Peta generacija računara

- Projekat smišljanja pete generacije računara počinje 1982. godine u Japanu, u nadi da će Japan postati

svetski lider iz oblasti računarstva.

- Još uvek su u razvoju.

- Zasnovani na masivnom paralelnom procesiranju, u nadi da se preko njega napravi napredak u

veštačkoj inteligenciji.

- Mnogi smatraju da je ovaj projekat neuspešan, ali nam je doveo multi-core arhitekture procesora, tako

da sada svaki moderniji računar ima paralelne procesore.

Računare četvrte generacije karakteriše korišćenje mikroporcesora.

Do dalje minijaturizacije došlo je 1968. godine sa izumom mikroprocesora.

Mikroprocesori su nastali za potrebe programiranih kalkulatora, ali su odmah našli primenu i u računarskoj industriji.

U prethodnoj generaciji, računarske mogućnosti su bile raspodeljene između više integrisanih kola.

Mikroprocesor objedinjuje dva dostignuća:

-zamenjuje hiljade integrisanih kola jednim,

još manjim čipom -objedinjuje sve funkcije jednog računara

Prvi komercijalno dostpuni mikroprocesor Intel 4004 razvijen je 1971. godine.

Zahvaljujući tehnologiji visoke integracije omogućeno je pakovanje još više snage u centrale i tako je nastala familija računara velike snage koji se nazivaju superračunari

Najpoznatije računare ove vrste je razvio Seymour Cray za firmu CDC (Control Data Computers)

Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj mikroračunara na bazi mikroprocesora.

Prvi takav računar je Altair 8800 iz 1975. godine (MITS - Micro Instrumentation and Telementry Systems) zasnovan na Intel procesoru 8080A

programski jezik Basic (Beginners All-Purpose Language Instruction Code) za Altair su razvili Bill Gates i Paul Allen

pojava kućnih računara

1977. godine prvi računari firme Apple, Tandy Radio Shack

1980. godine Commodore

1981. godine prestižna firma IBM je pustila svoj prvi personalni računar, takozvani IBM Personal Computer (IBM-PC)

Za računare četvrte generacije je karakterističan razvoj neproceduralnih programskih jezika koje mogu da savladaju i korisnici koji nemaju specijalno računarsko obrazovanje

zasnovana na veštačkoj inteligenciji i drugim naprednim tehnologijama

još uvek je u razvoju mada već postoje programi i informatičke tehnologije koje se primenjuju, na primer:

prepoznavanje glasa i lica (ličnosti) paralelno procesiranje (paralelna

obrada podataka, na više procesorskim mašinama)

super provodnici veštačka inteligencija (od nedavno

najbolji šahisti na svetu su računari) nanotehnologije (novi materijali poput

grafina učiniće monitore još jeftinijim)

Cilj razvoja pete generacije računara je: 1) da računari budu sposobni da razumeju

prirodni govor

2) da računari budu sposobni za samoorganizaciju

Većina ovih tehnologija se razvija i primenjuje u prvom humanoidnom robotu koji je nazvan ASIMO japanske firme Honda

Ovu generaciju (neurokompjuteri) karakteriše razvoj neuronskih mreža koje bi trebalo da istovremeno obrađuju veliki broj informacija korišćenjem više hiljada procera što liči na rad ljudskog mozga

Kvantno izračunavanje, molekularna i nanotehnologija radikalno će promeniti izgled kompjutera u vremenu koje dolazi

Kratka istorija

Na razvoj računara najviše uticao razvoj tehnologije.

U razvoju računara značajna su 4 momenta:

Pamdenje rezultata

Mehanizacija procesa računanja

Odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja

Opštije korišdenje mašine primenom programa

Gruba podela perioda u razvoju računarstva:

Period pre pojave elektronskih računara (do 1946. godine)

Period nakon pojave elektronskih računara (nakon 1946. godine)

Arbakus je nastao u Kini pre više od 3000 godina.

Pomaže sabiranje i oduzimanje u pozicionom brojnom sistemu

1450. godine Johan Gutenberg je Konstrusao prvu štamparsku presu.

1614-1620 John Napier je otkrio prirodne logaritme i logaritamski računar što je

omogudilo lakše računanje u nauci.

1623/1624. godine Wilhelm Schickard je napravio prvu računarsku mašinu sa prenosom

desetica za sabiranje i oduzimanje šestocifrenih brojeva.

1642. godine Blaise Pascal je napravio 6-mesnu računsku mašinu

1647. godine usavršena je na 8-mesnu sa prenosom desetica.

1673. Gottfried Wilhelm Leibniz je usavršio Pascalovu mašinu sa 4 računske operacije i

izračunavanje kvadratnog korena.

1697. godine Lajbnic je predstavio binarni sistem.

Lajbnic je izneo glavne karakteristike konjunkcije, disjunkcije, negacije, identitet

podskupova i praznih skupova.

1801. godine J.M. Jacquard je napravio Automatski razboj sa bušenom karticom.

1820. Charles Xavier Thomas de Colmar je napravio prvi uspešan kalkulator -

aritmometar.

Aritmometar je mogao da vrši sabiranje, oduzimanje, množenje, delimično deljenje uz

pomod od strane korisnika.

Period od 1820. godine do 1860. godine je obeležen radom Charles Babbage-a.

1822. godine je napravio diferencijalnu mašinu (analizator) sa prijateljem John Herchel-

om zbog grešaka koje su pronašli ručno proveravajudi podatke astronomskog društva.

1833. godine je napravio nacrt analitičke mašine sa skladištem za 1000 promenljivih od

50 cifara.

Mnoge ideje koje je razvio za analitičku mašinu su se implementirale u današnje

računare

Smatra se ocem računarstva (napravio je prvi mehanički računar).

Ada Augusta, derka Lorda Bajrona je računala Bernulijeve brojeve na mašini.

Ostavila je detaljno uputstvo za izračunavanje na Babidževoj mašini.

Smatra se prvim računarskim programom.

Programski jezik ada nosi njeno ime.

G. Bool je razvio algebarsku strukturu u kojoj se sažimaju osnovna svojstva skupovnih i

logičkih operacija, posebno skupovnih operacija preseka, unije i komplementa i njima

odgovarajudih logičkih operacija AND, OR i NOT

Kraj 19. veka, u ovoj oblastije obeležen je radom Hermann Hollerith.

1884. godine je patentirana automatsku mašina za tabeliranje.

1890. godine 11 popis u SAD su završile 43 mašine za nekoliko meseci (ranije je trebalo

50 ljudi radilo isti posao za za 5-7 godina).

Holeritove mašine su radile na principu bušenih kartica.

Bušene kartice su omogudavale da se podatak koristi više puta.

Svaka cifra broja je na bušenoj kartici predstavljena ubušenjem u specijalno određenom

prostoru na kartici.

Kombinacijom ubušenja predstavljana su slova i drugi znaci.

Svaka kartica je mogla da primi 80 slova ili cifara, a za njihovo kodiranje korišdeno je 12

redova.

Kartice su izrađivane od kvalitetnog debljeg papira a zasek u jednom uglu kartice je

određivao ispravan položaj za smeštaj kartica u čitač.

1896. godine je osnovana Tabulating Machine Company, koja je 1924. prerasla u IBM.

Hidrointegrator = prvi analogni hidraulični računar u svetu

Nakon rada Holerita nastaju razne kompanije za proizvodnju savršenijih

eletromehaničkih mašina.

Od 1930. do 1940. je konstruisan veliki broj računara zasnovan na relejima.

Nemački student tehnike Konrad Cuze je tokom tridesetih godina dvadesetog veka

napravio niz automatskih računskih mašina.

Alan Turing (1912-1954) je engleski matematičar, logičar i kriptograf.

Smatra se ocem modernog računarstva.

1936. godine definisao apstraktnu mašinu koja se po njemu zove Tjuringova mašina.

Cilj je bio da opiše probleme koji mogu logički da se reše.

U toku Drugog svetskog rata je dao veliki doprinos razbijanju šifara za mašine Enigma i

Lorenz.

Njegova smrt je i danas enigma (good pun)

1939. godine je napravljen 16-bitni sabirač sa vakumskim cevima.

1941. godine Atanasov i Beri su konstruisali kalkulator ABC i razvili osnovne koncepte

koji de se pojaviti kasnije u modernim računarima.

Ključna ideja je bila korišdenje binarnog sistema i Bulove algebre kojom je postigao da se

istovremeno rešava 29 lineranih jednačina.

1943.-1946. godine J.P. Eckert i J.W. Mauchly konstruisali su ENIAC (Electronic

Numerical Integrater And Computer).

Jedan od učesnika ENIAC programa Džon Fon Nojman shvatio je da je umesto decimalne

aritmetike bolje koristiti binarnu.

1945. godine je opisao arhitekturu računara koja se i danas koristi u najvedem broju

savremenih računara.

Fon Nojmanova mašina imala je 5 delova: memoriju, aritmetičko logičku jedinicu,

upravljačku jedinicu, ulaznu i izlaznu jedinicu.

1948. godine Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor.

1950. godine UNIVAC I - prvi komercijalni elektronski računar .

1952. godine IBM 701 - Računar sa magnetnim trakama .

1953. godine - prvi printer koji je išao uz računar ( bilo je potrebno skoro pedeset.

godina da bi inženjeri i dizajneri učinili ove uređaje pristupačnim; razvijen je u kompaniji

Remington -Rand, za potrebe UNIVAC kompjuter).

1957. godine prvi matrični štampač tržištu predstavio IBM.

1954. godine Programski jezik FORTRAN (za IBM 650).

1955. godine Bell Corp. TRADIC - računar zasnovan na tranzistorima.

1958/59 godine - Texas Instriments - Integrisana verzija tranzistora.

1959-1960. godine Programski jezik COBOL.

ENIAC je prvi elektronski računar opšte namene, iako mu je osnovna svrha bila

računanje trajektorije projektila.

Bilo je mogude da se mašina preprogramira i za druge zadatke, ali to je zahtevalo

intervencije na preklopnicima i kablovima koje su mogle da traju i nedeljama.

Za ulaz i izlaz su se koristile bušene kartice

Bio je veoma velik i težak i sadržao 18000 elektronskih cevi, 10000 kondezatora, 70000

otpornika, i 1500 releja.

EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Computer)

Konstrukcija ovog računara se zasniva na fon Nojmanovoj arhitekturi.

Aritmetika je bila binarna.

Magnetna traka je korišdena za ulaz i izlaz -

Bio u upotrebi sve do 1961. kada je zamenjen sa BRLESC.

I generacija

UNIVAC je bio prvi računar za komercijalnu upotrebu.

Razvila ga je kompanija Džona Ekerta i Močlija.

Korišden je 1951. za popis stanovništva u SAD-u.

I dalje je veoma spor i zauzima mnogo mesta.

Nova memorijska jedinica je magnetna traka.

Nastali su termini hardware i software.

Pisalo se na mašinskom jeziku, koji je bio jedinstven za scaki računar.

Koristio se binarni kod.

Programiranje je bilo teško i podložno greškama.

II generacija

Kasne pedesete i rane šezdesete godine XX veka.

Tranzistori su zamenili vakuumske cevi jer su bili mnogo manji i trošili su manje struje.

Za ovo otkride Vilijam Šokli, Džon Bardin i Volter Bretn su 1956. osvojili Nobelovu

nagradu iz fizike.

Tranzistor se ponaša kao prekidač u električnim kolima.

Računari postaju manji, pouzdaniji i brži.

III generacija

Džek Kilbi je napravio prvo integrisano kolo (čip) 1959.

Do sličnog rezultata došao je i Robert Nojs.

Integrisano kolo se sastoji od mnogo tranzistora, poluprovodničkih dioda i sličnih

komponenata na malim silicijumskim pločicama.

Osim u računarima, našli su primenu i u kvarcnim časovnicima i svemirskom programu

Apolo.

Računari su zbog ovog pronalaska postali manji, brži i lakši.

Računarska snaga je centralizovana u centralama pri univerzitetima.

IBM 360 - familija računara - centrala opšte namene iz 1964. sa 9 različitih procesora i 70

ulazno/izlaznih uređaja.

Prvi miniračunar je nastao 1963. kao alternativa za centrale.

IBM 360-44 - imao je čitač bušenih kartica, bušač kartica i linijski štampač.

Podržavao je aritmetiku u pokretnom zarezu.

III generacija računara podržavala je oko milion operacija u sekundi.

Nastali su operativni sistemi kao grupa programa koja upravlja i nadgleda rad hardvera.

Za programiranje su se koristili viši programski jezici.

Prvi programski jezici su bili FORTRAN (za izračunavanja) i COBOL (za baze podataka)

IV generacija

Obeležio ju je nastanak mikroprocesora 1968.

Nastali su za kalkulatore.

Kombinuju više integrisanih kola u jedan čip.

Prvi komercijalni mikroprocesor je Intel 4004 iz 1971.

Veličina sobe -> veličina novčida.

Nastaje familija računara zvanih "super-računari" za složenu upotrebu.

Njihov najpoznatiji proizvđač je Sejmor Krej (CDC, Cray Research).

Na bazi mikroprocesora 70-tih su razvijeni mikroračunari.

Prvi je bio Altair 8800 sa 256 bajtova memorije i bez operativnog sistema.

Kasnije su razvijeni i drugi, personalni, mikroraèunari.

1981. nastaje IBM-PC na Intelu 8086.

I kasniji IBMovi modeli su zasnovani na Intelu.

Tržište mikroračunara je brzo raslo, što je omogudavalo lakše obavljanje zadataka.

Više nije potrebno programersko znanje za upotrebu računara.

Kratka istorija Za razvoj računarstva značajna su razvoj tehnologije i logike. Podela računara na: 1)Pre pojave elektronskih računara(do 1946.) 2)Posle pojave elektronskih računara(od 1946.) Mehanizacija procesa računanja _1614-1620 John Napier otkrio logaritme i logaritamski računar _1623/24 Wilhen Schickard-prva računarska mašina za prenos desetica _1642 Blaise Pascal 6-mesna računarska mašina _1647 usavršena na 8-mesnu _1673 Gottfried Wilhem Leibnic-usavršio Pascalovu mašinu na 12-mesnu _1697 Lajbnic-binarni brojni sistem _Lajbnic uveo formalni i simbolički jezik matematike _1801 J.M.Jackuard-automatski razboj sa bušenom karticom _1820 Charles Xavier Thomas de Colmar-aritmometar _1822 po Babbage-ovom nacrtu konstruisana diferencijalna mašina _1833-nacrt analitičke mašine Elektromehanički period računarskih mašina _1847 G.Bool-Bulova algebra _Herman Holertih obeležio rad u ovoj oblasti kraj 19. Veka _1884-patent automatske mašine za tabeliranje _1890-elektronski uređaj koji se koristio za popis u SAD-u _Holeritove mašine su radile po principu bušenih kartica _bušene kartice su omogućile da se jednom pripremljeni podaci mogu više puta koristiti _1896-osnovana Tabulating Machine Company koja je1924 prerastao u IBM Elektromehanički period nakon Holterovih mašina _1930-1940 konstruisan veliki broj mašina zasnovan na relejima _1941 Konrad Cuze-prvi programski računar _1936 A.Tjuring-Tjuringova mašina _Tjuring je dao mtematički preciznu definiciju algoritama Period elektronskih računara _1939- 16-bitni sa vakumskim cevima _1941 Atanasov i Beri konstruisali kalkulator ABC i razvili elektronsu aritmetičku jedinicu i regenerativnu cikličnu memoriju _1943-1946 J.P.Eckert i J.W.Mauchly konstruisali Eniac _1945 John von Neumann-Fon Nojmanovi računari _Imala je 5 delova:memoriju,ALU,upravljačku jedinicu i ulaznu i izlaznu jedinicu _1950-UNIVACI je prvi komercijalni elektronski računar _ 1952-računar sa magnetnim trakama IBM701 _1954-programski jezik FORTAN

_1955 Bell.Corp.TRADIC-računar zasnovan na tranzistorima _1959-1960 programski jezik COBOL _ENIAC-prvi elektronski računar opšte namene _EDVAC-su konstruisali Džon Ekert,Džon Močli i fon Nojman I generacija računara _UNIVAC je bio prvi računar u komercijalnoj upotrebi *Programiranje u I generaciji računara _U upotrbu su ušli termini hardware i software _Softver je pisan na mašinskom jeziku _Programeri koji su pisali kod namašinskom jeziku pisali su binarni kod za beleženje instrukcija,za adresiranje memorije i za beleženje podataka II generacija računara _Karakteriše ih upotreba tranzistora koji su zamenilivakumske cevi,koje su bile velikeitrošile mnogo struje _U digitalnim kolima tranzistor se ponaša kao elektronski prekidač _Računari su manji,pouzdaniji i sve brži _1959-računari IBM7090 i IBM1401 koji su zasnovani na trnzistorima _IBM1401 se zasnivao na bušemnim karticama.Imao je memoriju od magnetnih jezgara i podržavao je decimalnu aritmetiku _1960 DEC je proizveo PDP1

_Burroughs je proizvod B5000,prvi računar sa dvostrukim procesorom i virtuelnom memorijom *II generacija računara i kompjuerse igre _Računar PDP-1-prva kompjuterska igra Spacewar *Kako se programiralo u II generaciji računara? _Svaki računarski sistem je imao memorijsk jedinicu za beleženje programa i podataka _Memorijske jedinice građene od feritnih jezgara _Za programiranje su se koristili asemblerski jezici III generacija računara-integrisano kolo _1959-prvo integrisano kolo testirao Džek Kilbi,a nezavisno od njega do sličnog proizvoda je došao Robert Nojs _Mnogo sličnih komponenata (tranzistora, poluprovodničkih dioda) na malim silicijumskim pločicama _Računari su postali manji, brži i lakši zahvaljujuci integrisanih kola, čipova _Računarska snaga je centralizovana –postojali su veliki racunski centri 1963. godine prvi miniracunari (alternativa za centrale) *Kako se programiralo u III generaciji računara? _Oko milion operacija u sekundi _Razvoj operativnih sistema koji nadgledaju rad računarskog hardvera _Istovremeno izvršavanjem više programa _obrada podataka na liniji _viši programski jezici korišćeni za programiranje _1957. nastala prva verzija jezika FORTRAN,a 1960 jezik COBOL

IV generacija računara _1968-mikroprocesor;kombinacije integrisanih kola za obradu podataka,ograničenu memoriju,kontrolu ulazno-izlaznih operacija u 1 čip _Formirani računari velike snage,superračunari _Od sredine sedamdesetih mikroračunari na bazi mikroprocesora _Prvi takav računar Altair 8800 _pojava kućnih računara _1977 prvi računar firme Apple _1981-IBM je pustila svoj prvi personalni računar zasnovan na procesoru Intel 8086 _pojava personalnog softvera Proširenje IV generacije _Smanjenje dimenzija _Znatno povećanje brzine _Pojava PC računara (Personal Computer) predstavlja pravu revoluciju u demokratizaciji računarske tehnologije, čineći je masovnom i jeftinom. _Upotreba operativnih sistema kao što je CP/M (Control Program for Microcomputers) omogućila je komociju u radu i kreiranju programa. _Flopi diskovi kao masovna memorija su se koristili za smeštaj softvera operativnog sistema, za smeštaj programa i za smeštaj podataka. _Apple II postaje vrlo popularan personalni računar u školama. _1984 GUI interfejs (Graphic User Interface) je proizveden za potrebe grafičke prezentacije od strane Macintosh firme _MS DOS (Microsoft Disk Operating System) postaje veoma popularan, i praktično je standard za personalne računare, a razvijen je od strane Microsoft Corporation V generacija računara _Bila inicijativa japanskog Ministarstva za međunarodnu trgovinu I industriju,počela 1982 _Ideja je bila da se stvori računar koristeći paralelno računanje(obradu) _Dok su prethodne generacije računara bile usmerene na povećanje broja logičkih elemenata u jednom CPU, peta generacija bi se okrenula velikom broju CPU jedinica za dodatne performance _Ciljevi su bili da se stvori platforma veštačke inteligencije i stvaranje računara u toku desetogodišnjeg perioda nakon čega bi počelo investiranje u šestu generaciju računara _Očekivane karakteristike pete generacije: _Računari bi svoj rad trebalo da baziraju na veštačkoj inteligenciji _PDA (Personal Digital Assistent), kao prvi računari koji uključuju elemente veštačke inteligencije, naročito u funkciji komunikacije sa okolnim svetom. _„Nevidljivi“ ili ugrađeni računari (embeded), se ugrađuju u razne aplikacije kao što su digitalni časovnici, bankarske karte i u razne druge proizvode… _Računari su počeli da se smanjuju _1989 firma Grid Systems je stvorila prvi tablet računar koji se zvao GridPad _Sastojao se od malog ekrana na kojem su korisnici mogli pisati posebnom pisaljkom da bi upravljali računarom _Korisnik može koristiti prenosivi računar, displej osetljiv na dodir (touchscreen) i softver za prepoznavanje rukopisa

_ Kasnije mašine ove klase su bili PDA sa poboljšanim interfejsom _Oni su danas evoluirali pametne telefone (smartphones) koji su uključeni u popularne Apple iPhone i Google Android platforme

4.Na Trinity College su studirala 2 čoveka( Lord Bajron i Čarls Bebidž).

-Na razvoj racunara u toku istorije najvise je uticao razvoj tehnologije i logike

-U razvoju racunara znacajna su 4 momenta: pamcenje rezultata, mehanizacija procesa racunanja, odvajanje unocenja podataka i automatizacija procesa racunanja, opstije koriscenje masine primenom programa

-Pre vise od 3000 godina nastaje abakus koji pomaze ljudima u racunanju

-U 17. veku nastaju prirodni logaritmi I logaritmicki racunar

-1697. nastaje binarni brojni sistem

-Lajbnic je izneo glavne karakteristike konjunkcije, disjunkcije, negacije, identitet, podskupova i praznih skupova

-1820. nastaje prvi uspesan kalkulator-aritmometar

- Zbog mnogo gresaka pronadjenih rucno proveravajuci podatke astronomskog drustva nastaje diferencijalna masina

-Smatra se da je Ada Augusta napravila prvi racunarski program

-1847. Nastaje Bulova algebra

-Alan Turing se smatra ocem modernog racunarstva

-1936. Napravio je Tjuringovu masinu

-1941. Atanasov i Beri su konstruisali kalkulator ABC i razvili osnovne koncepte koji se koriste u modernim racunarima

-U vreme nastanka racunara prve generacije, usli su u upotrebu termini hardware i software

-II generaciju racunara karakteristise pojava tranzistora

-Zahvaljujuci tranzistorima, racunari druge generacije su postali manji, pouzdaniji, brzi i njihovo koriscenje je bilo jeftinije

-Za programiranje racunara druge generacije koristili su se asemblerski jezici

-Integrisano kolo ili cip cini mnogo slicnih komponenata na silicijumskim plocicama

-Pojava cipova ucinila je da racunari postanu manji, brzi i laksi

-U III generaciji dolazi do razvoja operativnih sistema sto je omogucilo istovremeno izvrsavanje vise programa

-1968. Nastaje mikroprocesor

-Mikroprocesori su nastali za potrebe programiranih kalkulatora

-Mikroprocesori kombinuju integrisana kola za obradu podataka, ogranicenu memoriju, kontrolu ulazno izlaznih operacija u jedan cip

GENERACIJE RACUNARA

NULTA GENERACIJA • Nulta generacija računara: Mehanički računari Paskalov računar iz 1642. godine (Blaise Pascal, 1623-1662).

Razvijen je kada je Paskal imao 19 godina i služio je u računanju poreza za Francusku državu tog doba. Paskalova mašina je mogla da sabira i oduzima. Leibnizov računar. Nemački naučnik Leibiz je nešto kasnije konstruisao računar koji je pored toga mogao i da množi, i da deli brojeve.

• Diferencijalna mašina (engl. Difference engine). Sto pedeset godina kasnije, Čarls Bebidž je konstruisao računar. Ova mašina je mogla samo da sabira i oduzima. Bila je dizajnirana da računa tabele brojeva koji su korišćeni u navigaciji.

• Analitička mašina (engl. analytical engine). Analitička mašina je imala četiri komponente: memoriju, računarsku jedinicu, ulaznu jedinicu i izlaznu jedinicu. Memorija se sastojala od 1000 reči sa 50 decimalnih cifara, i svaka reč je mogla da čuva i promenljive, i rezultate. Najveći napredak, ostvaren u analitičkoj mašini, bila je njena višestruka namena. Jedna od instrukcija je unosila brojeve iz memorije u računarsku jedinicu, vršila operaciju sabiranja i smeštala podatke u memoriju. Obzirom da je mašina bila programibilna, imala je i svoj Assembler

• Konrad Cuze, 1930. godine, napravio je prvi veliki skok u razvoju računara. Mašina je bazirala svoj rad na velikoj količini relej-uređaja i bila je programibilna. Pošto je bila uništena u II svetskom ratu, ova mašina nije našla veću praktičnu primenu.

• John Atanasoff je nešto kasnije razvio mašinu koja je bazirala svoj rad na binarnoj aritmetici, i koristila je kondenzatore za smeštaj podataka. Kondenzatori su se povremeno dopunjavali kako bi sačuvali električni naboj. Ovo jako podseća na funkcionisanje današnjih DRAM (dinamičkih RAM memorija).

• Mark I. Na kraju rata, 1944. godine, na Univerzitetu Harvard je konstruisana mašina MARK I. Mašina je imala 72 reči sa po 23 decimalna mesta, i instrukcijski ciklus je trajao 6 sekundi. Kao Ulazno/Izlazne jedinice, korišćene su bušene trake.

PRVA GENERACIJA RACUNARA • Prva generacija računara: elektronske cevi. Kao prva generacija računara

u periodu 1945. do 1955. godine, bili su računari realizovani na bazi elektronskih cevi. Računar Colossus Veliki stimulans razvoju računara je bio Drugi svetski rat. Tokom prvog dela rata, nemačke podmornice su dobijale komande iz admiraliteta u Berlinu putem radio talasa. Engleski obaveštajci su presretali poruke i dešifrovali ih. One su šifrovane pomoću aparature ENIGMA. Da bi se poruke dešifrovale, bilo je neophodno izvršiti veoma masivno računanje u kratkom roku – od momenta prijema do izvršenja komande. Engleska je formirala posebnu laboratoriju za dešifrovanje, koja je konstruisala računar Colossus

• ENIAC (engl. Electronic Numerical Integrator And Computer) 1943. godine je započeo rad na projektovanju elektronskog računara koji je nazvan ENIAC. Sastojao se iz 18.000 elektronskih cevi i 1500 releja. Bio je težak 30 tona i trošio 140 KW snage. U pogledu arhitekture, bio je to računar od 20 registara. Svaki od njih kapaciteta 10 decimalnih cifara. ENIAC je programiran uz pomoć 6000 multipozicionih prekidača i konektora, koji su prespajani kablovima. Mašina je završena 1946. godine, i bilo je kasno da se koristi za bilo koju namenu za koju je konstruisana

PRVA GENERACIJA • 1949. godine nastaje veći broj računara:

• EDSAC

• JOHNIAC

• ILLIAC

• MONIAC

• WEIZAC

• Svi računari su nastali u Americi na raznim univerzitetima, čija su imena nosili u svojoj skraćenici. Von Neuman mašina EDSAC (engl. Electronic Delay Storage Automatic Calculator) ili von Neuman mašina, prvi je računar sa ugrađenim programom i predstavlja bazični primer prvih digitalnih računara. Ova arhitektura računara je odigrala veliku ulogu u daljem razvoju računarstva. Von Neuman mašina, u pogledu arhitekture je obuhvatala sledeće komponente: 1.ALU (engl. Aritmetic logic unit) 2.CU (engl.Control Unit) ili upravljačka jedinica 3.Memorija 4096 x 40 bita 4.Svaka memorijska reč je sadržala 20 bitova za instrukcije ili 40 bitova za celobrojne vrednosti 5.Instrukcija se sastojala od: 8 bitova za tip naredbe i 12 bitova adrese U okviru ALU se nalazio jedan specifičan 40-bitni registar, koji se naziva akomulator. Tipično, kada se dva broja saberu, rezultat se smešta u akomulator, pre nego što se pošalje u memoriju. Danas u modernim računarima ALU i CU se nalaze na istom čipu pod nazivom CPU

DRUGA GENERACIJA • Druga generacija računara: Tranzistori. Tranzistor je razvijen u Bell Laboratorijama

1948. godine. Korišćenje tranzistora je napravilo revoluciju u računarima, tako da se već 1950. godine, vakuumske cevi više ne koriste u računarskoj tehnici.

• Prvi tranzistorski računar TX-0

• 1957. godine formirana kompanija DEC (Digital Equipment Corporation) drugi naziv bio je PDP, a četiri godine pojavio se računar PDP-1 (1961) sa sledećim karakteristikama:

• 4096 reči, dužine 18 bit-ova

• 200.000 instrukcija u sekund;

• Performanse duplo slabije od mašine IBM 709, koja je bila najmoćnija mašina u to doba.

• Cena 120.000 USD

• Računarski sistem PDP-8 Nekoliko godina kasnije, DEC je proizveo PDP-8, sa sledećim karakteristikama:

• 12 bitna mašina

• DEC uveo PDP-8 22 marta 1965 godine i prodao više od 50,000 sistema

• Magistrala podataka (engl. bus) nazvana Omnibus

• Cena 16.000 USD

DRUGA GENERACIJA • Magistrala podataka (engl. bus) je kolekcija paralelnih žica, koje spajaju razne delove

računara i služe za prenos podataka između tih delova. DEC je proizveo 50.000 ovakvih računara i PDP-8 je postao lider u mini-računarskim sistemima. PDP-8 Arhitektura.

• Tranzistorska verzija IBM 709 1960. godine IBM je proizveo mašinu 709 u tranzistorskoj verziji, sa sledećim karakteristikama:

• mašinski ciklus od 2 mikrosekunde;

• memorija sastavljena od 32.536 reči, a reči od 36 bit-ova;

• memorija na bazi magnetnih perlica

• Kompanija CDC (engl. Control Data Corporation) je proizvela računar CDC 6600, 1964. godine. Računarski sistem CDC 6600 imao je sledeće osobine:

• do tada najbrža mašina

• arhitektura na bazi paralelnog procesiranja, sa ugrađenim manjim računarima,

• prvi superkompjuter (Cray).

• Ugradnjom manjih računara, postignuto je da se centralna jedinica sve vreme bavi samo računanjem, dok se sve funkcije periferne komunikacije prepuštaju manjim računarima.

TRECA GENERACIJA • Treća generacija računara: Integrisana kola (1965—1980)

Pojava integrisanih kola omogućava smanjenje dimenzija i povećanje kompleksnosti računara. Iz te serije, IBM je napravio čuvenu seriju IBM System 360, sa modelima 30 i 75. Ovi računari imali su upotrebu u naučnim i komercijalnim primenama, pa su zamenili računare IBM 709 i IBM1401. Uvodi se tehnika multiprograming koji omogućava da se u u memoriji nađe više programa istovremeno, tako da dok se jedan program izvršava, drugi čeka u memoriji da bude izvršen.

• IBM System 360 . Karakteristike računara IBM System 360 su:

• 16 x 32 bitnih registara, bajtovske strukture;

• široki adresni prostor od 16.777.216 bajta (16MB).

CETVRTA GENERACIJA • Četvrta generacija računara: VLSI .

• Karakteristike četvrte generacije su:

• VLSI (engl. Very Large Scale Integration)

• Povećanje brzine i kompleksnosti računara, smeštanjem miliona tranzistora na jedno

• integrisano kolo

• Smanjenje dimenzija

• Znatno povećanje brzine

• Pojava PC računara (engl. Personal Computer) predstavlja pravu revoluciju u

• demokratizaciji računarske tehnologije, čineći je masovnom i jeftinom.

• Upotreba operativnih sistema kao što je CP/M (engl. Control Program for Microcomputers)

• omogućila je komociju u radu i kreiranju programa.

• Flopi diskovi kao masovna memorija su se koristili za smeštaj softvera operativnog

• sistema, za smeštaj programa i za smeštaj podataka.

• Apple II postaje vrlo popularan personalni računar u školama.

• IBM PC je razvijen je 1981. godine sa ciljem da bude masovan i jeftin računar, a pravljen je

• od komercijalnih komponenata.

• GUI interfejs (engl. Graphic User Interface) je proizveden za potrebe grafičke prezentacije

• od strane Macintosh firme 1984 godine.

• MS DOS (engl. Microsoft Disk Operating System) postaje veoma popularan, i praktično je

• standard za personalne računare, a razvijen je od strane Microsoft Corporation Prozor MS DOS editora

PETA GENERACIJA • Peta generacija računara je bila inicijativa japanskog Ministarstva za međunarodnu trgovinu i industriju i počela je 1982

godine. Idea je bila stvoriti račun koristeći moćno paralelno računanje /obradu. To je trebao biti rezultat velikog državnog / industrijskog istraživačkog projekta u Japanu tokom1980. Cilj je bio stvoriti "epohalni računar" sa superračunarskim performansama i pružiti platformu za budući razvoj vještačke inteligencije. Izraz "peta generacija" je bio namijenjen kao sistemski skok van postojećih mašina. Dok su prethodne generacije računara bile usmjerene na povećanje broja logičkih elemenata u jednom CPU, peta generacije bi se okrenula velikom broju CPU jedinica za dodatne performase. Cilj projekta je bio stvaranje računara u toku desetogodišnjeg perioda nakon čega bi pošelo investiranje u šestu generaciju računara. Mišljenja o rezultatu su podijeljena: neki kažu da je projekta bio neuspješan dok drugi tvrde da je bio ispred svog vremena. Očekivane karakteristike pete generacije:

• Računari bi svoj rad trebalo da baziraju na vještačkoj inteligenciji

• PDA (engl. Personal Digital Assistent), kao prvi računari koji uključuju elemente vještačke

• inteligencije, naročito u funkciji komunikacije sa okolnim svijetom.

• „Nevidljivi ili ugrađeni računari (engl. embeded), se ugrađuju u razne aplikacije kao što su

• digitalni časovnici, bankarske karte i u razne druge proizvode... Peta generacija se ipak desila, ali na neočekivan način: računari su se počeli smanjivati. 1989 godine firma Grid Systems je stvorila prvi tablet računar koji se zvao GridPad. Sastojao se od malog ekrana na kojem su korisnici mogli pisati posebnom pisaljkom da bi upravljali računarom. Sistem kao što je bio GridPad pokazao je da nije više potrebno sediti za stolom ili u računarskoj sali da bi se koristio računar. Umesto toga, korisnik može koristiti prenosivi računar, displej osetljiv na dodir (engl. touchscreen) i softver za prepoznavanje rukopisa. Kasnije mašine ove klase su bili PDA sa poboljšanim interfejsom i postal vbeoma popularni. Oni su danas evoluirali pametne telefone (engl. smartphones) koji su uključeni u popularne Apple iPhone i Google Android platform.

HVALA NA PAZNJI!

Kratka istorija

- Na razvoj računara u toku istorije najviše su uticali razvoj tehnologije i logike. Bitna tehnološka otkrića su iz temelja menjali kako računari rade, što je rezultovalo sve manjim, efikasnijim, snažnijim, jeftinijim i pouzdanijim mašinama.

- Četiri najznačajnija trenutka u istoriji računara su: 1. Pamćenje rezultata 2. Mehanizacija procesa računanja 3. Odvajanje unošenja podataka i automatizacije procesa računanja 4. Opštije korišćenje mašine primenom programa

- Podela perioda u razvoju računara: 1. Period pre pojave elektronskih računara (ER) do 1946. godine)

2. Period nakon pojave ER (nakon 1946. godine)

- Jedna od prvih sprava koje su se pojavile zbog čovekove potrebe za računanjem (razvoj trgovine,vodjenje poslova) bila je abakus. On nije računao umesto čoveka već je samo potpomagao računanje (sabiranje i oduzimanje u pozicionom brojnom sistemu)

- Sve do XVII veka računanje se obavljalo ručno. - 1450. Johan Gutenberg - Konstrusao prvu štamparsku presu - 1614-1620 John Napier otkrio prirodne logaritme i logaritamski računar (što je omogućilo lakše

računanje u nauci, inženjerstvu, navigaciji..) - Lajbnic je 1697. godine predstavio binarni brojni sistem (formalna i simbolička logika, Lajbnic je

izneo glavne karakteristike konjunkcije, disjunkcije, negacije, identitet, podskupova i praznih skupova)

- 1801. J.M. Jacquard - Automatski razboj sa bušenom karticom - 1820. Charles Xavier Thomas de Colmar prvi zaista uspešan kalkulator – aritmometar. - 1833 - nacrt analitičke mašine sa skladištem za 1000 promenljivih od 50 cifara; aritmetičke

operacije u „vodenici“ kojom su upravljale bušene kartice; sve operacije su se obavljale mehanički

- Međurezultati su određivali dalji put programa na karticama a rezultati izračunavanja su se izdavali na mašini za slaganje.

- U 19. veku su napravljena velika otkrića koja su poboljšala komunikaciju (telegraf,telefon) i počinje da se koristi električna struja.

- 1847. G. Bool – razvio algebarsku strukturu (Bulova algebra) u kojoj se sažimaju osnovna svojstva skupovnih i logičkih operacija. Kako se istinitosne vrednosti mogu predstaviti i kao binarni brojevi, analogija se može i na njih proširiti (1 puta 0 je 0, 1 plus 0 je 1). Kada se analogija proširi na elektronske komponente (ima napona/nema napona, visok napon/nizak napon) dobija se primena Bulove algebre u prekidačkim kolima, koji su u osnovi konstrukcije računara.

- Kraj 19. veka, u ovoj oblasti, obeležio je rad Hermann Hollerith. Holeritove mašine su radile na principu bušenih kartica. One su omogućili da se jednom pripremljani podaci mogu više puta koristiti. Svaka cifra broja je na bušenoj kartici predstavljena ubušenjem u specijalno određenom prostoru na kartici. Kombinacijom ubušenja predstavljana su slova i drugi znaci.

- Operacije ili programi su još uvek bile čvrsto povezane sa samom mašinom. - Hidrointegrator = prvi analogni hidraulični računar u svetu (Mihajlo Petrović Alas). - 1930-1940. konstruisan veliki broj računara zasnovan na relejima. - Alan Turing (smatra se ocem mladog računarstva) je 1936. godine definisao apstraktnu mašinu

(Tjuringovu mašinu). Ona je praktično opis mašine koja će tek biti konstruisana. - 1939. - 16-bitni sabirač sa vakumskim cevima. - 1941. Atanasov i Beri konstruisali kalkulator ABC i razvili osnovne koncepte koji će se pojaviti

kasnije u "modernim računarima" - elektronsku aritmetičku jedinicu i regenerativnu, cikličnu memoriju.

- Džon Fon Nojman je opisao arhitekturu računara koja se i danas koristi u najvećem broju savremenih računara. Njegova mašina imala je 5 delova: memoriju, aritmetičko logičku jedinicu (ALU), upravljačku jedinicu (upravlja programom) i ulaznu i izlaznu jedinicu.

- ENIAC - prvi elektronski računar opšte namene. Bio je u upotrebi sve do 1955. - EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Computer) bio u upotrebi sve do 1961.

I generacija računara - UNIVAC je bio prvi računar koji je ušao u komercijalnu upotrebu. Prvi UNIVAC računari su se

veoma dugo koristili čak i onda kada su postali tehnološki zastareli. - U vreme nastanka računara prve generacije, ušli su u upotrebu termini hardware (računar I

oprema) i software (programi). Softver prve generacije računara je pisan na mašinskom jeziku. Svaki računar je imao svoj mašinski jezik koji je bio usklađen sa elektronskim komponentama tog računara.

II generacija računara - Proizvodili su se pedesetih i ranih šezdesetih godina XX veka. - Njih karakteriše upotreba tranzistora koji su u računarima zamenili vakuumske cevi koje su bile

velike i trošile mnogo struje. - Zahvaljujući tranzistorima, računari su postali manji, pouzdaniji, brzi i jeftiniji. - Pojavljuju se veliki proizvođači računara (IBM, Burroughs, Sperry Rand) - Svaki računarski sistem je u sebi imao memorijsku jedinicu (gradile su se od feritnih jezgara) u

kojoj su beleženi i programi i podaci. - Programiranje na asemblerskom jeziku učinilo je rad programera efikasnijim. Specijalni

programi, asemberi, prevodili su ove programe u mašinske instrukcije računara. III generacija računara

- Mnogo sličnih komponenata (tranzistora, poluprovodničkih dioda i sl) na malim silicijumskim pločicama

- Korišćenje integrisanih kola, koja se nazivaju i čipovi, učinilo je da računari postanu manji, brži i lakši.

- Računarske mogućnosti su bile raspodeljene između više integrisanih kola. - Računski centri sa velikim računarima nazivaju se centrale (eng. mainframes); računarska snaga

je centralizovana. 1964. godine - to je bio IBM 360 - centrala opšte namene. To je bila familija računara koja je omogućavala korisniku da bira između devet različitih procesora i 70 tipova ulazno/izlaznih uređaja što je korisniku omogućavalo da prilagodi sistem svojm potrebama.

- Oko milion operacija u sekundi.

- Došlo je do razvoja operativnih sistema kao grupe programa koja upravlja i nadgleda rad računarskog hardvera. Sa operativnim sistemom koji nadgleda memoriju računara, postalo je moguće istovremeno izvršavanje više programa

- Korišćenje programskih jezika eliminisalo je potrebu da programer za svaki računar uči njegov asemblerski jezik.

IV generacija računara - Karakteriše ih pojava mikroprocesora. - Mikroprocesori kombinuju integrisana kola za obradu podataka, ograničenu memoriju, kontrolu

ulazno izlaznih operacija u jedan čip. - Zahvaljujući tehnologiji visoke integracije omogućeno je pakovanje još više snage u centrale.

Tako je nastala familija računara velike snage koji se nazivaju superračunari. - Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj mikroračunara na bazi mikroprocesora. - Počinju da se pojavljuju mikroračunari koji se nazivaju kućni računari ili personalni računari. - Tržište mikroračunara je veoma brzo raslo, pre svega sa pojavom personalno softvera koji je

ljudima najrazličitijeg profila omogućavao da lakše obave mnoge zadatke: - pišu i menjaju dokumenta (word processing) - prave tabele (spradsheets) - crtaju grafikone (graphics packages) - prave i održavaju svoje baze podataka (database programs)

- Bitna karakteristika računara četvrte generacije je razvoj neproceduralnih programskih jezika koje mogu da savladaju I korisnici koji nemaju specijalno računarsko obrazovanje.

Kratka istorija racunarstva, teze

-Na razvoj racunara najvise je uticao i sam razvoj tehnologije.

-Razvoj logike.

-4 znacajna momenta u razvoju racunarstva

-Podela: Pre ER (1946), posle pojave ER. ER=Elektronski racunar

- P.N.E: brojanje,60-tericni brojevni sistem, abakus, osnovi logike

- N.E: automat,dekadni sistem

- Abakus je razvijen zbog razvoja trgovine i lakseg racunanja.

- Sve do 17. veka racunalo se rucno

-1614-1620 John Napier otkrio je prirodni logaritam i napravio logaritamski racunar, sto je pomoglo

racunanju u

nauci.

-1623-1624 Schickard napravio prvu racunarsku masinu za sabiranje do milion

-1642 Pascal takodje

-1673 Leibniz usavrsio Pascalovu masinu i omogucio racunanje kvadratnog korena

- Leibniz je 1697. predstavio binarni sistem koji se i danas koristi i uveo je univerzalni jezik

matematike

- 1801 Jacquard - busene kartice

- 1820 napravljen prvi kalkulator (Charles Tomas)-aritmometar, pomoc korisnika nije bila potrebna

- Babbage sa prijateljem Herchelom napravio 1822. prvu diferencijalnu masinu.

- Ada Augusta je racunala Bernulijeve brojeve na masini, ostavila detaljno uputstvo na Babbage-ovoj

masini.

- 1847. Bulova algebra (and or not), konekcija sa binarnim sistemom

- Hermann Hollerith

- Njegove masine su radile na principu busenih kartica (igla kroz rupe u zivu ==> zatvaranje

elektricnog kola)

- 1930ih ih je koristila Jugoslovenksa zeleznica

- Mihailo Petrovic Alas (1868-1943) -matematicar, naucnik, napravio hidrointegrator=prvi hidrauclini

racunar

- Nemacki student Konrad Cuze razvio prvi programabilni racunar (od njegove firme je nastao

SIEMENS)

- 1936. Tjuringova masina

- Tjuring (1912-1954)- eng. matematicar, otac modernog racunarstva, ne zna se kako je umro

E.R

- John Atanasoff 1903-1995

- 1941. Atanasov i Beri su konstruisali kalkulator ABC i razvili osnovne koncepte koji ce se pojaviti u

modernim

racunarima.

- 1943-1946 konstruisan ENIAC.

- 1945. John von Neumann- teorijski koncept elektronskih racunara

- Janos Lajos 1945. opisao strukturu danasnjih savremenih racunara, struktura ima 5 delova.

- 1969. uveden programerski smer u MG

- ENIAC-prvi elektronski racunar opste namene iako mu je svrha bila racunanje trajektorije projektila

- kod ENIACA su se koristile busene kartice bio je tezak 30 tona i zauzimao velicinu odbojaskog

igralista

- EDVAC, konstrukcija mu se zasniva na fon Nojmanovoj arhitekturi racunara, binarna aritmetika,

upotrebljiv do

1961. kada je zamenjen sa BRLESC

1. generacija racunara

- UNIVAC prvi racunar koji je usao u komercijalnu upotrebu

- prvi racunar kod koga je proizvedeno vise primeraka

- magnetne trake kao memorijske jedinice, dekadno je radio

- koriscen do 1970

- uvedeni pojmovi hardware i software

- mogli su samo jedan po jedan program da izvrsavaju, a posle zavrsetka racunar je morao da se

dovede u pocetno

stanje.

2. generacija racunara

- 50,60-te

- upotreba tranzistora koje zamenjuju vakumske cevi i zbog toga su postali manji i jeftiniji i brzi

- jos uvek uglavnom imaju samo vladine institucije i univerziteti

- pojavljuju se veliki proizvodjaci racunara (IBM, DEC...)

- prva igrica "Spacewar" se odigrala

- kompjuteri mogu da izvrse vise od 100000 operacija u sekundi, memorijske jedinice od feritnih

jezgara

3. generacija racunara

- koriscenje INTEGRISANIH KOLA, racunari brzi, manji i laksi

- ima primenu u svemirskom programu APOLO (to sto su racunari sve vise efikasniji i sve manji)

- IBM 360-44 na PMF-u, memorija je feritna i izgledala je kao kutija za cizme, velicine ormana

- mogu racunari oko milion operacija da izvrsavaju, razvoj operativnih sistema, on-line processing

koji koriste

avio kompanije

- 1957. nastao jezik FORTRAN (racunanje), 1960. COBOL (odrzavanje datoteka)

4. generacija

- 1968 mikroprocesor

- oni kombinuju integrisana kola

- superracunari (slozena naucna istrazivanja)

- BASIC je razvio Bil Gates i Paul Allen, kasnije osnivaci Majkrosofta

- pojava PC, programski jezici se daju nauciti i ljudima koji nemaju nikakvo racunarsko obrazovanje

TEZE - Na razvoj računara u toku celokupne istorije je najviše uticao razvoj tehnologije, na

početku je i logika bila podjednako važna - U razvoju računara značajna su 4 momenta: pamćenje rezultata, mehanizacija procesa

računanja, odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja i opštije korišćenje mašine primenom programa

- Gruba podela perioda u razvoju računarstva: period pre pojave elektronskih računara (ER) do 1946. godine), period nakon pojave ER (nakon 1946. godine)

- Značajna otkrića p.n.e: pojava prvih pisama, razvoj 60-teričnog brojnog sistema, zapisi na papirusu, formiran abakus, Aristotel postavio osnove logike...

- Značajna otkrića nove ere: Heron Aleksandrijski konstruisao automat, u Kini pronađen papir, zapis dekadnih cifara u Indiji...

- Abakus je prvi alat za računanje - 1450. Gudenbergova štamparija - 1624 Wilhem Schickard-prva računarska mašina sa prenosom desetica - 1642. Blaise Pascal je napravio 6-mesnu računsku mašinu. Radilo sa 6 župčanika - 1647. usavršena na 8-mesnu sa prenosom desetica. 8 zupčanika; do 9,999.999;

komplement broja za negativne - 1673. Gottfried Wilhelm Leibniz - usavršio Pascalovu mašinu (12-mesna) sa 4

računske operacije i izračunavanje kvadratnog korena (sve se svodile na ponavljanje sabiranja)

- Lajbnic je prvi predstavio binarni sistem i univerzalni jezik matematike(formalna i simbolička logika, izneo je i glavne karakteristike konjunkcije, disjunkcije, negacije, identitet, podskupova i praznih skupova)

- 1820. Charles Xavier Thomas de Colmar prvi zaista uspešan kalkulator – aritmometar - 1822 - diferencijalna mašina(Charles Babbage)-računanje sa tačnošću od 31 cifre - 1847. G. Bool-rayvio je algebarsku strukturu(Bulova algebra) - 1884. Hermann Hollerith patentira automatsku mašinu za tabeliranje koja radi na

principu bušenih kartica - 1936. A. Turing - Tjuringova mašina

Generacije računara - I generacija:bili su veliki i teški, radili su pomocu 5000 vakuumskih cevi, radio je

dekadno, UNIVAC je prvi računar koji je ušao u komercijalnu upotrebu... - II generacija: upotreba tranzitora umesto vakuumskih cevi, manji i brži od I

generacije, i dalje su bili skupi, pojavljuju se veliki proizvodjači kao IBM(računari IBM 7090 i 1401), DEC(PDP-1), Burroughs(B5000), Sperry Rand(UNIVAC 1107)...

- III generacija: koriste integrisano kolo, mnogo sličnih komponenata na malim silicijumskim pločicama, još manji lakši i brži

- IV generacija: koriste mikroprocesore, prvi komercijalni mikroprocesor je Intel 4004, prvi superračunari, prvi mikroračunari(Altair 8800), prvi personalni računari(računari kompanija Apple, Tandy, Commodore), prvi GUI interfejs(Macintosh), Microsoft pravi MS DOS koji postaje standard za PC računare

- V generacija:računari za rad koriste AI(artificial intelligence), prvi računar koji uključuje elemente AI je PDA, „razvoj nevidljivih računara“(ugradjujuse u satove,

bankarske karte...),prvi tablet računar GridPad, prvi touchscreen, danas pametni telefoni