Download - 19.Византија и Арабљани у средњем веку
Византија и Арабљани у раном средњем веку
ВизантијаВизантија уу раномраном средњемсредњем векувеку
ВизантијаВизантија уу раномраном средњемсредњем векувеку
Цар КонстантинЦар Константин
Константин , мозаик из Аја Софије
• Историчари су Источно римско царство називали Византија по Византу, старој грчкој колонији.
• Службени назив био је Ромејско царство.
• Становници те земље називали су се Ромеји, тј. Римљани.
Источно римско царство (Византија)
ПрестоницаПрестоница
• Цар Константин је 330. године на темељима Византа подигао нову престоницу Римског царства Константинопољ, коју су Словени називали Цариград.
• Оснивање Цариграда често се узима за почетак Византије, али је као посебна држава настала тек Теодосијевом поделом Римског царства 395. године.
• Цар Константин је 330. године на темељима Византа подигао нову престоницу Римског царства Константинопољ, коју су Словени називали Цариград.
• Оснивање Цариграда често се узима за почетак Византије, али је као посебна држава настала тек Теодосијевом поделом Римског царства 395. године.
Цар Константин и царица Јелена
Константин I Велики
рођен: 27. фебруар, 271. или 273.Наис, Горњ Мезија (данас
Ниш у Србији)
преминуо: 22. мај, 337.околина Никомедије, Битинија
(данас Измит у Турској)
Глава колосалне статуе цара Константина,
подигнута у Риму у част победе над Максенцијем
(после 312. год)
Обнова царстваОбнова царства
• Кад је пропало Западно римско царство византијски цареви су се сматрали законитим наследницима.
• Цар Јустинијан I (527-565) делимично је обновио границе некадашњег царства. За време његове владавине Византија је освојила:
1. Вандалску Краљевину2. Остроготску Краљевину
3. Највећи део Визиготске Шпаније
• Кад је пропало Западно римско царство византијски цареви су се сматрали законитим наследницима.
• Цар Јустинијан I (527-565) делимично је обновио границе некадашњег царства. За време његове владавине Византија је освојила:
1. Вандалску Краљевину2. Остроготску Краљевину
3. Највећи део Визиготске Шпаније
Цар Јустинијан
Територија Византије за време владавине Јустинијана
Цар ЈустинијанЦар Јустинијан
• Велика Освајања и изградња многобројних грађевина у Византији приписује се Јустинијану и његовим сарадницима
1. Војсководје Велизар и Нарзес2. Знаменити правник Трибонијан3. Његова жена Теодора
• 532. године у Цариграду је избио устанак “ Ника “(Победа )Цар је био спреман да се одрекне власти и побегне.
• Царица Теодора се међутим није колебала већ је изјавила :• “Пурпур је најлепши мртвачки поклон” На њен захтев Велизар је против
побуњеника послао војскуса угушио устанак и на хиподрому побио • око 30 000 људи.
• Највеће Јустинијаново дело је обимни Зборник грађанског права, који је, по његовом наредјењу саставила и објавила група правника спроводећи темељну реформу права.
• Велика Освајања и изградња многобројних грађевина у Византији приписује се Јустинијану и његовим сарадницима
1. Војсководје Велизар и Нарзес2. Знаменити правник Трибонијан3. Његова жена Теодора
• 532. године у Цариграду је избио устанак “ Ника “(Победа )Цар је био спреман да се одрекне власти и побегне.
• Царица Теодора се међутим није колебала већ је изјавила :• “Пурпур је најлепши мртвачки поклон” На њен захтев Велизар је против
побуњеника послао војскуса угушио устанак и на хиподрому побио • око 30 000 људи.
• Највеће Јустинијаново дело је обимни Зборник грађанског права, који је, по његовом наредјењу саставила и објавила група правника спроводећи темељну реформу права.
КонстантиноплисКонстантиноплис
ЦариградЦариград
• После Јустинијана многе територије су изгубљене:
1. Ломбарди су заузели северну Италију
2. Визиготи повратили Шпанију
3. Словени угрозили Балкан
4. Азиске границе је нападала Персија
• Цар Ираклије (610-641) био је, после Јустинијана највећи византијски владар.
• Извршио је реформу државне управе и војске и уместо првинција успоставио тематски систем
• Теме су војно-административне области у којима је владао стратег
• После Јустинијана многе територије су изгубљене:
1. Ломбарди су заузели северну Италију
2. Визиготи повратили Шпанију
3. Словени угрозили Балкан
4. Азиске границе је нападала Персија
• Цар Ираклије (610-641) био је, после Јустинијана највећи византијски владар.
• Извршио је реформу државне управе и војске и уместо првинција успоставио тематски систем
• Теме су војно-административне области у којима је владао стратег
Цар Ираклије (610-641)
• Већину становништва у темама чинили су стратиоти, слободни сељаци, који су плаћали порез и служили војску.
• 626. године отклањајући опасност цар Ираклије је поразио Аваре који су са Словенима опседали Цариград
• Пред крај његове владавине 674-678. године Кипар, Родос и Крит угрожавали су Цариград.
• Већину становништва у темама чинили су стратиоти, слободни сељаци, који су плаћали порез и служили војску.
• 626. године отклањајући опасност цар Ираклије је поразио Аваре који су са Словенима опседали Цариград
• Пред крај његове владавине 674-678. године Кипар, Родос и Крит угрожавали су Цариград.
• Оснивач Сиријске Династије Лав III (717-741) окончао је један, а сам створио други грађански рат.
• У Сирији је упознао религије ислам и јудаизам а био је близак и секти павликијанаца.Под тим утицајима је 726. године наредио да се уклони икона Христа изнад двери царске палате.
• Оснивач Сиријске Династије Лав III (717-741) окончао је један, а сам створио други грађански рат.
• У Сирији је упознао религије ислам и јудаизам а био је близак и секти павликијанаца.Под тим утицајима је 726. године наредио да се уклони икона Христа изнад двери царске палате.
• Становништво је реаговало са огорчењем и погубило извршиоце цареве наредбе.
• Тиме је почео дуготрајни грађански рат познат као иконоборство или иконоклазам (276-843).
• Цар је едиктом цркву подредио царској власти, забранио израду икона и наредио да се постојеће спале.
• Поштоваоци икона су се склањали у јужну Италију где су преовлађивали Грци.
• Становништво је реаговало са огорчењем и погубило извршиоце цареве наредбе.
• Тиме је почео дуготрајни грађански рат познат као иконоборство или иконоклазам (276-843).
• Цар је едиктом цркву подредио царској власти, забранио израду икона и наредио да се постојеће спале.
• Поштоваоци икона су се склањали у јужну Италију где су преовлађивали Грци.
• Унутрашња напетост у Византији се смирила кад је Свети синод (843) прогласио поштовање икона законитим и учинио крај иконоборства.
• За владавине сиријске династије Византија је изгубила статус највеће силе.
• Од краја 8. века непрестано је водила ратове против Бугарске, Арабије ,Русије, Самуиловог царства.
• Унутрашња напетост у Византији се смирила кад је Свети синод (843) прогласио поштовање икона законитим и учинио крај иконоборства.
• За владавине сиријске династије Византија је изгубила статус највеће силе.
• Од краја 8. века непрестано је водила ратове против Бугарске, Арабије ,Русије, Самуиловог царства.
Стабилност и ред у земљи успоставио је цар Василије II Македонац (976-1025).
Способност његових наследника довело је до пропадања државе и губитак многих територија:
• Нормани су заузели Сицилију и јужну Италију• Мађари Београд (1064)
• Печенези су продрли у Грчку• Турци Селџуци су после битке код Манцикерта (1071) освојили
већи део Византиске Мале Азије и око 1077. основали Иконијски Султанат (Рим)
Стабилност и ред у земљи успоставио је цар Василије II Македонац (976-1025).
Способност његових наследника довело је до пропадања државе и губитак многих територија:
• Нормани су заузели Сицилију и јужну Италију• Мађари Београд (1064)
• Печенези су продрли у Грчку• Турци Селџуци су после битке код Манцикерта (1071) освојили
већи део Византиске Мале Азије и око 1077. основали Иконијски Султанат (Рим)
•Током 9. и 10. века у Византији настаје племство као друштвени слој и заузима високе положаје у државној служби.
Купујући земљу, племство је сељаке довело у зависан положај до 11. века већина сељака је била претворена у кметове који су се звали парици.Цар Василије II
Феудализација царства.
• У Византији је тек тада преовладао феудализам.
• Јачањем племства опадала је финансиска и одбрамбена моћ државе.
• У војску су сце више регрутовани странци као најамници (Англосаси, Немци, Французи, Нормани, Верјази, Алани,
Печенези).
• У Византији је тек тада преовладао феудализам.
• Јачањем племства опадала је финансиска и одбрамбена моћ државе.
• У војску су сце више регрутовани странци као најамници (Англосаси, Немци, Французи, Нормани, Верјази, Алани,
Печенези).
• Цар Алексије Комнин (1081-1118) уз помоћ Венеције, повратио је утицај у источном Средоземљу и зауставио нормане на источној обали Јадрана.
• Венеција је за учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих пореза.
• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су по заузећу Антиохије дошли у сукоб са Византијом
• Цар Алексије Комнин (1081-1118) уз помоћ Венеције, повратио је утицај у источном Средоземљу и зауставио нормане на источној обали Јадрана.
• Венеција је за учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих пореза.
• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су по заузећу Антиохије дошли у сукоб са Византијом
Алексеј Комнин ( 1081 – 1118 )
• Цар Алексеј комнин уз помоћ Венеције поврати је утицај у источном средоземљу и зауставио Нормане на источној обали Јадрана.
• Венеција је на учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих пореза.
• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су узпомоћ Антиохије дошли у сукоб с Византијом.
• Манојло I Комнин (1143-1180) одбио је да учествује у Другом крсташком рату, па је на западу стекао бројне противнике, што се брзо испољило губитком јужне Италије.
• Цар Манојло је био велики државник и војсковођа и успео је да одржи унутрашњу стабилност Царства.
• После Комнинове смрти дошло је до нових грађанских ратова.
• Манојло I Комнин (1143-1180) одбио је да учествује у Другом крсташком рату, па је на западу стекао бројне противнике, што се брзо испољило губитком јужне Италије.
• Цар Манојло је био велики државник и војсковођа и успео је да одржи унутрашњу стабилност Царства.
• После Комнинове смрти дошло је до нових грађанских ратова.
Манојло I Комнин (1143-1180)
Пад Цариграда 1204.Пад Цариграда 1204.• Доласком на власт династије Анђела (1185-
1204) убрзан је распад земље. Анђели су изгубили превласт на Балкану.
• Учесници Четвртог крсташког рата заузели су Цариград (1204) и на тлу Византије основали своје државе.
• Доласком на власт династије Анђела (1185-1204) убрзан је распад земље. Анђели су изгубили превласт на Балкану.
• Учесници Четвртог крсташког рата заузели су Цариград (1204) и на тлу Византије основали своје државе.
Михајло I Комнин
Арабљани (Сарацени, Арапи)Арабљани (Сарацени, Арапи)
• У 7. веку на Арабиском полуострву није било организованих држава.
• На Арабиском полуострву због климе највише су гајене камиле ради преноса терета, исхране, израде одеће и обуће
• Племенима су управљали шеици или емири.
• На југозападу развио се град Јемен. Јемен се обогатио тргујући мирисима.
• До почетка 7. века развило се више градова, најпознатији: Мека и Јатриб (Медина).
• У 7. веку на Арабиском полуострву није било организованих држава.
• На Арабиском полуострву због климе највише су гајене камиле ради преноса терета, исхране, израде одеће и обуће
• Племенима су управљали шеици или емири.
• На југозападу развио се град Јемен. Јемен се обогатио тргујући мирисима.
• До почетка 7. века развило се више градова, најпознатији: Мека и Јатриб (Медина).
• Бедуинска племена су до Мухамедовог времена била многобожачка и хетерогена у верском погледу.
• То је била највећа препрека за уједињавање држава што је знао и Мухамед (570-632).
• У Меки се налазило заједничко светилиште за централне Арабљане, црни камен (метеорит) назван Каба или Ћаба, око кога је подигнут храм.
• Бедуинска племена су до Мухамедовог времена била многобожачка и хетерогена у верском погледу.
• То је била највећа препрека за уједињавање држава што је знао и Мухамед (570-632).
• У Меки се налазило заједничко светилиште за централне Арабљане, црни камен (метеорит) назван Каба или Ћаба, око кога је подигнут храм.
Каба (Ћаба) - Мека
МекаМедина
За време одржавања сајмова у Меку су долазили трговци. Тада су прекидани племенски сукоби, који су били веома чести.
На полуострву су основане хришћанске и јеврејске колоније преко којих су се ширили културни утицаји, које је прихватао и Мухамед.
За време одржавања сајмова у Меку су долазили трговци. Тада су прекидани племенски сукоби, који су били веома чести.
На полуострву су основане хришћанске и јеврејске колоније преко којих су се ширили културни утицаји, које је прихватао и Мухамед.
МухамедМухамед
• Родом је из Меке, из племена Корејш.• Отхранио га је стриц Абу Талиб.Јер је у шестој години
остао без породице.• Са 25 година се оженио удовицом Хатиџом.• Путујући од Јемена до Сирији упознао је разне
религије.И на основу тих религија настала је религија Ислам.
• Родом је из Меке, из племена Корејш.• Отхранио га је стриц Абу Талиб.Јер је у шестој години
остао без породице.• Са 25 година се оженио удовицом Хатиџом.• Путујући од Јемена до Сирији упознао је разне
религије.И на основу тих религија настала је религија Ислам.
• Религија
• Он је сваке године на одређено време ишао у пећину и посвећивао се некој врсти медитације.
• 610. године, наводно му се јавио Архангел Гаврило, и открио му ‚‚правог бога”, Алаха и наредио му да то објави људима.
• Представљајући се као Алахов пророк Мухамед је од 610. године почео проповед ислам, што значи покорност.Његови следбеници су муслимани тј. Они који се покоравају
• Религија
• Он је сваке године на одређено време ишао у пећину и посвећивао се некој врсти медитације.
• 610. године, наводно му се јавио Архангел Гаврило, и открио му ‚‚правог бога”, Алаха и наредио му да то објави људима.
• Представљајући се као Алахов пророк Мухамед је од 610. године почео проповед ислам, што значи покорност.Његови следбеници су муслимани тј. Они који се покоравају
• Мухамеду су у почетку прилазили рођаци и сиромашни, али његови богати саплеменици су га протерали из племена и он је отишао у Јатриб ( Медину).
• Тај догађај из 622.године муслимани називају хиџра и тај догађај се узима као почетак исламске ере.
• До 630 године сва Арапска племена су примила ислам. Уједињењем Мухамед је постао световни и верски поглавар уједињене Арабљанске државе.
• Медина је била верско и државно средиште, а Каба у Меки најважније муслиманско светилиште.
• Мухамеду су у почетку прилазили рођаци и сиромашни, али његови богати саплеменици су га протерали из племена и он је отишао у Јатриб ( Медину).
• Тај догађај из 622.године муслимани називају хиџра и тај догађај се узима као почетак исламске ере.
• До 630 године сва Арапска племена су примила ислам. Уједињењем Мухамед је постао световни и верски поглавар уједињене Арабљанске државе.
• Медина је била верско и државно средиште, а Каба у Меки најважније муслиманско светилиште.
Почетак Ислама 622.године
• Мухамед је последњи пут боравио у меки 632. године и ускоро умро.
• Како није имао мушких потомака наследио га је отац једне од његових жена, Абу Бекр.
• Владари су после Мухамеда носили титулу Калифа, што значи заменик, па се и држава називала Калифат.
• Абу Бекр је почео освајање византијских територија, а наставио их Омар, други Мухамедов таст.
• Мухамед је последњи пут боравио у меки 632. године и ускоро умро.
• Како није имао мушких потомака наследио га је отац једне од његових жена, Абу Бекр.
• Владари су после Мухамеда носили титулу Калифа, што значи заменик, па се и држава називала Калифат.
• Абу Бекр је почео освајање византијских територија, а наставио их Омар, други Мухамедов таст.
МединаМедина
• Због разних утицаја дошло је до распада на Шите и Суните.
• Династија Омејада (661-750) пренела је престоницу у Дамаск и предузела освајања на истоку и западу.
• 711. године Арабљани су прешли Гиблартар и покорили већи део визиготске Шпаније. Нападају и Франачку доспели су до града Тура, али у битци код Поатјеа побио их је Карло Мартел.
• На Истоку су до 711. заузели све до реке Инд.
1. Угрозили су Византију2. Заузели Сицилију, Сардинију и Корзику3. Заузели и део јужне Италије одакле су их у 11. веку притиснули
нормани.
• Због разних утицаја дошло је до распада на Шите и Суните.
• Династија Омејада (661-750) пренела је престоницу у Дамаск и предузела освајања на истоку и западу.
• 711. године Арабљани су прешли Гиблартар и покорили већи део визиготске Шпаније. Нападају и Франачку доспели су до града Тура, али у битци код Поатјеа побио их је Карло Мартел.
• На Истоку су до 711. заузели све до реке Инд.
1. Угрозили су Византију2. Заузели Сицилију, Сардинију и Корзику3. Заузели и део јужне Италије одакле су их у 11. веку притиснули
нормани.
• Војска цара Ираклија повлачила се из Сирије, Египта и Палестине.
• Арабљани су освајања истовремено усмерили и на исток, и за само једну деценију освојили персиску државу Сасанида.
• Своје победе су прписивали Алаху.
• За време владавине Омаједа племена су се уздигла на виши ниво, али велика освајања су зауставила даљи напредак
• Војска цара Ираклија повлачила се из Сирије, Египта и Палестине.
• Арабљани су освајања истовремено усмерили и на исток, и за само једну деценију освојили персиску државу Сасанида.
• Своје победе су прписивали Алаху.
• За време владавине Омаједа племена су се уздигла на виши ниво, али велика освајања су зауставила даљи напредак
• Арабљани су покореним народима остављали широку аутономију, па и слободу вере. Али они су масовно мењали веру у ислам јер је порез за исламске вернике био много мањи.
• У Месопотамији је изгубио устанак који је довео до преврта на власти, на власт је дошла династија Абасида (750-1258).
• По заузећу Дамаска побили су све чланове породице Омејада, спасао се једино младић Абдурахман.
• Арабљани су покореним народима остављали широку аутономију, па и слободу вере. Али они су масовно мењали веру у ислам јер је порез за исламске вернике био много мањи.
• У Месопотамији је изгубио устанак који је довео до преврта на власти, на власт је дошла династија Абасида (750-1258).
• По заузећу Дамаска побили су све чланове породице Омејада, спасао се једино младић Абдурахман.
• С Абасидима је почело стварање самосталних држава.
• 756. Абдурахман је основао емират Гранада у Шпанији касније проглашен за калифат са седиштем у Кордови
• Последњи остатак се одржао до 1492. године.
• Калифе Абасидске династије преместили су престоницу у Багдад и од краја 10. века само формално владали Арабљанским царством.
• С Абасидима је почело стварање самосталних држава.
• 756. Абдурахман је основао емират Гранада у Шпанији касније проглашен за калифат са седиштем у Кордови
• Последњи остатак се одржао до 1492. године.
• Калифе Абасидске династије преместили су престоницу у Багдад и од краја 10. века само формално владали Арабљанским царством.
• Кад су 1055. Турци Селџуци заузели Багдад, Калифе су били само верски поглавари.
• 1258. Монголи су разорили Багдад и то је био крај Багдадског калифата.
• Кад су 1055. Турци Селџуци заузели Багдад, Калифе су били само верски поглавари.
• 1258. Монголи су разорили Багдад и то је био крај Багдадског калифата.
Купола на стени
( Јерусалем)
• Религија • Мухамедово учење је изложено у Kурану, светој књизи муслимана.• Куран је у ствари зборник прописа и наредби састављен од 114 сура
(поглавља)
• Поред похвала Алаху књига садржи опис раја и пакла.
• Дужности муслимана по Kурану:
1. Пет молитава дневно, с тим да се претходно опере водом или песком
2. Пост у месецу рамазану3. Одлазак на хаџилук у Меку најмање једанпут у животу4. Да води џихад (свети рат)5. Плаћа порез у корист сиромашних, даје милостињу
• Религија • Мухамедово учење је изложено у Kурану, светој књизи муслимана.• Куран је у ствари зборник прописа и наредби састављен од 114 сура
(поглавља)
• Поред похвала Алаху књига садржи опис раја и пакла.
• Дужности муслимана по Kурану:
1. Пет молитава дневно, с тим да се претходно опере водом или песком
2. Пост у месецу рамазану3. Одлазак на хаџилук у Меку најмање једанпут у животу4. Да води џихад (свети рат)5. Плаћа порез у корист сиромашних, даје милостињу
Религија
• Најважнији свештенички ред у ислам су дервиши
• Верске обреде могу да обављају и имами и улеме.
• Имами су образовани муслимани, а улеме познаваоци курана.
• Мујезин позива на молитву с минарета.
• Најважнији свештенички ред у ислам су дервиши
• Верске обреде могу да обављају и имами и улеме.
• Имами су образовани муслимани, а улеме познаваоци курана.
• Мујезин позива на молитву с минарета.
ПоредПоред КуранаКурана најважнијинајважнији текстовитекстови сусу хадисихадиси, , записизаписи оо делимаделима ии изрекамаизрекама ПророкаПророка ии његовихњегових следбеникаследбеника..
Куран