Download - Agrosvet_61.pdf

5/19/2018 Agrosvet_61.pdf

1/48

*zapreuzimanjeelektronskeverzijea

sopisaposetitenauwebstran

icu

www.agromarket.rs

septembar

2014.

BESPLATAN

PRIMERAK

god.XI

br. 61

AGROSVETSTRUNA REVIJA


2/48

AGROSVET 61Struna revijaISSN 1820-0257

Izdava: Agromarket dooAdresa:Kraljevakog bataljona 235/2,34000 Kragujevac

tel: 034/308-000fax: 034/308-016

www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435,Beograd: 011/74-81-920,Valjevo: 014/286-800,Ni: 018/514-364,Subotica: 024/603-660,Zrenjanin: 023/533-550,

Sombor: 025/432-410,Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705AGROMARKET KSPritina +386 49 733 814.Direktor,glavni i odgovorni urednik:

Dragan orevi dipl. ing. polj.

Grafiki urednik:Sran StevanoviSekretar redakcije:Duica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krolak,Dragan Lazarevi,

Radmila Vukovi,Milo Stojanovi,Slobodanka Bulatovi,Momilo Pejovi,Goran Radovanovi,Zdravko oroviVeselin uljagi,Duko SimiMilan SudimacIvan Valent

TAMPA:Grafostil KragujevacTira 8000 primeraka

STRUNA SLUBA:Dr Ivan Krolak - Direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarevi - ef strune slube, teren Srema 063/580-958Dragan orevi - DC Ni 063/102-23-45Radmila Vukovi - DC Kragujevac 063/105-81-94Slobodanka Bulatovi - DC Sombor 069/430-19-91Momilo Pejovi - DC Subotica 063/693-147Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051

Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175Milo Stojanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,Zapadna Srbija 063/414-722Milan Rakovi, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078Goran Radovanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,Centralna i Juna Srbija 069/50-70-979Zdravko orovi, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUBA PRODAJE:DC Kragujevac

Vladimir Dragutinovi, 063/438-483Veselin uljagi, 063/658-307Vladimir Milovanovi, 063/415-924Zoran Radovanovi, 063/10-58-091Nea Milojevi, 063/10-58-278

DC Valjevo

Dragutin Arsenijevi, 063/657-929

DC NiBojan oki, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatovi, 063/11-24-540Dragan Dimitri, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNeboja Lugonja, 063/10-58-223Sran Proti, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinevi, 063/106-74-79

Milo Tomaev, 063/635-495

DC SomborNada Jovanovi, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska MitrovicaSaa Gladovi, 063/105-80-41

Dejana Klisuri, 063/11-24-570

DC PodgoricaMiodrag Bogdanovi, + 382 69 300-844Miroslav Joki, + 382 69 300-845Gojko Ljumovi +382 69 183-032

DC BijeljinaMilenko Krsmanovi, +387 65 643-466

Zoran Hamzi, +387 65 823-046Mladen Bijeli, +387 66 365-978

Jovo Vujevi, +387 66 394-750Miroslav Vesi, +387 66 394-750

DC Banja LukaBojan Kruni, +387 65 713-435Slobodan Luki, +387 66 001-352Dragan urkovi, +387 65 823-046Maja Mirkovi, +387 65 146-875Lolo Mareta +387 65 867-775

DC PritinaNaser Spahiu +386 49-733-814Eljmaz Orana +386 49-733-815


3/48

S A D R A JRE UREDNIKA 4

SIRTAKI, DOKAZANA VREDNOST 6

NS SORTIMENT PENICE, DANAS, SUTRA 9

Nezara viridulaSTENICA KOJA NAPADA NAE POVRE 12

Tuta absolutaLISNI MINER PARADAJZA 14

ERVINIJA NEMOJTE SPAVATI, PRATITE JE 17

Escai EutipaPOASTI DOBROG GROAI KVALITETNOG VINA 19

TAMO, AMO PO BAKOJ 28

DRUGI PIU 30

PROFESIONALIZAM U AMATERSKOJPOVRTARSKOJ PROIZVODNJI 32

SA AGRARNIH MERIDIJANA 35

POLJOSTATISTIKA 39

MIRIS I UKUS KOJI NOSI ZDRAVLJE 41

SLOVENIJA PREPOZNAJE KVALITET 43

STOARSKI KUTAK 44

PELARENJE 46


4/48

AGROSVET

4

REU

RE

DNIKA

Lito, lito vilovito i Varljivo leto su nazivi dva domaa filma,prvi sniman poetkom sedadesetih godina, a drugi sredinomdevedesetih i priaju o potpuno razliitim temama kojenemaju veze sa poljoprivredom ali bi ih potpuno mogli da primenimokada analiziramo ovo leto kojem se blii kraj. Ili moda greim. Krozevo gotovo osamdeset dana koliko traje, najmanje smo posla imalisa Suncem i letnjim temperaturama, a mnogo vie sa kiom, opetpoplavama, olujnim vetrovima, gradobitnim padavinama, bolestima,korovimaUz sve to, poljoprivrednike je morila i situacija u Ukrajini,Rusiji, Iraku, Briselu, Kosovu, sankcijama, stimulaciji ili ne na izvozrobe za Rusku Federaciju, privatizacija fudbalskih klubova i ko zna ta

jo.

U celom tom zameateljstvu, nekako neujno se provuklo usvajanjeStrategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period2014-2024 (u daljem tekstu Strategija) od strane Vlade Republike Srbije.Ako me seanje ne vara, ovo je u XXI veku ve trea. Karakteristike sve

tri su bile da su zavretak vezivale za ulanjenje u EU (prva 2010, druga2020, trea 2024.). No, nije samo to zajedniko. Strategija je napisanana 103 stranice, do 62. stranice daje presek dosadanjeg stanja, a uostalom delu je spisak lepih elja kako bi srpska poljoprivreda moglada izgleda kada uemo ili i dalje budemo pred vratima EU. Ako se dotadne raspadne, mislim EU.

Kao i prethodne dve, i ova polazi od toga da je poljoprivreda naarazvojna ansa i karta za izlazak iz krize. Moda ali bez jake industrijskeproizvodnje koja e uposliti mnogo vei broj radnika, stvoriti znatanbroj sigurnih firmi i kompanija koje e moi da redovno i kvalitetnopune budet, dati vei broj pouzdanih krajnjih potroaa koji e

plaati trinu cenu proizvoda, to nije realno. Zemlja koja nema (uivotu) niti jednu fabriku za proizvodnju traktora, iji su stanovnicijedni od najstarijih na kugli zemaljskoj, u kojoj se navodnjava manjeod 1% zemljita, gde je veliina poseda do 5 hektara, u kojoj je manjespecijalizovanih, a mnogo vie domainstava sa brojno raznovrsnomproizvodnjom, gde se preko 350000 hektara zemljita ne obrauje, gde

je Agrarni budet znatno nii od zemalja u okruenju koje su slinogpoljoprivrednog potencijala, gde se zapostavlja stoarstvo, a to je jedininain odravanja plodnosti zemljita, jednostavno ne moe da polaena poljoprivredu kao razvojnu ansu.

Voleo bih da verujem da nisam u pravu sa prethodno iznetim i da

emo sprovesti reonizaciju i intenziviranje proizvodnje, podmladitiizvoae poljoprivrednih radova, otpoeti korienje zaparloenih njiva,izvriti procenu realnih koliina vode raspoloivih za poljoprivredu,pravovremeno i pravilno rasporediti subvencije i


5/48


6/486

AGROSVET

SIRTAKI, DOKAZANA VREDNOSTPriredili:Dragan orevi dipl. in. polj, Duko Kalajdidipl. in. polj.

Poslednjih desetak godina ponuda i trite semen-

ske penice obogauje se novim sortama kako izdomaiih selekcionih kua tako i iz inostranih.Isprva je bilo malo rezerve prema inostranim sorta-ma ali poslednjih godina od kako se i semenska proi-zvodnja i dorada ostvaruje na naim oranicama, to jesve vie njiva pod uvoznim sortama. Jedan od primeratakvog sortimenta su i selekcije koje dolaze od stranefrancuske selekcione kue Momont, a koje na trituSrbije distribuira kompanija KWS. Ova velika porodicakoja je kod nas do sada bila prepoznatljiva po hibridi-ma kukuruza, suncokreta, eerne repe i uljane repi-ce, okrenula se ozimim penicama koje su zahvaljujuisvom kvalitetu i rodnosti ule i na nae trite.

Meu ovim sortama treba pomenuti sortu Feria,srednje kasna sorta sa osjem, sa izraenim bokorenjem,tolerantna je na bolesti,odline reakcije biljke u stre-snim uslovima i na lakim zemljitima, dobrog kvalitetabrana uz visok prinos. Slinih osobina je i sorta Qua-lity, takoe osata, s tim to je nia od prethodne i izu-zetnog kvaliteta brana. Sorta iz tzv. nove genetike,Solehioje srednje rana, prinosna i sa zadovoljavajuimkvalitetom brana, a na svoje mesto u sortimentu eka i

sorta Farinelli, za koju samo treba rei da daje izuzetankvalitet brana, naravno uz visoke prinose.

Pa ipak, ono to se izdvaja iz kompletne ponude se-menskih penica kompanije KWS iji je slogan Sejemo

budunost od 1856, je sorta Sirtaki. ta karakterie

sortu Sirtaki? Izrazito prinosna, srednje kasna sortasa izraenim koeficijentom bokorenja. Prosena visinabiljke iznosi oko 78 cm, koeficijent poleganja 1,35 (niiu odnosu na standard 1,85). Sorta Sirtakije toleran-tna na najznaajnije bolesti penice (pepelnica, lisnapegavost, fuzarioze i virus mozaika penice). Odlikuju

je i visoki prinosi u stresnim uslovima i na lakim tipo-vima zemljita. No treba rei i da shodno najnovijimpravcima selekcije svih svetskih selekcionih kua, nemogu uporedo i prinos i kvalitet. Sortu Sirtakiodlikujeosrednji kvalitet brana, sadraj proteina 12,7 %, a fa-rinografski, odnosno kvalitativni broj 64,6 (standard ukomisiji 85,1). I to je sasvim logino jer jeSirtakipe-nica za prinos.


7/487

AGROSVET

Da se radi o vrlo prinosnoj sorti pokazalo se jo to-kom prvih ispitivanja Komisije za priznavanje sorata usezoni 2009/2010. godine, kada je sorta Sirtakiostvari-la je prosean prinos od 7768 kg/ha, odnosno za 728 kg

vie u odnosu na standard u ispitivanju. Ipak, ogledi suogledi ali su proizvodni uslovi na velikim povrinama i urazliitim agroekolokim uslovima neto sasvim drugo.No i tu se sorta Sirtaki izdvojila. Kako u Zajearu, takoi Karavukovu i Beloj Crkvi na preko 200 ha ostvaren je

proseni prinos vii od 6750 kg/ha i to u specifinoj pro-izvodnoj sezoni 2011/2012. Tokom sezone 2012/2013.nastavilo se sa postepenim irenjem povrina pod ovomsortom pre svega kod dobrih domaina koji su mogli daispotuju sve norme za ostvarenje kvalitetnog rasta i ra-zvia. U tekuoj proizvodnoj sezoni 2013/2014. godina,sorta Sirtakije pokazala sav svoj potencijal ne samo uitnici Srbije, Vojvodini, ve je ostvaren nekad nezami-slivi prinos za pojedina podruja. Potvrene informaci-

je sa prostora centralne, istone i june Srbije i Kosova,ukazuju na prinose koji su se kretali od 7 do 8 tona po

hektaru. Tako je npr. u Zajearu na parceli Zvezdan(11 ha) prosean prinos iznosio 7300 kg/ha, a na parce-li Grljan (20 ha) ostvareno 7650 kg po hektaru. Ipakrekord je ostvaren na parceli Granica (67 ha) sa 8225kg/ha. Na parcelama Kosovskog Pomoravlja, proizvo-ai su bili iznenaeni prinosima koji su se kretali do8 tona po hektaru to je otvorilo vrata za nove koliinesemenske ppenice i naravno nove povrine.

Male cake za proizvoae.Sorta Sirtaki odlinoreaguje na poveano ubrenje azotnim ubrivima. Sva-koj proizvodnji mora da prethodi analiza zemljita, azatim na bazi iste unoenje celokupne koliine fosfora

i kalijuma i oko 1/2 - 2/3 azotne komponente sa osnov-nom obradom, dok se ostatak azota dodaje u prolenojprihrani, a na bazi N-min metode Zbog visokog koefici-

jenta bokorenja, norma setve iznosi 350 do 400 klijavihzrna po m2 to odgovara koliini od 180 do 220 kg/ha,u optimalnim rokovima setve (10 do 25. oktobar), a sakanjenjem u setvi normu semena treba poveavati za10% na svakih 10 dana kanjenja. Dubina setve zavisiod tipa zemljita i vremena setve ali je preporuka na 3

do 6 cm, a pravovremena setva, do kraja druge dekadeoktobra garantuje optimalne uslove za klijanje, nicanjei rast i razvie biljaka do zime, kao i bezbedan ulazak uzimu.

Dalja nega tokom vegetacije zavisi od uslova i narav-no problema koji se mogu pojaviti.. Tretman protivkorovskih biljaka pre svega zavisi od fenofaze razviai spektra korovskih biljaka moe se izvesti herbicidimaMustang, Metmark, Lodin, Cerealis, Velox, a zatita odtetnih insekata insekticidima Vantex 60 SC, NurelleD, Cythrin 250 EC ili Reldan 22 EC. Bez obzira na tole-

rantnost na vanije prouzrokovae biljnih bolesti, sor-ta Sirtaki povoljno reaguje na tretmane fungicidimau fazi bokorenja odnosno vlatanja, a mogu se koristitiFluoco, Taurus, Tilt 250 EC, Excorta, Acanto Plus. Kakosu poslednjih godina sve vei problem padavine tokomperioda klasanja i cvetanja to je preventivna zatita odFusarium spp. neophodnja, a tu pomo stie od prepa-rataFunomil odnosno Excorta Plus. Tekua proizvodnagodina pokazala je i svu osetljivost pojedinih sorata nabolesti lista i stabla (septorioze, pepelnice i ponajviere). Meutim, ovo nije vailo za Sirtakio emu dovolj-

no svedoi slika nainjena 9. jula, neposredno pre etvegde se vidi zelen list zastaviar (slika 1.).Naravno, prisvim ovim tretmanima, folijarni tretmani mineralnimubrivima FitoFert Kristal 20:20:20 i FitoFert Humi-superkondiciono su jaali biljku i pospeili optimalanprinos i kvalitet zrna.

Da li treba podsetiti da je proizvodnja i dorada seme-na ove visoko prinosne sorte organizovana i provedenana ve proverenim povrinama i kod iskusnih semenarai u doradnim centrima u Kikindi i Zajearu? Naravnoda ne, kvalitet se nadaleko prepoznaje.

Proizvoai, ipak da ne bi sve ostalo na lepim reimai samo naim preporukama, posejte Sirtaki i lino seuverite u kvalitet i rodnost ove nove sorte penice nanaim poljima.


8/48


9/489

AGROSVET

NS SORTIMENT PENICE,DANAS, SUTRAPriredili:AkademikSrbislav Deni, DrZorica Jestrovi

Sorta kao autonomni bioloki i agronomski entitetjedan je od presudnih faktora kako na kvantita-tivnom tako i na kvalitativnom nivou proizvodnje.

Drugim reima, prinos i kvalitet zrna penice koje do-bijamo u proizvodnji u velikoj meri zavise od toga kojesmo sorte sejali. Sorte penice stvorene u novosadskomInstitutu za ratarstvo i povrtarstvo dominantne su nanaim prostorima u proizvodnji od poetka 70-tih go-dina prolog veka do danas. Poelo je sa prvom visoko-prinosnom sortom Sava, koja ve 1973. godine zauzima20% od ukupnih polja pod penicom u tadanjoj Jugo-

slaviji, pa do Pobede koja danas zauzima oko 25% odukupnih peninih povrina u Srbiji.

Sortiment se tokom vremena permanentno menja,dok nove, prinosnije, kvalitetnije i otpornije sorte za-menjuju one starije, to je jedan od vodeih faktorakojim se proizvodnja podie na vii nivo. Koliko jednasorta ivi u proizvodnji zavisi od njene vrednosti kojase reflektuje kroz nivo adaptabilnosti, odnosno visineprosenih prinosa i stabilnosti tih prinosa u vremenu iprostoru. Kod nas kao i u drugim zemljama je bilo, a isada je prisutno to, da pojedinane sorte imaju veliku

dugovenost i zadravaju se u proizvodnji vie od jednedecenije, a poneke i preko dvadeset godina. Kod nas sutakve sorte bile San Pastore, Libelula, Bezostaja 1, Par-tizanka, Novosadska rana 2, Balkan. I danas imamo uproizvodnji sorte kao to su Pobeda, Evropa 90 i Rene-sansa koje su u znaajnoj meri prisutne ve vie od jed-ne decenije i upravo predstavljaju okosnicu sortimenta.

Celokupan sortiment penice moemo podeliti u trigrupe: a) sorte u punoj eksploataciji, b) sorte u ekspan-ziji irenja i c) sorte za budunost.

Sorte penice u punoj eksploataciji - Sorte Pobeda,Evropa 90, Renesansa, Dragana, Ljiljana i Rusija, vedui niz godina dominiraju u proizvodnji u RepubliciSrbiji zauzimajui preko 70% peninih povrina. Po-red izuzetno visoke adaptabilnosti, karakteristika ovihsorti je i odlian hlebopekarski kvalitet. Sve ove sortepripadaju grupi odlinih hlebnih sorti ili ak grupi po-boljivaa. Po tehnolokom kvalitetu ni jedna evropskazemlja u aktuelnom sortimentu nema toliku zastuplje-nost sorti odlinog kvaliteta. Verovatno da e smenaovih sorti novim sortama, doneti poveanje ukupne

proizvodnje, ali e istovremeno i nivo kvaliteta biti nii.Ali stoji i injenica da ove sorte nisu do sada u punojmeri imale u proizvodnji potpunu ekspresiju kvalitetakoje one poseduju iz razloga niskog nivoa agrotehni-ke posebno ishrane fosforom. Zato nove sorte koje po

potencijalu za kvalitet zaostaju za danas dominantnimsortama, ne moraju ultimativno u proizvodnji ostva-rivati znaajno loiji kvalitet ukoliko se nivo agroteh-nike podigne, to se posebno odnosi na ishranu NPKhranivima. U tabeli 1. se moe videti kakav potencijalza kvalitet imaju sada dominantne sorte u proizvodnji.Prikazani su rezultati iz vie godina (od 4 do 7) u uslo-

vima manje-vie optimalne agrotehnike. Ovakvi prose-ci parametara kvaliteta bi po bilo kojim kriterijumimasvrstavali ove sorte u najvie kategorije.

Sorte u ekspanziji irenja - Sorte Simonida, NS 40S

i Arija su ve par godina prisutne na naim itnim po-ljima, a NS 40S i u nekim stranim zemljama (Sloveni-

ja, Maarska, Uzbekistan). U proizvodnji su ove sorteve davale rekordne prinose (Tab. 2) dok se u budu-nosti oekuje da primenom savremene agrotehnike oneostvare jo bolje rezultate.

Tabela 2.Rekordni prinosi sorti penice u ekspanziji irenja u Srbiji

Sorta Godina Prinos Povrina Lokalitet

Simonida 2008 9,32 5,0 Sombor

NS 40S 2008 9,80 2,8 Kuzmin

Arija 2008 8,79 1,3 Leskovac

NS 40S 2008 9,82 1,0 Platievo

Simonida 2008 8,90 20,0 Golubinci

Arija 2008 8,20 1,1 Poarevac

NS 40S 2009 9,07 1,0 Platievo

Simonida2009 7,20 1,0 Vrac

Arija 2009 7,17 5,0 urug

Ove sorte su razliite to se tie kvaliteta - Simonidaje najbolja, dok su Arija i NS 40S neto loijeg kvalitetaali uz dobru agrotehniku (optimalna ishrana NPK hra-nivima) i one mogu biti veoma solidne hlebne sorte

Sorte za budunost - Od priznavanja jedne sorte pado njenog ulaska u proizvodnju, obino treba dve dotri godine da bi se one ispitale u mrei makro-ogleda uto razliitijim agroekolokim uslovima. U sluaju do-brih rezultata u makro-ogledima, obino se nakon prvegodine zasnivaju i malo vee povrine sa visokim kate-gorijama semenarstva, kako bi se nakon druge i treegodine testiranja u makro-ogledima raspolagalo sa zna-


10/4810

AGROSVET

ajnijom koliinom predbaznog i baznog semena. Sortekoje ulaze u ovu kategoriju mogu se podeliti generalnou tri grupe: one koje su prole testiranje u makro-ogle-dima, one koje su u toku testiranja i one koje su tekpriznate, a za koje postoje indikacije iz preliminarnihrezultata da se radi o sortama sa velikim potencijalom.

Sorte koje su uspeno prole dvogodinji period te-stiranja kroz makro-oglede, zauzimajui visoka mestau rangovima po prinosu i od kojih se oekuje da uu uiroku proizvodnju jesu Zvezdana (priznata 2005) i Eti-da (priznata 2006). Ove sorte su znaajne jer svaka odnjih predstavlja veoma perspektivan genotip: Zvezdanasa velikim potencijalom za prinos i veoma dobrim kvali-tetom namenjena savremenoj i intenzivnoj agrotehnici,a Etida takoe sa visokim potencijalom za prinos i do-brim kvalitetom, ali za razliku od prethodne izuzetnoadaptabilna i tolerantna ak na oskudnu agrotehniku iminimalne inpute.

Vrednost ovih sorti se pored poveanja prinosa odpreko 5% u odnosu na Pobedu (standard) jo vie pove-ava kada se uzmu u obzir i vrednovanje po parametri-ma tehnolokog kvaliteta. Iako postoje male prednostistandardne sorte Pobeda, koje sigurno statistiki nisuznaajne, ove dve nove sorte Zvezdana i Etida sigurnospadaju u grupu veoma kvalitetnih sorti. Prema rezul-tatima koje su postigle ove dve sorte po svim parametri-ma kvaliteta ove sorte bi u svim zemljama Evrope bileizuzetno vredna sirovina za spravljanje hleba.

U drugu grupu sorti namenjenih budunosti itnih

polja Srbije, a moda i nekih drugih zemalja, istiu sedve koje su priznate krajem 2009. godine Natalija iGora. Natalija je veoma prinosna i poseduje veoma do-bar kvalitet. Sorta Gora je sorta koja treba da se suprot-stavi sortama koje dolaze iz stranih zemalja a koje suloeg tehnolokog kvaliteta (stone penice) i dobrogpotencijala za prinos. Naime, u novosadskom Institutusu stvorene i sorte koje imaju izuzetno visok potencijalza prinos, a kvalitet im je neto bolji ili jednak kvali-tetu inostranih sorti koje su poele da se ire upravozbog visokih prinosa. Jedna od takvih sorata je Gora, a

o ostalima e biti rei kasnije.Pri kraju 2010. Institutu za ratarstvo i povrtarstvo

je priznato 10 novih sorti ozime penice.. Gledano ana-litiki, sorte iz ovog ciklusa koje su perspektivne zabudunost gajenja penice u Srbiji mogu se svrstati udve grupe: (i) sorte sa izraeno velikim potencijalom zarodnost a zadovoljavajuim kvalitetom (hlebne sorte)

i (ii) sorte sa izuzetnim potencijalom za kvalitet (po-boljivai), a sa prinosom malo boljim ili na nivou stan-dardnih sorti. U prvu grupu sorti ulaze sledee sorte:NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina. Svaki procenatpoveanja prinosa preko 5% u odnosu na Pobedu, joako je on izraen na veini lokaliteta u Srbiji, rezultat jeod velikog znaaja. Vei prinos zrna sorti NS Avangardai NS Ilina od sorte Pobeda za vie od 13% u proseku re-

zultat je koji ukazuje da se radi o sortama sa ekstremnovisokim potencijalom za prinos.

Sledea grupa sorti iz ovog ciklusa, a koje se karak-teriu izvanrednim kvalitetom su sorte: NS Futura, NSDika i NS Enigma. Ovo je jedinstveni ciklus u istorijipriznavanja sorti penice u Institutu, jer su registrova-ne tri ekstra prinosne i tri ekstra kvalitetne sorte ozimepenice.

Po svim analiziranim parametrima kvaliteta ove trisorte su bile bolje od standardno dobre sorte Pobede,

ve su svi parametri kvaliteta na veoma visokom nivou,i izmeu njih postoji optimalna izbalansiranost.

Ovakav sortiment ozime penice koji se nalazi u pro-izvodnji i koji je namenjen za budunost, predstavlja

veoma dobar potencijal da pre svega naa zemlja budeobezbeena odlinom sirovinom za najvie korieniprodukt ishrane hleb. S druge strane veliki potencija-li za rodnost ovih sorata uz adekvatnu agrotehniku sugarancija da i uz smanjene povrine od 500.000 hekta-ra, naa zemlja svake godine obezbedi znatne vikoveza izvoz.

ta rei na kraju! Domae sorte penice imaju po-tencijal za rodnost ravan sortama iz zemalja mnogo bo-gatijih i razvijenijih u pogledu poljoprivrede, nauke iuopte privrede. Klima i zemljite u Srbiji su pogodniza gajenje i ozime i jare penice tako da ni ova dva fak-tora nisu barijera za visoku proizvodnju. Zato je ondanaa proizvodnja mala u odnosu na potencijale? To jeiskljuivo posledica ekonomskog stanja i nemogunostida se primeni ni elementarna tehnologija gajenja, a namestima gde, kako smo videli napred, samo posejemo u

oktobru i primenimo oko 100 kg azota po hektaru mo-emo da doemo do prinosa koji su izuzetno visoki iza uslove Velike Britanije, Holandije, Francuske gde sepostiu najvei prinosi na svetu. Srbija moe realno daostvaruje prosene prinose izmeu 5 i 5,5 t/ha ukolikoprimeni ne optimalnu ve samo oko 60% agrotehnikihmera koje se proseno primenjuju u Francuskoj ili Ho-landiji.


11/48


12/4812

AGROSVET

Nezara viridulaSTENICA KOJA NAPADA NAE POVREPriredio:Milan Sudimac, dipl. in. polj.

Na sve muke koje su navalile na nae povrtare po-

slednjih godina (nekontolisani uvoz, gradobitnepadavine, sua, olujni vetrovi, plamenjaa i crna

pegavost, Tuta...), nadovezala se jo jedna koja preti dadalje ugozi povrtarsku proizvodnju. Re je o Nezara vi-ridula iliti povrtna sovica.

Povrtna sovica je rasprostranje-na svuda u svetu (Amerika, Central-na i Juna Amerika, Brazil, BliskiIstok, Japan...) i predstavlja ozbiljnutetoinu na soji, dok kod nas naj-

vee tete pravi uglavnom na po-vrtarskim usevima. Zbog ozbiljnihklimatskih promena a u potrazi zanovim stanitima ova stenica poela

je da naseljava mesta gde ranije nije bila prisutna. Upredhodnim godinama kod nas je pravila manje ili veetete ali se procenjuje da e u budunosti predstavlja-ti ozbiljan problem. Polifagna je tetoina, hrani se na

velikom broju biljaka ali najvie preferira mahunarke.Tu pre svega spadaju soja, pasulj, boranija. Kod nas zasada najvee tete pravi na povrtarskim kulturama (pa-radajz, paprika, krastavac). U nekim zemljama zabele-ena su oteenja i na itaricama ali u mnogo manjojmeri.

Jaja su poloena na nalije lista u grupi od 70 ko-mada i lie na burence. Svee poloena jaja su utobeleboje dok kasnije prelaze u rozenarandastu boju. Ispi-ljene larve prolaze kroz pet larvenih stadujuma. Onoto je karakteristino za ovog insekta je veoma velikaraznolikost u boji. etvrti i peti larveni stadijum je sve-tlo do tamno zelene boje do crne sa karakteristini u-tim, zelenim i crvenim oznakama. Stenica prolazi kroz

pet nimfalnih stadijuma koji nemaju krila. Odrasle je-dinke su zelene ili crvenkasto braon boje i dobri su leta-i. Larve nakon piljenja ne naputaju jajna legla 48 sati.

Kakve tete priinjava povrtna sovica? Pre svega di-

rektne jer ishranom utie na gubitak prinosa. Svojimstiletom prodire u biljno tkivo ubacujui svoj pljuva-ni sadraj izazivajuu promene u boji, pojavu mrlja ibrojne druge promene. Direktnom ishranom dovodi dousporenog porasta. Mrlje smanjuju kvalitet i konku-rentnost proizvoda. Svi biljni delovi mogu biti napad-nuti ali najvie tete nastaju na plodovima. Ali Nezaraviridula priinjava i indirektne tete jer je utvreno daprenosi spore gljivinih oboljenja dok povrede nastaleishranom postaju ulazna vrata za brojne viruse. Na sojipoveava udeo suvih mahuna i smanjuje klijavost. Ako

su mahune napadnute u ranom stadijumu obrazovanjaendosperma ne dolazi do formiranja zrna. Brazil kaozemlja velikom povrinom pod sojom ve ima sortekoje su tolerantne na stenicu tj. ispoljavaju otpornost.

Mere zatite od ove tetoine podrazumevaju kom-binaciju konvencionalnih (primena insekticida) i inte-gralnih metoda (bio kontrola, primena bioinsekticida idr.).U mnogim zemljama gde ova tetoina predstavljaproblem uvedena je bioloka kontrolatako da insek-ticidi nisu potrebni. Parazititi kao to su Trichopoda

pilipes, Trichopoda pennipes i Trissolcus basalis uvede-ni su kao redovna mera. Prve dve pomenute su muvekoje parazitiraju odrasle jedinke stenice. Polau jaja naodrasle jedinke i larve koje se ispile prodiru u imaga ihrane se njima. Trissolcus basalisje osa koja parazitira

jaja. enke ove ose odlau svoja jaja u jaja stenice gdezavravaju svoj razvoj u njima. Prosena stopa paraziti-ranosti moe biti i do 95%.

U velikoj meri fenoloki metodmoe da pomogneu pravilnom pozicioniranju insekticida. Da bi smo pri-menjivali fenoloki model neophodno je poeti rau-

nanje stepen dana od prvog ulova odraslih jedinki. Zaovaj tetni organizam donji razvojni prag je 120C, a gor-nji 370C. Za ovakav nain praenja neophodan nam je


13/4813

AGROSVET

pristup dnevnim temperaturama. Veina nimfi e biti

prisutna oko 310. stepen dana kada treba primeniti in-sekticide i tada se moe oekivati najvea efikasnost.

Naravno, pun uspeh se postie primenom hemijskihmera zatite. Kada je niska brojnost stenica hemijskemere nisu neophodne. Na lokacijama gde je brojnostznaajnija i gde izaziva kozmetike promene na plo-dovima potrebno je primenjivati insekticide. Ranoutvrivanje prisustva je veoma bitno. Ako je brojnost unekom usevu velika onda je veoma teko kontrolisati.Drugi problem je taj to veina insekticida koji dobro

deluju na nju imaju najmanje 7 dana karencu.S obzi-rom na to da ova tetoina napada plodove pred berbuvrlo je teko uskladiti primenu insekticida sa berbom,tj. ispotovati karencu preparata. etvrti i peti larvenistadijum koji i prave najvee tete pojavljuju se u naj-toplijem delu dana kada treba i primenjivati insektici-de. Izuzetnu panju treba posvetiti kvalitetu aplikacije.Kako su prva tri larvena stadijuma dosta mala i iveskriveno poeljno je koristiti neto vee koliine vodeprilikom tretmana da bi se dobila bolja pokrovnost. Kodnas su registrovani preparati iz nekoliko hemijskih gru-pa dok se samo nekoliko njih zbog svojih karakteristikamogli da primenjuju. Prilikom pregleda useva u ranijimfazama kada se primete svee poloena jajna legla moese primeniti Prince u koncentraciji 0,1% (karenca 3dana). U kasnijim fazama kada se blii berba primenji-

vati insekticide sa kraom karencom. Kada dominira-ju mlai larveni stadijumi primeniti Vantex60 ml/ha(karenca 7 dana). Takoe pored gore navedenih moeprimeniti iAfinex 0,5 kg/ha (karenca 14 dana).

Iskustva iz predhodnih godina koja se odnose nanjenu rasprostranjenost, brojnost i tete koje izaziva

kod nas upozoravaju da ovu tetoinu treba pratiti ine dozvoliti njeno masovno irenje. S obzirom na to dapredstavlja invazivnu insekatsku vrstu i da se hrani na

velikom broju biljnih vrsta, procena je da e se brojnostpovrtne stenice, Nezara viridula,znaajno poveavati.


14/4814

AGROSVET

Poslednjih godina povrtari, pre svega proizvoaiparadajza irom Mediterana suoavaju se sa pro-blemom koji im je donela nova tetoina, pozna-tija kao Tuta. Ni nai proizvoai, od juga do severanisu poteeni pojave i teta koje im priinjava Tuta. I

ove godine, i pored permanentnog rada strunih slubina terenu tokom zime ali i u vegetaciji, brojne su pri-tube kako profesionalaca, tako i amtera proizvoaaparadajza na pojavu i tete koje je priinio ovaj insekt.Pred nastupajuu sezonu proizvodnje ranog povra nebi bilo zgoreg da se radi lakeg suzbijanja podsetimoosnovnih karakteristika Tuta absoluta.

Dakle, ko je Tuta absoluta? Lisni miner paradajza jeprvi put registrovan 1917. godine na junoamerikomkontinentu i to u usevima na preko 1000 m nadmor-ske visine. Prvi naziv je Phythorimaea absoluta Meyrick,a od 1994. godine menja ime uTuta absoluta Povolny,odnosno junoameriki lisni miner paradajza (South

American Tomato pinworm).Fam. Gelechidae, RedLepi-dopterae. Kao tetoina na paradajzu pominje se i 1962.,1964. i 1987. godine. Njeno prisustvo je utvreno presvega na paradajzu, koji je glavni domain, zatim naplavom patlidanu ali i paprici, kao i korovskim vrsta-ma iz fam. Solanaceae, pre svega Solanum nigrum po-monica ili keree groe i Datura stramonium tatula,Nicotiana glauca i dr.

Njeno intenzivno irenje beleimo poetkom XXIveka. Kako bi se spreio njeno unoenje u zemlje EU,2004. godine, je stavljena na A1 listu karantinskih te-toina. Izgleda da ni to nije pomoglo jer je u pojedi-nim panskim provincijama registorvana 2006. godi-

ne, 2008. u Italiji, a 2009. godine i Francuskoj, Tunisu,Malti, Maroku, Aliru i drugim zemljama mediterana.No nisu samo oni ugroeni. Registrovana je i u VelikojBritaniji, Holandiji, Grkoj, Portugaliji i Albaniji. Ovoukazuje s jedne strane da je upravo povean prometpovra, pre svega paradajza umnogome doprineo nje-nom brzom irenju, s druge strane da je i fitosanitarnakontrola moda zakazala u nekom trenutnu, i sa treestrane, za nas najpogubnija, da smo opkoljeni jer jeTuta absolutaproblem u Makedoniji, Crnoj Gori, Alba-niji, Grkoj, Turskoj.

Lisni miner paradajza Tuta absoluta je toploljubivavrsta koja razvija od 5 do 12 generacija godinje u za-visnosti od prostora u kome se paradajz gaji. Na otvo-renom polju razvije 5, a u staklenicima i plastenicima10 do 12 generacija. Karakterie je visok potencijal raz-mnoavanja enka poloi od 250 do 300 jaja u jednojgeneraciji. ivotni ciklus jedne generacije traje od 24do 76 dana, a u optimalnim uslovima generacija se pot-puno razvije za 29 do 38 dana. Stadijum jajeta traje od3 do 5 dana, a 4 larvena stadijuma od 11 do 19 dana,dok razvoj lutke traje od 6 do 10 dana. Tako je utvreno

da na temperaturi od 140

C jedna generacija zavri ceociklus za 76,3 dana, na 19,70C 39,8 dana, a na 27,10Cza 23, 8 dana. Prezimljava kao jaje, lutka ili odrasla

jedinka.

Odrasla jedinka, imago, odnosno leptir je duine 5do 7 mm i skriva se u liu. enka nakon parenja pola-e belokrem boje jaja na naliju lista, a iz jaja se pile u

poetku krem, a kasnije zelenkasto do ruiaste larvesa karakteristinom tamnom glavom. Larve se ubuujuu list, plodove ali i stabljike i peteljke i hrane se praveinepralilne izgrizline to dovodi do suenja i propadanjazelene mase, odnosno cele biljke. Odrasla larva je zele-

Tuta absolutaLISNI MINER PARADAJZAPriredio:Nemanja Radmanovac, dipl. in. polj.


15/4815

AGROSVET

noruiaste boje veliine oko 7.5 mm. Larva se odmahpo piljenju ubuuje u biljku, a na povrinu izlazi samopovremeno kada traje presvlaenje. ivei izmeu licai naliija lista, larve prave hodnike ,,mine, a ubuu-

ju se i u stablo, vrne pupoljke, zelene i zrele plodoveu kojima izgrizaju plitke galerije. Kada larva etvrtogstupnja zavri svoj razvoj pretvara se u lutku koja seobino nalazi u zemljitu. Usled velikog broja generaci-

ja tokom godine dolazi do preklapanja generacija pa seu isto vreme mogu nai svi razvojni oblici.

Larva svojom ishranom priinjava glavne tete takoto minira sve nadzemne delove biljaka. Hranei semezofilom lista, larva uzrokuje pojavu prozirnih polja,odnosno mina na epidermisu lica i nalija lista. Ote-enja na stabljikama i plodovima se najee uoavajupo izlaznim otvorima. Jedna gusenica tokom svog ra-zvoja moe otetiti vie listova ili drugih biljnih organa.

Biljke paradajza ova vrsta moe napasti od momen-

ta sadnje pa sve do sazrevanja plodova. ete koje pri-injava svojom isharanom mogu biti od 50% do 100%.enka za polaganje jaja bira mlade biljke pa su i naj-

vea oteenja zabeleena na njima. Kao posledica na-pada dolazi do opadanja prinosa i smanjenja kvalitetaplodova. Pored direktnih teta koje priinjava svojomishranom moljac stvara i povoljne uslove za razvoj se-kundarnih patogena.

Proces suzbijanja Tuta absoluta je veoma teak ikomplikovan zbog velikog broja generacija tokom go-

dine koje se preklapaju. Pored hemijskih mera trebaprimenjivati i preventivne mere kao to su: plodored,iznoenje i unitavanje biljnih ostataka nakon berbe,prostorna izolacija, unitavanje korova u blizini stakle-nika i plastenika, uklanjanje ve napadnutih biljaka ipostavljanje feromonskih klopki, postavljanje antiin-sekt mrea na otvorima objekta.

Hemijske mere se moraju sprovoditi planski. Topodrazumeva da se koriste jedinjenja razliitog meha-nizma delovanja kako ne bi dolo do stvaranja rezisten-tnosti. Dezinfekcija zemljita ali i primena zemljinih

insekticida npr. Force 0,5 G(Teflutrin)pri proizvodnjirasada i pre rasaivanja mogu dati dobru prevenciju idobre efekte. U toku leta leptira i tokom vegetacije pri-menjuju se preparati koji su se veoma dobro pokazalikao to su Coragen(Hlorantraniliprol), Avaunt 15-SC,(Indoksikarb), Affirm (Emamektin benzoat). Takoe, ipreparati iz grupe regulatora razvoja su imali odlinerezultate. Oni (Match, Prince...) se meaju saAbamek-tinom (Vertimec, Akaristop, Abastate...). U ovoj kom-binaciji (npr.Vertimec+Match) delovanje se produa-

va i na jaja koja su tek snesena ili e tek biti poloena.

Ako se neka larva ,,provue u prostor izmeu lista inaliija ,,eka jeabamektin(Vertimec) koji je transla-minarni insekticid. Poslednji tretman mora biti insekti-cidom sa kraom karencom i tu se izdvajaju Coragen (1dan), odnosnoAvaunt (3 dana).

Pored agrotehniko-sanitarnih mera, hemijskih tre-i aspekt borbe je bioloka borba u suzbijanju lisnogminera paradajza Tuta absoluta. Prema dostupnim po-dacima, u ovu svrhu se mogu koristiti parazitne osiceiz fam. Braconidae - Bracon, Chelonus, Orgilus, Pse-udopanteles dingus, zatim fam. Berhylidae:- Goniozusnigerifemur kao i Chalcidoidea- Conura, Copidosoma,Galeipsomya, Trichogramma spp. Meu predatorskim

vrstama za jaja i mlae larvene stadijume izdvajaju sepredstavnici fam. Pentatomidae - Podisus nigirispinus,fam.Miridae- Nesidiocoris tenuis, Macrolophus melano-toma, M. pigmaeus i fam. Anthocoridae:- Xylocoris sp.Takoe, primena biolokih preparata na bazi Baccilusthurigiensisvar. kurstakiije mera koju treba kombi-novati zajedno sa ostalim kako bi se spreilo irenje itete koje donosi Tuta absoluta, ali i istovremeno i todue sauvali visoko efikasane insekticide koji su sadau primeni.

Kao i kod nekih drugih tetoina koje poslednjih go-

dina ugroavaju proizvodnju pojedinih biljnih vrsta unaoj zemlji, i borba protiv Tuta absoluta pokazuje damoramo dobro da upoznamo protivnika, da nema jed-nog i jedinstvenog reenja, ve u strategiji borbe kombi-novati razliite pristupe jer samo to moe doneti uspeh.


16/48

Kratk

aid

ug

oronao

driv

ostiek

onomika

...

Efikasan Jedinstven Odriv

Temeljit, ciljan na vai


17/4817

AGROSVET

Sobzirom na okolnosti i vremenske prilike i nepri-like koje su nas zadesile i iznenadile ove godinesigurno je da moramo biti spremni na sve pa i naneke bolesti koje nisu tako este svake godine.

Podsetimo se malo ervinije, tj prouzrokovaa bakte-

riozne plamenjae, Erwinia amylovora.Ne proe godinada je ne zateknemo u nekoj formi u nekom vonjaku alis druge strane im proe sezona brzo je zaboravimo i saistim malim znanjem krenemo iznova.

Iskoristio bih ovu pauzu da i sebe i vas podsetim naneke injenice vezane za samu biologiju, opasnosti i na-ine borbe protiv Erwinia amylovora.

Domaini ovog oboljenja su jabuka, kruka, dunja,kao i neke ukrasne vrste iz Fam.Rosaceae. Inae ervini-

ja je prva bakterija koja je definisana kao patogen bilja-

ka, a danas je svakako znaajna bolest kako na kruka-ma tako i na jabukama.

to se same infekcije ovog patogena tie, najznaaj-nija u ekonomskom smislu je infekcija koja se desi usamom cvetanju. Simptomi su nakon tih infekcija vid-ljivi 1 do 2 nedelje nakon precvetavanja. Cvetni delovi,tuak i plodnik postaju tamniji i vodenasti. Kasnijedolazi do venjenja i suenja tih delova. Do irenja zara-ze moe doi i sprovodnim sudovima. Tokom vlanijegperioda dolazi do formiranja i kapljica kao jo jednogprepoznatljivog simptoma infekcije. Infekcije se daljeire i na grane i stablo, a u kasnijim fazama dolazi i dopucanja kore.

Biologija- Ervinija se moe naseliti na povrini tu-ka, gde se i umnoava. To se naziva epifitnim porastom

i taj porast ne uslovljava zarazu, ali zajedno sa preno-

enjem bakteriozne plamenjae insektima definie se inivo rizika od nastajanja iste.

Ervinia ima sposobnost preivljavanja i na drugimzdravim biljnim delovima i to i po nekoliko nedelja (li-u, granama), ali je razlika u tome to na ovim biljnimdelovima ne dolazi do epifitnog umnoavanja.

elije bakteriozne plamenjae formiraju veliku koli-inu polisaharida koji u stvari titi bakteriju na povrinibiljke.

Sam patogen prezimljava u malom procentu na ra-kovima koji su formirani nakon infekcija iz prethodnegodine. Sa poveanjem temperatura vazduha elije naobodima raka postaju aktivne i uz pomo insekata iliputem kie dolazi do njihovog irenja na cvetove.

Vremenski uslovi u toku cvetanja tj temperature utoku umnoavanja parazita na samom tuku reguliuukupnu brojnost i pritisak, koji u sluaju ostvarenjauslova za zarazu moe dovesti do izuzento jake infekci-

je. U idealnim uslovima za umnoavanje, broj bakterijana tuku moe dostii 106.

Primarne infekcije cvetova...Ono ega se najvie iplaimo. Do infekcije dolazi kada kia spere elije bak-terije sa tuka u ovarium, gde preko sekretornih elijakoje se nalaze u dnu plodnika ulazi u samu biljku. Zbogkarakteristika tj biologije same kruke i produenogcvetanja, kao i sekundarnih cvetova koji se pojavljujutokom kasnog prolea i rano u leto infekcija kroz samcvet je jako opasna.

to se sekundarnih infekcija tie, one mogu nastatina novim porastima, plodovima, i podlogama. One do-

laze kao posledica zaraze i velikog broja bakterija na-stalih u periodu cvetanja, tj kroz primarne infekcije.Rane su neophodne za nastanak zaraze, a one nastajuishranom insektima koje grickaju listove kao i ishra-nom krukine buve. Tu su i oluje, gradobitne padavine,mehanika oteenja koja mogu stvoriti ulazna vrata zanastanak infekcije.

Rane tj. rakovi nastali kao posledica infekcije u slu-aju skoka temperatura tokom leta se mogu jako brzoi invazivno iriti, a do usporavanja dolazi tek sa padom

temperatura krajem leta.Mere zatite- to se tie borbe protiv ervinije, postoji

vie mera i naina i uglavnom su kombinacija preven-tivnih mera higijene vonjaka kao i hemijskih mera.

ERVINIJA NEMOJTE SPAVATI, PRATITE JEPriredio:Dragan Lazarevi, dipl. in. polj.


18/4818

AGROSVET

Zimska rezidba, podrazumeva i ukljanjanje obolele-ih grana i biljnih delova, njihovo iznoenje iz objektai spaljivanje. Dezinfekcija makaza je izuzetno vanapre i posle svakog reza. Uklanjanje zaraenih delova nesme se raditi po vlanom vremenu, da ne bi dolo do jo

veeg irenja. Takoe, po potrebi se rezanje zaraenihdelova krune izvodi i tokom vegetacije potujui naprednavedene postupke. Naravno, u uslovima jake zaraze i

zahvaenosti celog stabla, preporuuje se krenje poje-dinanih stabala.

to se hemijskih mera tie razvijeni su brojni pristu-pi. Po nama, najblia i najrealnija u reavanju problemasa ervinijom jeste Holandija. U toj ureenoj zemlji EUpoljoprivredni inspektor nadlean za proizvoaa moeda ispie recept i sa njime se na ovlaenom mestukupuje streptomicin, naravno ukoliko za tim ima potre-be. Ova proizvodnja se prati do kraja sezone i posebnoevidentira. U drugim zemljama Evrope, streptomicinsezvanino ne koristi. Dakle najefikasnija mera je prime-

na antibiotika radi dezinfekcije biljnih delova tj tuko-va. U Sloveniji koriste preparate na bazi bakra, ako tovremenski uslovi nalau (kia u vreme cvetanja), rau-najui da je bolje izgubiti delimino rod u jednoj godininego ostati bez celog stabla u narednim godinama.

Sagledavajui sva reenja, mi smo se okrenuli ne to-liko invazivnim, ve merama koje su prilagoene nivouznanja, praksi, zakonskoj regulativi. Tako smo u pret-hodnim godinama krenuli smo sa primenom fungicidaFostonic 80 WP(aktivna materija Fosetil-Al)koja imau principu nepesticidno delovanje. Ona ustvari utie na

jaanje imuniteta biljke i stvaranje fitoaleksina kojima

se biljka titi. U poetnim in vitro (laboratorijskim) iogledima na otvorenom, a kasnije i u proizvodnim zasa-dima, ovaj pristup je dao dosta dobru efikasnost. Naapreporuka je 3 tretmana po 1,0 kg po hektaru preparataFostonik u najosetljivijem periodu tj. u pred samo cve-tanja i u cvetanju. Uz sve to, redovne mere zatite oddrugih patogena i tetnih insekata i balansirana ishra-na, daju dodatnu kondicionu stabilnost gajenoj biljci.

Nakon eksplozije ervinije na celom podruju Srbijetokom poslednje decenije prolog veka, nekako se sredi-nom prve decenije XXI veka malo primirila. Meutim,zadnjih godina ponovo, moda i zbog nae nebudnosti

javlja se u brojnim zasadima. Prema tome, ervinija jepodmukla, zato nemojte spavati, pratite je.

Erwinia... Infekcija kroz sekundarni cvet

Erwinia kroz letorast Erwinia na plodu kruske


19/4819

AGROSVET

Escai EutipaPOASTI DOBROG GROA

I KVALITETNOG VINAPriredila:Radmila Vukovi, dipl. in. polj.

Podizanje i nega vinograda je teak i zahtevanposao i trai velika finansijska ulaganja, punoznanja, ljubavi, discipline. Nae podruje je ge-ografski vrlo povoljno za gajenje vinograda i postalismo poznati po uspenom gajenju mnogih sorti groai kvalitetnim vinima. Za vreme ex Jugoslavije izgrad-njom vinskih podruma i prodajom groa u gradovimasevernih republika tadanje zemlje, vinogradarstvo jedoivelo veliki procvat. Proizvoai se sa nostalgijomseaju vremena kada su od jedne ture od 20 tona kojesu prodavali u Hrvatkoj ili Sloveniji mogli da kupe novtraktor. Gaenjem i propadanjem podruma u drutve-noj svojini, kao i suavanjem trita za prodaju stonihsorti, vinogradarstvo doivljava nagli pad u povrina-ma, jer postaje neisplativo. Danas se proizvodnjom vinabave veliki entuzijasti i zaljubljenici u groe i vino.

Jedan od razloga, to je vinograda sve manje, su irazne bolesti koje doprinose propadanju vinograda kojeizazivaju gljive, bakterije, virusi, fitoplazme. Tu je idruga grupa, tzv. abiotske bolesti, kao to su nepovoljniuslovi spoljne sredine, nedostaci hranljivih elemenatau ishrani i dr.

Koliko je vinograd teko sauvati i negovati podseti-la nas je i ova ekstremna 2014 godina. Svoje pravo licesu pokazale veoma destruktivne bolesti kao to su pla-menjaa, pepelnica, crna i siva trule. U fazi cvetanja iprecvetavanja zbog velike koliine padavina i vlanosti,dolo je do pojave plamenjae, koja se kasnije teko mo-gla obuzdati. Dobre rezultate je dala primena sistemi-nih preparata pred cvetanje i 3 puta posle cvetanja u in-tervalima od 7 do 10 dana kao to su Ridomil i Fostonic,

a protiv pepelnice smo se borili standardima u zatiti,sistemicima kao Tilt, Postalon, Systhane u kombinaci-

ji sa sumpornim preparatom Microthiol disperss. Crnutrule koja se javila u jakom intenzitetu smo stavili podkontrolu kombinovanjem preparatima Blu bordo, Cap-tan, Queen. U kinim godinama, kao to je ova, velikiproblem je i siva trule, do sada je primenjen Pyrus dva,a ponegde i tri puta, a pred berbu glavni adut kao to jeSwitch.

Pre nekoliko godina imali smo problema sa fitoplaz-mozom koja je desetkovala vinogorja oko upe, Nia.Pored nje, u pojedinim vinogorjima registrovane su idve manje poznate bolesti, koje izazivaju suenje oko-ta vinove loze, a to su Escai Eutipa. Ovaj tekst ima za-datak da ih predstavi kako bi na vreme spreili njihovoovladavanje naim vinogradima.

Escaje kompleksna bolest koju izaziva vie vrsta glji-va i koja se ispoljava u vidu bele trulei okota. Bolest


20/4820

AGROSVET

se najee javlja u uslovima toplije klime. Simptomi semogu javiti na svim delovima vinove loze. Postoje dvatipa bolesti: jedan je hronini i odlikuje se suenjem iopadanjem lia, a drugi je akutni i karakterie se izne-nadnim suenjem (apopleksijom) okota. Na listu se

javljaju velike nekrotine zone izmeu nerava, potomse sui i opada, bobice se smeuravaju i sue se. Naj-destruktivniji tip simptoma bolesti Esca je iznenadno

suenje celog okota. Iako je Esca ve dugo prisutna,njeni prouzrokovai nisu jo pouzdano utvreni. GljivePhaeomoniella chlamydospora,Stereum hirsitum i Pheli-nus ignirariussu najee izolovane kao uzronici ovebolesti.

Da li se moe boriti protiv ove bolesti? Da, kombino-vanjem ampelotehnikih i hemijskih mera. Pri oreziva-nju loze izbegavati pravljenje velikih rana, dezinfekcijaalata posle rezidbe je obavezna, odstranjivati oboleledelove te jaati biljke dobrom ishranom u stresnimuslovima. Redovnim merama zatite protiv gore nave-denih bolesti odravati visoku kondicionu stabilnost

vinove loze.

S druge strane, Eutipa je poznata kao odumiruaruka, jedna od najdestruktivnijih bolesti drvenastogtkiva vinove loze. Njeno irenje je uslovljeno koliinompadavina. Bolest je znaajna u oblastima gde je godi-nja koliina padavina vea od 600 mm/m2, a retko se

javlja gde su padavine godinje ispod 250 mm. Bolestje dobila ime po prouzrokovau, gljivi Eutipa lata. Eu-tipoza se retko javlja na okotima mlaim od osam go-dina. Prvi simptomi se uoavaju tokom prolea na la-starima dugim 25-50 cm u vidu deformacija i promeneboje lastara. Lastari koji izbijaju iz zaraenog drveta suzakrljali, skraenih internodija sa sitnim, hlorotinim

i deformisanim liem, uvijenim prema licu. Grozdovina zahvaenim okotima imaju meavinu normalnih isitnih bobica. Simptomi na liu su svake sledee vege-tacije sve jai i izraeniji, dok na kraju ne prestane pot-puno izbijanje lastara iz zaraenog dela okota. Pato-gen ne prodire u zeljaste lastare vinove loze, smatra seda simptomi na liu nastaju od toksina, koji nastaju ustarijem drvetu, koje je zahvaeno micelijom gljive. Pa-

ljivim pregledom stabla, uoavaju se rak rane , koje sunastale kao povrede nekoliko godina ranije. Na popre-nom preseku zahvaenog dela okota uoavaju se ne-krotine zone tvrdog drveta u obliku slova V koje se ireod mesta prodiranja patogena. Organi za razmnoava-nje gljive dozrevaju rano u prolee, do infekcije dolazikada askospore padnu na sve presek vinove loze. Zaklijanje spora je neophodna kia, a rane nainjene reza-njem su osetljive oko dve sedmice. Bolest sporo napre-duje, simptomi na liu se oavaju tek posle tri do etirigodine. Orezivanje loze omoguuje stvaranje rana, kroz

koje patogen prodire svake godine, te je preventivnamera dezinfekcije odmah nakon rezidbe veoma bitnau suzbijanju bolesti. Dobre rezultate moe dati prime-na bakarnih preparata odmah posle rezidbe (Blu bordo,Funguran-OH, Cuprablau Z). Takoe je bitno zatititipreseke na dvogodinjoj i starijoj lozi, posebno velikepreseke na glavnom stablu pri obnavljanju okota iliprekalemljavanju loze. Efikasna mera je premazivanjetih velikih rana rastvorom fungicidom Funomil.

Moemo zajedno doi do zakljuka da je u suzbija-nju ove dve bolesti, koje su tihe ubice vinograda, kaoi kod bolesti iz redovnog programa zatite, veoma bit-na preventiva. Naravno i redovna prihrana je od velike

vanosti. Tokom cvetanja treba dodavati FitoFert BorMax 20 ili FitoFert liquid, a kasnije formulacije sa kal-cijumom (FitoFert Calcium 15 ili Fitofert Calcium Or-gano) i kalijumom (FitoFert Kristal 10:40:10) zajednosa biostimulatorima (FF Aminoflex ili FF Humisuper).Ako vinovoj lozi pruimo sve to joj je potrebno, zauz-

vrat emo uivati u slatkom grodju i ukusnom staromvinu.


21/48


22/48


23/48


24/48


25/48


26/48


27/48


28/4828

AGROSVET

Avgustovski dani uz naizmeninu smenu kia isunca tromo se valjaju po ravnici Bake. Ko jeimao para, a i sree otiao je neto junije, avojska Boga poljoprivrede, kako god se zvao, ostala jes brinim pogledom ka nebu. Gledaju oni i u svoju te-ku paorsku zemlju, a rukama su obuhvatili zabrinutolice. Da li e biti grada, tue, oluje? Kako e roditi, a jo

vie, kako e platiti? Moda najtee pitanje, kako u serazduiti? ta mi je initi? Biti s ljudima, dati im malo

volje i podrke jer smo u ovom poslu zajedno. Kreemna teren.

Prva stanica, Ruski Krstur. Po prohladnom danu uzsmenjivanje oblaka i sunevog sjaja na poljima u okoli-ni Ruskog Krstura, a u organizaciji Udruenja proizvo-aa paprike Capsicum iz Ruskog Krstura, odran je16. avgusta Dan polja paprike i kulturno zabavna ma-nifestacija Dani paprike. Polako se okupljaju uesnicimanifestacije, a zatim se odlazi na nepregledne povri-ne pod paprikom .Na poljima vrednih paprikara, mogli

su se videti kvalitetno odnegovani usevi u tipu babure,paradajz-paprike, ljute, industrijske paprike. Njalepikolorit koje priroda moe da uini. Pria se, razmenju-

ju iskustva, skupljaju fore. Nije bilo lako ove godineproizvesti paprika. Preobilne koliine padavina u tokuprolea i leta ove godine, donele su i povrtarima dodat-ne probleme i povean broj tretmana u zatiti paprikeod korova, bolesti i tetoina. Blaga zima donela je izu-zetno povean broj insekata, posebno vai. Proizvoainaglaavaju da imaju veoma pozitivno iskustvo u pogle-du efikasnosti insekticida Tepeki, kao I sa Avauntom iCoragenom. Takoe sve vie proizvoaa se uverilo uefikasnost primene folijarnih ubriva linije FitoFert ito pre svega formulacija Pepper. U prii se dolazi i doneophodnosti primene formulacije Humisuper koja je

pomogla u prevazilaenju stresnih uslova kojih je biloi previse ove godine. Svoje mesto meu ovim vrednimljudima naao je i HumiStart pogotovu u prvim faza-ma razvia, dok za kraj biraju FitoFert Calcium Organo30, kristalnu formulaciju za folijarnu primenu u ciljuspreavanja truljenja ploda kao posledice nedostatkakalcijuma. Diskusija se nastavila uz ruak i druenjena tandovima izlagaa. Da bi se bar malo zaboraviletekoe koje nosi poljoprivreda, potrudili su se domai-ni organizujui raznovrsni kulturno umetniki pro-gram.

Sve mi je ravno ko severni Banat... peva u svojimstihovima ole Balaevi, ali nije samo Banat ravan...Nepregledna ravnica u okolini Beeja, na putu za BakuTopolu, samo to sam umakao u atar, jo u retrovizuru

vidim poslednje kue, odvaja se put desno sa putoka-zom Poljanice.

Nekada je tu bilo mnogo vie salaa, sada su ostali

oni najuporniji, oni koji su znali da sjedine savremenuproizvodnju sa tradicionalnim stilom ivota u ravnici.Upravo sam se uputio kod jednog od njih. Nakon parkilometara uskim afaltnim putem stajem kod salaakoji po objektima koji ga ine vie lii na veliko poljo-privredno preduzee. iroka kovana kapija, modernazgrada za stanovanje i kancelarije, savremeni magaci-ni za repromaterijale i mehanizaciju, uredno parkiranemaine, benzinska pumpa, sve ovo proarano urednopokoenim travnjakom.

U prostranoj kancelariji ljubazno me doekuje na-smejani domain, dugogodinji prijatelj, Imre Gortva.Priamo o protekloj etvi penice. Zadovoljan je rezul-tatima, pored sopstvene proizvodnje, tu je i kooperaci-

TAMO, AMO PO BAKOJPriredio:Zdravko orovi, dipl. in. polj.


29/4829

AGROSVET

ja, ukupno oko 1000 hektara penice sa prosenim pri-nosom od 7 tona po hektaru. Zadovoljstvo je vee, jerpored stabilnih prinosa, kvalitet zrna penice je u klasipoboljivaa, a to obezbeuje i viu cenu kod kupacakoji cene kvalitetan proizvod. Uljana repica je na 300ha u proseku donela 4,0 t/ha. Prinos bi bio i vei da napojedinim tablama nije bilo poleganja.

Imre je zadovoljan i izgledom kukuruza koji je po-

sejan na 1200 ha, soje na 500 ha, eerne repe koja od-lino izgleda na 400 ha, a dobar prinos se oekuje i odlepotice polja, suncokreta na 500 ha.

Ovaj nadasve prijatan ovek, priznaje, ne iz kur-toazije da u svim ovim uspesima svoj doprinos imai Agromarket. Imre je viegodinji kupac i poslovnipartner Agromarketa koji naglaava da je zadovoljansaradnjom, korektnim odnosom, brzom i tanom is-porukom kvalitetnih artikala, veoma korektnim odno-

som. Pa ipak izdvaja ono to je svakako u novije vremezastupljeno na njegovim njivama, a to su folijarna u-briva linije Fito Fert. Prvenstveno FitoFert BorMax20,folijarno ubrivo koje Imre koristi u prihrani eernerepe sa ciljem podsticanja sinteze eera (digestije) Safolijarnim ubrivom BorMax sam izuzetno zadovoljan.Primenjujem ga poslednje 3 godine i uverio sam se dapovoljno utie na digestiju navodi Imre, a takoe na-

glaava da bez potpune primene agrotehnikih mera,u koje spada i folijarna prihrana, ne moe se oekivati

visok i kvalitetan prinos.

Nakon par sati prijatnog druenja pozdravljam se sadomainom i naputam uskim putem sala sa uvere-njem da se pravilan i uporan rad prikazuje kroz rezltatekoji su vrhunski, uostalom, upravo kako Imre Gortvaradi.


30/4830

AGROSVET

DRUGI PIU

Preuzeto: Beta-Ap, 06. 05. 2014.godine

Americi preti klimatska kata-klizma

VAINGTON Globalno zagreva-nje rapidno pretvara Ameriku u oluj-no i opasno mesto - od poplavamazahvaene Floride, do divljih poarana zapadu SAD, ocenjeno je u naj-novijem izvetaju amerike Nacio-nalne klimatske slube, objavljenomdanas. Oekuje se da e nepogodeizazvane klimatskim promenamaizuzetno ugroziti SAD u ovom vekui posle, dodaje se u izvetaju na 840strana i istie da ipak nije kasno dase spree njihovi najgori efekti.

U izvetaju iju je izradu podralaBela kua koja e ga upotrebiti za ra-zvoj politike zatite okoline, ukazujese da e SAD i druge zemlje, ukoliko

ne promene nain korienja ener-gije, ostati na putu sve vee tete iopasnosti od prirodnih katastrofa.Klimatske promene, koje su nekadsmatrane temom daleke budunosti,sada su se vrsto uanile u sada-njosti. Proizvoai kukuruza u Ajo-

vi, uzgajivai ostriga u dravi Vain-gton i oni koji prave javorov sirup uVermontu, svi se suoavaju sa pro-menama uslovljenim klimom, kojeu nedavnom iskustvu nisu zabelee-ne, rekao je jedan od autora studije.

Jedna od autorki izvetaja na-

vela je da obini ljudi ne mogu daprimete promene poput rasta pro-sene temperature koja je od 1895.kada je zapoeto njeno merenje,skoila za 1,9 stepeni, ali oni nasvojoj koi itekako sve ee ose-aju suu, talase vruina i oluje.U izvetaju se zakljuuje da su seintenzitet, frekvencija i trajanje na-

jaih atlantskih uragana poveali odpoetka 1980-tih, ali jo nije dovolj-no ispitano koliki deo se moe pri-pisati zagrevanju iji je uzrok aktiv-nost oveka. To isto vai i za zimskeoluje, poplave, talase vruine, sue,kao i za poveanje nivo mora i oke-ana za 20 centimetara od 1880. go-dine, a predvia se da e do 2100.porast biti izmeu 0,3 i 1,2 metra.Od januara 2010. godine 43 od 48

junih drava SAD zabeleile barjedan meseni rekord u visini tem-perature. Tako je Kalifornija ove go-dine imala najtopliji januar od kakose meri temperatura. U poslednjih51 mesec, drave SAD su imale 80mesenih rekorda po vruini, 33 po

vlanosti, 12 po sui, i tri po hladno-i, navela je agencija AP.

U izvetaju se takoe upozorava daklimatske promene prete ljudskomzdravlju i ljudima na mnogo nainato ukljuuje pojaano zagaenje

vazduha od poara, smoga, poveanbroj bolesnih zbog zaraene hrane,vode, komaraca i krpelja. Takoe,

zbog sve toplijeg vremena poveanaje koliina polena, kao i negativneposledice ugljen-dioksida po biljke.Polenska sezona se produila za 24

dana u regionu Minesote i SeverneDakote izmeu 1995. i 2011, navodise u izvetaju.

Ono to je posebno loe su ogro-mni trokovi klimatskih promena:po najgorem scenariju, samo popla-

ve bi mogle do 2100. godine da ko-taju SAD 325 milijardi dolara, odega bi 130 milijardi dolara otpadalona Floridu. Do sada su sue i talasi

vruine u 2011. i 2012. kotali poljo-privrednike 10 milijardi dolara, na-

vodi se u studiji.

Vremenske katastrofe koje nanosemilionske tete, pogaaju najeeTeksas, Ohlahomu i jugoistoni deoSAD, zakljuuje se u izvetaju.

Preuzeto: Politika, 24. 07. 2014.

Jun 2014., najtopliji od 1880.godine

Iako nas esti pljuskovi i promenetemperature u Srbiji ne navode natakav zakljuak, prethodni mesecbio je najtopliji jun od poetka me-renja 1880.godine, objavila je ame-rika agencija za klimu. Prosek od16,22 stepena Celzijusa najvii jezabeleen za taj period godine, to

je za 0,72 stepena vie od prosenejunske temperature u 20. veku. Do-sadanji najtopliji esti mesec kalen-


31/4831

AGROSVET

darski mesec bio je 2010. godine.Svi kontinenti izuzev Antartika,najhladnijeg mesta na Zemlji, dosti-gli su temperaturne rekorde.

Toplota je uzrokovana rekordnimzagrevanjem okeana to ima veze isa fenomenom El ninjo, kazala jenaunica iz ove agencije I dodala dasu veliki delovi Pacifika i Indijskogokeana dostigli najvie temperaturedo sada ili su bili znatno topliji odproseka za to doba.

I mnoge kopnene povrine su,takoe, zabeleile toplotu veu od

prosene, posebno se to odnosi nadelove jugoistonog Grenlanda, se-vera June Amerike, delova istone icentralne Afrike i june i jugoisto-ne Azije. Bilo je meutim, i krajevau kojima je bilo hladnije od proseka,kao na primer u delovima SeverneAmerike, Evrope i na istoku Rusije.

Kako pokazuje ovaj izvetaj, pro-sene mesene temperature za sva-ki od poslednja 352 meseca u nizu,

bile su vie od prosene globalnetemperature za to doba godine. Od1880. prosena globalna temperatu-re porasla je za 0,85 stepeni.

Naunici upozoravaju da bi dokraja ovog veka temperatura mo-gla da poraste za etiri stepenaCelzijusova ako se nikakve mere nepreduzmu. Ukoliko bi se taj rast dr-ao na dva stepena ili manje, porastnivoa mora i okeana bio bi manji,

kao i opasnost od sua.M. B.

Preuzeto: Tanjug, 08. 08. 2014.

ansu imamo, imamo li robuza Ruse?

Ekonomske sankcije koje je Rusijauvela pojedinim dravama otvara-

ju prostor za ogroman rast izvozadomaih proizvoda, kae predsed-

nik Privredne komore Srbije eljkoSerti. On dodaje za ljivu, ali i zadruge poljoprivredne proizvode i

preraevine, pre svega mleka, kaoi konditorske proizvode. Serti jeapelovao na domau privredu daorganizuje svoje potencijale i na-

veo da je Privredna komora Srbijeposlala zahtev svim optinama dadetektuju kompanije koje imajumogunost izvoza na rusko trite.Takoe, kompanije koje imaju oba-

veze prema kompanijama u regio-nu, EU ili nekim drugim podruji-ma treba svoje obaveze da nastaveda ispunjavaju, naglasio je Serti.Vano je napomenuti da nai pri-

vrednici koji ele da izau na ruskotrite moraju da budu svesni da jeono danas potpuno drugaije negoto je nekada bilo. Rusko trite jedanas mnogo sloenije, zahtevi sudaleko specifiniji i vei, a kontrole

inspekcijskih slubi su vee nego ra-nije, naglasio je Serti. Prole go-dine je oko 768 firmi izvezlo nekurobu na rusko trite i svima smoposlali uputstvo za izvoz robe kojesadri uputstvo o dozvoljnim nivoi-ma i sredstvima kojima sme da budetretirano voe i povre, kao i na kojinain ruske inpekcijske slube vrekontrolu. I pre 1. avgusta kada suuvedene sankcije na uvoz poljopri-

vrednih proizvoda iz Poljske, a po-gotovu kada je doneta odluka da seuvedu ekonomske sankcije svim ze-

mljama koje su uvele sankcije Rusi-ji, imali smo specifian sporazum saRusijom i mogunost da najvei deoproizvoda izvezemo na jedinstvenorusko trite bez plaanja carine iposebnih taksi, objasnio je Serti.Tada smo, kako je kazao, imali pro-stor za ogroman rast, a sada jo viekada je definitivno jasno da e se u

Rusiji pojaviti potreba za uvozomnovih proizvoda kako bi se supstitu-isao dosadanji uvoz. Serti je naveoda je u 2013. godini Ruska Federa-cija uvezla prehrambenih proizvodau vrednosti od 42 milijarde dolara,dok je Srbija u tom periodu izvezla185 miliona, te da ta velika razli-ka predstavlja potencijal za Srbiju.Kada je re o proizvodima koji sadamogu da budu traeniji, Serti je

kazao da imaju neograniene potre-be za suvom ljivom, ali je problemto je ove godine imamo malo aki za domau rakiju. Zatim, nisu is-punjenje ni kvote izvoza mesa i me-snih preraevina za Rusiju i EU.


32/4832

AGROSVET

Na obali Trgovikog Timoka, a neto pre negoto se sastaje sa Svrljikim, gradei Beli Timok,podno planinskog prevoja Tresibaba sa svojih

787 m nadmorske visine, odvija se buran ivot povrau zatienom prostoru. Ova pria odvija se u realizacijiKnjaevanina Radie orevia, koji se primarno bavitrgovinom meovite robe i graevinskog materijala.Ve dui niz godina ovaj ovek vedra duha ivi i radiu Gurgusovcu, kako se nekada zvao Knjaevac (sve do1859.), a u rimsko doba Timacum Minus. U ovom krajuse uglavnom proizvodi voe i to najee vinja, manekupina ali navike potroaa su takve da postoji stalnatranja za sveim povrem. Tako ve nekoliko godinazaredom gospodin Radia orevi, inei izuzetak,raduje svoje muterije ukusnim i zdravim plodovimapovra, koje proizvodi uz pomo strune slube Agro-marketa na skromnoj povrini zatienog prostora odnepunih 1000 m2. Po slinim principima proizvodnjipristupa i Radiin dobar prijatelj, Dragan Dragutinoviiz tipine kraj Knjaevca sa oko 1500 kvadrata zatie-nog prostora i oko 2000 m2otvorenog polja pod povr-em.

Tako ve poetkom godine konsultujui se meu-sobno, ali i sa strukom, ovi vredni povrtari poinju se-tvu povra za ranu proizvodnju. Nega mladih biljicaparadajza, paprike i krastavca u neretko surovim uslo-

vima Timoke krajine, predstavlja pravi izazov. Uz malotruda i pomoi proizvoda linije FitoFert, FF Humistart,FF Kristal 10:40:10, FF Aminoflex i AGM pesticida(Proplant, Fostonik, Funomil, Afinex...) poinju ciklu-si proizvodnje ovih profesionalnih po pristupu, a hobiproizvoaa po veliini. Nadalje se tu koriste specijaliiz FF kuhinje i to Melon, Pepper i Tomato, u kombi-naciji sa kalcijum nitratom redovno, a po potrebi sa FFKristal 24:6:10, FF Kristal 4:10:40, ili biostimulativnimproizvodima FF HumiFlex i formulacijama sa mikroe-lementima (FF Zink Organo, FF Mangan, FF Fero Shelli dr.).

PROFESIONALIZAM U AMATERSKOJPOVRTARSKOJ PROIZVODNJIPriredio:Goran Radovanovi, dipl. in. polj.


33/4833

AGROSVET

Radia i Dragan postiu vrhunske rezultate, na ko-jima mogu da mu pozavide mnogi profesionalni pro-izvoai povra. Glavni likovi nae prie se bave i dru-gim privatnim delatnostima, tanije sa vie njih, to im

je verovatno dalo sposobnost da se i ovom poslu posvetena pravi nain, uz obaveznu kalkulaciju proizvodnje isagledavanje investicija i prihoda. Jo jednan vaan de-talj u ovoj prii je posveenost detaljima, zapravo nema

povrnosti i nasuminog izbora. Tako ovi proizvoaiuspevaju da bude uzorni i da poslue kao primer osta-lima kako treba raditi i privreivati. Kada bi i svi ostaliproizvoai poput junaka nae prie postali svesni an-gaovanja radne snage, proizvodnih kapaciteta, vreme-na, novca i svega to se ulae u jednu proizvodnju, ve-rovatno bi i Srbija postala zapaeniji proizvoa povrau ovom regionu.

Ovakav primer uzajamne saradnje, razumevanja,nesebinog deljenja iskustva i velike posveenosti de-taljima, rezultira vrhunskim rezultatima u proizvodnji.Bilo bi dobro da ovi skromni i radni ljudi poslue kaoprimer ostalim proizvoaima.

Intenzivna povrtarska proizvodnja poput pomenutepo akumulaciji kapitala na 1 hektar povrine moe dazameni po nekim podacima oko 300 ha ratarske proi-zvodnje. Uz to ne zahteva skupe radne maine i orua,ali angauje se vie manuelnog rada. Tako se moe uuslovima usitnjenog poseda, vika nezaposlenog sta-novnitva, dobrih edafskih i ekoloko klimatskih uslovapo ovom principu vriti privredna akumulacija kapitala

na mikro nivou.

Ponovo se pria vraa na profitabilnost i onih no-vih 5K u proizvodji (kvalitet, kvantitet, kontinuitet,kontrola i konkurentnost), koji se mogu sa mikro nivoapreslikati na ozbiljnije povrine. Komapnija Agromar-ket sa svojim strunim osobljem i kvalitetnim proizvo-dima nastoji da bude od pomoi u ovome obezbeujuikvalitetan repromaterijal i davajui strunu podrku u

procesu proizvodnje.


34/48


35/4835

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANAPriredio:Dragan orevi, dipl. in. polj.

U SAD rekordna proizvodnja sojeAmeriko ministarstvo za poljoprivredu (USDA) revidiralo je navieprolomesenu prognozu ovogodinjeg prinosa penice i soje. U saopte-nju amerikog ministarstva se navodi da e ovogodinji prinos soje biti113,1 milion tona, a ne kako se oekivalo prolog meseca 98,93 milionatona. Prologodonji prinos iznosio je 89,51 milion tona, preneo je AFP.Proizvodnja penice e premaiti prolomesena oekivanja od 52,85 mi-liona tona, i prema novoj prognozi iznosie 54,21 milion tona. Ministar-stvo je snizilo prolomesenu prognozu ovogodinjeg prinosa kukuruza

za dva miliona tona na 352 miliona tona, zbog poveanja povrine pose-jane sojom.

SAD oekuje rekordnu etvuProizvoai kukuruza i soje u SAD su na putu da proizvedu rekordnekoliine ove godine jer je blago leto pruilo optimalne uslove. Amerikoministarstvo poljoprivrede (USDA) predvidelo je rekordan rod soje od3,8 milijardi buela (1 buel = 0.02 metrike tone). Ministarstvo poljopri-

vrede je prolog meseca procenilo rod kukuruza na jedva neto manji odprologodinjeg rekorda od 13,9 milijardi buela, ali analitiari i poljo-privrednici oekuju da se ta procena revidira navie u novom izvetaju.

Prognoza etve je znatno oborila cene kukuruza i soje, ali se ne oekujeda e uskoro zbog toga pojefitniti hrana u maloprodaji.

Najvie elektrana zagaivaa u Nemakoj i BritanijiSve elektrane najvei zagaivai ovekove okoline u Evropskoj uniji suna ugalj a 18 od 30 najprljavijih je u Nemakoj i Velikoj Britaniji, poka-zalo je novo istraivanje nevladinih organizacija koje je finansirala EU.Iako je ugalj gorivo koje je jedan od vodeih zagaivaa ivotne sredine,proizvodnja struje iz tog energenta je poslednjih godina porasla, istina nemnogo. Tome su delom doprinele niske cene uglja uz visoke cene gasa.Ekolozi upozoravaju da Nemaka i Poljska planiraju otvaranje novihrudnika lignita a Britanija eli da razvije mehanizam zahvaljujui kojembi elektrane na ugalj mogle da dou do sredstava za ulaganja u poveanjekapaciteta.

Italija preteruje sa prijavljivanjem prevaraRazlike meu lanicama EU vide se i kada prijavljuju neregularnosti utroenju novca EU za poljoprivredu i regionalnu politiku pa se Italija uprijavljivanju malo zanela a ostali jedva da su izvestili o nekoj prevari.Meu revnosnijim u prijavljivanju prevara sa fondovima EU su i Rumu-nija, Grka, Bugarska, Danska, dok su u grupi onih koji se nisu istakli

Irska, Luksemburg, Holandija. Novi izvetaj Komisije pokazao je i da susluajevi korupcije retki meu prijavljenim nepravilnostima u troenjunovca EU. Prevare su u 2013. predstavljale manje od 0,2% ukupnih fon-dova EU ili 248 miliona evra, navodi se u godinjem izvetaju Evropskekomisije o zatiti finansijskih interesa EU.


36/4836

AGROSVET

Magino drvo koje daje 40 razliitih vokiKada je Sem Van Aken 2008. otkrio da je jedan vonjak u Njujorku, kojisadri stabla kotuniavih voki starih 200 godina, preputen propada-nju, odluio je da ga otkupi da bi spasao sorte, ali i da bi eksperimenti-sao. Kalemnjenjem postojeih stabala, ovaj njujorki umetnik i naunikuspeo je da stvori magino drvo koje raa vie od 40 razliitih vrstakotuniavih voki kao to su kajsije, ljive, nektarine, trenje, breskve ibademi. Jedna od prednosti ovog hibridnog drveta je to voke sazrevajuu razliitim vremenskim razmacima. Van Aken je dosad proizveo 16 ma-ginih stabala koja su predstavljena u njujorkim muzejima. Ideja ovogprojekta je da se pospei kultura diverziteta.

Svetu preti nestaica okolade?Cene kakaoa e i dalje rasti pod uticajem poveane tranje, smanjeneproizvodnje i spekulacija do kojih e neizostavno doi u novonastalimokolnostima. Naime, veliki broj poljoprivrednika na zapadu Afrike pre-ao je sa uzgajanja kakaa na gajenje kauuka ili proizvodnju palminogulja. Pored toga, proizvodnja kakaoa opala je irom Venecuele, koja je

nekada proizvodila polovinu roda ukupne svetske proizvodnje ove kultu-re. Danas Obala Slonovae i Gana daju vie od polovine svetske proizvod-nje ove kulture, neophodne za pravljenje okalade. Proizvoai okoladei dalje cene venecuelanski kakao kao jedan od najboljih na svetu, pogo-tovo sortu Krioljo.

Rast proizvodnje vina u FrancuskojOvogodinja proizvodnja vina u Francuskoj bie neto bolja nego dveprethodne godine. Prema proceni francuskog ministarstva poljoprivre-de, ovogodinji prinos groa u Francuskoj bie za deset odsto bolji negoprole i 2012. godine, odnosno za dva odsto vei u odnosu na poslednji

petogodinji prosek, pre svega zbog povoljnijih ovogodinjih vremenskihuslova za uzgoj ove kulture. Procenjuje se da e se od ovogodinje berbegroa dobiti 46,4 miliona hektolitara vina. Najavljeni rast proizvodnje

vina u svim francuskim oblastima, meutim, doveden je u pitanje zboggrada koji je pao 21. jula i izazvao tetu na 28.000 hektara, najvie u vi-nogradima u oblasti Langdok-Rusijon.

Francuski poljoprivrednicimoraju da vrate novac EUEvropska komisija utvrdila je da su francuski poljoprivrednici izmeu

1992. i 2002. neopravdano dobili 336 miliona evra pomoi. Skoro desetgodina kasnije povraaj koji potrauje EU sa kamatama mogao bi da do-stigne i 600 miliona evra, iako francusko Ministarstvo poljoprivrede od-bija da potvrdi taj iznos. Sluaj je poeo u ranim 90-im kada su proizvo-ai voa i povra imali finansijske probleme. Da bi pomogla, Francuska

je uvela vanredne mere kojima je obezbedila skladitenje, unitavanje,preradu i izvoz. Mere je trebalo da budu privremene. Meutim, sistempomoi koji je sprovodila Nacionalna kancelarija proizvoaa voa, povr-a i hortikulture (ONIFHLOR) i poljoprivredno-ekonomski komitet tra-

jala je sve do 2002. godine. O davanju pomoi Francuska je propustila daobavesti Evropsku komisiju.

Nakon duge istrage Brisel je odluio 2009. da trai nadoknadu jer je po-mo dolazila iz zajednike pomoi za pojoprivredu u EU, ali je pomo da-

vala i sama Francuska, ime su sredstva duplirana.U poslednjih nekolikonedelja prvi zahtevi za povraaj sredstava su upueni proizvoaima kojisu dobijali dvostruku pomo. Prema navodima Ministarstva poljoprivre-


37/4837

AGROSVET

de Francuske trebae dosta vremena dok se ne obradi svaki pojedinanisluaj i uputi zahtev za povratak sredstava.

Poetak reavanja tog komplikovanog pitanja poinje posle skoro desetgodina od kada je ministarstvo poljoprivrede Francuske u nezgodnoj si-tuaciji, izmeu razliitih zahteva proizvoaa i EU. Ministar poljopri-

vrede Francuske vie puta je ponovio da treba ispuniti obaveze premaBriselu, ali takoe ne eli finansijski da optereti proizvoae.

Zainteresovane strane razmatraju svaki sluaj da bi se dogovorio to ma-nji iznos odtete koja e biti plaena. Takoe vremenski rok za koji e sevraati sredstva za sada je utvren na period od 1998. do 2002. godine.Ipak neki poljoprivrednici smatraju da je odgovornost na dravi. Poljo-privredni sindikat Ruralna koordinacija smatra da je drava odgovornaza povraaj sredstava jer je jedinu greku u sistemima pomoi ona uinilapropustivi da obavesti Brisel o sistemu pomoi koji sprovodi. Organiza-cija iz tog razloga poziva dravu da preuzme svoju odgovornost.

AGROSVET


38/48

NAA MALA GALERIJA

I mi (holandsku) braduza trku imamo

Muke po snimateljima I

Muke po snimateljima II

Na na nain

No coment

Radilice


39/4839

AGROSVET

POLJOSTATISTIKAPriredio:Dragan orevi, dipl. in. polj.

U SRBIJI GODINJE NESTANEDO 30.000 HEKTARA ORANICA

U Srbiji svake godine nestaneizmeu 6.000 i 30.000 hektara po-ljoprivrednog zemljita zbog urba-nizacije, izgradnje infrastrukture i

kopova, izjavio je direktor Uprave zapoljoprivredno zemljite Zoran Kne-evi. On je istakao da treba donetiplanske akte kako bi se zatitilo naj-kvalitetnije zemljite, dodajui da jemodernizacija neophodna, ali da semora voditi rauna o tom prirodnombogatstvu. Kneevi je na okruglomstolu o stanju i plodnosti poljopri-

vrednog zemljita u Srbiji rekao jeda je kvalitet zemljita u Srbiji ge-

neralno dobar, ali da je neophodnoto pre preduzeti mere kako bi sespreila njegova degradacija. To seodnosi na spreavanje erozije, regu-laciju reka, poljozatitne pojaseve,kao i mere u spreavanju antropoge-nog uticaja, odnosno sankcionisanjezagaivaa, kazao je Kneevi u Pri-

vrednoj komori Beograda. On je re-kao da se podaci o poljoprivrednomzemljitu razlikuju, pa tako po sta-tistikim podacima, u naoj zemljinjegova ukupna povrina iznosi 3,8miliona hektara, a po podacima Re-publikog geodetskog zavoda - okopet miliona hektara. Mi smo Evrop-

skoj uniji prijavili da imamo izmeu4,2 miliona i 4,5 miliona hektarapoljoprivrednog zemljita, rekao jeKneevi. Napomenuo je i da stati-stika, odnosno podaci poslednjeg po-pisa govore da se ne koristi 424.000hektara, a geodetskog zavoda gotovodvostruko vie - 805.000 hektara.On je ukazao i na problem usitnje-nosti poseda, ija veliina u proeskuiznosi 5,4 hektara, a skoro 15 mili-ona parcela je povrine do hektara.Kneevi je ukazao da e u novi Za-kon o poljoprivrednom zemljitu ija

je priprema u toku, biti ugraenareenja u skladu sa evropskim pravi-lima kako bi se spreilo pretvaranje

kvalitetnog poljoprivrednog u gra-evinsko zemljite i ouvanje njego-vog kvaliteta. Direktor Instituta zazemljte Srboljub Maksimovi upo-zorio je da je u Srbiji ogroman pro-cenat zemljita neiskorien, pa jetako, u centralnoj Srbiji neobraeno12 odsto poljoprivrednih povrina.On je rekao da zemljite po zakonumora da se obrauje, a do sada nikonije odgovarao za to to ne koristi

zemlju. To bi ubudue moralo dase sankcionie, kao i zanemarivanjebrige o kvalitetu tla. Sve stoji u zako-nu, ali ga mi ne potujemo, ocenio

je Maksimovi.

VIE HEKTARA POD ORGAN-SKOM PROIZVODNJOM

Povrine pod organskom poljo-privrednom proizvodnjom u Srbi-

ji su u toku 2013. poveane za 32odsto u odnosu na prethodnu godi-nu i iznosile su 8.228 hektara, po-kazali su podaci Privredne komoreSrbije. Radi se o proizvodima kojisu ve sertifikovani ili onima koji

su u procesu dobijanja sertifikataza organski proizvod, a navedenimbrojem hektara nisu obuhvaenepovrine koriene za sakupljanjedivljeg jagodiastog voa, peurakai lekovitog bilja. Preliminarni poda-ci Ministarstva poljoprivrede i za-tite ivotne sredine pokazuju da jebroj organskih proizvoaa 218 (bezuraunatog broja kooperanata), dok

je 19 onih koji sakupljaju organskeproizvode iz prirode.


40/4840

AGROSVET

IZVOZ HRANE U RUSIJU VEIZA 68 ODSTO

U prvoj polovini 2014. izvoz pre-hrambenih proizvoda iz Srbije narusko trite vredeo 117 miliona do-lara, to predstavlja rast od ak 68odsto. Oekuje se da do kraja godine

vrednost izvoza srpskih prehrambe-nih proizvoda u Rusiju bude 300 mi-liona dolara, navela je Privredna ko-

mora na svom sajtu. Poveanje pla-smana najvie je izraeno kod sve-eg i preraenog voa i povra, svih

vrsta sira, svinjskog i goveeg mesai mesnih preraevina, sladoleda, so-kova, vina i ostalih alkoholnih pia,ali i semena suncokreta, semenskogkukuruza, sadnica voa i kalemovarua. U 2013. izvoz prehrambenihproizvoda u Rusiju vredeo je 184,6miliona dolara i bio je za 13% vei

nego godinu ranije.

IZVOZ AGRARA VEI ODMILIJARDU EVRA

Izvoz poljoprivrede Srbije je u pr-voj polovini 2014. bio za 24,2 odstovei nego u istom periodu prole go-dine i iznosio je milijardu i 22 mili-ona evra, saoptilo je Ministarstvopoljoprivrede. Uvoz poljoprivrednihproizvoda je u prvoj polovini ove go-dine iznosio 577,2 miliona evra, to

je za 9,3 odsto manje nego u istomperiodu prole godine, tako da jeostvaren suficit od 445,1 milionaevra. Viak u razmeni poljoprivred-nih proizvoda od 445,1 miliona evra2,4 puta je vei nego u istom periodu2013. godine, kad je iznosio 186,6miliona evra. Stopa pokrivenostuvoza izvozom je 1,8, dok je u istomperiodu 2013. godine iznosila 1,3,navodi se u saoptenju Ministarstva

poljoprivrede

U 2013. POD VODOM BILO 4.767HEKTARA

Povrinskim vodama u 2013. go-dini bilo je poplavljeno 4.767 hek-tara povrina, od ega je 79,8 odstokorieno poljoprivredno zemljite.Prole godine je bilo poplavljeno 109naselja, 2.643 zgrade, 112 industrij-skih i 403 ostalih privrednih objeka-ta 403, pokazuje istraivanje Repu-blikog zavoda za statistiku. Ukupnapovrina branjena od poplava izno-sila je 995.000 hektara, to je u od-nosu na 2012. godinu manje za 32,3odsto. Koriena poljoprivredna po-

vrina ini 86 odsto od ukupno bra-njene povrine, to je u odnosu na2012. godinu manje za 32,1 odsto.Sistemom za odvodnjavanje bilo je

pokriveno 2.131.678 hektara povri-na, odnosno 1,1 odsto manje nego u2012. godini.


41/4841

AGROSVET

MIRIS I UKUSKOJI NOSI ZDRAVLJEPriredila:Olivera Gavrilovi, dipl. in. polj.

Od davnina se koristi kao hrana, lek i zain, odno-sno Foeniculum officinale Mill. (F. vulgare Mill.),pripada familiji Apiaceae,u narodu poznat kao

mora. Jedna od najstarijih zainskih biljaka. Kulti-visani mora se oznaava kao Foeniculum vulgare var.sativum, a postoje dve podvrste, jedna je liar, slinamiroiji (ssp. azoricum), a druga sa zadebljalim, sonimlisnim drkama, koje su grupisane u glavicu slinu cr-nom luku (ssp.dulce).

Mora je jedna od najstarijih uzgajanih biljaka, a

posebno su je cenili Rimljani. Gladijatori su ga mealiu svojim svakodnevnim obrocima, a nakon borbi, no-sili su venac od moraa. Naroito je bio popularan kodrimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diu-retikog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka.Rimljani su verovali da zmije siu sok biljke mora da bipoboljale vid, a Plinije ju je preporuivao za zamue-nost vidakod oveka. Morau se pripisivala i sposob-nost da podstie gubljenje kilograma, emu odgovara injegov grki naziv marathron, izveden od glagola kojiznai oslabiti. Ratnici su koristili mora da bi sauvali

dobro zdravlje i snagu.

Poreklom je sa Mediterana. Gaji se u zemljama sred-nje i june Evrope, a znaajni proizvoai moraa suRusija, Nemaka, Poljska, Rumunija, Italija i Grka. Unaoj zemlji gaji se preteno u Banatu, gde raste i samo-niklo. Divlji mora je neto drugaijeg izgleda i ima go-rak ukus.Mora je zainska, industrijska, medonosna ilekovita biljka. Gaji se radi plodova u kojima se nalazietarsko ulje (Foeniculi fructus; F. aetheroleum). Koristise u parfimeriji, kozmetici i industriji proizvoda iro-

ke potronje (sapuni, amponi, zubne paste...). U pre-hrambenoj industriji slui za izradu likera, dezertnihpia, u proizvodnji sireva, peciva, slatkia. U humanojmedicini i veterini ulazi u sastav raznih lekova, kao si-rovina ili kao aromatik. Posle izdvajanja etarskog uljadobijaju se uljane pogae koje mogu posluiti kao kon-centrovana hrana za stoku. Tehnolokim postupkom izbiomase moraa dobija se biljni ekstrakt koji se koristikao biopreparat u preventivnoj zatiti protiv pepelnice.

U ishrani, mora se koristi za supe i poneki sos, a na-roito se kombinuje sa ribom i morskim specijalitetima.Koristi se i u orbama, jelima s mesom, varivima. Nje-govi listovi se dodaju salatama kako bi obogatili ukus.

Mora sadri mnotvo antioksidanasa, vitamina A,vitamina C, folne kiseline, minerala kalcijuma, magne-

zijuma, kalijuma i mangana. Antioksidansi doprinosepravilnoj funkciji imunog sistema. U morau ima i ete-rinih ulja fenhema i atenola koji doprinose boljojfunkciji creva. Takoe, u ovoj biljci ima dijetetskih vla-kana koja doprinose zdravlju srca.

Mora se koristi u leenju kalja, bolova u grudima,greva, loe probave, prehlade, a naroito se prepo-ruuje za leenje gripa. Koristan je za leenje bolestibubrega, eluca i creva, organa za varenje i disanje, za

jaanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slat-kim ukusom mora, pre svega, slui za popravljanje ne-prijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju.Gotovo svi ajevi i slini lekovi koji se upotrebljavajuprotiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomi-lanih gasova u organima za varenje, sadre kao glavni i

obavezni sastojak mora. Isto tako, i lekovi koji treba daolakaju iskaljavanje, uvek sadre manje ili vie mora-a. Ukus mu je sladak i prilino je aromatian.

Uslovi i naini gajenja - viegodinja, zeljasta bilj-ka svetlo zelene boje, kod nas se gaji kao dvogodinja.Stablo je uspravno, visoko do 2 m. Listovi su viestrukoperasto deljeni (slino listovima miroije), plavo zeleneboje, razliite veliine, zavisno od poloaja na stablu.Na osnovu morfolokog izgleda razlikuje se vie vrstai varijeteta moraa. Unutar vrste razlikuju se varijetetiDulce (jednogodinja), gaji se radi zadebljalog bazal-

nog stabla i lisne drke, Piperitum, italijansko povr-e sa mladim belim stablima, Purpureum, koji se gajizbog lepe bronzane boje i koristi kao ukrasna biljka.Vegetacija moraa traje vie godina. Seme klija i nie zaoko 20 dana na temperaturi 6 - 80C. Odrasle biljke su ufazi rozete otporne na niske temperature do 200C bezsnega. Ima umerene zahteve za vodom (oko 600 mm

vodenih taloga godinje). Kritian period za snabde-vanje vodom je grananje, cvetanje i stvaranje plodova(nalivanje zrna). Vee prinose daje na sunanim mesti-ma i na toplijim zemljitima. Zahteva duboka, plodna,

strukturna zemljita, blago alakalne do neutralne reak-cije. Pogoduje mu i peskovito zemljite i plodna ilovaa.Za gajenje treba odabrati nezakorovljenu i ne pretera-no vlanu parcelu. Gaji se obavezno u plodoredu. Dobripredusevi su ozima i jara strna ita, kukuruz i druge


42/4842

AGROSVET

ubrene okopavine, kao i zrnaste mahunarke. Na istojparceli se gaji 3 - 5 godina, a na istu moe da doe teknakon 4 - 5 godina. Dobar je predusev za ozima strnaita (zadnje godine rano naputa parcelu ). Osnovnaobrada je u jesen, neto dublja 30 - 35 cm. Dopunskaobrada se obavlja u prolee, na dubinu 5 - 10 cm. Presetve se tretira herbicidima (S-Metolahlor Mont)protiv korova, da bi se obezbedili optimalni uslovi za

klijanje, nicanje i rani porast.Zahteva pojaano ubre-nje fosforom i kalijumom. Stajnjakom se ubri obinopredusev sa 25 t/ha. Koliina mineralnog ubriva zavisiod plodnosti zemljita ali je preporuka da se unese ba-rem 60 kg/ha N, 80-100 kg/ha P

2O

5i 40-60 kg/ha K

2O

u toku prve godine. ubrenje fosforom i kalijumom seobavlja uglavnom pre setve, dok se azot dodaje najeeu toku vegetacije, prihranjivanjem.

Setva: Za setvu se upotrebljava sortno, isto i zdra-vo seme iz predhodne godine. Seme treba da bude sa98% istoe i 95% klijavosti. Setva se obavlja irokored-no, 40 - 50 cm red od reda i 1-2 cm u redu, uz kasnijeproreivanje useva. Setvu obaviti to pre, krajem martado poetka aprila. Seme se seje na dubinu 2 - 3 cm, uzavisnosti od tipa zemljita. Potrebno je 8 - 10 kg/hasemena, zavisno od krupnoe semena. Ako je proleesuno, posle setve se zemljite povalja.

Nega - kad usev nikne treba obaviti meurednokultiviranje. Zavisno od meteorolokih uslova obinosu dovoljna tri meuredna kultiviranja u prvoj godini.Prvi put se kultivira kada je visina biljaka 5 - 8 cm, anaredne prema potrebi. Okopavanje sa plevljenjem seobavlja odmah posle kultiviranja. Proreuje se pri pr-

vom okopavanju, da bi se dobio eljeni sklop biljaka. Namanjim povrinama se esto otklanjaju boni izdanci.U drugoj polovini vegetacije mora dobro pokriva me-uredni prostor i lako se brani od korova. Prihranjujese sledeim koliinama mineralnog ubriva - pre prvogkultiviranja dodaje se oko 30 kg/ha N, uz drugo sa oko40 kg/ha N, a kod zadnjeg kultiviranja, u jesen prve go-dine, unosi se jo dodatnih 80 - 120 kg/ha P

2O

5i oko

60 kg/ha K2O. U kasnijim godinama gajenja prihranjuje

se samo azotnim ubrivima. Mora dobro reaguje nanavodnjavanje, naroito u sunim godinama. Normanavodnjavanja se usklauje sa fiziolokom fazom razvi-

a, a najvee potrebe za vodom su u fazi intenzivnogporasta, formiranja cvetova i nalivanja zrna.

Zatita - Najdestruktivnija bolest je plamenjaamoraa koju izaziva gljivica Plasmopara nivea, zatimpepelnica Leveilula tauriac, trule korena Rhizoctoniacrocorum i pegavost listova i stablaPhoma foeniculum.Hemijski se titi samo u sluaju jaih napada, odgova-rajuim preventivnim fungicidima (mankozeb, hlorota-lonil...). Od tetoina najopasnije su lisne vai i larveinsekata iz roda Papilio ali se retko koriste insekticidi

osim ako nije semenski usev..

etva - anje se u drugoj polovini leta, obino kra-jem avgusta i poetkom septembra, pre potpunog sa-zrevanja, da ne bi dolo do osipanja zrna. Momenatetve se odreuje vizuelno i uzimanjem uzorka ploda.Ubrani plodovi se ostave da se prosue. Ako se sme-uraju nije jo momenat za etvu, ali ako dobiju zele-no utu boju i ostanu karakteristinog oblika etva semoe obaviti. U naim uslovima sorte sazrevaju ve udrugoj polovini avgusta, a najee se etva obavlja u

septembru, kada plodovi imaju zelenkasto utosmeuboju, sa sivim uzdunim prugama. Uglavnom se anje

jednofazno, kombajnima, u ranim jutarnjim asovimai odmah prosuuje na temperaturi do 400C. Prinos je uprvoj godini oko 600 kg/ha, a u narednim 1000 - 1200kg/ha, dok je prinos sirovog etarskog ulja oko 50 kg/ ha.U skladitima u kojima se uva seme moraa procenat

vlage mora biti ispod 12%.

Nije sluajno to se toliko dugo koristi kao lek i za-in. Samo vreme pokae koliko je neto vredno da muzaborava nema.


43/48

SLOVENIJA PREPOZNAJE KVALITETPriredip:Predrag Nikoli,dipl. ecc

AGROSVET

Prologodinja premijera, nastup kompanije Agro-market kroz brend Villager na slovenakom tri-tu, a preko najstarije sajamske manifestacije uGornjoj Radgoni je bila izuzetna, te su domaini pozvalina nastup i ove godine.

Naime, Gornja Radgonaje od 23. do 28. avgusta biladomain 52nd INTERNETIONAL FAIR OF AGRICUL-TURE AND FOOD 52. Meunarodni sajam poljopri-

vrede i hrane. Tokom 6 dana oko 128 000 posetilacaobilo je sajam i razgledalo ponudu preko 1750 izlaga-a. Na tandu broj 2031, na povrini od 200 m2brendVillager predstavio je svoju novu ponudu proizvoda.Izloeni proizvodi, strunost petorice domaina i lju-baznost Nine, domaice tanda privukali su veliki brojkako poslovnih partnera, tako i posetioca, hobista, ali

i profesionalaca. Neposredno, na licu mesta, strunoobueni saradnici su kupcima i zainteresovanim pose-tiocima demonstrirali su lakou u rukovanju i kvalitetureaja brenda Villager. Uz to, predstavljeni su i svi se-gmenti post prodajne ponude. Akcija koja je po reakci-

jama i poslovnih partnera i krajnjih kupaca dala odlinerezultate.

Na ovoj sajamskoj manifestaciji premijeru je imao ibrend kristalnih vodotopivih i tenih formulacija u-briva FitoFert. Atraktivna pakovanja. pripremljeni

promo materijal kako Agro, tako i Hoby linija bila supravo prijatno iznenaenje i struke i posetioca sajma.

Drugo pojavljivanje u Sloveniji donelo je i nove kon-takte i temelj za buduu saradnju.

43


44/4844

AGROSVET

STOARSKI KUTAKPriredi:Dragan orevi, dipl. in. polj.

UVOZ MESA U RUSIJU SMA-NJEN 37 ODSTO

Uvoz mesa u Rusiju u prvoj polovinigodine pao je 37% u odnosu na istiperiod 2013, na 560.000 tona, poda-ci su ruske carine. Pri tome je uvozsvinjsko

Download - Agrosvet_61.pdf

Top Related