dostojevski srpska apokalipsa

7/30/2019 Dostojevski Srpska Apokalipsa

1/5

Marko S. MarkoviSRPSKA APOKALIPSA PO F. M. DOSTOJEVSKOM

Sve doskora, Srbi su bili uvereni da nema razlike izmeu postupaka jednog naroda imoralnog stava pojedinih linosti. U njihovim oima, jedna drava moe biti potena ilinepotena, kao svaki ovek. Otuda sklonost Srba da dranje svojih negdanjihSaveznika i prijateljski raspoloenih nacija danas protumae kao izdaju. Meutim,oigledno je da bi ve samo prouavanje srpske istorije 19. stolea bilo dovoljno daotkrije pravu strategiju i taktiku zapadnih sila, u ijem makijavelizmu ne moe biti mestani za kakvu vernost ili prijateljstvo. Krajnji ciljevi Velikih su egoistini i uvek ostaju isti,dok su Srbi as iskorieni kao saveznici, as osueni da budu uniteni, shodnopraktinim potrebama u datoj situaciji. Ali Srbi to nisu mogli da uvide, jer su poinilidrugu fatalnu greku, svodei svoj vidokrug na dogaaje iz 20. veka. Verni

uspomenama iz prohujalih svetskih ratova, oni su prestali da se koriste svojim vekovnimiskustvom, osiromaili su sopstvenu nacionalnu svest i poeli da istorijske izuzetketumae kao pravilo.

Moe se onda zamisliti kakvo iznenaenje oekuje savremenog Srbina kad iz svojebiblioteke izvadi i ponovo proita Piev dnevnik" Fjodora Mihailovia Dostojevskog.Taj ruski genije nehotice otvara Srbima oi i lei ih od gornjih zabluda. Sve je tuobjanjeno i naem oveku pristupano, kao da je namenjeno dananjim pokolenjima.Piev dnevnik" je pisan uglavnom sedamdesetih godina prolog veka, za vremerusko-turskih i srpsko-turskih ratova. Slinost tadanjih dogaaja na Balkanu sasrpskom dramom kojoj prisustvujemo od Drugog svetskog rata na ovamo, naroito

poev od 1991. godine, je zapanjujua. U najveem broju sluajeva, analizaDostojevskog se moe primeniti na nae prilike. Da je hteo da bude prorok srpskesudbine u nastupajuem veku, pisac ne bi mogao izrei pravedniji sud. S tom razlikom,to je Srbija tada mogla raunati na podrku Rusije, dok se u nae vreme vie ni na njune moe osloniti. Iz tog razloga, treba stalno imati u vidu da su, svojevremeno, Rusija iSrbija, duhovno i politiki, uglavnom pripadale istom bloku", da je u to doba postojalaslovenska solidarnost, te da se rei Dostojevski odnosno Rusije mogu esto primenitina Srbiju i obratno.

PROLOSTI SADANJOST

U SVETLU ISTORIJE

Ono to je Dostojevski najvie sablanjavalo, to je ravnodunost Zapada prema udesuhrianskih i prevashodno slovenskih naroda pod Turcima. Pogotovu kad se taravnodunost pretvorila u politiki cinizam i kada, rukovoenje tim cinizmom, zapadnesile nisu oklevale da stanu na stranu Turaka protiv hriana. Utoliko pre, to je idealDostojevskog bio osloboditi Pravoslavlje i Hrianstvo od muslimanskog varvarstva izapadne jeretinosti", jer je osuivao preutni makijavelistiki princip zapadnih sila da


2/5

ono to je podlo od strane jedne linosti premudro od strane jedne drave". Stoga sezgraao zapaajui: Malte ne, sva Evropa se zaljubila u Turke". Jer je nasluivaosmisao tog preokreta: Evropa bodri turski fanatizam i sprema se da nas udari s lea".

Evropska zaljubljenost u Turke ila je naporedo sa prezirom prema slovenskim

narodima. Dostojevskog je, prirodno, pre svega bolelo nerazumevanje koje su u Evropisretali Rusi: Nee da proue narod koji mrze i koga se boje"... Sanjaju da nas sveunite". Ali, verovatno, nije ga manje uzbudilo otkrie da su ti isti Evropljani, koji suvikali protiv ropstva, koji su ukinuli trgovinu crncima, unitili despotizam i proglasiliovekova prava", pristali da posmatraju skrtenih ruku kako divlja" gnusnamuslimanska horda zakletih neprijatelja civilizacije" unitava milione nesrenih hriana.Evropa eka kad e sve te stenice biti unitene i pravi se da ne uje njihove vapaje".Zar je to zaista bila poslednja re civilizacije"? ta bi tek rekao Dostojevski da je mogaovideti uurbanost sa kojom e, sto dvadeset godina kasnije, Zapad priznati Bosnu iHercegovinu, prvu panislamistiku dravu u Evropi, predajui srpsku manjinumuslimanima na milost i nemilost, kao to je spreman da im sutra rtvuje i Srbe na

Kosovu?

Svirepost realne politike ne iskljuuje pokuaje da se ona moralno opravda. Naprotiv,to su njene namere neovenije, to njen vid mora biti plemenitiji. La se spasavalaju" saima Dostojevski i prikazuje nain na koji je zapadna propaganda, ve tada,pokuala da svoju izdaju Hrianstva pokrije klevetama protiv Srba i Rusa. U timmanevrima i podmetanjima je prednjaio britanski premijer Dizraeli lord Bikosfild. Dabi kompromitovao rusku intervenciju u korist balkanskih naroda, Dizraeli, koji je toboraspolagao tajnim dokumentima", je optuivao Ruse da su u Tursku poslali sve svojeruilake elemente" socijaliste, komuniste i komunare" te da postoji opasnost dase ti revolucionari u otomanskom carstu osnae. No pored Rusa, trebalo je okaljati i

same Srbe, pa je Dizraeli pohitao da predstavi srpsku objavu rata Turcima kao neasnipostupak, a srpsku borbu za osloboenje kao neasni rat. Hoe prema nama daizazovu optu mrnju", jadao se tada Dostojevski. Pod uticajem Dizraelijeve kampanje,stvara se utisak da su patnje Srba i drugih porobljenih naroda obine izmiljotine iprovokacije: ... U Evropi osporavaju fakta, poriu ih pred narodnim parlamentima, neveruju, prave se da ne veruju. Svaki od tih narodnih voa u sebi zna da je to istina, aopet jedni druge obmanjuju: da to nije istina, da se to nije desilo, da su oni sami (tj.hriani) pobili svojih ezdeset hiljada Bugara, samo da bi optuili Turke". Ba kao kadu nae dane javno igou Srbe i raspinju ih na krst pred celim svetom, a u zoolokomvrtu muslimani bacaju nevinu srpsku decu lavovima u eljust.

Dostojevski pokuava da pronae neko racionalno objanjenje te moralne nakaznosti inasluuje da bi posredi moglo biti smrtno neprijateljstvo Evrope protivSlovena: Evropa

je neprijatelj slovenskog jedinstva", dok je odbrana Slovena misija Rusije". Nesumnjivoda bi se Evropa razneila prema balkanskim narodima, kad bi poeli da mrze Rusiju".Dostojevski uvia da postoje dublji razlozi te evropske mrnje, ali smatra da je onanala svoj najverniji politiki izraz u savezu rimokatolicizma sa socijalizmom. Na jednommestu u Dnevniku", on govori o katolikoj svetskoj zaveri" i vidi u socijalistikomudovitu" edo katolicizma koji je prodao Hrista za zemaljsko carstvo".O tome bi se


3/5

moglo dugo diskutovati. No, u svakom sluaju, posredi je bila meunarodna urota.Prema tome, ne samo da Evropa nije pritekla u pomo hrianima pod turskom vlaunego je presudu nad Srbima i balkanskim narodima izrekla pre svakog suda isasluanja. A zar nas to ne podsea na izvesnu mirovnu konferenciju", gde su Srbinedavno bili oznaeni kao krivci jo pre poetka debate?

DOSTOJEVSKI-PREDZNACI APOKALIPSE

Kao jedan od najpobonijih ljudi meu ruskim piscima, Dostojevski se nije mogaozadovoljiti iskljuivo politikim objanjenjem evropskog zloina nad Srbima i traio jenjegove duhovne korene. U toj perspektivi, razmiljanja Dostojevskog su odmah dobilaapokaliptiki karakter. Nije li nekada Neron svalio na hriane krivicu za poar Rima,kao Dizraeli na Srbe odgovornost za rat sa Turcima? Oevidno je da su obojica biliproeti avolskim duhom koji je nadrastao njihovu linost. Na stranicama Pievog

dnevnika" re je o zlom duhu" koji drutvu donosi novu antihriansku veru, tobonova moralna naela; uverava da moe iznova da sagradi svet, da sve ljude nainijednakim i srenim, i zauvek dovri Vavilonsku kulu, postavljajui njen kamen temeljac".Nema sumnje da Dostojevski tu misli na apokaliptike zveri i na antihrista, jer, kako samkae, vidi da ve mnogi u Evropi ozbiljno prihvataju antihrista ako Hrista". A u atmosferiOtkrovenja po Jovanu, neizbena je i pomisoa na kraj sveta. Dostojevski ne smatra da

je to obavezan ishod aktuelnih dogaaja, jer je kraj sveta jedan a antihrista mnogo, alizato moe se desiti da Antihrist koji je pred nama bude onaj poslednji. Pojava antihrista

je uvek predznak Apokalipse i praobraz kraja sveta, ali antihrist je predstavnik avolskesile koja vojuje protivu Hrista kroz itavu istoriju Crkve. Prvi hriani su u Neronu spravom prepoznali antihrista, pa ipak zbog toga nije nastupio smak sveta, ako to se ni

smru Neronovom oveanstvo nije oslobodilo buduih antihrista, bilo da su oni nosiliime Marksa ili Dizraelija.

Otkrovenje po Jovanu je hrianska filosofija istorije, ali samo proroku je dato da tuknjigu sa sedam peata" protumai i njen nauk primeni na istorijske prilike svogavremena. Proroki dar je dopustio Dostojevskom da ivu istoriju kojoj je prisustvovaoreligiozno osmisli i pravilno proita", da bi zatim predvideo dogaaje skore budunosti.

Stav Evrope prema istonom pitanju" je ruskog pisca ubrzo doveo do zakljuka da, udoglednom vremenu, svet vie ne moe izbei revoluciju i rat. Revolucionarni haos ebiti izazvan katolikom svetskom zaverom" i savezom katolika sa socijalistima: Da,Evropu oekuju veliki prevrati, toliki da ljudski um odbija da veruje u njih, smatrajuinjihovo ostvarenje neim fantastinim". Revolucija e biti praena i borbom vere saateizmom". Ali, u tom haosu, proleteri i kapitalisti e izginuti od grehova svojih".Dostojevski takoe prorie neminovnost evropskog rata", ali zatim rat e se modapretvoriti u sveoveanski". Da li e na kraju tih ratova nastupiti propast sveta?Dostojevski ostavlja oveanstvu izbor, zavisan od puta kojim e narodi udariti: Akonacije ne budu sluile viim idejama, izginue". Ali Dostojevski ipak uva u sebi iskrunade: Zli duh dolazi, ali e novo drutvo pobediti". Ukoliko isti uzroci izazivaju iste


4/5

posledice, moe se naslutiti i krajnji domet politike razbijanja Jugoslavije i Srbije, kojuposlednjih godina sprovode internacionalne organizacije. U ime svetskog mira, sada sepriprema Trei svetski rat.

Poslednja re Dostojevskog je nada, ako ne i vera, u pobedu dobra. S obzirom na

porast zla u svetu, koji on sam nagovetava, u prvi mah je teko razumeti na emu setaj njegov relativni optimizam zasniva. On je shvatio da je oveanstvo doterano doduvara", do poslednje dileme: moralizacija politike ili smrt, kraj sveta, Apokalipsa. U vienavrata osuivao je naelo koje je do sada u politici vladalo: Ono to je podlo od strane

jedne linosti, to je premudro od strane jedne drave". Od sada treba i u politici usvojitiHristovu pravdu koja vai za svakoga verujueg". Iluzija o koju se do danas razbijalasrpska politika, naivna vera da jedan narod treba da se ponaa kao estit ovek, moranajzad postati stvarnost i zakon za sve. Drugim reima, ili e se sa njima isceliti. A to semoe postii ako se u svakom narodu razvije oveanska ideja, ljubav prema svimanarodima, koju Dostojevski ve pripisuje ruskom narodu. Niko taj ideal ne bi prihvatiobre i radosnije od srpskog naroda koji je ideju sveoveka i sveoveanstva u svojoj

dui negovao od svetog Save do Vladike Nikolaja Velimirovia. Na alost, u trenutkukad bezmalo itav svet uestvuje u kolektivnom genocidu nad srpskim narodom,optuujui ga istovremeno za genocid, teko je verovati da to nije samo jedna utopijakod tolikih drugih. Ako je posle dve hiljade god ina hrianskog delovanja u svetuoveanstvo pretrpelo takav i toliki moralni pad, kako moemo verovati u njegovpreporod? I ko bi taj preporod izazvao, kad su nas skoro svi napustili, kad namuskrauju i slobodnu re, kad vie nee da uju na glas? Da je sam Dostojevski meunama, danas bi se oni i o njegovu propoved ogluili.

Nije ta situacija bila nepoznata Dostojevskom jer je bio svestan da e pravi hrianiuvek sainjavati malo stado a njihova borba trajati do konca istorije, a bilo je perioda u

njegovom ivotu kada je on bio prinuen da se bori sam samcit. Uprkos tome, on jenepokolebljivo verovao u snagu Istine i znao da je to najvea sila na svetu. Onaj kojiima uza se Istinu i koji nju brani nikada se ne bori uzaludno, pa makar ostao sam nabojitu. A toj moralnoj dunosti se moraju pokoravati i narodi i pojedinci. Da IstinaHristova ne predstavlja stranu silu, zar bi sinovi lai na Zapadu toliki trud i novac uloilida ugue srpski glas? Stoga ne smemo zaboraviti poruku Dostojevskog koja je upuenasvim hrianima uopte, ali se u ovim sudbonosnim asovima odnosi na Srbe posebno:

Pre svega, ne plaite sami sebe, ne govorite: sam ovek na bojitu nije ratnik i dr.Svaki ko iskreno zatrai istinu ve je strano moan. Ne podravajte ni frazere k ojistalno ponavljaju, da bi ih uli: Ne daju nam da radimo, vezuju nam ruke, uvlae nam uduu razoaranost i oajanje! itd. itd. Sve su to frazeri, jeftini pesnici, lenjivci koji samisebe slikaju. Onaj ko hoe da donese korist, taj sa vezanim rukama u bukvalnom smislumoe uiniti bezdan dobra. Pravi delatnik, kad stane na put, mora odmah pred sobomvideti toliko dela, da mu nee pasti na um alopojke da ga spreavaju u radu nego enai i uspeti da neto uradi. Svi pravi delatnici to znaju." (Piev dnevnik", februar1877).


5/5

Jeromonah Atanasije Jevti

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/

dostojevski srpska apokalipsa

Documents