Download - Radovan Samardžić - Andrićev Most Na Zepi
Радован Самарџић
А Н Д РИ ЋЕВ М ОС Т Н А Ж ЕП И
Н ајзамршенији чвор к оји треба раздрешити да би
се сагледала истинск а уметничк а вредност Андрићевог
дела, несумњиво је у томе да се проник не у однос
између онога што је к од њег а универзално и онога
што је к од њега слик а лок алног амбијента. Ак о се,
том прилик ом, установи значајна превласт првога над
другим, так ав исход испитивања мож е једино бити у
п и ш ч ев у к о р и ст .
Расправљање о овоме питању в ероватно изгледа
банално оним данашњим истраж ивачима к њиж евности
к оји анатомск и разлаж у поједина дела (и том при-
лик ом ж иви дух претварају у мртво и само њима под-
лож но ткиво) . А ли , ак о се ж ели што непосреднијим
и једноставнијим путем приступити сазнавању Андриће-
вог к њиж евн ог завештења, чини се да заобилаж ење
поменутог чвора једино мож е одвести на споредне
с т аз е , к а н еп оу з д ан и м з ак љ у ч ц и м а .
Састав Андрићевог поимања света био је веома
слож ен и разноврсног порекла, иак о је рано постао
јединствен . И сторичар по основном образовању , он је
до к раја остао заљубљеник у историјск и податак к оји
је вечит својим зрачењем и порук ама. Оно што у Ан-
дрићевом делу звучи к ао к онкретно и посебно потиче
од његовог знања историје. П олитик а, к оја је нај-
ближ а истори ји , држ ала је Андрића од п очетк а на
својим ветрометинама, иак о је он стално настојао, ди-
скретно, да то не испољи ; полазило му је за рук ом
да се п ок аж е хладним и зак опчаним, а то ни је зависило
само од њега, јер је, прошавши к роз три реж има,
свак и пут на особит начин излож ен , имао да се носи
са иск ушењима не само друк чијег састава него и друг ог
интензитета. П оглавито ок о првог светск ог р ата, и
после тога, Андрић , чини се, није остао равнодушан
214
према наглом узлету психологије и психијатрије, осо-
бито психоанализе, чији су резултати, и трајни и тре-
нутни, готово испуњавали духовну атмосферу, так о да
су их, често и ненамерно, усвајали и они к оји их —
припадајући другим областима умнога стварања — нису
с посебним трудом ни проучавали . Језгро Андрићевог
интелектуалног бића било је, ипак , у његовом к ла-
сичном образовању с наглашеном филолошк ом потк ом,
к оја је његово познавање језик а и књиж евности, од
античких до савремених, окупљала у јединствену це-
лину и омогућавала му налажење најширег ослонца у
традиционалном изразу његовог народа. Андрићева
лична образованост била је она ок осница која је давала
отп ор ну сн аг у њ ег ов ом п р еосетљи в ом ду х у , са сви х
страна притиснутом узнемирењима. Откривајући при-
суство трагичног у појавама општег и трајног зна-
чења, његова двоумљења најчешће се нису задрж авала
на пролазним стварима, а то се најприближ није да
објаснити садрж ајношћу и дубином његовог образо-
вања. П отпору овоме Андрићевом духовном систему
дала је, извесно, она вера к оја налази Бога у свеога птој
хармонији света к ао једином и последњем прибеж ишту
после најпогубнијих немира и потреса.
П исац овак вог интелек туалног ск лопа често је
умео оставити мудру успутну рефлексију о суштинск им
питањима ч овек ов ог постојања; или је знао написати
складну приповетк у чија метафоричк а порук а нема
своје непосредно отелотворење у посебним људима и
амбијенту него је радња, која том поруком говори,
намерно или случајно везана за било к оју људску
судбину. Ови Андрићеви списи сувише су интелигентно
замишљени и остварени да би им се могле приписати
изразитије слабости ; али, управо оно што је у њима
плод пишчеве свесне намере мож да је ипак сувише
видљиво изишло на површину да би њихова увер-
љив о ст п о ст и гл а сн аг у ув ер љи в ости њ ег ов и х п р и п о-
ведак а к оје имају друк чији, ак о не и обрнут поступак
у излагању, так ав да је пишчева идејна порук а остала
испод површине историјск и реално датог амбијента.
Андрић се најпријатније осећао у истори ји мож да
и услед тога што је своје време сувише добро познавао
и што је у њему играо наглашену улогу . И змеђу два
св ет ск а р ат а , к ад се н ал ази о н а л ест в и ц ам а п оу з д ан ог
215
у сп он а у д и п л ом ат ск о Ј сл у ж ои , он j e н ап и сао CBOj e
наЈ-боље историјск е приповетк е и приче с темама из
прошлих земана. И звесна дискреција, к оја није била
без CBOj'e отмености , помогла је тада Андрићу да ус-
постави равнотеж у између сопствене личности и својих
уметничк их порук а. Остало је извесно растојање из-
међу његовог виђења света, осећања смисла људск ог
постојања и сазнања историје, на једној , и садрж ине
његовог дела, на друг оЈ' страни . А к ад j
'e и А ндрић ,
сл и ч н о д р у г и м а, м ор ао у ст у к н у т и п р ед з ах т ев ом д а
к њиж евност треба да буде непосреднија у својим од-
г ов ор и м а н а д р у ш т в ен а п и т ањ а, и сп од њ ег ов ог п ер а
насгала је прегршт прозних састава к оји су углађени ,
мисаони и , често, суптилни својим унутрахпњим смислом,
ал и су и п ор ед т ог а ост ал и у п о з ад и н и њ ег ов и х п р и ч а
о старој Босни .
Андрићу j'e п ошло за рук ом да својим приповет-
к ам а и р ом ан и м а с м от и в и м а и з п р о ш л о г ж и в о т а д а
изглед историјск е реалности и, истовремено, дубок о
метафоричк о значење услед његовог свеук упног односа
п р ем а ж и в о т у и њ ег о в е и з у з ет н о сл ож ен е и н т ел ек т у ал н е
спреме, али и због слоЈ*евитости његовог познавања
историје, у чијем је тк иву његов духовни к орен остао
на све стране расплетен . Врста и састав Андрићевог
познавања историје блиск и су својствима замишљеног
лик а професионалног исгоричара. У њему се уметник
и историчар нису иск ључивали . Супротно томе, ис-
торичар је својом ерудицијом, к оја није била без на-
учних основа, ослобађао уметник а да у стешњеном
тренутку прошлости разазна и издвоји оно што је
вечито људск о. (Д а није то она особина к оја и једног
историчара одваја од других и чини га, међу њима,
великим?)
М ада их , и то у обиљу, има, не треба по разним
Андрићевим списима, поглавито огледима и рефлек си-
јама, к оји не припадају приповедачк ој прози, к ао ни
у његовој рук описној заоставштини , траг ати за изри-
читим док азима да он у свом занимању за историју
није правио разлик у између разних епоха, земаља,
друштава, покрета и појединаца. Он је знао бити
особито нак лоњен појединим појавама (к осовск а мисао,
народно усмено предање, први српски устанак , Вук
К араџић, Његош, политичк о и филозофско језгро ита-
216
лијанске ренесансе, шпански духовни к омплек с и др .)з
али је сасвим извесно да о тим појавама није писао
што је о њима — случајно — више знао, него зато
што се на њима, у најширем ск лопу свога занимања
историјом, навластито задрж авао. У ствари, Андри-
ћево понирање у унутрашњи састав и суштину тих
појава сведочи да се он , духа класично образованог ,
првенствено бавио универзалним обимом и трајним
порук ама истори је.
Била би сувише једноставна, и због тога нетачна
тврдња да је Андрић најрадије обрађивао теме из
прошлости старе Босне једино због тога што је о њој
највише био обавештен . Оваквим тврђењем Андрићев
однос према историји сводио би се на к њиж евно пре-
слик авање оне прошле реалности к оја му се нудила
највећим бројем податак а. Т о је, међутим, само по-
четна и сасвим банална к онстатација. Он је бирао
мотиве о турским временима у Босни зато што је ту
материју толик о, временом, упознао да је у њеноме
језгру најпоузданије отк ривао вечитог човек а и његове
опште особине. Т ак о је И во Андрић постајао писац
за све људе управо оним својим делима чији је свет,
чинило се, занавек остајао стешњен у полумртвим бо-
санск им к асабама. Опису јући тај амбијент , он се осло-
бађао свак е потребе да полемиш е, да се натура поук ама,
да било ш та, најзад , тврди , да посредством к њиж ев-
ности улеће у свак одневне дилеме свога доба, да било
к ога или било ш та мења. З бог тога, пишући о стар ом
Сарајеву, Вишеграду, Т равнику или било к ојој чемер-
ној к асаби, ник ада ник ога паметног није навео на
помисао да је у питању писац провинцијск ог мента-
литета, засуж њен лок алним границама, оптерећен сли-
к овитошћу фолклора и социјалном забринутошћу .
Андрић је познавао прошлост своје земље на начин
близак спреми велик ог историчара к ласичног типа.
Он је ту прошлост сам, непосредно, затек ао и она
је постала једно од његових најваж нијих ж ивотних
искустава. Све оно што се, у људима и између њих,
ств ар ал о в ек ов има, г один ам а се, п о сле, п ред њ им р ас-
пад ало и отк ривало свој унутрашњи састав . У томе
је, можда, био један од разлога што је свет његових
новела добрим делом остао превучен сенк ом људск ог
јада, беде и изопаченосги. Али, у томе ј е била и она
217
Андрићева иск уствена основа к оја му је омогућила
лак ше читање и разумевање историјских извора и не-
посреднији продор у један ишчезли миље. У многим
покретима и речима својих савременик а он је, осећа-
јући при том понек ад патњу, а често и јетку злурадост,
без нап ора отк ривао оно што је налазио у изворима.
И обратно, док би читао старе хроник е и ак та, Андрић
је морао безброј пута у себи узвик нути как о је сличне
појаве већ негде запазио у ж ивоту или су оне биле
део његовог иск уства. Сређен дух , истанчано образован
к ао историчар и надмоћан к ао уметник , он је овак ва
сазнања умео задрж ати подаље од себе к ак о би их
што диск ретније уобличио у свет своје приповетк е.
П остајао је писац сигурне рук е, так о дубок о у свему
и толик о изнад свега да су од њега остајале реалне
слик е једног историјск ог ж ивота чије је метафоричк о
значење, због тога, само убедљиви је.
Н а овој основи, Андрићево приповедање о про-
Шлости постало је необичан уметничк и феномен . Он
се к л он и о т о г а д а н о си о ц и р ад њ е њ ег о в и х п р и п о в ед ак а
и романа буду историјск е личности . И зводио их је
на сцену к ад то због природе сиж еа није могао избећи
(М ехмед-паша Сок оловић, Омер
-паша Л атас и др .) или
к ад би им нашао згодно место у позадини радње (фра
Грга М артић, браћа М орићи и др .) . Н и они догађаји
о к ојима је најрадије приповедао не подударају се,
најчешће, непосредно са збивањима познатим у историји .
Т и догађаји припадају појединим историјск им раздоб-
љ и м а, ч ест о су и ч в р ст о ст ав љ ен и у њ и х ов е ок в и р е,
понек ад су и блиск и ономе што се одиста одиграло
(особито у Травничкој хроници) ; упрк ос томе, упућен
читалац непрек идно осећа пишчев напор да избегне
свак у дословну репродук цију историје. М ож е се, више
од тога, запазити да је Андрић , не једном, у допу-
штеној мери вршио хронолошк а померања, и догађаје
к оји су се одиграли у једном времену стављао у друг о
време, свак ак о не много удаљено (Му ст афа М аџар).
Андрић је очевидчо избегавао да, к ао уметник , прими
на себе улогу историчара. Али, без обзира на то о
чему је, из прошлих времена, писао, поред осталог
и у случајевима к ад би његова фабула са свим ак -
терима у потпуности била плод њег ове уметничк е има-
гинације, Андрић је остајао у сфери историјск е реал-
2 18
ности . У к олик о се и нису , одиста, дог одила, збивања
о к ојима је он писао остављају утисак к ао да су се
одиграла или да су се, бар , могла десити . А његова
лица к оја су носила радњу и поред свог општељудск ог
значења могла су припадати само оном времену и оној
средини о к ојима је, иаглашавајући то, писао. Ч италац
к оји осећа историју , али не зна све њене појединости,
лак о мож е поверовати да је нек а од Андрићевих прича
спретно уобличавање у уметничку форму сасвим одре-
ђених историјск их податак а. М огло би се, готово, рећи
да је А ндрић , у одломцима к оји се називају прип о-
ветк е и романи, саставио своју имагинарну истори ју
старе Босне к оја изгледа исто толик о веродостојна к ао
и она историја, објек тивно дата, што с њоме упоредо
тече. Андрић је, дак ле, на првом месту суверено ис-
к азао себе к ао уметник а. Само, да би то постигао, он
је морао бити и надмоћан познавалац прошлости не-
к адашње Босне, један од оних најређих к оји своју
ерудици ју , стечену над к њигама, мож е да доведе у
ск лад и једин ствено пр ож имање са св ојим ж ивотним
иск уством и дож ивљајем историје у људима и појавама
о к о с ебе .
К ао сасвим модеран познавалац историје и њених
метода, И во Андрић је преузимао њено завештање у
потпуности . Оно што је у наслеђу легендарно и митск о
он ни је одбацивао к ао грађу подлож ну свак ој сумњи
него је испитивао узрок е и путеве настајања так вих
предања и пронађеним нитима појачавао ткиво свога
приповедања. П одаци добијени к оришћењем усмених
традиција помагали су , повремено, писцу да избегне
ону стешњеност к оју би могао осетити међу чињеницама
к онвенционалног историјск ог типа или , пак , онима к оје
би по угледу на њих могао смислити . Т и подаци су
омогућавали Андрићу да његова слик а прошлости
изгуби сувишну непосредност свога значења и добије
метафоричк и смисао. У ствари, Андрић је употребом
легендарног и митск ог вратио историји оно што су јој
професионални историчари у својој критичк ој бојаж -
љивости беспотребно узимали . Ово му је пошло за
рук ом тим пре што је то чинио са однег ованим опрезом
и с д о в ољ н о и р о н и ч н е ск еп се .
Затечен у овак вом полож ају , к ао писац изузетне
историјск е образованости, Андрић није морао долазити
219
у иск ушење —■ к ак о би се дало претпоставити — да
унутрашњи свет сопственог бића, у к оме је свак ак о
бил о наслага створених образовањем његове личности
у загушљивој атмосфери старе Босне, иск ористи к ао
повод и подстицај за облик овање света својих припо-
ведак а и романа. У њег овом делу огледа се њег ова
трезвена мисао о тој Босни , а не ск уп његових до-
ж ивљаја, осећања и личних својстава. П оседу јући,
очевидно, велик и смисао за интроспек ци ју , Андрић је
к ор и сти о с оп ст в ен о и ск у ст в о з а п р ов ер у п р и к у п љ ен и х
п од ат ак а и ст еч ен и х саз н ањ а , з а ст в ар ањ е д и ст ан ц е
према ономе о чему је писао и стављање ствари на
оно место к оје им релативно припада. Он се иден-
тифик овао с предметом свога писања к ак о би га што
боље упознао, а не да би у њега унео део интимног
себе. И зишавши на сцену , сасвим млад , к ао к осмо-
цолита, он је, временом, све више так ав постајао и
стално се удаљавао од свога завичаја; упоредо с тим,
он ни је престајао бити проницљив у хватању најта-
нани јих источњачк их предива к оја су се пред његовим
очима нек ада к идала у преж ивелом свету бивше Босне.
Ретк е су међу бољим Андрићевим приповетк ама
оне к оје не сведоче о хармонично успостављеном од-
носу између посебног и универзалног у његовој слици
историје, к ао и о ненарушивом прож имању историјск ог
и уметничк ог у свак оме слоју његовог тек ста. К ратк а
приповетк а М ост на Ж епи пок азује то толик о непо-
средно и убедљиво да читалац, одлож ивши је, на к рају
утврди да је претрпео бојазан због тога што се, чи-
тајући , у п отаји плашио да се савршенство пишчевог
п р оз р ач н ог , и ак о г у ст ог и з л аг ањ а н е и зр од и у н еш т о
сувише смишљено и зато извештачено. Т о се, ме-
ђутим, није догодило ни на једном месту, ни у једном
ретку овога лепог дела. Његовим читањем најпре се
стиче онај пријатни уметничк и утисак к оји временом
постаје све снаж нији . Приповетк а, најзад , постане
једно од оних духовних добара к оје читалац собом
носи док траје непомућеном свешћу . М ост на Жепи
и у њему добија своје чврсте к онтуре и спаја не само
две него и к о зна к оје дотле неспојиве обале у ње-
говом духу . У поредо с тим, прип оветк а почиње и на-
ставља деловати и својим мудрим порук ама. Ч италац
јој се, због тога, радо враћа и поново отк рива или
220
већ схваћене или сасвим нове ствари . У хштању је
мудрост к оја, к ао многе, не посгаје временом досадна
и свак идашња. П ошто се приповетк а, ток ом г одина,
чак и безброј пута пр очита, та мудрост све виш е рас-
простире ок о себе један ведри мир, иак о је мож да
и г орк а својим основним смислом.
И сторичари архитек туре су , досад, утврдили да
нема поузданих вести к оје би г овориле о томе к ад
је настао мост на Жепи и к о га је градио. Они су при-
хватили легенду , забележ ену п очетк ом овога век а, да
је мост саграђен уск оро после Сок оловићевог моста
к рај Вишеграда на Дрини, и да је дело једног од
даровитих ученик а К оџа М имар Синана, највећег тур-
ск ог градитеља X VI век а, а мож да и свих времена.
Синан је подигао М ехмед-пашину ћуприју, а његов
ученик је наставио рад у близини и премостио Жепу
к од њеног ушћа у Дрину. Овоме предању ук азано је
поверење због тога што је сасвим вероватно да су уз
велик е објекте грађени и мали, поготову кад је требало
довршити сређивање система к омуник адија у једноме
к рају. „ Било би, дакле, сасвим могуће и вјероватно
да је утемељитељ и овога моста М ехмед-паша Сок оловић
и сасвим реално да му је вријеме настанк а задња чет-
вртина XVI вијек а." П оред тога је сигурно да М имар
Синан, већ у дубок ој старости, к оји је иск ључиво са
својим сарадницима, а ник ак о сам, подигао прек о три
стотине монументалних грађевина у Турск ој , „ није
сједио у Вишеграду у току градње ћуприје на Дрини,
већ ју је к онципирао и реализацију препустио нек ом
од својих сарадник а у к ога је имао повјерења"
. Т ај
сарадник је, готово извесно, био М устафа-чауш , за
к ога се зна да је остварио Синанов план на Д рини
ћуприје, па је могао добити и задатак да подигне,
затим, и „ један релативно мали мост , на споредном
саобраћајном краку к оји је водио низ Дрину"
. Више
од свега, стил моста на Ж епи припада истој гради-
тељск ој шк оли X V I век а у чија дела спада и више-
градска ћуприја на Д рини . П редање к оје је подстицало
ова историјск а домишљања и условна зак ључивања
делује уверљиво и због тога што је у његовом језгру
легенда својствена готово свему што је у народу за-
памћено о томе к ак о су настајале славне грађевине.
У ченик к оји је саградио мост на Ж епи пок азао је
221
т ол и к о п л ем ен и т е в еш т и н е д а м у j e њ ег о в м а)ст ор ,
у ж ељи да тајну грађења сачува само за себе и у на-
ступу љубоморе, одсек ао обе рук е.
Д ругу легенду о градњи моста на Ж епи, ону од
к оје је Ан дрић направио прип оветк у , исти историчари
архитектуре одбацили су без стварнијег објашњења, го-
тово с нек им нетрпељивим ниподаштавањем . Т ом при-
лик ом они су подсетили на Андрићеву приповетк у ,
али су прећутали име њенога писца. Њихов иск аз је
к ратак : „ Једна друга легенда о везиру Јусуфу, родом
из овога к раја, и о талијанск ом градитељу к ому је
пов јерена изградња моста, у нашој новијој литератури
умјетничк и обрађена, изгледа да нема везе са реалним
чињеницама. Н ити смо успјели идентифицирати везира
Јусуфа, а нити смо на мосту запазили било шта што
би могло г овориш у прилог хипотези о присуству та-
ли јанск ог мајстора. Легенда, очито, нема подлоге у
реалним чињеницама, па се на њој нећемо детаљније
задрж авати ." *
А ли, на тој легенди задрж ао се И во Андрић и,
давпш јој убедљив привид реалности, преобразио је
у историју и једну од најлепших химни цивилизацији .
Њег ова приповетк а је истори ја једног ж алосног ве-
зира, једног занесеног градитеља и једног вечитог
моста, историја к оја вероватно нема основе у док у-
ментима, али је и поред тога наставила да ж иви чим
је писац на њу ставио последњу тачк у . Отада је из-
губило свак и значај питање да ли је све то одиста
и било. Важ није је оно ш то је остало у пр ичи .
Без обзира на њихов мали обим, мн оге Андрићеве
приповетк е захватају два или три причања, дата у
круговима к оји су један у други уписани, и к оја говоре
не само о једној него и о више људских судбина, међу-
собно повезаних или, једино услед зле к оби, једна
другом ок рзнутих . Реч је о к онциповању спољашње
ст р у к т у р е п р и п ов етк е и , п ов р х т ог а , њ ен о г а у н у т р аш -
њ е г ж и в о т а .
Судбинама к оје представља, М ост на Жепи са-
чињен је, по свом обличју , од три к руга к оји нису
* Џ емал Ч елић — М ехмед М уј езиновић , Сгиари мосшови у
Б осни и Х ерцеговини, Сарај ево 1969, 163— 168.
2 22
један у другом већ један другог пресецају на тај начин
што к руж ница једног пролази к роз центар суседног
к р у г а .
Ова приповетк а први пут је објављена у „ Српск ом
к њиж евном гласник у"
1. октобра 1925 (X V I , 5, 161—
167) , после нек олик о најбољих Андрићевих припове-
дак а о распадању левантск е цивилизације и човек а у
Босни позних турск их времена. М ост ом на Ж епи Андрић
ни је прек ину о ову чудесну ниск у трагичних ск онч ања
у једној стешњеној средини, али је за тренутак —
што је и к асни је чинио — застао и својим погледом
з ах в ат и о м н о г о ш и р е , д о г р ан и ц а ц ар ст в а , и п р ек о
њих , и у том свету нашао још дубље немире и , упо-
редо с тим, још свечаније симболе људск е пролазности
и вечитог трајања њихових дела. Ч овек а његов пут
води између славе и бездана пропасти, или је он само
светао траг к оји се угаси к ад звезда мине. Али, ак о
је човек ово дело побож но и уметничк и изведено, остаће
ипак док аз постојања трајног и поузданог .
У први к руг приче (к оја почиње на најтеж и и
најбољи начин , употребом аориста) стала је судбина
велик ог везира Јусуфа, представљена таквим потезима
да тај велмож а постаје читаоцу познат и близак к ао
да је с њим прошао к роз читав роман . Јусуф је пао
с власти к ао ж ртва опасне интриге, провео је нек о
време у заточеништву између султанове немилости и
своје победе, и опет се вратио своме сјајном ж ивоту,
слави и богатству . Али , к аж е Андрић , остаде тада у
победник у везиру ,,нешто стишано и замишљено"
. И
то је био почетак његовог расула. Д ок је тамновао,
везир се сетио свога убогог села повише Ж епе из
к ога су га одвели к ад му је било девет година. Сетио
се и р одитеља за к оје је нек ад учинио само то да им
се опервазе гробови к аменом и п одигну над њима
ниш ани . А к ад је, опет , дош ао на управу царству ,
Јусуф-паша је одлучио да за своје село подигне на
Ж епи мост, јер је, распитујући се, чуо да им је то
најпреча потреба. И тада је у Босну к ренуо један неи-
мар , И тали јан , к оји се прочуо својим подизањем мо-
стова у ок олини Ц ариграда. М ајстор је био так ав ,
сав зачаурен ок о свога умећа, да му је једино требало
д ат и н о в ац и п р еп у ст и т и му п о сао .
223
И док је у брдовитом и недосхупном крају, изнадћудљиве и плахе рек е, израстао из пустоши безмерно
л еп и ск л ад ан м о ст , в ез и р с е п о ст еп ен о п р и м и ц ао
оним међама к оје затварају расветљене пределе разума.
Описујући везирово умирање у себи — везир почиње
виш е веровати у могућности зла него у п остојаности
ж и в от а, са з ан и м ањ ем п осм ат р а сен к у ст в ар и , а н е
њих саме, а уж аси тамнице постају му не само садрж ај
сна нег о и нак надна јава — И во А ндрић се потпо-
могао познавањем савремене психологије или , к ао у
Му ст афи М аџару , мож да и психијатрије. „ П остаде
осетљивији на ствари ок о себе"
, писао је Андрић .
„ Вређали су га извесни предмети к оје пре ник ад није
ни примећивао. Н аредио је да се дигне сав сомот из
палате и замени светлом ч ојом к оја је глатк а, мек а,
и не шк рипи под рук ом. Замрзну седеф, јер га је ум и сл и м а в ез и в ао с н ек ом ст у д ен о м п у ст о ш и и о сам ом .
Од додира седефа и од сама погледа на њ, трнули
су му зуби и пролазила језа уз к ож у..."
У овак вом
стању, свак а помисао на Босну, где су му довршавали
aioct , изазивала је у паши „ нешто мрачно"
. И сав
је свет пун п отреба, нуж де и страха у разним обли-
цима. К ад су у Ц ариград стигле вести да је мост са-
грађен, један млади песник понудио је везиру хроно-
грам, од оних к ак ви су урезивани у свак у јавну гра-
ђевину . И спод хронограма био.је везиров печат, поде-
љен на два неједнак а поља; „ на већем је писало : Ју су ф
И брахим , ист ински роб божј и, а на мањем везирова
девиза: У ћу т ању ј е ст урност ." И во Андрић је на-
пустио везира у тренутк у к ад је, полаг аним потезима
пера, најпре прецртао хронограм, после тога његово
име и најзад његову девизу . „ Т ак о остаде мост без
имена и знак а."
О везировој даљој судбини више није
требало писати .
Н естало је, заједно с везиром, и оног к оји је,
остварујући његово душевно дело, подИгао мост на
Жепи (и сачинио други к руг приче). Андрић није по-
менуо име необичног неимара И талијана, да би, к ао
и легенда, нагласио к олик о је то неваж но за суштину
ствари . Н еимар се појавио у Босни безимен и без-
гласан , сав обузет послом, заплетен у чаролију градње
к ојој је једино он видео ток и к рај , у зимск им ме-
сецима завучен у своју студену к ровињару и сав над-
224
несен над својим плановима и рачунима. Становници
вишеградск ог к раја почели су да се о странду распитују
тек к ад је завршио ћуприју и Кренуо пут Ц ариграда.
Н е само њему него и свима њима све дотад је у сре-
дишту паж ње био једино мост к оји је израстао из
к рша. П риче су к ренуле к ад је мост остао без свога
градитеља — и тада је Циганин Селим, к оји би по-
нек ад услуж ио странца у његовој брвнари, међу свима
остао сам да задовољи радозналце п о ћепенцима. За-
вршетак његове приче о неимару био је наизглед нај-
необични ји : , ,И , људи моји , к олик о се намучи , ето
годину и п о, а к ад би г отов , п ође у Стамбул и пре-
в ез о см о г а н а ск ел и , о д љ у м а н а он о м к о њ у : ам а д а
се једном обазрије јал на нас јал на ћуприју ! Јок . "
Х удој људск ој таштини и пролазној слави нема места
поред угодних дела саграђених за ук рас свету и на
његову општу ползу . Градитељ је безгласно умро к ао
што је и радио. Н а прилазима Цариграду разболео се
од к уге и уск оро, стигавши до болнице, издахнуо на
рук ама једнога италијанск ог фрањевца. „ Иза себе није
о ст ав и о н и д у г а н и г о т о в и н е, н и т ест ам ен т а н и к ак в и х
наследник а"
, написао је Андрић . Н и од плате за мост
није дож ивео да прими више од једне четвртине.
„ П осле дуж ег размишљања, одреди везир да се од
преостала три дела један и сплати болници, а друга два
дају у задуж бину за сиротињск и хлеб и чорбу ."
Један
ж ив от , посвећен томе да свак идашњица других буде
светлија и лепша, завршио се, богоугодно, к ак о је и
прож ивљен , нестајањем у благ ом делу .
Отишли су сви, пролазни у свом трајању, јер је
судбина људск а так о одредила — велик и везир, трошан
у својој сујети првог човек а царства и још трошнији
у своме страху у к ојем се обрнуло, да у њему нестане,
читаво његово биће; и ск ромни неимар , к оји и није
за друго, ак о је добродетелан свету , него управо за
то да се безимен о и невидљиво ск лони од свог а дела,
ослободи га своје таиггине и потпуно препусти онима
к ојима је намењен о.
Остало је, од људи, једино њихово дело к ао плод
њихових п обож них намера и племените вештине. М ост
на Ж епи (представљен у трећем к ругу) остављао је
у т и сак т ак о н ест в ар н е и ч у д есн е г р адњ е д а се ч и н и л о
к ак о г оровити , ломни и дивљи пејсаж Босне не мож е
2 25
и неће да је прилш . „ И згледало је к ао да су обе обале
избацпле једна према другој по запењен млаз воде,
и т и с е м л аз ев и су д ар и л и , са ст ав и л и у л у к и о ст ал и
так о за један тренутак , лебдећи над понором. И спод
лук а се видело, у дву видик а, парче модре Д рине,
а дубок о п од њим је гргољила запењена и ук р оћена
Ж епа. Д уг о нису очи могле да се привик ну на тај
лук смишљених и танк их линија, к оји изгледа к ао
да је у лету само запео за тај оштри, мрк и к рш , пун
кук рик овине и павите, и да ће првом прилик ом на-
ставити лет и ишчезнути ."
А ли , лук није ишчезао
него је „ тамо у Босни, блештао на сунцу и сјао на
месечини, и пребадивао прек о себе људе и стоку"
.
И ма дубок е, али и сасвим пријатне симболик е у начину
на к оји је Андрић завршио своју приповетк у . Он је,
к аж е, био први к оји је дошао на мисао да мосту испита
и сазна постанак . „ Т о је било једно вече к ад се враћао
и з п л ан и н е и , у м ор ан , сео п ор ед к ам ен и т е ог р ад е н а
мосту . Били су врели летњи дани, али прохладне ноћи .
К ад се наслонио леђима на к амен , осети да је још
топал од дневне ж еге. Ч овек је био знојан , а са Дрине
је долазио хладан ветар ; пријатан и чудан је био додир
топлог , к лесаног к амена. Одмах се споразумеше. Т ада
је одлучио да му напише историју ."
У нек адашњој Босни , за тур ск их времена, мостови
су били веза с велик им, богатим и свак им људск им
умећем расветљеним светом; уз то су они били и део
тога света, да зраче надом у тој хладној , скученој
и неповерљивој земљи . Андрић је то, ходећи њеним
испретураним путевима, рано осетио и М ост ом на Жепи,
у своме духу, сигурно засновао оно што ће привести
крају романом На Дрини ћуприј а. У једној танк ој
свесци „ Српск ог књиж евног гласник а" ова прича је
заузела седам страна. У тај мали ок вир стао је читав
један велик и свет, обележ ен с две пролазне људск е
судбине и једним њиховим трајним делом. Легенда је
ту добила вид реалне историје, а ова је проговорила
порук ама к оје су опште и трајне.
226