231
Драгица Обратов-ПетковићИвана ПоповићСнежана БелановићМарко ПеровићОливера Кошанин
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Извод: Изразити флористички диверзитет Старе планине представљаo je полазну основу за истраживања лековитих и ароматичних биљака (МAPs) у појединим шумским и ливадским заједницама. На локалитетима Јавор и Пре-лесје у шумској заједници Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953, пионирс-кој заједници брезе Betuletum verrucosae s.l. и ливадској заједници Agrostietum vulgaris (capillaris) Pavlović, Z. 1955. проучавани су типови земљишта, фло-ристички састав и структура заједница, заступљеност МAPs као и избор вр-ста које се, према унапред утврђеним критеријумума, могу препоручити за даљу експлоатацију. Утврђено је да су земљишта у истраживаним шумским заједницама еутрична смеђа, а у ливадским дистрична и еутрична хумусно-си-ликатна. Флористичку структуру на истраживаним локалитетима у шумским и ливадским заједницама чини 32,35% МAPs. За прикупљање и коришћење могу се препоручити: Hypericum perforatum L., Asperula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amygdaloides L., Prunella gran-diflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Cam-panula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plantago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. и Fragaria vesca L.Кључне речи: MAPs, Стара планина, тип земљишта, експлоатација
ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2006, бр. 94, стр. 231-256
BIBLID: 0353-4537, (2006), 94, p 231-256
UDK: 630*188:633.8Оригинални научни рад
др Драгица Обратов-Петковић, ванредни професор, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београдмр Ивана Поповић, асистент, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београдмр Снежана Белановић, асистент, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београддипл. инж. Марко Перовић, асистент приправник, Шумарски факултет Универзитет у Бео-граду, Београдмр Оливера Кошанин, асистент, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београд
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
232
DIVERSITY OF MAPs IN SOME PLANT COMMUNITIESOF STARA PLANINA
Abstract: The high floristic diversity of Stara Planina was the starting base for the research of medicinal and aromatic plants (MAPs) in individual forest and meadow communities. The sites Javor and Prelesje, forest community Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953, pioneer community of birch Betuletum verrucosae s.l. and meadow community Agrostietum vulgaris (capillaris) Pavlović, Z. 1955, were re-searched as follows: soil types, floristic composition and structure of the community, percentage of MAPs, as well as the selection of species which, according to the pre-determined criteria, can be recommended for further exploitation. The study shows that the soil of the forest communities is eutric brown, and meadow soils are dystric and eutric humus-siliceous. The percentage of MAPs in the floristic structure of the study sites in forest and meadow communities is 32.35%. The following species can be recommended for the collection and utilisation: Hypericum perforatum L., Aspe-rula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amyg-daloides L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plan-tago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. and Fragaria vesca L.Key words: MAPs, Stara Planina, soil type, exploitation
1. УВОД
Стара Планина је наш највећи планински масив који се простире од Зајечара на северу до Димитровграда на југу, а у односу на висински градијент од 300-2.168 m (Мишић et al., 1978). Својим положајем, климатским, геолошким и хидролошким условима и флористичко-вегетацијском разноврсношћу Стара планина је изузетно значајно подручје.
У флористичком и вегетацијском погледу Стара планина је један од центара флородиверзитета, не само наше земље, већ и Балканског полуострва. Према проу-чавањима вршеним 2002. год. (Ранђеловић , Ранђеловић , 2002, Ранђеловић et al., 2002), на Старој планини егзистира 1.195 биљних врста из 33 фамилије и 455 родова, као и 147 угрожених и ендемичних врста. Значајна флористичко-вегетациј-ска разноврсност и њихов потенцијал издвојили су подручје Старе планине као об-јекат за истраживања диверзитета и заступљености MAPs.
На истраживаним локалитетима ливаде и пашњаци образовали су се секундар-но, на чистинама после сече и потискивања шума. Травна вегетација се развила у од-носу на висински градијент од брдских ливада и пашњака преко планинских и суб-алпијских до алпијских пашњака (Мишић et al., 1978). На читавом подручју, а по-себно у планинском појасу, услед, неадекватног искоришћавања (испаше и косидбе), као и због других антропогених утицаја, многи пашњаци су у мањој или већој мери деградирани. Ова деградација се развија у правцу опадања бројности врста високе
233
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
вредности, уз приметан пораст бројности мање вредних и отровних врста (De Ko-ve l et al., 2000).
Истраживања земљишта, флоре и вегетације, а посебно MAPs, обављена су на локалитетима Јавор и Прелесје. На овим локалитетима налазе се планинска букова шума, затим пионирска заједница брезе и ливаде типа Agrоstietum vulgaris (capillaris).
Ливадска заједница налази се у зони планинских травњака са комбинованим искоришћавањем (Милошевић-Ђорђевић , 1996).
2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА
Проучавања су обухватила истраживања земљишта, флористичког састава шумских и ливадских заједница, као и фитоценолошка проучавања у циљу издвајања и анализе лековитих и ароматичних биљака.
Локалитет Јавор (N=43°14’24,7’’ E=022°51’36,8’’ на висини 1288±6 m), налази се у газдинској јединици „Широке Луке“, а локалитет Прелесје (N=43°10’42,5’’ E=022°56’20,0’’ на 1287±7 m), у газдинској јединици „Прелесје“.
У климатском погледу ово подручје представља прелазну зону између умерено континенталне климе Тимочке крајине и Влашке низије на северу и планинске кли-ме Балканског планинског система на југоистоку (Мишић et al., 1978).
Геолошку подлогу на истраживаним локалитетима, углавном, чине пермски слојеви представљени фацијом црвеног пешчара и конгломерата (Милошевић-Ђорђевић , 1996).
Проучавања земљишта су обухватила шумску и ливадску вегетацију, где су отворена по два педолошка профила. Земљишта су образована на хлоритско-сери-цитским шкриљцима на локалитету Јавор, и на пермским црвеним пешчарима на локалитету Прелесје. Узорци земљишта за анализу су узети по фиксним дубинама: 0-5 cm, 5-10 cm, 10-20 cm и 20-40 cm.
Основна физичка и хемијска својства земљишта анализирана су према мето-дама усвојеним од ЈДПЗ-а (1966, 1997).
Флористичка и фитоценолошка истраживања обухватила су општа и посебна проучавања. Општим истраживањима проучаване су шумске и ливадске заједнице, а посебним лековите и ароматичне биљке, њихове животне форме и биљногеограф-ска припадност. Одређивање биљних врста извршено је стандардном флористичком методом.
Фитоценолошка истраживања приказана су комбинованом и модификованом методом Braun-Blanque t (1967). Обавезни параметри, коришћени за издвајање лековитих биљака, су њихова бројност, социјалност и степен присутности. Издваја-ње лековитих биљака извршено је према Сарићу (1989).
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
234
3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
На основу морфолошких и основних физичко хемијских својстава земљишта (табела 1) на локалитетима Јавор и Прелесје, према класификацији Шкорића и са-радника (1985), утврђени су следећи типови земљишта:
– земљишта пашњака: • дистрично хумусно-силикатно, литично (профил 1 на Јавору, профил 4 на
Прелесју); • дистрично хумусно-силикатно, посмеђено (профили 2 на Јавору); • еутрично хумусно-силикатно (профил 3 на Прелесју);– земљишта у шумским заједницама: • дистрично смеђе земљиште (проф. 5 и 6 на Јавору и проф. 8 на Прелесју); • еутрично смеђе земљиште (профил 7 на Прелесју).Еколошки фактори су условили сложеност, разноврсност и специфичност фло-
ре и вегетације Старе планине као и карактер висинског и хоризонталног распрост-рањења биљних врста и заједница.
Земљишта пашњака на оба проучавана локалитета типски припадају хуму-сно-силикатном земљишту, са дефинисаним дистричним и еутричним подтипом. У оквиру дистричног подтипа су издвојени варијетети: литични и посмеђен. Земљиш-та на локалитету Јавор формирана су на шкриљцима (серицитско–хлоритским и хло-ритским), а на локалитету Прелесје на црвеним пермским пешчарима.
Литични варијетет, према односу гранулометријских фракција, припада класи иловаче на локалитету Јавор (профили 1) и песковите иловаче на локалитету Прелесје (профил 4). Хемијске особине су карактерисане врло јако киселом реакцијом на локалитету Јавор (pH – вредност у води креће се између 4,82 и 4,92) до јако киселом реакцијом земљишта на локалитету Прелесје (pH у води 5,1-5,35). Садржај хумуса у површинском слоју је висок, а опадање процента хумуса уједначено је са дубином. Адсорптивни комплекс земљишта је незасићен базама (29 - 45% Јавор и 44-47% - Прелесје). Однос C:N је узак. Земљиште је слабо обезбеђено лакоприступачним облицима P2О5.
Посмеђени варијетет према текстурном састaву припада класи прашкасте иловаче до иловаче (профил 3, Јавор). Хемијска својства одређује врло јако кисела pH реакција (4,73-4,84). Адсорптивни комплекс је незасићен базама. Земљише је вео-ма добро обезбеђено хумусом, а однос C:N је повољан. Овај варијетет према садр-жају K2О, налази се у класи средње обезбеђености, док је у погледу садржаја лако-приступачног фосфора у класи слабе обезбеђености са P2О5.
Еутрично хумусно-силикатно земљиште проучено је и описано на пашњаку на локалитету Прелесје (профил 3). Према текстурном саставу ово земљиште је песковита иловача. Реакције је јако киселе до киселе (pH 5,23-5,55), а засићеност ба-зама од 49-54%. Земљише је умерено богато хумусом , а однос C:N је повољан. Зем-љиште је средње обезбеђено са K2О и веома слабо са P2О5.
235
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕТа
бела
1. Х
емиј
ска
свој
ства
про
учав
аних
земљ
ишта
Tabl
e 1.
Che
mic
al c
hara
cter
istic
s of t
he st
udy
soils
Бр. п
роф
.Pr
of. n
o.
Дуб
ина
Dep
thpH
Y1
ccm
0.
1 M
N
aOH
Адс
орпт
ивни
ком
п.m
g eq
uiv
/ 100
g зе
м.
VC
aCO
3
Хум
усC
NC
/NЛ
акоп
рист
уп.
mg
/ 100
g зе
м.
cmH
2OCa
Cl2
(T–S
)S
T%
%%
%P 2O
5K
2OП
АШ
ЊА
К ЈА
ВО
Р - Г
.Ј. „
ШИ
РОК
Е Л
УК
Е“Д
истр
ично
хум
усно
-сил
икат
но, л
итич
но
1/20
020-
54,
924,
4547
,02
30,5
624
,66
55,2
244
,66
-17
,30
10,0
40,
9011
,24,
0035
,80
5-10
4,77
4,20
41,5
327
,00
11,9
238
,92
30,6
3-
9,67
5,61
0,70
8,0
1,20
15,0
010
-20
4,82
4,20
36,7
623
,89
9,76
33,6
529
,00
-7,
454,
320,
518,
50,
7012
,70
Дис
трич
но х
умус
но-с
илик
атно
, пос
међе
но
3/20
02
0-5
4,73
4,30
49,5
332
,19
16,2
248
,41
33,5
1-
14,7
18,
530,
8010
,71,
7025
,50
5-10
4,77
4,10
42,4
927
,62
8,58
36,2
023
,70
-8,
925,
170,
549,
60,
4013
,40
10-2
04,
804,
0339
,62
25,7
66,
6232
,38
20,4
4-
7,20
4,18
0,43
9,70
0,20
11,5
020
-40
4,84
4,17
38,6
725
,14
3,48
28,6
212
,16
-5,
953,
450,
457,
70,
209,
80П
РЕЛ
ЕСЈЕ
- Г.
Ј. „П
РЕЛ
ЕСЈЕ
“Еу
трич
но х
умус
но-с
илик
атно
земљ
иште
23/0
2
Ol
5,33
4,63
23,7
015
,41
18,3
433
,75
54,3
46,
723,
890,
3810
,24,
8033
,50
0-5
5,27
4,33
22,2
514
,46
13,5
027
,69
48,7
54,
362,
530,
279,
41,
0011
,60
5-10
5,38
4,40
21,2
813
,83
13,5
027
,33
49,4
03,
161,
840,
228,
40,
509,
3010
-20
5,50
4,46
19,3
512
,58
12,7
425
,32
50,3
22,
721,
580,
207,
90,
308,
0020
-40
5,55
4,46
17,4
111
,32
11,9
623
,28
51,3
71,
841,
07-
-0,
207,
00
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
236
Табе
ла 1
. Хем
ијск
а св
ојст
ва п
роуч
аван
их зе
мљиш
таTa
ble
1. C
hem
ical
cha
ract
eris
tics o
f the
stud
y so
ils
Бр. п
роф
.Pr
of. n
o.
Дуб
ина
Dep
thpH
Y1
ccm
0.
1 M
N
aOH
Адс
орпт
ивни
ком
п.m
g eq
uiv
/ 100
g зе
м.
VC
aCO
3
Хум
усC
NC
/NЛ
акоп
рист
уп.
mg
/ 100
g зе
м.
cmH
2OCa
Cl2
(T–S
)S
T%
%%
%P 2O
5K
2OД
истр
ично
хум
усно
-сил
икат
но зе
мљиш
те
25/0
2
Ol
5,10
4,42
32,2
320
,95
18,1
639
,11
46,4
314
,61
8,47
0,55
15,4
6,30
>40,
000-
55,
134,
2124
,67
16,0
312
,54
28,5
743
,89
4,00
2,32
0,29
8,0
1,40
21,0
05-
105,
244,
2721
,28
13,8
311
,96
25,7
946
,37
3,36
1,95
0,25
7,8
0,80
18,0
010
-20
5,35
4,32
19,3
512
,58
11,1
823
,76
47,0
52,
331,
350,
226,
10,
4015
,50
ШУ
МА
ЈА
ВО
Р - Г
.Ј. „
ШИ
РОК
Е Л
УК
Е“Д
истр
ично
сме
ђе зе
мљиш
те
9/20
02
Olf
5,14
4,77
46,9
330
,50
32,3
062
,80
51,4
3-
23,8
313
,82
0,89
15,5
8,50
>40,
000-
54,
704,
2451
,08
33,2
014
,46
47,6
630
,34
9,98
5,79
0,54
10,7
2,60
32,8
05-
104,
573,
9649
,17
31,9
68,
3840
,34
20,7
76,
283,
640,
409,
10,
8015
,50
10-2
04,
704,
1237
,71
24,5
16,
6231
,13
21,2
73,
532,
050,
267,
90,
408,
4020
-40
4,86
4,24
32,9
421
,41
7,60
29,0
126
,20
2,53
1,46
0,18
8,0
1,10
6,50
10/2
002
0-5
4,55
4,16
52,5
134
,13
13,6
847
,81
28,6
110
,93
6,34
0,63
10,1
2,00
16,7
05-
104,
684,
1544
,88
29,1
79,
5638
,73
24,6
87,
124,
130,
459,
21,
6012
,50
10-2
04,
724,
2239
,15
25,4
58,
1833
,63
24,3
24,
312,
500,
308,
31,
208,
7020
-40
4,76
4,22
32,4
621
,10
6,04
27,1
422
,25
3,26
1,89
0,25
7,6
0,70
4,80
237
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Табе
ла 1
. Хем
ијск
а св
ојст
ва п
роуч
аван
их зе
мљиш
таTa
ble
1. C
hem
ical
cha
ract
eris
tics o
f the
stud
y so
ils
Бр. п
роф
.Pr
of. n
o.
Дуб
ина
Dep
thpH
Y1
ccm
0.
1 M
N
aOH
Адс
орпт
ивни
ком
п.m
g eq
uiv
/ 100
g зе
м.
VC
aCO
3
Хум
усC
NC
/NЛ
акоп
рист
уп.
mg
/ 100
g зе
м.
cmH
2OCa
Cl2
(T–S
)S
T%
%%
%P 2O
5K
2OП
РЕЛ
ЕСЈЕ
- Г.
Ј. „П
РЕЛ
ЕСЈЕ
“Еу
трич
но с
међе
земљ
иште
26/0
2
Ol
5,10
4,44
27,8
418
,10
16,2
234
,32
47,2
69,
075,
260,
3913
,53,
8030
,00
0-5
6,00
5,26
13,5
48,
8023
,96
32,7
673
,14
4,89
2,84
0,30
9,5
1,30
23,8
05-
105,
805,
0014
,99
9,75
18,7
228
,47
65,7
52,
981,
730,
256,
90,
5019
,40
10-2
05,
584,
7216
,93
11,0
015
,82
26,8
258
,99
2,36
1,37
0,20
6,8
0,30
15,0
020
-40
5,63
4,64
14,5
19,
4313
,70
23,1
359
,23
0,86
0,50
--
0,0
13,5
0Д
истр
ично
сме
ђе зе
мљиш
те
29/0
2
Ol
0-5
5,23
4,46
31,9
220
,75
20,4
841
,23
49,6
76,
293,
650,
379,
81,
6017
,00
5-10
5,10
4,27
34,3
422
,32
16,8
039
,12
42,9
43,
882,
250,
288,
00,
6013
,20
10-2
05,
334,
4027
,09
17,6
116
,02
33,6
347
,64
1,63
0,95
--
0,20
10,2
020
-40
5,53
4,50
18,8
612
,26
15,4
427
,70
55,7
41,
570,
90-
-0,
207,
70
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
238
Типично дистрично смеђе земљиште дефинисано је у шумским фитоценоза-ма на оба локалитета (профили 5 и 6 на Јавору и профил 8 на Прелесју), а тип еутрич-но смеђе земљишта на локалитету Прелесје (профил 7).
Типично кисело смеђе земљиште је прашкасто иловасте до иловасте текстуре. Јако је киселе реакције (pH у води 4,86-5,53). Обезбеђеност хумусом је добра. Поред високог садржаја хумуса у А-хоризонту, и камбични хоризонт је, такође, богат хумусом у земљишту локалитета Јавор, док је камбични хоризонт шумског земљишта на локалитету Прелесје слабије хумозан. Степен засићености адсорптивног комп-лекса базама је знатно виши у површинским слојевима и смањује се са дубином зе-мљишта на локалитету Јавор, док у земљишту на локалитету Прелесје засићеност базама опада у слоју 10-20 cm, а потом се повећава. Обезбеђеност азотом је добра. Кисело смеђе земљиште добро је обезбеђено лакоприступачним калијумом, а слабо лакоприступачним фосфором.
Еутрично смеђе земљиште карактерише песковито иловаста текстура. Хемиј-ска својства одређује јако до умерено кисела реакција (pH у води 5,1-6,0). Садржај хумуса се креће од 1-5%. Степен засићености адсорптивног комплекса базама по-степено опада са дубином (V=73-59%). Обезбеђеност азотом је добра. Еутрично смеђе земљиште је средње обезбеђено лакоприступачним калијумом, а слабо лако-приступачним фосфором.
Вегетација Старе планине се одликује великом разноврсношћу. Према истра-живањима из 1978. год. (Мишић et al., 1978) на Старој планини је констатовано 52 типа биљних заједница, од којих су 24 шумске и жбунасте, а 28 зељасте. На лока-литетима који су били предмет наших истраживања развијене су планинске шуме мезијске букве (Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953) и пионирске заједнице брезе. Најраспрострањенији тип ливадске заједнице је Agrostietum vulgaris (capil-laris) Pavlović 1955.
Фитоценолошка истраживања извршена су у зони планинске букове шуме и у пионирској заједници брезе.
Планинске шуме букве су констатоване у свих шест фитоценолошких снима-ка са локалитета Јавор, као и у фитоценолошком снимку у буковој шуми на локали-тету Прелесје. Ова асоцијација је на свим снимцима представљена субасоцијаци-јом typicum и фацијесом asperulosum, где се масовно јавља лазаркиња (Asperula odorata L.).
Пионирске заједнице брезе (Betuletum verrucosae s.l.) констатоване су у једном фитоценолошком снимку са локалитета Прелесје, а формирале су се на станишту планинске шуме мезијске букве (Fagetum moesiacae montanum B. Jov. 1953)
Укупно је у проученим фитоценозама регистровано 105 биљних врста. У пр-вом спрату је апсолутно доминантна и скоро једина врста дрвећа у свим снимцима буква (Fagus moesiaca), осим у једном фитоценолошком снимку са локалитета Пре-лесје где доминира бреза (Betula verrucosa) као пионирска врста. Спрат дрвећа је флористички јако сиромашан, осим букве и брезе појединачно се јавља још само
239
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
смрча (Picea abies). Просечне висине стабала се крећу између 17 и 23 m, a средњи пречници између 25 и 40 cm. Склоп има вредности од 0,7 до 0,9.
Други спрат, спрат жбуња, у три фитоценолошка снимка уопште не постоји, а у осталим снимцима склоп варира од 0,2-0,8. У овом спрату је констатовано 10 вр-ста, али доминантно место заузима подмладак букве, док су остале врсте много ма-ње заступљене.
Трећи спрат је покровности од 0,5-1,0, а у њему је регистрована 101 биљна врста. Најчешћа врста је Asperula odorata L., а осим ње честе су и Dentaria bulbi-fera (L.) Crantz., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Mycelis muralis (L.) Rchb., Luzula silvatica (Huds.) Gaud., Urtica dioica L. и Fragaria vesca L. У пионирској заједници брезе (Betuletum verrucosae s.l.) је регистрован већи број врста које нису нађене у буковим заједницама: Agrostis capillaris L., Poa nemoralis L., Brachypodium pinna-tum (L.) P.B., Trifolium alpestre L., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Prunella vulgaris L., Centaurea phrygia L., Stachys officinalis (L.) Trevis., итд.
У шумским заједницама констатовано је укупно 37 лековитих врста (35,24%). Лековите врсте које се јављају са већим степеном присутности су Fagus moesia-ca L., Asperula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L. и Fragaria vesca L.
Најраспрострањенији тип ливадске заједнице у брдском и планинском појасу Старе планине је асоцијација Agrostietum vulgaris (capillaris) Z. Pavlović 1955. Фло-ристички састав, степен присутности, биљногеографска припадност и животне фор-ме врста приказане су табели 3.
На Јавору налази 88 врста, а 20 припадају лековитим и ароматичним врстама (17,6 %). На локалитету Прелесје забележено је укупно 83 врсте, од којих је, такође, 20 (16,6 %) врста лековито.
Заједница Agrostietum vulgaris (capillars) Pavlović 1955 је веома заступљени тип ливада и пашњака, посебно у брдском и планинском подручју. Површине под овом заједницом на Старој планини чине широк појас планинских ливада - кошеница и пашњака. Унутар те зоне срећу се и веће површине под другим заједницама, али оне нису стриктно везане за одређене надморске висине и само су мозаично распоређе-не унутар Agrostietum као доминантне асоцијације (Мишић et al., 1978). Заједница Agrostietum vulgaris на Старој планини је распрострањена у појасу букових шума.
Према нашим истраживањима, заједницу сачињавају 102 врсте на оба лока-литета. Од лековитих врста са већим степеном присутности издвајају се Hypericum perforatum L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (.) Trevis, Plantago lan-ceolata W. et K., Potentilla erecta (l.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers. и Euphrasia stricta Host.
Биљногеографски, Стара планина представља подручје где се преплићу ути-цаји различитих области, што се огледа у великој разноликости флорних елемената.
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
240
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике (ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10С
ПРА
Т I
Скл
оп0.
80.
80.
90.
70.
80.
80.
80.
6С
редњ
а ви
сина
[m]
2121
2223
2318
1712
Сре
дњи
преч
ник
[cm
]35
3035
4040
3025
20С
редњ
е ра
стој
ање
[m]
55
67
76
56
Fagu
s moe
siac
a5.
55.
55.
54.
45.
54.
44.
4V
Mez
.p
Pice
a ab
ies
1.1
IB
or. e
vr.
pBe
tula
pen
dula
4.3
ISu
bj. s
ib.
pС
ПРА
Т II
Скл
оп0.
80.
20.
80.
20.
2С
редњ
а ви
сина
[m]
22
1.5
31.
5Fa
gus m
oesi
aca
3.3
2.2
3.3
+II
IM
ez.
pC
oryl
us a
vella
na+
2.2
IISu
bse.
pRi
bes p
etra
eum
+I
Sube
vr.
npRu
bus i
daeu
s1.
1I
Cirk
.np
241
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике(ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10Ru
bus h
irtu
s+
ISe
.np
Mal
us si
lves
tris
2.1
ISu
bse.
pC
rata
egus
mon
ogyn
a+
ISu
bse.
pС
ПРА
Т II
IП
окро
внос
т0.
80.
80.
61.
01.
00.
80.
41.
0As
peru
la o
dora
ta3.
33.
23.
32.
22.
34.
43.
3V
Sube
vr.
gD
enta
ria
bulb
ifera
2.2
2.2
2.2
1.1
2.2
++
VSu
bse.
gD
ryop
teri
s filli
x-m
as+
+1.
1+
1.1
+IV
Kos
m.
hM
ycel
is m
ural
is1.
21.
11.
12.
21.
1+
IVSe
.h
Urt
ica
dioi
ca+
1.1
1.1
++
IVEv
r.h
Luzu
la si
lvat
ica
+1.
11.
11.
1+
IVSe
.h
Impa
tiens
nol
li-ta
nger
e2.
32.
2+
1.1
III
Evr.
tEu
phor
bia
amyg
dalo
ides
++
1.2
+II
ISu
batl.
-sub
m.
zcPo
lygo
natu
m o
dora
tum
1.1
++
1.1
III
Subj
. sib
.g
Cam
panu
la sp
haer
otry
x+
1.1
IISu
bmez
.h
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
242
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике(ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10C
haer
ophy
llum
aur
eum
++
+II
Subs
e.h
Allia
ria
offic
inal
is1.
21.
1II
Subs
e.h
Ger
aniu
m sa
ngui
neum
1.1
+II
Subp
ont.
hD
acty
lis g
lom
erat
a1.
11.
1II
Sube
vr.
hG
aliu
m v
ernu
m
1.1
+1.
2II
Pont
. - su
bm.
hM
yoso
tis si
lvat
ica
++
IISu
bevr
.h
Rubu
s ida
eus
1.2
+II
Cirk
.np
Mel
ica
unifl
ora
1.1
1.1
IISu
bse.
gSy
mph
ytum
tube
rosu
m+
1.1
IIPo
nt. -
subm
.g
Liliu
m m
arta
gon
++
IIEv
r.g
Oxa
lis a
ceto
sella
2.2
1.1
IIC
irk.
gC
repi
s con
izifo
lia1.
11.
11.
1II
Se.
hSa
nicu
la e
urop
aea
++
IIEv
roaf
r.h
Poly
gona
tum
ver
ticill
atum
1.1
1.1
IISu
bse.
gAe
gopo
dium
pod
agra
ria
++
+II
Evr.
g
243
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике(ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10Tr
ifoliu
m m
onta
num
++
IISu
bpon
t.h
Frag
aria
ves
ca+
+II
Evr.
hG
lech
oma
hirs
uta
1.1
+II
Pont
.-is.
subm
.h
Ger
aniu
m ro
bert
ianu
m1.
11.
2II
Subc
irk.
thPo
a ne
mor
alis
3.4
2.2
IIC
irk.
hG
aleo
psis
spec
iosa
1.1
ISu
bse.
tSt
ella
ria
med
ia1.
2I
Kos
m.
thSc
roph
ular
ia n
odos
a+
IEv
r.h
Epilo
bium
mon
tanu
m
1.2
IEv
r.h
Stac
hys s
ilvat
ica
+I
Subs
e.g
Gna
phal
ium
silv
atic
um+
IC
irk.
hTa
nace
tum
cor
ymbo
sum
+I
Subp
ont.-
subm
.h
Gal
ium
apa
rine
+I
Evr.
tC
alam
inth
a vu
lgar
is+
IC
irk.
hC
arda
min
e en
neap
hyllo
s1.
1I
Se.
g
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
244
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике(ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10Pe
uced
anum
aeg
opod
ioid
es+
ISu
bmez
.h
Arem
onia
agr
imon
oide
s1.
1I
Is. s
ubm
.h
Acer
pla
tano
ides
+I
Subs
e.p
Dig
italis
am
bigu
a+
ISu
bse.
hC
oryl
us a
vella
na1.
1I
Subs
e.p
Rubu
s hir
tus
2.2
ISe
.np
Ribe
s pet
raeu
m+
ISu
bevr
.np
Hor
deum
bul
bosu
m+.
2I
Subm
.h
Viol
a si
lves
tris
+I
Se.
hFa
gus m
oesi
aca
3.3
IM
ez.
pAc
er p
seud
opla
tanu
s+
ISe
.p
Hel
lebo
rus o
doru
s+
ISr
balk
.h
Lath
yrus
ven
etus
1.1
IPo
nt.-i
s. su
bm.
gVe
rbas
cum
long
ifolia
+I
Sube
nd.
thLa
miu
m g
aleo
bdol
on+
ISu
bse.
zc
245
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике(ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10G
aleo
psis
tetr
achi
t+
IEv
r.t
Moe
hrin
gia
trin
ervi
a2.
3I
Evr.
thC
ampa
nula
rotu
ndifo
lia+
ISu
bbor
.-cirk
.h
Pren
anth
es p
urpu
rea
1.1
ISe
.h
Lith
ospe
rmum
pu
rpur
eo-c
oeru
lem
+I
Pont
.-sub
m.
zc
Cyn
anch
um v
ince
toxi
cum
+I
Pont
.-ca.
hPo
tent
illa
erec
ta1.
1I
Evr.
hPr
unel
la v
ulga
ris
1.1
ISu
bevr
.h
Gla
diol
us im
bric
atus
+I
Subp
ont.
gC
enta
urea
phr
ygia
1.1
ISe
.h
Mus
cari
race
mos
um+
ISu
bm.
gAl
opec
urus
pra
tens
is+
IEv
r.h
Agro
stis
cap
illar
is2.
2I
Cirk
.h
Leuc
anth
emum
vul
gare
+I
Evr.
h
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
246
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике(ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10Tr
ifoliu
m a
lpes
tre1.
2I
Subp
ont.-
ca.
hSc
abio
sam
col
umba
ria
+I
Subs
e.h
Briz
a m
edia
+I
Evr.
hRu
mex
ace
tosa
+I
Evr.
hSt
ella
ria
gram
inea
+.2
IEv
r.h
Hel
iant
hem
um n
umm
ular
ium
+I
Subs
e.dc
Cam
panu
la g
lom
erat
a+
IEv
r.h
Stac
hys o
ffici
nalis
1.1
ISu
bse.
hLo
tus c
orni
cula
tus
+I
Sube
vr.
hFe
stuc
a he
tero
phyl
la2.
2I
Se.
hK
oele
ria
pyra
mid
ata
+I
Se.
hAv
ena
prat
ensi
s+
IEv
r.h
Sile
ne o
tites
+I
Evr.
hSi
lene
roeh
mer
i+
IB
alk.
-c. j
. ape
n.h
Prun
ella
gra
ndifl
ora
+I
Subs
e.h
247
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Табе
ла 2
. Зај
едни
ца п
лани
нске
бук
ве и
пио
нирс
ка за
једн
ица
брез
еTa
ble
2. C
omm
unity
of
mon
tane
bee
ch a
nd p
ione
er c
omm
unity
of b
irch
Асо
ција
ција
Ass
otia
tion
Fag
etum
moe
siac
ae m
onta
num
B. J
ov. 1
953.
Betuletum verrucosae s.l.
Степен присутностиDegree of presence
Биљногеографске карактеристике(ареал типови)
Plant-geographic characteristics
Животне формеLife forms
Суб
асоц
ијац
ија
typi
cum
Фац
ијес
aspe
rulo
sum
Лок
алит
етЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рЈа
вор
Јаво
рП
реле
сје
Пре
лесј
еБр
ој с
ним
ка1
23
45
67
8Е
кспо
зици
јаS
SWSW
NW
NW
NW
NW
W
Наг
иб [°
]40
3535
2525
2530
10H
ypoc
hoer
is m
acul
ata
+I
Evr.
hC
enta
urea
ner
vosa
+I
Alp
.-kar
p.h
Geu
m u
rban
um+
IEv
r.h
Achi
llea
mill
efol
ium
+.1
IEv
r.h
Que
rcus
cer
ris
+I
Is. s
ubm
.p
Vera
trum
alb
um+
IEv
r.h
Brac
hypo
dium
pin
natu
m2.
2I
Subj
. sib
.h
Hyp
eric
um p
erfo
ratu
m+
ISu
bevr
.h
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
248
Tаб
ела
3. З
ајед
ница
Agr
ostie
tum
vul
gari
s (ca
pilla
ris)
Pav
lovi
ć 19
55.
Tabl
e 3.
Com
mun
ity A
gros
tietu
m v
ulga
ris (
capi
llari
s) P
avlo
vić
1955
Лок
алит
етЈа
вор
Сте
пен
прис
утно
сти
Deg
ree
of
pres
ence
Пре
лесј
еС
тепе
н пр
исут
ност
иD
egre
e of
pr
esen
ce
Фло
рни
елем
ент
Flor
al e
lem
ent
Жив
отна
ф
орм
аL
ife
form
s
Екс
пози
ција
N
NН
адм
орск
а ви
сина
1.28
8 m
1287
mН
агиб
30°
35°
Agro
stis
cap
illar
is3.
3V
3.3
VC
irk.
hFe
stuc
a ru
bra
--
3.3
VEv
r.h
Cen
taur
ea p
hryg
ia2.
3IV
2.2
IVSe
.h
Thym
us v
anda
sii
1.2
IV2.
3IV
Srba
lk.-c
.ape
n.zc
Fest
uca
valle
siac
a2.
2II
I2.
2IV
Cirk
.h
F. a
rund
inac
ea2.
2II
I2.
2II
ISu
bevr
.h
Gal
ium
ver
num
2.2
III
2.2
III
Evr.
hH
elia
nthe
mum
num
mul
ariu
m2.
2II
I2.
2II
ISu
bse.
dcH
yper
icum
per
fora
tum
2.2
III
2.2
III
Sube
vr.
hPr
unel
la g
rand
iflor
a+.
1II
I2.
2II
ISu
bse.
hTa
nace
tum
vul
gare
2.2
III
--
Evr.
hVe
roni
ca ja
cqui
nii
2.2
III
--
Pont
.h
Briz
a m
edia
+.2
II1.
2II
IEv
r.h
Iris
pum
ila-
-1.
2II
IPo
nt.-c
a.g
Nar
dus s
tric
ta-
-1.
2II
IB
or.-e
vr.
hSt
ella
ria
gram
inea
1.1
II1.
1II
Evr.
hAc
hille
a m
illef
oliu
m1.
1II
1.1
IIEv
r.h
Luzu
la si
lvat
ica
1.1
II1.
1II
Se.
hAn
thox
anth
um o
dora
tum
1.1
II1.
1II
Sube
vr.
h
249
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Tаб
ела
3. З
ајед
ница
Agr
ostie
tum
vul
gari
s (ca
pilla
ris)
Pav
lovi
ć 19
55.
Tabl
e 3.
Com
mun
ity A
gros
tietu
m v
ulga
ris (
capi
llari
s) P
avlo
vić
1955
Лок
алит
етЈа
вор
Сте
пен
прис
утно
сти
Deg
ree
of
pres
ence
Пре
лесј
еС
тепе
н пр
исут
ност
иD
egre
e of
pr
esen
ce
Фло
рни
елем
ент
Flor
al e
lem
ent
Жив
отна
ф
орм
аL
ife
form
s
Екс
пози
ција
N
NН
адм
орск
а ви
сина
1.28
8 m
1287
mН
агиб
30°
35°
Trifo
lium
pan
noni
cum
1.1
II1.
1II
Pont
.-is.
subm
.h
Rum
ex a
ceto
sa1.
1II
1.1
IIEv
r.h
Cen
taur
ea st
oebe
1.1
II1.
1II
Se.
hBr
achy
podi
um si
lvat
icum
1.1
II1.
1II
Subj
.sib.
hTr
ifoliu
m a
lpes
tre1.
1II
1.1
IISu
bpon
t.-ca
.h
Trag
opog
on p
rate
nsis
1.1
II1.
1II
Evr.
hC
ampa
nula
glo
mer
ata
1.1
II1.
1II
Evr.
hLe
onto
don
hisp
idus
1.1
II+.
2II
Subs
e.h
Hie
raci
um h
oppa
eanu
m1.
1II
+.2
IISe
.h
Cha
mae
cytis
us a
lbus
1.1
II+.
1II
Pont
.-pan
.dc
Sile
ne ro
emer
i sub
sp. s
endt
neri
i1.
1II
+.1
IIB
alk.
-c.j.
apen
.h
Stac
hys o
ffici
nalis
1.1
II+.
1II
Subs
e.h
Trifo
lium
pra
tens
e1.
1II
+.1
IISu
bevr
.h
Cre
pis c
onyz
ifolia
1.1
II+.
1II
Se.
hPl
anta
go la
nceo
lata
1.1
II+.
1II
Evr.
hPo
tent
illa
erec
ta+.
1II
1.1
IIEv
r.h
Cha
mae
spar
tium
sagi
ttale
1.1
II+.
1II
Suba
tl.-s
ubm
.h
Lotu
s cor
nicu
latu
s1.
1II
+II
Sube
vroa
z.h
Alop
ecur
us p
rate
nsis
+I
1.1
IIEv
r.h
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
250
Tаб
ела
3. З
ајед
ница
Agr
ostie
tum
vul
gari
s (ca
pilla
ris)
Pav
lovi
ć 19
55.
Tabl
e 3.
Com
mun
ity A
gros
tietu
m v
ulga
ris (
capi
llari
s) P
avlo
vić
1955
Лок
алит
етЈа
вор
Сте
пен
прис
утно
сти
Deg
ree
of
pres
ence
Пре
лесј
еС
тепе
н пр
исут
ност
иD
egre
e of
pr
esen
ce
Фло
рни
елем
ент
Flor
al e
lem
ent
Жив
отна
ф
орм
аL
ife
form
s
Екс
пози
ција
N
NН
адм
орск
а ви
сина
1.28
8 m
1287
mН
агиб
30°
35°
Poly
gala
maj
or+
I1.
1II
Pont
.-is.-
subm
.g
Cal
amog
rost
is e
pige
ios
1.1
I-
-Ev
r.h
Gal
ium
cru
ciat
a-
-1.
1I
Subs
e.zc
Brom
us m
ollis
--
1.1
ISu
bm.
tTr
ifoliu
m re
pens
--
1.1
ISu
bevr
.h
Leop
oldi
a co
mos
a+.
3I
+.3
ISu
bm.
gD
acty
lis g
lom
erat
a+.
2I
+.2
ISu
bevr
.h
Arrh
enat
heru
m e
latiu
s+.
2I
+.1
ISu
bse.
hPo
a pr
aten
sis
+.2
I+.
1I
Subc
irk.
hC
ampa
nula
pat
ula
+.1
I+.
1I
Subs
e.th
Dia
nthu
s cru
enth
us+.
1I
+.1
IEn
d.h
Verb
ascu
m lo
ngifo
lium
+.1
I+.
1I
Sube
nd.
thTr
ifoliu
m o
chro
leuc
um+.
1I
+.1
ISu
batl.
-sub
m.
hD
esch
amps
ia fl
exuo
sa+.
1I
+.1
IC
irk.
hC
ynan
chum
vin
ceto
xicu
m+.
1I
+.1
IPo
nt.-c
a.h
Cha
erop
hyllu
m a
ureu
m+.
1I
+.1
ISu
bse.
hH
iera
cium
bau
hini
+.1
I+.
1I
Subp
ont.-
ca.
hTr
ifliu
m m
onta
num
+.1
I+.
1I
Subp
ont.
hPo
tent
illa
arge
ntea
+.1
I+.
1I
Subp
ont.-
ca.
h
251
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Tаб
ела
3. З
ајед
ница
Agr
ostie
tum
vul
gari
s (ca
pilla
ris)
Pav
lovi
ć 19
55.
Tabl
e 3.
Com
mun
ity A
gros
tietu
m v
ulga
ris (
capi
llari
s) P
avlo
vić
1955
Лок
алит
етЈа
вор
Сте
пен
прис
утно
сти
Deg
ree
of
pres
ence
Пре
лесј
еС
тепе
н пр
исут
ност
иD
egre
e of
pr
esen
ce
Фло
рни
елем
ент
Flor
al e
lem
ent
Жив
отна
ф
орм
аL
ife
form
s
Екс
пози
ција
N
NН
адм
орск
а ви
сина
1.28
8 m
1287
mН
агиб
30°
35°
Cir
sium
arv
ense
+.1
I+.
1I
Sube
vr.
gPr
unel
la la
cini
ata
+.1
I+.
1I
Pont
.-sub
m.
hC
ynos
urus
cri
stat
us+.
1I
+.1
ISu
bse.
hEu
phra
sia
stri
cta
+.1
I+.
1I
Subs
e.t
Scab
iosa
col
umba
ria
+.1
I+
ISu
bse.
hAl
lium
car
inat
um+
I+.
1I
Sube
uks.
gVi
cia
crac
ca+.
1I
+I
Evr.
hVe
rbas
cum
lych
nitis
+.1
I+
ISu
bpon
t.h
Oro
banc
he g
raci
lis+.
1I
+I
Subm
.g
Cer
astiu
m m
oesi
acum
+I
+.1
ISu
bmez
.zc
Agro
stis
alb
a+.
1I
--
Sube
vr.
hVe
roni
ca c
ham
aedr
ys+.
1I
--
Subs
e.g
Koe
leri
a gr
acili
s-
-+.
1I
Cirk
.h
Salv
ia v
ertic
illat
a+.
1I
--
Subp
ont.-
subm
.h
Visc
aria
vul
gari
s+.
1I
--
Subs
e.h
Gal
ium
mol
lugo
+.1
I-
-Su
bse.
hRo
sa ru
brifo
lia+
I+
ISe
.np
Vera
trum
alb
um+
I+
IEv
r.h
Sese
li pe
uced
anoi
des
+I
+I
Pont
.-ca.
h
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
252
Tаб
ела
3. З
ајед
ница
Agr
ostie
tum
vul
gari
s (ca
pilla
ris)
Pav
lovi
ć 19
55.
Tabl
e 3.
Com
mun
ity A
gros
tietu
m v
ulga
ris (
capi
llari
s) P
avlo
vić
1955
Лок
алит
етЈа
вор
Сте
пен
прис
утно
сти
Deg
ree
of
pres
ence
Пре
лесј
еС
тепе
н пр
исут
ност
иD
egre
e of
pr
esen
ce
Фло
рни
елем
ент
Flor
al e
lem
ent
Жив
отна
ф
орм
аL
ife
form
s
Екс
пози
ција
N
NН
адм
орск
а ви
сина
1.28
8 m
1287
mН
агиб
30°
35°
Cal
amin
tha
vulg
aris
+I
+I
Cirk
.h
Sile
ne v
ulga
ris
+I
+I
Sube
vr.
hLe
ucan
them
um v
ulga
re+
I+
IEv
r.h
Dig
italis
am
bigu
a+
I+
ISu
bse.
hLi
bano
tis m
onta
na+
I+
IEv
r.h
Tara
xacu
m o
ffici
nale
+
I+
IEv
r.h
Cra
taeg
us m
onog
yna
+I
+I
Subs
e.np
Gym
nade
nia
cono
psea
+I
+I
Evr.
gIn
ula
hirt
a+
I+
ISu
bpon
t.-su
bca.
-sub
m.
gC
arex
car
yoph
ylle
a+
I-
-Ev
r.h
Aspe
rula
cyn
anch
ia+
I-
-Su
bpon
t.-su
bm.
hLa
thyr
us p
rate
nsis
+I
--
Sube
vr.
gH
ypoc
hoer
is m
acul
ata
+I
--
Evr.
hFe
rula
go si
lvat
ica
+I
--
Pont
.-is.
subm
.h
Anth
yllis
vul
nera
ria
+I
--
Subs
e.h
Cir
sium
ligu
lare
var
. arm
atum
+I
--
Subm
ez.
hSt
achy
s ger
man
ica
+I
--
Pont
.-sub
m.
hSc
lera
nthu
s ann
us+
I-
-Su
bevr
.th
Rhin
anth
us m
inor
+I
--
Subs
e.t
253
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Tаб
ела
3. З
ајед
ница
Agr
ostie
tum
vul
gari
s (ca
pilla
ris)
Pav
lovi
ć 19
55.
Tabl
e 3.
Com
mun
ity A
gros
tietu
m v
ulga
ris (
capi
llari
s) P
avlo
vić
1955
Лок
алит
етЈа
вор
Сте
пен
прис
утно
сти
Deg
ree
of
pres
ence
Пре
лесј
еС
тепе
н пр
исут
ност
иD
egre
e of
pr
esen
ce
Фло
рни
елем
ент
Flor
al e
lem
ent
Жив
отна
ф
орм
аL
ife
form
s
Екс
пози
ција
N
NН
адм
орск
а ви
сина
1.28
8 m
1287
mН
агиб
30°
35°
Med
icag
o lu
pulin
a-
-+
ISu
bevr
.th
Anth
eric
um ra
mos
um-
-+
ISu
bpon
t.h
Plan
tago
alti
ssim
a-
-+
IIs
.-sub
m.
hC
oron
illa
vari
a-
-+
ISu
bpon
t.h
Acon
itum
vul
pari
a-
-+
IEv
r.h
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
254
Најзаступљеније су врсте евроазијског и средњеевропског флорног елемента како у шумским тако и у ливадским заједницама (30% и 36,66%). Ксероморфне врсте понтско-централноазијског флорног елемента такође чине значајан проценат (21% и 19,32%).
Очуваност врста субмедитеранског флорног елемента, од којих је већина ау-тохтоног порекла, указује на прилагођеност ових врста на услове лети топле, а зими оштре и хладне климе, али истовремено на услове заклоњених терена и специфичне микроклиме шумских и ливадских екосистема (Мишић et al., 1978).
Анализом животних форми, како у шумским, тако и у ливадским заједницама, утврђена је доминација хемикриптофита (више од 50%).
4. ЗАКЉУЧАК
Општи диверзитет флоре Старе планине условио је и развој великог броја лековитих и ароматичних биљака. Главна одлика ових врста на испитиваним лока-литетима је њихова разноврсност.
Земљиште у ливадској заједници је дистрично хумусно-силикатно (литично и посмеђено) и еутрично хумусно-силикатно. У шумским заједницама дистрично сме-ђе и еутрично смеђе земљиште.
На истраживаним локалитетима Јавор и Прелесје шумска заједнице планинс-ке букве (Fagetum moesiacae montanum) представљена је субасоцијацијом typicum и фацијесом asperulosum. Чини је укупно 105 врста од којих су 35,24% лековите. У ливадској заједници Agrostietum vulgaris (capillaris) од 102 врсте око 17% је са ле-ковитим својствима.
Параметри који се обавезно користе за препоруку приликом предлога за при-купљање лековитих биљака су бројност, социјалност и степен присутности. На осно-ву тих карактеристика на истраживаним локалитетима и поред велике разноврсно-сти, можемо издвојити само неколико врста: Hypericum perforatum L., Asperula odo-rata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amygdaloides L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Achillea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plantago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vinc-etoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. и Fragaria vesca L.
Деградираност шумских и ливадских екосистема је главни разлог за мањи сте-пен присутности високовредних врста. Услед неадекватног искоришћавања, углав-ном због косидбе и пашарења, као и због израженог ефекта антропопресије, дегра-дација иде у правцу опадања бројности врста високе вредности, а пораста бројности мање вредних и отровних врста.
255
ДИВЕРЗИТЕТ MAPs У НЕКИМ ФИТОЦЕНОЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
ЛИТЕРАТУРА
Braun-Blanquer t J. (1967): Phlanzensoziologie, 7,1. BerlinГа јић М. (1984): Вегeтација СР Србије, САНУ, БеоградDe Kove l C.G.F., Van Mie r lo E.M., Wi lms Y.J.O., Be rendse F. (2000): Carbon and nitro-
gen in soil and vegetation at sites differing in successional age, Plant Ecology 149 (43-50)
Ђорђевић-Милошевић С. (1996): Динамика органске продукције и квалитета биомасе травних заједница различитих висинских појасева Старе планине, докторска дисертација у рукопису, Пољопривредни Факулет Универзитет у Београду, Бео-град (1-141)
Јовановић Б. (1953): Шумске фитозенозе и станишта Суве планине, докторска дисератција у рукопису, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београд
(1989): Лековите биљке СР Србије, уредник Сарић M., САНУ, Београд(1997): Методе истраживања и одређивања физичких својстава земљишта, ЈДПЗ, БеоградМишић В., Јовановић-Дуњић Р., Поповић М., Борис ављевић Љ., Антић М., Ди -
нић А., Данон Ј., Блаженчић Ж. (1978): Биљне заједнице и станишта Ста-ре планине, посебна издања, књ. DXI, САНУ, Београд
Павловић З. (1955): О пашњачкој и ливадској вегетацији централног дела Копаоника, Гла-сник Прир. муз. Српске земље, Сер. Б, 7(1), Београд
Ранђеловић В., Златковић Б., Ранђеловић М. (2002): Таксономска анализа флоре Старе планине у источној Србији, VII Симпозијум о флори југоистичне Србије и суседних подручја, Зборник резимеа, ГДЕ (34)
Ранђеловић М., Ранђеловић В. (2002): Значај и угроженост флоре Старе планине у исто-чној Србији, VII Симпозијум о флори југоистичне Србије и суседних подручја, Зборник резимеа, ГДЕ (34-35)
(1966): Хемијске методе испитивања земљишта, књига 1, ЈДПЗ, БеоградШкорић А., Филиповски Г., Ћирић М. (1985): Класификација земљишта Југославије,
АН БиХ, књига LXXVIII, Сарајево
Dragica Obratov-PetkovićIvana PopovićSnežana BelanovićMarko PerovićOlivera Košanin
DIVERSITY OF MAPs IN SOME PLANT COMMUNITIES OF STARA PLANINA
SummaryStara Planina is the highest mountain massif in Serbia. From the floristic and vegetation as-
pects, it is distinguished by extraordinary diversity. Based on the research in 1987 (Miš i ć et al., 1987), 52 types of plant communities were identified on Stara Planina, of which 24 forest and shrub, and 28 herbaceous communities. Based on the floristic studies (Ranđe lov ić , Ranđe lov ić , 2002, Ranđe lov ić et al., 2002) on Stara Planina there are 1195 plant species in 33 families and 455
Драгица Обратов-Петковић, И. Поповић, С. Белановић, М. Перовић, О. Кошанин
256
genera, as well as 147 threatened and endemic species, so Stara Planina is considered as one of the centres of floristic diversity, not only of Serbia, but also of the Balkan Peninsula.
Thanks to the extraordinary floristic wealth and diversity, medicinal and aromatic plants were studied in order to determine the soil types, floristic structure of the species, abundance, socia-bility and the degree of presence, as well as to identify the species which could be used for organised harvesting. The study included the forest community of the montane Balkan beech, the pioneer com-munity of birch, and the meadow type Agrostietum vulgaris (capillaris).
The analysis of soil samples shows that the soil under pastures is dystric humus-siliceous, lithic (profile 1 on Javor, profile 4 on Prelesje), dystric humus-siliceous, brownised (profile 2 on Ja-vor), eutric humus-siliceous (profile 3 on Prelesje), and in forest communities: dystric brown soil (profiles 5 and 6 on Javor and profile 8 on Prelesje) and eutric brown soil (profile 7 on Prelesje).
At the sites Javor and Prelesje, the montane beech forest community (Fagetum moesiacae montanum) is represented by the sub-association typicum and the facies asperulosum. It consists of altogether 105 species of which 35.24% are medicinal. In meadow community Agrostietum vulgaris (capillaris) about 17% of 102 species are medicinal plants.
The community Agrostietum vulgaris Pavlović 1955 is a very well represented type of mead-ows and pastures, particularly in submontane and montane areas. The areas under this community on Stara Planina extend in a wide belt of montane meadows - hay and pasture. The range of the com-munity Agrostietum vulgaris on Stara Planina is the belt of beech forest.
From plant-geographical aspect, Stara Planina is a region in which different influences in-termingle, which is reflected in a great diversity of floral elements. The most represented species are of Eurasian and Central European floral element, both in forest and in meadow communities (30% and 36.66% respectively). The percentage of xeromorphic species of Pontic-Central Asian floral element is also significant (21% and 19.32% respectively). The conserved species of Sub Mediter-ranean floral element, most of which are of autochthonous origin, point to their adaptation to the conditions of the warm summer, and the severe and cold winter climate, but simultaneously also to the conditions of sheltered terrains and the specific microclimate of forest and meadow ecosystems (Miš i ć et al., 1978).
The analysis of life forms, both forest and meadow communities, shows the domination of hemicryptophytes (more than 50%).
Based on the previous analyses, the following species are identified for harvesting and or-ganised collection: Hypericum perforatum L., Asperula odorata L., Dryopteris filix-mas (L.) Schott., Urtica dioica L., Euphorbia amygdaloides L., Prunella grandiflora L., Tanacetum vulgare L., Ach-illea millefolium L., Rumex acetosa L., Campanula glomerata L., Stachys officinalis (L.) Trevis., Plantago lanceolata W. et K., Potentilla erecta (L.) Rauchel, Chamaespartium sagittale (L.) P. Gibbs., Cynanchum vincetoxicum (L.) Pers., Euphrasia stricta Host., Fagus moesiaca (Matt.) Liebl. and Fragaria vesca L.