ТРОЈСТ ВО К ОМПОЗИЦИЈЕ КЛИМЕНТОВИХ БЕСЕДА
(поводом 1050-годишн.ице смрти/ Климента Охридског)
У досадашњим проучавањима К лиментових беседа обично се
правила разлика између две природе беседа. Пишући п оу ч ењ а,проповедник је имао на уму коме се обраћа, те је, стога, уве« јасан
и нема песиичких украса. П о х в а лн а с л о в а, међутим, била би
писана са књиж евним и религиозним заиосом.1) О вак ве поделе чи-
њеие су са(мо n pieiMja наслову , који је у себи тобож е носио и о1знакуза жаир. Приликом проучавања и поделе К лиментових беседа гае би се
могло поћи од наслова. Климентове беседе треба прихватити уопште
као с л о в а (logos), како их иазива Т еофилакт у Ж и т и ј у К л и-
м е и т а О х р ид с к о г. Све су беседе писане за одређене годи-
шње празник е и имају исту намен у, те се може говорит и само о ма-
њој или већој уметничк ој вредности 'поједивих дела, а ник ако о раз-
л и ч и т и м ж а н р о в и м а .
Од педесет слова која се приписују К лименту Охрвд ском, само
једна четвртина носи његово име.2) У насловима се појављују називи:
похвала (en'komiion), позсвалноје, слово, слово хвално, слово похвално
и поученије. Назив п о у ч е н и ј е не треба узимати у ооновном
значењу (didoslcai ia) и тиме иаглашавати ваопитни тренутак и не-
песнички захват. Т ребало &и, чини иам се, прихвати друго значење:
melet i — као размишљање (о нечему ) или као посебаи реторск и
1 У новије време ово мишљење излаже Емил Георгиј ев у Историк на
бг лгарската литература, 1. Софии, БАН, 1962, стр. 104—105.2 Слова Климента Охридског још у век нису довоњно испитаиа и критички
издата. Навод^мо и служ имо се само словима која у наслову носе Климентово
име: 1. П о х в а л а Ћ и р и л у (ПЋ) И. Ивановт>, Бг лгарски старини изт> Маке-
дониз, Софиз, 1931, _стр, 327—333. 11 П о х в а л а а р х а н г е л у М и х а и л у и
Г а в р и л у (ПМГ) И. Ивановт,, стр. 333—337. III П о х в ала п об ед он о с и уД и м и т р и ј у (ПД) Великии минеи четии. Октибрћ, Спб, 1880, стр 1920—1924.
IV П о х в а ^ а в а с к р е с е њ у Л а з а р е в о м (ПЛ) Л . В. Стозновичђ, Новмз,
слова К лимента Слев-ћнск аго, Спб. 1905, стр. 8—9. V П о х в а л а К л и м е н т у
п ап и р и мс к ом VI П о х в ал н о с л ов о Ј о ваву К р с т ит ел>у (ПЈК) А.
Поповђ, Описание рукописе! и каталогЂ книгђ церковнои печати библиотеки А. И .
Хлудова, Москва, 1872, стр. 387—392. VII П о х в а л н о с л о в о п р о р о к у З а-
х ар и ј и и р о ђ е њу Ј о в а н а К р с т и т еља (ПЗЈК), Велики^ минеи четии.
Сентабрћ, Спб- 1868. стр. 271—278. VIII П о у ч е њ е н« В а с к р с е њ е (ПВ).
И. И. Срезневскиа у Изв^ стин ИАН ОР С, 1863, X, 5, стр. 545—547. IX П о у-
ч е ш е н а Б о г о р о д и ч и н о п р е с т а в ље њ е (ПБП), Л . В. Стоановичђ, стр.
113—115. X П о у ч е њ е на П р е о б р а ж е њ е (ПП) Л . В. Стозновичђ , стр.
110—112. XI П о у ч е њ е н а с п о м е н а п о с т о л а и л и м у ч е н и к а (ПАМ),
И. И. СрезневскиА, стр. 541—542. Климентова слова позната су у бугарској ,
македонској, руској и спрској рецензији.
2 28 К њиж евност и ј език
жанр, који је нарочито неговао византијоки писац Георгије Пахи-
мер.') К лимент ништа више не поучава у поучењима него у похвалаима.
Н и у похвалама «ије више надахнут ного у поучењима. Не оме се
- заборавити ни природа таразника коме К лимент шоовећује беседу. ЗарВаскрсењу, Богородичаом преставл.ењу или Преображењу не одго-
вара више размишљање (поучење) , него само слављење и хваљење.
Досадашња испитивања су претежно на основу -језика покази-
вала блискост К лиментових беседа. К омпозициј,а беседа, међутим, и
неке стилоке особине које из ра-ст ају из природе к омповиције још иису
Д О'В О Л >Н О и с п и т а н и .
Распоред грађе је тројии. Но код К лимента није класична схема:
увод —
разрада — закл.учак. К лимент, како ће,мо показати, у другом
делу не „ разрађује" твму из увода. У другом делу,
— кој и је, по«е-
кад, просторно краћи од ос.талих, што се не би могло дрик лонити к ла-
сичној схеми, — К лимент више к азу је него што песнички образу је.
Стога се о деловима беседе може говорити као о ставовима који у
себи носе лирску или епоку грађу.'1)
К лимент беседник жели одмах да успостави одиос са слушаоци-
ма. Већина беседа већ од почетка ПРВОГ СТ А ВА има сличну ин-
тонацпју : ,,Се васија нам, христољупци, светозарнаја памет пребла-
женаго оца нашего Ћирила. . ." (ПЋ), ,,Н аста, празнољупци, пре-
светлоје тржаство беоплтних оил. . (ПМГ), ,,Се предитеча свето-
зарноје тржаиство ваокрсевија Х ристо ва образ показује. . ." (Г|1Л ).
Већ у почетку става К лимент се обраћа слушаоцима, непссредно
их позива и уводи у беседу: христол уггци (ПЋ) , празиикољупци
( ПМ Г) , братије (ПД , ПВ, ПБП, ПП, ПА М ). Нагласивши долазак
празника и позвавши слушаоце, чит ав први став је у знаку теме
празника и мотива к о'ји, понекад, произилази као глас беседникових
размишљања. К лимент одмах поставл»а тему беседе: Засијао нам је
спомен преблаженог сца ■ нашег Ћирила, новог апостола и учител,а
свим крајевима (ПЋ), Бесплотне силе што пресветлим зракама читав
свет озарују (ПМГ), ,,Дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да
се крсти, од њега, желећи.да омије грехе. . . Желео је Адамов преступ
да потопи у јорданоким водама. . ." (ПЈК ), „Да знате, браћо, данас
је празник светога (каже се име свеца). . . (ПА М).
Уз тему К лимент понекад поета>вл»а и мотив. У П ох в ал н ом
с л о ву Ј о в а н у К р с т и т ел>у, на пример, из теме доласка на
јордавске воде рађа се мотив ,,бање пакибитијске (првпорода). Кли-
мент остварује склад вођења теме и мотива у првом ставу. Не на-
пушта мотив, већ се пита „шта је то паКЈибитије (препород)" и даје
3 К. Krumbacher, Geschi cht e der by zant i n i schen Li t t er at ur,
M iinchen, 1897. str . 288.
4 У најновијем ироучавању реторског стила Јоваиа Ексарха Anneliese lag-
rei.i испитује само стилска гредства (Stilmittel), а не и композицију слова-Кли-
ментовог сувременика (Der rhet or i sche St i 1 i m Šest odnev des Ехаг-
c h e n J o an n es, Wlesbaden, 1956)
Трој ство композициј е К лимеитових бессдл 229
К ЛИ МЕН Т ОХРИДСК И
(дуборезна шсона XI V века у охридск ој Богородици Перивлепти)
230 К њиж евност и ј език
одговор: „ гарво биће (бит ије) заменио је рајски ж ивот, из ког а је
испао прадед наш А дам. . . и опет (пак и) биће ( битије) је заменило
бањом пресвет о oeo крштење".
Слично и у д-руг им беседама тема подстиче мотив. Т ажо је Х ри-
стово васк рсење у сагласју са вечним хри-шћанским ставом: о«и који
су презрели овај, пролазии живот , стекли су вечни (ПВ) .
ОбраћаЈњу слушаоцима, вођењу таме и мотива — успон дају
реторока и песничка средства. Равномерно понавл>ање свезе ,,јак о"
(као ) , на гаример, повезу је два појма у поређењу и као вертик ално
решење одржава архитектонику читаве поредбене слике ( ПД , П З ЈК ) .
К лимент најчешће анафорски понавља једну реч на почецима
песничких ритамских одсека ели-чне дужиие: се ( ПЛ ) , данас (ПЛ ,
ПБП ) , ка (ПЈК ), да (ПА М ) . А нафором чврсто води тему и мото-
ричним понав љањ ем једие. ударне речи остваЈруј е ритамск о- појмовну
градацију . А нафоре су понек ад ступњеви лествице преко којих тема
добија своју висину и опште, непригрдно трајање. У П о у ч е њ у
н а Б о г о р о д и ч и н о п р ес т а вл> е њ е К лимент метафором ,,да-
нас" ритмично рашчлањава тему Успења. Прва реченица, у којој је
суштина Успења, разлучу је се појмовно на кратке одсеке са анафо-
ром у (ва) :
„ Д анас, браћо, мати Гоопода нашега престави се из овога ж и-
вот а у ви ш-ње ц арст во , у обит ељ вечну у сељава се, у р ад ост вечну , у
весеље неизрециво, камо желе анђели да проникну.
Д анас прадеда А дама унука и госпођа у вечна станишта улази.
Д анас се ослобађа прабабина клетва која ј е на људској природи.
Д анас се богохулии Жидови посрамише када владик а Богоро-
дица на небо узиђе".
Ретко када Д РУГИ СТ А В почиње независно. И поред тога пгто
је у првом ставу поставио тему и, можда, развио један мотив, К ли-
мент гради акладан мост који слушаоца преводи у други став. У так -
вим. преводним реченицама обично заменица (тај ) као интонационо-
ритмички удар подсећа на тему првог става и наговештава нов ток .
Поред тога и речце (бо, же) навешћују нов став: ,,В тој бо радо-
сти. . ." (ПМ Г) , „Т ем чудом хоте народ утврдити. . .
" (ПЛ ) , „ Јего
же Јоан узрев. . " (ПЈК ), „К а тој , братија, светеј госпожди. . .
"
(ПБП) , „ Вест бо отац ваш небесни. . ." (ПА М ). После краћег првог
става П о х в а л н о г с ло в а п р о р о к у З а х а р и ј и и р о ђ е-
њ у Ј о в а н а К р с т и т е љ а, К лемент отворено исказује своје
старање о композицији дела. Други став, у коме ће да казује о до-
»гађају и личностима празник а, почиње речима: ,,Већ је време да
навадем јеванђелисту Луку, који исповеда о његовој светињи .
У другом ставу К лимент најчешће к а з у ј е о празнику. Тако
ће изнети главне линије Ћириловог духовног животописа (ПЋ). У
П о х в а л и н о б ед о н о р ц у Д и м и т р и ј у казаће само чиње-
нице везане за св.ечеву см:рт и победу: Д имитријева мољења у мла-
дим данима и к аснн је мучења. К лимент и опширно може да говори.
Т аква је његова прича о Захаријевој и Јелисаветиној старо-
сти ( П З ЈК ) .
23 1
К лимент поеекад узима основну причу из Светог писма. У
П ох в ал и в а с к р с ењу Л а з ар ево м сам догађај је казан
npeiMa јеванђелисти Јовану (глава X I ) . Ош ову П о х в а л и о г с л о-
в а Ј о в а н у К р ст и т ељу чине казивања јеванђелисте Матеја
(Ш , 13—17). По Матеју су иопричани осноен;и догађаји о«о nipe-
ображења Х ристова (ПП ).
У трима беседама живсст другоме ставу дају д и ј а л о шк и
о б л и ц и. Реплике, кој ик има четири, доста су развијене. Мојсије
и Господ воде дијалог у П о х в а л и а р ан г ел у М и х а и л у и
Г а в р и л у. Разговор воде и Јоваи К рститељ и Х ристос. Реплике
су дуге. Јоваиове су на.рочито ритамск и и песиички грађене. После
овог дијалога и Очевих речи након к рштења, Јован к ао да ок реће
главу и говори свима у једној дужој реплиии ( ,,Ја вам говорим. . ."
)
(ПЈК ). Поред других дијалога у П о х в а л н ом с л о в у З а х а-
р и ј и и р о ђ ењ у Ј о в а н а К р с т и т е ља, разговарају архан-
гел Гаврило и З ахарије.")
Нек а реторск а и песничка средства из првог става ттојављују•се и сада. К азивачки и прииоведни ток толико даје епск у чврстину
другоме ставу, да лирски чиниоци ник ада не могу надвладати. Н е-
колика пута налазимо само анафоре: друзи ( ПМ Г ) , в т бо дан, ту
(ПВ) , јегда (ПА М ). У дугачк ом другом ставу П о х в а л н о г
с л о в а п р о р о к у З а х а р и ј и и р о ђ ењ у Ј о в а н а К р с т и-
т ељ а К лимент постиже динамику приповедања реторским пита-
њ и м а и ч е с т им з аз и в и м а : о , о , о . . . о л е , о л е , о л е . . .
И споведним речима о »емогућности хваљења и прослављања
дела и дог аћаја, К лимент, понек ад, уводи слушаоце у Т РЕЋИ СТ А В
беседе. М а колико да су то речи о немоћи 'похваљивања, то је, ипак,
почетак похвалног става. К лимент овим речима списате л>1ск е ск ром-
ности, у зааиву своје немоћи наглашава похвалну природу става:
. „ И када се сагледају његови (Ћирилови) подвизи и прегалаштва и
сељења, нема тога ко би му похвалу сачинио" (ПЋ ) ; „ Нзикову (М и-
хаила и Гаврила) похвалу »и језик не може иарећи, ни ум не може
постићи да подо'6'но похвали. . ." (ПМ Г ) , ,,Н о, оставимо јудеј ско
безумље и Л азарево доброверије да похвалимо" (ПЛ ) , „ А ми по-
учење озо у сласт почитујући, смрт пресветлог пророк а З ахарија,
похвалу завршимо" (ПЗ ЈК ) .
Н а врхунцу другог става К лимент неколик а пгута почиње трећи
став. К азивачка линија достиже врхунац. У бвседнику звуче те до-
врхуњене речи, к ојима се су протстаеља или са ко ј им а се у саг лаш ава
лир1ск о-реторским током. Д руги став П о у ч ењ а н а Б о г о р о д и-
5 Скоро је Милорад Павић Венцловићеву беседу на Благовести са разра"
ђеним дијалозима назвао драмом: „прва драма написана на српском језику" (М.
ПавиН, I а в р и л С т е фа н о в и ћ В е н ц л о в и h, Књижевност, 1965, XII, 10.стр. 282—284). Овде се, па ма колико били разрађени дијалози, не може гово-,рити о драми као роду који има своје законе, већ само о дијалошкој беседв -
познатој у византијском проповедништву још од V века (видети: Д. Петканови,Тотева, Д амаск инит е в бг л г арс к а лит ер ат у ра, Софи#, 1965, стр-24. и ^ аље). И Клименту Охридском била је позната византијска традиција диј алошк их беседа.
232 К њиж еаност и ј език
ч и н о п р ес т а в ље њ е К лимент завршава речима о Јудииом
злобном приступању Божијој трпези. Т рећи став одмах почиње ре-
чима: „ Н о ми, браћо, не можемо такви бити. . Глас Господњи на
крају другога Става П о у ч е њ а н а П р ео б р а ж ењ е долази са
висине и уздиж е читав став: ,,И би с небеса глас koij'h говори: Ово
је син мој вољени, њега послушајте". Т рећи став почиње одјек ом
тога гласа: „ Овај глас и м.и слушајући, браћо, не лешимо се". Слично
почиње и трећи став П о у ч е њ а н а с п о м е н а п о с т о л а и л и
м у ч ен и к а: „ Т о све слушајући, браћо. . ."
По ирироди песничког грађења и к њижевног рода трећи став
ј е бли зак ирвоме, те т ак о у т рој ној сразмери имају симетричие по-
лож аје. А нафоре, к ојих сада има више, ионово наглашавају ритмове
из првога став: тех (ПБП), ти (ПБП) , Лазар (ПЛ ) , блажу (ПЂ ),
тем (ПА М ) , сима (ПМ Г), тема (ПМ Г). А нафорама „ радуј се" (ПД ,
ПМ Г) , познатим у А к а т и с т у Б о г о р о ди ц и и икосима ка-
нона, К лимент пост иже химто чни зву« и мелодиозност богослужбе-
не поезиј е.
Непосредан однос са слушаоцима К лимент , као и у првом
ставу, остварује позввањем — браћо (ПБ, ПБП, ПП, ПА М ).
К лимент - ник ада не наглашава личност беседиика. Само у
П о х в а л и Ћ и р и л у анафором „ блажу" ( називати кога блаже-
ним, орећним) говори у првом лицу једнине, вероватно стога што
прославља свога учитеља, духовног вођу и заштитника. К лимент није
граматички присутан у овојим беседама. Нзегова песничк а даровитост
ни'је прелазила естетичке средњовековие границе сразмере. У додиру
са темом и мотивом К лименто:ва м1исао добила је једноставне и јасне
облик е, што је уочио још његов животописац Теофилакт : „Овај је
саставио једноставна (aplus) и јасна (saf is) слова. . .".6)
Ђорђе Т РИ ФУ Н ОВИЋ
6 Теофилакт, К л и м е н т О х р и д с к и, Софи^, БА Н, 1955, стр 76—77-
