Download - церска битка
![Page 1: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/1.jpg)
Церска битка
Церска битка је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа
1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и
Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.
![Page 2: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/2.jpg)
Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама
Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини
планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде
војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24.
августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.
![Page 3: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/3.jpg)
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених.
Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500
заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву
победу Савезника у Првом светском рату.
![Page 4: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/4.jpg)
У Сарајеву је 28. јуна 1914. године извршен атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Атентатор је био српски студент Гаврило Принцип. Атентат је
довео до Јулске кризе, у току које је Аустроугарска издала ултиматум Србији 23. јула, под оптужбом да
је атентат организован у Београду. Аустроугарска влада је саставила неприхватљив ултиматум Србији,
тако да је он на крају одбачен. Рат Србији је објављен 28. јула, а Београд је бомбардован
следећег дана. Овим догађајима је започео Први светски рат.
![Page 5: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/5.jpg)
У периоду од 29. јула до 11. августа, аустроугарска армија је започела артиљерске нападе у северној и северозападној Србији и успела је да створи систем понтонских мостова преко Саве и Дунава. Срби су знали да је немогуће бранити целу аустроугарску границу, у дужини од 550 km. Због тога је вовода
Путник наредио да се српска војска повуче на традиционалним одбрамбеним линијама у
Шумадији, где су могли брзо да дејствују на западу и северу. Јаки одреди су постављени у Ваљеву и
Ужицу, а извиднице су постављене на сваку важну тачку дуж границе. У овој фази српска команда је могла само да сачека, док се план Аустроугара не
материјализује.
![Page 6: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/6.jpg)
Београд, Смедерево и Велико Градиште су јако бомбардовани и бројни покушаји аустроугарске војске да
пређу Дунав су пропали, уз велике губитке. Српска врховна команда је знала да је велики део аустроугарских снага стациониран у Босни и није претерано реаговала на ове
лажне нападе. Аустроугари су такође покушавали да пређу Дрину код Љубовије и Саву код Шапца, а српска команда је на ове нападе гледала озбиљније. Аустроугарски војници су
12. августа ушли у Лозницу. Ту и у селу Лешница, 13. аустроугарски армијски корпус је прешао Дрину, а истог дана 4. аустроугарски армијски корпус је прешао Саву северно од Шапца. До 13. августа, на фронту дугом 160 km, Аустроугари су прешли реке и окупирале Шабац. Друга и пета армија су кренуле ка Београду, где су наишле на Прву, Другу и Трећу армију.[18] Војвода Радомир Путник је 15. августа наредио
контранапад.
![Page 7: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/7.jpg)
БиткаКомандант Друге српске армије, генерал Степановић је образовао
Церску ударну групу од Моравске дивизије I позива и Комбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио
важност планице Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Око 3.00 ујутро 15. августа
1914. године, кренула је Комбинована дивизија првог позива из села Бањана код Уба.Усиљени марш је био:Бањани-Вукона-Свилеува-
Велики Бошњак ( сада Драгиње )-Каона-Михаилов гроб ( кота 255 )- Криваја- Цер. Око 23:00, 15. августа, делови српске Комбиноване
дивизије првог позива су наишле на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера, код села Текериша и тако је започела битка.
Аустроугарске позиције су биле слабо брањене и њени бранитељи су одбијени са планине. До поноћи, оштри судари и борбе између леве
аустроугарске колоне 21. аустроугарске дивизије и Срба су се водили у мраку. До јутра 16. августа Срби су заузели венац Дивача и отерали
Аустроугаре из Бориног села.
![Page 8: церска битка](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022083002/5586f989d8b42ac6278b45d4/html5/thumbnails/8.jpg)
ПоследицеДо 23. августа, на слободној српској територији
није остао ниједан аустроугарски војник. Генерал 2. српске армије, Степа Степановић је добио чин војводе, после његовог успешног
командовања у бици. Битка је доста утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њихове снаге у Црној гори су морали да
напусте град Пљевља, којег су заузели 19. августа.