Pгikazi i osvrti Pгilozi, Sarajevo, XXIV, 2Sj26 (1990) ; s. 331-· 382

Smanjivanje broja naroda u Zapadnoj Nemackoj је primer za analizu. Ukoliko bi se nastavile sadasnje demografske tendencije, ta Ы zemlja od 62 mihiona ljudi za jednu deceniju spala na 52 miliona, !'redinom narednog veka bi ,imala 40 miliona, а na njegovom kraju samo 9 miliona. Uporedo s prikazom razvoja stanovnistva, autor prati ubпavanje tehnoloskog pгogresa. Slicne analize postoje i za ostale delove razvijenog sveta, ali је veCi deo knjige posvecen istraiivanju гзzvоја broja naюda 1i istorJjskih иslova njegovog odriavanja u Jиgo­slavi}i. Tendencija depopulacije postoji i kud nas, ali је to fenomen koji se odnosi na sve istocnoevropske zemlje. U njima је industrijski razvoj tek росео, ali је pracen pojavom opsteg opadanja broja naroda и sYim tim zemljarna.

Iako ја licno nemam afinJ.teta za Шizofska polazista, na kojima је Bosnjovic gradio svoje kazivanje, ,jsticem пjegove sposobnosti da vesto prati i analiziгa demografske procese ј njihovu uskladenost s pitanjima indиstrijskog, tehnoloskog, obrazovnog i opstekulturnog na­prcdovanja. Drugim recirna, Jako ovo nije delo u standardnim okvi­rima ·istorijske demografije, ono od njih nije daleko ni otislo. lsto­ricari iz njega mogu mnogo da nauce, ali i da p.roveravaju zasto је indиstrijski rast u Engleskoj и prvoj polovki prosloga veka pracen пaglim rastom i stanovnistva u njoj. Danas Inchija i Turska prolaze kroz faze nagle indus·trijalizacije, а tu narod ne opada, nego naglo dramaticno raste.

Milorad Ekшecic

Hrvat.ski narodni preporod - Ilirski pokret, Zagreb 1988, 224 s·t'r.

Ova knjiga, Јюја јое izas1a u blblioteci Povijcsna istrativanja zзgrebackih izdavaca Skolska knjiga i Stvarnost, djelo је sestorice nutoгa: Jaгoslava Sidaka, Vinka Foretica, Julija· Gгabovca, Igora Ka­rг.mana, Petra Strcica i Mirka ValentiCa. NajveCi је udio u njezinu пnstajanju imao Jaroslav Sidak, koji је napisao vise od polovice teksta i najveci dio historiografskog osvrta, а jos је znatnija njego­va uloga Ьila u poticanju, koncipiranju i radigiranj.u knjige. Vjero­vatno је zato izdavac na naslovnu stranicu i ovitak stavio Sidakovo iшс i dao njegovu kratku Ьiografiju па ovitku. U impresumu nave­c1ena su imena svih sestorice autoгa.

U knjizi se obraduje proЬlematika povijesti hJrvatskog naroda od 1790. do 1847. godine . .Sidak је autor tekstova о hrvatskim zem­l]aшa 1790-1815, osirn о Dubrovackoj RepuЬlici od 1790. do njeziвe pl'Opasti 1808 (autor: V. Forctic) i о hrvatsko-slavonskoj vojnoj kra-

353

Prikazi i osvrti Prilozi, Sarajevo, XXIV, 25/26 (1990) ; ·s. 331-.3-82

jiпi 1790---1815 (aиtor: М. Valentic), te tekstova о sjevernoj Hrvat­skoj 1815-1847. godiпe. Tekstove о ekoпomэkoj povijesti sjeverпe Hrvatske пapi'sao је I. КЗ!Гаmаn, dok је Ј. Grabovac aиtor пapisa о prilikama и Dalmaciji 1815-1847, а Р. Strcic obradio је proЬlemмi­kи Istre и istom razdoЬljи. Kпjizi је dodaпa kroпologij::t zblvaпja и povijesti hrvatskog naroda od 1790. do 1848. godiпe, koju sи priredi­li Dragutiп Pavlicevic (јеdап od receпzenata knjige; drиgi је Ivan Каmри~) i 1. Karaman, koji је i аиtог пekoliko historijskih karata sto sи иv,rsteпe и kпjigu. P.rijed·log za пaslov kпjige dao је Sidak.

U Uvodu (7-14) pr.ilkazan је polo.l!aj h'г'\llatэklih zemalja 11а k.ra­jи 18. stoljeca, koje је bilo - u krajevima pod vlascu Habsbнrgova­ca - doba •razИcitih politickih promjena, migracija, ројасапоg se­ljackog otpora i carskih reformi. U mletackom dijelu hrvatskih ze­malja nije Ьilo vecih promjena. Privreda је tamo Ьila роtрипо po­dredeпa iпteresiшa Venecije. Od srediпe 18. stoljeca moze se govo­riti о pojavi staпdardinog hrvatskog jezika kao jezika pismeпoэti i kпjizevnosti, sto је imalo zпасајпи иlоgи и procesи iнtegracije hr­vatskih zemalja. Bila је to stokavska ikavica, koja se иpotreЬljavala па hrvatэkom etnickom prostoru od Ј adranskog mora do Panoпske nizine, osim kod kajkavskih Hrvata.

U prvoj glavi kпijge (15-57) govori se о hrvatskim zemljama od 1790. do 1815 . . godine. То је vrije.me nakon sto је Josip 11. иkinиo svoje reforme, ра је staleski иstav Ьiо иspostavljen i и banskoj Hr­vatskoj. Madarsko plemstvo pokиsalo је 1790. па zajedпickom иgar­sko-hrvatskom sabor-u nametпиti Hrvatskoj madarski jezik i prisvo­jiti Slavonijи Ugarskoj. Та dva pitanja - slиzbeпi jezik i pripad­пost Slavoпije - nece silaziti s dnevnog ,rooa sabo.rskih rasprava sve do 1848. godine.

Zatim је opisano st·anje и hrvatskim zemljama od pada Mlc­tacke RepиЬlike do dolaska Fraпcuza, tj. 1797-1805. godine. Aиstri­ja је okupira1a Ьivse mletaбke posjede па istocпoj jadranskoj oba­li, ali n.ije mijenjala zateceno stanje. U obrazovaпijeш dijelи dalma· tinskog klera i vlastele postavio se zahtjev za povratak Dalmacije pod »ugarskи krunu«, а takve sи zakljиcke donijeli i Hrvatski i Ugaг­ski sabor 1802. godiпe. Medutim, Franjo I. nije dao svojи sankcijи. U ovo vrijeme nastavio se i pritisaok madarskog plemstva na Hrvat­sku, и pogled.и financija i иvodenja madarskog jezika. Slijedi pri­kaz sitиacije и h.rvatskim zemljama pod francuskom vlascи (1805--1813). Da se и banskoj Hrvatskoj i dalje racunalo s prikljиcenjem Dalmacije, svjedoci zakljиcak HrvaJtskog sabora iz 1807, и kојеш se poпavlja zahtjev iz 1802. godiпe.

Nakon ovih Sidakovih tekstova slijede tekstovi V. Foretica о Dubrovackoj Repиblici od 1790. do 1808, kada sи је F.rancuzi иki­nи1i, i М. Valentiea о vojnoj krajini od 1790. do 1815. godine. Ovaj potonji tekst govorj prvo о privredniiii1 tokovima u krajiskom drus-

354 --·"--· ~

Prikazi i osvrti Prilozi, Sarajevo, XXIV, 25ј26 (1990) ; s. 331-382

tvи, za s·to је od posebne vaznosti bila izgradnja prometnica. Valen­tic naoglasava da је privredno otvaranje k.rajine иgrozavalo krajisko­·vojnicki sиs.tav. Zbog mnogih proЬlema koji и krajini otprije pos­toje, а Ьili sи pojacani rnnogobrojnim ratovima na prijelazи stolje­~a, kao i opCim osicornasenjem zbog zapиstanja zernlje, 1807. godi.Jne donesen је novi krajiski temeljni zakon. Medиtim, ni taj zakon ni­Je donio znacajne promjene. Вес i dalje nastoji istovremeno i olak­sati krajisko s iromastvo i doЬiti maksimurn dobro izvjeZЬanih voj­nika, sto ni,kako ne ide jedno s dгugim. Valentic је и svom prikazи krajiskog drustva obratio раZпји i na stanov.nistvo, skolstvo, vjerske prilike i drustvenи sti·atifikaciju. Svom tekstи prilozio је i nekoli­ko tablica.

U drugoj glavi (58-lll) govori se о hrvatskim zemljama и pretpreporodnom razdoЬlju, 1815-1835. godine. Prvo su prikazane gospodarske prilike sjeverne Hгvatske (agrarпi -odnosi, cehovski obrt, manufakture i prve tvornice, razvoj prometnica, trgovina i ·trgovacko gradaпstvo, te pojava domace trgovacke burzoazije). Zati-m se govori о sitиaciji и Hrvatskoj u doba francisejskog aps-olиtizma i obnov:i иs­tavnosti 1825. godiпe. Hrvatsko plemstvo i ovaj put је. da se zastiti od mogиce obnove apsolutizma, Ьilo spremno osloniti se na ugarsko plem­stvo. Na sjednici Hrvatskog sabora 10. IX. 1827. odlиeeno је da se ma­darski jezik uvede u skole kao obavezni predmet. Sabor је, ipak, оdlис­во stupio и obranu mиniciplanih prava.

Zatim Sidak, koji је aиtor teksta о pretpreporodom razdoЬlja u sjevernoj Hrvatskoj, govori о p·retecama preporodnog pokreta i о

situaciji na pocetku tr.idesetih godina, kada se pojavilo .nekoliko vaz­-nih spiiSa: Ga:jeva Kratka osnova horvatsko-slavenskega pravopisanja, zaФim 'Г.aiSipll1<W,a JaSiirpa КJu.Seviea О .muni<:ipaZ.nim pravima i statutima kraljevina Dalmacije, Hrvatske i Slavonije {na 1a:tirnJslkom jeZJiku), lmo i .pjesma Parvtla Srooca Nut novo leto! Mati - sin - zorja. GodJina 1832. Ьila је »temeljita prekretnica и radanju preporodnog pokreta«, kaze Sidak. Tada је Gaj sve cesce dolazio и Zagreb i ok11pljao oko sebe budиce preporodne djelatnike. Те godine izaslo је i пekoliko \<aZJnЉ dje la: Genij domovine Ivзma Deгkosa, Disetarcija Јаюkа Dras­k01Y,ica i ,dт. Uiskoгo је i kcmэcэn obll~k do.blla Gaje\lla .pjesma Horva­tov sloga i zjedinjenje, ali ni!je jos t1~skana. NapokOIIl, u sdeanjn.t 1835. rpojlaмiile 'S.и s-e Novine horvatozke 15 rp1I1illюgom Danica.

Nakon prikaza pret-preporodnog razdoЬlja и sjevernoj Hr,,at­skoj slijedi prikaz Dalmac.ije od 1815-1835, koji је napisao Ј. Gra­bovac. Struktиra njegova tekэta је slijedeca: administ•rativno urede­nje Dalmacije, privredne prШke, drustvena str.uktu·ra, politicka sitи­пcija и Dalmaciji, иtјесај evropskih zblvanja na ртШkе u Dalmaci­ji i, na krajи,>> prve klice narodnog budenja«. S.lri:ooи strukt.иrи ima i Strcicev tekst. о Istri и istom razdoЬlju: adrninistrativno uredenje, gos.poda'!'s.ke prilike, poLit.icke i narodnosne prilike, prosvjetпi i kul­turni zivot.

355 ..

Prikazi i osvrti Prilozi, Sarajevo, XXIV, 2Sj26 (1990) ; s. 331-382

Treca glava knjige (112-182) govori о razdoЬljи hrvatske po­\'ijesti od i835. do 1847. godine. Opet sи prvo pгikazane gospodars­l.c prilike и sjevernoj Hrvatskoj iz pera I. Kaгamana. Zatim slijcdi Sidakov tekst koji govori о preporodnom pokretи do stvaгanja stra­пaka (1841), zatim о politickoj borЬi и baпskoj Hl"'Iatskoj do zаЬпэ.­nе Шrskog ·imena (1843), о prepoгodnom pokretu do reforme Hrvat­skog sabora (1845) i о prcpor·odnom pok1·ctu do konacne pobjccle na­rodnog jezika (1847). U ovorn гаzdоЬlји Ьilo је doslo do jacanja ud­jeJa trgovackog gradanstva tl manиfakturпo-industrijskoш poduzet­nistvи. Razvija sc izrada svile, proizvodnja stakla, prerada scceгne I·epe, prerada drvne grade i brodogradnja. Otvoreп је i pr vi пovcar­ski zavod (1846, Prva hrvatska s.tedion.ica). Na Savi se pojavljujf: prvi parobrod. Zariste prepOl'odпog pokгcta postao је Zagreb, а glav­na preporodвa akcija odvija se preko J)anice, 1.1 kojoj se tiskajи пaj­znacajпiji preporodni tekstovi. Gaj radi na иvodenju latiпicke orto­grafije .i zajednickog lmijzevnog jezika. Usporedo vodi i tајпи djelat­nost u Rиsiji. U ovom razdoЬljи иgaгski SrЬi ргиzаји sve jaci ot­por ilirizmи, tj. ilirskoш imenи. Nas.tajtt i prve stranke и HпЋtskoj: Шrska (narodna) i шadaronska. Poslije zabrane iLirskog imena, и

sijecnjи 1843, и Zagrebи јаса cenzuгa, а ilirci preпose svoje akcije tl Beogradн. Velik zпасај iшао је H1·vatski sаЬог 1845. gocline. Napo­koп је preporod postigao jedan znacajan иspjel1 kada је SаЬш 23. Х. 1847. proglasio narodni jezeik (Шrskи stokavstilш) »diploma­tickiш<<, tj. sluzbenirn и Hrvatskoj. Jedno od pitanja koje se и to нijeme postavilo prcd Sabor, bilo је i pitanje os1obodenja kmetova.

Veci dio teksta о Dalmaciji и razdoЬljи 1835-47, Grabovac је posvetio pojavi zo,·e dalmatinske, sto је Ьila »odlucпa rгekretnica u zivotн Dalmacije ne samo na kиltuгnom nego, sto је posebno ,,аz­

по, i па nacionalnopolitickom planи«. Strcicev tekst о Istri и istom гаzdоЬlји govori о administrativпom uredenjи, privredi, prosvjeti i kultиri i о narodnim i politickim prilikama.

Na krajи knjige dane sи osпovnc informacije о izvorima i 'li­tcratиri za hrvatslш povijest и pretporodnom i preporodrюш гаz­dоЬlји, kronologija пajvainijih dogac:taja ·и ћrvatskoj povijesti 1750--1848. i kazalo imena.

Damiг AgiCic

Drago RokSJain<Lic, Vojna Hrvatska: La clzroatie militaire. KrajiSko clnt.stvo и Fra11cuskom Carstvu (1809-1813), I-И, Za~reb 1988.

Эtr.u.kJUи·лaЉna ћ.is.tanilja, JXJijam koj1i ·se -pojavoio ILl francook.Љ »alla­EstJa« (»S\k()ie« oko 6asopilisa Annales, Ekonomies, Societes, Ci,,Шsations), -'>Ve vise se siri i и jиgoslavenskи historiografijtt, oЬiljezavajuCi interes

356