Dosada je preživala vremepolako, poput raljaPonovo,gomila ničega ispunjavala je srce ledenog kralja.

Srce ledeno, a u glavi mrak. sa gomilom ničega nije dovoljno jak.

Pokušava da se bori,Da prekine tamu,Ali ne usuđuje se da probaI prodre u nju samu.

Traži svoj odrazUporno u ogledalo gleda,Ali se ne vidi,Od godinama nakupljenog leda

I boli ga očaj,bole ga reči i svaka suza smrznuta u oku