UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

POJAM I VRSTE TRITA

Seminarski rad iz predmeta: Pravo zatite konkurencije

Profesor: Prof. dr Vuk Raievi Student: Miroslav Vuki

Asistent: Mr Maja Kovaevi Broj indeksa: 287/12

Novi Sad

Novembar, 2012.

SADRAJ UVOD11. POJAM TRITA22. FUNKCIJE TRITA3

2.1. Informativna funkcija3

2.2. Selektivna funkcija3

2.3. Alokativna funkcija3

2.4. Disatributivna funkcija4

3. DIMENZIJE TRITA4

3.1. Ljudi4

3.2. Platena sposobnost5

3.3. Spremnost ljudi5

3.4. Vreme5

3.5. Parostor54. PODELA TRITA6

5. STRUKTURA TRITA8

6. OSNOVNI ELEMENTI ANALIZE TRITA9

6.1. Potencijal trita i prodaje9

6.2. Kvaliatativna i kvantitativna analiza trita10

6.3. Ko, ta, zato, kada, kako i gde u analizi trita10

ZAKLJUAK12

LITERATURA13

UVODSvojina i trite predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odreuje ko e biti uesnik na tritu i kako e se ponaati u trinoj razmeni, dok trite predstavlja ureeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta ureenost trita znai da postoje odreena definisana pravila ponaanja kojih treba da se pridravaju uesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki uesnik u razmeni moe da predvia reakcije drugih uesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i mogue sankcije u sluaju ako se jedan od uesnika u razmeni ne pridrava ustaljenih pravila ponaanja. Na osnovu ovoga moe se rei da trite predstavlja ureeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.

Moe se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tranje koji se na odreenom prostoru i u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.Da bi se neki proizvod mogao prodavati, za njega treba da postoji trite. Ukoliko nema trita nema ni biznisa.

Trite nije statian i nepromjenljiv potencijal. ta vie, to je jedan dinamian organizam u kome se kontinuirano deavaju raznovrsne ekonomske i drutvene promene. Na njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potroai za njih izgubili interes. Zato je neophodno upoznavanje potreba, elja i interesovanja kupaca radi poznavanja i praenja trine potranje, jer nema vanijeg zadatka od stalnog pronalaenja novih kupaca i zadravanja postojeih.1. POJAM TRITATrite se moe definisati na razliite naine u zavisnosti od svrhe definisanja. Razliitost gledita i definicija o tritu izraz je poznate injenice da je trite kao fenomen veoma kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize trita i razliite forme u kojima se trite ispoljava.Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tritu, definie se kao: sveukupnost odnosa ponude i tranje koji na odreenom mestu i odreenom vremenu utiu na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova podruja i ureaja koji omoguuju organizovani i stalni kontakt izmeu kupaca i prodavaca.

Iz ugla marketinga trite se moe definisati kao agregatni skup snaga i uslova u okviru kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga.

Opta teorija sistema definie pojam trita kao jedan sloen dinamiki i stohastiki sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema.Razmatrajui definicije trita konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama mogle izdvojiti tri razliite grupe, s obzirom na znaaj koji se u tim definicijama pridaje pojedinim komponentama trita. U te grupe spadaju:

u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same uesnike u razmjeni na ukupnost kupaca i prodavaca, tako da se tu posebno istie personalna komponenta trita

u drugoj grupi definicija moe se uoiti da se istie odnos izmedju nosilaca ponude i tranje, tj. akcenat je stavljen na kontakte izmeu aktera u procesu razmene

u treoj grupi definicija moe se uoiti da se akcenat stavlja na sueljavanje ponude i tranjeDakle moe se uoiti da postoje jasne razlike u definisanju trita. Dati jednu potpunu definiciju trita znailo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama moe se uoiti pokuaj, da se struktura trita svodi na ukupnost ponude i tranje, a funkcije na njihovo sueljavanje. Ono to se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama trita, moe se nai u brojnim analizama konkretnog trita, gde je trite kao fenomen nalo svoje potpuno objanjenje.Stepen razvijenosti i stabilnosti trita je u korelaciji sa razvijenou i stabilnosti velikog ekonomskog sistema, mada trite moe pruiti relevantne informacije za sagledavanje nekih karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.U ekonomskoj teoriji esto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da trite tamo gde je, neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne njegove sistematske nedostatke od odredjenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova negativna dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske politike ublaiti, pa ak, u odreenim sluajevima i sasvim neutralisati.2. FUNKCIJE TRITAOsnovna funkcija trita ogleda se u povezivanju proizvodnje i potronje. Ova osnovna trina funkcija moe se raslaniti na etiri konkretne trine funkcije: 1. informativna funkcija

2. selektivna funkcija

3. alokativna funkcija

4. distributivna funkcija 2.1. Informativna funkcija

Trite prima jednu optu informaciju o stanju ponude i tranje za odreenom robom ili uslugom. Ta informacija je u stvari trina cena. Na osnovu kretanja trine cene privredni subjekt se moe informisati o stanju ponude i tranje, na konkretnom tritu, i na osnovu toga uoiti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A proizvoai su nuno povezani (kroz kupoprodajne transakcije na tritu ) i na razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje ili da bi realizovali svoju robu.2.2. Selektivna funkcija

Trite vri selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tritu se za istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode. Oni koji imaju nie trokove proizvodnje ostvaruju veu zaradu, dok neefikasni proizvoai ne mogu svoje trokove da podmire na osnovu trine cene i posluju sa gubicima tako da pre ili kasnije moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvoai, da bi ostvarili svoje ciljeve, tj. maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagoavati zahtevima i kriterijumima trita kroz stalne promene, usavravanja i preorjentaciju u proizvodnji.2.3. Alokativna funkcija

Trite omoguava razmetaj (alokaciju) privrednih resursa na pojedine privredne aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. Na osnovu kretanja cena proizvoda u pojedinim delatnostima, vlasnici privrednih resursa povlae svoje resurse iz delatnosti sa loom perspektivom poslovanja i ulau ih u druge delatnosti gde su vee mogunosti zarade. U zavisnosti od toga da li trine cene rastu ili opadaju, ponuda i tranja se menjaju sa tenjom da se uravnotee. 2.4. Distributivna funkcija

Trite ovu funkciju ostvaruje odreivanjem cena faktora proizvodnje ime utie na formiranje primarne raspodele drutvenog proizvoda, na osnovu koje njihovi vlasnici stiu dohodak i uestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.Navedene funkcije deluju simultano i u sprezi su sa razvojnim mehanizmom. Prilikom razmatranja pojedinih funkcija u naem privrednom sistemu treba imati u vidu i druge momente. Naime, mada se selektivna funkcija trita prilino afirmisala, naruito posle privredne reforme 1965. godine (poboljanje kvaliteta i asortimana roba i usluga putem konkurencije izmeu proizvoaa ), ipak uloge ove funkcije ne treba procenjivati u naem privrednom sistemu. Naroito je potrebno paljivo razmotriti nenormalne oblike konkurencije, monopolska ogranienja, kada trina merila ne odravaju realne proizvodne odnose. 3. DIMENZIJE TRITA

Brojne definicije trita ukazuju na njegove osnovne dimenzije. Osnovne dimenzije trita bez kojih se ono ne moe definisati su sledee: ljudi, platena sposobnost, spremnost ljudi, proizvodi ili usluge,

vreme i

prostor.

3.1.Ljudi

Ljudi se na tritu mogu pojaviti kao kupci ili kao prodavci. Bez ljudi trite ne bi moglo funkcionisati. Meutim razvoj savremenih komunikacija i sredstava za komunikacije sve vie zauzimaju mesto oveku, pa se oekuje da e trite u budunosti sve manje zavisiti od ljudi, a sve vie od sredstava i informacija. Prema tome za oekivati je da u budunosti ova dimenzija ljudi bude delimino ili u potpunosti zamenjena novom dimenzijom sredstva i informacije.

3.2. Platena sposobnost

Platena sposobnost u odreenom vremenskom intervalu, ne ograniava se samo na zarade i plate koje se meseno primaju ve se mora dopuniti tednjom (ulozi na tednji, pokretna i nepokretna imovina koja se moe prevesti u novac) i potroakim kreditima. Platena sposobnost daje ritam tritu. U situacijama kada platena sposobnost pada, opada i ritam kupovina i prodaja. Ovo ipak ne mora biti u direktnoj zavisnosti jer se ritam moe regulisati i drugim instrumentima marketing mix-a.

3.3. Spremnost ljudi

Spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, takoe definie trite. Ljudi mogu imati novac (kupci) i robu (prodavci), a da nisu spremni prodavati ili kupovati. Dobro osmiljena kombinacija instrumenata marketing mix-a svakako da e postai spremnost ljudi za kupoprodaju. Takoe spremnost ljudi na veu kupovinu, je u direktnoj srazmeri sa kamatnom stopom ako novac moe da se dobije sa niskim kamatama to e stimulisati potronju i obrnuto, visoke kamatne stope stimulisae tednju. Takoe i visoka inflacija se moe spomenuti kao faktor koji stimulie potronju.

3.4. Vreme

Ono je takoe bitna dimenzija trita. Imati kvalitetne proizvode i usluge ali i pogreno vreme je isto kao i nemati ih uopte ili jos gore od toga. Imati proizvode i usluge u pogreno vreme je ist promaaj jer smo sredstva i resurse nenamenski potroili. Zbog toga moramo raspolagati sa trinim informacijama kako bi pravu robu obezbedili u pravo vreme.

3.5. Prostor

Prostor kao dimenzija trita je slina predhodnoj. Imati proizvode i usluge na pogrenom mestu je ist promaaj. Bolje da ih uopote nismo imali, jer smo bespotrebno i pogreno utroili resurse. Na osnovu predhodno navedenih dimenzija, trite moemo definisati kao tenju preduzea da svoje proizvode i usluge plasira tamo gde su kupci koji su plateno sposobni i spremni za kupovinu na mestu koji oni ele i u vremenu kada im odgovara.4. PODELA TRITA

Zavisno sa kojeg stanovita vrimo podelu, trite se moe klasifikovati na sledei nain:

1) Posmatrano sa geografskog aspekta, trite se deli na:

lokalno trite, koga karaktrie ponuda i tranja na uem lokalnom podruju (grad,optina)

regionalno trite, predstavlja skup lokalnih trita, pri emu se ponuda i tranja odvijaju na regionalnom prostoru

nacionalno trite, unutranje ili domae, predstavlja skup regionalnih trita u okviru jedne zemlje, pri emu domaa ponuda ne mora biti usmerena na domau tranju, ve moe biti usmerena i na svetsku tranju. Domaa tranja se takoe moe alimentirati iz inostranih izvora, a ne samo iz domae ponude.

svetsko trite, predstavlja trite svih zemalja sveta, pri emu svetsku ponudu, odnosno tranju, sainjavaju ukupna ponuda, odnosno tranja proizvoda ili usluga svih zemalja sveta.

2) Sa aspekta trinih sturktura moe se izvesti podela na:

perfektno (trite neograniene, potpune konkurencije)

imperfektno trite (trite ograniene konkurencije).Perfektno trite karakterie razmena po trinim cenama koje se obrazuju kao sinteza postojeih odnosa ponude i tranje. Zbog velikog broja uesnika, kako na strani ponude, tako i na strani tranje, niko od njih svojim individualnim postupcima ne moe uticati na promenu trinih cena. Osnovne primese postojanja trita perfektne konkurencije su:a. autonomnost ponaanja trinih subjekata - to podrazumeva punu slobodu trinih uesnika, odnosno odsustvo administativnih i restriktivnih mera kojima se suava autonomija ponaanja privrednih subjekata;

b. ravnotea ponude i tranje ukupna ponuda treba da je jednaka ukupnoj tranji;

c. supstitivnost podrazumeva potpunu identinost jednog proizvoda kod svih proizvoaca koji ga proizvode, to ima za posljedicu da je presudan kriterijum njihovog izbora prodajna cena;

d. slobodna cirkulacija kapitala predstavlja odsustvo bilo kakvih prepreka seljenju kapitala iz jedne privredne grane u drugu, iz jednog preduzea u drugo;

e. atomiziranost ponude i tranje podrazumeva brojnost i prodavaca i kupaca, tako da svako od njih, u odnosu na druge, ne moe biti u poziciji da utie na poveanje ili smanjenje kupovine, odnosno prodaje, na nivo i odnose trinih cena;

f. fleksibilnost cena znai da se u zavisnosti od rasta ili pada ukupne ponude i tranje,menjaju i cene;

g. transparetnost trita predpostavlja da su svim trinim uesnicima poznati i dostupni svi faktori relevantni za formiranje ponude i tranje;

h. selektivnost trita podrazumeva mogunost eliminacije pojedinih trinih uesnika, koji nisu u stanju da opstanu na tritu.

Imperfektno trite karaktriu: a. ogranienost konkurencije, to dovodi do snanijeg uticaja ponuaa, odnosno kupaca na proces formiranja trinih cena, b. diferenciranje proizvoda i cena iste namene, tako da se isti proizvod i usluge iz potpuno identinih uslova i koji bi trebalo da se realizuju po jednakim prodajnim cenama, c. prodaju i kupuju po razliitim cenama; d. relativno slabija meugranska obilnost sredstava.Imperfektno trite moe biti posledica dejstva brojnih faktora, pre svega nedovoljnog broja kupaca ili prodavaca, odnosno nedovoljne atamiziranosti ponude ili tranje, zatim nehomogenosti proizvoda, odreenih akcija i mera drava, nedovoljne transparetnosti trita i sl. Ako su na odreenom tritu prisutne imperfektne trine strukture, i ako na strani ponude postoji samo jedan ponua, tada je re o monopolu, o dva duopolu, o tri ili vie oligopolu ili polipolu. Ukoliko na strani tranje imamo samo jednog kupca, govorimo o monopsomu, o dva dvopsonu, o tri ili vise oligopsonu ili polipsonu.

3) Sa aspekta marketinga relevantna je podjela trita na:

trite line potronje

trite proizvodno uslune potronje.Trite line potronje ine potroai , proizvoai i institucije koji obezbeuje dobra i usluge za zadovoljenje individualne potrebe. Domainstvo je ovde osnovni nosilac tranje i ponude.Trite proizvodno usluzne potronje ine potroai, proizvoai i institucije koji, svi zajedno, obezbjeuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno uslunih potreba kolektivnih potroaa.Subjekti iz oblasti privredne i neprivredne delatnosti su osnovni nosioci tranje i ponude.

4) Sa stanovita predmeta kupoprodaje postoje sledee vrste trita: trite roba i usluga

trite faktora proizvodnje ( kapital, rad, zemlja )

trite novca i hartija od vriednostiTrite novca Predstavlja deo finasijskog trita na kome se stavlja u promet kapital radi oplodnje u vidu kamate. Deli se na: trite kratkoronog i dugoroog zajmovnog kapitala.Trite kapitala Deli se na bankarsko i berzansko trite. Na bankarskom tritu izmeu vlasnika kapitala ( zajmodavca ) i dunika uspostavljaju se kreditni odnosi. Na berzanskom tritu vri se kupovina i prodaja obveznica, akcija i hartija od vrednosti. Berzansko trite se deli: na primarno, sekundarno i tercijarno trite. Na primarnom tritu vri se promet i plasman novoemitovanih akcija ( akcionarska drutva ). Sekundarno trite kapitala organizuje se sa ciljem da se na njemu obavlja promet ve izdanih akcija, a na tercijarnom tritu kapitala posluju brokerske firme, koje u prometu sa hartijama od vrednosti ne ele da posrednicima na tritu plaaju bilo kakvu proviziju. Trite radne snage Cena radne snage se ne odreuje samo od odnosa ponude i tranje, ve i od velikog broja drugih faktora. Na ovom tritu su suprostavljeni interesi radnika i poslodavca. Na tritu radne snage nije mogue formirati najamninu kao cenu radne snage na onom nivou koji bi omoguio da ne postoji viak ponude rada nad tranjom. Za ovo trite je karakteristino da postoji nezaposlenost. Tako na ovom tritu postoji asimetrinost u kretanju najamnine, koja se ogleda u brem porastu najamnine od poveanja tranje za radnom snagom u uslovima privrednog razvoja i sporijem padu najamnine u odnosu na smanjenje tranje za radnom snagom u uslovima usporavanja privredne aktivnosti. 5) Prema koliini robe koja se kupuje i prodaje: trite na veliko trite na malo5. STRUKTURA TRITA

Pod strukturom trita podrazumeva se ukupnost faktora koji odreuju kvalitet i kvantitet ponude i tranje kao osnovnog inioca trita u kojima se odvijaju razmenski odnosi. Osnovni elementi strukture trita su: koncetracija i veliina ponude koja je odreena proizvodnjom

faktori na strani tranje br. kupaca, veliina njihovog dohotka, raspodela nacionalnog dohotka

diferenciranost proizvoda

mogunost ulaska novih prodavaca i kupaca na trite egzogeni faktori kao to su reklama, politiki faktori, propaganda

5.1. Trini subjekt Osnovni trini subjekt jeste preduzee koje predstavlja organizacionu jedinicu kao deo cele privrede u kome se obavlja proces proizvodnje materijalnih dobara ili vri odreene usluge. Ono ima cilj koji eli da ostvari, a iako je sastavljeno od velikog broja pojedinaca, on je nadreen pojedinanim ciljevima (vlasnika). Kod privatnih preduzea osnovni cilj poslovanja je ostvarivanje to veeg profita, a kod javnih, ostvarivanje nekih neekonomskih ciljeva. Preduzea rezultate svog rada iznose na trite, pa su time prinuena da svoje ponaanje urede po pravilima trinog ponaanja.6. OSNOVNI ELEMENTI ANALIZE TRITA6.1. Potencijal trita i prodajePod potencijalom trita podrazumeva se maksimalno mogua prodaja za sve prodavce odreenog proizvoda ili usluge, na datom geografskom podruju i u odreenom vremenskom periodu. esto se zove i apsorpciona mo trita, u smislu sposobnosti nekog trita da u odreenom vremenskom periodu apsorbuje neku koliinu robe. Ocena potencijala odreenog trita i njegove dinamike predstavlja polaznu osnovu za donoenje odluke o ulasku preduzea na odreeno trite. I mnoge druge odluke preduzee donosi na osnovu informacija o trinom potencijalu. Potencijal trita se odredjuje sa aspekta ponude i tranje. Sa aspekta tranje potencijal trita se odreuje prema broju potroaa, njihovoj kupovnoj snazi, navikama i dr. Sa aspekta ponude definie se prema broju moguih proizvoaa datog proizvoda ili njegovog supstituta.

Informacije o potencijalu trita odreenog proizvoda koristi se za odredjivanje relativne veliine trita konkretnog preduzea, tj. za utvrivanje potencijala prodaje, za odredjivanje relativne veliine trinih segmenata, kao i za utvrdjivanje tzv. prodajnih kvota (koliina proizvoda koju dato preduzee namerava da proda na odreenom trinom segmentu u odreenom vremenskom periodu). Informacija o relativnoj veliini trita datog preduzea daje odgovor na pitanje u kojoj meri dato preduzee uestvuje u zadovoljenju tranje svih potroaa koji konstituiu trite posmatranog proizvoda. U situacijama opteg rasta potencijala trita, za preduzee nije dovoljno da zna da li njegov potencijal prodaje raste, ve da li je zadrano isto ili pak poveano, uee u ukupnom potencijalu trita. Na taj nain preduzee moe doi do informacije o njegovom relativnom poloaju u odnosu na druga preduzea. Ako potencijal trita pak opada preduzee ne sme donositi odluke u panici ve mora nastojati da u takvim situacijama sauva svoje uee na tritu.Potencijal trita i potencijal prodaje grane retko se postiu. Kao mera odstupanja potencijala od stvarnog nivoa koristi se termin zasienost trita. To je odnos stvarne prodaje (grane ili preduzea) prema ukupnom potencijalu (trita ili potencijalu prodaje).

Kao izvori podataka za utvrivanje potencijala trita koriste se statistiki podaci o stanovnitvu, preduzeima i realizovanim koliinama u predhodnom periodu. Ipak te podatke iz sekundarnih izvora treba proveravati istraivanjem trita da bi se utvrdio pravi potencijal trita i prodaje.6.2. Kvalitativana i kvantitativna analiza trita

Potrebno je praviti razliku izmeu analize trita i analize kupaca. Ukoliko se analizom ele da ustanove potrebe, motivi i ponaanje individue koja donosi odluku o kupovini onda se radi o analizi kupaca. Ako se analizom ele ustanoviti potrebe, motivi i ponaanje svih jedinica koje donose odluku o kupovini onda se radi o analizi trita.Analiza trita koja ima za cilj da analizira prihvatanje proizvoda i usluga preduzea od strane kupaca naziva se kvalitativna analiza trita. Kvantitativna analiza trita ima za cilj da ustanovi koliine proizvoda i usluga koje je trite spremno da prihvati, da prui informacije o teritoriji (segmentu trita) na koji se treba orijentisati kao i o vremenu kada te proizvode i usluge realizovati.6.3. Ko, ta, zato, kada, kako i gde u analizi trita Kvalitativna analiza trita mora, logino je, da otpone odgovorom na pitanje Ko je kupac proizvoda i usluga. Odgovor na ovo pitanje predpostavka je pristupanju odgovora na sledea pitanja. Znati ko je kupac znai posedovati informacije (ako se radi o potronim dobrima) o polu, uzrastu, navikama, preferenciji, platenoj sposobnosti, zanimanju, obrazovanju i sl.). Takoe, kada je u pitanju i trite nabavke, ovo pitanje je neophodno postaviti. Ako znamo ko je prodavac naih proizvoda i usluga koji (koje) nam trebaju utedeemo na trokovima, znaemo njegovu politiku prodaje, moemo uticati na dobijanje itd.ta? Sledee pitanje koje se u analizi postavlja je ta trite eli da kupi. Ako je preduzee marketing orjentisano, znai da e tritu ponuditi one i onakve proizvode koje ono eli. Moramo znati: ta kupcima ponuditi po pitanju kvaliteta, funkcionalnosti, dizajna, boje, po pitanju cena i sl. Ustvari svrha odgovora na ovo pitanje je da saznamo kako su potroai zadovoljni proizvodima preduzea i koje su to koliine (po odreenim cenama) koje su spremne da kupe. Ako se radi o situaciji da mi kupujemo moramo takoe posedovati informacije ta nam prodavci nude, kakva je konkurencija izmeu njih, da bi izabrali one koji su najpovoljniji po pitanju: cene, kvaliteta, dizajna, pakovanja, garancije i sl.Zato? Ovo pitanje mnogi autori o istraivanju trita smatraju veoma znaajnim, a neki i kljunim pitanjem. Ovo pitanje je veoma znaajno jer odgovor na njega otkriva motive kupovine proizvoda od strane kupaca, a oni su klju za razumevanje njihovog ponaanja u kupovini. Zato kupci kupuju ba od nas, a ne od konkurencije, je za nas izuzetno vano da saznamo. Ili, zato kupci kupuju proizvode od naih konkurenata a ne od nas. To nas upuuje da u naem nastupu na tritu treba neto da menjamo. Isto tako ako se radi o tritu nabavke izuzetno je vano da saznamo zato prodavci izbegavaju da nama prvo dostave ponudu ili zato ba nama prvo dostavljaju ponudu.Gde? Moramo znati da kupci oekuju da proizvode mogu kupiti na, za njih uobiajnom mestu. Neke proizvode kupac oekuje da moze da nabavi u najblioj okolini, dok je za druge spreman da ode u specijalizovanu radnju ili ak drugo mesto. Ukoliko naa prodajna politika to kupcu ne obezbeuje, oigledno da neto nije u redu sa putevima i kanalima prodaje. Takoe ako se mi nalazimo u ulozi kupca moramo raspolagati informacijama o tome gde moemo kupiti potrebne nam proizvode i usluge.Kada? U analizi trita odgovorom na ovo pitanje prevashodno treba da saznamo frekvenciju kupovanja proizvoda u vremenu. Od nje zavisi izbor kanala prodaje, dinamiziranje marketing plana kao i eventualne fluktuacije cena proizvoda u vremenu. I ne samo to, u uslovima trinog poremeaja (inflacija, kriza, nestaica roba i usluga) izuzetno je vano znati kada kupovati ili kada ne kupovati. Isto tako ako smo prodavci bitno je da znamo kada prodati nae proizvode ili usluge, a kada se suzdravati od prodaje.Kako? Odgovor na ovo pitanje pomae nam da ustanovimo da li je naa politika prodaje dovoljno aktivna, agresivna i fleksibilna. Moramo uiniti sve da kupcu izaemo u susret adekvatnom politikom prodaje (prevashodno odgovarajuim uslugama i drugim aktivnostima), koja e da olaka kupovinu proizvoda od strane kupaca. Moramo se truditi da naa politika prodaje najmanje ravna konkurentskoj.ZAKLJUAK

Postoje brojne definicije trita, jer je ono kompleksan sistem kod koga se pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegove funkcije i struktura kako bi definicija bila to potpunija. Jedna grupa definicija trite definie sa aspekta sueljavanja ponude i tranje, druga sa aspekta odnosa nosilaca ponude i tranje, a trea sa aspekta ukupnosti ponude i tranje na tritu. Najee se definie kao odreeno mesto ukupnosti ponude i tranje u odreeno vrijeme, na kome se vri razmena roba i usluga. Osnovni trini subjekt jeste preduzee koje vri odreene usluge ili proizvodnju materijalnih dobara iju ponudu vri na tritu.Kvalitativnom analizom trita daje se odgovor na to ko je kupac naih proizvoda, ta eli da kupi, zato kupci kupuju odreeni proizvod kod nas, a ne kod konkurencije i obrnuto, zato kupci kupuju, gde kupuju, zatim kada i kako kupuju, na koji nain kupuju. Dok se kvalitativnom analizom trita utvruje koliina proizvoda i usluga koje je trite spremno da prihvati.

LITERATURA[1] Prof.dr Andrea agi, Prof.dr Tihomir uvakov, Mikroekonomija, Subotica 2009. [2] Prof.dr Klara Jakovevi, Ekonomika preduzea, Subotica 2009.[3] Prof.dr Kosta Josifidis, Makroekonomija, Novi Sad 2010. [4] Saa Varga, Pravo Konkurencije, Privredna Akademija, Novi Sad 2006. Prof.dr Klara Jakovevi, Ekonomika preduzea, Subotica 2009., str. 45

Prof.dr Kosta Josifidis, Makroekonomija, Novi Sad 2010, str. 86

Prof.dr Klara Jakovevi, Ekonomika preduzea, Subotica 2009., str. 48

Saa Varga, Pravo Konkurencije, Privredna Akademija, Novi Sad 2006., str. 8-9

Prof.dr Kosta Josifidis, Makroekonomija, Novi Sad 2010., str. 45-60

Prof.dr Kosta Josifidis, Makroekonomija, Novi Sad 2010.,str.61

Prof.dr Klara Jakovevi, Ekonomika preduzea, Subotica 2009., str 120-130

Prof.dr Andrea agi, Prof.dr Tihomir uvakov, Mikroekonomija, Subotica 2009., str. 90

Prof.dr Andrea agi, Prof.dr Tihomir uvakov, Mikroekonomija, Subotica 2009., str. 96

Prof.dr Andrea agi, Prof.dr Tihomir uvakov, Mikroekonomija, Subotica 2009., str. 101