни притисак сенеретко одговара храбрим потезима.

Да би њих избегли западни центри моћи ћепоступати „латински”. Не да ће према Србији дазахладни њихов однос, већ ће напротив деловатипрема нама попустљивије и предусретљивије. Сдруге стране усиљено ће почети да јачају свесвоје унутрашње механизме у нашој земљи - одполитичких преко медијских до НВО - како би упогодном моменту могао да отпочне ефикасанудар по државном врху. Тек тада ће синхронизо-вано ојачати и спољни притисак од стране оних

МОСТ НА СОЧИСрпски добровољци: Младен Билић,

Hrvat-Jugosloven, Ëlan omladinac JNP Zbor,Милутин Остојић и Гојко Цвјетан, били су на стра-жи близу моста на Сочи априла 1945. године.Гледали су како куљају одреди српских доброво-љаца, четници Динарске дивизије и војводеМомчила Ђујића, и други одреди, и маса цивила.Био је крај Другог светског рата и сви ови људижурили су 1. маја да избегну да буду ухваћени одпартизана, који су били тик за њиховим петама.

''Гле чуда,'' рече Гојко. ''Оволика маса наро-да...''

''Сви гледају да се спасе,'' одговориМладен. ''Ако не пређу преко овог моста, сви ћебити ухваћени.''

'И побијени,'' додаде Милутин.Заћуташе под утиском призора. У томе их

прекиде ордонанс: ''Командант вас позива. Другиће вас овде заменити,''

Кад су стигли до куће у којој је био смеш-тен штаб Првог пука, затекоше команданта, мајораИлију Мићашевића, како и он брижно гледа намост. Поздрави их.

''Партизани су све ближе. Мораћемо да диг-немо мост у ваздух, иначе ће и нас похватати каомишеве. Зато сам вас позвао. Потребни сте ми дадобровољно срушите мост, јер сте ви за то трени-рани.'' Погледа их упорно, очекујући одговор.

Тројица ћуташе неко време. Онда се јавиГојко: ''То није проблем. Само, штета за мост. Зар јеморало да га рушимо. Шта ће после народ којиживи овде?''

''Нема нам друге,'' рече мајор. ''Иначе,свима нама ће овде бити крај. Чак и женама и деци.Сем тога, такво је наређење. Знам да бисте випослушали наређење без приговора као и увек, алиово је на добровољној бази. Хајте, пожурите.''

Убрзо су били спремни. Понеше динамит иостало што је било потребно и приђоше мосту.

''Младене, хајде ти први,'' рече Милутин, 'тиимаш највише искуства.''

Младен се сложи и ступи први, гледајући намост. У невеликој близини чуо се тутањ тенкова.''Мост је стар и није лако пронаћи најбоља места заексплозиве. Ево, овде једно место.''

Радили су брзо, договарајући се краткимпитањима. Милутин и Гојко такође су тражилиповољна места и налазили их. Младен се првидовуче до места које му је било најпогодније.Висио је на доњим делом моста, али се ипак дову-као. Поче да ставља динамит. Радио је брзо, али јеипак пазио шта ради. Милутин и Гојко су пратиликако Младен брзо свршава посао. И они су тражилиместа, али су били уверени да ће Младенов изборбити најбољи. Најзад он стави довоњно динамита ипође брзо натраг на обалу, где су Милутин и Гојковећ стигли.

Легли су у удубљења земље која су брзонашли и очекивали експлозију. Посматрали суврхове моста. Знали су да ће ускоро доћи. Слушалису тутњаву тенкова и надали су се да ће стићи домоста такорећи сваког часа. Међутим, експлозијенема. Гледали су се упитљиво. Младен је биозабринут. Одмах се сложише да нешто није било уреду.

''Морамо опет,'' рече Младен.''Да ја идем први,'' рече Гојко убрзано.

''Не, не, морам ја да видим у чему је ствар. Ви мечекајте овде.''

Довукоше се поново до моста, бацајућипогледе на другу страну на пут ка мосту, који јеизгледао претећи, језиво празан. Осећали су да,ако не сгигну да изврше задатак, тенкови ће прећипреко читавог моста.

Младен је опет био први, Довукао се давиди у чему је проблем са динамитом. Баратао је наместу где је ставио динамит. Милутин и Гојко су габрижљиво посматрали.

Одједном им Младен довикну: ''Бежитеодавде!''

Милутин и Гојко су тренутно схватили данешто није у реду, али нису имали времена дамисле. Почеше брзо да крену натраг, надајући се даће Младен поћи за њима. Међутим, кад стигоше наобалу, видеше да је Младен још висио на нискојутроби моста, трзајући се ногама. ''Младене,Младене,'' повикаше у један глас.

У том букну експлозија. Покривши аутомат-ски главе да их не ударе летећи ситни деловимоста, они су зурили у место где је био Младен.Уместо њега видели су само несрушени крај моста.Схватише да је Младен одлетео у ваздух са мостом.Гледали су на Сочу надајући се да ће у њој видетиМладена како плива ка обали. Међутим, нису гавидели. Назад схватише шта се десило и у тркупотрчаше ка кућици.

Ту их затече брижљив командантов поглед.Као да је тражио очима и Младена.

''Младен је погинуо,'' рече Гојко са тугом угласу.

Командант их је гледао тужно. ''Бог да мудушу прости! Јунак је био.''

Милутин и Гојко су ћутали. Гледали су наостатке моста, два тенка који су стајали предмостом и неколико партизана.

''Спасли сте хиљаде људи,'' рече мајор спо-рим али сигурним гласом. ''Честитам вам. А садбрже у камионе!'' нареди оштро, показавши главомна камион који је, зачуђен, стајао пред мостом. Ониускочише, носећи са собом делове материјалакојим су покушали да дигну мост у ваздух. Гледалису тужним очима на место где су видели Младенапоследњи пут. Срце им се стегло од туге и беса.Најзад Гојко проговори:

''Могло је да буде један од нас, можда и сви.Младене, друже, нека те Господ прими као јунака.''Онда скрену поглед на Сочу, која је убрзано теклакао да се ништа нарочито није десило. Помисли:''Последњи пут гледам на отаџбину. Зар је то мора-ло овако да буде?''

Опрости се од отаџбине и Младена, погле-давши Милутина, који је седео поред њега нанеком џаку. Убрзо их енглесни камион одвезе саостаслим камионима препуним војника, цивила,жена и деце, у неизвесну будућност.

Nadam se da se ruπenwem mosta na SoËinismo za navek oprostili od Otaxbine. Most Êe seopet podiÊi. Jedina misao mi je sada kad Êemo vide-ti naπu dragu Srbiju.

Васа Михаиловић

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

©ta Srbiji...

за које неки у званичном Београду мисле да сунапрасно постали европски пријатељи Србије.Пропорцијално таквим уверењима и неспремностида се благовремено делује против евроатланскогпропагандног апарата смањиваће се шанса садаш-ње власти да опстане.

А како треба поступати за западнимпредставницима и њиховим локални јуришни-цима она најбоље може да види на примеруМилорaда Додика. Он сме да уради оно штомноги у Београду не смеју ни да помисле. Разнимдрским амбасадорима и сличне врсте иностранимполитичарима он врло јасно стави до знања да уСрпској одлучују Срби. Затресе се после тога гораи ништа. Прошла су времена када су лако бацанебомбе и испаљиване ракете на непокорне Србе.Сада се рачуна на нашу паралисаност страхом идомаћу „пету колону”.

Првог на врху власти у Бањалуци нема адруго она не толерише. Стога су Лондон, Берлин,Вашингтон несрећни што је Додик поново побе-дио и штавише осигурао власт своје странке.Предстојећи покушаји централизације БиХ, то јенесумњиво, наићиће на чврст српски одбрамбе-ни бедем. Надам се да ће бар донекле тако бити иу Србији у вези са предстојећим јуришем на ономало наших преосталих позиција на Косову иМетохији, одреднице устава које се односе нанашу јужну покрајину (у првом реду преамбулу),статус Војводине и Рашке области (Санџака), итд.

КОНКРЕТИЗАЦИЈА НАМЕРАДа се после свега реченог вратимо на оно

што је поменуто на почетку текстa: извештајевропске комисије о напретку неке земље много јереалније посматрати као наговештај онога што ћеразне евроатлантске структуре у вези са намарадити следеће, 2015. године, него као оцену доса-дашњих потеза дотичне земље. Оцене су про-извољне па и пуне лажи али су зато посреднокроз извештаје указани предстојећи потезе ЕУкоје треба схватити озбиљно. Заправо, ради се оизвештајима о циљевима и на њих фокусиранимсредствима Брисела а не политици Србије, БиХ илинеке друге земље која су кандидати за чланство уУнији.

Прошлогодишњи извештај Европске коми-сије за БиХ био је пун прича о лошем економскомположају грађана, неефикасности државних инсти-туција, корупцији, незаинтересованости политича-ра да ишта мењају. Није да тога тада није било алије свега тога и раније било у БиХ а то је превиђано,као што је случај и са садашњим стањем тих деви-јација у неки другим државама региона које субиле и остале поштеђене негативних оцена теврсте. Оне се не налазе под ударом за разлику одРС, ради чијег рушења је потпаљена наранџа-стра револуција у муслиманском делу БиХ, санамером да се пренесе и у српски ентитет.

Да је баш онај сегмент Извештаја за БиХ из2013. који је на линији тога посебно битан деоакционог плана ЕУ за наредну тј. сада већ овугодину, дало се закључити на основу питања ути-

цајног и са евроатлантском елитом тесно повезаногбританског листа „Економист” (The Economist).Крајем прошле године тај штампани медиј је про-гнозирао социјалне немире, односно наранџа-сто дешавање народа у БиХ, током 2014. Тако је ибило не зато што су аналитичари „Економиста”претерано проницљиви, већ стога што су билиобавештени о намерама самозваних господарасвета. Отуда, време је да пажљиво почнемо да пра-тимо сличне медијске тонове из англосаксонскогсвета. Свашта ћемо ту наћи!

Добили смо Извештај а сада још да чујемои где ће нас конкретно ударити. Наговестили сувише области, од РС преко КиМ и Јужног тока дотзв. Санџака, а сада остаје и да конкретизујуциљеве. То раде,објашњавајући њихову будућу„суштину”, због припреме свог јавног мнења затурбуленције у неком делу света, односно за својеангажовање у вези са њима. Како год било што сенас тиче једно је јасно: наша власт би попушта-њем само утирала пут за своју пропаст и даљеподривање наших националних интереса.Следећа година неће бити одлучна када се ради оудару на Београд али може да буде кључни периодприпреме за оно што неки прижељкују да се дого-ди 2016. или 2017.

ДОДИКОВА ДОКТРИНААко се то схвати и не утоне у илузију да се

попустљивошћу у вези са стварима које наводнодиректно не угрожавају опстанак власти отклањајувећи притисци - можда се неће ни ући у раздобљеозбиљног сукоба са евроатлантским структурама.Оне су као лешинари. Препознају слабост и ондаиду даље. Но, када наиђу на снажан отпор иакодижу буку са њима се може тражити компромис.Надам се да официјелни Београд то увиђа.Поготово пошто је, несумњиво у организацијиразних западних служби и амбасада, пре некидан у нашој престоници изведена озбиљна про-вокација са дроном и заставом тзв. „ВеликеАлбаније” током утакмице са „малом” Албанијом.

Циљ читаве акције био је да Србија будепонижена и да грађани онда због тога криве пре-мијера Вучића и владу. Западни „пријатељи” ства-рањем за њих тешки проблема „часте” све онеполитичаре у полуокупираним земљама који их неслушају у потпуности. Тако их изнутра и спољауцењују, односно постепено из њих извлаче свевише и више уступака док их не истроше.Бањалука је то схватила. РС је спремна да догово-ре за глобалним моћницима али не на штету сво-јих виталних интереса. Иако мала земља Српскасе поставља као равноправан партнер која нијеспремна да се према њој неко понаша (нео)коло-нијално. Стога сам, без обзира на предстојећепритиске на њу, после исхода тек што окончанихизбора и победе Додикове доктрине одбране РС,сигуран да западана српска држава неће поклекну-ти. Надам се да ће посетa Путина - за чију је реа-лизацију у комбинацији са војном парадом стварнопотребна храброст - тим путем без околишењаићи и Србија!

Печат, 19.10. 2014. ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ(Podvukla - Iskra)

294

Недосањан сан

O RAZVLA©∆EWU POLITI»KIH PARTIJA

И поред недостатка литерарне даро-витости и нестваривости овог чудног сна,одушевљен чистотом намера који се назиру иопијен величином узвишене идеје одважићусе да испричам један недосањан сан.

Дакле, у нашој блиској будућности,под огромним притиском јавности а у амби-јенту измењене светске политичке реалности,и догађајима који су добрано узбуркали гео-политичко море, народна скупштина насвечаној седници усваја уставни закон који ћерадикално променити друштвена збивања.

Скупштина Србије, вече, испред скуп-штине мноштво народа, унутра председницаскупштине, окружена барјацима, народом имасом новинара чита тек усвојен документ:

УСТАВНИ ЗАКОН O СТРУКОВНИМОРГАНИЗАЦИЈАМА И МАСОВНИМ МЕДИЈИМА

Политичке странке и Струковнеорганизације

Члан 1.Полазећи од искуства да су политичке

странке у политичком животу Србије пред-стављале легло корупције, свесном манипу-лацијом јавним мњењем преко медија изви-топериле изворне идеје демократије, спро-водећи налоге оних који су их финансиралирадили често на штету народа и државе мењасе 5. члан Устава Републике Србије(Политичке странке) и гласи:

Струковне организације су удружењаграђана исте струке или професије основанеса циљем спровођења интереса струке одно-сно професије и интереса грађана који сењоме баве а које су регистроване уЈединсвеном националном регистру струков-них организација.

Право да предлажу представнике вла-сти на општим изборима на свим нивоимаукључујући и избор за председника Србијеимају искључиво Струковне организације.

Забрањују се све политичке странке исвако политичко организовање које је усупротности са принципом владавине народ-них представника које предлажу искључивоСтруковне организације.

Струковне организације не могу властвршити непосредно.

Оснивање и рад Струковних организација

Члан 2.Начин регистровања и рада

Струковних организација биће регулисанпосебним законом.

Масовни медији

Члан 3.Полазећи од тога да су масовни меди-

ји важан чинилац у стварању јавног мњења,да су политичким странкама користиле каосредство манипулације и да постоји могућ-ност да стране организације и државе зло-употребљавају медије у сврху остваривањасвојих интереса који су у супротности саинтересима Републике Србије додаје се члан207 Уставу Србије и гласи:

Забрањује се да стране организације,стране државе и страни држављани поседујуили учествују у власничкој структуру масов-них медија телевизије, штампе, радија као идругих елктронских масовних медијаукључујући веб-сајтове и интернет сервисе,регистрованих у Републици Србији односнокоји користе опрему за дистрибуцију садр-жаја у републици Србији укључујући сервереза хостовање електронског садржаја, а којиемитују односно садрже политичке емисије,критикују рад државних органа или садржеполитичке теме у било ком виду.

Медији који дистрибуирају забавни иостали неполитички садржај не спадају подову забрану...

Маса људи аплаудира, скандира,председница једва успева да прочитазавршни члан закона који регулише подроб-није како и од када ће се закон примењивати,од буке се нечује ништа.

Ван скупштине исто расположење, свиу еуфорији, цркве звоне, аутомобили трубе,топло летње вече осветљава мноштво ватро-мета, сви су на улицама и сви славе. Из једнеод улица доносе огромну заставу, сви кличуСрбија, Србија..

Dejan Sabadoπ

28 Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. .

Duπanov Zakonik(2)...

194. О глобарима црквених људи закон:И глобе на црквене људе, што се суде пред

црквом и кефалијама, и те глобе, што се осуде, да имасве црква, како пише у хрисовуљима, те глобе да сеузимају од црквених људи, како је поставио господинцар закон по земљи, и да се поставе црквени људи каоглобари, који ће сабирати те глобе и давати цркви, ацар ни кефалије да не узимају ништа.195. И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођацарица и краљица.196. О постригу калуђера и калуђерице:

И без благослова епископа да се не пострижуни људи ни жене. Свакоме човеку закон црквени.197. Којему властелину дође да зимује човек, дадаје травнине од сто кобила кобилу, од сто оваца овцус јагњетом и од сто говеда говече.198. Доходак царски соће, и намет и харач да дајесваки човек: Кабао жита, половина чиста а половинаприпроста, или перпер у новцу, а рок томе житу да сеусипа на Митров-дан, а други рок на Рођење Христово,аколи соћа властелин не да на те рокове, властелин тајда се свеже на царском двору и да се држи докле неплати двојином.199. И ако коњ липше у коме селу, а не буде га селоубило ни одагнало, но умрло од Бога, да не платеништа.200. И где се нађе човек у земљи, кому буде коњумро, или вук изеде, или сам убио, а он приселицу узеоза коња, и изнађе се истина, ако буде тако, да му платигосподар, чији је човек, седам коња.201. Меропах, ако побегне куда од свога господарау другу земљу, или цареву, где га нађе господар његов,да га осмуди и нос распори, и ујемчи да је опет његов,а друго ништа да му не узме.

Тако и ја, унук и син њихов, и изданак доб-рога колена њихова, светих богаисповедајућихродитеља и прародитеља мојих, названи роб ХристуСтефан, у Христу Богу благоверни цар свим Србимаи Грцима, и Странама бугарским, и целоме Западу,Поморју, Фругији и Арбанасима, милошћу и помоћубожијом самодржавни цар, и, ево, рећи ћу сву исти-ниту садржину живота мога, каква је од младостимоје.

Док нисам држао све ово раније у мојој вла-сти, него док сам пребивао у љубави великој роди-теља мога, богомпросвећенога краља УрошаТрећега, самодршца све зеље српске и Поморске. Идок сам тако господствовао с родитељем мојим, уземљи отачаства нашега, живећи тихо, побожно имирно, и док се нико од околних господујућих вла-дара није дрзнуо на нас, него смо се побожно ирадосно веселили о свему Бога славећи.

И позавидевши злопакосни ђаво нашемудоброму животу, и Злобом подиже на нас седамвладара: У години 6838, месеца јунија, 19 дан, а то, ицара грчкога (и) Михаила, и брата његова Белаура, иАлександра, цара Бугарима, и Басарабу Иванка,таста Александра цара, суседно живућих црнихТатара, и господство Јашко, и друге с њим господе.Када сви ови кренуше на нас, хотећи нас, по својојнеразумности, као нешто слатко, прождерати иземљу отачаства нашега разделити себи и у ропствоњима предати. Но не хтеде милосрђе божије намерењихове тако остварити.

И кад су сви ти стигли у земљу нашу, местоназвано Велбужд, њих око осамдесет хиљада, и кадасу многа зла створили тој крајини, и кад смо мичули, да су упали у земљу нашу с много беса.

И ми сабравши војнике Отачаства нашега,које сам ја припремио за борбу, око петнаест хиља-

да, и од свег срца подигосмо на небо руке наше касвемогућему Богу. И када стигосмо, помоћуХристовом и молитвама Светих отаца наших, месе-ца јулија, 27 дан, у суботу, у 6 час. И тако навалисмона њих и милошћу божијом победисмо их све побе-дом великом, на дивљење свима околним владари-ма и господи. И Михаилу, цару бугарскому, мачемглаву његову откинух; њему је и досад гроб његов уземљи нашој. И многа имања господара тих узех.Земљу нашу испунисмо, као што се Израелићанимадало све имање египатско, и разбивши сву војскуФараонову и кола њихова и коње, тако и нама,помоћу божијом извојевавшим победу велику надњима. И када смо се с радошћу вратили у земљунашу, о свему Бога славећи и благородно живећи.

Но, ох, зло и неисправљено оружје ђаволсконе допусти доброга и тихога живота нашега. Негопосејав, као од почетка злоначелник и пакосникдобру, ђаво, пође и развеја лукаве речи својеђаволске посред људи отачаства нашега. Брижноганачинише због мене родитеља мога, и тако га раз-дражише на мене, као да уопште не буде именамога, ни живота, као што је давно бедни ђаво раз-беснео браћу, синове Јаковљеве, на ПрекрасногаЈосифа, брата њихова, хотећи га продати у туђеземље, да не буде наследник земље оца свога. НоЈакова, не остави доброта божија, нити га умртви,као што они мишљаху. Тако и о мени, робу своме,Његова неизрецива мудрост помилова ме од толи-ких пакости, него ме чак оснажи и моћна ме начини.И постави ме за господина и владара свој земљиотачаства мога и владах година шеснаест, и потомвећом чашћу од Вишњега Свевладара десницомојачан бих. Као што је и Прекраснога Јосифа муд-рошћу оснажио и створио га владарем многимнародима и целој власти Фараоновој и свему Египту,таквим истим начином, по својој милости, и менепремести од краљевства на православно царство. Исве ми даде у руке као и Великоме Константинуцару, земље и све стране и поморја и велике градо-ве царства грчкога, као што и раније рекосмо.

И Богом дарованим венцем царским венчанбих на царство у години 6854, месеца априла 14 дан,на велики и пресветли и радостни празникВаскрсења Хрисова, благословом и руком преосве-ћенога патријарха Јоаникија, и свима архијерејимасабора српског. Исто тако благословом и руком пре-освећенога патријарха бугарскога господина Симеонаи свих архијереја сабора бугарског. И молитвама иблагословом свечаснога збора Свете Горе Атона, про-том и свима игуманима и свима старцима сабора све-тогорскога. Па и од архијереја престола грчкога исвега сабора, који одлучише да ја царствујем. Све се тодогодило не по мојој жељи, ни неком силом, него поблагослову божијем и других поставише ме царем засваку православну веру, да славим једино сушнуТројицу у векове. Амин.

Зато и ја, најоданији роб Господа мога Христа,Богом венчани и благоверни цар Стефан, царски скип-тар с вером држећи у рукама, и с најљубљенијим синомцарства ми, краљем Урошем, и Богом дарованом цари-цом госпођом Јеленом, пожелех некоје врлине и нај-истинитије и православне вере законе поставити, какоих треба држати и бранити по светој и свесаборној иапостолској цркви Господа Бога и Спаса нашега ИсусаХриста, по земљама и градовима, да се не би умножилау области царства нашега нека злоба, зло домишљањеи лукава мржња, него да сви поживимо у пуној тишинии мирноме животу и у животу православне вере сасвима људима царства нашега, малима и великима, ида постигнемо царство небеско у ономе будућем веку.Амин.

Izvor: <minja@vlada.ca>

руског гаса за Европу због дуговања Украјине. Дали европске потрошаче очекује хладна зима?

Пре свега желим да истакнем да Русијапотпуно испуњава своје обавезе у вези са испору-ком гаса европским потрошачима. Усмерени смопрема даљем продубљивању сарадње са ЕУ усфери енергетике, где смо и природни партнерина транспарентној и предвидљивој основи. Почевод 2000. године заједно са европским партнеримауспели смо да остваримо низ значајних пројеката,укључујући „Северни ток”, који омогућавају да семинимизирају транзитни ризици и да се обезбединепрекидно снабдевање гасом европских земаља.Током последњих месеци „Гаспром” убрзаноповећава залихе гаса у европским подземнимскладиштима. Ове мере су предузете да би сеспречили прекиди у транзиту гаса и да се обез-беде комфорнији услови за превазилажењеврхунца потрошње у зимском периоду.Наравно, несумњиво узимамо у обзир и ризиккоји је у вези са кризним појавама у Украјини.Били смо приморани да прекинемо испоруке гасаУкрајини у јуну ове године јер су кијевске властиодбиле да плаћају већ испоручени гас. Крајем летаи почетком јесени ове године одржан је низинтензивних консултација у трилатералном фор-мату Русија-ЕУ-Украјина, током којих су размат-рани могући узајамно прихватљиви расплети опитањима регулисања украјинског дуговања загас, поновног покретања испорука горива заУкрајину, што је суспендовала сама украјинскастрана, и стабилног транзита угљоводоника -енергената за Европу. Спремни смо за наставакконструктивних преговора по овим темама. Но,ако говоримо о даљим перспективама извоза гасаиз Русије за Европу онда је очигледно да проблемтранзита преко украјинске територије још увекпостоји. Једна од очигледних одлука јесте дивер-зификација маршрута испорука -транзита. У везис тим рачунамо да ће Европска комисија у скоријевреме регулисати коначно питање о коришћењу упуном капацитету гасовода ОПАЛ.

Каква је будућност пројекта „Јужни ток”, зачију је реализацију Србија врло заинтересована?

Неопходно је деблокирање ситуације са„Јужним током”. Убеђени смо да ће овај проје-кат дати битан допринос свеобухватној енер-гетској безбедности Европе. Од тога ће добитисви, и Русија и европски потрошачи, укључујући иСрбију.

Шта је по вашем мишљењу крајњи циљекономских санкција ЕУ и САД против Русије?

Ово питање било би исправније да поста-вите САД и ЕУ, чију је логику тешко схватити. Забило ког човека који нема предубеђења јасно једа није Русија потпомагала државни удар уУкрајини, државни удар који је довео до тренут-не и озбиљне унутрашњополитичке кризе и доцивилног раскола. Управо антиуставно преузи

5

Због велике заузетости, Владимир Путин јена питања „Политике” одговорио електронскимпутем, што му је последњих година обичај каддаје интервјуе писаним медијима.

Како гледате на руско-српске односеданас? Шта се на том плану постигло у последњих20 година и каква су ваша очекивања за будућ-ност?

Србија је увек била и остаје један од кључ-них партнера Русије на југоистоку Европе. Нашеземље и народе уједињује вишевековна традицијапријатељства и плодне сарадње. Развоју таквиходноса доприносе заједнички интереси у полити-ци, привреди, култури, као и у другим сферамаживота. Данас су руско-српски односи у успону.То ми је омогућило да са председникомТомиславом Николићем 2013. потпишем међу-државну Декларацију о стратешком партнерст-ву, која је потврдила заједничко усмерењепрема развоју свеобухватне сарадње у свимкључним областима. Подржавамо активне поли-тичке контакте током којих са поверењем размат-рамо актуелна билатерална питања и међународ-не проблеме, договарамо се о заједничким прак-тичким корацима. Наше државе тесно сарађују уУН, ОЕБС-у, Савету Европе и у више других орга-низација.

Да ли сте задовољни садашњим степеномсарадње Србије и Русије?

Задовољни смо доследним развојемекономских веза, чему доприносии постојећирежим слободне трговине између наше двеземље. У 2013. години узајамна робна размена сеповећала за 15 одсто и износила је 1,97 милијардидолара, а само после прве половине 2014. годинеробна размена је повећана за још 16,5 одсто,односно само за тај период она већ износи 1,2милијарде долара. Процењујемо да ће вредностробне размене, према резултатима из прве поло-вине ове године, износити две милијарде долара.

Позитивна динамика се огледа и у сфериинвестиција. Свеукупни опсег руских улагања уСрбију надмашио је износ од три милијарде дола-ра. Темељни део ових средстава је усмерен устратешки важну енергетску привредну грану.Најбољи пример наше успешне сарадње јестекомпанија „Нафтна индустрија Србије”, која сеиз предузећа губиташа претворила у главногплатишу - пуниоца српског државног буџета.Реализација пројекта „Јужни ток” мора да доне-се Србији више од две милијарде евра новихулагања, али и да суштински појача енергетскусигурност земље. Уз учешће отвореног деоничкогдруштва „Руске железнице” и нашу кредитнуподршку остварују се и пројекти реновирања имодернизације железничке инфраструктуреСрбије.

Говори се о могућем смањивању испорука

ВЛАДИМИР ПУТИН, председник Руске Федерације

ОБАМИН ПРИСТУП РУСИЈИ ЈЕНЕПРИЈАТЕљСКИ

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Obamin pristup...

мање власти на јуриш постало је полазна тачказа наредне догађаје, укључујући и догађаје наКриму. Разумевши компликован и непредвидљивразвој ситуације становници Крима, бранећисвоје право на матерњи језик, културу и историју,одлучили су, у пуном складу са Повељом УН, даодрже референдум, а према резултатима тогреферендума полуострво Крим се ујединило саРусијом. Зато наши партнери морају прецизно даразумеју да сви покушаји притиска на Русију,преко једностраних нелегитимних и рестрик-тивних корака, не приближавају уређењенаших односа већ само отежавају дијалог.

О каквој тежњи према деескалацији суко-ба у Украјини може да се говори, ако се одлуке оновим пакетима санкција доносе и санкцијеуводе скоро истовремено са постизањем догово-ра о покретању мировног процеса?

Ако је главни циљ изоловање наше земље,онда је то сасвим апсурдан и илузорни циљ. Јасноје да је тај циљ немогуће остварити, иако, нарав-но, привредном здрављу Европе, па и читавогсвета при свему томе може да буде нанесенавелика штета.

До када те санкције против Русије могу датрају и колико могу да нашкоде Русији?

Што се тиче рокова трајања рестриктивнихмера, то такође зависи од САД и ЕУ. Са наше стра-не, ми ћемо избалансирано приступати проце-њивању ризика и последица примене санкција,па ћемо на њих реаговати полазећи од нацио-налних интереса. Очигледно је да снижење уза-јамног поверења не може а да не изврши нега-тиван утицај како генерално на међународнупословну климу, тако и на делатност европскихи америчких компанија у Русији, за које нећебити лако да ликвидирају штету свом угледу.Истовремено ће се и друге земље замислитиколико је паметно поверавати своја средстваамеричком банкарском систему и јачати завис-ност од економске кооперације са САД.

Како видите будућност руско-украјинскиходноса?

За Русију су односи с Украјином одувекбили и даље ће бити од великог значаја. Нашинароди су нераскидиво везани заједничкимдуховним, културним и цивилизацијским корени-ма. У току више столећа смо живели у јединстве-ној држави па ово огромно историјско искуство,узајамну повезаност милиона судбина није могу-ће прецртати, нити заборавити. И поред тога штоје сада настала компликована етапа у руско-украјинским односима, заинтересовани смо запрогресивну, равноправну и узајамно кориснусарадњу с украјинским партнерима. У пракси ћето бити могуће након постизања стабилног мираи стабилизације ситуације у Украјини. Зато се инадамо превазилажењу продужене дубоке поли-тичке и економске кризе. Јер, данас се појавиластварна могућност за престанак оружаног сукоба,а фактички грађанског рата. Први кораци у овомправцу су већ направљени. Неопходно је што препочети реални дијалог унутар Украјине уз учешћепредставника свих регија, свих политичких снага.

Такав приступ је забележен у Женевској изјави од17. априла ове године. У оквирима таквог опште-националног дијалога потребно је предметнорасправити питања о уставном поретку и будућ-ности земље,у којој ће сви држављани Украјинебез изузетка моћи да комфорно и безбедно живе.

Хоће ли између Русије и САД после свегашто се догодило опет бити стратешког парт-нерства, или ће односи бити постављени на некедруге основе?

Што се тиче перспектива руско-америчкихвеза, увек смо тежили отвореним, партнерскимодносима са САД. Међутим, заузврат смо одстране САД добијали различите примедбе ипокушаје мешања у наше унутрашње послове, аоно што се дешава од почетка ове годинедепримира још више. Вашингтон је активноподржао „Мајдан” у Кијеву, те је, након што суњегови штићеници у Кијеву својим разузданимнационализмом изазвали нерасположење зна-чајног дела Украјине и бацили земљу у грађан-ски рат, почео да криви Русију да је она испро-воцирала кризу. Затим је и председник БаракОбама са трибине Генералне скупштине УНукључио „руску агресију у Европи” у списак триглавне претње за човечанство данас, заједно сасмртоносном грозницом еболом и терористич-ком групом „Исламска држава”. Заједно саограничењима усмереним против целих секторанаше привреде, такав приступ је тешко назватидругачије него непријатељским...

Неразумно уцењивање Русије

У САД је дошлои до јавних изјава о сус-пендовању сарадње са нама у освајању свемира иу нуклеарној енергетици. Американци су замрзлиделатност руско-америчке Председничке коми-сије која је била формирана 2009. године и у чијије састав улазила 21 радна група, укључујући и онекоје су се бавиле питањима борбе против теро-ризма и нелегалног промета дроге. Али садашњезахлађење у односима између наших земаља нијепрво. Надамо се да ће партнери схватити нера-зумност покушаја да уцењују Русију, те да ће сесетити чиме је бременита неслога између двевелике нуклеарне државе кад је стратешка ста-билност света у питању. Са наше стране, спрем-ни смо за развој конструктивне сарадње на прин-ципима равноправности и стварног поштовањаинтереса једних и других...

Долазите у Београд поводом обележавања70-годишњице ослобођења града од немачкихфашиста. Колико су важне такве комеморације?

...На жалост, „вакцина” од нацистичкогвируса која се током нирнбершких процеса раз-вила у неким државама Европе, губи снагу. Јасандоказ су отворене појаве неонацизма који је већпостао уобичајена појава у Летонији и другимбалтичким земљама. Посебну забринутост у овомконтексту изазива ситуација у Украјини, где је уфебруару извршен антиуставни државни ударкоји су извели националисти и друге радикалнегрупације.

Politika, 16.10.2014. Мирослав Лазански(Podvukla i skratila - Iskra)

Све судије што суде да уписују судове и да држекод себе, а уписавши, друго писмо да га даду оному, којисе буде оправдао на суду. Судије да шаљу приставе,праве и веродостојне.164. О пријему људи:

За људе: Ко буде чијега човека примио пре овогасабора, да се тражи првим судом, како пише у првомзаконику.165. О потворницима:

Ако се нађе који било потворник и гони когапотвором, лажи и опадањем, такав да се казни као лопови разбојник.166. О пијаницима:

Пијаница откуда иде и изазива кога, или посече,или окрвави, а не досмрти, таковому пијаници, да му сеоко извади и рука отсече. Аколи пијан задере, или капукому скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да габију, да се удари штаповима сто пута, и да се вргне у там-ницу, и потом да се изведе из тамнице, и да се опет бијеи пусти.167. О парничарима:

Парничари, који исходе на суд царства ми, којуреч буду говорили у првину, тима речима да се верује ипо тим речима да се суди, а по последњима ништа.168. О златарима:

Златара у жупама по земљи царевој нигде даније, осим у трговима, где је поставио цар новац ковати.169. О златарима:

Ако се нађе златар у граду, кујући новац тајно, дасе златар сажеже и град да плати глобу што рече цар. Акосе нађе у селу, да се то село распе, а златар да се сажеже.170. О златарима:

И у градовима царевим да стоје златари, и дакују друге потребе.171. О закону:

Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царст-во ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости занекога, а то писмо разара законик, није по правди и позакону, како пише законик, судије томе писму да не веру-ју, него да суде и врше како је по правди.172. О судијама:

Све судије да суде по законику, право, како пишеу законику, а да не суде по страху од царства ми.173. О подвођењу:

Властела и властеличићи, који долазе на дворцарев, или Грк, или Немац или Србин, или властелин идруги који било, ако доведе са собом разбојника илилопова, да се онај господар казни као лопов и разбојник.174. О баштинама:

Људи ратари, који имају своју баштину, земљу ивинограде, и купљенице, да су власни од својих виногра-да и од земље у прћију дати, или цркви подложити, илипродати, али увек да има работника на томе месту ономегосподару чије буде село, аколи не буде работника за ономесто ономе господару чије буде село, да је властанузети оне винограде и њиве.175. О судијама:

Који судија је у двору царства ми, и учини се зло,тима да се суди; аколи се нађу парничари случајно надвору царства ми, да им суди судија дворски, а другинико да се не позива на двор царства ми мимо областсудија, које је поставило царство ми, само да иде свакопред свога судију.176. О градовима:

Градови сви по земљи царства ми да су на зако-ну о свему како су били у ранијих царева. а за судове, штоимају међу собом, да се суде пред владалцима, градскими пред црквеним клиром; а који жупљанин тужи грађани-на, да га тужи пред владалцем градским, и пред црквоми пред клиром по закону.177. О дворском суду:

Која властела стоје у кући царевој увек, ако их котужи, да их тужи пред судијом дворским, а други нико даим не суди.178. О судијином писму:

Судије, куда шаљу приставе и писма своја, ако се

ко оглуши и одбије пристава, да пишу судије писмокефалијама и властели, у чијој буду области они непо-корници, да сврше за то власти што пишу судије, ако несврше власти да се казне као непокорници.179. О судијама:

Судије да проходе по земљама, куда коме јеобласт, да огледају и исправљају о убогим и сиротим.180. О препознавању лица:

И ако ко што ухвати отето или крадено, баш лице(corpus delicti), или силом узето, сваки о том да даде свод,ако ко буде купио где било, или у земљи царевој и у дру-гој земљи, увек да даде о томе свод, аколи не да свода,да плаћа по закону.181. О парничењу пред царем:

Заповест царска судијама: Ако се нађе великодело, и не узмогну расудити ни решити, који било вели-ки суд да буде, да иде од судија један с оном обојицомпарничара пред цара; и што ће кому судити судије, свакуосуду да уписују, како не би било некоје потворе, да серешава по закону цареву.182. О неовлаштеном позиву:

Ко је у области којих судија, сваки човек да нијевластан позивати на двор царев, или камо друго, него даиде сваки пред свога судију, у чијој буде области, да серасуди по закону.183. О станику:

Станици цареви да иду пред судије, што имајусуд међу собом: За вражду, за разбојника, за лопове, запријем људи, за крв, за земљу.184. О кефалијама:

Властела и кефалије цареве, који држе градове итргове, нико од њих да не прими ничијега човека у там-ницу без писма царева, аколи га ко прими против запове-сти цареве, да плати пет стотина перпера.185. О тамници:

Тим истим начином, ко држи тамнице цареве, даникога не прими, ничијега човека, без заповести цареве.186. О суду правом и кривом:

Судови који се траже и за право и за криво, штосе учинило пре овога закона, и што се сад учини, свакисуд, ко иде...187.

Куда иде цар и царица, или станови, или коњицареви, у ком селу преноће, потом ниједан станик да непреноћи у том селу, аколи се ко нађе и преноћи у томселу против закона и заповести цареве, онај који је ста-рији пред становима да се даде свезан ономе селу, штобуде сатрвено, све да плати седмоструко.188. О глобарима:

Глобари, који стоје пред судијама, што осудесудије, и уписавши, даду глобарима, те глобе да узимајуглобари а што не осуде судије, и не даду, уписавши гло-барима, да нису власни глобари ништа додијавати неко-ме.189. О коњима и псима:

Куда иду коњи, и пси и станови цареви, што им сепише у писму цареву, да им се то даде, а друго ништа. Ипсарима и соколарима и свињарима, куда иду, да им сеништа не даје.190. О жиру:

И ако у жупи жир роди, тога жира цару половина,а томе властелину чије је имање половина.191.

И ако разбојник украде свиње цареве, да платиоколина, аколи се украду свиње, да се суди свињар сажупом, па што рекне суд.192. О правоме суду:

За три предмета - за издајство, за крв и за отми-цу властелинке да иду пред цара.193.

За свод коњски и друге марве, или чега билопарница, што се отме или украде, томе да даде сводника(аколи не даде), да плати свако седмоструко. Аколирекне, купих у туђој земљи, да оправдају душевници одглобе. Аколи га не оправдају душевници, да плати с гло-бом..

276

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Duπanov Zakonik(2)...

Такођер и тргови и кнезови, и по градовима, чијега човека приме, истим начином да се казне и изда-ду.142. О властелима који затиру имање:

Властелима и властеличићима, којима је далоцарство ми земљу и градове, ако је ко од њих нађен, да јеопленио села или људе и затро против закона царства ми,што је царство ми узаконило на сабору, да му се узмеимање, а онај што буде сатро да све плати од своје куће,а да се казни као пребеглица.143. О разбојницима:

И ако се нађе разбојник, који прође кроз областкрајишника, и пљачка где год и опет се врати с пленом,па плаћа крајишник седмоструко.144. О бегунцима:

Ако се наће властелин или властеличић бегунац,и други ко било царства ми, те устану на грабљење окол-на села и жупа на његову кућу и на његову стоку, штобуде оставио, они који то учине да се казне као издајни-ци царства ми.145. О лоповима и разбојницима:

Заповеда царство ми: По свима земљама, и поградовима, и по жупама и по крајиштима лопова и раз-бојника да није ни у чијем пределу. И овим начином да сеукине крађа и разбојништво; У којем се селу нађе лоповили разбојник, то село да се распе, а разбојник да сестрмоглав обеси, а лопов да се ослепи, а господар селатога да се доведе свезан царству ми, да плаћа све што јеучинио разбојник или лопов од почетка, и опет да секазни као лопов и разбојник.146. О владалцима:

Такођер, и кнезови, и промићури, и владалци ипрестојници, и челници, који се налазе управљајућиселима и катунима, ти сви да се казне вишеписаним начи-ном, ако се нађе код њих лопов или разбојник.147. О владалцима:

Аколи су владалци известили господаре, а гос-подари се направили као да не знају, да се ти господариказне као разбојник и лопов.148. О судијама:

Судије, које царство ми постави по земљама дасуде, ако пишу за шта било, за разбојника и лопове, илиза које било судско решење, те пренебрегне писмо суди-је царства ми, или црква, или властелин, или који билочовек, ти сви да се осуде као непослушници царства ми.149. О разбојнику и лопову:

Овим начином да се казни лопов и разбојникдоказани. И овакво је доказивање: Ако се само лице (cor-pus delicti) ухвати у њих, или ако их ухвате у разбојништ-ву или крађи, или их преда жупа или села, или господа-ри, или властела, који су над њима, како је више уписано,ти разбојници и лопови да се не помилују, него да сеослепе и обесе.150. О лопову:

И ако ко потера судом разбојника и лопова, а небуде доказа, да им је оправдање железо, што је одреди-ло царство ми, да га узимају на вратима црквеним изогња, и да га постави на светој трпези.151, О пороти:

Заповеда царство ми: Отсада унапред да јепорота и за много и за мало: за велико дело да су дваде-сет и четири поротника, а за помању кривицу дванаест, аза мало дело шест поротника. И ти поротници да нисувласни никога измирити, осим да оправдају или опет даокриве. И да је свака порота у цркви, и поп у одеждама даих закуне, и у пороти камо се већина куну, и кога већинаоправда, тима да се верује.152. О закону:

Како је био закону у деда царства ми, Светогакраља, да су великој властели велика властела поротни-ци, а средњим људима према њиховој дружини, а себр-дијама њихова дружина да су поротници; и да није упороти ни сродника, ни злобника.153. Закон:

Иноверницима и трговцима поротници половинаСрбаља, а половина њихове дружине, по закону Светогакраља.154. Закон:

Који се поротници закуну, и оправдају онога позакону, и ако се по томе оправдању нађе баш сам пред-мет (corpus delicti) у онога оправданога, кога су оправда-ли поротници, да узме царство ми од тих поротникавражду, по тисућу перпера, и више потом да се тимапоротницима не верује, ни да се ко за њихове удаје, ни дасе од њих жени.155. О приселици:

Отселе унапред приселице да нема, нити икаквепратње, осим ако се случи великога властелина стегоно-ше у жупи, или помањег властелина, који само држидржаву на себи, и немају никакве заједнице међу собом имеђу својом државом, ти да плаћају.156. О приселици:

На земљи царства ми, и, рекавши, на меропшина-ма, да не узимају властела приселице, ни ину коју плаћу,осим да плаћају од свога.157. О чувању путова:

Где се налазе жупе смесне, села црквена и царе-ва, и властеоска, и буду смесна села, и не буде над томжупом једнога господара, него ако буду кефалије и суди-је цареви, које је поставио цар, да поставе страже по свимпутовима, и кефалијама да предаду путове, и да их чува-ју са стражама, и да, ако се ко опљачка или покраде, илисе које зло учини, тај час иду кефалијама, да им плаћајуод свога, а кефалије страже да траже и разбојнике илопове.158. О стражама:

Ако је пусто брдо међу жупама, села околна, којасу око тога брда, даnчувају стражу, аколи не ушчувајустражу, што се учини у том брду, у пустоши, штета, илиразбојништво, или крађа, или које зло, да плаћају околнасела, којима је речено чувати пут.159. О трговцима:

Купци, који пролазе ноћу, на ноћиште где дођу,ако их не припусти владалац или господар села тога, дапреноће у селу купци, по закону цареву, како је у закони-ку, ако што изгуби путник, онај господар, и владалац исело све да плате, јер их нису у село пустили.160. О гостима и о разбојницима:

Ако се где догоди којему било госту, или тргов-цу, или калуђеру, те му узме што разбојник или лопов,или која год сметња, да иду ти сви цару, да им плати цар,што буду изгубили, а цар да тражи кефалије и властелу,којима буде пут предан и страже предане. И сваки гост, итрговац, и Латинин да доходи првим стражама са свимшто има и носи, да га провађају, и стража стражи да гапредаје са свим; аколи се догоди, те што изгубе, да им јепорота веродостојни људи, што рекну по души да суизгубили, с оним поротницима, то да им плате кефалијаи стража.161. О парничењу пред судом:

На суду који се суде парничари и који се парни-че за своју ствар, и оптужени, зашто је окривљен, да нијевластан окривљени друге речи потворно говорити натужитеља, ни за издајство, ни за друго какво дело, осимда одговара. А када се сврши суд, ако што има, потом даговори с њим пред судијама царевим, а да му се не веру-је ни у чем што говори, док се парница не сврши.162. О приставима:

Пристави без писма судијина никамо да не иду,или без писма царства ми, осим куда их шаљу судије, даим пишу писмо, и да не предузима пристав другога, осимшто пише писмо, а судије да држе такођер какво су далиприставима, које су послали да исправљају по земљи, даако буде од пристава измена, ако буду друго учинилинего што пише писмо, или ако буду преписали писма надруги начин, да иду пред судије да се оправдају, и ако сенађе да су свршили како стоји у судијину писмо, којесудије држе, да су прави, аколи се нађе да су преправи-ли суд, да им се руке отсеку и језик одреже.163. О судијама:

726

Putin u Srbiji - »etiri slike otpora

ДА ЛИ СУ НИКОЛИЋ И ВУЧИЋ РАЗУМЕЛИПОРУКЕ НАРОДА?

Памти ли неко за последњих деценију и понедељу у Србији у којој се толико јасно могло виде-ти да за њу постоји и други пут? Памти ли неко неде-љу са толико добрих народних емоција, која је пока-зала да са Србијом не само да није готово већ дадубоко у бићу колектива постоји једна здрава енер-гија, нетакнута дугим разарањима свега што би овдемогло да буде добро? Памти ли неко четири везанадогађаја, од којих ниједан неће променити Србију,али је сваки за себе дубоко забринуо браниоце акту-елних трендова, од западних амбасадора, прекооног дела опозиције који је на критици војне парадеи доласка Владимира Путина коначно пронашао онообележје разлике у односу на власт, којима ће сепоново препоручити истим тим амбасадама, па сведо представника олош-елите, који су руског пред-седника испратили коментарима на ивици мржњешто се усудио да поремети нашу западну идилу, и доолош-медија, који су са параде известили о свакојкапи кише која је пала, али нису знали колико јеБеограђана тог дана изашло на улицу нити су нателевизијама пустили иједан широки план којим бисе то дало наслутити.

Први од тих догађаја напуњених другачи-јим значењима била је у Републици Српској побе-да Милорада Додика и његове странке. Победа јебила тесна, али за некога ко тако дуго влада на јед-ној нестабилној територији то је велики успех.Утолико је већи и јединственији што је прошао крозвеома прљаву кампању својих противника; штоСарајево успех избора није мерило победом сво-јих љубимаца, већ Додиковим поразом; што сунајгледанији медији у РС радили против њега; штосу његови противници имали, иако доста дискрет-ну, помоћ Београда; што је до изборне победедошао пошто су га у Вашингтону и Берлину отпи-сали и, коначно, што је на својој страни имао самоподршку Путина и Русије.

Да је са таквим односом снага на изборе иза-шао пре две године, па макар они били и уРепублици Српској, Додик не би био поражен, био биобрисан. Уместо тога, он, као владар једног офици-јелног полупротектората, проскрибованог и омра-женог у западној и добром делу инертне и корумпи-ране домаће јавности, улази у уџбенике отпора.

Ако се такви уџбеници једног дана будуписали, можда ће формула Додиковог успеха битиприписана његовом одбијању да се креће у зада-тим границама наметнутог система и што се у так-вом систему дигиталне глобализације држао заста-релих аналогних принципа, који су се показалинерањивим пред спољним налетима технолошкисупериорнијег противника.

Како било, Додик је показао да је отпормогућ, безнадежно раскринкавајући сва официјелнакукања, која излаз за Србе траже на премисама дасмо најнемоћнији, најразбијенији, најбеднији и нај-сјебанији народ који је свет запамтио. Коме Додикличи на нешто од тога, може да настави, али талас је

кренуо.Други важан догађај била је смена власти у

ДСС, важној странци и кад је испод цензуса потоме што делuje на политичком пољу отпора. Тасмена отворила је врата историје ВојиславуКоштуници, политичком лидеру који је дубоко обе-лежио једну од најтежих декада српске историје.

Од чувеног Петог октобра - на коме је бираоизмеђу позиције иконе једне плишане револуције идаљег војног разарања Србије - Коштуничину кари-јеру обележили су унајвећем избори између зла игорег. Његови политички сличномишљеници свакозло књижили су му као избор којим је заобилазиодобро; док су му непријатељи исто то књижили каонедовољно избегавање горег. Тек, његов коначнибиланс, можда чак и већи од Устава који је донеои отпора на Косову, невидљив је онима који уполитици не познају више рачунских радњи одсабирања и одузимања. Тај биланс је у стварима којеје заустављао, које се нису догодиле и које су поста-ле видљиве тек кад су почеле да се догађају пошто јеотишао са власти и кад су уместо њега дошли други.

Коштуничин отпор се јесте кретао у коорди-натама у којима су се избегавале бруталне акцијезападних агентура посејаних по Београду, а то ћерећи у координатама које није цртао он, него они.Тај отпор, разумљиво, није веровао да може дапромени Србију, али је знао како да је не увуче утрагедију већу од оне која се дешава. Тај пламичакније могао да запали ватру, али тај пламичак ниСрбију није оставио у потпуном мраку.

Када се повукао са чела странке, Коштницаје подстакао побуну њених чланова, који су желе-ли активнију политику, подразумевајући раскидса зацртаним координатама и обавезама вученимод Петог октобра. Пошто је на изборима победилаСанда Рашковић Ивић, као заговорник такве полити-ке, Коштуница је јавно напустио странку, лишава-јући је последњих обавеза те врсте. На личномплану био је то један ружан политички растанак сапонеком тешком речи и целом понорницом значењакоја су оне вукле, али у српској политици лепи рас-танци одавно се догађају само на гробљима.Политички, међутим, Коштуница је једном потезомлишио ДСС наслеђених обавеза и пред СандомРашковић Ивић јесте да, препознајући трендове,подигне ДСС из простора странке отпора у монопо-ларном свету у простор отпора, какав приличи више-поларном свету. Или, наравно, да је коначно убије,што је ризик сваког активизма.

Излазак вишеполарног света Србија јемогла да опипа у четвртак, одушевљено гледајућипред собом Владимира Путина као човека са својестране историје, који за собом не носи устајалимирис прогутаних пораза, већ свежину отпора иореол победе. Свет који се тог дана окупио на ново-београдској обали Дунава није организовано дово-жен аутобусима, није теран с посла на параду, такода је његова емоција била потпуно аутентична.

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Америчке технологијемасовних протеста стигле

до ХонгконгаЛидери протестног покрета Occupy

Central, које од јуна организује масовнеакције у Хонгконгу, прошли су специјалнуприпрему америчких специјалних служби.Ово саопштење кинеских медија би могло дабуде сензација. Ипак никакво чуђење не изази-ва.

Револуција ружа у Грузији, Наранџастареволуција у Украјини, револуција лала уКригизији, Арапско пролеће на Блиском Истоку.Мењају се називи, суштина остаје иста.Међународни експерти обучавају омладинутактици протестних дејстава, стратегијивођења преговора са властима, раду удруштвеним мрежама. Прокламовани циљ јепопуларизација демократских вредности. Упракси – вршење утицаја на унутрашњуситуацију у земљи и успостављање новогсветског поретка.

Према подацима кинеских медија,Occupy Central рођен је у Хонконшко-аме-ричком центру. На специјалним семинаримастуденте-активисте су учили да доприносепродубљивању међусобног разумевања измеђуКинеза и Американаца. Од студентских акти-виста су тражили да популаришу демократ-ске промене, обећавајући им подршкуВашингтона, укључујући могућност студира-ња и живота у Америци.

Ове манифестације посећивали сусарадници генералног конзулата САД.Руководилац центра Мортон Холбрук, који језаузео дужност крајем прошле године, оба-вештајац је са 30 година радног стажа.Кинески листови су указивали на блискостдиректора центра и хонгконшког медијскогмагната Џимија Лаја, који је спонзорисао опо-зицију, са бивим министром одбране САДПолом Вулфовицем. Раније, у време рада у Цији,Вулфовиц је био један од аутора реферата осовјетској опасности. Сада је стигао и докинеске.

Активисти покрета Occupy Central тражеда се 2017. у Хонгконгу одрже директни избо-ри за шефа администрације, којег сада именујеколегијум бирача. Под притиском активистапекиншке власти су већ унеле измене у изборнисистем, утврдивши правило при којем станов-ници могу да гласају за једног од неколикокандидата које предложи комитет бирача. Алиплашећи се да ствар не оде предалеко, у конти-ненталној Кини блокирана је функција додава-ња фотографија и текстова на друштвену мрежуИнстаграм. За сваки случај.PeËat(<serbian.ruvr.ru>) Светлана Калмикова

30.9.2014. (Podvukla - Iskra)

Da li su...

Та емоција била је зачуђујуће здрава: није тобила емоција пребијеног човека коме је у посетудошао старији брат, са којим ће он сад да обиђекомшилук и наплати се за сва понижења и батине;била је то емоција једнако пребијеног човека коме јеједнако дошао старији брат и који се осећа довољносигурно да би већ следећег пролећа могао да засејењиву, верујући како ће најесен он убрати њен плод, ане неко други. Речју, Путин није пробудио бесСрбије, већ њене наду и достојанство.

Био је то, на крају, много више однос изме-ђу Путина и Србије него између Путина и њеногвођства. Николић и Вучић, упркос свему, изгледалису као људи који су бар тог дана разумели поруку.Пред њима је био свет који би могао да их браникада их ови са Запада буду рушили, али и свет којиће им, ако их презре, са гађењем окренути леђакада их ови свеједно буду рушили.

Нико од Николића и Вучића после тога неочекује да у понедељак Србија постане руска губер-нија нити да се захвале ЕУ, али очекује да потенција-ле које им је тај састанак отворио остваре и да никад,али никад више, понижења која ће још морати дагутају на Западу не прослеђују даље у народ. Стојећипоред Путина и гледајући сав онај покисли народ,напуњен надом и добрим вибрацијама, више нећемоћи да се крију иза тога како не постоји довољнојасна граница између тога кад си „наш” и кад си„њихов”.

Четврти догађај који је будио наду о бољојСрбији била је акција спуштања заставе „ВеликеАлбаније” на стадион ЈНА. Наравно, смисао те акци-је западних агентура био је у томе да се покажеколико је српска безбедност шупља и да се разја-ри народ на стадиону да утрчи, изгази албанскефудбалере и да сутрадан дочека Путина и војнупараду са мрачном сенком крвии на својим рукама.

Што се тиче безбедности, није ни требало дасе труде, знали смо и без њих колико је бушна, и тоне од јуче. Што се пак тиче народа, он се на прово-кацију није примио, тако да је ствар завршена нанајбољи начин. Геније који је све то смислио пока-зао се као будала: успео је Србе дa хомогенизује,али не и да их натера да такви направе будале одсебе. Уосталом, тако се понаша свет који зна да гаодсудна битка тек чека, тај се не прима на јефтинесимулације пре него што време дође.

Онај ко уме да чита знакове и трендове могаоје да се начита много тога прошле недеље. Могао једа прочита да је у свим западним обавештајним опе-рацијама против српске власти нападач сваки путпрошао, поручујући Вучићу да много не лута јермогу да га поједу са које год стране хоће. У оба-вештајним и пропагандним акцијама против грађа-на, међутим, нису прошли. Неким својим чулом тајсвет је умео да прочита трендове које политичкакласа у својим истраживањима још не види. Речју,тај свет спреман је за отпор. Умеју ли Вучић иНиколић да из тога прочитају где су најмање бушни?А где највише?

Standard, 17.10.2014. ЖЕљКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

258

ДУШАНОВ ЗАКОНИК(2)114. О јемству:

Људи који се враћају из туђе земље у земљуцарства ми, ко буде побегао од јемства; они јемци, којису тога човека, ништа не плаћају.115. О бегству:

И ко је чијега човека примио из туђе земље, а онје побегао од свога господара, од суда, ако даде милост-но писмо царево, да се не оспори, ако ли не даде мило-сти, да му се врати.116. О налазачу:

Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да нерекне, вратићу, ако ко позна, ако ли прихвати, или узме,да плати као тат или разбојник, а што нађе у туђој земљи,на војсци, да носи пред цара и војводу.117. О прелажењу:

Што је кому прешло у цареву земљу, или изграда, или из жупе, што је до преузимања господинацара, док није било царево, него је било другога госпо-дара, од тога времена, био човек или друго право, да сене тражи, ако је прешло после преузимања господинацара, то да се не тражи; то јест, када је био сукоб, а нијебила земља и градови цареви.118. О тргу:

Трговци, који иду по царевој земљи, да није вла-стан никоји властелин, ни који било човек силом им сме-тати, или шчепати робу, а новац му силом наметнути;коли се нађе да је силом растоварио или растурио даплати пет сто перпера.119. О трговцима:

Трговци и мале и велике потребне робе скрлатада иду без сметње по земљи царевој, да продају и купују,како кому трг доноси.120. О цариницима:

Цариник царев да није властан сметати илизадржати трговца, да му коју робу прода у бесцење; сло-бодно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да секреће са својом робом.121.

Да није властан властелин, ни мали ни велики, никоји било други, задржати или спречити своје људе илидруге трговце, да не иду на тргове цареве, но да идесваки слободно.122. О трговцима:

Аколи властелин задржи трговца, да плати три-ста перпера, аколи га цариник задржи, да плати тристаперпера.123. О Сасима:

О трговима; што су куда посекли Саси горе доовога сабора, у земљу нека имају; ако су кому властелинубез права узели земљу, да се суде са њима властела позакону Светога краља, а отсада унапред Сасин да не сече,а што посече, оно да не обрађује и људе не смешта, самода стоји пуста, да расте гора; нико да не забрани Сасинугору, колико треба тргу, толико да сече.124. О хрисовуљима:

Градови грчки, које је заузео господин цар, штоим је записао хрисовуље и простагме, што имају и држедо овога сабора, то да држе, да им је сигурно и да им сене узме ништа.125. О приселици градовима:

Грдовима да нема приселице, осим ко иде дадолази стањанину, или мали или велики, да иде тањани-ну, да му преда коња, и све стање, да сачува стањанин сасвим, и кад пође онај гост, да му преда стањанин све штобуде примио, аколи му буде што нестало, све да му плати.126. О градској земљи:

Градска земља, што је около града, што се на њојотме или украде, да плати све то околина.127. О зидању града:

За зидање града, где се град обори, или кула, дага направе грађани тога града и жупа што је тога (града).128. О помоћи царској:

Господин цар, када има сина женити, или крште-ње, и буде му на потребу двор чинити и куће, да помажемали и велики.129. О области војводама:

На војсци, на свакој, да обладају војводе коликои цар, што рекну, да се послуша, аколи их ко не послушау чему, да је тима казна која и онима који цара не бипослушали; и судови мали и велики, који су на војсци, даим суде војводе, а други нико.130. О цркви:

Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси.131. О свађи:

На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да себију, а други нико од војника да им не помогне; аколи копотече и помогне изазивачу, они да се убију.132. О куповању:

Што ко купи од плена из туђе земље, што будеплењено, по царевој земљи да је слободно купити од тогаплена колико и у туђој земљи, аколи га ко обеди говоре-ћи, оно је моје, да га оправда порота по закону, јер јекупио на туђој земљи, а није ни лопов ни проводаџија, нисаучесник, тако да држи како своје.133. О поклисару:

Поклисар, што иде из туђе земље цару, или одгосподина цара своме господину, где било дође у чијесело, да му се чини част, да му је свега довољно, но даобедује или вечера, па да иде напред, у друга села.134. О баштини:

И што записује господин цар баштине, комузапише село, да је логотету тридесет перпера за хрисо-вуљ, а кому жупу, од сваког села по тридесет перпера, ађаку за писање шест перпера.135: О војсци:

Војска која иде по земљи царевој, где падне укоме селу, друга по њој идућа, да не падне у томе селу.(У години 6863, индикт 7).136.

Књига царства ми да се не пречује где дође, илигоспођи царици, или краљу, или властелима великим ималим, и свакоме човеку, нико да не пречује шта пишеписмо царства ми, аколи буде таково писмо, да не можеонај извршити, или нема да даде, тај час да иде опет списмом царству ми, да јави царству ми.137. О хрисовуљима:

Хрисовуљи царства ми, што су учињени градови-ма царства ми, што им пише, да им није властан оспори-ти ни господин цар, ни ико други, да су хрисовуљисигурни.138. О лажном писању:

Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно пре-писано, нађу се слова исправљана и речи преудешене надруго, што није заповедило царство ми, ти хрисовуљи дасе раздеру, а онај више да нема баштине.139. О меропсима:

Меропсима у земљи царства ми, да није властанниједан господар ишта против закона, осим што јецарство ми записало у законику, то да му работа и даје.Аколи му учини што незаконито, заповеда царство ми, даје властан сваки меропах парничити се са својим госпо-дарем, или с царством ми, или с госпођом царицом, илис црквом, или с властелом царства ми, или с ким било, дага није властан ко задржати од суда царства ми, осим даму судије суде по правди, а ако меропах добије парницупротив господара, да му зајемчи судија царства ми, какода плати господар меропху све на рок, и потом да нијевластан онај господар учинити зло меропху.140. О примању туђега човека:

Заповест царска. Нико ничијега човека да неприма, ни цар, ни царица, ни црква, ни властелин, нидруги који било човек да не прима ничијега човека безписма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.141. О тргу:

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. 24 9

Nebojπa MaliÊ...

(Либија, Сирија) или успешних (Украјина, фебру-ар 2014) преврата избио грађански рат...

Не сумњам да је веома стварно незадо-вољство мотивисало народ који се октобра 2000.године окупио пред Скупштином у Београду, или2011. на каирском Тргу ослобођења, или ево саду Хонг Конгу. Али сваки пут, без изузетка, сужеље народа биле упрегнуте у кола која јевозио неко други - били то професионалниреволуционари, Империја, или међународнишпекуланти - ко за добробит тог народа нијепретерано марио.

Није случајно успех преврата у Београдупостао шаблон за „обојене револуције” широмсвета, којима је Атлантска Империја рушиланепослушне владе и државе. Пре пет година,британски новинар Џон Лохленд написао је ана-лизу дотадашњих „обојених револуција” и цити-рао исповест британског новинара-сарадника(обавештајних служби) Тима Маршала о ствар-ним организаторима и спонзорима ЖутогОктобра. Из Маршалове књиге - коју је уСрбији штампао Б92! - види се да је октобар-ски преврат био завршница пројекта „променережима” у Србији започетог октобра 1998, анастављеног преко Рачка, Рамбујеа и НАТО агре-сије.

С тим на уму, послушајте онда упозоре-ње Слободана Милошевића (аудио) три дана препреврата. Звучи пророчански, зар не? Овим нежелим да амнестирам Милошевића за његовепочињене грешке - мада би у интересу правде иистине требало да престанемо да га кривимо зазлодела која му приписује непријатељска пропа-ганда - већ само да укажем на поенту која се уовој клими медијски и политички индукованогСтокхолмског синдрома тешко опажа: да суМилошевићеви политички противници - а евои некадашњи сарадници! - који воде Србијувећ 14 година показали да нису родољуби,демократе и хуманисти, већ само један бедниквислиншки култ, вођен ниским личним стра-стима и подаништвом према АтлантскојИмперији.

Све док Империја и тај култ владајуСрбијом, потпуно је неважно како се зовепредседник или премијер, или којој странциприпада. Све су то, видели смо, релативнекатегорије; једино култ смрти и подаништва јеапсолутна константа. Све док прво с тим култомне изађемо на крај, сви покушаји борбе за слобо-ду завршиће се као Жути Октобар: преваром,поразом и очајањем.

Сиви Соко, 6.10. 2014.за ФБР приредила Биљана Диковић

(Podvukla - Iskra)

Uloga omladine u poveÊawuodgovornosti stranakaУ време свеопште ерозије политичког мора-

ла у странкама широм света, омладине партија могуи морају бити последња брана политичке етике.Нажалост, странке су се извитопериле и посталезаступнице интереса сопствених руководстава, а некако би било нормално, друштвених група које ихбирају.

Политика не сме бити вештина запоседања иодржавања власти, већ упорни континуирани рад наопштем добру. Политичке партије су без изузеткаогрезле у „комбинацијама” и вратоломним проме-нама политичких ставова, чак и генералних усмере-ња, све у циљу доласка или останка на власти. Сврхабављења политиком постала је заузимање синекура,а не спровођење потребних промена у друштву.

Клица страначке злоупотребе државе јесте усамој демократији као систему. Основе тог системанамећу збиљу по којој глас сваког неписменог ман-гупа вреди колико и глас академика, једнако бира ионај који спава у каналу услед делиријум тременса,као и најугледнији и најпоштенији људи у овојземљи. Овај систем је пренешен дубински и у орга-низацију политичких странака, које су на себе узелеобавезу да изнедре елиту овог народа.

Тај процес одабира „најбољих од најбољих”у странкама, не узима у обзир стручне и људске ква-литете кандидата за највише положаје, који каснијепреко избора, запоседају државне и привреднефункције о којима је раније говорено. Он самоовлаш респектује нечије маркетиншке способностии телевизичност, али 99% предуслова за успињањена партијским лествицама чини способност да се устранку учлани што већи број људи, без обзира нањихову идеолошку усмереност, политичко опреде-љење, па чак и елементарну заинтересованост застранку, њен програм, па и политику у начелу.

Неретко се сусреће чланство појединих пар-тија које уопште не гласа за ту странку, не зна њенапрограмска опредељења, можда нити адресу про-сторија свог општинског одбора. Једини разлогучлањивања је обећање некога унутар странке да ћеновом члану и/или његовом детету обезбедитипосао, стипендију, чланство у управном или надзор-ном одбору итд. Ови људи не схватају политичкепроцесе као прилику да промене друштво у комживе на боље, а странке као институције које пома-жу масама да артикулишу своје ставове, већ једно-ставно, као бирое за запошљавање и испуњавањенеких својих личних интереса.

Ако већ сам систем не гарантује часно врше-ње власти, онда људи морају да буду поштени иисправни, те да одоле приликама за корупцију.Тренутна генерација политичара је, дубоко верујем,у том смислу изгубњена, али омладина није и са њомсе мора радити, али не на семинарима који доноседневнице, журке, путовања и сличне забаве, већ наетичким течајевима где би се стицала свест о нужно-сти личне жртве зарад општег добра. Жртве у смислупреданог рада, избегавања корупције, самоконтро-ле сопствених страсти и амбиција. СлободанЈовановић је написао да је бесмислено усавршаватидруштвене установе (институције) уколико их испу-њавају искварени људи. Дакле нужно је изградитикултурни образац.

Nenad Muædeka

ДР ВЕСЕЛИН ЂУРЕТИЋ

НЕКЕ ИДЕОЛОШКО - ИСТОРИОГРАФСКЕКОНТРАВЕРЗЕ ВЕЗАНЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ

БЕОГРАДА ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕНакон дугог идеолошко-политичког јед-

ноумља, после пада Берлинског зида 1989., у зад-њој деценији XX века међу мислећим Србимапојављивале су се верзе и контраверзе везане, неза сам догађај ослобођења Београда 20. октобра1944., него на потоњи југословенске друштвенепроцесе које је покренула Октобарска револуци-ја у Југославији, потом и овај догађај. У епилогупроцеса очитовао се по Србе ретроградни изразпретходних поремећаја природнио-историјскогразвитка, и то као једна од највећих трагедија усрпској историји. Нико од мислећих Срба недоводи у питање чињеницу да је Црвена армијаиграла главну и одлучујућу улогу и у ослобођењуЕвропе и у ослобођењу Београда, ни чињеницу дасу у ослобођење главног града Југославије уче-ствовале и бројне јединице Народно ослободи-лачке војске Југославије (НОВЈ), под командомлидера КПЈ Ј.Б. Тита.

Контраверзе су се појавиле касније. ДоТитовог сукоба са Стаљином 1948. совјетскомучешћу у ослобођењу Београда давано је пре-имућство, али је истицана и Титова улога, чаквише него што овај заслужује, јер је Стаљин свог„Валтера” уздизао на ниво будућег комунистич-ког вође у земљама совјетског лагера, истичућињегову немилосрдну бескомпромисност каоњегову врлину.

Резонујући из данашњег угла долазимо,међутим, и до неких закључака који бацају дру-гачије светло на карактер нове титовске власти,потамњујући и совјетску улогу у њеном наметању.

Црвена армија је по свом идеолошкомкарактеру била стаљинско-совјетска, нетради-ционална формација, чији је командни кадар биознатно идеолошки индоктриниран под ударимастаљинизма који је погодио највећи део рускогнарод. Ова велика формација била је по нацио-налном саставу углавном Руска, као што су и југо-словенски учесници у ослобођењу Београда билиуглавном Срби. Нерус Стаљин је персонификоваосовјетизам прве, а несрбин Тито југословенстводруге, али на различите начине. Стаљин је одба-цивао руски смисао побједника, и своју војскуусмеравао у складу са својим интернационали-стичким, бољшевистичким концептом. Само је накратко време крајем 1941. и почетком 1942., одтога одступио, онда па је Отаџбина била у опас-ности, када је затражио помоћ и Руске православ-не цркве. Титово југословенство, потоњи догађа-ји су показали, било је изразито хрватски обо-јено. Путем деценијских обмана Стаљина иКомитерне, прво међуратних, потом ратних, Титосе свом московском центру представљао каоЈугословен, сакривајући од Срба своје национал-но порекло. То је Стаљиновом „Валтеру” пружаломогућност да се српским комунистима нaметне

као вођа, али и Брозу да се у својој углавномнепријатељској политици према њима наслони накомитерновско антисрпско наслеђе. Оствариваноје то, видећемо, преко различитих лажи и обмана.

Овакве обмане су функционисале токомчитавог Другог светског рата у Југославији; оне суодређивале и понашање Црвене армије, и у при-премама за ослобођење Београда и у току самеБеоградске операције. Црвена армија је наступа-ла према Србији без познавања основних чиње-ница о српско-хрватским односима, чак и безузимања у обзир оне јасне одреднице коју је биоизразио сам Хитлер приликом напада наЈугославију. Овај је у свом априлском „Подхвату25” показао је своју огорченост према Србимазбог њиховог 27-ог мартовског пуча, којим је занеко време била одгођена и сама операција„Барбароса”.

Није било чудно што је Црвена армијастижући на границу Србије била изненађена топ-лим дочеком народа, јер је пропагандистичкибила припремљена за сусрет са „последњим упо-риштем фашизма”.

Историјске претпоставке руско-српскогнеспоразума који се завршио данашњом

српском трагедијом (неке назнаке титовскихантисрпских обмана Стањина и Комитерне)

Одговор на питање, како је дошло до тогада су Црвеноармејци после приспећа на границуСрбије били изненађени топлим дочеком који суим приредили српски националисти - четници,тражи анализу историјских претпоставки, онихкоје показују различити, како сам горе навео,углавном хрватски смисао титовских обмана иманипулација. Анализирајући ситуацију из углаепилога процеса долазим и до закључка да су сеу центру свих ових обмана налазиле и чињеницекоје ни Совјети ни њихови западни партнеринису познавали, па су у политици према ратујућојЈугославији кренули путем насиља над околно-стима. Нису, пре свега, узимали у обзир општеодређујућу чињеницу, ону коју је изразио Хитлерјош априла 1941. уочи бомбардовања Београда,када је на Србе јуришао као на исконске неприја-теље, пружајући милост и награде, на српскирачун свим југословенским сепаратистима.

Стаљин је и тада у својој ратној политиципрема Југославији резоновао у складу са комин-терновским односом према Србима, односнопрема тзв. "великосрпској хегемонији и нацио-налном угњетавању", што га је објективно пове-зивало са Хитлеровом позицијом према њима.

Хитлер је објављујући рат Србима каонароду, подстакао овај народ да се као целинабрани од непријатеља. И он је то и урадио, фор-

Iskra 1. novembar 2014.

Neke ideoloπko...

мирајући различите формације покрета отпора, ускладу са предратним позицијама разнихсрпских политичких партија, али пре свега ускладу са конкретном ратном ситуацијом. Режимгенерала Милана Недића био је упућен наневољно колабористичко прилагођавањеситуацији, у првом реду због тога што је овајкао прослављени војник, добро видео илузор-ност отпора, али и из националних разлога, јерје требало прихватити и удомити стотинехиљада Срба који су покуљали у Србију испредхрватско-усташког терора. Са сличним резо-нима наступао је и његов помоћник, лидерорганизације „Збор” Димитрије љотић, инте-лектуалац и велики православац, човек који јебио пројектовао нову Југославију на начинкоји је превазилазио њене верске и национал-не поделе. Трећу солуцију српског антифаши-стичког отпора представљале су националнеснаге под командом, прво пуковника а потомђенерала Драже Михајловића. Почетна позици-ја ових снага била је војно политички реална:припремити се за будућност која долази посленеминовне победе Англоамеричке коалиције иСССР.

Биле су то позиције српског национал-ног преживљавања. Сагледане у контекстусвих снага српског отпора, представљале суоне својеврсну српску егзистенцијалну дија-лектику. Овакав српски отпор, међутим, пореме-тио је то наступ руског фактора, појављујући се уСрбији и у другим српским земљама у складу састаљинско-комитерновским јулским позивомсвим комунистичким партијама на „солидарностса првом земљом социјализма”. Са таквом солу-цијом отпора у Србију се маја 1941. појавионезнанац, сакривен иза имена „Тито”; његовисрпски сарадници из врха КПЈ прихватили суга као интернационалисту, а Српски народ као„руског човека”. Многи су брзо прихватилињегову солуцију отпора - у складу са српскимтрадиционалним русофилством. Тада је несрећ-ни пуковник Михаjловић био принуђен да исам одустане од плана реалне националнеполитике, јер није могао да обузда своје русо-филске следбенике. Показало се да је и онприхватио пут по народ, погубне авантуре, паје крајем 1941. био принуђен да напустиСрбију. Тада су из Србије били протерани иТитовци. Народ је добро препознавао карактерсрпске егзистенцијалне дијалектике, па их јетретирао као национално неодговорне аван-туристе.

Совјетски, а потом и бројни руски исто-ричари, ово нису видели; утицај стаљинистичкихдоктринара био је запљуснуо читаву политику иисториографију, пореметио традицију руско-српских односа. Потом су ови, резонојући клас-но-идеолошки, на Србе почели гледати као наконтра револуционаре, као на непријатеље првогреда, због њиховог топлог пријема око 70.000руских белогардејаца. Руски народ се после 1917.губио у свом анационалном совјетизму, а српски,касније, у свом анационалном југословенству.

Пандан „великоруском самодржављу” постајалаје тзв. великосрпска хегемонија. Совјетска дик-таторска власт стицала се на врху бољшевичкепартије, у доктринарно обликованом виду, што јепотискивала руску традицију и духовност.Овлапоћивала се Маркс-Енгелсова девиза „про-летери немају домовине”, коју су Лењин и Стаљиннасилнички операционализовали. Велика Русијапостајала је социјална лабораторија у којој суколо водили анационални доктринари (види:Леонид Решетњиков, Вратити се Русији, Београд2014.).

Срби су због своје антисовјетске пози-ције били одбачени на самом врху бољшевич-ке пирамиде. Има мишљења да је за то крив иједан сусрет између српског амбасадора М.Спалајковића и Лењина на пријему уПетрограду 1918. Србин је тада одбио да пружируку поздрава Лењину, уз дрски став: Не при-мам крваву руку која је убила нашег Цара.Историчар Олга Решетњикова овај антисрпскисовјетизам илуструје преко разговораСпалојковића са комесаром Чичерином, наво-дећи да је комесар, на протест Спалојковићапротив совјетске антисрпске политике, одго-ворио: Нама су ближи и Авгани као класноугњетени народ од вас Срба који гајите бело-гардејску змију у вашим њедрима (О.Решетњикова, За бивше братство, ЛитературнајаРоссија, Но. 8, 22.01.1991.).

Овакви стаљински доктринари су измеђудва светска рата покренули рад многих експери-менталних социјалних лабораторија на српскометнојезичком и културно-историјском подручју.У име социјалистичког интернационализмапротив Срба су употребљавали све југословен-ске сепатаристе. Да би број Срба смањилинаметали су им нове нације, прво Македонску,па Црногорску, потом, у току наставка Другогсветског рата и Бошњачку. Овако од стаблаодвојене гране пребациване су на ретроград-не путеве, до стања дивљине. Зар се нештослично томе није дешавало и у Русији и проце-су остварења лењинско-стаљинског нацио-налног концепта, када је био заустављен несамо процес интеграције неруских народа окоруске културно-историјске и цивилизацијскеоснове, него је било раздробљено и Рускостабло. Жртва је била Кијевска Русија -Украјина.

Између два светска рата стаљински док-тринари, су следећи антисрпску политику учини-ли све да се број Срба смањи - на 6 милиона, аброј Хрвата повећа - на 5 милиона (АВП СССР, ф.144, оп. 3А, д. 4, лист 30-36). Користећи се овак-вим обманама, које су сејане у име нерускеРусије, хрватски сепаратиста, лидер ХСС В. Мачек,је 1939. Србима наметнуо Бановину Хрватску, којаје укључивала трећину Срба православне вероис-повести, и све Србе римокатолике Дубровника,Далмације и приморја. Кремљ је то прихватао каологично, као пут ослобођења малих народа од„српског националног угњетавања”.

Овакви стаљинско-комитерновски једно-умци наставили су своје антисрпске активности итоком Другог светског рата, на апсурдан, идело-

2310 Iskra 1. novembar 2014.

НЕБОЈША МАЛИЋ: ЖУТИ ОКТОБАР 2000У једној верзији српске историје, 5. окто-

бар 2000. године је био тријумф народне револу-ције против окрутног диктатора, демократијенад деспотизмом, изборне воље грађана надсамовољом владајуће класе. Нажалост, аутори теверзије историје су исти они медијски манипула-тори који стоје иза „просрпског” Бориса Тадића,„патриотске” владе Вучић-Дачић и осталих пер-јаница „демократије” и „људских права” - одЧеде Јовановића до Соње Бисерко - који Србијивећ, ево, 14 година наживо ваде душу.

Бајка о 5. октобру као тријумфу демокра-тије равна је илузији кабинета Буша Млађег даони својим делима стварају реалност, а да други-ма само преостаје да о њој пишу.

Народ је тог октобарског дана изашао наулице у убеђењу да се бори за слободу и правду,боље сутра и поштовање изборне воље. Алито није била револуција, већ преврат. Уместослободе, народ је добио квислиншки култ,који му товари лажни терет кривице за бал-канске ратове не само деведесетих већ доклегод сеже историја. Заменио је доминацијуједне корумпиране партије диктатуром јошкорумпираније и далеко прождрљивије осам-наестоглаве немани - и њених спонзора уВашингтону и Бриселу. Чак и после пропастиДОС, све потоње владе је стварала или рушилауправо Атлантска Империја, при чему жељенарода Србије нису имале ама баш никакавутицај.

Живи ли ико од обичних „жутих октобара-ца” данас боље? Тешко. Али зато свако ко је одпреврата наовамо био близак квислиншкомкулту сада има „легитимни иметак”, док суорганизатори самог преврата касније од једне„задовољне муштерије” добили чак и сопстве-но острво.

Што се тиче „изборне воље грађана”,никад нећемо сазнати ко је добио фамознеизборе за председника СР Југославије.Листићи су, гле случајности, изгорели у селек-тивној паљевини Скупштине. Уосталом, то јепостало беспредметно већ 2002, када је ЗоранЂинђић - за кога нико никад није гласао - узпосредовање НАТО бомбардера ХавијераСолане укинуо Југославију.

Је ли можда некоме од учесника ЖутогОктобра било непријатно када је видео снимкеиз Кијева и Тбилисија, или Либана, Киргизије иУзбекистана, на којима су се виделе песницеОтпора (који се, успут речено, убрзо утопио увладајућу ДС) а све скупа подсећало на репризуБеограда? Знало се за семинаре у Мађарској ида је ДОС уствари створила америчка влада,

кроз НЕД и друге фондације. Али, ето, то је биознак неизмерног америчког пријатељства и по-дршке демократији у Србији, после чијегдоласка је све требало да се промени. А несамо да се није променило него је однос САД иЕУ према Београду постао још гори него завреме „диктатора Милошевића”. Литанијапонижења и уцена предугачка је да би се наво-дила овде. Уосталом, сами сте их проживели - ијош проживљавате - нема потребе да их пре-причавам.

После преврата у Тунису и Египту - тзв.Арапског пролећа - почетком 2011. појавио сеједан занимљив документарни филм: Револуцијакао бизнис. Његови аутори су разговарали отво-рено не само са невладницима у Тунису, Египту,Белорусији и Украјини већ и са СрђомПоповићем, некадашњим лидером Отпора којисе после Жутог Октобра професионално посветиореволуционарном раду.

„Hајде сад сви, мирно и достојанствено, да запалимо Скупштину...”

Поповић се у филму отворено хвалиоулогом „Отпора” у обуци и усмеравању еги-патских и тунижанских невладника („активи-ста”). Када се томе додају јавности доступниподаци о „улагањима” америчких државних(али тобоже невладиних) фондација у Србију,и приче о „торбама долара” које су пред окто-барски преврат преносили агенти ДОС-а(попут Веље Илића), намеће се закључак да јемаса која је 5. октобра изведена на улицеБеограда свесно или несвесно играла по музи-ци написаној у Вашингтону. После је тај „хит”,са све извођачима, извезен у иностранство - гдегод је Империја хтела да без много крви и соп-ствених жртава изведе „промену режима.”

И док је Млађан Динкић спроводио упракси наслов своје књиге из деведесетих(„Економија деструкције”), заводећи беду поСрбији, Поповић и његови професионални рево-луционари зарађивали су апанажу од Ујка Семапутујући по свету и држећи предавања локалним„активистима” - будућим култистима Империје.Колико је њихових курсиста било истинскипосвећено позитивним променама у сопственимдруштвима, а колико се ту нашло само у жељи даи они оду у „професионалце”, није толико битно.Резултат се зна: насилни преврати, довођењена власт режима у потпуности оданихИмперији, општа пљачка државних добара, истопостотна превара народа који је повероваослатким речима америчког пропагандистеЏина Шарпа у извођењу некадашњих„Отпораша”. Притом су још добро прошли упоређењу са земљама где је после неуспешних

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Aleksej Komov...

Може ли се, на основу свега реченог,закључити каква је религија глобалне елите?

— Наравно. Реч је о паганизму и луцифери-јанству, маскираном у причу о хуманизму, прогре-су, људским правима итд. И они то не крију.Америка се поноси таквим симболима. На куполивашингтонског Капитола имате Џорџа Вашингтонакоји седи на облацима, окружен паганским бого-вима. Паганска богиња Колумбија (Иштар, Изида,Венера) је Кип слободе, а јавна места у САД, попутаеродрома у Денверу, не крију сатанистичку симбо-лику: коња апокалипсе, египатског бога смртиАнубиса, демонске њушке попут оних са Нотр Дама.На доларској новчаници, коју је дизајнирао рускиокултиста Николај Рерих, стоји пирамида с илуми-натским оком Луциферовим у троуглу. Ту лепопише: „Ово је најава Новог светског поретка”, којије рођен 1. маја 1776, када је Адам Вајсхаупт, бившијезуита из Баварске, основао илуминате (и тај датумје на доларској новчаници). Зашто бисмо се ондачудили кад видимо да је зграда Европског парла-мента обликована као недовршена Вавилонскакула са Бројгелове слике? Или кад у Торину угледа-мо зграду-симбол овог града, Море Антонелијана,високу 167,5 метара? То је званично Филмски музеј, учијем средишту је пагански идол Молоха, коме супагани на Блиском Истоку некад жртвовали децу(наводно, Молох је у музеју као реквизит са снимањапредратног италијанског филмског спектаклаКабирија).

Није необично ни то што су Ротшилди у јед-ном од својих замкова у Француској правили сатани-стичку журку 1972, чији снимци се могу наћи и наинтернету. Зашто бисмо се чудили Рокфелер центруу Њујорку, пуном окултистичке симболике, којомје Луцифер маскиран у Прометеја (јер Човек требада победи Бога путем илуминатског, „просветитељ-ског” знања које му је даровао пали анђео још уЕдену)? Или чињеници да знак Уједињених нација,чија је зграда подигнута на земљишту Рокфелера,има 33 сектора, по броју степена масонских ложа?Ту је сала за седнице Савета безбедности, пунамагијске симболике, почев од птице феникса. Тзв.соба за медитацију у Уједињеним нацијама дело јеLucis Trust, иза које је стајала оснивачица Њу ЕјџаАлиса Бејли.

Да ли вам је сад јасно зашто је отварањеОлимпијаде у Лондону 2012. имало толико луцифе-ријанских елемената, све са оком у троуглу које јебило приказано и на маскоти? (Упоредите то отвара-ње са отварањем Олимпијаде у Сочију 2014, па ће вамвредносни системи светова у сукобу бити сасвимуочљиви.) Кад видите Лујзу Чиконе маскирану уИштар на концертима, на којима се руга КрстуХристовом, или гледате холивудске филмове, одХарија Потера до серије Сумрак, кад размотритевидео-игрице и играчке наше деце, популарнеромане, од Паола Коеља до Дена Брауна, зар нијеочито каква је религија глобалне елите? Зар нијејасно зашто близак сарадник Рокфелера -Бжежински - отворено каже: „У прошлости било јелакше надзирати милион људи него их побити.Данас је много лакше побити милион људи негоих надзирати”. То је оно о чему је говорио Џон Д.Рокфелер: „Трудим се да сваку катастрофу претво-

рим у шансу”, или његов потомак Дејвид: „Све штонам треба је једна велика светска криза и народиће прихватити Нови светски поредак”.

Дакле, агресивна пропаганда противпоро-дичних идеологија није нимало случајна. Глобалнаврхушка ратује против човечанства у име тзв.„златне милијарде”. Какве то везе има са Русијомданас? Са ужасним грађанским ратом у Украјини? Висте светски човек, али сте на првом месту руски пра-вославни хришћанин. Шта видите са своје осматрач-нице? Куда идемо?

— Јасно је чему стреми глобалистичкаелита луциферијанаца, који мисле да је моћ -право („Might is right”), и да ће уништити све при-паднике људског рода који одбијају да им служе,а које називају „бескорисним изјелицама”. Али одпре неколико година, свему томе постављена је пре-прека. И та препрека се зове Русија. Још 2009. Русијаје у УН тражила да се људска права тумаче у контекс-ту традиционалних моралних норми, у чему су јеподржале многе земље света. У Русији се водиодлучна борба за заштиту породичних вредности,почев од државне подршке рађању, која је ималаутицаја на поправку демографске слике нашеземље. Рецимо, за свако друго дете добија серодитељски додатак у противвредности 10.000долара, а за свако треће дете држава даје бес-платно земљиште за изградњу стамбеног објекта.Такође, 2013. донет је закон о забрани рекламирањаабортуса, као и закон о забрани пропаганде хомо-сексуализма малолетницима...

Ипак, Запад не признаје став Русије да сваказемља може да људска права „најновије генерације”(попут „ЛГБТ права на брак”) прихвата или одбије ускладу са својом цивилизацијском традицијом.Познати глобалистички политичар Карл Билт рекао јечак да је православље, нарочито руско, опасније одисламског фундаментализма.

— Јасно је зашто је тако. Савремени Запад јеантихришћански, а нови руски закони се окрећунашим хришћанским темељима, устајући у одбра-ну природне породице и традиционалних вред-ности. Русија се заиста враћа Богу. Од пада кому-низма, подигнуто је 30.000 нових храмова, а само уМоскви се планира да их у наредном периоду изгра-де још двеста. Недавно је председник Путин предло-жио обнову два православна манастира у оквируКремља...

...Сада борба за породичне вредности иманепосредне геополитичке последице: Доњецка иЛуганска Република дефинисале су својим уставимада брак може бити само заједница мушкарца и жене.И сав притисак Запада против Русије има корен уантихришћанској мржњи глобалиста премадуховној обнови наше земље. Али, како каже Светописмо и како пева Православна црква: „С нама јеБог”. Више је на планети нас, нормалних, моралних,породичних људи него оних који породицу и моралруше, ма како били моћни. И зато ћемо, с Божјомпомоћи, победити.

Геополитика Разговарао Vladimir DimitrijeviÊ(Podvukla - Iskra. U nedostatku prostora skratilismo pitawe o Olimpijadi u SoËiju i neke detaqe o

povratku veri u Rusiji).

гизаторски начин. Док су Совјети на средњоазиј-ском тлу велике Русије стварали нације и државена каквој таквој племенској основи, ови су уЈугославији то радили на рачун српског етноје-зичког и културно-историјског стабла. Токомрата Тито је користећи се оваквим антисрпством,уз помоћ стаљиниста разбио српски покрет отпо-ра; српске партизане (НОВЈ) окренуо је противсрпског антифашистичког покрета југословенскеорганизације, против снага Југословенске војскеу отаџбини (ЈВуО). Тиме је био провоциран уби-лачки међусрпски рат, између оних који су сле-дили неку нову Русију и оних који су знали шта сеса Русијом десило и због тога се окретали запад-ним савезницима.

Још је у току рата Стаљинов „Валтер”,остварујући коминтерновске националне кон-цепције, наметнуо федерализацијуЈугославије, на српски рачун створене новенације; на тој основи после рата је овај феде-рализам био апсолутизован, да би деведесетихгодина на његовој основи настало више неза-висних држава. У рату су Титови српски следбе-ници ово прихватали у складу са својим соција-листичким интернационализмом, као след рускогмодела организације, и не помишљајући да Титопомоћу њих уствари намеће велику Хрватску.Руски историчар Н.В. Бондарјев документовано јепоказао настајање титовске „мистерије” у комин-терновским канцеларијама (Н.В. Бондарјев,Мистерија Тито - московске године, Београд2013.).

Титова „мистерија” је захваљујућисрпском покрету отпора постајала стварност.Хрватски бравар је на основи српске борбе пре-тваран у легенду која је све више потискиваласрпство његовог покрета, и преко његовог „новогјугословенства” стварала услове за потискивањехрватског геноцида.

Главни услов за ово његово уздигнућестворио је савезнички принцип борбеностикао једини критеријум савезничке вредности.Знајући да је српска егзистенцијална ситуаци-ја таква да сваки бескомпромисни отпор оку-паторима изазива страшне репресалије наднародом, Тито је да би се представио савезни-цима као борац повремено нападао немачкогокупатора, али само у српским насељима, зна-јући да ће преко репресалија над овим наро-дом омасовити своју војску.

Велики преокрет на савезничкој сценидонеле су победе код Стаљинграда, капитулаци-ја Италије, септембра 1943., потом и Техеранскаконференција лидера тројице великих, крајем1943., која је Титу дала примат над снагама ђене-рала Михајловића.

Капитулација Италије показала да Титоније само Стаљинов човек него да је и следбениквеликохрватске идеје, коју намерава да оствариуз помоћ неруске Русије. У Далмацији, на примерпре капитулације Италије доминирао српскинационални покрет југословенске оријентацијебио је отворен процес, не само југославизацијенего и ресрбизације римокатолика целокупногприморја. Биле су угрожене одлуке Бискупскеконференције у Загребу из 1900., оне којима је од

Срба римокатолика тражено да се убудуће одре-ђују као Хрвати. После капитулације овај процесје због Немачке окупације овог подручја биозаустављен, али не потпуно, јер се кроз пукотиненове стварности провлачио Титов концепт „новогјугословенства”, и то у знаку политике одбацива-ња Павелићевог режима као издајничког - збогуступања ове „хрватске земље” Италијанима.Питоми приморски свет прихватао је Титовојугословенство јер је оно било неки наставакњихове историјске одреднице - Славини. Послеодласка Немаца Далмација и приморје су поста-ли једно од главних упоришта НОВЈ, када је усле-дила титовска војно-политичке и друштвени-политичка институционализација; власт је прела-зила у руке обичних људи, који су се све вишеодређивали као хрватски представници. Да сеиза ове Титове политике налазио и ватиканскичинилац показује један конкретан пример:Приликом боравка на острву Вис, средином 1944.,партизански маршал је затражио да се становни-ци града Комиже врате „старој вири”. Ови су сепосле стварања југословенске државе били вра-тили вековној православној самобитности (види:Коста Николић, Италијанска војска и четници уДругом светском рату 1941.-1943., Београд 2009.).

Титовска политика према Далмацији иприморју остваривана је путем система широ-ке социјалне мобилности, када је оствариванаи брза хрватизација далматинских и примор-ских Срба римокатолика и Југословена, јер јенова власт нову нацију претварала као уноснозанимање. Као што се то касније дешавало уМакедонији, Црној Гори и код српских муха-меданаца. Овим путем НОВЈ је добијала десе-тине хиљада нових бораца, постајући респек-табилна војна сила.

Аутор налази за сходно да постави једноуводно питање, какве везе сви ови наводи имајуса Београдском операцијом, са ослобођењемБеограда? Одговор сам нашао у историјскимпретпоставкама које објашњавају све потоњеТитове манипулације и акције, оне које сузаустављале процес југославизације, односноучвршћивање етничког заједништва народа;које су уствари значиле злоупотребу социјали-стичког интернационализма. Резоновање из углаепилога процеса показује да се у центру свихТитових активности налазио циљ: ослобођењеХрвата од геноцидне одговорности, односноњихово превођење на страну победника.Манипулишући са Стаљином, али преко њега и сазападним светом, Тито је НДХ представљао каотворевину малог екстремистичког дела Хрвата,иако је она била прихваћена у скоро целомхрватском народу. Иако је она била и продуктватиканске политике стварања широке католичкебране према православном руском истоку.„Хитлеров папа” Пиа XII је преко надбискупа А.Степинца, Павелићу пружао углавном тајну под-ршку, али је она била стварна ако се узме у обзирчињеница да је ову геноцидну творевину прихва-тило преко 12.800 католичких фратара, од којихје немали број и директно учествовао у покољи-ма Срба. Логори у Јасеновцу, Јадовну, многе без-дане јаме, прогутале су око милион Срба и више

1122

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Neke ideoloπko...

десетина хиљада Јевреја и Цигана. Све је то рађе-но у име „Бога и Хрвата”.

Колико је Совјетска Русија била доктри-нарно изгубљена, колико је мит о великосрпскојхегемонији одређивао њену политику, говорифакат да је геноцидна ситуација у Хрватскојумногоме била ван њеног видокруга. Неки ста-љински доктринари су чак поручивали да се радио „српској измишљотини”. Овај однос се нијепроменио ни када су у савезнички свет стиглеизјаве италијанских и немачких генерала, које суговориле да су Хрвати ликвидирали око милионнедужних грађана. На овакве совјетске сумњенајвише су утицале Титове обмане. Наводимосамо један пример који то потврђује: Када сукрајем 1942. српски партизани ослободили дечи-ји логор у Јастребарском, у коме су крваво коло уиме „Бога” водиле католичке „часне сестре”, Титоје јавио да су логор ослободили хрватски парти-зани. Тито је током читавог рата тајновитимканалима (без знања и најближих српских сарад-ника) српске партизанске јединице представљаоСтаљину као хрватске, југословенске или их је,знајући да његови доктринари и не знају ко суСрби, представљао преко регионалних одредни-ца (босанске, херцеговачке, крајишке и др.)(види: Др Момчило Диклић, Српско питање уХрватској 1941-1945., Београд 2004.).

Овакве Титове обмане реафирмисале супостоктобарску совјетску и комитерновску свесто Србима, дајући јој смисао друштвене, па их јеСССР могао користити и после рата, и до сукобаса Стаљином 1948. и после овог сукоба, све доЈелцина.

Совјетски поглед на југословенску ситуа-цију одређивала је идеологија, а не традиција иисторија. Да су Руси знали етнојезичко заје-дништво југословенских народа, да су знали дасе иза имена Хрвати, у око 95% крију Срби римо-католици, водили би потпуно другу политикупрема Југославији, и у међуратном и у ратном,као и у послератном периоду (види: др НиколаЖутић, Срби римокатолици тзв. Хрвати, Београд2006.). Без тог сазнања, хрватски центри, чији јеједан од изасланика био Тито, систематски сустварали и учвршћивали хрватску нацију, а потоми државу, увек у складу са ватиканским идеолош-ким концептом. Тако су настајале од културноисторијског стабла одвојене идеолошке твореви-не, које, уверен сам, могу да живе само док трајењихова идеологија србофобије. У овом смислумогуће је направити и једну паралелу са онимшто се данас дешава у Украјини, паралелу изме-ђу ових национално сурогатских творевина.Хрвати су после додељене им независностиодмах почели да се антикомунистички доказујупутем рушења споменика свом новонационалномоцу Титу, Украјинци су се на исти начин огледалиу рушењу споменика свом новонационалном оцуЛењину. У оба случаја на историјску сцену ступа-ли су неисторијски народи, које је испуњаваофројдовски синдром нарцизма малих растојања.Братоубилачки.

Све наведене чињенице у функцији су иодређивања карактера српско-хрватских одно-са, одређивања и карактера национално идео-лошких сурогата, који су се код Срба огледали ипреко антисрпске употребе неруске Русије.

Зашто је Београдска Операција, један однајвећих ослободилачких подухвата

Црвене армије довела на властантисрбе и антијугословене?

Ни у совјетској ни у југословенској исто-риографији нема дилеме о томе да је Црвенаармија октобра 1944., у свом тријумфалном похо-ду од Стаљинграда и Курска преко Румуније иБугарске избила на границе Србије као ослобо-дилачка антифашистичка војска. Главни њен циљје био сломити кичму хитлеровској Јужној армиј-ској групацији, армијама Е и Ф, да би се створилиуслови за пут на западу према главном циљу -Берлину. Контраверзе око оцене карактера овеоперације настају после 1991., онда када су сенакон пада Берлинског зида 1989., на југосло-венску друштвено политичку сцену појавилеисте оне међуратне сепаратистичке снаге(хрватске, албанске, словеначке, муслиманскеи др.) и то на начин који је показивао да Другисветски рат у Југославији није био завршен, дасу домаћи експоненти нацифашистичких снагабили само привремено спутани, а управо то јестворило услове да оне наставе дело које збогпропасти Осовине нису успели да заврше. И онесу то урадиле изазивајући грађански рат 1991.-1995. и Нато агресију 1999., потом и окупацијуСвете српске земље Косово и Метохију. Апсурдје било то што су их подржавали не само старихитлеровски савезници, у првом реду Немачка,него и неки бивши српски савезници, чак наодређени начин и Јелцинова Русија.

Истичући херојски ослободилачки походЦрвене армије, уз помоћ неких јединица НОВЈ,налазим за сходно да, резонојући из угла епило-га процеса, који се десио крајем XX/XXI века,назначим неколико чињеница које говоре о пото-њој титовско-хрватској злоупотреби и социјали-стичког интернационализма и југословенства,оне злоупотребе које показују Брозово изразитоантисрпство. Због ових титовских обмана и самаБеоградска операција је показала да ни запад-ни савезници ни Совјети још нису били схвати-ли основну одредницу понашања национал-них снага у ратујућој Југославији, да пре свеганису схватили карактер принципа борбеностикао критеријума свих савезничких вредности. Ауправо то је проузроковало српску трагедију,преко Хитлеровог става: За једног убијеногНемца убити сто Срба. Епилог процеса показу-је да је Тито игноришући овај принцип игно-рисао српску националну политику само-одржања производећи међусрпски рат.

(Саопшетње на српско-руском научном скупуповодом 70-годишњице ослобођења

Београда. Autor liËno poslao je tekst Iskri)

(Podvukla - Iskra) (Kraj u Iskri, 1.12.2014)

HBO, Cinemax, Cartoon Network, Warner Bros, New Line,Fine Line, Atlantic, Electra, ��� � Time � Life, a Sony �������� Epic, Arista,RCA Records, Columbia Pictures���. Дакле, није реч ни окаквој теорији завере, него о чињеницама. И, на крајукрајева, ако се хоће увид у савремена светска зби-вања, довољно је погледати идеологију оних којиимају моћ и новац (уосталом, новац је моћ). А онаје дубоко антихришћанска.

Шта то конкретно значи?

— То значи да се они залажу за обновупаганизма. Стари паганизам је значио „религиоз-ни плурализам”, хомосексуализам и педофилију(Атина и Спарта, на пример), храмовну проституцију(Вавилон), канибализам (Маје и Астеци), као и отво-рени сатанизам (у Пергаму у Малој Азији, пише уОткривењу Јовановом, био је олтар посвећен сатани).Неопаганизам данас значи морални релативизам,право на абортус, еутаназију (у Белгији је озакоње-на еутаназија деце), „мултикултурализам” каоуништење хришћанске културе, „људска права” наизопачености, репресивну „толеранцију” и „поли-тичку коректност”, склапање истополних „брако-ва” и њихово право да усвајају децу. Иза свегастоји рат против Христа, Бога Који је постао Човек идонео спасење свим људима. Тај рат се нарочиторазбеснео у 20. веку.

Можете ли нам укратко изнети своје виђењетог рата против хришћанске цивилизације?

— Узмите само окултну позадину комунизма:он је био сурогатна религија. Уместо Десет запове-сти, имали смо партијски програм, уместо СветеТројице Маркса, Енгелса и Лењина, уместо свеште-ника комесаре, уместо Царства небеског - светлубудућност на земљи, уместо крста - петокраку и пио-нирску мараму, уместо икона Лењинове бисте, уме-сто крштења пријем у пионире, комсомолце, парти-ју, уместо светаца - хероје социјалистичког рада,уместо васкрслог Христа - Лењинову мумију.Петокрака је вишезначно култни симбол - у јудаизмуто је звезда Соломона, у масонским ложама кључнознамење ове тајне организације, у средњовековнимјересима, попут катарске, застава мржње према тра-диционалним облицима живота и сан о хиљадуго-дишњем царству човековом на земљи. Срп је симболнеизбежне смрти, који је био у рукама Плутона, цараподземног света. У средњем веку смрт је, ако сесећате, представљана са српом у руци. Чекић јемасонски инструмент изградње Соломоновог храмаи симбол власти над друштвом. Лењинов маузолеј, укоји је смештена злокобна мумија, грађен је по узоруна степенасте пирамиде Месопотамије и Мексика, атамо су, зна се, приношене и људске жртве.

Да ли је случајно да су у име „светлебудућности” после 1917. побијени милиони: царскапородица Романових, грађански слој, козаци, сеља-ци, дворјанство, а најпре људи хришћанске вере?Рецимо, само 1937. ухапшено је 162.500 делатникаРуске православне цркве, а стрељано њих 89.600.Русија је пре доласка бољшевика имала 80.000храмова и капела, да би их уочи Другог светскограта остало стотинак. Имала је хиљаду манастира,да би сви до једног били затворени. Кад је Стаљинрешио да се обрати Цркви ради помоћи у Великомотаџбинском рату, само тројица епископа су билина слободи.

А нацизам?

— Идеолошки корени нацизма су окултизами хомосексуализам. Немачка је, пре доласка Хитлерана власт, била европско средиште бављења ритуал-ном магијом, као и хомосексуализма, о чему сјајнопише саборац Светског конгреса породица СкотЛајвли у својој књизи Ружичасти кукасти крст, којупреводимо и на руски. Многи нацистички лидери,попут Геринга, били су хомосексуалци. Ернст Рем,вођа СА одреда, свој ред је замислио као обновуспартанског идеала борбености засноване на муш-ким хомосексуалним везама (Хитлер га је уклониоплашећи се његове моћи, а не зато што је био противРемове „полне оријентације”). Тоталитаризам је уНемачкој био повезан са садистичком хипермаску-линизацијом, а обрачун је извршен са „пасивним”,„мирољубивим” хомосексуалцима окупљеним окосексолога Магнуса Хиршфилда, који су били, поли-тички гледано, левичари, и који су имали пуно ком-промитујућег материјала о сексуалном понашањунацистичке врхушке. Да и не говоримо о СС редуХајнриха Химлера, заснованом као окултни витешкиорден са седиштем у замку Вевлсбург, који је треба-ло да буде Нови Камелот (мит о Гралу је, прекоВагнера, био веома важан нацистима). Ту је и чувенаорганизација Аненербе, Наслеђе предака, која јебавила окултним истраживањима итд. Други светскират, који су покренули нацисти, човечанство је кош-тао 50 милиона људских живота.

Где су ту данашњи глобалисти, који маштајуо томе да од човечанства треба да остане само „злат-на милијарда”?

— Они се служе и резултатима нацизма ирезултатима комунизма, зато што су њихове пре-тече из илуминатских ложа луциферијанаца стаја-ле иза идеја дарвинизма, еугенике, малтузијан-ства, као и иза марксизма. Дакле, глобалисти сунацисти кад причају злочиначку причу о „златнојмилијарди”, нудећи нам еутаназију, ГМО, смрто-носне вакцине, сурогатно материнство итд., акомунисти су кад се служе методама које су про-пагирали неомарксисти - фројдисти, попутВилхелма Рајха и Франкфуртске школе. И у једноми у другом случају ратују против Христа и хриш-ћанства. Уз то, они стално манипулишу свешћучовечанства.

Не заборавимо, Гебелсове идеје о значајупропаганде развијали су типови попут ВалтераЛипмана (1889-1974), који је саздао концепцију„прављења сагласности” - управљања јавним мње-њем ради прихватања идеја елите. Обични људи, поњему, нису кадри да „стручно” мисле, па им мишље-ње нуде професионални манипулатори. Не забора-вимо Едварда Бернеза (1891-1995), Фројдовогсестрића, заточника конзумеризма, идеолога рек-ламе и масовне културе, који је јасно и гласнорекао: „Свесно и умешно манипулисање навикамаи мњењима масе веома је важно у демократскомдруштву. Ко управља овим невидљивим друштве-ним механизмом, управља самим друштвом”.Резултат? Од 1920. до 1960. број становника планетепорастао је три пута, али се потрошња повећала 18пута! Додајмо томе и покрет Њу Ејџ, заметак сурогатне религије глобализма, на чијим почецимавидимо такве лумене какав је био психо-окултистаКарл Густав Јунг, и слика је потпуна.

2112

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Aleksej Komov...

— Као што рече Шекспир, у том лудилу имасистема. Јер у последњих двадесетак година не самоу ЕУ него и Уједињеним нацијама и УНИЦЕФуојачале су радикалне идеје, чији је циљ да сесасвим разгради традиционална природна поро-дица. Колико год то чудно звучало, трагови садаш-њег радикализма могу се наћи у марксизму, прила-гођени нашој епохи.

Двадесетих година прошлог века у Москви јеодржан скуп на коме се расправљало о томе заштопролетери Запада нису прихватили бољшевичкуреволуцију. Утврђено је да је то зато што је пролета-ријат хипнотисан буржоаском културом и хришћан-ским моралом, па не схвата своје класне интересе.Речено је да култура има репресивни карактер и да јетреба бацити на сметлиште историје. Овакав став сеодразио на стратешко мишљење марксиста, какав јебио Антонио Грамши, који је рекао да комунисти нетреба више да јуришају на Зимски дворац, него дакрену у „дуги марш кроз институције”.

Шта је то конкретно значило?

— Циљ тог марша је био да радикалне рево-луционарне идеје продру у умове стваралачке инте-лигенције, у Министарство просвете, Министарствоздравља, међу универзитетске професоре. Важан јеХоливуд, важни су филмови, књиге. Тек после тога јемогуће да из званичних докумената нестану „отац” и„мајка”, а појаве се „родитељ 1 и 2”.

Рецимо, марксиста Ђерђ Лукач био је, кад јенакратко победила мађарска комунистичка револу-ција, министар образовања у влади Беле Куна. Он јебио први који је увео сексуално образовање у мађар-ске школе управо да би срушио хришћански, тради-ционални породични морал, што ће довести дореволуције. Ипак, експлозивну смесу за разарањепородице направила је тзв. „Франкфуртска школа”неомарксиста.

Зар Адорно, Хоркхајмер, Маркузе, Фром нисубили хуманистички мислиоци?

— Сви велики злочини од Француске рево-луције наовамо прављени су у име хуманизма ипрогреса. Једна од основних идеја Франкфуртскешколе је спајање марксизма са фројдистичким пан-сексуализмом, који подразумева хедонизам каооснову понашања. Сви „нагони” - хришћанска тра-диција их назива „греховним страстима” - морају дабуду ослобођени из области онога што фројдистизову „подсвесно”, и да им се дa пуна власт над чове-ком, чиме ће се постићи индивидуална и колективнасрећа. Што је у друштву „пролетаријат” који тлачи„буржоазија”, то је у човеку „нагон” који тлачи„репресивни патријархални морал”. О томе јенарочито писао Маркузе, један од идеолога шез-десетосмашког покрета и сарадник америчкихобавештајних служби. Идеолози Франкфуртскешколе су се залагали за рушење очинског ауторите-та, порицање традиционалних улога оца и мајке,лишавање права родитеља да буду кључни васпитачисвоје деце, укидање разлике у начинима васпитањадечака и девојчица, укидање традиционалних „муш-ких” занимања, која воде доминацији (одатле жене увојсци), проглашавање жена „угњетеном класом”, а

мушкараца „угњетачима”. Франкфуртски неомарк-систи су преко својих глобалистичких следбеникауспели да наметну свој пројекат „културне рево-луције” и у међународним организацијама.

Као активиста Светског конгреса породица,шта мислите колико је утицај потивпородичне идео-логије присутан, на пример, у Уједињеним нацијама?

— У званичним документима УН и УНИЦЕФпрепоручује се да се четворогодишњој деци прича отоме како је њихово тело једна велика ерогена зонакојом се може експериментисати. На Западу тврдеда се било кад може променити пол, јер то нијебиолошко одређење, него друштвена конструк-ција, „гендер”. Ако у осмој години дечак пожели дабуде девојчица, нико не сме да га одговара од тога.Чак и обичан разговор родитеља с њим на ту темуможе се сматрати психолошким притиском и „наси-љем”, па дечак може да позове надлежне и да прија-ви своје родитеље. И тај дечак - девојчица уђе упубертет, па опет реши да мења пол. Опет нико несме да га спречава. То је дечје право на сопствениидентитет. Кад ово слушаш, диже ти се коса на глави.А ја сам то слушао као делегат Светског конгресапородица у УН на озбиљним скуповима.

Колико је, по вама, овај пројекат коорди-ниран из једног центра? Да Вас не оптуже за „тео-рију завере”?

— Наравно да на глобалном нивоу постојикоординација, са циљем да се смањи становништ-во на планети и оствари оно о чему, од Малтусанаовамо, сања крупни капитал, и што се данасзове „златна милијарда”. Нема ту никакве теорије,реч је о пракси. Ево примера. Група швајцарскихнаучника из области тзв. „комплексне теорије систе-ма” из Швајцарског федералног технолошког инсти-тута у Цириху, под руководством ЏејмсаГлатфелдера, обавила је математичку анализу везаизмеђу 43.060 транснационалних корпорација, иобјавила резултате у часопису New Scientist. Закључак:релативно мала група компанија, углавном бана-ка, држи диспропорционално велику власт надсветском економијом. Група од 1318 компанијанепосредно контролише 20 одсто светског богат-ства. Они су открили и скривену супер-групу од147 корпорација које су узајамно повезане и конт-ролишу 40 одсто светског богатства. А 75 одстокомпанија те супер-групе су банке и финансијскеинституције: Њујоршка банка, Дојче банка,Barclays Bank, JP Morgan Chase, Merrill Lynch,Goldman Sachs. Оне, као што знате, контролишуамеричку Банку федералних резерви и штампајудолар.

А како је у другим областима? Има ли тамотакве концентрације моћи?

— Узмите пример из области медија: одосамдесетих година 20. века до данас број светскиутицајних медијских компанија свео се на педесет напет. Тако Vivendi Universal ���� Interscope, Island, Def Jam,MCA, Mercuryand Universal, Universal Studios, StudioCanal, Polygram Films; Viacom ��� MTV, MTV2, VH1, TNN,CBS, UPN, Nickelodeon, Comedy Central, ParamountPictures, MTV Films, Blockbustervideos; ���� ����� ������ ������� �������� Disney TVChannel, ESPN, ABC, Touchstone Pictures, HollywoodPictures, Miramax, Buena Vista. ������� AOL Time Warner ���� CNN,

1320

Dilema savremenog sveta pod najezdom NSP

ПРАВЕДНИ ПОРЕДАК ИЛИ ГЛОБАЛНИАУТОРИТАРИЗАМ

Латинска мудрост каже да је историјаучитељица живота. Дакле, заборав, потцењивањеили одрицање од историје је став према животу,према садашњости и будућности. Ревизија исто-рије могла би се показати као параван за ревизи-ју граница. А управо тежња за исцртавањемнових граница био је кључни циљ агресора уПрвом светском рату.

Велики рат почео је након ултиматумаАустро-угарске за који је свакоме било јасно дага Србија није могла прихватити. На крају истог,20-ог столећа, Србија (СРЈ) је добила сличанултиматум НАТО-а у Рамбујеу за који се такођезнало да не може бити прихваћен. Гласио је -безусловна окупација целе земље, или рат.Агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. пред-ставља тачку преокрета у светским односима одрелативног мира и каквог таквог поштовањасистема УН и међународног права, ка глобалноми интервенционизму и гажењу основних принци-па међународних односа. Многи умни људи,укључујући уговорнике на овој Конференцији,сматрају да је тиме отпочео трећи светски рат.

Време од 2008. године до данас каракте-рише озбиљна светска економска криза. Војнииздаци у свету приближавају се износу од дватрилиона долара и расту убрзаним темпом.Корак по корак, свет је ушао у нову спиралну тркуу наоружању. Хоћемо ли покренути иницијативеи механизме да се она заустави, или ћемо поно-во, баш као у очи Првог светског рата, допуститида нас увуче у понор и катастрофу?

Кратки период глобалног партнерства,замењује продубљивање глобалног неповерења.Имали воље за компромисе и враћање интересуцелог човечанства за миром и напретком за свенароде и људе?

У узаном кругу привилегованих концент-рише се енормно богатство. На другој страни,шире се беда, сиромаштво, болести, екстремизмии тероризам. Како у условима растуће беде,сиромаштва, масовне незапослености младих -ширити људске и цивилизацијске вредности иправа, схватамо ли опасност од кључања соци-јалног незадовољства? Да ли смо спремни дапризнамо да су досадашње методе сузбијањамеђународног тероризма искључиво војномсилом храниле његово јачање и ширење?

Беда великог дела човечанства нијепоследица растућег броја становника на плане-ти, већ растуће неправде у расподели, у пореткукоји брани привилегије богатих и спречава раз-вој сиромашних. Егоизам, непризнавање равно-

правности и гажење интереса других народадовели су до Првог и Другог светског рата.Хоћемо ли говорити и борити се за праведнимеђународни поредак, или сматрамо да у ериагресије либералног капитализма - није времеза то? Да ли видимо да наметање унутрашњегуређења силом са стране, по „универзалном”моделу, израња као основа глобалног интер-венционизма, ауторитаризма и неофашизма?

Глобални ауторитаризам, или мултипо-ларност и праведни светски поредак односа,питање је данас?

Шта је остало од функције УН и ОЕБС запревентивно деловање, за решавање споровамирним путем? Смемо ли да се помиримо да сусе политика силе и двоструких стандардаотргли од контроле као дим пуштен из боце?Све је очевидније да смо ушли у доба хибриднедемократије, сурогата цивилизацијских вред-ности и људских права. Демократске државнеинституције постале су сервис најмоћнијихкорпорација војно-индустријског и финансиј-ског капитала. Институционалне форме опстају,на националном и међународном плану стварајусе нове, али стварна моћ све више се сели у уже,често неформалне, групе, некакве савете иликомисије под непосредним утицајем војно-индустријског и финансијског капитала.Поступци у парламентима, укључујући и опитањима рата и мира, постају реткост, или сео њима одлучује по хитној процедури.Демократске јавне дебате о животним питањимапостале су права реткост.

Физички израз милитаризације огледа се уенормном расту броја страних база, посебно натлу Европе. Данас у Европи има више странихвојних база него што их је било на врхунцу хлад-ног рата. Зашто? Од базе Бондстил изграђене наКосову и Метохији 1999. године, ничу као печур-ке после кише - 4 у Бугарској, 4 у Румунији и такоредом. Старима се додају нове - тзв. антиракет-ни штитови, пет нових база за ротирање трупа забрзе интервенције. Све ближе руским границама.Пратимо ново издање старе доктрине „Drang nachOsten” коју смо готово заборавили. Медији, чак иу земљама најстарије демократске традиције,имају све мање слободе.

Могу ли се униполарност и привилегијесачувати изазивањем ратова, братоубилачкихсукоба, превратима, обојеним револуцијама...?

Уочи Првог светског рата било је видљивода се поједине земље убрзано наоружавају, дапаралелно јачају њихови апетити за туђим тери-

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. .

Pravedan poredak...

торијама и богатствима. Значење тих трендова јепотцењивано. Илузије су, нажалост, скупо плаће-не милионима људских живота. У„Септембарском програму” немачког канцелараБертмана Холвега од пре сто година (од 9. сеп-тембра 1914.), биле су јасно изражене немачкетериторијалне претензије према суседима,царинска унија као проширено тржиште и„немачка колонијална Африка”- записао јеистакнути немачки историчар Франц Фишер.„Септембарски план” Холвега имао је јасан осва-јачки, експанзионистички карактер. ПланХолвега може подстаћи различите реминисцен-ције. Ево једне:

Неколико месеци по завршетку оружанеагресије НАТО против Србије (СРЈ), априла 2000.у Братислави је одржан самит шефова држава ивлада, министара иностраних послова и одбранеземаља тадашњих кандидата за чланство уНАТО-у и високих државних представника САД.Амерички представници су тада изложили својплан преуређења односа у Европи. Ево, шта је отом „Априлском плану” САД записао немачкиполитичар, бивши државни секретар мини-старства одбране, потпредседник Парламе-нтарне Скупштине ОЕБС Вили Вимер, који је при-суствовао том самиту:

„Европски правни поредак је сметња заспровођење НАТО планова. У ту сврху знатно јепогоднији амерички правни поредак и за приме-ну и у Европи. Потребно је да се приликом шире-ња НАТО (на Исток, прим. аут.) поново успоставитаква просторна ситуација између Балтичкогмора и Анадолије (Турска, прим. аут.), каква јепостојала на врхунцу ширења Римског царства.Због тога Пољска мора бити окружена са севераи југа демократским државама као суседима.Румунија и Бугарска да осигурају копнену везу саТурском, а Србија да трајно буде искључена изевропског развоја. Северно од Пољске требаостварити потпуну контролу над прилазом изСанкт Петербурга у Балтичко Море”. (Актуелнапитања спољне политике, Београдски форум засвет равноправних, Београд 2006.).

Маркетинг рата, готово неосетно, развиосе у нову дисциплину. Изгледа да смо се и са том„науком” брзо саживели потцењујући опасности.Данас чак ни лаицима није тешко да уоче какосе припремају, пропагирају и оправдавајуагресије и изазивање грађанских ратова.Најпре се одабере жртва; следи медијскасатанизација њеног легитимног руководства;обећањима демократије и брзог „бољег живо-та” постиже се дезоријентација јавности;финансира се, а по потреби, и наоружава,„продемократска” опозиција; интензивирајусе подривачке активности тзв. НВО; режирајусе масакри, тровања бојним отровима, „хумани-тарне катастрофе”- догађаји типа „Маркале”(Сарајево), „Масакр у Рачку” (Косово и Метохија),

„Мајдан” (Кијев); следе потпаљивање грађан-ског рата, или оружана агресија, обарањелегитимног државног вођства, устоличење„продемократске опозиције”, и коначно - пре-узимање природних и економских богатставаод стране корпорација, чак и појединаца издржавног апарата земаља-агресора, путемтзв. транзиције, alias - пљачкашке привати-зације.

Један од узнемиравајућих савременихфеномена је врло екстензивно тумачење појманационалних интереса. Најпре су САД, далесеби право да проглашавају своје националнеинтересе практично, у сваком кутку планете ида их штите оружаном силом. Потом су их сле-дили партнери из Европе. Пажњу изазивају уче-стале изјаве немачког председника ЈоакимаГаука да Немачка мора бити спремна да својенационалне интересе у иностранству брани иоружаном силом. Суверенитет држава надњеним природним богатствима је дерогиран.Бжежински и Олбрајт јавно тврде да природ-на богатства Сибира не могу припадати самоРусији, већ тзв. међународној заједници!Захтеви за прерасподелу природних богатставана планети су јасни. Подсетимо се какве супоследице по човечанство изазвале амбицијеНемачке уочи Првог светског рат да изврши пре-расподелу колонија.

Агресори су се 1914. ослањали само насилу - Аустроугарска да заустави опадање моћии слабљење контроле над туђим територијама,Немачка да реализује своју нараслу економску ивојну моћ освајањем територија суседа, контро-лом правца Берлин-Багдад, а затим и целеЕвропе, и Африке. Ослонац само на силу, непош-товање права и интереса других нација и аро-ганција, како је показало искуство Првог свет-ског рата, нису предност, већ велика слабост.

Велика опасност по свет данашњицепроизилази из чињенице да постоје центримоћи који верују да су предодређени дауправљају светом, да им је ту мисију поверилопровиђење. За њих су сви други на планетихендикепирани, дужни да трпе и слушају“посвећене”. Такви центри и данас реагују логи-ком и условима с краја 80-их и почетка 90-ихверујући да се мултиполаризација светскиходноса и ток историје могу силом зауставити, ауниполарни поредак повратити.

Све то није разлог само за велику забри-нутост, већ пре свега, позив за суочавање сановом реалношћу, за дејство снага разума, пра-ведних компромиса и мира.

(Podvukla - Iskra) Живадин Јовановићпредседник Београдског

форума за свет равноправнихРеч на Међународној конференцији „Први

светски рат - поруке човечанству”, Београд, 17. 9. 2014.

1914

АЛЕКСЕЈ КОМОВ: АНТИХРИШЋАНСКИКАРАКТЕР ЗАПАДА И РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ

Алексеј Комов, један од челника Светскогконгреса породица и представник ове организацијеу Уједињеним нацијама, делатник руског добро-творног фонда Светог Василија Великог, члан саветаМосковске патријаршије за бригу о породици, посе-тио је у организацији покрета Двери средином авгу-ста Србију и одржао предавања у Чачку и Краљеву,упознајући присутне како са темом заштите породи-це, тако и са великим догађајем који се тада припре-мао за септембар у Москви.

Шта је то Светски конгрес породица и какавсе скуп припрема ове године у главном граду Русије?

— Светски конгрес породица је најрепрезен-тативнији савез организација за одбрану традицио-налних породичних вредности и покрета за заштитуживота и породице (Pro�-Life, Pro-Family) у читавомсвету. Он се бори за јачање природне породице,поштовање очинства и мајчинства, за заштитуправа родитеља, неприкосновеност породичногживота, против наркотика, абортуса, еутаназије,ширења и пропаганде идеологије хомосексуализ-ма и других облика аморалног понашања, противнеоснованог мешања државе у живот породице.

Веома је симболично да је сама идеја опериодичној организацији Породичних конгресанастала у Москви 1995. године, за време сусретапредседника Светског конгреса породица АленаКарлсона са познатим научником који се код насбавио питањима породице А. И. Антоновим, профе-сорима и студентима Социолошког факултетаУниверзитета Ломоносов. Све здраве друштвенеснаге с надом гледају у Русију, јер им је позната нашаисторијска приврженост традиционалним и морал-ним вредностима.

На Осмом конгресу очекујемо учешће прекопет хиљада гостију из осамдесетак држава света, каои из Србије, где сарађујемо са покретом Двери, учијој смо Породичној шетњи и борби против органи-зовања геј параде у Београду 2013. учествоваликолеге из САД, Француске и ја. Што се тиче москов-ског сабрања, у конгресној сали Кремља биће пле-нарни сусрет, политичари који штите породицу ћепосле ићи на разговоре у Думу, а остали ће радити упросторијама Храма Христа Спаситеља. Очекујемоквалитетан рад и добар одјек овог скупа.

Откуда планетарно организовање за заштитупородице? Зар њено функционисање није нешто штосе подразумева, без обзира на извесне слабости?

— Верујем да је питање реторско, јер и ви, ија, и читаоци знамо да је породица данас врлоугрожена, нарочито у земљама које су некад билехришћанске. Шта су узроци? Има их, наравно,више, али ћемо истаћи оне најважније. Пре свега,реч је о губитку вере у Бога, који је животодавац.И то је најозбиљнији узрок. Зна се да су породицеса највише деце оне које су религиозне, јер децусматрају даром Божјим. Ако је вера извор само-пожртвовања, без кога нема рађања и одгајањанових људи, онда је атеизам, тако масовно раши-

рен, узрок егоизма и хедонизма. То води атомиза-цији која има централно место у савременој идео-логији потрошачког друштва. Атомизација значиразарање брака и породице.

Живимо у свету у коме је све ускомешано,лишено смисла, при чему масе упадају у хаотичностање свести: деци се у школама Запада пропагирахомосексуализам као „нормално” понашање; нивообразовања је свуда пао; пијанство, наркоманија ислични „стилови живота” постали су уобичајени, амоћници попут Сороша раде на легализацијидрога. Огромна имиграција разара националнеидентитете европских земаља. Створен је правнисистем који нема поверење грађана, и у коме јежртва насиља мање заштићена од насилника (свеу име „људских права”). Ако се томе додају појавекакве су контрола масовних медија, зависност свевећег броја људи од државне социјалне помоћи,као и потпуно рушење хришћанске вере и морала,јасно нам је зашто се породица разграђује таковеликом брзином. Глобалистичке елите су напра-виле противпородични свет. То је свет у коме, као уСАД, деца до 17 године потроше 63.000 часова намедије, 11.000 сати на школу, 2.000 сати на разговорес родитељима и 900 сати на одлазак у цркву. То јесвет у коме се тргује људима, у коме има више од27 милиона робова, више него икад у историји. То јесвет у коме трговина дрогом, која се налази подвлашћу глобалистичке врхушке, доноси приход од360 милијарди долара годишње.

Какве су последице разбијања брака и поро-дице?

— Доказано је да деца из непотпуних поро-дица, без оца и са мајкама које су запослене, многолошије уче. Слабљење породице води ка смањивањусвести о грађанској одговорности, као и повећањупритиска „социјалних случајева” на државу.Наркоманија и алкохолизам су раширенији кодомладине из непотпуних породица, као и склоностка криминалу, суицидно понашање...

Све то продубљује демографску кризу. Да бисе становништво неке земље само просто репро-дуковало, потребно је да свака жена рађа баремпо 2,1 дете. У преко сто држава света тај број јемањи, а последице се већ осећају у многим обла-стима. Смањивање становништва води и ка економ-ским проблемима: криза 2007−2008. почела је настамбеном тржишту у САД јер је поколење бејби-бумера отишло у пензију.

Из овога следи закључак да државне властиморају да размишљају о побољшању демографскихтрендова. Ипак, примећује се нешто сасвим друго - уземљама Запада из званичних докумената укла-њају речи „отац” и „мајка”, а стављају „родитељ 1”и „родитељ 2”. У шведским вртићима избацили сузаменице „он” и „она”, јер деца наводно сама тре-бају да одлуче шта ће бити кад порасту. УКалифорнији су укинули поделе на мушке и женскетоалете у школама - из истих разлога. Какво је толудило у питању?

Iskra 1. novembar 2014.

Sukob proizvodno...

под погоднијим условима. У односу на струк-туру Русија сада има здравију економију. Штоземља има мање берзанских дериватнихшема у којима се не зна шта је чије и ко штапроизводи, а које оптерећују економију свакеземље, то она има више шанси да из тог ратаизађе као победник.

Ако се узме у обзир да у Кини финан-сијски капитал није довољно развијен (уодносу на индустријски), може се рећи да сушансе за континентални економски савезизузетно високе. Односно, ради се о форми-рању надекономије Евроазије, која ће бити умогућности да за себе обезбеди и изворишта,и технологије, и кредите, и тржишта за про-мет. Тако да економски савез Русије и Кинечини бесмисленим постојећи систем светскетрговине.

Међутим, Светска трговинска органи-зација представља, иако једини, ипак гло-бални инструмент који омогућујеСједињеним Државама да колико-толикорегулишу сопствену потрошњу и неконтро-лисано емитују новац.

Истовремено, формирање надекономијеЕвроазије ће за остале континенте представља-ти пример. Успешна евроазијска интеграција ћеомогућити формирање сличних надекономија уЈужној Америци и Африци. Али то више нећепредстављати претњу само по САД већ и пофинансијску елиту читавог света. Зато што ћеколапс светске трговине ставити у потчињенположај финансијски капитал у односу наиндустријски.

Зато уствари Обама и позива свет на ратса Русијом. Председник САД је потпуно искрену свом заносу - за елите чији су представнициСАД једини излаз и јесте у правом светскомрату. Зато што њихов финансијски капиталзахтева потпуно рушење производње иуопште индустрије читавог света, посебно уЕвроазији. Рат је једина могућност да сенеликвидне активе одбаце и да се улаже уликвидне.

И зато је правац према директном вој-ном конфликту између САД и Русије-Кине -неизбежан. Као и пре сто година, то је кон-фликт два система: индустријског и берзан-ског. Ствар је само у томе на ком нивоу ће семоћи раздвојити претња која долази од САД -да ли ће се зауставити на економској борби илиће ипак доћи до правог нуклеарног рата.

Фонд стратешке културе СЕМЈОН УРАЛОВ7.10.2014. (Podvukla - Iskra)

Strateπki izazovi... (sa str. 16)

пратити реакције светских финансијскихтржишта на такав потез.);

5. Русија треба да објави намеру да најдаље до2020. године све трансакције нафте и гасаобавља у корпи валута које неће укључиватидолар;

6. Русија треба да убрза обнову својих стра-тешких нуклеарних арсенала, чиме би се НАТОстратези отрезнили од илузије да њихов за садајош увек рудиментарни антиракетни систем уцентралној Европи и на Аљасци отвара просторза некажњени први удар;

7. Русија треба да обустави испоруке ракетнихмотора типа РД-180 Сједињеним Државама, којеСАД користе за лансирање ракета типа Сатурн 5- а које носе шпијунске сателите за Централнуобавештајну агенцију (CIA), NSA, Пентагон итд.

8. Русија треба да обустави сарадњу са америч-ким агенцијама (NASA) које користе услугеруских „такси превозника” ка заједничкој све-мирској истраживачкој станици;

9. Русија треба да знатно убрза модернизацијутактичког нуклеарног арсенала и конвенцио-налних снага као одговор на недавно инаугу-рисану стратегију Пентагона познату подименом „Моментални глобални удар” (PromptGlobal Strike). Тиме би европским чланицамаНАТО био послат јасан сигнал да постоје озбиљ-ни и потенцијално егзистенцијални ризици упокорном прихватању вашингтонског диктата;

10. Као одговор на провокативне демонстраци-је силе западних сила у Црном мору, Русијатреба да организује заједничке вежбе са морна-рицама Кубе и Венецуеле у Мексичком заливу.Руске нуклеарне подморнице треба да вршевидљиве маневре у међународним водамаиспред Њујорка и Лос Анђелеса;

11. Русија треба да искористи западне санкци-је као повод да напокон ограничи одливкапитала и да наметне порезе на износ новца;

12. Русија треба да искористи западне санкцијекао прилику да развије дугорочну стратегијупореским олакшицама подстакнуте супститу-ције увоза, да покрене свеобухватни инвести-циони програм који би умањио њену зависностод Запада у свим секторима националне еконо-мије.

Резиме предавања у московском хотелуПрезидент 25. септембра 2014. у организацији

Института за јавно планирање(Podvukla - Iskra) Видовдан (септ.)

1518 Iskra 1. novembar 2014.

СРЂА ТРИФКОВИЋ:

СТРАТЕШКИ ИЗАЗОВИ РУСИЈЕУ 21. ВЕКУ

Русија изазову до сада није адекватноодговорила, руске обавештајне службе

подбациле у Украјини

Изазови са којима се Русија суочава - саЗапада у целини, а од стране САД посебно - и сакојима ће наставити да се суочава још многогодина, бројни су и опасни. Неки су коментаторизбивања током протеклих осам месеци назвали„новим хладним ратом”, али им је констатацијапогрешна. Хладни рат никада није ни престао,као што се видело на примеру две рунде проши-рења НАТО пакта после колапса СССР и две укра-јинске кризе у периоду од десет година.

Ти изазови нису плод руске политике.Они су присутни и постојаће без обзира наполитику Кремља. Они одражавају дубоки ани-мозитет западне политичке и медијске елитепрема Русији као таквој. Тај се анимозитет усадашњој форми појављује у време Кримскограта; сада има потпуно зрелу форму.

Западна (а пре свега англо-америчка)русофобија почива на два камена-темељца:

(1) Геополитички: Поморске силе (тала-сократија) теже да опкољавају, спутавају,стежу и контролишу евроазијски „хартланд”(телуократија) оличен у Русији. Ово је билаокосница британске политике пре Великог рата -тзв. Велика игра у Централној Азији - и хладно-ратовске политике САД после 1945;

(2) Културолошки: Антипатија премаРусији и однос према њој као екстремном „дру-гом” од стране западне политичке, академске имедијске елите има атавистички карактер. Реч јео феномену неподложном рационалном дискур-су и саморефлексији његових носилаца, што кон-фликт чини неизбежним и нерешивим. Сходнопотпуно интернализованој русофобној парадиг-ми, крајњи циљ западних елита није променаовог или оног аспекта руске политике, већпромена режима у Москви као нужни пред-услов темељите и неповратне трансформацијеруског идентитета у духу западне постмодер-не.

МИТ О НЕЗАМЕЊИВОЈ НАЦИЈИУ геополитичком смислу украјинска

криза је логична последица тежње Запада даограничи Русији приступ Црном мору, да јојускрати заштитну тампон-зону премаЦентралној Европи, да јој битно смањи одб-рамбену стратешку дубину, као и да угрозирањиви југозападни бок Русије на потезуРостов-Волгоград-западни Казахстан. О зна-

чају Украјине у том смислу Збигњев Бжежински сеуосталом изјаснио отворено и без зазора.Укратко, најновији западни Drang nach Osten -овог пута под америчким вођством - има савр-шен геополитички смисао.

Поврх наведених, додатни је циљ аме-ричких доносилаца одлука да Европу врате уамеричку безбедносну орбиту кроз јачањеНАТО, што се наравно правда тобожњом рускомпретњом, као и да затрују немачко-руске одно-се, који су са америчког становишта били преви-ше блиски протеклих година. Вашингтон се успровођењу тих циљева показао неочекиваноуспешним. Противно многим предвиђањима, ЕУпревођена Немачком без много роптања јеприхватила диктат са друге стране Атлантика.На делу је примена нове верзије „стратегије ана-конде” Николаса Спајкмана.

„Нормални” амерички односи са Москвомизискивали би прихватање чињенице да Русијаима извесне легитимне интересе у свом „ближ-њем зарубежњем”. Међутим, тзв. спољнополи-тичка заједница у Вашингтону - неких стотинакљуди на водећим позицијама у државним инсти-туцијама, одборима законодавних тела и анали-тичким институтима - не понаша се нормално.

Разлика између „леве” и „десне” вари-јанте вашингтонског спољнополитичког кон-сензуса, између вилсоновских либералнихинтервенциониста (Барак Обама, ХилариКлинтон, Саманта Пауер, Сузан Рајс итд.) инеоконзерванивних глобалних хегемониста(целокупан републикански естаблишмент, апоготову сенатори Џон Мекејн и Ричард Лугар)само је у тактичким детаљима, али не и у вред-носним поставкама и стратешким циљевимаполитике према Русији.

Обама неуморно понавља мантру оАмерици као „незамењивој нацији”. Њу је лан-сирала Медлин Олбрајт пре две деценије, дајућитиме још један доказ своје менталне нестабилно-сти. Њу је поновио Бил Клинтон 1996. „објашња-вајући” америчку интервенцију у Босни иХерцеговини. Сам концепт је одраз интелектуал-ног и моралног банкротства његових носилаца.Америка је „незамењива” коме? Да ли су свеостале нације света „замењиве”? Да ли тенације мање или више кротко прихватају соп-ствену замењивост и америчку незамењивост?Незамисливо је за једног озбиљног лидера макоје друге силе света - рецимо ВладимираПутина или Си Ђинпинга - да изнесе таквутврдњу о сопственој нацији. Америчко натура-

Iskra 1. novembar 2014. . Iskra 1. novembar 2014. 17

Strateπki izazovi...

ње некакве сопствене „незамењивости” је у нај-бољем случају неукусно, а у најгорем психопат-ски грандоманијакално.

КАКО ИСПРАВИТИ ГРЕШКЕВелики је проблем да се такве хибристич-

ке делузије лако претварају у спољнополитичкециљеве који нису подложни ма каквом компро-мису. Са становишта вашингтонског либерал-но-неоконзервативног дуопола, свакосупродстављање вољи „незамењиве нације” јепо дефиницији зао и недопустив чин. Тако је,на пример, тадашња америчка представница у УНСузан Рајс осудила руско и кинеско противљењеамеричком предлогу резолуције којом би сеовластило бомбардовање Сирије као „гнусно”,„срамотно” и „неопростиво”.

Идеологија америчке „изузетности” иглобалне доминације уродила је америчкомваријантом Брежњевљеве доктрине ограниче-ног суверенитета из 1968, која је била измишље-на да би се оправдала интервенција уЧехословачкој. Нова америчка еманација тогправно и морално неодрживог концепта немагеографски лимитиран домен, за разлику одсовјетског узора који се односио само наземље лагера. Обамина Америка себи присва-ја право да интервенише било где, било када,ма где у свету.

У Украјини та је америчка доктринасуочила Русију са највећим изазовом у протекледве и по деценије. Русија том изазову до саданије пружила адекватан одговор. Морам рећи дасу руске обавештајне и безбедносне службеозбиљно подбациле у антиципирању и спречава-њу мајданског сценарија. Ово посебно изненађу-је с обзиром да је мајданска генерална проба већбила обављена са „наранџастом револуцијом” ујесен 2004.

Сада грешку треба исправити. Русија каосвој стратешки циљ треба да постави променурежима у Кијеву. Да будемо начисто: Русијаникада неће задобити западно прихватањењених легитимних интереса у блиском ино-странству. Москва стога треба да следи рускедржавне и националне интересе са гвозденомодлучношћу, уз пуну спознају да нове санкцијеи додатна демонизација следе без обзира нато шта Русија учинила или не учинила.Алтернатива је ерозија руске стратешке пози-ције и опадање угледа и кредибилитета пред-седника Путина. Да би такав исход спречила,Русија треба да коначно и трајно одбаци илузијео „партнерству” са Западом као први корак.Такође треба да размотри могућност низа кон-кретних потеза:

Прво и пре свега, досадашње рускеконтрасанкције биле су реактивне и ограниче-не. Крајње је време да руска влада усвоји мере

које ће озбиљно погодити комерцијалне инте-ресе земаља које су јој наметнуле санкције.Ово је најефикаснији могући начин да се под-стакне политички притисак на владе дотичнихземаља од стране пословне заједнице и рад-ничких синдиката истих у циљу промене анти-руске политике њихових влада.

Конкретно, нема никаквог разлога даРусија настави да увози десетине хиљада немач-ких, британских, француских, италијанских,америчких, чешких или јапанских аутомобиласваког месеца, као да се ништа није догодило.Предлажем да Русија уведе царину од 25 одстона увоз возила за све време трајања санкцијанаведених земаља против Русије. Када раднициМерцедеса, Фолксвагена, Шкоде, Тојоте, Јагуара,Форда, Џенерал Моторса итд. (чијих су произво-да препуне московске улице), отпуштени збогколапса руског тржишта, почну да демонстрира-ју захтевајући промену политике која им је упро-пастила животе, када акционари и директоринаведених фирми почну да лобирају у истомциљу, ефекат на Меркелову, Оланда, Камерона,Обаму и остале биће далеко снажнији од изјаваруских функционера на Ист Риверу.

ПРЕДЛОГ О 12 МЕРАНа исти начин, када Бритиш Ервејзу, Ер

Франсу, САС, Луфтханзи, КЛМ и америчким пре-возницима буде ускраћен прелет преко рускогнеба, а азијске компаније преузму њихове лини-је, путнике и профите, исти ће притисак уследи-ти од радника и послодаваца на владе дотичнихземаља да промене антируски курс.

Предлажем дванаест додатних конкретних мера:

1. Русија треба да предузме иницијативу да сесадашњи енергетски савез Москве и Пекингаразвије у одбрамбени савез. Русија такође требада размотри могућност закључења билатералниходбрамбених споразума са другим земљама(нпр. Ираном) које су у опасности да се нађу наудару западне агресије;

2. Русија треба да испоручи најсавременије про-тивваздушне ракетне системе СС-400 владиСирије, поготову с обзиром да има места сумњида је америчка „стратегија” против исламиста уИраку и Сирији заправо прикривена стратеги-ја изнуђивања промене режима у Дамаску посаудијској рецептури;

3. Русија треба да развије стратегију дедолариза-ције глобалног финансијског система. Обрачунруско-кинеских трансакција у рубљама и јуа-нима је само први корак. Русија треба да пре-узме иницијативу да се исти принципи приме-не у међусобној трговини земаља БРИКС;

4. Русија треба да покрене тренд неодложномпродајом свих обвезница америчког трезора којепоседује, као и формалним саопштењем да ихвише никада неће куповати. (Било би занимљиво

(Kraj na str. 18/2)

16

Zaπto je rat SAD i Rusije / Kine neizbeæan?

SUKOB PROIZVODNO-INDUSTRIJSKOG IJALOVOG FINANSIJSKO-BERZANSKOG

KAPITALAКао и пре сто година, то је конфликт два

система: индустријског и берзанског

Говор Барака Обаме у УН, у коме јефактички позвао на глобални крсташкипоход против Русије, треба сматрати за исто-ријски догађај. Тај говор ће се у уџбеницимаисторије највероватније приказивати каополазна тачка за улазак света у глобални рат.И САД схватају да је увлачење у глобални кон-фликт неизбежност. У вези с тим може да сепрепоручи чланак републиканског политичкогекономисте Пола Крејга Робертса. Суштинуњеговог чланка представља следећа мисао:Русија и Кина не схватају у потпуности да ихусмеравају према директном војном сукобу;схватање тога представља последњи факторзаустављања јер у супротном је нуклеарнират неизбежан.

Аргумент за окретање према глобалномрату САД су нашле у интеграционом окрета-њу Русије према Кини и Југоисточној Азији.Наши конкуренти САД би још и могли да сепомире са економским моделом света у коме биРусија представљала светску оставу а Кина свет-ску радионицу. Моделом у коме би и експлоа-тисана природна добра и произведена робастизали на светско тржиште али само прекоглобалног посредника - Светске трговинскеорганизације, и у коме би се она после тогаразмењивала за доларе САД, а Русији и Кинивраћала у облику дужничких обвезница.

Међутим интеграција Русије и Кине -Русије, која експлоатише своја извориштаприродних добара, и Кине, која се бави про-изводњом, потпуно брише систем светскетрговине који у задњих 50 година ради самоу интересу финансијског капитала САД иВелике Британије.

КОНФЛИКТ КАПИТАЛАСвет глобалног финансијског капитала је

у дубокој кризи. Постиндустријски модел јесву снагу коју је поседовао изгубио берзан-ским шпекулацијама и потпуно неконтроли-саном емисијом новца.

А Русија представља земљу индустриј-ског капитала. Да, углавном сировинског. Аликако показује искуство фирме Рос-оборон-екс-порт инжењерски капитал Русије једноставно

није усмерен према цивилним областима еко-номије.

Финансијски капитал излаз из својекризе данас види само у увлачењу огромнеземље препуне индустријског капитала усвоју парадигму развоја. Другим речима: какоби најслађе активе купила по најефтинијиммогућим ценама да шпекулативним методамауништи ликвидност реалне економије. Одатле ификс-идеја да се цене гаса и нафте спусте какоби виртуелне акције на виртуелној берзи ствар-ног предузећа Газпром вределе 50 одсто мање.

Али та схема може да се спроведе самоуколико је земља индустријског капиталаспремна да игра у складу са берзанским пра-вилима. Што се тиче Русије, из игре се полакоискључује емисиони центар. Штавише, инду-стријски капитал при паду цена акција самоткупљује те акције и тако стране агентелишава могућности да буду акционари.

Долази до концентрације индустријскогкапитала Руске Федерације са капиталом из РБ иРК. Зато је Стејт департмент тако бесан збогевроазијске интеграције јер надконцентра-ција индустријског капитала у оквиру конти-нента ствара претњу по читав глобалнисистем доминације финансијског капитала.

Зато је финансијски капитал дошао дозакључка да не сме да дозволи надмоћ инду-стријског капитала осим преко рата. И не саморуског. Јер преко методе санкција истовреме-но се сада кроти и индустријски капиталНемачке, који тежи индустријском капиталуРусије - природним путем.

НЕДОВОЉНА РАЗВИЈЕНОСТ - ПРЕДНОСТНову светску кризу Русија опет дочекује

са непотпуно развијеним капиталом. Истоонако како је пре сто година у 20. век ушла безнедовољно развијеног индустријског капиталаи са сталешким друштвом, тј. са непотпуно раз-вијеном буржоазијом, која је требало да пред-ставља праву владајућу класу. Зато је тај недо-вољно развијени индустријски капитал, да би сеосветио сталежима, у Петрограду направиоЕвромајдан и почистио их.

Сада Русија улази у нову кризу која ће сенајвероватније завршити светским ратом, али

Iskra 1. novembar 2014. . Iskra 1. novembar 2014. 17

Strateπki izazovi...

ње некакве сопствене „незамењивости” је у нај-бољем случају неукусно, а у најгорем психопат-ски грандоманијакално.

КАКО ИСПРАВИТИ ГРЕШКЕВелики је проблем да се такве хибристич-

ке делузије лако претварају у спољнополитичкециљеве који нису подложни ма каквом компро-мису. Са становишта вашингтонског либерал-но-неоконзервативног дуопола, свакосупродстављање вољи „незамењиве нације” јепо дефиницији зао и недопустив чин. Тако је,на пример, тадашња америчка представница у УНСузан Рајс осудила руско и кинеско противљењеамеричком предлогу резолуције којом би сеовластило бомбардовање Сирије као „гнусно”,„срамотно” и „неопростиво”.

Идеологија америчке „изузетности” иглобалне доминације уродила је америчкомваријантом Брежњевљеве доктрине ограниче-ног суверенитета из 1968, која је била измишље-на да би се оправдала интервенција уЧехословачкој. Нова америчка еманација тогправно и морално неодрживог концепта немагеографски лимитиран домен, за разлику одсовјетског узора који се односио само наземље лагера. Обамина Америка себи присва-ја право да интервенише било где, било када,ма где у свету.

У Украјини та је америчка доктринасуочила Русију са највећим изазовом у протекледве и по деценије. Русија том изазову до саданије пружила адекватан одговор. Морам рећи дасу руске обавештајне и безбедносне службеозбиљно подбациле у антиципирању и спречава-њу мајданског сценарија. Ово посебно изненађу-је с обзиром да је мајданска генерална проба већбила обављена са „наранџастом револуцијом” ујесен 2004.

Сада грешку треба исправити. Русија каосвој стратешки циљ треба да постави променурежима у Кијеву. Да будемо начисто: Русијаникада неће задобити западно прихватањењених легитимних интереса у блиском ино-странству. Москва стога треба да следи рускедржавне и националне интересе са гвозденомодлучношћу, уз пуну спознају да нове санкцијеи додатна демонизација следе без обзира нато шта Русија учинила или не учинила.Алтернатива је ерозија руске стратешке пози-ције и опадање угледа и кредибилитета пред-седника Путина. Да би такав исход спречила,Русија треба да коначно и трајно одбаци илузијео „партнерству” са Западом као први корак.Такође треба да размотри могућност низа кон-кретних потеза:

Прво и пре свега, досадашње рускеконтрасанкције биле су реактивне и ограниче-не. Крајње је време да руска влада усвоји мере

које ће озбиљно погодити комерцијалне инте-ресе земаља које су јој наметнуле санкције.Ово је најефикаснији могући начин да се под-стакне политички притисак на владе дотичнихземаља од стране пословне заједнице и рад-ничких синдиката истих у циљу промене анти-руске политике њихових влада.

Конкретно, нема никаквог разлога даРусија настави да увози десетине хиљада немач-ких, британских, француских, италијанских,америчких, чешких или јапанских аутомобиласваког месеца, као да се ништа није догодило.Предлажем да Русија уведе царину од 25 одстона увоз возила за све време трајања санкцијанаведених земаља против Русије. Када раднициМерцедеса, Фолксвагена, Шкоде, Тојоте, Јагуара,Форда, Џенерал Моторса итд. (чијих су произво-да препуне московске улице), отпуштени збогколапса руског тржишта, почну да демонстрира-ју захтевајући промену политике која им је упро-пастила животе, када акционари и директоринаведених фирми почну да лобирају у истомциљу, ефекат на Меркелову, Оланда, Камерона,Обаму и остале биће далеко снажнији од изјаваруских функционера на Ист Риверу.

ПРЕДЛОГ О 12 МЕРАНа исти начин, када Бритиш Ервејзу, Ер

Франсу, САС, Луфтханзи, КЛМ и америчким пре-возницима буде ускраћен прелет преко рускогнеба, а азијске компаније преузму њихове лини-је, путнике и профите, исти ће притисак уследи-ти од радника и послодаваца на владе дотичнихземаља да промене антируски курс.

Предлажем дванаест додатних конкретних мера:

1. Русија треба да предузме иницијативу да сесадашњи енергетски савез Москве и Пекингаразвије у одбрамбени савез. Русија такође требада размотри могућност закључења билатералниходбрамбених споразума са другим земљама(нпр. Ираном) које су у опасности да се нађу наудару западне агресије;

2. Русија треба да испоручи најсавременије про-тивваздушне ракетне системе СС-400 владиСирије, поготову с обзиром да има места сумњида је америчка „стратегија” против исламиста уИраку и Сирији заправо прикривена стратеги-ја изнуђивања промене режима у Дамаску посаудијској рецептури;

3. Русија треба да развије стратегију дедолариза-ције глобалног финансијског система. Обрачунруско-кинеских трансакција у рубљама и јуа-нима је само први корак. Русија треба да пре-узме иницијативу да се исти принципи приме-не у међусобној трговини земаља БРИКС;

4. Русија треба да покрене тренд неодложномпродајом свих обвезница америчког трезора којепоседује, као и формалним саопштењем да ихвише никада неће куповати. (Било би занимљиво

(Kraj na str. 18/2)

16

Zaπto je rat SAD i Rusije / Kine neizbeæan?

SUKOB PROIZVODNO-INDUSTRIJSKOG IJALOVOG FINANSIJSKO-BERZANSKOG

KAPITALAКао и пре сто година, то је конфликт два

система: индустријског и берзанског

Говор Барака Обаме у УН, у коме јефактички позвао на глобални крсташкипоход против Русије, треба сматрати за исто-ријски догађај. Тај говор ће се у уџбеницимаисторије највероватније приказивати каополазна тачка за улазак света у глобални рат.И САД схватају да је увлачење у глобални кон-фликт неизбежност. У вези с тим може да сепрепоручи чланак републиканског политичкогекономисте Пола Крејга Робертса. Суштинуњеговог чланка представља следећа мисао:Русија и Кина не схватају у потпуности да ихусмеравају према директном војном сукобу;схватање тога представља последњи факторзаустављања јер у супротном је нуклеарнират неизбежан.

Аргумент за окретање према глобалномрату САД су нашле у интеграционом окрета-њу Русије према Кини и Југоисточној Азији.Наши конкуренти САД би још и могли да сепомире са економским моделом света у коме биРусија представљала светску оставу а Кина свет-ску радионицу. Моделом у коме би и експлоа-тисана природна добра и произведена робастизали на светско тржиште али само прекоглобалног посредника - Светске трговинскеорганизације, и у коме би се она после тогаразмењивала за доларе САД, а Русији и Кинивраћала у облику дужничких обвезница.

Међутим интеграција Русије и Кине -Русије, која експлоатише своја извориштаприродних добара, и Кине, која се бави про-изводњом, потпуно брише систем светскетрговине који у задњих 50 година ради самоу интересу финансијског капитала САД иВелике Британије.

КОНФЛИКТ КАПИТАЛАСвет глобалног финансијског капитала је

у дубокој кризи. Постиндустријски модел јесву снагу коју је поседовао изгубио берзан-ским шпекулацијама и потпуно неконтроли-саном емисијом новца.

А Русија представља земљу индустриј-ског капитала. Да, углавном сировинског. Аликако показује искуство фирме Рос-оборон-екс-порт инжењерски капитал Русије једноставно

није усмерен према цивилним областима еко-номије.

Финансијски капитал излаз из својекризе данас види само у увлачењу огромнеземље препуне индустријског капитала усвоју парадигму развоја. Другим речима: какоби најслађе активе купила по најефтинијиммогућим ценама да шпекулативним методамауништи ликвидност реалне економије. Одатле ификс-идеја да се цене гаса и нафте спусте какоби виртуелне акције на виртуелној берзи ствар-ног предузећа Газпром вределе 50 одсто мање.

Али та схема може да се спроведе самоуколико је земља индустријског капиталаспремна да игра у складу са берзанским пра-вилима. Што се тиче Русије, из игре се полакоискључује емисиони центар. Штавише, инду-стријски капитал при паду цена акција самоткупљује те акције и тако стране агентелишава могућности да буду акционари.

Долази до концентрације индустријскогкапитала Руске Федерације са капиталом из РБ иРК. Зато је Стејт департмент тако бесан збогевроазијске интеграције јер надконцентра-ција индустријског капитала у оквиру конти-нента ствара претњу по читав глобалнисистем доминације финансијског капитала.

Зато је финансијски капитал дошао дозакључка да не сме да дозволи надмоћ инду-стријског капитала осим преко рата. И не саморуског. Јер преко методе санкција истовреме-но се сада кроти и индустријски капиталНемачке, који тежи индустријском капиталуРусије - природним путем.

НЕДОВОЉНА РАЗВИЈЕНОСТ - ПРЕДНОСТНову светску кризу Русија опет дочекује

са непотпуно развијеним капиталом. Истоонако како је пре сто година у 20. век ушла безнедовољно развијеног индустријског капиталаи са сталешким друштвом, тј. са непотпуно раз-вијеном буржоазијом, која је требало да пред-ставља праву владајућу класу. Зато је тај недо-вољно развијени индустријски капитал, да би сеосветио сталежима, у Петрограду направиоЕвромајдан и почистио их.

Сада Русија улази у нову кризу која ће сенајвероватније завршити светским ратом, али

Iskra 1. novembar 2014.

Sukob proizvodno...

под погоднијим условима. У односу на струк-туру Русија сада има здравију економију. Штоземља има мање берзанских дериватнихшема у којима се не зна шта је чије и ко штапроизводи, а које оптерећују економију свакеземље, то она има више шанси да из тог ратаизађе као победник.

Ако се узме у обзир да у Кини финан-сијски капитал није довољно развијен (уодносу на индустријски), може се рећи да сушансе за континентални економски савезизузетно високе. Односно, ради се о форми-рању надекономије Евроазије, која ће бити умогућности да за себе обезбеди и изворишта,и технологије, и кредите, и тржишта за про-мет. Тако да економски савез Русије и Кинечини бесмисленим постојећи систем светскетрговине.

Међутим, Светска трговинска органи-зација представља, иако једини, ипак гло-бални инструмент који омогућујеСједињеним Државама да колико-толикорегулишу сопствену потрошњу и неконтро-лисано емитују новац.

Истовремено, формирање надекономијеЕвроазије ће за остале континенте представља-ти пример. Успешна евроазијска интеграција ћеомогућити формирање сличних надекономија уЈужној Америци и Африци. Али то више нећепредстављати претњу само по САД већ и пофинансијску елиту читавог света. Зато што ћеколапс светске трговине ставити у потчињенположај финансијски капитал у односу наиндустријски.

Зато уствари Обама и позива свет на ратса Русијом. Председник САД је потпуно искрену свом заносу - за елите чији су представнициСАД једини излаз и јесте у правом светскомрату. Зато што њихов финансијски капиталзахтева потпуно рушење производње иуопште индустрије читавог света, посебно уЕвроазији. Рат је једина могућност да сенеликвидне активе одбаце и да се улаже уликвидне.

И зато је правац према директном вој-ном конфликту између САД и Русије-Кине -неизбежан. Као и пре сто година, то је кон-фликт два система: индустријског и берзан-ског. Ствар је само у томе на ком нивоу ће семоћи раздвојити претња која долази од САД -да ли ће се зауставити на економској борби илиће ипак доћи до правог нуклеарног рата.

Фонд стратешке културе СЕМЈОН УРАЛОВ7.10.2014. (Podvukla - Iskra)

Strateπki izazovi... (sa str. 16)

пратити реакције светских финансијскихтржишта на такав потез.);

5. Русија треба да објави намеру да најдаље до2020. године све трансакције нафте и гасаобавља у корпи валута које неће укључиватидолар;

6. Русија треба да убрза обнову својих стра-тешких нуклеарних арсенала, чиме би се НАТОстратези отрезнили од илузије да њихов за садајош увек рудиментарни антиракетни систем уцентралној Европи и на Аљасци отвара просторза некажњени први удар;

7. Русија треба да обустави испоруке ракетнихмотора типа РД-180 Сједињеним Државама, којеСАД користе за лансирање ракета типа Сатурн 5- а које носе шпијунске сателите за Централнуобавештајну агенцију (CIA), NSA, Пентагон итд.

8. Русија треба да обустави сарадњу са америч-ким агенцијама (NASA) које користе услугеруских „такси превозника” ка заједничкој све-мирској истраживачкој станици;

9. Русија треба да знатно убрза модернизацијутактичког нуклеарног арсенала и конвенцио-налних снага као одговор на недавно инаугу-рисану стратегију Пентагона познату подименом „Моментални глобални удар” (PromptGlobal Strike). Тиме би европским чланицамаНАТО био послат јасан сигнал да постоје озбиљ-ни и потенцијално егзистенцијални ризици упокорном прихватању вашингтонског диктата;

10. Као одговор на провокативне демонстраци-је силе западних сила у Црном мору, Русијатреба да организује заједничке вежбе са морна-рицама Кубе и Венецуеле у Мексичком заливу.Руске нуклеарне подморнице треба да вршевидљиве маневре у међународним водамаиспред Њујорка и Лос Анђелеса;

11. Русија треба да искористи западне санкци-је као повод да напокон ограничи одливкапитала и да наметне порезе на износ новца;

12. Русија треба да искористи западне санкцијекао прилику да развије дугорочну стратегијупореским олакшицама подстакнуте супститу-ције увоза, да покрене свеобухватни инвести-циони програм који би умањио њену зависностод Запада у свим секторима националне еконо-мије.

Резиме предавања у московском хотелуПрезидент 25. септембра 2014. у организацији

Института за јавно планирање(Podvukla - Iskra) Видовдан (септ.)

1518 Iskra 1. novembar 2014.

СРЂА ТРИФКОВИЋ:

СТРАТЕШКИ ИЗАЗОВИ РУСИЈЕУ 21. ВЕКУ

Русија изазову до сада није адекватноодговорила, руске обавештајне службе

подбациле у Украјини

Изазови са којима се Русија суочава - саЗапада у целини, а од стране САД посебно - и сакојима ће наставити да се суочава још многогодина, бројни су и опасни. Неки су коментаторизбивања током протеклих осам месеци назвали„новим хладним ратом”, али им је констатацијапогрешна. Хладни рат никада није ни престао,као што се видело на примеру две рунде проши-рења НАТО пакта после колапса СССР и две укра-јинске кризе у периоду од десет година.

Ти изазови нису плод руске политике.Они су присутни и постојаће без обзира наполитику Кремља. Они одражавају дубоки ани-мозитет западне политичке и медијске елитепрема Русији као таквој. Тај се анимозитет усадашњој форми појављује у време Кримскограта; сада има потпуно зрелу форму.

Западна (а пре свега англо-америчка)русофобија почива на два камена-темељца:

(1) Геополитички: Поморске силе (тала-сократија) теже да опкољавају, спутавају,стежу и контролишу евроазијски „хартланд”(телуократија) оличен у Русији. Ово је билаокосница британске политике пре Великог рата -тзв. Велика игра у Централној Азији - и хладно-ратовске политике САД после 1945;

(2) Културолошки: Антипатија премаРусији и однос према њој као екстремном „дру-гом” од стране западне политичке, академске имедијске елите има атавистички карактер. Реч јео феномену неподложном рационалном дискур-су и саморефлексији његових носилаца, што кон-фликт чини неизбежним и нерешивим. Сходнопотпуно интернализованој русофобној парадиг-ми, крајњи циљ западних елита није променаовог или оног аспекта руске политике, већпромена режима у Москви као нужни пред-услов темељите и неповратне трансформацијеруског идентитета у духу западне постмодер-не.

МИТ О НЕЗАМЕЊИВОЈ НАЦИЈИУ геополитичком смислу украјинска

криза је логична последица тежње Запада даограничи Русији приступ Црном мору, да јојускрати заштитну тампон-зону премаЦентралној Европи, да јој битно смањи одб-рамбену стратешку дубину, као и да угрозирањиви југозападни бок Русије на потезуРостов-Волгоград-западни Казахстан. О зна-

чају Украјине у том смислу Збигњев Бжежински сеуосталом изјаснио отворено и без зазора.Укратко, најновији западни Drang nach Osten -овог пута под америчким вођством - има савр-шен геополитички смисао.

Поврх наведених, додатни је циљ аме-ричких доносилаца одлука да Европу врате уамеричку безбедносну орбиту кроз јачањеНАТО, што се наравно правда тобожњом рускомпретњом, као и да затрују немачко-руске одно-се, који су са америчког становишта били преви-ше блиски протеклих година. Вашингтон се успровођењу тих циљева показао неочекиваноуспешним. Противно многим предвиђањима, ЕУпревођена Немачком без много роптања јеприхватила диктат са друге стране Атлантика.На делу је примена нове верзије „стратегије ана-конде” Николаса Спајкмана.

„Нормални” амерички односи са Москвомизискивали би прихватање чињенице да Русијаима извесне легитимне интересе у свом „ближ-њем зарубежњем”. Међутим, тзв. спољнополи-тичка заједница у Вашингтону - неких стотинакљуди на водећим позицијама у државним инсти-туцијама, одборима законодавних тела и анали-тичким институтима - не понаша се нормално.

Разлика између „леве” и „десне” вари-јанте вашингтонског спољнополитичког кон-сензуса, између вилсоновских либералнихинтервенциониста (Барак Обама, ХилариКлинтон, Саманта Пауер, Сузан Рајс итд.) инеоконзерванивних глобалних хегемониста(целокупан републикански естаблишмент, апоготову сенатори Џон Мекејн и Ричард Лугар)само је у тактичким детаљима, али не и у вред-носним поставкама и стратешким циљевимаполитике према Русији.

Обама неуморно понавља мантру оАмерици као „незамењивој нацији”. Њу је лан-сирала Медлин Олбрајт пре две деценије, дајућитиме још један доказ своје менталне нестабилно-сти. Њу је поновио Бил Клинтон 1996. „објашња-вајући” америчку интервенцију у Босни иХерцеговини. Сам концепт је одраз интелектуал-ног и моралног банкротства његових носилаца.Америка је „незамењива” коме? Да ли су свеостале нације света „замењиве”? Да ли тенације мање или више кротко прихватају соп-ствену замењивост и америчку незамењивост?Незамисливо је за једног озбиљног лидера макоје друге силе света - рецимо ВладимираПутина или Си Ђинпинга - да изнесе таквутврдњу о сопственој нацији. Америчко натура-

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. .

Pravedan poredak...

торијама и богатствима. Значење тих трендова јепотцењивано. Илузије су, нажалост, скупо плаће-не милионима људских живота. У„Септембарском програму” немачког канцелараБертмана Холвега од пре сто година (од 9. сеп-тембра 1914.), биле су јасно изражене немачкетериторијалне претензије према суседима,царинска унија као проширено тржиште и„немачка колонијална Африка”- записао јеистакнути немачки историчар Франц Фишер.„Септембарски план” Холвега имао је јасан осва-јачки, експанзионистички карактер. ПланХолвега може подстаћи различите реминисцен-ције. Ево једне:

Неколико месеци по завршетку оружанеагресије НАТО против Србије (СРЈ), априла 2000.у Братислави је одржан самит шефова држава ивлада, министара иностраних послова и одбранеземаља тадашњих кандидата за чланство уНАТО-у и високих државних представника САД.Амерички представници су тада изложили својплан преуређења односа у Европи. Ево, шта је отом „Априлском плану” САД записао немачкиполитичар, бивши државни секретар мини-старства одбране, потпредседник Парламе-нтарне Скупштине ОЕБС Вили Вимер, који је при-суствовао том самиту:

„Европски правни поредак је сметња заспровођење НАТО планова. У ту сврху знатно јепогоднији амерички правни поредак и за приме-ну и у Европи. Потребно је да се приликом шире-ња НАТО (на Исток, прим. аут.) поново успоставитаква просторна ситуација између Балтичкогмора и Анадолије (Турска, прим. аут.), каква јепостојала на врхунцу ширења Римског царства.Због тога Пољска мора бити окружена са севераи југа демократским државама као суседима.Румунија и Бугарска да осигурају копнену везу саТурском, а Србија да трајно буде искључена изевропског развоја. Северно од Пољске требаостварити потпуну контролу над прилазом изСанкт Петербурга у Балтичко Море”. (Актуелнапитања спољне политике, Београдски форум засвет равноправних, Београд 2006.).

Маркетинг рата, готово неосетно, развиосе у нову дисциплину. Изгледа да смо се и са том„науком” брзо саживели потцењујући опасности.Данас чак ни лаицима није тешко да уоче какосе припремају, пропагирају и оправдавајуагресије и изазивање грађанских ратова.Најпре се одабере жртва; следи медијскасатанизација њеног легитимног руководства;обећањима демократије и брзог „бољег живо-та” постиже се дезоријентација јавности;финансира се, а по потреби, и наоружава,„продемократска” опозиција; интензивирајусе подривачке активности тзв. НВО; режирајусе масакри, тровања бојним отровима, „хумани-тарне катастрофе”- догађаји типа „Маркале”(Сарајево), „Масакр у Рачку” (Косово и Метохија),

„Мајдан” (Кијев); следе потпаљивање грађан-ског рата, или оружана агресија, обарањелегитимног државног вођства, устоличење„продемократске опозиције”, и коначно - пре-узимање природних и економских богатставаод стране корпорација, чак и појединаца издржавног апарата земаља-агресора, путемтзв. транзиције, alias - пљачкашке привати-зације.

Један од узнемиравајућих савременихфеномена је врло екстензивно тумачење појманационалних интереса. Најпре су САД, далесеби право да проглашавају своје националнеинтересе практично, у сваком кутку планете ида их штите оружаном силом. Потом су их сле-дили партнери из Европе. Пажњу изазивају уче-стале изјаве немачког председника ЈоакимаГаука да Немачка мора бити спремна да својенационалне интересе у иностранству брани иоружаном силом. Суверенитет држава надњеним природним богатствима је дерогиран.Бжежински и Олбрајт јавно тврде да природ-на богатства Сибира не могу припадати самоРусији, већ тзв. међународној заједници!Захтеви за прерасподелу природних богатставана планети су јасни. Подсетимо се какве супоследице по човечанство изазвале амбицијеНемачке уочи Првог светског рат да изврши пре-расподелу колонија.

Агресори су се 1914. ослањали само насилу - Аустроугарска да заустави опадање моћии слабљење контроле над туђим територијама,Немачка да реализује своју нараслу економску ивојну моћ освајањем територија суседа, контро-лом правца Берлин-Багдад, а затим и целеЕвропе, и Африке. Ослонац само на силу, непош-товање права и интереса других нација и аро-ганција, како је показало искуство Првог свет-ског рата, нису предност, већ велика слабост.

Велика опасност по свет данашњицепроизилази из чињенице да постоје центримоћи који верују да су предодређени дауправљају светом, да им је ту мисију поверилопровиђење. За њих су сви други на планетихендикепирани, дужни да трпе и слушају“посвећене”. Такви центри и данас реагују логи-ком и условима с краја 80-их и почетка 90-ихверујући да се мултиполаризација светскиходноса и ток историје могу силом зауставити, ауниполарни поредак повратити.

Све то није разлог само за велику забри-нутост, већ пре свега, позив за суочавање сановом реалношћу, за дејство снага разума, пра-ведних компромиса и мира.

(Podvukla - Iskra) Живадин Јовановићпредседник Београдског

форума за свет равноправнихРеч на Међународној конференцији „Први

светски рат - поруке човечанству”, Београд, 17. 9. 2014.

1914

АЛЕКСЕЈ КОМОВ: АНТИХРИШЋАНСКИКАРАКТЕР ЗАПАДА И РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ

Алексеј Комов, један од челника Светскогконгреса породица и представник ове организацијеу Уједињеним нацијама, делатник руског добро-творног фонда Светог Василија Великог, члан саветаМосковске патријаршије за бригу о породици, посе-тио је у организацији покрета Двери средином авгу-ста Србију и одржао предавања у Чачку и Краљеву,упознајући присутне како са темом заштите породи-це, тако и са великим догађајем који се тада припре-мао за септембар у Москви.

Шта је то Светски конгрес породица и какавсе скуп припрема ове године у главном граду Русије?

— Светски конгрес породица је најрепрезен-тативнији савез организација за одбрану традицио-налних породичних вредности и покрета за заштитуживота и породице (Pro�-Life, Pro-Family) у читавомсвету. Он се бори за јачање природне породице,поштовање очинства и мајчинства, за заштитуправа родитеља, неприкосновеност породичногживота, против наркотика, абортуса, еутаназије,ширења и пропаганде идеологије хомосексуализ-ма и других облика аморалног понашања, противнеоснованог мешања државе у живот породице.

Веома је симболично да је сама идеја опериодичној организацији Породичних конгресанастала у Москви 1995. године, за време сусретапредседника Светског конгреса породица АленаКарлсона са познатим научником који се код насбавио питањима породице А. И. Антоновим, профе-сорима и студентима Социолошког факултетаУниверзитета Ломоносов. Све здраве друштвенеснаге с надом гледају у Русију, јер им је позната нашаисторијска приврженост традиционалним и морал-ним вредностима.

На Осмом конгресу очекујемо учешће прекопет хиљада гостију из осамдесетак држава света, каои из Србије, где сарађујемо са покретом Двери, учијој смо Породичној шетњи и борби против органи-зовања геј параде у Београду 2013. учествоваликолеге из САД, Француске и ја. Што се тиче москов-ског сабрања, у конгресној сали Кремља биће пле-нарни сусрет, политичари који штите породицу ћепосле ићи на разговоре у Думу, а остали ће радити упросторијама Храма Христа Спаситеља. Очекујемоквалитетан рад и добар одјек овог скупа.

Откуда планетарно организовање за заштитупородице? Зар њено функционисање није нешто штосе подразумева, без обзира на извесне слабости?

— Верујем да је питање реторско, јер и ви, ија, и читаоци знамо да је породица данас врлоугрожена, нарочито у земљама које су некад билехришћанске. Шта су узроци? Има их, наравно,више, али ћемо истаћи оне најважније. Пре свега,реч је о губитку вере у Бога, који је животодавац.И то је најозбиљнији узрок. Зна се да су породицеса највише деце оне које су религиозне, јер децусматрају даром Божјим. Ако је вера извор само-пожртвовања, без кога нема рађања и одгајањанових људи, онда је атеизам, тако масовно раши-

рен, узрок егоизма и хедонизма. То води атомиза-цији која има централно место у савременој идео-логији потрошачког друштва. Атомизација значиразарање брака и породице.

Живимо у свету у коме је све ускомешано,лишено смисла, при чему масе упадају у хаотичностање свести: деци се у школама Запада пропагирахомосексуализам као „нормално” понашање; нивообразовања је свуда пао; пијанство, наркоманија ислични „стилови живота” постали су уобичајени, амоћници попут Сороша раде на легализацијидрога. Огромна имиграција разара националнеидентитете европских земаља. Створен је правнисистем који нема поверење грађана, и у коме јежртва насиља мање заштићена од насилника (свеу име „људских права”). Ако се томе додају појавекакве су контрола масовних медија, зависност свевећег броја људи од државне социјалне помоћи,као и потпуно рушење хришћанске вере и морала,јасно нам је зашто се породица разграђује таковеликом брзином. Глобалистичке елите су напра-виле противпородични свет. То је свет у коме, као уСАД, деца до 17 године потроше 63.000 часова намедије, 11.000 сати на школу, 2.000 сати на разговорес родитељима и 900 сати на одлазак у цркву. То јесвет у коме се тргује људима, у коме има више од27 милиона робова, више него икад у историји. То јесвет у коме трговина дрогом, која се налази подвлашћу глобалистичке врхушке, доноси приход од360 милијарди долара годишње.

Какве су последице разбијања брака и поро-дице?

— Доказано је да деца из непотпуних поро-дица, без оца и са мајкама које су запослене, многолошије уче. Слабљење породице води ка смањивањусвести о грађанској одговорности, као и повећањупритиска „социјалних случајева” на државу.Наркоманија и алкохолизам су раширенији кодомладине из непотпуних породица, као и склоностка криминалу, суицидно понашање...

Све то продубљује демографску кризу. Да бисе становништво неке земље само просто репро-дуковало, потребно је да свака жена рађа баремпо 2,1 дете. У преко сто држава света тај број јемањи, а последице се већ осећају у многим обла-стима. Смањивање становништва води и ка економ-ским проблемима: криза 2007−2008. почела је настамбеном тржишту у САД јер је поколење бејби-бумера отишло у пензију.

Из овога следи закључак да државне властиморају да размишљају о побољшању демографскихтрендова. Ипак, примећује се нешто сасвим друго - уземљама Запада из званичних докумената укла-њају речи „отац” и „мајка”, а стављају „родитељ 1”и „родитељ 2”. У шведским вртићима избацили сузаменице „он” и „она”, јер деца наводно сама тре-бају да одлуче шта ће бити кад порасту. УКалифорнији су укинули поделе на мушке и женскетоалете у школама - из истих разлога. Какво је толудило у питању?

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Aleksej Komov...

— Као што рече Шекспир, у том лудилу имасистема. Јер у последњих двадесетак година не самоу ЕУ него и Уједињеним нацијама и УНИЦЕФуојачале су радикалне идеје, чији је циљ да сесасвим разгради традиционална природна поро-дица. Колико год то чудно звучало, трагови садаш-њег радикализма могу се наћи у марксизму, прила-гођени нашој епохи.

Двадесетих година прошлог века у Москви јеодржан скуп на коме се расправљало о томе заштопролетери Запада нису прихватили бољшевичкуреволуцију. Утврђено је да је то зато што је пролета-ријат хипнотисан буржоаском културом и хришћан-ским моралом, па не схвата своје класне интересе.Речено је да култура има репресивни карактер и да јетреба бацити на сметлиште историје. Овакав став сеодразио на стратешко мишљење марксиста, какав јебио Антонио Грамши, који је рекао да комунисти нетреба више да јуришају на Зимски дворац, него дакрену у „дуги марш кроз институције”.

Шта је то конкретно значило?

— Циљ тог марша је био да радикалне рево-луционарне идеје продру у умове стваралачке инте-лигенције, у Министарство просвете, Министарствоздравља, међу универзитетске професоре. Важан јеХоливуд, важни су филмови, књиге. Тек после тога јемогуће да из званичних докумената нестану „отац” и„мајка”, а појаве се „родитељ 1 и 2”.

Рецимо, марксиста Ђерђ Лукач био је, кад јенакратко победила мађарска комунистичка револу-ција, министар образовања у влади Беле Куна. Он јебио први који је увео сексуално образовање у мађар-ске школе управо да би срушио хришћански, тради-ционални породични морал, што ће довести дореволуције. Ипак, експлозивну смесу за разарањепородице направила је тзв. „Франкфуртска школа”неомарксиста.

Зар Адорно, Хоркхајмер, Маркузе, Фром нисубили хуманистички мислиоци?

— Сви велики злочини од Француске рево-луције наовамо прављени су у име хуманизма ипрогреса. Једна од основних идеја Франкфуртскешколе је спајање марксизма са фројдистичким пан-сексуализмом, који подразумева хедонизам каооснову понашања. Сви „нагони” - хришћанска тра-диција их назива „греховним страстима” - морају дабуду ослобођени из области онога што фројдистизову „подсвесно”, и да им се дa пуна власт над чове-ком, чиме ће се постићи индивидуална и колективнасрећа. Што је у друштву „пролетаријат” који тлачи„буржоазија”, то је у човеку „нагон” који тлачи„репресивни патријархални морал”. О томе јенарочито писао Маркузе, један од идеолога шез-десетосмашког покрета и сарадник америчкихобавештајних служби. Идеолози Франкфуртскешколе су се залагали за рушење очинског ауторите-та, порицање традиционалних улога оца и мајке,лишавање права родитеља да буду кључни васпитачисвоје деце, укидање разлике у начинима васпитањадечака и девојчица, укидање традиционалних „муш-ких” занимања, која воде доминацији (одатле жене увојсци), проглашавање жена „угњетеном класом”, а

мушкараца „угњетачима”. Франкфуртски неомарк-систи су преко својих глобалистичких следбеникауспели да наметну свој пројекат „културне рево-луције” и у међународним организацијама.

Као активиста Светског конгреса породица,шта мислите колико је утицај потивпородичне идео-логије присутан, на пример, у Уједињеним нацијама?

— У званичним документима УН и УНИЦЕФпрепоручује се да се четворогодишњој деци прича отоме како је њихово тело једна велика ерогена зонакојом се може експериментисати. На Западу тврдеда се било кад може променити пол, јер то нијебиолошко одређење, него друштвена конструк-ција, „гендер”. Ако у осмој години дечак пожели дабуде девојчица, нико не сме да га одговара од тога.Чак и обичан разговор родитеља с њим на ту темуможе се сматрати психолошким притиском и „наси-љем”, па дечак може да позове надлежне и да прија-ви своје родитеље. И тај дечак - девојчица уђе упубертет, па опет реши да мења пол. Опет нико несме да га спречава. То је дечје право на сопствениидентитет. Кад ово слушаш, диже ти се коса на глави.А ја сам то слушао као делегат Светског конгресапородица у УН на озбиљним скуповима.

Колико је, по вама, овај пројекат коорди-ниран из једног центра? Да Вас не оптуже за „тео-рију завере”?

— Наравно да на глобалном нивоу постојикоординација, са циљем да се смањи становништ-во на планети и оствари оно о чему, од Малтусанаовамо, сања крупни капитал, и што се данасзове „златна милијарда”. Нема ту никакве теорије,реч је о пракси. Ево примера. Група швајцарскихнаучника из области тзв. „комплексне теорије систе-ма” из Швајцарског федералног технолошког инсти-тута у Цириху, под руководством ЏејмсаГлатфелдера, обавила је математичку анализу везаизмеђу 43.060 транснационалних корпорација, иобјавила резултате у часопису New Scientist. Закључак:релативно мала група компанија, углавном бана-ка, држи диспропорционално велику власт надсветском економијом. Група од 1318 компанијанепосредно контролише 20 одсто светског богат-ства. Они су открили и скривену супер-групу од147 корпорација које су узајамно повезане и конт-ролишу 40 одсто светског богатства. А 75 одстокомпанија те супер-групе су банке и финансијскеинституције: Њујоршка банка, Дојче банка,Barclays Bank, JP Morgan Chase, Merrill Lynch,Goldman Sachs. Оне, као што знате, контролишуамеричку Банку федералних резерви и штампајудолар.

А како је у другим областима? Има ли тамотакве концентрације моћи?

— Узмите пример из области медија: одосамдесетих година 20. века до данас број светскиутицајних медијских компанија свео се на педесет напет. Тако Vivendi Universal ���� Interscope, Island, Def Jam,MCA, Mercuryand Universal, Universal Studios, StudioCanal, Polygram Films; Viacom ��� MTV, MTV2, VH1, TNN,CBS, UPN, Nickelodeon, Comedy Central, ParamountPictures, MTV Films, Blockbustervideos; ���� ����� ������ ������� �������� Disney TVChannel, ESPN, ABC, Touchstone Pictures, HollywoodPictures, Miramax, Buena Vista. ������� AOL Time Warner ���� CNN,

1320

Dilema savremenog sveta pod najezdom NSP

ПРАВЕДНИ ПОРЕДАК ИЛИ ГЛОБАЛНИАУТОРИТАРИЗАМ

Латинска мудрост каже да је историјаучитељица живота. Дакле, заборав, потцењивањеили одрицање од историје је став према животу,према садашњости и будућности. Ревизија исто-рије могла би се показати као параван за ревизи-ју граница. А управо тежња за исцртавањемнових граница био је кључни циљ агресора уПрвом светском рату.

Велики рат почео је након ултиматумаАустро-угарске за који је свакоме било јасно дага Србија није могла прихватити. На крају истог,20-ог столећа, Србија (СРЈ) је добила сличанултиматум НАТО-а у Рамбујеу за који се такођезнало да не може бити прихваћен. Гласио је -безусловна окупација целе земље, или рат.Агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. пред-ставља тачку преокрета у светским односима одрелативног мира и каквог таквог поштовањасистема УН и међународног права, ка глобалноми интервенционизму и гажењу основних принци-па међународних односа. Многи умни људи,укључујући уговорнике на овој Конференцији,сматрају да је тиме отпочео трећи светски рат.

Време од 2008. године до данас каракте-рише озбиљна светска економска криза. Војнииздаци у свету приближавају се износу од дватрилиона долара и расту убрзаним темпом.Корак по корак, свет је ушао у нову спиралну тркуу наоружању. Хоћемо ли покренути иницијативеи механизме да се она заустави, или ћемо поно-во, баш као у очи Првог светског рата, допуститида нас увуче у понор и катастрофу?

Кратки период глобалног партнерства,замењује продубљивање глобалног неповерења.Имали воље за компромисе и враћање интересуцелог човечанства за миром и напретком за свенароде и људе?

У узаном кругу привилегованих концент-рише се енормно богатство. На другој страни,шире се беда, сиромаштво, болести, екстремизмии тероризам. Како у условима растуће беде,сиромаштва, масовне незапослености младих -ширити људске и цивилизацијске вредности иправа, схватамо ли опасност од кључања соци-јалног незадовољства? Да ли смо спремни дапризнамо да су досадашње методе сузбијањамеђународног тероризма искључиво војномсилом храниле његово јачање и ширење?

Беда великог дела човечанства нијепоследица растућег броја становника на плане-ти, већ растуће неправде у расподели, у пореткукоји брани привилегије богатих и спречава раз-вој сиромашних. Егоизам, непризнавање равно-

правности и гажење интереса других народадовели су до Првог и Другог светског рата.Хоћемо ли говорити и борити се за праведнимеђународни поредак, или сматрамо да у ериагресије либералног капитализма - није времеза то? Да ли видимо да наметање унутрашњегуређења силом са стране, по „универзалном”моделу, израња као основа глобалног интер-венционизма, ауторитаризма и неофашизма?

Глобални ауторитаризам, или мултипо-ларност и праведни светски поредак односа,питање је данас?

Шта је остало од функције УН и ОЕБС запревентивно деловање, за решавање споровамирним путем? Смемо ли да се помиримо да сусе политика силе и двоструких стандардаотргли од контроле као дим пуштен из боце?Све је очевидније да смо ушли у доба хибриднедемократије, сурогата цивилизацијских вред-ности и људских права. Демократске државнеинституције постале су сервис најмоћнијихкорпорација војно-индустријског и финансиј-ског капитала. Институционалне форме опстају,на националном и међународном плану стварајусе нове, али стварна моћ све више се сели у уже,често неформалне, групе, некакве савете иликомисије под непосредним утицајем војно-индустријског и финансијског капитала.Поступци у парламентима, укључујући и опитањима рата и мира, постају реткост, или сео њима одлучује по хитној процедури.Демократске јавне дебате о животним питањимапостале су права реткост.

Физички израз милитаризације огледа се уенормном расту броја страних база, посебно натлу Европе. Данас у Европи има више странихвојних база него што их је било на врхунцу хлад-ног рата. Зашто? Од базе Бондстил изграђене наКосову и Метохији 1999. године, ничу као печур-ке после кише - 4 у Бугарској, 4 у Румунији и такоредом. Старима се додају нове - тзв. антиракет-ни штитови, пет нових база за ротирање трупа забрзе интервенције. Све ближе руским границама.Пратимо ново издање старе доктрине „Drang nachOsten” коју смо готово заборавили. Медији, чак иу земљама најстарије демократске традиције,имају све мање слободе.

Могу ли се униполарност и привилегијесачувати изазивањем ратова, братоубилачкихсукоба, превратима, обојеним револуцијама...?

Уочи Првог светског рата било је видљивода се поједине земље убрзано наоружавају, дапаралелно јачају њихови апетити за туђим тери-

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Neke ideoloπko...

десетина хиљада Јевреја и Цигана. Све је то рађе-но у име „Бога и Хрвата”.

Колико је Совјетска Русија била доктри-нарно изгубљена, колико је мит о великосрпскојхегемонији одређивао њену политику, говорифакат да је геноцидна ситуација у Хрватскојумногоме била ван њеног видокруга. Неки ста-љински доктринари су чак поручивали да се радио „српској измишљотини”. Овај однос се нијепроменио ни када су у савезнички свет стиглеизјаве италијанских и немачких генерала, које суговориле да су Хрвати ликвидирали око милионнедужних грађана. На овакве совјетске сумњенајвише су утицале Титове обмане. Наводимосамо један пример који то потврђује: Када сукрајем 1942. српски партизани ослободили дечи-ји логор у Јастребарском, у коме су крваво коло уиме „Бога” водиле католичке „часне сестре”, Титоје јавио да су логор ослободили хрватски парти-зани. Тито је током читавог рата тајновитимканалима (без знања и најближих српских сарад-ника) српске партизанске јединице представљаоСтаљину као хрватске, југословенске или их је,знајући да његови доктринари и не знају ко суСрби, представљао преко регионалних одредни-ца (босанске, херцеговачке, крајишке и др.)(види: Др Момчило Диклић, Српско питање уХрватској 1941-1945., Београд 2004.).

Овакве Титове обмане реафирмисале супостоктобарску совјетску и комитерновску свесто Србима, дајући јој смисао друштвене, па их јеСССР могао користити и после рата, и до сукобаса Стаљином 1948. и после овог сукоба, све доЈелцина.

Совјетски поглед на југословенску ситуа-цију одређивала је идеологија, а не традиција иисторија. Да су Руси знали етнојезичко заје-дништво југословенских народа, да су знали дасе иза имена Хрвати, у око 95% крију Срби римо-католици, водили би потпуно другу политикупрема Југославији, и у међуратном и у ратном,као и у послератном периоду (види: др НиколаЖутић, Срби римокатолици тзв. Хрвати, Београд2006.). Без тог сазнања, хрватски центри, чији јеједан од изасланика био Тито, систематски сустварали и учвршћивали хрватску нацију, а потоми државу, увек у складу са ватиканским идеолош-ким концептом. Тако су настајале од културноисторијског стабла одвојене идеолошке твореви-не, које, уверен сам, могу да живе само док трајењихова идеологија србофобије. У овом смислумогуће је направити и једну паралелу са онимшто се данас дешава у Украјини, паралелу изме-ђу ових национално сурогатских творевина.Хрвати су после додељене им независностиодмах почели да се антикомунистички доказујупутем рушења споменика свом новонационалномоцу Титу, Украјинци су се на исти начин огледалиу рушењу споменика свом новонационалном оцуЛењину. У оба случаја на историјску сцену ступа-ли су неисторијски народи, које је испуњаваофројдовски синдром нарцизма малих растојања.Братоубилачки.

Све наведене чињенице у функцији су иодређивања карактера српско-хрватских одно-са, одређивања и карактера национално идео-лошких сурогата, који су се код Срба огледали ипреко антисрпске употребе неруске Русије.

Зашто је Београдска Операција, један однајвећих ослободилачких подухвата

Црвене армије довела на властантисрбе и антијугословене?

Ни у совјетској ни у југословенској исто-риографији нема дилеме о томе да је Црвенаармија октобра 1944., у свом тријумфалном похо-ду од Стаљинграда и Курска преко Румуније иБугарске избила на границе Србије као ослобо-дилачка антифашистичка војска. Главни њен циљје био сломити кичму хитлеровској Јужној армиј-ској групацији, армијама Е и Ф, да би се створилиуслови за пут на западу према главном циљу -Берлину. Контраверзе око оцене карактера овеоперације настају после 1991., онда када су сенакон пада Берлинског зида 1989., на југосло-венску друштвено политичку сцену појавилеисте оне међуратне сепаратистичке снаге(хрватске, албанске, словеначке, муслиманскеи др.) и то на начин који је показивао да Другисветски рат у Југославији није био завршен, дасу домаћи експоненти нацифашистичких снагабили само привремено спутани, а управо то јестворило услове да оне наставе дело које збогпропасти Осовине нису успели да заврше. И онесу то урадиле изазивајући грађански рат 1991.-1995. и Нато агресију 1999., потом и окупацијуСвете српске земље Косово и Метохију. Апсурдје било то што су их подржавали не само старихитлеровски савезници, у првом реду Немачка,него и неки бивши српски савезници, чак наодређени начин и Јелцинова Русија.

Истичући херојски ослободилачки походЦрвене армије, уз помоћ неких јединица НОВЈ,налазим за сходно да, резонојући из угла епило-га процеса, који се десио крајем XX/XXI века,назначим неколико чињеница које говоре о пото-њој титовско-хрватској злоупотреби и социјали-стичког интернационализма и југословенства,оне злоупотребе које показују Брозово изразитоантисрпство. Због ових титовских обмана и самаБеоградска операција је показала да ни запад-ни савезници ни Совјети још нису били схвати-ли основну одредницу понашања национал-них снага у ратујућој Југославији, да пре свеганису схватили карактер принципа борбеностикао критеријума свих савезничких вредности. Ауправо то је проузроковало српску трагедију,преко Хитлеровог става: За једног убијеногНемца убити сто Срба. Епилог процеса показу-је да је Тито игноришући овај принцип игно-рисао српску националну политику само-одржања производећи међусрпски рат.

(Саопшетње на српско-руском научном скупуповодом 70-годишњице ослобођења

Београда. Autor liËno poslao je tekst Iskri)

(Podvukla - Iskra) (Kraj u Iskri, 1.12.2014)

HBO, Cinemax, Cartoon Network, Warner Bros, New Line,Fine Line, Atlantic, Electra, ��� � Time � Life, a Sony �������� Epic, Arista,RCA Records, Columbia Pictures���. Дакле, није реч ни окаквој теорији завере, него о чињеницама. И, на крајукрајева, ако се хоће увид у савремена светска зби-вања, довољно је погледати идеологију оних којиимају моћ и новац (уосталом, новац је моћ). А онаје дубоко антихришћанска.

Шта то конкретно значи?

— То значи да се они залажу за обновупаганизма. Стари паганизам је значио „религиоз-ни плурализам”, хомосексуализам и педофилију(Атина и Спарта, на пример), храмовну проституцију(Вавилон), канибализам (Маје и Астеци), као и отво-рени сатанизам (у Пергаму у Малој Азији, пише уОткривењу Јовановом, био је олтар посвећен сатани).Неопаганизам данас значи морални релативизам,право на абортус, еутаназију (у Белгији је озакоње-на еутаназија деце), „мултикултурализам” каоуништење хришћанске културе, „људска права” наизопачености, репресивну „толеранцију” и „поли-тичку коректност”, склапање истополних „брако-ва” и њихово право да усвајају децу. Иза свегастоји рат против Христа, Бога Који је постао Човек идонео спасење свим људима. Тај рат се нарочиторазбеснео у 20. веку.

Можете ли нам укратко изнети своје виђењетог рата против хришћанске цивилизације?

— Узмите само окултну позадину комунизма:он је био сурогатна религија. Уместо Десет запове-сти, имали смо партијски програм, уместо СветеТројице Маркса, Енгелса и Лењина, уместо свеште-ника комесаре, уместо Царства небеског - светлубудућност на земљи, уместо крста - петокраку и пио-нирску мараму, уместо икона Лењинове бисте, уме-сто крштења пријем у пионире, комсомолце, парти-ју, уместо светаца - хероје социјалистичког рада,уместо васкрслог Христа - Лењинову мумију.Петокрака је вишезначно култни симбол - у јудаизмуто је звезда Соломона, у масонским ложама кључнознамење ове тајне организације, у средњовековнимјересима, попут катарске, застава мржње према тра-диционалним облицима живота и сан о хиљадуго-дишњем царству човековом на земљи. Срп је симболнеизбежне смрти, који је био у рукама Плутона, цараподземног света. У средњем веку смрт је, ако сесећате, представљана са српом у руци. Чекић јемасонски инструмент изградње Соломоновог храмаи симбол власти над друштвом. Лењинов маузолеј, укоји је смештена злокобна мумија, грађен је по узоруна степенасте пирамиде Месопотамије и Мексика, атамо су, зна се, приношене и људске жртве.

Да ли је случајно да су у име „светлебудућности” после 1917. побијени милиони: царскапородица Романових, грађански слој, козаци, сеља-ци, дворјанство, а најпре људи хришћанске вере?Рецимо, само 1937. ухапшено је 162.500 делатникаРуске православне цркве, а стрељано њих 89.600.Русија је пре доласка бољшевика имала 80.000храмова и капела, да би их уочи Другог светскограта остало стотинак. Имала је хиљаду манастира,да би сви до једног били затворени. Кад је Стаљинрешио да се обрати Цркви ради помоћи у Великомотаџбинском рату, само тројица епископа су билина слободи.

А нацизам?

— Идеолошки корени нацизма су окултизами хомосексуализам. Немачка је, пре доласка Хитлерана власт, била европско средиште бављења ритуал-ном магијом, као и хомосексуализма, о чему сјајнопише саборац Светског конгреса породица СкотЛајвли у својој књизи Ружичасти кукасти крст, којупреводимо и на руски. Многи нацистички лидери,попут Геринга, били су хомосексуалци. Ернст Рем,вођа СА одреда, свој ред је замислио као обновуспартанског идеала борбености засноване на муш-ким хомосексуалним везама (Хитлер га је уклониоплашећи се његове моћи, а не зато што је био противРемове „полне оријентације”). Тоталитаризам је уНемачкој био повезан са садистичком хипермаску-линизацијом, а обрачун је извршен са „пасивним”,„мирољубивим” хомосексуалцима окупљеним окосексолога Магнуса Хиршфилда, који су били, поли-тички гледано, левичари, и који су имали пуно ком-промитујућег материјала о сексуалном понашањунацистичке врхушке. Да и не говоримо о СС редуХајнриха Химлера, заснованом као окултни витешкиорден са седиштем у замку Вевлсбург, који је треба-ло да буде Нови Камелот (мит о Гралу је, прекоВагнера, био веома важан нацистима). Ту је и чувенаорганизација Аненербе, Наслеђе предака, која јебавила окултним истраживањима итд. Други светскират, који су покренули нацисти, човечанство је кош-тао 50 милиона људских живота.

Где су ту данашњи глобалисти, који маштајуо томе да од човечанства треба да остане само „злат-на милијарда”?

— Они се служе и резултатима нацизма ирезултатима комунизма, зато што су њихове пре-тече из илуминатских ложа луциферијанаца стаја-ле иза идеја дарвинизма, еугенике, малтузијан-ства, као и иза марксизма. Дакле, глобалисти сунацисти кад причају злочиначку причу о „златнојмилијарди”, нудећи нам еутаназију, ГМО, смрто-носне вакцине, сурогатно материнство итд., акомунисти су кад се служе методама које су про-пагирали неомарксисти - фројдисти, попутВилхелма Рајха и Франкфуртске школе. И у једноми у другом случају ратују против Христа и хриш-ћанства. Уз то, они стално манипулишу свешћучовечанства.

Не заборавимо, Гебелсове идеје о значајупропаганде развијали су типови попут ВалтераЛипмана (1889-1974), који је саздао концепцију„прављења сагласности” - управљања јавним мње-њем ради прихватања идеја елите. Обични људи, поњему, нису кадри да „стручно” мисле, па им мишље-ње нуде професионални манипулатори. Не забора-вимо Едварда Бернеза (1891-1995), Фројдовогсестрића, заточника конзумеризма, идеолога рек-ламе и масовне културе, који је јасно и гласнорекао: „Свесно и умешно манипулисање навикамаи мњењима масе веома је важно у демократскомдруштву. Ко управља овим невидљивим друштве-ним механизмом, управља самим друштвом”.Резултат? Од 1920. до 1960. број становника планетепорастао је три пута, али се потрошња повећала 18пута! Додајмо томе и покрет Њу Ејџ, заметак сурогатне религије глобализма, на чијим почецимавидимо такве лумене какав је био психо-окултистаКарл Густав Јунг, и слика је потпуна.

2112

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Aleksej Komov...

Може ли се, на основу свега реченог,закључити каква је религија глобалне елите?

— Наравно. Реч је о паганизму и луцифери-јанству, маскираном у причу о хуманизму, прогре-су, људским правима итд. И они то не крију.Америка се поноси таквим симболима. На куполивашингтонског Капитола имате Џорџа Вашингтонакоји седи на облацима, окружен паганским бого-вима. Паганска богиња Колумбија (Иштар, Изида,Венера) је Кип слободе, а јавна места у САД, попутаеродрома у Денверу, не крију сатанистичку симбо-лику: коња апокалипсе, египатског бога смртиАнубиса, демонске њушке попут оних са Нотр Дама.На доларској новчаници, коју је дизајнирао рускиокултиста Николај Рерих, стоји пирамида с илуми-натским оком Луциферовим у троуглу. Ту лепопише: „Ово је најава Новог светског поретка”, којије рођен 1. маја 1776, када је Адам Вајсхаупт, бившијезуита из Баварске, основао илуминате (и тај датумје на доларској новчаници). Зашто бисмо се ондачудили кад видимо да је зграда Европског парла-мента обликована као недовршена Вавилонскакула са Бројгелове слике? Или кад у Торину угледа-мо зграду-симбол овог града, Море Антонелијана,високу 167,5 метара? То је званично Филмски музеј, учијем средишту је пагански идол Молоха, коме супагани на Блиском Истоку некад жртвовали децу(наводно, Молох је у музеју као реквизит са снимањапредратног италијанског филмског спектаклаКабирија).

Није необично ни то што су Ротшилди у јед-ном од својих замкова у Француској правили сатани-стичку журку 1972, чији снимци се могу наћи и наинтернету. Зашто бисмо се чудили Рокфелер центруу Њујорку, пуном окултистичке симболике, којомје Луцифер маскиран у Прометеја (јер Човек требада победи Бога путем илуминатског, „просветитељ-ског” знања које му је даровао пали анђео још уЕдену)? Или чињеници да знак Уједињених нација,чија је зграда подигнута на земљишту Рокфелера,има 33 сектора, по броју степена масонских ложа?Ту је сала за седнице Савета безбедности, пунамагијске симболике, почев од птице феникса. Тзв.соба за медитацију у Уједињеним нацијама дело јеLucis Trust, иза које је стајала оснивачица Њу ЕјџаАлиса Бејли.

Да ли вам је сад јасно зашто је отварањеОлимпијаде у Лондону 2012. имало толико луцифе-ријанских елемената, све са оком у троуглу које јебило приказано и на маскоти? (Упоредите то отвара-ње са отварањем Олимпијаде у Сочију 2014, па ће вамвредносни системи светова у сукобу бити сасвимуочљиви.) Кад видите Лујзу Чиконе маскирану уИштар на концертима, на којима се руга КрстуХристовом, или гледате холивудске филмове, одХарија Потера до серије Сумрак, кад размотритевидео-игрице и играчке наше деце, популарнеромане, од Паола Коеља до Дена Брауна, зар нијеочито каква је религија глобалне елите? Зар нијејасно зашто близак сарадник Рокфелера -Бжежински - отворено каже: „У прошлости било јелакше надзирати милион људи него их побити.Данас је много лакше побити милион људи негоих надзирати”. То је оно о чему је говорио Џон Д.Рокфелер: „Трудим се да сваку катастрофу претво-

рим у шансу”, или његов потомак Дејвид: „Све штонам треба је једна велика светска криза и народиће прихватити Нови светски поредак”.

Дакле, агресивна пропаганда противпоро-дичних идеологија није нимало случајна. Глобалнаврхушка ратује против човечанства у име тзв.„златне милијарде”. Какве то везе има са Русијомданас? Са ужасним грађанским ратом у Украјини? Висте светски човек, али сте на првом месту руски пра-вославни хришћанин. Шта видите са своје осматрач-нице? Куда идемо?

— Јасно је чему стреми глобалистичкаелита луциферијанаца, који мисле да је моћ -право („Might is right”), и да ће уништити све при-паднике људског рода који одбијају да им служе,а које називају „бескорисним изјелицама”. Али одпре неколико година, свему томе постављена је пре-прека. И та препрека се зове Русија. Још 2009. Русијаје у УН тражила да се људска права тумаче у контекс-ту традиционалних моралних норми, у чему су јеподржале многе земље света. У Русији се водиодлучна борба за заштиту породичних вредности,почев од државне подршке рађању, која је ималаутицаја на поправку демографске слике нашеземље. Рецимо, за свако друго дете добија серодитељски додатак у противвредности 10.000долара, а за свако треће дете држава даје бес-платно земљиште за изградњу стамбеног објекта.Такође, 2013. донет је закон о забрани рекламирањаабортуса, као и закон о забрани пропаганде хомо-сексуализма малолетницима...

Ипак, Запад не признаје став Русије да сваказемља може да људска права „најновије генерације”(попут „ЛГБТ права на брак”) прихвата или одбије ускладу са својом цивилизацијском традицијом.Познати глобалистички политичар Карл Билт рекао јечак да је православље, нарочито руско, опасније одисламског фундаментализма.

— Јасно је зашто је тако. Савремени Запад јеантихришћански, а нови руски закони се окрећунашим хришћанским темељима, устајући у одбра-ну природне породице и традиционалних вред-ности. Русија се заиста враћа Богу. Од пада кому-низма, подигнуто је 30.000 нових храмова, а само уМоскви се планира да их у наредном периоду изгра-де још двеста. Недавно је председник Путин предло-жио обнову два православна манастира у оквируКремља...

...Сада борба за породичне вредности иманепосредне геополитичке последице: Доњецка иЛуганска Република дефинисале су својим уставимада брак може бити само заједница мушкарца и жене.И сав притисак Запада против Русије има корен уантихришћанској мржњи глобалиста премадуховној обнови наше земље. Али, како каже Светописмо и како пева Православна црква: „С нама јеБог”. Више је на планети нас, нормалних, моралних,породичних људи него оних који породицу и моралруше, ма како били моћни. И зато ћемо, с Божјомпомоћи, победити.

Геополитика Разговарао Vladimir DimitrijeviÊ(Podvukla - Iskra. U nedostatku prostora skratilismo pitawe o Olimpijadi u SoËiju i neke detaqe o

povratku veri u Rusiji).

гизаторски начин. Док су Совјети на средњоазиј-ском тлу велике Русије стварали нације и државена каквој таквој племенској основи, ови су уЈугославији то радили на рачун српског етноје-зичког и културно-историјског стабла. Токомрата Тито је користећи се оваквим антисрпством,уз помоћ стаљиниста разбио српски покрет отпо-ра; српске партизане (НОВЈ) окренуо је противсрпског антифашистичког покрета југословенскеорганизације, против снага Југословенске војскеу отаџбини (ЈВуО). Тиме је био провоциран уби-лачки међусрпски рат, између оних који су сле-дили неку нову Русију и оних који су знали шта сеса Русијом десило и због тога се окретали запад-ним савезницима.

Још је у току рата Стаљинов „Валтер”,остварујући коминтерновске националне кон-цепције, наметнуо федерализацијуЈугославије, на српски рачун створене новенације; на тој основи после рата је овај феде-рализам био апсолутизован, да би деведесетихгодина на његовој основи настало више неза-висних држава. У рату су Титови српски следбе-ници ово прихватали у складу са својим соција-листичким интернационализмом, као след рускогмодела организације, и не помишљајући да Титопомоћу њих уствари намеће велику Хрватску.Руски историчар Н.В. Бондарјев документовано јепоказао настајање титовске „мистерије” у комин-терновским канцеларијама (Н.В. Бондарјев,Мистерија Тито - московске године, Београд2013.).

Титова „мистерија” је захваљујућисрпском покрету отпора постајала стварност.Хрватски бравар је на основи српске борбе пре-тваран у легенду која је све више потискиваласрпство његовог покрета, и преко његовог „новогјугословенства” стварала услове за потискивањехрватског геноцида.

Главни услов за ово његово уздигнућестворио је савезнички принцип борбеностикао једини критеријум савезничке вредности.Знајући да је српска егзистенцијална ситуаци-ја таква да сваки бескомпромисни отпор оку-паторима изазива страшне репресалије наднародом, Тито је да би се представио савезни-цима као борац повремено нападао немачкогокупатора, али само у српским насељима, зна-јући да ће преко репресалија над овим наро-дом омасовити своју војску.

Велики преокрет на савезничкој сценидонеле су победе код Стаљинграда, капитулаци-ја Италије, септембра 1943., потом и Техеранскаконференција лидера тројице великих, крајем1943., која је Титу дала примат над снагама ђене-рала Михајловића.

Капитулација Италије показала да Титоније само Стаљинов човек него да је и следбениквеликохрватске идеје, коју намерава да оствариуз помоћ неруске Русије. У Далмацији, на примерпре капитулације Италије доминирао српскинационални покрет југословенске оријентацијебио је отворен процес, не само југославизацијенего и ресрбизације римокатолика целокупногприморја. Биле су угрожене одлуке Бискупскеконференције у Загребу из 1900., оне којима је од

Срба римокатолика тражено да се убудуће одре-ђују као Хрвати. После капитулације овај процесје због Немачке окупације овог подручја биозаустављен, али не потпуно, јер се кроз пукотиненове стварности провлачио Титов концепт „новогјугословенства”, и то у знаку политике одбацива-ња Павелићевог режима као издајничког - збогуступања ове „хрватске земље” Италијанима.Питоми приморски свет прихватао је Титовојугословенство јер је оно било неки наставакњихове историјске одреднице - Славини. Послеодласка Немаца Далмација и приморје су поста-ли једно од главних упоришта НОВЈ, када је усле-дила титовска војно-политичке и друштвени-политичка институционализација; власт је прела-зила у руке обичних људи, који су се све вишеодређивали као хрватски представници. Да сеиза ове Титове политике налазио и ватиканскичинилац показује један конкретан пример:Приликом боравка на острву Вис, средином 1944.,партизански маршал је затражио да се становни-ци града Комиже врате „старој вири”. Ови су сепосле стварања југословенске државе били вра-тили вековној православној самобитности (види:Коста Николић, Италијанска војска и четници уДругом светском рату 1941.-1943., Београд 2009.).

Титовска политика према Далмацији иприморју остваривана је путем система широ-ке социјалне мобилности, када је оствариванаи брза хрватизација далматинских и примор-ских Срба римокатолика и Југословена, јер јенова власт нову нацију претварала као уноснозанимање. Као што се то касније дешавало уМакедонији, Црној Гори и код српских муха-меданаца. Овим путем НОВЈ је добијала десе-тине хиљада нових бораца, постајући респек-табилна војна сила.

Аутор налази за сходно да постави једноуводно питање, какве везе сви ови наводи имајуса Београдском операцијом, са ослобођењемБеограда? Одговор сам нашао у историјскимпретпоставкама које објашњавају све потоњеТитове манипулације и акције, оне које сузаустављале процес југославизације, односноучвршћивање етничког заједништва народа;које су уствари значиле злоупотребу социјали-стичког интернационализма. Резоновање из углаепилога процеса показује да се у центру свихТитових активности налазио циљ: ослобођењеХрвата од геноцидне одговорности, односноњихово превођење на страну победника.Манипулишући са Стаљином, али преко њега и сазападним светом, Тито је НДХ представљао каотворевину малог екстремистичког дела Хрвата,иако је она била прихваћена у скоро целомхрватском народу. Иако је она била и продуктватиканске политике стварања широке католичкебране према православном руском истоку.„Хитлеров папа” Пиа XII је преко надбискупа А.Степинца, Павелићу пружао углавном тајну под-ршку, али је она била стварна ако се узме у обзирчињеница да је ову геноцидну творевину прихва-тило преко 12.800 католичких фратара, од којихје немали број и директно учествовао у покољи-ма Срба. Логори у Јасеновцу, Јадовну, многе без-дане јаме, прогутале су око милион Срба и више

1122

Iskra 1. novembar 2014.

Neke ideoloπko...

мирајући различите формације покрета отпора, ускладу са предратним позицијама разнихсрпских политичких партија, али пре свега ускладу са конкретном ратном ситуацијом. Режимгенерала Милана Недића био је упућен наневољно колабористичко прилагођавањеситуацији, у првом реду због тога што је овајкао прослављени војник, добро видео илузор-ност отпора, али и из националних разлога, јерје требало прихватити и удомити стотинехиљада Срба који су покуљали у Србију испредхрватско-усташког терора. Са сличним резо-нима наступао је и његов помоћник, лидерорганизације „Збор” Димитрије љотић, инте-лектуалац и велики православац, човек који јебио пројектовао нову Југославију на начинкоји је превазилазио њене верске и национал-не поделе. Трећу солуцију српског антифаши-стичког отпора представљале су националнеснаге под командом, прво пуковника а потомђенерала Драже Михајловића. Почетна позици-ја ових снага била је војно политички реална:припремити се за будућност која долази посленеминовне победе Англоамеричке коалиције иСССР.

Биле су то позиције српског национал-ног преживљавања. Сагледане у контекстусвих снага српског отпора, представљале суоне својеврсну српску егзистенцијалну дија-лектику. Овакав српски отпор, међутим, пореме-тио је то наступ руског фактора, појављујући се уСрбији и у другим српским земљама у складу састаљинско-комитерновским јулским позивомсвим комунистичким партијама на „солидарностса првом земљом социјализма”. Са таквом солу-цијом отпора у Србију се маја 1941. појавионезнанац, сакривен иза имена „Тито”; његовисрпски сарадници из врха КПЈ прихватили суга као интернационалисту, а Српски народ као„руског човека”. Многи су брзо прихватилињегову солуцију отпора - у складу са српскимтрадиционалним русофилством. Тада је несрећ-ни пуковник Михаjловић био принуђен да исам одустане од плана реалне националнеполитике, јер није могао да обузда своје русо-филске следбенике. Показало се да је и онприхватио пут по народ, погубне авантуре, паје крајем 1941. био принуђен да напустиСрбију. Тада су из Србије били протерани иТитовци. Народ је добро препознавао карактерсрпске егзистенцијалне дијалектике, па их јетретирао као национално неодговорне аван-туристе.

Совјетски, а потом и бројни руски исто-ричари, ово нису видели; утицај стаљинистичкихдоктринара био је запљуснуо читаву политику иисториографију, пореметио традицију руско-српских односа. Потом су ови, резонојући клас-но-идеолошки, на Србе почели гледати као наконтра револуционаре, као на непријатеље првогреда, због њиховог топлог пријема око 70.000руских белогардејаца. Руски народ се после 1917.губио у свом анационалном совјетизму, а српски,касније, у свом анационалном југословенству.

Пандан „великоруском самодржављу” постајалаје тзв. великосрпска хегемонија. Совјетска дик-таторска власт стицала се на врху бољшевичкепартије, у доктринарно обликованом виду, што јепотискивала руску традицију и духовност.Овлапоћивала се Маркс-Енгелсова девиза „про-летери немају домовине”, коју су Лењин и Стаљиннасилнички операционализовали. Велика Русијапостајала је социјална лабораторија у којој суколо водили анационални доктринари (види:Леонид Решетњиков, Вратити се Русији, Београд2014.).

Срби су због своје антисовјетске пози-ције били одбачени на самом врху бољшевич-ке пирамиде. Има мишљења да је за то крив иједан сусрет између српског амбасадора М.Спалајковића и Лењина на пријему уПетрограду 1918. Србин је тада одбио да пружируку поздрава Лењину, уз дрски став: Не при-мам крваву руку која је убила нашег Цара.Историчар Олга Решетњикова овај антисрпскисовјетизам илуструје преко разговораСпалојковића са комесаром Чичерином, наво-дећи да је комесар, на протест Спалојковићапротив совјетске антисрпске политике, одго-ворио: Нама су ближи и Авгани као класноугњетени народ од вас Срба који гајите бело-гардејску змију у вашим њедрима (О.Решетњикова, За бивше братство, ЛитературнајаРоссија, Но. 8, 22.01.1991.).

Овакви стаљински доктринари су измеђудва светска рата покренули рад многих експери-менталних социјалних лабораторија на српскометнојезичком и културно-историјском подручју.У име социјалистичког интернационализмапротив Срба су употребљавали све југословен-ске сепатаристе. Да би број Срба смањилинаметали су им нове нације, прво Македонску,па Црногорску, потом, у току наставка Другогсветског рата и Бошњачку. Овако од стаблаодвојене гране пребациване су на ретроград-не путеве, до стања дивљине. Зар се нештослично томе није дешавало и у Русији и проце-су остварења лењинско-стаљинског нацио-налног концепта, када је био заустављен несамо процес интеграције неруских народа окоруске културно-историјске и цивилизацијскеоснове, него је било раздробљено и Рускостабло. Жртва је била Кијевска Русија -Украјина.

Између два светска рата стаљински док-тринари, су следећи антисрпску политику учини-ли све да се број Срба смањи - на 6 милиона, аброј Хрвата повећа - на 5 милиона (АВП СССР, ф.144, оп. 3А, д. 4, лист 30-36). Користећи се овак-вим обманама, које су сејане у име нерускеРусије, хрватски сепаратиста, лидер ХСС В. Мачек,је 1939. Србима наметнуо Бановину Хрватску, којаје укључивала трећину Срба православне вероис-повести, и све Србе римокатолике Дубровника,Далмације и приморја. Кремљ је то прихватао каологично, као пут ослобођења малих народа од„српског националног угњетавања”.

Овакви стаљинско-комитерновски једно-умци наставили су своје антисрпске активности итоком Другог светског рата, на апсурдан, идело-

2310 Iskra 1. novembar 2014.

НЕБОЈША МАЛИЋ: ЖУТИ ОКТОБАР 2000У једној верзији српске историје, 5. окто-

бар 2000. године је био тријумф народне револу-ције против окрутног диктатора, демократијенад деспотизмом, изборне воље грађана надсамовољом владајуће класе. Нажалост, аутори теверзије историје су исти они медијски манипула-тори који стоје иза „просрпског” Бориса Тадића,„патриотске” владе Вучић-Дачић и осталих пер-јаница „демократије” и „људских права” - одЧеде Јовановића до Соње Бисерко - који Србијивећ, ево, 14 година наживо ваде душу.

Бајка о 5. октобру као тријумфу демокра-тије равна је илузији кабинета Буша Млађег даони својим делима стварају реалност, а да други-ма само преостаје да о њој пишу.

Народ је тог октобарског дана изашао наулице у убеђењу да се бори за слободу и правду,боље сутра и поштовање изборне воље. Алито није била револуција, већ преврат. Уместослободе, народ је добио квислиншки култ,који му товари лажни терет кривице за бал-канске ратове не само деведесетих већ доклегод сеже историја. Заменио је доминацијуједне корумпиране партије диктатуром јошкорумпираније и далеко прождрљивије осам-наестоглаве немани - и њених спонзора уВашингтону и Бриселу. Чак и после пропастиДОС, све потоње владе је стварала или рушилауправо Атлантска Империја, при чему жељенарода Србије нису имале ама баш никакавутицај.

Живи ли ико од обичних „жутих октобара-ца” данас боље? Тешко. Али зато свако ко је одпреврата наовамо био близак квислиншкомкулту сада има „легитимни иметак”, док суорганизатори самог преврата касније од једне„задовољне муштерије” добили чак и сопстве-но острво.

Што се тиче „изборне воље грађана”,никад нећемо сазнати ко је добио фамознеизборе за председника СР Југославије.Листићи су, гле случајности, изгорели у селек-тивној паљевини Скупштине. Уосталом, то јепостало беспредметно већ 2002, када је ЗоранЂинђић - за кога нико никад није гласао - узпосредовање НАТО бомбардера ХавијераСолане укинуо Југославију.

Је ли можда некоме од учесника ЖутогОктобра било непријатно када је видео снимкеиз Кијева и Тбилисија, или Либана, Киргизије иУзбекистана, на којима су се виделе песницеОтпора (који се, успут речено, убрзо утопио увладајућу ДС) а све скупа подсећало на репризуБеограда? Знало се за семинаре у Мађарској ида је ДОС уствари створила америчка влада,

кроз НЕД и друге фондације. Али, ето, то је биознак неизмерног америчког пријатељства и по-дршке демократији у Србији, после чијегдоласка је све требало да се промени. А несамо да се није променило него је однос САД иЕУ према Београду постао још гори него завреме „диктатора Милошевића”. Литанијапонижења и уцена предугачка је да би се наво-дила овде. Уосталом, сами сте их проживели - ијош проживљавате - нема потребе да их пре-причавам.

После преврата у Тунису и Египту - тзв.Арапског пролећа - почетком 2011. појавио сеједан занимљив документарни филм: Револуцијакао бизнис. Његови аутори су разговарали отво-рено не само са невладницима у Тунису, Египту,Белорусији и Украјини већ и са СрђомПоповићем, некадашњим лидером Отпора којисе после Жутог Октобра професионално посветиореволуционарном раду.

„Hајде сад сви, мирно и достојанствено, да запалимо Скупштину...”

Поповић се у филму отворено хвалиоулогом „Отпора” у обуци и усмеравању еги-патских и тунижанских невладника („активи-ста”). Када се томе додају јавности доступниподаци о „улагањима” америчких државних(али тобоже невладиних) фондација у Србију,и приче о „торбама долара” које су пред окто-барски преврат преносили агенти ДОС-а(попут Веље Илића), намеће се закључак да јемаса која је 5. октобра изведена на улицеБеограда свесно или несвесно играла по музи-ци написаној у Вашингтону. После је тај „хит”,са све извођачима, извезен у иностранство - гдегод је Империја хтела да без много крви и соп-ствених жртава изведе „промену режима.”

И док је Млађан Динкић спроводио упракси наслов своје књиге из деведесетих(„Економија деструкције”), заводећи беду поСрбији, Поповић и његови професионални рево-луционари зарађивали су апанажу од Ујка Семапутујући по свету и држећи предавања локалним„активистима” - будућим култистима Империје.Колико је њихових курсиста било истинскипосвећено позитивним променама у сопственимдруштвима, а колико се ту нашло само у жељи даи они оду у „професионалце”, није толико битно.Резултат се зна: насилни преврати, довођењена власт режима у потпуности оданихИмперији, општа пљачка државних добара, истопостотна превара народа који је повероваослатким речима америчког пропагандистеЏина Шарпа у извођењу некадашњих„Отпораша”. Притом су још добро прошли упоређењу са земљама где је после неуспешних

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. 24 9

Nebojπa MaliÊ...

(Либија, Сирија) или успешних (Украјина, фебру-ар 2014) преврата избио грађански рат...

Не сумњам да је веома стварно незадо-вољство мотивисало народ који се октобра 2000.године окупио пред Скупштином у Београду, или2011. на каирском Тргу ослобођења, или ево саду Хонг Конгу. Али сваки пут, без изузетка, сужеље народа биле упрегнуте у кола која јевозио неко други - били то професионалниреволуционари, Империја, или међународнишпекуланти - ко за добробит тог народа нијепретерано марио.

Није случајно успех преврата у Београдупостао шаблон за „обојене револуције” широмсвета, којима је Атлантска Империја рушиланепослушне владе и државе. Пре пет година,британски новинар Џон Лохленд написао је ана-лизу дотадашњих „обојених револуција” и цити-рао исповест британског новинара-сарадника(обавештајних служби) Тима Маршала о ствар-ним организаторима и спонзорима ЖутогОктобра. Из Маршалове књиге - коју је уСрбији штампао Б92! - види се да је октобар-ски преврат био завршница пројекта „променережима” у Србији започетог октобра 1998, анастављеног преко Рачка, Рамбујеа и НАТО агре-сије.

С тим на уму, послушајте онда упозоре-ње Слободана Милошевића (аудио) три дана препреврата. Звучи пророчански, зар не? Овим нежелим да амнестирам Милошевића за његовепочињене грешке - мада би у интересу правде иистине требало да престанемо да га кривимо зазлодела која му приписује непријатељска пропа-ганда - већ само да укажем на поенту која се уовој клими медијски и политички индукованогСтокхолмског синдрома тешко опажа: да суМилошевићеви политички противници - а евои некадашњи сарадници! - који воде Србијувећ 14 година показали да нису родољуби,демократе и хуманисти, већ само један бедниквислиншки култ, вођен ниским личним стра-стима и подаништвом према АтлантскојИмперији.

Све док Империја и тај култ владајуСрбијом, потпуно је неважно како се зовепредседник или премијер, или којој странциприпада. Све су то, видели смо, релативнекатегорије; једино култ смрти и подаништва јеапсолутна константа. Све док прво с тим култомне изађемо на крај, сви покушаји борбе за слобо-ду завршиће се као Жути Октобар: преваром,поразом и очајањем.

Сиви Соко, 6.10. 2014.за ФБР приредила Биљана Диковић

(Podvukla - Iskra)

Uloga omladine u poveÊawuodgovornosti stranakaУ време свеопште ерозије политичког мора-

ла у странкама широм света, омладине партија могуи морају бити последња брана политичке етике.Нажалост, странке су се извитопериле и посталезаступнице интереса сопствених руководстава, а некако би било нормално, друштвених група које ихбирају.

Политика не сме бити вештина запоседања иодржавања власти, већ упорни континуирани рад наопштем добру. Политичке партије су без изузеткаогрезле у „комбинацијама” и вратоломним проме-нама политичких ставова, чак и генералних усмере-ња, све у циљу доласка или останка на власти. Сврхабављења политиком постала је заузимање синекура,а не спровођење потребних промена у друштву.

Клица страначке злоупотребе државе јесте усамој демократији као систему. Основе тог системанамећу збиљу по којој глас сваког неписменог ман-гупа вреди колико и глас академика, једнако бира ионај који спава у каналу услед делиријум тременса,као и најугледнији и најпоштенији људи у овојземљи. Овај систем је пренешен дубински и у орга-низацију политичких странака, које су на себе узелеобавезу да изнедре елиту овог народа.

Тај процес одабира „најбољих од најбољих”у странкама, не узима у обзир стручне и људске ква-литете кандидата за највише положаје, који каснијепреко избора, запоседају државне и привреднефункције о којима је раније говорено. Он самоовлаш респектује нечије маркетиншке способностии телевизичност, али 99% предуслова за успињањена партијским лествицама чини способност да се устранку учлани што већи број људи, без обзира нањихову идеолошку усмереност, политичко опреде-љење, па чак и елементарну заинтересованост застранку, њен програм, па и политику у начелу.

Неретко се сусреће чланство појединих пар-тија које уопште не гласа за ту странку, не зна њенапрограмска опредељења, можда нити адресу про-сторија свог општинског одбора. Једини разлогучлањивања је обећање некога унутар странке да ћеновом члану и/или његовом детету обезбедитипосао, стипендију, чланство у управном или надзор-ном одбору итд. Ови људи не схватају политичкепроцесе као прилику да промене друштво у комживе на боље, а странке као институције које пома-жу масама да артикулишу своје ставове, већ једно-ставно, као бирое за запошљавање и испуњавањенеких својих личних интереса.

Ако већ сам систем не гарантује часно врше-ње власти, онда људи морају да буду поштени иисправни, те да одоле приликама за корупцију.Тренутна генерација политичара је, дубоко верујем,у том смислу изгубњена, али омладина није и са њомсе мора радити, али не на семинарима који доноседневнице, журке, путовања и сличне забаве, већ наетичким течајевима где би се стицала свест о нужно-сти личне жртве зарад општег добра. Жртве у смислупреданог рада, избегавања корупције, самоконтро-ле сопствених страсти и амбиција. СлободанЈовановић је написао да је бесмислено усавршаватидруштвене установе (институције) уколико их испу-њавају искварени људи. Дакле нужно је изградитикултурни образац.

Nenad Muædeka

ДР ВЕСЕЛИН ЂУРЕТИЋ

НЕКЕ ИДЕОЛОШКО - ИСТОРИОГРАФСКЕКОНТРАВЕРЗЕ ВЕЗАНЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ

БЕОГРАДА ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕНакон дугог идеолошко-политичког јед-

ноумља, после пада Берлинског зида 1989., у зад-њој деценији XX века међу мислећим Србимапојављивале су се верзе и контраверзе везане, неза сам догађај ослобођења Београда 20. октобра1944., него на потоњи југословенске друштвенепроцесе које је покренула Октобарска револуци-ја у Југославији, потом и овај догађај. У епилогупроцеса очитовао се по Србе ретроградни изразпретходних поремећаја природнио-историјскогразвитка, и то као једна од највећих трагедија усрпској историји. Нико од мислећих Срба недоводи у питање чињеницу да је Црвена армијаиграла главну и одлучујућу улогу и у ослобођењуЕвропе и у ослобођењу Београда, ни чињеницу дасу у ослобођење главног града Југославије уче-ствовале и бројне јединице Народно ослободи-лачке војске Југославије (НОВЈ), под командомлидера КПЈ Ј.Б. Тита.

Контраверзе су се појавиле касније. ДоТитовог сукоба са Стаљином 1948. совјетскомучешћу у ослобођењу Београда давано је пре-имућство, али је истицана и Титова улога, чаквише него што овај заслужује, јер је Стаљин свог„Валтера” уздизао на ниво будућег комунистич-ког вође у земљама совјетског лагера, истичућињегову немилосрдну бескомпромисност каоњегову врлину.

Резонујући из данашњег угла долазимо,међутим, и до неких закључака који бацају дру-гачије светло на карактер нове титовске власти,потамњујући и совјетску улогу у њеном наметању.

Црвена армија је по свом идеолошкомкарактеру била стаљинско-совјетска, нетради-ционална формација, чији је командни кадар биознатно идеолошки индоктриниран под ударимастаљинизма који је погодио највећи део рускогнарод. Ова велика формација била је по нацио-налном саставу углавном Руска, као што су и југо-словенски учесници у ослобођењу Београда билиуглавном Срби. Нерус Стаљин је персонификоваосовјетизам прве, а несрбин Тито југословенстводруге, али на различите начине. Стаљин је одба-цивао руски смисао побједника, и своју војскуусмеравао у складу са својим интернационали-стичким, бољшевистичким концептом. Само је накратко време крајем 1941. и почетком 1942., одтога одступио, онда па је Отаџбина била у опас-ности, када је затражио помоћ и Руске православ-не цркве. Титово југословенство, потоњи догађа-ји су показали, било је изразито хрватски обо-јено. Путем деценијских обмана Стаљина иКомитерне, прво међуратних, потом ратних, Титосе свом московском центру представљао каоЈугословен, сакривајући од Срба своје национал-но порекло. То је Стаљиновом „Валтеру” пружаломогућност да се српским комунистима нaметне

као вођа, али и Брозу да се у својој углавномнепријатељској политици према њима наслони накомитерновско антисрпско наслеђе. Оствариваноје то, видећемо, преко различитих лажи и обмана.

Овакве обмане су функционисале токомчитавог Другог светског рата у Југославији; оне суодређивале и понашање Црвене армије, и у при-премама за ослобођење Београда и у току самеБеоградске операције. Црвена армија је наступа-ла према Србији без познавања основних чиње-ница о српско-хрватским односима, чак и безузимања у обзир оне јасне одреднице коју је биоизразио сам Хитлер приликом напада наЈугославију. Овај је у свом априлском „Подхвату25” показао је своју огорченост према Србимазбог њиховог 27-ог мартовског пуча, којим је занеко време била одгођена и сама операција„Барбароса”.

Није било чудно што је Црвена армијастижући на границу Србије била изненађена топ-лим дочеком народа, јер је пропагандистичкибила припремљена за сусрет са „последњим упо-риштем фашизма”.

Историјске претпоставке руско-српскогнеспоразума који се завршио данашњом

српском трагедијом (неке назнаке титовскихантисрпских обмана Стањина и Комитерне)

Одговор на питање, како је дошло до тогада су Црвеноармејци после приспећа на границуСрбије били изненађени топлим дочеком који суим приредили српски националисти - четници,тражи анализу историјских претпоставки, онихкоје показују различити, како сам горе навео,углавном хрватски смисао титовских обмана иманипулација. Анализирајући ситуацију из углаепилога процеса долазим и до закључка да су сеу центру свих ових обмана налазиле и чињеницекоје ни Совјети ни њихови западни партнеринису познавали, па су у политици према ратујућојЈугославији кренули путем насиља над околно-стима. Нису, пре свега, узимали у обзир општеодређујућу чињеницу, ону коју је изразио Хитлерјош априла 1941. уочи бомбардовања Београда,када је на Србе јуришао као на исконске неприја-теље, пружајући милост и награде, на српскирачун свим југословенским сепаратистима.

Стаљин је и тада у својој ратној политиципрема Југославији резоновао у складу са комин-терновским односом према Србима, односнопрема тзв. "великосрпској хегемонији и нацио-налном угњетавању", што га је објективно пове-зивало са Хитлеровом позицијом према њима.

Хитлер је објављујући рат Србима каонароду, подстакао овај народ да се као целинабрани од непријатеља. И он је то и урадио, фор-

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Америчке технологијемасовних протеста стигле

до ХонгконгаЛидери протестног покрета Occupy

Central, које од јуна организује масовнеакције у Хонгконгу, прошли су специјалнуприпрему америчких специјалних служби.Ово саопштење кинеских медија би могло дабуде сензација. Ипак никакво чуђење не изази-ва.

Револуција ружа у Грузији, Наранџастареволуција у Украјини, револуција лала уКригизији, Арапско пролеће на Блиском Истоку.Мењају се називи, суштина остаје иста.Међународни експерти обучавају омладинутактици протестних дејстава, стратегијивођења преговора са властима, раду удруштвеним мрежама. Прокламовани циљ јепопуларизација демократских вредности. Упракси – вршење утицаја на унутрашњуситуацију у земљи и успостављање новогсветског поретка.

Према подацима кинеских медија,Occupy Central рођен је у Хонконшко-аме-ричком центру. На специјалним семинаримастуденте-активисте су учили да доприносепродубљивању међусобног разумевања измеђуКинеза и Американаца. Од студентских акти-виста су тражили да популаришу демократ-ске промене, обећавајући им подршкуВашингтона, укључујући могућност студира-ња и живота у Америци.

Ове манифестације посећивали сусарадници генералног конзулата САД.Руководилац центра Мортон Холбрук, који језаузео дужност крајем прошле године, оба-вештајац је са 30 година радног стажа.Кинески листови су указивали на блискостдиректора центра и хонгконшког медијскогмагната Џимија Лаја, који је спонзорисао опо-зицију, са бивим министром одбране САДПолом Вулфовицем. Раније, у време рада у Цији,Вулфовиц је био један од аутора реферата осовјетској опасности. Сада је стигао и докинеске.

Активисти покрета Occupy Central тражеда се 2017. у Хонгконгу одрже директни избо-ри за шефа администрације, којег сада именујеколегијум бирача. Под притиском активистапекиншке власти су већ унеле измене у изборнисистем, утврдивши правило при којем станов-ници могу да гласају за једног од неколикокандидата које предложи комитет бирача. Алиплашећи се да ствар не оде предалеко, у конти-ненталној Кини блокирана је функција додава-ња фотографија и текстова на друштвену мрежуИнстаграм. За сваки случај.PeËat(<serbian.ruvr.ru>) Светлана Калмикова

30.9.2014. (Podvukla - Iskra)

Da li su...

Та емоција била је зачуђујуће здрава: није тобила емоција пребијеног човека коме је у посетудошао старији брат, са којим ће он сад да обиђекомшилук и наплати се за сва понижења и батине;била је то емоција једнако пребијеног човека коме јеједнако дошао старији брат и који се осећа довољносигурно да би већ следећег пролећа могао да засејењиву, верујући како ће најесен он убрати њен плод, ане неко други. Речју, Путин није пробудио бесСрбије, већ њене наду и достојанство.

Био је то, на крају, много више однос изме-ђу Путина и Србије него између Путина и њеногвођства. Николић и Вучић, упркос свему, изгледалису као људи који су бар тог дана разумели поруку.Пред њима је био свет који би могао да их браникада их ови са Запада буду рушили, али и свет којиће им, ако их презре, са гађењем окренути леђакада их ови свеједно буду рушили.

Нико од Николића и Вучића после тога неочекује да у понедељак Србија постане руска губер-нија нити да се захвале ЕУ, али очекује да потенција-ле које им је тај састанак отворио остваре и да никад,али никад више, понижења која ће још морати дагутају на Западу не прослеђују даље у народ. Стојећипоред Путина и гледајући сав онај покисли народ,напуњен надом и добрим вибрацијама, више нећемоћи да се крију иза тога како не постоји довољнојасна граница између тога кад си „наш” и кад си„њихов”.

Четврти догађај који је будио наду о бољојСрбији била је акција спуштања заставе „ВеликеАлбаније” на стадион ЈНА. Наравно, смисао те акци-је западних агентура био је у томе да се покажеколико је српска безбедност шупља и да се разја-ри народ на стадиону да утрчи, изгази албанскефудбалере и да сутрадан дочека Путина и војнупараду са мрачном сенком крвии на својим рукама.

Што се тиче безбедности, није ни требало дасе труде, знали смо и без њих колико је бушна, и тоне од јуче. Што се пак тиче народа, он се на прово-кацију није примио, тако да је ствар завршена нанајбољи начин. Геније који је све то смислио пока-зао се као будала: успео је Србе дa хомогенизује,али не и да их натера да такви направе будале одсебе. Уосталом, тако се понаша свет који зна да гаодсудна битка тек чека, тај се не прима на јефтинесимулације пре него што време дође.

Онај ко уме да чита знакове и трендове могаоје да се начита много тога прошле недеље. Могао једа прочита да је у свим западним обавештајним опе-рацијама против српске власти нападач сваки путпрошао, поручујући Вучићу да много не лута јермогу да га поједу са које год стране хоће. У оба-вештајним и пропагандним акцијама против грађа-на, међутим, нису прошли. Неким својим чулом тајсвет је умео да прочита трендове које политичкакласа у својим истраживањима још не види. Речју,тај свет спреман је за отпор. Умеју ли Вучић иНиколић да из тога прочитају где су најмање бушни?А где највише?

Standard, 17.10.2014. ЖЕљКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

258

ДУШАНОВ ЗАКОНИК(2)114. О јемству:

Људи који се враћају из туђе земље у земљуцарства ми, ко буде побегао од јемства; они јемци, којису тога човека, ништа не плаћају.115. О бегству:

И ко је чијега човека примио из туђе земље, а онје побегао од свога господара, од суда, ако даде милост-но писмо царево, да се не оспори, ако ли не даде мило-сти, да му се врати.116. О налазачу:

Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да нерекне, вратићу, ако ко позна, ако ли прихвати, или узме,да плати као тат или разбојник, а што нађе у туђој земљи,на војсци, да носи пред цара и војводу.117. О прелажењу:

Што је кому прешло у цареву земљу, или изграда, или из жупе, што је до преузимања господинацара, док није било царево, него је било другога госпо-дара, од тога времена, био човек или друго право, да сене тражи, ако је прешло после преузимања господинацара, то да се не тражи; то јест, када је био сукоб, а нијебила земља и градови цареви.118. О тргу:

Трговци, који иду по царевој земљи, да није вла-стан никоји властелин, ни који било човек силом им сме-тати, или шчепати робу, а новац му силом наметнути;коли се нађе да је силом растоварио или растурио даплати пет сто перпера.119. О трговцима:

Трговци и мале и велике потребне робе скрлатада иду без сметње по земљи царевој, да продају и купују,како кому трг доноси.120. О цариницима:

Цариник царев да није властан сметати илизадржати трговца, да му коју робу прода у бесцење; сло-бодно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да секреће са својом робом.121.

Да није властан властелин, ни мали ни велики, никоји било други, задржати или спречити своје људе илидруге трговце, да не иду на тргове цареве, но да идесваки слободно.122. О трговцима:

Аколи властелин задржи трговца, да плати три-ста перпера, аколи га цариник задржи, да плати тристаперпера.123. О Сасима:

О трговима; што су куда посекли Саси горе доовога сабора, у земљу нека имају; ако су кому властелинубез права узели земљу, да се суде са њима властела позакону Светога краља, а отсада унапред Сасин да не сече,а што посече, оно да не обрађује и људе не смешта, самода стоји пуста, да расте гора; нико да не забрани Сасинугору, колико треба тргу, толико да сече.124. О хрисовуљима:

Градови грчки, које је заузео господин цар, штоим је записао хрисовуље и простагме, што имају и држедо овога сабора, то да држе, да им је сигурно и да им сене узме ништа.125. О приселици градовима:

Грдовима да нема приселице, осим ко иде дадолази стањанину, или мали или велики, да иде тањани-ну, да му преда коња, и све стање, да сачува стањанин сасвим, и кад пође онај гост, да му преда стањанин све штобуде примио, аколи му буде што нестало, све да му плати.126. О градској земљи:

Градска земља, што је около града, што се на њојотме или украде, да плати све то околина.127. О зидању града:

За зидање града, где се град обори, или кула, дага направе грађани тога града и жупа што је тога (града).128. О помоћи царској:

Господин цар, када има сина женити, или крште-ње, и буде му на потребу двор чинити и куће, да помажемали и велики.129. О области војводама:

На војсци, на свакој, да обладају војводе коликои цар, што рекну, да се послуша, аколи их ко не послушау чему, да је тима казна која и онима који цара не бипослушали; и судови мали и велики, који су на војсци, даим суде војводе, а други нико.130. О цркви:

Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси.131. О свађи:

На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да себију, а други нико од војника да им не помогне; аколи копотече и помогне изазивачу, они да се убију.132. О куповању:

Што ко купи од плена из туђе земље, што будеплењено, по царевој земљи да је слободно купити од тогаплена колико и у туђој земљи, аколи га ко обеди говоре-ћи, оно је моје, да га оправда порота по закону, јер јекупио на туђој земљи, а није ни лопов ни проводаџија, нисаучесник, тако да држи како своје.133. О поклисару:

Поклисар, што иде из туђе земље цару, или одгосподина цара своме господину, где било дође у чијесело, да му се чини част, да му је свега довољно, но даобедује или вечера, па да иде напред, у друга села.134. О баштини:

И што записује господин цар баштине, комузапише село, да је логотету тридесет перпера за хрисо-вуљ, а кому жупу, од сваког села по тридесет перпера, ађаку за писање шест перпера.135: О војсци:

Војска која иде по земљи царевој, где падне укоме селу, друга по њој идућа, да не падне у томе селу.(У години 6863, индикт 7).136.

Књига царства ми да се не пречује где дође, илигоспођи царици, или краљу, или властелима великим ималим, и свакоме човеку, нико да не пречује шта пишеписмо царства ми, аколи буде таково писмо, да не можеонај извршити, или нема да даде, тај час да иде опет списмом царству ми, да јави царству ми.137. О хрисовуљима:

Хрисовуљи царства ми, што су учињени градови-ма царства ми, што им пише, да им није властан оспори-ти ни господин цар, ни ико други, да су хрисовуљисигурни.138. О лажном писању:

Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно пре-писано, нађу се слова исправљана и речи преудешене надруго, што није заповедило царство ми, ти хрисовуљи дасе раздеру, а онај више да нема баштине.139. О меропсима:

Меропсима у земљи царства ми, да није властанниједан господар ишта против закона, осим што јецарство ми записало у законику, то да му работа и даје.Аколи му учини што незаконито, заповеда царство ми, даје властан сваки меропах парничити се са својим госпо-дарем, или с царством ми, или с госпођом царицом, илис црквом, или с властелом царства ми, или с ким било, дага није властан ко задржати од суда царства ми, осим даму судије суде по правди, а ако меропах добије парницупротив господара, да му зајемчи судија царства ми, какода плати господар меропху све на рок, и потом да нијевластан онај господар учинити зло меропху.140. О примању туђега човека:

Заповест царска. Нико ничијега човека да неприма, ни цар, ни царица, ни црква, ни властелин, нидруги који било човек да не прима ничијега човека безписма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.141. О тргу:

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Duπanov Zakonik(2)...

Такођер и тргови и кнезови, и по градовима, чијега човека приме, истим начином да се казне и изда-ду.142. О властелима који затиру имање:

Властелима и властеличићима, којима је далоцарство ми земљу и градове, ако је ко од њих нађен, да јеопленио села или људе и затро против закона царства ми,што је царство ми узаконило на сабору, да му се узмеимање, а онај што буде сатро да све плати од своје куће,а да се казни као пребеглица.143. О разбојницима:

И ако се нађе разбојник, који прође кроз областкрајишника, и пљачка где год и опет се врати с пленом,па плаћа крајишник седмоструко.144. О бегунцима:

Ако се наће властелин или властеличић бегунац,и други ко било царства ми, те устану на грабљење окол-на села и жупа на његову кућу и на његову стоку, штобуде оставио, они који то учине да се казне као издајни-ци царства ми.145. О лоповима и разбојницима:

Заповеда царство ми: По свима земљама, и поградовима, и по жупама и по крајиштима лопова и раз-бојника да није ни у чијем пределу. И овим начином да сеукине крађа и разбојништво; У којем се селу нађе лоповили разбојник, то село да се распе, а разбојник да сестрмоглав обеси, а лопов да се ослепи, а господар селатога да се доведе свезан царству ми, да плаћа све што јеучинио разбојник или лопов од почетка, и опет да секазни као лопов и разбојник.146. О владалцима:

Такођер, и кнезови, и промићури, и владалци ипрестојници, и челници, који се налазе управљајућиселима и катунима, ти сви да се казне вишеписаним начи-ном, ако се нађе код њих лопов или разбојник.147. О владалцима:

Аколи су владалци известили господаре, а гос-подари се направили као да не знају, да се ти господариказне као разбојник и лопов.148. О судијама:

Судије, које царство ми постави по земљама дасуде, ако пишу за шта било, за разбојника и лопове, илиза које било судско решење, те пренебрегне писмо суди-је царства ми, или црква, или властелин, или који билочовек, ти сви да се осуде као непослушници царства ми.149. О разбојнику и лопову:

Овим начином да се казни лопов и разбојникдоказани. И овакво је доказивање: Ако се само лице (cor-pus delicti) ухвати у њих, или ако их ухвате у разбојништ-ву или крађи, или их преда жупа или села, или господа-ри, или властела, који су над њима, како је више уписано,ти разбојници и лопови да се не помилују, него да сеослепе и обесе.150. О лопову:

И ако ко потера судом разбојника и лопова, а небуде доказа, да им је оправдање железо, што је одреди-ло царство ми, да га узимају на вратима црквеним изогња, и да га постави на светој трпези.151, О пороти:

Заповеда царство ми: Отсада унапред да јепорота и за много и за мало: за велико дело да су дваде-сет и четири поротника, а за помању кривицу дванаест, аза мало дело шест поротника. И ти поротници да нисувласни никога измирити, осим да оправдају или опет даокриве. И да је свака порота у цркви, и поп у одеждама даих закуне, и у пороти камо се већина куну, и кога већинаоправда, тима да се верује.152. О закону:

Како је био закону у деда царства ми, Светогакраља, да су великој властели велика властела поротни-ци, а средњим људима према њиховој дружини, а себр-дијама њихова дружина да су поротници; и да није упороти ни сродника, ни злобника.153. Закон:

Иноверницима и трговцима поротници половинаСрбаља, а половина њихове дружине, по закону Светогакраља.154. Закон:

Који се поротници закуну, и оправдају онога позакону, и ако се по томе оправдању нађе баш сам пред-мет (corpus delicti) у онога оправданога, кога су оправда-ли поротници, да узме царство ми од тих поротникавражду, по тисућу перпера, и више потом да се тимапоротницима не верује, ни да се ко за њихове удаје, ни дасе од њих жени.155. О приселици:

Отселе унапред приселице да нема, нити икаквепратње, осим ако се случи великога властелина стегоно-ше у жупи, или помањег властелина, који само држидржаву на себи, и немају никакве заједнице међу собом имеђу својом државом, ти да плаћају.156. О приселици:

На земљи царства ми, и, рекавши, на меропшина-ма, да не узимају властела приселице, ни ину коју плаћу,осим да плаћају од свога.157. О чувању путова:

Где се налазе жупе смесне, села црквена и царе-ва, и властеоска, и буду смесна села, и не буде над томжупом једнога господара, него ако буду кефалије и суди-је цареви, које је поставио цар, да поставе страже по свимпутовима, и кефалијама да предаду путове, и да их чува-ју са стражама, и да, ако се ко опљачка или покраде, илисе које зло учини, тај час иду кефалијама, да им плаћајуод свога, а кефалије страже да траже и разбојнике илопове.158. О стражама:

Ако је пусто брдо међу жупама, села околна, којасу око тога брда, даnчувају стражу, аколи не ушчувајустражу, што се учини у том брду, у пустоши, штета, илиразбојништво, или крађа, или које зло, да плаћају околнасела, којима је речено чувати пут.159. О трговцима:

Купци, који пролазе ноћу, на ноћиште где дођу,ако их не припусти владалац или господар села тога, дапреноће у селу купци, по закону цареву, како је у закони-ку, ако што изгуби путник, онај господар, и владалац исело све да плате, јер их нису у село пустили.160. О гостима и о разбојницима:

Ако се где догоди којему било госту, или тргов-цу, или калуђеру, те му узме што разбојник или лопов,или која год сметња, да иду ти сви цару, да им плати цар,што буду изгубили, а цар да тражи кефалије и властелу,којима буде пут предан и страже предане. И сваки гост, итрговац, и Латинин да доходи првим стражама са свимшто има и носи, да га провађају, и стража стражи да гапредаје са свим; аколи се догоди, те што изгубе, да им јепорота веродостојни људи, што рекну по души да суизгубили, с оним поротницима, то да им плате кефалијаи стража.161. О парничењу пред судом:

На суду који се суде парничари и који се парни-че за своју ствар, и оптужени, зашто је окривљен, да нијевластан окривљени друге речи потворно говорити натужитеља, ни за издајство, ни за друго какво дело, осимда одговара. А када се сврши суд, ако што има, потом даговори с њим пред судијама царевим, а да му се не веру-је ни у чем што говори, док се парница не сврши.162. О приставима:

Пристави без писма судијина никамо да не иду,или без писма царства ми, осим куда их шаљу судије, даим пишу писмо, и да не предузима пристав другога, осимшто пише писмо, а судије да држе такођер какво су далиприставима, које су послали да исправљају по земљи, даако буде од пристава измена, ако буду друго учинилинего што пише писмо, или ако буду преписали писма надруги начин, да иду пред судије да се оправдају, и ако сенађе да су свршили како стоји у судијину писмо, којесудије држе, да су прави, аколи се нађе да су преправи-ли суд, да им се руке отсеку и језик одреже.163. О судијама:

726

Putin u Srbiji - »etiri slike otpora

ДА ЛИ СУ НИКОЛИЋ И ВУЧИЋ РАЗУМЕЛИПОРУКЕ НАРОДА?

Памти ли неко за последњих деценију и понедељу у Србији у којој се толико јасно могло виде-ти да за њу постоји и други пут? Памти ли неко неде-љу са толико добрих народних емоција, која је пока-зала да са Србијом не само да није готово већ дадубоко у бићу колектива постоји једна здрава енер-гија, нетакнута дугим разарањима свега што би овдемогло да буде добро? Памти ли неко четири везанадогађаја, од којих ниједан неће променити Србију,али је сваки за себе дубоко забринуо браниоце акту-елних трендова, од западних амбасадора, прекооног дела опозиције који је на критици војне парадеи доласка Владимира Путина коначно пронашао онообележје разлике у односу на власт, којима ће сепоново препоручити истим тим амбасадама, па сведо представника олош-елите, који су руског пред-седника испратили коментарима на ивици мржњешто се усудио да поремети нашу западну идилу, и доолош-медија, који су са параде известили о свакојкапи кише која је пала, али нису знали колико јеБеограђана тог дана изашло на улицу нити су нателевизијама пустили иједан широки план којим бисе то дало наслутити.

Први од тих догађаја напуњених другачи-јим значењима била је у Републици Српској побе-да Милорада Додика и његове странке. Победа јебила тесна, али за некога ко тако дуго влада на јед-ној нестабилној територији то је велики успех.Утолико је већи и јединственији што је прошао крозвеома прљаву кампању својих противника; штоСарајево успех избора није мерило победом сво-јих љубимаца, већ Додиковим поразом; што сунајгледанији медији у РС радили против њега; штосу његови противници имали, иако доста дискрет-ну, помоћ Београда; што је до изборне победедошао пошто су га у Вашингтону и Берлину отпи-сали и, коначно, што је на својој страни имао самоподршку Путина и Русије.

Да је са таквим односом снага на изборе иза-шао пре две године, па макар они били и уРепублици Српској, Додик не би био поражен, био биобрисан. Уместо тога, он, као владар једног офици-јелног полупротектората, проскрибованог и омра-женог у западној и добром делу инертне и корумпи-ране домаће јавности, улази у уџбенике отпора.

Ако се такви уџбеници једног дана будуписали, можда ће формула Додиковог успеха битиприписана његовом одбијању да се креће у зада-тим границама наметнутог система и што се у так-вом систему дигиталне глобализације држао заста-релих аналогних принципа, који су се показалинерањивим пред спољним налетима технолошкисупериорнијег противника.

Како било, Додик је показао да је отпормогућ, безнадежно раскринкавајући сва официјелнакукања, која излаз за Србе траже на премисама дасмо најнемоћнији, најразбијенији, најбеднији и нај-сјебанији народ који је свет запамтио. Коме Додикличи на нешто од тога, може да настави, али талас је

кренуо.Други важан догађај била је смена власти у

ДСС, важној странци и кад је испод цензуса потоме што делuje на политичком пољу отпора. Тасмена отворила је врата историје ВојиславуКоштуници, политичком лидеру који је дубоко обе-лежио једну од најтежих декада српске историје.

Од чувеног Петог октобра - на коме је бираоизмеђу позиције иконе једне плишане револуције идаљег војног разарања Србије - Коштуничину кари-јеру обележили су унајвећем избори између зла игорег. Његови политички сличномишљеници свакозло књижили су му као избор којим је заобилазиодобро; док су му непријатељи исто то књижили каонедовољно избегавање горег. Тек, његов коначнибиланс, можда чак и већи од Устава који је донеои отпора на Косову, невидљив је онима који уполитици не познају више рачунских радњи одсабирања и одузимања. Тај биланс је у стварима којеје заустављао, које се нису догодиле и које су поста-ле видљиве тек кад су почеле да се догађају пошто јеотишао са власти и кад су уместо њега дошли други.

Коштуничин отпор се јесте кретао у коорди-натама у којима су се избегавале бруталне акцијезападних агентура посејаних по Београду, а то ћерећи у координатама које није цртао он, него они.Тај отпор, разумљиво, није веровао да може дапромени Србију, али је знао како да је не увуче утрагедију већу од оне која се дешава. Тај пламичакније могао да запали ватру, али тај пламичак ниСрбију није оставио у потпуном мраку.

Када се повукао са чела странке, Коштницаје подстакао побуну њених чланова, који су желе-ли активнију политику, подразумевајући раскидса зацртаним координатама и обавезама вученимод Петог октобра. Пошто је на изборима победилаСанда Рашковић Ивић, као заговорник такве полити-ке, Коштуница је јавно напустио странку, лишава-јући је последњих обавеза те врсте. На личномплану био је то један ружан политички растанак сапонеком тешком речи и целом понорницом значењакоја су оне вукле, али у српској политици лепи рас-танци одавно се догађају само на гробљима.Политички, међутим, Коштуница је једном потезомлишио ДСС наслеђених обавеза и пред СандомРашковић Ивић јесте да, препознајући трендове,подигне ДСС из простора странке отпора у монопо-ларном свету у простор отпора, какав приличи више-поларном свету. Или, наравно, да је коначно убије,што је ризик сваког активизма.

Излазак вишеполарног света Србија јемогла да опипа у четвртак, одушевљено гледајућипред собом Владимира Путина као човека са својестране историје, који за собом не носи устајалимирис прогутаних пораза, већ свежину отпора иореол победе. Свет који се тог дана окупио на ново-београдској обали Дунава није организовано дово-жен аутобусима, није теран с посла на параду, такода је његова емоција била потпуно аутентична.

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

Obamin pristup...

мање власти на јуриш постало је полазна тачказа наредне догађаје, укључујући и догађаје наКриму. Разумевши компликован и непредвидљивразвој ситуације становници Крима, бранећисвоје право на матерњи језик, културу и историју,одлучили су, у пуном складу са Повељом УН, даодрже референдум, а према резултатима тогреферендума полуострво Крим се ујединило саРусијом. Зато наши партнери морају прецизно даразумеју да сви покушаји притиска на Русију,преко једностраних нелегитимних и рестрик-тивних корака, не приближавају уређењенаших односа већ само отежавају дијалог.

О каквој тежњи према деескалацији суко-ба у Украјини може да се говори, ако се одлуке оновим пакетима санкција доносе и санкцијеуводе скоро истовремено са постизањем догово-ра о покретању мировног процеса?

Ако је главни циљ изоловање наше земље,онда је то сасвим апсурдан и илузорни циљ. Јасноје да је тај циљ немогуће остварити, иако, нарав-но, привредном здрављу Европе, па и читавогсвета при свему томе може да буде нанесенавелика штета.

До када те санкције против Русије могу датрају и колико могу да нашкоде Русији?

Што се тиче рокова трајања рестриктивнихмера, то такође зависи од САД и ЕУ. Са наше стра-не, ми ћемо избалансирано приступати проце-њивању ризика и последица примене санкција,па ћемо на њих реаговати полазећи од нацио-налних интереса. Очигледно је да снижење уза-јамног поверења не може а да не изврши нега-тиван утицај како генерално на међународнупословну климу, тако и на делатност европскихи америчких компанија у Русији, за које нећебити лако да ликвидирају штету свом угледу.Истовремено ће се и друге земље замислитиколико је паметно поверавати своја средстваамеричком банкарском систему и јачати завис-ност од економске кооперације са САД.

Како видите будућност руско-украјинскиходноса?

За Русију су односи с Украјином одувекбили и даље ће бити од великог значаја. Нашинароди су нераскидиво везани заједничкимдуховним, културним и цивилизацијским корени-ма. У току више столећа смо живели у јединстве-ној држави па ово огромно историјско искуство,узајамну повезаност милиона судбина није могу-ће прецртати, нити заборавити. И поред тога штоје сада настала компликована етапа у руско-украјинским односима, заинтересовани смо запрогресивну, равноправну и узајамно кориснусарадњу с украјинским партнерима. У пракси ћето бити могуће након постизања стабилног мираи стабилизације ситуације у Украјини. Зато се инадамо превазилажењу продужене дубоке поли-тичке и економске кризе. Јер, данас се појавиластварна могућност за престанак оружаног сукоба,а фактички грађанског рата. Први кораци у овомправцу су већ направљени. Неопходно је што препочети реални дијалог унутар Украјине уз учешћепредставника свих регија, свих политичких снага.

Такав приступ је забележен у Женевској изјави од17. априла ове године. У оквирима таквог опште-националног дијалога потребно је предметнорасправити питања о уставном поретку и будућ-ности земље,у којој ће сви држављани Украјинебез изузетка моћи да комфорно и безбедно живе.

Хоће ли између Русије и САД после свегашто се догодило опет бити стратешког парт-нерства, или ће односи бити постављени на некедруге основе?

Што се тиче перспектива руско-америчкихвеза, увек смо тежили отвореним, партнерскимодносима са САД. Међутим, заузврат смо одстране САД добијали различите примедбе ипокушаје мешања у наше унутрашње послове, аоно што се дешава од почетка ове годинедепримира још више. Вашингтон је активноподржао „Мајдан” у Кијеву, те је, након што суњегови штићеници у Кијеву својим разузданимнационализмом изазвали нерасположење зна-чајног дела Украјине и бацили земљу у грађан-ски рат, почео да криви Русију да је она испро-воцирала кризу. Затим је и председник БаракОбама са трибине Генералне скупштине УНукључио „руску агресију у Европи” у списак триглавне претње за човечанство данас, заједно сасмртоносном грозницом еболом и терористич-ком групом „Исламска држава”. Заједно саограничењима усмереним против целих секторанаше привреде, такав приступ је тешко назватидругачије него непријатељским...

Неразумно уцењивање Русије

У САД је дошлои до јавних изјава о сус-пендовању сарадње са нама у освајању свемира иу нуклеарној енергетици. Американци су замрзлиделатност руско-америчке Председничке коми-сије која је била формирана 2009. године и у чијије састав улазила 21 радна група, укључујући и онекоје су се бавиле питањима борбе против теро-ризма и нелегалног промета дроге. Али садашњезахлађење у односима између наших земаља нијепрво. Надамо се да ће партнери схватити нера-зумност покушаја да уцењују Русију, те да ће сесетити чиме је бременита неслога између двевелике нуклеарне државе кад је стратешка ста-билност света у питању. Са наше стране, спрем-ни смо за развој конструктивне сарадње на прин-ципима равноправности и стварног поштовањаинтереса једних и других...

Долазите у Београд поводом обележавања70-годишњице ослобођења града од немачкихфашиста. Колико су важне такве комеморације?

...На жалост, „вакцина” од нацистичкогвируса која се током нирнбершких процеса раз-вила у неким државама Европе, губи снагу. Јасандоказ су отворене појаве неонацизма који је већпостао уобичајена појава у Летонији и другимбалтичким земљама. Посебну забринутост у овомконтексту изазива ситуација у Украјини, где је уфебруару извршен антиуставни државни ударкоји су извели националисти и друге радикалнегрупације.

Politika, 16.10.2014. Мирослав Лазански(Podvukla i skratila - Iskra)

Све судије што суде да уписују судове и да држекод себе, а уписавши, друго писмо да га даду оному, којисе буде оправдао на суду. Судије да шаљу приставе,праве и веродостојне.164. О пријему људи:

За људе: Ко буде чијега човека примио пре овогасабора, да се тражи првим судом, како пише у првомзаконику.165. О потворницима:

Ако се нађе који било потворник и гони когапотвором, лажи и опадањем, такав да се казни као лопови разбојник.166. О пијаницима:

Пијаница откуда иде и изазива кога, или посече,или окрвави, а не досмрти, таковому пијаници, да му сеоко извади и рука отсече. Аколи пијан задере, или капукому скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да габију, да се удари штаповима сто пута, и да се вргне у там-ницу, и потом да се изведе из тамнице, и да се опет бијеи пусти.167. О парничарима:

Парничари, који исходе на суд царства ми, којуреч буду говорили у првину, тима речима да се верује ипо тим речима да се суди, а по последњима ништа.168. О златарима:

Златара у жупама по земљи царевој нигде даније, осим у трговима, где је поставио цар новац ковати.169. О златарима:

Ако се нађе златар у граду, кујући новац тајно, дасе златар сажеже и град да плати глобу што рече цар. Акосе нађе у селу, да се то село распе, а златар да се сажеже.170. О златарима:

И у градовима царевим да стоје златари, и дакују друге потребе.171. О закону:

Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царст-во ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости занекога, а то писмо разара законик, није по правди и позакону, како пише законик, судије томе писму да не веру-ју, него да суде и врше како је по правди.172. О судијама:

Све судије да суде по законику, право, како пишеу законику, а да не суде по страху од царства ми.173. О подвођењу:

Властела и властеличићи, који долазе на дворцарев, или Грк, или Немац или Србин, или властелин идруги који било, ако доведе са собом разбојника илилопова, да се онај господар казни као лопов и разбојник.174. О баштинама:

Људи ратари, који имају своју баштину, земљу ивинограде, и купљенице, да су власни од својих виногра-да и од земље у прћију дати, или цркви подложити, илипродати, али увек да има работника на томе месту ономегосподару чије буде село, аколи не буде работника за ономесто ономе господару чије буде село, да је властанузети оне винограде и њиве.175. О судијама:

Који судија је у двору царства ми, и учини се зло,тима да се суди; аколи се нађу парничари случајно надвору царства ми, да им суди судија дворски, а другинико да се не позива на двор царства ми мимо областсудија, које је поставило царство ми, само да иде свакопред свога судију.176. О градовима:

Градови сви по земљи царства ми да су на зако-ну о свему како су били у ранијих царева. а за судове, штоимају међу собом, да се суде пред владалцима, градскими пред црквеним клиром; а који жупљанин тужи грађани-на, да га тужи пред владалцем градским, и пред црквоми пред клиром по закону.177. О дворском суду:

Која властела стоје у кући царевој увек, ако их котужи, да их тужи пред судијом дворским, а други нико даим не суди.178. О судијином писму:

Судије, куда шаљу приставе и писма своја, ако се

ко оглуши и одбије пристава, да пишу судије писмокефалијама и властели, у чијој буду области они непо-корници, да сврше за то власти што пишу судије, ако несврше власти да се казне као непокорници.179. О судијама:

Судије да проходе по земљама, куда коме јеобласт, да огледају и исправљају о убогим и сиротим.180. О препознавању лица:

И ако ко што ухвати отето или крадено, баш лице(corpus delicti), или силом узето, сваки о том да даде свод,ако ко буде купио где било, или у земљи царевој и у дру-гој земљи, увек да даде о томе свод, аколи не да свода,да плаћа по закону.181. О парничењу пред царем:

Заповест царска судијама: Ако се нађе великодело, и не узмогну расудити ни решити, који било вели-ки суд да буде, да иде од судија један с оном обојицомпарничара пред цара; и што ће кому судити судије, свакуосуду да уписују, како не би било некоје потворе, да серешава по закону цареву.182. О неовлаштеном позиву:

Ко је у области којих судија, сваки човек да нијевластан позивати на двор царев, или камо друго, него даиде сваки пред свога судију, у чијој буде области, да серасуди по закону.183. О станику:

Станици цареви да иду пред судије, што имајусуд међу собом: За вражду, за разбојника, за лопове, запријем људи, за крв, за земљу.184. О кефалијама:

Властела и кефалије цареве, који држе градове итргове, нико од њих да не прими ничијега човека у там-ницу без писма царева, аколи га ко прими против запове-сти цареве, да плати пет стотина перпера.185. О тамници:

Тим истим начином, ко држи тамнице цареве, даникога не прими, ничијега човека, без заповести цареве.186. О суду правом и кривом:

Судови који се траже и за право и за криво, штосе учинило пре овога закона, и што се сад учини, свакисуд, ко иде...187.

Куда иде цар и царица, или станови, или коњицареви, у ком селу преноће, потом ниједан станик да непреноћи у том селу, аколи се ко нађе и преноћи у томселу против закона и заповести цареве, онај који је ста-рији пред становима да се даде свезан ономе селу, штобуде сатрвено, све да плати седмоструко.188. О глобарима:

Глобари, који стоје пред судијама, што осудесудије, и уписавши, даду глобарима, те глобе да узимајуглобари а што не осуде судије, и не даду, уписавши гло-барима, да нису власни глобари ништа додијавати неко-ме.189. О коњима и псима:

Куда иду коњи, и пси и станови цареви, што им сепише у писму цареву, да им се то даде, а друго ништа. Ипсарима и соколарима и свињарима, куда иду, да им сеништа не даје.190. О жиру:

И ако у жупи жир роди, тога жира цару половина,а томе властелину чије је имање половина.191.

И ако разбојник украде свиње цареве, да платиоколина, аколи се украду свиње, да се суди свињар сажупом, па што рекне суд.192. О правоме суду:

За три предмета - за издајство, за крв и за отми-цу властелинке да иду пред цара.193.

За свод коњски и друге марве, или чега билопарница, што се отме или украде, томе да даде сводника(аколи не даде), да плати свако седмоструко. Аколирекне, купих у туђој земљи, да оправдају душевници одглобе. Аколи га не оправдају душевници, да плати с гло-бом..

276

28 Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. .

Duπanov Zakonik(2)...

194. О глобарима црквених људи закон:И глобе на црквене људе, што се суде пред

црквом и кефалијама, и те глобе, што се осуде, да имасве црква, како пише у хрисовуљима, те глобе да сеузимају од црквених људи, како је поставио господинцар закон по земљи, и да се поставе црквени људи каоглобари, који ће сабирати те глобе и давати цркви, ацар ни кефалије да не узимају ништа.195. И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођацарица и краљица.196. О постригу калуђера и калуђерице:

И без благослова епископа да се не пострижуни људи ни жене. Свакоме човеку закон црквени.197. Којему властелину дође да зимује човек, дадаје травнине од сто кобила кобилу, од сто оваца овцус јагњетом и од сто говеда говече.198. Доходак царски соће, и намет и харач да дајесваки човек: Кабао жита, половина чиста а половинаприпроста, или перпер у новцу, а рок томе житу да сеусипа на Митров-дан, а други рок на Рођење Христово,аколи соћа властелин не да на те рокове, властелин тајда се свеже на царском двору и да се држи докле неплати двојином.199. И ако коњ липше у коме селу, а не буде га селоубило ни одагнало, но умрло од Бога, да не платеништа.200. И где се нађе човек у земљи, кому буде коњумро, или вук изеде, или сам убио, а он приселицу узеоза коња, и изнађе се истина, ако буде тако, да му платигосподар, чији је човек, седам коња.201. Меропах, ако побегне куда од свога господарау другу земљу, или цареву, где га нађе господар његов,да га осмуди и нос распори, и ујемчи да је опет његов,а друго ништа да му не узме.

Тако и ја, унук и син њихов, и изданак доб-рога колена њихова, светих богаисповедајућихродитеља и прародитеља мојих, названи роб ХристуСтефан, у Христу Богу благоверни цар свим Србимаи Грцима, и Странама бугарским, и целоме Западу,Поморју, Фругији и Арбанасима, милошћу и помоћубожијом самодржавни цар, и, ево, рећи ћу сву исти-ниту садржину живота мога, каква је од младостимоје.

Док нисам држао све ово раније у мојој вла-сти, него док сам пребивао у љубави великој роди-теља мога, богомпросвећенога краља УрошаТрећега, самодршца све зеље српске и Поморске. Идок сам тако господствовао с родитељем мојим, уземљи отачаства нашега, живећи тихо, побожно имирно, и док се нико од околних господујућих вла-дара није дрзнуо на нас, него смо се побожно ирадосно веселили о свему Бога славећи.

И позавидевши злопакосни ђаво нашемудоброму животу, и Злобом подиже на нас седамвладара: У години 6838, месеца јунија, 19 дан, а то, ицара грчкога (и) Михаила, и брата његова Белаура, иАлександра, цара Бугарима, и Басарабу Иванка,таста Александра цара, суседно живућих црнихТатара, и господство Јашко, и друге с њим господе.Када сви ови кренуше на нас, хотећи нас, по својојнеразумности, као нешто слатко, прождерати иземљу отачаства нашега разделити себи и у ропствоњима предати. Но не хтеде милосрђе божије намерењихове тако остварити.

И кад су сви ти стигли у земљу нашу, местоназвано Велбужд, њих око осамдесет хиљада, и кадасу многа зла створили тој крајини, и кад смо мичули, да су упали у земљу нашу с много беса.

И ми сабравши војнике Отачаства нашега,које сам ја припремио за борбу, око петнаест хиља-

да, и од свег срца подигосмо на небо руке наше касвемогућему Богу. И када стигосмо, помоћуХристовом и молитвама Светих отаца наших, месе-ца јулија, 27 дан, у суботу, у 6 час. И тако навалисмона њих и милошћу божијом победисмо их све побе-дом великом, на дивљење свима околним владари-ма и господи. И Михаилу, цару бугарскому, мачемглаву његову откинух; њему је и досад гроб његов уземљи нашој. И многа имања господара тих узех.Земљу нашу испунисмо, као што се Израелићанимадало све имање египатско, и разбивши сву војскуФараонову и кола њихова и коње, тако и нама,помоћу божијом извојевавшим победу велику надњима. И када смо се с радошћу вратили у земљунашу, о свему Бога славећи и благородно живећи.

Но, ох, зло и неисправљено оружје ђаволсконе допусти доброга и тихога живота нашега. Негопосејав, као од почетка злоначелник и пакосникдобру, ђаво, пође и развеја лукаве речи својеђаволске посред људи отачаства нашега. Брижноганачинише због мене родитеља мога, и тако га раз-дражише на мене, као да уопште не буде именамога, ни живота, као што је давно бедни ђаво раз-беснео браћу, синове Јаковљеве, на ПрекрасногаЈосифа, брата њихова, хотећи га продати у туђеземље, да не буде наследник земље оца свога. НоЈакова, не остави доброта божија, нити га умртви,као што они мишљаху. Тако и о мени, робу своме,Његова неизрецива мудрост помилова ме од толи-ких пакости, него ме чак оснажи и моћна ме начини.И постави ме за господина и владара свој земљиотачаства мога и владах година шеснаест, и потомвећом чашћу од Вишњега Свевладара десницомојачан бих. Као што је и Прекраснога Јосифа муд-рошћу оснажио и створио га владарем многимнародима и целој власти Фараоновој и свему Египту,таквим истим начином, по својој милости, и менепремести од краљевства на православно царство. Исве ми даде у руке као и Великоме Константинуцару, земље и све стране и поморја и велике градо-ве царства грчкога, као што и раније рекосмо.

И Богом дарованим венцем царским венчанбих на царство у години 6854, месеца априла 14 дан,на велики и пресветли и радостни празникВаскрсења Хрисова, благословом и руком преосве-ћенога патријарха Јоаникија, и свима архијерејимасабора српског. Исто тако благословом и руком пре-освећенога патријарха бугарскога господина Симеонаи свих архијереја сабора бугарског. И молитвама иблагословом свечаснога збора Свете Горе Атона, про-том и свима игуманима и свима старцима сабора све-тогорскога. Па и од архијереја престола грчкога исвега сабора, који одлучише да ја царствујем. Све се тодогодило не по мојој жељи, ни неком силом, него поблагослову божијем и других поставише ме царем засваку православну веру, да славим једино сушнуТројицу у векове. Амин.

Зато и ја, најоданији роб Господа мога Христа,Богом венчани и благоверни цар Стефан, царски скип-тар с вером држећи у рукама, и с најљубљенијим синомцарства ми, краљем Урошем, и Богом дарованом цари-цом госпођом Јеленом, пожелех некоје врлине и нај-истинитије и православне вере законе поставити, какоих треба држати и бранити по светој и свесаборној иапостолској цркви Господа Бога и Спаса нашега ИсусаХриста, по земљама и градовима, да се не би умножилау области царства нашега нека злоба, зло домишљањеи лукава мржња, него да сви поживимо у пуној тишинии мирноме животу и у животу православне вере сасвима људима царства нашега, малима и великима, ида постигнемо царство небеско у ономе будућем веку.Амин.

Izvor: <minja@vlada.ca>

руског гаса за Европу због дуговања Украјине. Дали европске потрошаче очекује хладна зима?

Пре свега желим да истакнем да Русијапотпуно испуњава своје обавезе у вези са испору-ком гаса европским потрошачима. Усмерени смопрема даљем продубљивању сарадње са ЕУ усфери енергетике, где смо и природни партнерина транспарентној и предвидљивој основи. Почевод 2000. године заједно са европским партнеримауспели смо да остваримо низ значајних пројеката,укључујући „Северни ток”, који омогућавају да семинимизирају транзитни ризици и да се обезбединепрекидно снабдевање гасом европских земаља.Током последњих месеци „Гаспром” убрзаноповећава залихе гаса у европским подземнимскладиштима. Ове мере су предузете да би сеспречили прекиди у транзиту гаса и да се обез-беде комфорнији услови за превазилажењеврхунца потрошње у зимском периоду.Наравно, несумњиво узимамо у обзир и ризиккоји је у вези са кризним појавама у Украјини.Били смо приморани да прекинемо испоруке гасаУкрајини у јуну ове године јер су кијевске властиодбиле да плаћају већ испоручени гас. Крајем летаи почетком јесени ове године одржан је низинтензивних консултација у трилатералном фор-мату Русија-ЕУ-Украјина, током којих су размат-рани могући узајамно прихватљиви расплети опитањима регулисања украјинског дуговања загас, поновног покретања испорука горива заУкрајину, што је суспендовала сама украјинскастрана, и стабилног транзита угљоводоника -енергената за Европу. Спремни смо за наставакконструктивних преговора по овим темама. Но,ако говоримо о даљим перспективама извоза гасаиз Русије за Европу онда је очигледно да проблемтранзита преко украјинске територије још увекпостоји. Једна од очигледних одлука јесте дивер-зификација маршрута испорука -транзита. У везис тим рачунамо да ће Европска комисија у скоријевреме регулисати коначно питање о коришћењу упуном капацитету гасовода ОПАЛ.

Каква је будућност пројекта „Јужни ток”, зачију је реализацију Србија врло заинтересована?

Неопходно је деблокирање ситуације са„Јужним током”. Убеђени смо да ће овај проје-кат дати битан допринос свеобухватној енер-гетској безбедности Европе. Од тога ће добитисви, и Русија и европски потрошачи, укључујући иСрбију.

Шта је по вашем мишљењу крајњи циљекономских санкција ЕУ и САД против Русије?

Ово питање било би исправније да поста-вите САД и ЕУ, чију је логику тешко схватити. Забило ког човека који нема предубеђења јасно једа није Русија потпомагала државни удар уУкрајини, државни удар који је довео до тренут-не и озбиљне унутрашњополитичке кризе и доцивилног раскола. Управо антиуставно преузи

5

Због велике заузетости, Владимир Путин јена питања „Политике” одговорио електронскимпутем, што му је последњих година обичај каддаје интервјуе писаним медијима.

Како гледате на руско-српске односеданас? Шта се на том плану постигло у последњих20 година и каква су ваша очекивања за будућ-ност?

Србија је увек била и остаје један од кључ-них партнера Русије на југоистоку Европе. Нашеземље и народе уједињује вишевековна традицијапријатељства и плодне сарадње. Развоју таквиходноса доприносе заједнички интереси у полити-ци, привреди, култури, као и у другим сферамаживота. Данас су руско-српски односи у успону.То ми је омогућило да са председникомТомиславом Николићем 2013. потпишем међу-државну Декларацију о стратешком партнерст-ву, која је потврдила заједничко усмерењепрема развоју свеобухватне сарадње у свимкључним областима. Подржавамо активне поли-тичке контакте током којих са поверењем размат-рамо актуелна билатерална питања и међународ-не проблеме, договарамо се о заједничким прак-тичким корацима. Наше државе тесно сарађују уУН, ОЕБС-у, Савету Европе и у више других орга-низација.

Да ли сте задовољни садашњим степеномсарадње Србије и Русије?

Задовољни смо доследним развојемекономских веза, чему доприносии постојећирежим слободне трговине између наше двеземље. У 2013. години узајамна робна размена сеповећала за 15 одсто и износила је 1,97 милијардидолара, а само после прве половине 2014. годинеробна размена је повећана за још 16,5 одсто,односно само за тај период она већ износи 1,2милијарде долара. Процењујемо да ће вредностробне размене, према резултатима из прве поло-вине ове године, износити две милијарде долара.

Позитивна динамика се огледа и у сфериинвестиција. Свеукупни опсег руских улагања уСрбију надмашио је износ од три милијарде дола-ра. Темељни део ових средстава је усмерен устратешки важну енергетску привредну грану.Најбољи пример наше успешне сарадње јестекомпанија „Нафтна индустрија Србије”, која сеиз предузећа губиташа претворила у главногплатишу - пуниоца српског државног буџета.Реализација пројекта „Јужни ток” мора да доне-се Србији више од две милијарде евра новихулагања, али и да суштински појача енергетскусигурност земље. Уз учешће отвореног деоничкогдруштва „Руске железнице” и нашу кредитнуподршку остварују се и пројекти реновирања имодернизације железничке инфраструктуреСрбије.

Говори се о могућем смањивању испорука

ВЛАДИМИР ПУТИН, председник Руске Федерације

ОБАМИН ПРИСТУП РУСИЈИ ЈЕНЕПРИЈАТЕљСКИ

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014.

©ta Srbiji...

за које неки у званичном Београду мисле да сунапрасно постали европски пријатељи Србије.Пропорцијално таквим уверењима и неспремностида се благовремено делује против евроатланскогпропагандног апарата смањиваће се шанса садаш-ње власти да опстане.

А како треба поступати за западнимпредставницима и њиховим локални јуришни-цима она најбоље може да види на примеруМилорaда Додика. Он сме да уради оно штомноги у Београду не смеју ни да помисле. Разнимдрским амбасадорима и сличне врсте иностранимполитичарима он врло јасно стави до знања да уСрпској одлучују Срби. Затресе се после тога гораи ништа. Прошла су времена када су лако бацанебомбе и испаљиване ракете на непокорне Србе.Сада се рачуна на нашу паралисаност страхом идомаћу „пету колону”.

Првог на врху власти у Бањалуци нема адруго она не толерише. Стога су Лондон, Берлин,Вашингтон несрећни што је Додик поново побе-дио и штавише осигурао власт своје странке.Предстојећи покушаји централизације БиХ, то јенесумњиво, наићиће на чврст српски одбрамбе-ни бедем. Надам се да ће бар донекле тако бити иу Србији у вези са предстојећим јуришем на ономало наших преосталих позиција на Косову иМетохији, одреднице устава које се односе нанашу јужну покрајину (у првом реду преамбулу),статус Војводине и Рашке области (Санџака), итд.

КОНКРЕТИЗАЦИЈА НАМЕРАДа се после свега реченог вратимо на оно

што је поменуто на почетку текстa: извештајевропске комисије о напретку неке земље много јереалније посматрати као наговештај онога што ћеразне евроатлантске структуре у вези са намарадити следеће, 2015. године, него као оцену доса-дашњих потеза дотичне земље. Оцене су про-извољне па и пуне лажи али су зато посреднокроз извештаје указани предстојећи потезе ЕУкоје треба схватити озбиљно. Заправо, ради се оизвештајима о циљевима и на њих фокусиранимсредствима Брисела а не политици Србије, БиХ илинеке друге земље која су кандидати за чланство уУнији.

Прошлогодишњи извештај Европске коми-сије за БиХ био је пун прича о лошем економскомположају грађана, неефикасности државних инсти-туција, корупцији, незаинтересованости политича-ра да ишта мењају. Није да тога тада није било алије свега тога и раније било у БиХ а то је превиђано,као што је случај и са садашњим стањем тих деви-јација у неки другим државама региона које субиле и остале поштеђене негативних оцена теврсте. Оне се не налазе под ударом за разлику одРС, ради чијег рушења је потпаљена наранџа-стра револуција у муслиманском делу БиХ, санамером да се пренесе и у српски ентитет.

Да је баш онај сегмент Извештаја за БиХ из2013. који је на линији тога посебно битан деоакционог плана ЕУ за наредну тј. сада већ овугодину, дало се закључити на основу питања ути-

цајног и са евроатлантском елитом тесно повезаногбританског листа „Економист” (The Economist).Крајем прошле године тај штампани медиј је про-гнозирао социјалне немире, односно наранџа-сто дешавање народа у БиХ, током 2014. Тако је ибило не зато што су аналитичари „Економиста”претерано проницљиви, већ стога што су билиобавештени о намерама самозваних господарасвета. Отуда, време је да пажљиво почнемо да пра-тимо сличне медијске тонове из англосаксонскогсвета. Свашта ћемо ту наћи!

Добили смо Извештај а сада још да чујемои где ће нас конкретно ударити. Наговестили сувише области, од РС преко КиМ и Јужног тока дотзв. Санџака, а сада остаје и да конкретизујуциљеве. То раде,објашњавајући њихову будућу„суштину”, због припреме свог јавног мнења затурбуленције у неком делу света, односно за својеангажовање у вези са њима. Како год било што сенас тиче једно је јасно: наша власт би попушта-њем само утирала пут за своју пропаст и даљеподривање наших националних интереса.Следећа година неће бити одлучна када се ради оудару на Београд али може да буде кључни периодприпреме за оно што неки прижељкују да се дого-ди 2016. или 2017.

ДОДИКОВА ДОКТРИНААко се то схвати и не утоне у илузију да се

попустљивошћу у вези са стварима које наводнодиректно не угрожавају опстанак власти отклањајувећи притисци - можда се неће ни ући у раздобљеозбиљног сукоба са евроатлантским структурама.Оне су као лешинари. Препознају слабост и ондаиду даље. Но, када наиђу на снажан отпор иакодижу буку са њима се може тражити компромис.Надам се да официјелни Београд то увиђа.Поготово пошто је, несумњиво у организацијиразних западних служби и амбасада, пре некидан у нашој престоници изведена озбиљна про-вокација са дроном и заставом тзв. „ВеликеАлбаније” током утакмице са „малом” Албанијом.

Циљ читаве акције био је да Србија будепонижена и да грађани онда због тога криве пре-мијера Вучића и владу. Западни „пријатељи” ства-рањем за њих тешки проблема „часте” све онеполитичаре у полуокупираним земљама који их неслушају у потпуности. Тако их изнутра и спољауцењују, односно постепено из њих извлаче свевише и више уступака док их не истроше.Бањалука је то схватила. РС је спремна да догово-ре за глобалним моћницима али не на штету сво-јих виталних интереса. Иако мала земља Српскасе поставља као равноправан партнер која нијеспремна да се према њој неко понаша (нео)коло-нијално. Стога сам, без обзира на предстојећепритиске на њу, после исхода тек што окончанихизбора и победе Додикове доктрине одбране РС,сигуран да западана српска држава неће поклекну-ти. Надам се да ће посетa Путина - за чију је реа-лизацију у комбинацији са војном парадом стварнопотребна храброст - тим путем без околишењаићи и Србија!

Печат, 19.10. 2014. ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ(Podvukla - Iskra)

294

Недосањан сан

O RAZVLA©∆EWU POLITI»KIH PARTIJA

И поред недостатка литерарне даро-витости и нестваривости овог чудног сна,одушевљен чистотом намера који се назиру иопијен величином узвишене идеје одважићусе да испричам један недосањан сан.

Дакле, у нашој блиској будућности,под огромним притиском јавности а у амби-јенту измењене светске политичке реалности,и догађајима који су добрано узбуркали гео-политичко море, народна скупштина насвечаној седници усваја уставни закон који ћерадикално променити друштвена збивања.

Скупштина Србије, вече, испред скуп-штине мноштво народа, унутра председницаскупштине, окружена барјацима, народом имасом новинара чита тек усвојен документ:

УСТАВНИ ЗАКОН O СТРУКОВНИМОРГАНИЗАЦИЈАМА И МАСОВНИМ МЕДИЈИМА

Политичке странке и Струковнеорганизације

Члан 1.Полазећи од искуства да су политичке

странке у политичком животу Србије пред-стављале легло корупције, свесном манипу-лацијом јавним мњењем преко медија изви-топериле изворне идеје демократије, спро-водећи налоге оних који су их финансиралирадили често на штету народа и државе мењасе 5. члан Устава Републике Србије(Политичке странке) и гласи:

Струковне организације су удружењаграђана исте струке или професије основанеса циљем спровођења интереса струке одно-сно професије и интереса грађана који сењоме баве а које су регистроване уЈединсвеном националном регистру струков-них организација.

Право да предлажу представнике вла-сти на општим изборима на свим нивоимаукључујући и избор за председника Србијеимају искључиво Струковне организације.

Забрањују се све политичке странке исвако политичко организовање које је усупротности са принципом владавине народ-них представника које предлажу искључивоСтруковне организације.

Струковне организације не могу властвршити непосредно.

Оснивање и рад Струковних организација

Члан 2.Начин регистровања и рада

Струковних организација биће регулисанпосебним законом.

Масовни медији

Члан 3.Полазећи од тога да су масовни меди-

ји важан чинилац у стварању јавног мњења,да су политичким странкама користиле каосредство манипулације и да постоји могућ-ност да стране организације и државе зло-употребљавају медије у сврху остваривањасвојих интереса који су у супротности саинтересима Републике Србије додаје се члан207 Уставу Србије и гласи:

Забрањује се да стране организације,стране државе и страни држављани поседујуили учествују у власничкој структуру масов-них медија телевизије, штампе, радија као идругих елктронских масовних медијаукључујући веб-сајтове и интернет сервисе,регистрованих у Републици Србији односнокоји користе опрему за дистрибуцију садр-жаја у републици Србији укључујући сервереза хостовање електронског садржаја, а којиемитују односно садрже политичке емисије,критикују рад државних органа или садржеполитичке теме у било ком виду.

Медији који дистрибуирају забавни иостали неполитички садржај не спадају подову забрану...

Маса људи аплаудира, скандира,председница једва успева да прочитазавршни члан закона који регулише подроб-није како и од када ће се закон примењивати,од буке се нечује ништа.

Ван скупштине исто расположење, свиу еуфорији, цркве звоне, аутомобили трубе,топло летње вече осветљава мноштво ватро-мета, сви су на улицама и сви славе. Из једнеод улица доносе огромну заставу, сви кличуСрбија, Србија..

Dejan Sabadoπ

Iskra 1. novembar 2014. Iskra 1. novembar 2014. 330

RazgoliÊen akcioni plan Zapada za 2015.

Шта Србији и Републици Српскојмоћници спремају и како na to odgovoriti

Почетком октобра 2014. године Европскакомисија објавила је извештаје о напретку Србије идругих земаља нашег региона на пољу испуњавањастандарда од којих зависе евроинтеграције. Тиизвештаји не представљају само неку врсту оценедо сада учињеног, односно актуелног стања већ иуказују на политичка дешавања у наредним годи-нама. А за нас је најзанимљивији, уз Извештај онапретку Србије, онај који се односи на БиХ иРепублику Српску.

ПОЛИТИЧКЕ КАЛКУЛАЦИЈЕИзвештаји Европске комисије имају нагла-

шену политичку конотацију. Не ради се ту као штосе тврди о неутралној, техничкој оцени испуња-вања одређених европских критеријума, већ се усве уносе, за сваку земљу посебно дефинисани,пар екселанс политички услови. Њихово испуња-вања доноси похвале и ако не функционише многотога што би морало у иоле цивилизованим земља-ма. То видимо и по томе што су неке земље прима-не у ЕУ када су се налазиле на много нижем нивоу,и то посматрано из перспективе тзв. „европскихвредности”, системске уређености него ми сада.Корупција, криминал у оквирима државних инсти-туција, медијске неслободе - све то је секундарноспрам војно-политички интереса евроатлантскеелите која има кључну реч у ЕУ. Па да се онда под-сетимо и на основу најновијег извештаја шта онахоће од нас и шта нам потенцијално спрема.

Наши медији су ставили акценат на то штоје Србија, као никада раније, добила аплаузе.Европска комисија похвалила је официјелниБеоград да је на добром путу али је и истакла дасе он мора још знатно енергичније усредсреди-ти на кључне области - где се још уочавају озбиљ-ни недостаци - а то су „влaдaвинa прaвa, укључу-jући слoбoду изрaжaвaњa, рeфoрму држaвнeупрaвe, упoрeдo с дoбрим eкoнoмским упрaвљa-њeм”. Исказани однос похвала и критика је за наснесумњиво повољан. Макар површински. Али, акосе ствари посматрају дубље, назиру се озбиљнепретње. И то како у самом извештају тако и усветлу његових интерпретација те на основуњега базираних порука од стране неких званич-ника из ЕУ и њених кључних држава чланица.

Најопасније је, када се радио о Србији,истицање недовољне усклађености њене спољнеполитике са ЕУ. Уз то иде и испољавање незадо-вољства што у много већој мери једнострано нисмоиспунили нашу страну уступака у вези саБриселским споразумом. Коначно, наговештава сеозбиљније отварање тзв. „Санџачког питања”.Другим рачима од нас се тражи да се што предистанцирамо од Русије (увођење санкција, оду-стајање од Јужног тока) и да по питању Косова иМетохије потпуно капитулирамо тј. Приштинидамо све што је за њу извучено „Бриселским спора-зумом”, не везујући то за уступке које чак и према

њему она заузврат мора да учини. Још нам се и, засада дискретно, напомиње да бисмо могли дадобијемо и ново Косово на западу Србије. Јасно,ако не будемо слушали!

Што се Босне и Херцеговине и у оквиру њеРепублике Српске тиче, ту је критички акценатна тома да „још нeмa oпипљивoг нaпрeткa у успo-стaвљaњу функциoнaлних и oдрживих институ-циja” уз чију помоћ би се обезбедила „eфикaснoствлaсти нa свим нивoимa”. Уз то се негодује збогмеђуетничких превирања услед којих је радПарламента успорен. Све у свему ствар се сводина једну једину реч: централизација! Када не бибило етничког кључа и националног вета те би, сдруге стране, Сарајево добило већа овлашћења,БиХ би, наводно, постала рајска долина.

ЛАТИНСКЕ ИГРЕУкратко, у редовима хетерогене бриселске

бирократије главну реч и даље воде они којинамећу радикалну антирсрпску политику усме-рену ка свођењу Републике Српске на пукуформу и окончању окупације територијалноумањене Србије. А њихови стари гласноговорни-ци, до сада већ много пута доказани као неприја-тељи нашег народа, и сада су најгласнији у крити-ци Србије. Већ више пута помињата Тања Фајон -она посланица Европског парламента што је почет-ком ове године водила кампању подстицања САДна снажну кампању против државности РС - тако је,примера ради, и овај пут међу оним који најгласни-је наричу због наводног медијског мрака и угроже-ности мањина у Србији.

Такви тонови ће постати још снажнијипосле посете Владимира Путина Београду. Замноге у Бриселу и Вашингтону то је црвенамарама. Но, из тога не треба изводити закључак даће фронтално кренути на Србију. Напротив!Репрезентативна посета руског председникаСрбији симболише наше проширене геополи-тичке могућности. Оснажени српско-рускиодноси и нарасла упоредна спремност Москведа енергично брани своје интересе, Србији пру-жају реалну могућност да отпочне геополитичкупреоријентацију. То је, не треба се заваравати даније тако, у овој фази глобалне транзиције моћијош ризично. Међутим, на снажни притисак сенеретко одговара храбрим потезима.

Да би њих избегли западни центри моћи ћепоступати „латински”. Не да ће према Србији дазахладни њихов однос, већ ће напротив деловатипрема нама попустљивије и предусретљивије. Сдруге стране усиљено ће почети да јачају свесвоје унутрашње механизме у нашој земљи - одполитичких преко медијских до НВО - како би упогодном моменту могао да отпочне ефикасанудар по државном врху. Тек тада ће синхронизо-вано ојачати и спољни притисак од стране оних

МОСТ НА СОЧИСрпски добровољци: Младен Билић,

Hrvat-Jugosloven, Ëlan omladinac JNP Zbor,Милутин Остојић и Гојко Цвјетан, били су на стра-жи близу моста на Сочи априла 1945. године.Гледали су како куљају одреди српских доброво-љаца, четници Динарске дивизије и војводеМомчила Ђујића, и други одреди, и маса цивила.Био је крај Другог светског рата и сви ови људижурили су 1. маја да избегну да буду ухваћени одпартизана, који су били тик за њиховим петама.

''Гле чуда,'' рече Гојко. ''Оволика маса наро-да...''

''Сви гледају да се спасе,'' одговориМладен. ''Ако не пређу преко овог моста, сви ћебити ухваћени.''

'И побијени,'' додаде Милутин.Заћуташе под утиском призора. У томе их

прекиде ордонанс: ''Командант вас позива. Другиће вас овде заменити,''

Кад су стигли до куће у којој је био смеш-тен штаб Првог пука, затекоше команданта, мајораИлију Мићашевића, како и он брижно гледа намост. Поздрави их.

''Партизани су све ближе. Мораћемо да диг-немо мост у ваздух, иначе ће и нас похватати каомишеве. Зато сам вас позвао. Потребни сте ми дадобровољно срушите мост, јер сте ви за то трени-рани.'' Погледа их упорно, очекујући одговор.

Тројица ћуташе неко време. Онда се јавиГојко: ''То није проблем. Само, штета за мост. Зар јеморало да га рушимо. Шта ће после народ којиживи овде?''

''Нема нам друге,'' рече мајор. ''Иначе,свима нама ће овде бити крај. Чак и женама и деци.Сем тога, такво је наређење. Знам да бисте випослушали наређење без приговора као и увек, алиово је на добровољној бази. Хајте, пожурите.''

Убрзо су били спремни. Понеше динамит иостало што је било потребно и приђоше мосту.

''Младене, хајде ти први,'' рече Милутин, 'тиимаш највише искуства.''

Младен се сложи и ступи први, гледајући намост. У невеликој близини чуо се тутањ тенкова.''Мост је стар и није лако пронаћи најбоља места заексплозиве. Ево, овде једно место.''

Радили су брзо, договарајући се краткимпитањима. Милутин и Гојко такође су тражилиповољна места и налазили их. Младен се првидовуче до места које му је било најпогодније.Висио је на доњим делом моста, али се ипак дову-као. Поче да ставља динамит. Радио је брзо, али јеипак пазио шта ради. Милутин и Гојко су пратиликако Младен брзо свршава посао. И они су тражилиместа, али су били уверени да ће Младенов изборбити најбољи. Најзад он стави довоњно динамита ипође брзо натраг на обалу, где су Милутин и Гојковећ стигли.

Легли су у удубљења земље која су брзонашли и очекивали експлозију. Посматрали суврхове моста. Знали су да ће ускоро доћи. Слушалису тутњаву тенкова и надали су се да ће стићи домоста такорећи сваког часа. Међутим, експлозијенема. Гледали су се упитљиво. Младен је биозабринут. Одмах се сложише да нешто није било уреду.

''Морамо опет,'' рече Младен.''Да ја идем први,'' рече Гојко убрзано.

''Не, не, морам ја да видим у чему је ствар. Ви мечекајте овде.''

Довукоше се поново до моста, бацајућипогледе на другу страну на пут ка мосту, који јеизгледао претећи, језиво празан. Осећали су да,ако не сгигну да изврше задатак, тенкови ће прећипреко читавог моста.

Младен је опет био први, Довукао се давиди у чему је проблем са динамитом. Баратао је наместу где је ставио динамит. Милутин и Гојко су габрижљиво посматрали.

Одједном им Младен довикну: ''Бежитеодавде!''

Милутин и Гојко су тренутно схватили данешто није у реду, али нису имали времена дамисле. Почеше брзо да крену натраг, надајући се даће Младен поћи за њима. Међутим, кад стигоше наобалу, видеше да је Младен још висио на нискојутроби моста, трзајући се ногама. ''Младене,Младене,'' повикаше у један глас.

У том букну експлозија. Покривши аутомат-ски главе да их не ударе летећи ситни деловимоста, они су зурили у место где је био Младен.Уместо њега видели су само несрушени крај моста.Схватише да је Младен одлетео у ваздух са мостом.Гледали су на Сочу надајући се да ће у њој видетиМладена како плива ка обали. Међутим, нису гавидели. Назад схватише шта се десило и у тркупотрчаше ка кућици.

Ту их затече брижљив командантов поглед.Као да је тражио очима и Младена.

''Младен је погинуо,'' рече Гојко са тугом угласу.

Командант их је гледао тужно. ''Бог да мудушу прости! Јунак је био.''

Милутин и Гојко су ћутали. Гледали су наостатке моста, два тенка који су стајали предмостом и неколико партизана.

''Спасли сте хиљаде људи,'' рече мајор спо-рим али сигурним гласом. ''Честитам вам. А садбрже у камионе!'' нареди оштро, показавши главомна камион који је, зачуђен, стајао пред мостом. Ониускочише, носећи са собом делове материјалакојим су покушали да дигну мост у ваздух. Гледалису тужним очима на место где су видели Младенапоследњи пут. Срце им се стегло од туге и беса.Најзад Гојко проговори:

''Могло је да буде један од нас, можда и сви.Младене, друже, нека те Господ прими као јунака.''Онда скрену поглед на Сочу, која је убрзано теклакао да се ништа нарочито није десило. Помисли:''Последњи пут гледам на отаџбину. Зар је то мора-ло овако да буде?''

Опрости се од отаџбине и Младена, погле-давши Милутина, који је седео поред њега нанеком џаку. Убрзо их енглесни камион одвезе саостаслим камионима препуним војника, цивила,жена и деце, у неизвесну будућност.

Nadam se da se ruπenwem mosta na SoËinismo za navek oprostili od Otaxbine. Most Êe seopet podiÊi. Jedina misao mi je sada kad Êemo vide-ti naπu dragu Srbiju.

Васа Михаиловић

2

Konstruktivna borba...

Такво стање има своју предисторију.Наиме, у двадесетом веку, српски радник и сељаксу херојском борбом извојевали спољашњу слобо-ду победом над спољашњим агресором и окупато-ром. Ипак, ни после тих победоносних ратнихподвига, наши Стари нису били лишени унутраш-ње експлоатације од стране паразита свих врста.Ту мислимо и на капиталистички поредак у добаКраљевине Југославије, као и на Брозов комуни-стички терор и свенародну пљачку.

Данашње време носи ожиљке прошлости.Радници у Србији углавном су духовно сломљени,лишени сваког идеализма, без довољно воље заборбу за своју нацију и своја радничка права.Истинитост такве дијагнозе посебно је видљиваданас када антисрпски режим СНС, осиљен уследпретежне народне малодушности, са својомдеструктивном и пљачкашком политиком иде такодалеко, да (како рекосмо) приморава све већи бројсталежа данашње Србије (адвокате, просветнераднике, студенте...) да протестују и обустављајурад. Протесни став несумњиво треба подржати наразне начине, али треба бити скептичан премаорганизаторима истих јер ту се најчешће ради опозиционо-опозиционом поткусуривању. Мотиви-сани личним интересима, они се боре или самопротив конкретне мере или против режима, али неи против Система.

Природа Система

Насупрот томе, патриотске акције и иници-јативе требају бити усмерене у правцу каналисањаенергије народног незадовољства ка конструктив-ној и борби против Система. Јер овдашње режимењихови западни налогодавци смењују као истро-шене крпе, а Систем опстаје. А догод код српскоградника и сељака не буде довољно свести о посто-јању Система и његовој природи, као и о методи-ма борбе против њега, Србија ће остати у таворе-њу између зидова аполитичне малодушности излокобног наседања на капиталистичко-партијскелажи. Јер Систем се може само срушити, никакореформисати, зато што он по својој суштини пред-ставља зло. Он је како рекосмо, механизам којипрожима готово све данашње институције и који сеналази у основи данашњег поретка. Он не дозво-љава испливавање на површину никоме ко нијеприхватио његова правила игре, која пак подразу-мевају етичку деградацију. Систем подразумеварежиме који се по потреби смењују али задржава-ју поданички однос спрам западних ментора.Запажамо да Систем у ствари представља синтезукорупције и терора, коју политички шињел маски-ра етикетом легалитета и легитимитета.

Синдикат и национална омладина

И данас, организационо оруђе радника уборби за њихова права јесте институција синдика-та. Међутим, постојећи синдикати део су Система.Они служе за каналисање, контролисање и пер-фидно ублажавање радничког незадовољства.Стога је нужно радничко синдикално организова-

ње које ће бити потпуно независно од паразитскихвластодржаца и политичких партија, и које ћепаралелно са политичком националистичкомакцијом ударати на Систем. Такво организовањедужност је нових генерација српских национали-ста.

Међутим, успешна организација таквогоруђа нароног препорода има два битна пред-услова. Први је пробуђивање свести код младихнационалиста о нужности борбе на социјалномплану, која уистину и јесте неодвојиви деодоследног националног активизма. А други условјесте индивидуална борба сваког младог нацио-налног активисте за свој струковни идентитет, каои за углед у својој радној средини. Следећи коракје агитација међу радницима са циљем национал-ног синдикалног организовање српског радништ-ва. Под „српским радницима” подразумевамо рад-нике српске народности као и остале раднике уСрбији који су њени лојални држављани. При том,под речју „радник” имамо у виду најшири видовог појма, то јест сваког радног човека који јеоријентисан ка тежњи да сопственим радом (инте-лектуалним или физичким) обезбеђује егзистенци-ју, личну и породичну. У таквој борби и организо-вању кључну улогу (везивног ткива) морају игратиполитички активни националисти, јер само коор-динирано деловање на националном и социјалномплану може донети прави резултат.

Злодела либрал-капиталистичких режима,који привредно упропашћавају земљу, а у којеспада служење лихварској интернационали, шика-нирање радника као носилаца стваралачке снагенације и продаја предузећа осведоченим неприја-тељима српског народа и криминалцима, само напоменути начин могу бити осујећена.

Од долазећих нараштаја, њиховог погледана свет и односа према социјалном питању, многотога зависи. Зависи, да ли ће ствари бити препуш-тене случају (читај: механизму Система) или ће,пак, национално свесна омладина, која стасава изапошљава се, узети ствари у своје руке и социјал-не механизме искористити за спровођење нацио-налног препорода. Наше дело мора бити усмеренона такав импулс. На обликовање здраве народнестихије, кроз подвиг и борбу.

И. Средојевић

Iskra 1. novembar 2014. . 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical” slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran”, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: TrajankaDarda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers- Paris.

IZ SADRÆAJA

Plan za Ëerupawe Srbije i Srpske. . . . . . . . . . . . . . . . 3

Obamin pristup Rusiji neprijateqski. . . . . . . . . . . . . . 5

Da li su NikoliÊ i VuËiÊ razumeli narod?. . . . . . . . . . 7

Kontroverze oko osloboewa Beograda. . . . . . . . . . . . .9

Pravni poredak ili globalni autoritarizam. . . . . . . .13

Strateπki izazovi Rusije u 21. veku. . . . . . . . . . . . . . .15

AntihriπÊanski karakter Zapada. . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Æuti oktobar 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Duπanov Zakonik (2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

O dvogodiπwici smrti naπegdragog Æivana LazareviÊaSupruga Dragica sa porodicom £ 20

Za pokoj duπa i rajsko naseqemuËenicima: generalima - MilanuNediÊu, Draæi MihailoviÊu, KostiMuπickom; vojvodi Pavlu –uri-πiÊu; potpukovniku Dimitriju Qo-tiÊu, predsedniku JNP Zbor; majo-rima - Jakovu QotiÊu, potowempredsedniku JNP Zbor, ubijenom odUdbe u Minhenu; Iliji MiÊaπeviÊu,komandantu Prvog puka SDK; Mari-savu PetroviÊu, komandantu Drugogpuka SDK; Jovanu DobrosavqeviÊu,komandantu TreÊeg puka SDK:Miloradu MojiÊu, komandantuPetog puka SDK i drugim pukovskimoficirima, ubijenim pri povla-Ëewu iz Bosne, od ustaπa u Zagrebu;kapetanu Miletu MarkoviÊu,komandantu »etvrtog puka SDK;kapetanu i junaku Ratku Obrado-viÊu, muËki ubijenom od Udbe uMinhenu. Mihailo M. »ubrilo £ 50

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949. i 1950, kao i drugu srod-nu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

PRILOZI ISKRI

Iskra 1. novembar 2014.

РЕВОЛУЦИЈА КОЈА ЈОШ ИЗЈЕДАСРБИЈУ

Србија још увек, без организоване алтернативе живи, лаж петооктоба-раца, изведену са дебелим предумишљајем

Петооктобарска револуција имала је свој речник, данас добрано заборав-љен под наслагама опште беде и државне пропасти. Свака трећа или чет-врта реч, у иначе оскудном мисаоном склопу већине извођача тих евроат-лантских радова, била је „транспарентно”.

Била је то незванична шифра за припадност Европи, лидеру, кризном штабу,странци, центру моћи. Као што се пси њуше на сред улице, тако су се пето-октобарци њушили изразом „транспарентно”, премда у српском језикупостоје подобнији синоними.

У стварности, омиљени израз евроатлантске жакерије изгубио је врло брзосваку значењску супстанцу. Слободан Милошевић није изручен трибуналу уХагу само нетранспарентно већ и противзаконито. Држава је кренула путЕвропског савеза без директног изјашњавања посланика Народне скупшти-не или грађана на референдуму.

Нека невидљива сила утицала је на тадашњи државни врх да не истраје наочекивању грађана да Србија, односно СР Југославија, буде једина наслед-ница бивше Југославије, државе коју је Србија створила у Првом светскомрату. Из затвора су, без судске пресуде, са невино утамниченим Албанцима,којих је било, пуштене на слободу најокорелије убице и терористи.

Одмах након петог октобра муњевито су започеле „реформе”. Једини њиховлегитимитет у друштву била су крила револуционарног заноса.Здраворазумска расправа о крчмљењу друштвене и државне имовине ника-да није одржана. Домаће банке замењене су страним. Објашњено је да су тоу ствари домаће банке, јер су регистроване за рад у Србији. Замислите јошда нису ни биле регистроване! Либерални капитализам уведен је на малаврата у државу, чије је ресурсе потом исисао, а са љуштуром се данаспоиграва.

Далеко од транспарентног су и пословања политичара. Данас тек понештопрочитамо о томе. Ту су власнички удели у Викторија групи, виногради иимовина Зорана Живковића, те небројене везе политике и новокомпонова-ног бизниса у Србији.

На све то се надовезује незаконита распродаја пољопривредног земљиштатајкунима и страним компанијама, раст државног дуга, пословање и финан-сирање евроатлантског НВО сектора и шта све још не. Грађанима Србије доданас није познат општи платни биланс Београда са Европским савезом.

Последњих година настављен је исти тренд. Јавност данас није упозната сакључним деловима уговора са арапским партнерима Србије, а не знамо николико је држава издвојила новца за субвенције и друге олакшице компа-нијама из Европског савеза. У Србији као да се још увек чекају оне ДОС-овечетири милијарде долара, с почетка октобра 2000. године.

Петооктобарци су обећавали бољи живот, привредни препород, „демокра-тизацију” као предуслов опстанка СР Југославије и мирног останка Косова иМетохије у њеном саставу, те улазак у Европски савез. У свему су слагали,али проблем је што Србија још увек без организоване алтернативе живињихову лаж, изведену са дебелим предумишљајем из лабораторија евро-америчких обавештајно-безбедносних структура.

Глас Русије, 8. 10. 2014. Ranko ÆujoviÊ

Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXV 1. novembar 2014.

Iskustvo „Parade” i socijalnih nemira i

KONSTRUKTIVNA BORBA PROTIV NENARODNOG SISTEMA

Уз злоупотребу српске полиције и војске, уздо сада невиђено опсадно стање на улицамаБеограда, издајнички режим Александра Вучићанаметнуо је српској престоници дефиле хомосек-суалаца предвођених представницима америчкихи ЕУ окупатора, као и позиционо-опозиционимполитикантским шарлатанима и криминалцима.Ови последњи су зарад удовољавања својим мен-торима поново показали одлучност да бруталногазе не само етичке основе традиционалногпоретка, и не само људско право на слободу кре-тања житеља престонице, већ су спремни и на без-очно гажење и злоупотребу Устава и Кривичногзаконика ове државе. Јер како другачије проту-мачити чињеницу да конгломерат оружаних снагакоје финансира народ Србије, терорише исти тајнарод не би ли омања група одрода и изродамогла несметано да оргија централним градскимулицама и на најгрубљи начин вређа национална иверска осећања српског народа. Дакле, реч је оправно-морално-логичкој ујдурми и трагикоме-дији, а све преко леђа српског народа, без обзирана чињеницу да је он у крајњој линији и сам крившто услед његове погнутости и посрнулостииздајници и окупатори могу да врше свој пир насрпском тлу.

Но, гледано с друге стране, непријатељисрпског народа који му намећу антихришћанскелажне вредности, суштински немају никаквог раз-лога да буду задовољан због одржане „параде” јеростаје чињеница да седам хиљада полицајаца ивојника, са све борним колима и специјалнимјединицама, стоји између такозваних „гејева” иостатка друштва. Кажемо „параде”, јер истинскапарада по дефиницији и по својој суштини подра-зумева дефиле учесника кроз шпалир пролазникаи публике који отпоздрављају у једној веселој ипразничној атмосфери. Дакле, све оно што шетњахомосексуалних изопачењака није била. А ако једвомилионски Београд потребно блокирати да бишачица друштвеног отпада и српских изродамогла да парадира пола сата, то довољно говори оизгледима да припадници такозване ЛГБТ попула-ције ускоро буду прихваћени као нормални. И то јеоно што остаје позитивна тековина.

DOKUMENTI (17): Ako koza laæe, rog ne laæe

MARKO PIVAC, THE SOUL AND GRAVES OFYUGOSLAVIA 1941-1946, A NATIONAL

TRAGEDY. Part 2Marko Pivac napisao je ogromnu studiju o

Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, koju je objavio2014. godine u dve kwige. Prva kwiga opisujedogaaje pre rata. Druga kniga, pod istimnaslovom, bavi se uglavnom puËem od 27.marta, dokje sam rat opisan u kraÊem delu kwige, kao πto je isam rat kratko trajao. Dogaaji posleratnih godi-na takoe uzeli su mawi prostor. Sve to pokazujeda je Markova studija posveÊena najviπe glavnimuzrocime rata.

U uvodu Marko, govorÊi o jednom od glavnihorganizatora puËa, tvrdeÊi da je general DuπanSimoviÊ smatrao da je to bio sudbonosan momenatza naπu otaxbinu, moæda i za ceo svet. Markododaje da je puË bio sudbonosan moæda za ceo svet,ali je svakako bio to za Jugoslaviju, jer je odluËnoskrenuo jugoslovenski voz sa pruge u pravcuogromne katastrofe Ëitave Jugoslavije, a naroËi-to graanski rat, Ëije posledice Êe se oseÊatidugo, dugo vreme.

Ima mnogo interesantnih podataka. Markoje uloæio neverovatan trud oko izbora komentara.Nije lako izabrati o kojima bi trebalo da se go-vori ovde, ali dovoqno je komentarisati nekemomente. Mnogi detaqi daÊe dobru sliku prirodeove vaæne studije. Detaqi o ulozi stranihobaveπtajaca, uglavnom britanskih i ameriËkih,naroËito su zanimqivi. »itaju se kao da su ukakvom πpijunskom romanu. Iz naπeg Ëitawasasvim je jasna priprema puËa i kratko trajawerata.

Evo nekoliko komentara pojedinaca citi-ranih u ovoj kwizi (u mom prevodu). „Shvatio sampolitiËki stav o 27. martu 1941, kako bih spasioduπu i Ëast svoje zemqe... Uzeo sam na sebe odgo-vornost za vojni poraz koji je bio predvien ineizbeæan” (SimoviÊ). „Vojna Ëiwenica je da supuË i posledice bili ludaËki... Britanija nijebila u moguÊnosti da ponudi materijalnu pomoÊbilo kojoj jugoslovenskoj vladi. Prosto reËeno,Britanija nije imala sredstava” (Alexander Glenn).”Iz britanskog ugla mogu da vidim samo jednukorist: ako se Jugoslavija suprotstavila NemaËkoj,neki pritisak prema Britaniji bio bi olakπan iRusija bi moæda bila uvuËena u rat” (Julian Amery).”Poslao sam izveπtaj o stotine hiqada britan-

skih trupa u GrËkoj, sa avionima, tenkovima imunicijom. Poslao sam priËu o Mediteranskommoru pocrnelom od britanskih brodova. Posle sampoveÊao broj trupa na dve stotine hiqada i, even-tualno, tri stotine hiqada” (Robert St. John).„Nedequ dana kasnije neki iz SimoviÊevog uæegkruga, savetnici, ministri i vojni oficiri reklisu mi da su verovali svaku reË izveπtaja, i biliubeeni da je samo petnaest divizija i stotinubritanskih aviona mogu da se ubrzano pojave upomoÊ Jugoslaviji kada kucne zadwi Ëas” (St. John).„Mi smo ubeeni, i to se nagovestilo jugosloven-skim partizanima da Nemci nemaju bilo kakve ter-itorijalne teæwe osim strateπkih, ekonomskih ieventualno politiËkih, da Êe na kjraju ratanapustiti naπu zemqu” (Vladimir Velebit). Izovih i sliËnih izvaja i miπqewa vidi se kolikokomplikovan je bio rat u Drugom svetskom ratu, ito je Pivac ubedqivo dokazao u ovoj dokumen-tarnoj studiji.

Treba istaÊi ogroman obim ovog dela (293stranice velikog formata). Lista samog sadræajaiznosi 9 stranica, izvora i bibliografije 32, aindeksa 15. Pivac navodi izjave pojedinaca, nekedo sada malo poznate πirokoj javnosti. NemoguÊe jezamisliti istoriËara koji ne treba ili neÊekoristiti ovaj ogroman material okupqen na jed-nom mestu. NaroËita vrednost knige je u tome πtoje na engleskom, tako da Êe moÊi da je Ëitaju onikoje interesuje wena tematika.

Jedina zamerka kwizi je πto autor jedva daje spomenuo Milana NediÊa i Dimitrija QotiÊa,mada su oni, naroËito QotiÊ, uËestvovali udogaajima u Jugoslaviji, to jest u Srbiji, u Drugomsvetskom ratu. Na primer, QotiÊ je kao pot-pukovnik poæurio u svoj puk posle nemaËkog napa-da, iako je bio progawan od predratne vlade kri-juÊi se, a wegovi sledbenici, zajedno sa ostalimdobrovoqcima, pomogli su znaËajno da Srbija jed-nostavno ne nestane u ovom ratu.

Vasa MihailoviÊ_________________________________________________

Marko Pivac, The Soul and Graves ofYugoslavia 1941-1946, A National Tragedy. Part 2: ThePrologue to the Tragedy (2014), 277 str..

1242

Дакле, упркос ликовању Александра Вучића- предводника владајуће издајничке клике, упркосњеговим „тријумфалним” фарсама и представамаза наивне, упркос одржаној „паради”, нема местабило каквом разочарењу. Ко се разочарао у нешто,нека постави себи питање чиме се пре тога очарао.Војском? Полицијом? Данашњом државомСрбијом? Ово је идеално стање да се онај деосрпског народа код којег још преовладава јаконационално осећање, сам пресабере, подвуче цртуи види реално стање српског народа и какав јестатус српског национализма у данашњем српскомдруштву.

Недељама пред „параду" бројни патриот-ски активист су били изложени противзаконитомполицијском узнемиравању и малтретирању, чимеје Систем потврдио чињеницу да је у рату сасрпским народом и српским патриотозмом.Српски родољуби се убудуће требају понашати ускладу са таквом чињеницом, јер српска борба ијесте рат против Система. А да би смо ваљаноратовали против њега, најпре га морамо препо-знати и схватити не као пуки режим ове или онестранке, већ као својеврсни механизам који про-жима готово све институције и који се налази уоснови данашњег поретка, а чији су животни соко-ви: корупција, манипулација, терор, подаништвосветској закулиси и уподобљавање Србије глобал-ном мондијалистичком суноврату. За успешнуборбу такође морамо остати фанатично оданинашој Идеји, беспрекорно мотивисани и дисцип-линовани. Светли примери из прошлости на које сеугледамо, потврђују нам да су једино потпунапосвећеност и свесно саможртвовање пут ка оства-рењу циља. Зато и јучерашњи привидни поразтреба схватити као лекцију Учитељице живота иново искуство.

Актуелни социјални немири

Ипак, ујдурма око тзв. параде, само је огле-дало читаве нездраве ситуације у данашњојСрбији. Све већи број њених сталежа протестује иобуставља радну делатност. Привреда земље је ухаосу, а српски радник је на ниским гранама.