dr - projektovanje i izgradnja hotela continental beograd (1)

8/21/2019 DR - Projektovanje i Izgradnja Hotela Continental Beograd (1)

1/43

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

DIPLOMSKI RADIZ PREDMETA

PROJEKTOVANJE, IZGRADNJA I ZATITA PROSTORA U HOTELIJERSTVU

TEMA:

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA HOTELA

CONTINENTALBEOGRAD

MENTOR: STUDENT:

PROF. DR SLOBODAN EROVI TAMARA GLOANEV 109/2004

Beograd, 2009. godina


2/43

1

SADRAJ

UVOD ........................................................................................................................................ 2

1.

PLANIRANJE IZGRADNJE ............................................................................................. 32. PROCENA LOKALNOG PODRUJA ............................................................................. 4

2.1. Kritike.......................................................................................................................... 52.2. Ekonomski razvoj ........................................................................................................ 6

3. IZGRADNJA OBJEKTA ................................................................................................... 63.1. Graevinski radovi na turistiko ugostiteljskom objektu Continental ................ 7

4. TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA .......................................................................... 84.1. Vodovodne instalacije ................................................................................................. 94.2. Kanalizacija i pratee instalacije ................................................................................. 94.3. Elektrine instalacije ................................................................................................. 104.4. Komunikaciona oprema ............................................................................................ 10

5.

ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE HOTELA ........................................................... 10

6. SPOLJANJE UREENJE PROSTORA OKO HOTELA............................................. 116.1. Automobilski parking i garaa ................................................................................... 126.2. Putokazi, pristupi i osvetljenje .................................................................................. 12

7. HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT ............................................................................ 138. ULAZI I PRIJEMNA PREDVORJA ............................................................................... 14

8.1. Hotelski ulazi............................................................................................................. 148.2. Prijemno predvorje .................................................................................................... 158.3. Garderoba i toaleti ..................................................................................................... 17

9. CIRKULACIJA I TRANSPORT ................................................................................... 189.1. Hodnici i stepenita ................................................................................................... 18

9.2.

Liftovi ........................................................................................................................ 19

10. SOBE ZA SMETAJ .................................................................................................... 1910.1. Standardne sobe ..................................................................................................... 2010.2. Apartmani .............................................................................................................. 21

11. RESTORANI, BAROVI, KONFERENCIJSKE SALE I BANKET SALE ................ 2511.1. Restorani hotela ..................................................................................................... 2511.2. Kuhinja .................................................................................................................. 2711.3. Hotelski barovi ...................................................................................................... 2911.4. Banket i kongresne sale ......................................................................................... 30

12. PROSTORI I OPREMA ZA REKREACIJU ............................................................... 3413. TEHNOKO OPERATIVNE - PROSTORIJE ............................................................ 3614.

SIGURNOST I BEZBEDNOST OBJEKTA ............................................................. 36

14.1. Mere protiv poarne zatite ................................................................................... 3714.2. Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri izvoenju elektrinih instalacija i prikorienju instalacija vodovoda i kanalizacije ..................................................................... 37

15. GREJANJE, VENTILACIJA, KLIMATIZACIJA I RASVETA ................................. 39ZAKLJUAK.......................................................................................................................... 40SPISAK SLIKA I TABELA .................................................................................................... 41LITERATURA ........................................................................................................................ 42


3/43

2

UVOD

Zaeci hotelijerstva se vezuju za kretanje ljudi i zadovoljavanje njihovihegzistencijalnih potreba na putovanju. U dosadanjoj praksi za projektovanje hotelskihobjekata subili zadueni iskljuivo arhitekti. Oni su projektovali hotelske objekte koji su seuglavnom dopadali njima ne vodei rauna o dopadljivosti budiim korisnicima.S obzirom da se hotelski objekti ipak zidaju za korisnike nuno je potovati njihove potrebe ielje.

Postavlja se pitanje kako treba da izgleda hotelski objekat da bi bio privlaan zapotencijalne korisnike.Savremeni pristup izgradnje hotelskih objekata je na marketingkonceptu koji u centru panje stavlja potrebe i ineres buduih korisnika.U osnovi se podrazumeva da svaki hotelski objekat mora zadovoljiti svoju osnovnu namenusmetaja, usluge ishrane i pia, ali i da zadovolji ostale potrebe turista.

Projektovanje i izgradnja hotela je veoma sloen i rizian posao.Savremenoprojektovanje i izgradnja hotela zahteva angaovanje strunjaka razliitih profila (ekonomisti,strunjaci za marketing i menament, ininjerske strukture razliitih specijalnosti, specijalistiza dizajn, za pejzano ureenje i sl.) Izgradnja hotelskog objekta mora biti prilagodjenalokaciji, pri emu je potrebno voditi rauna o potovanju dravnih propisa kao i zatitiivotne sredine.

Cilj ovog rada je da u osnovi sagleda, definie, obrazloi i na najjednostavniji nainklasifikuje osnovne inioce koji definiu hotel Continental , kao hotel visoke kategorije.Uradu su obraene sve faze od ideje do realizacije to jest izgradnja, opremanje i ureenje

jednog od najpoznatijih hotela u Beogradu.

Sadraj istraivanja u ovom radu odreuje i primenu odgovarajuih metoda. Njegovopis ukazao je na primenu deduktivne metode, kao i metode deskripcije u objanjavanjutrinih veza i odnosa. Pored ovih, koristie se i druge metode karakteristine za istraivanjau ekonomiji i ukupnim drutvenim naukama. Sobzirom da se osnovni metodoloki principidrutvenih nauka zasnivaju na dijalektici, proizilazi da e biti koriena dijalektika,sintetika i verifikaciona metoda. Dijalektikom metodom sagledae se meusobna

povezanost i uslovljenost istraivanih pojava, a sintetika kao i verifikaciona metodaposluie za proveru hipoteza od kojih se polo u istraivanju. Metoda statike analize takoee se primenjivati i to u obradi raspoloivih podataka iz statistikog sistema nae zemlje imeunarodne turistike statistike. Pored toga istraie se putem anketa, posmatranja,

dubinskih intervjua i prikupljanjem primarnih i sekundarnih podataka osnovni elemenatiposlovanja hotelskih preduzea.


4/43

*1)omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata ,Beograd, 2008, str. 29.

3

1. PLANIRANJE IZGRADNJE

Realizacija projekta hotela zapoinje odabirom prostora za izgradnju.Od toga gde sehotel nalazi u velikoj meri zavisi njegova atraktivnost za goste odnosno obim prometa, ceneusluga, prihodi, efektivnost.

Na izbor optimalne lokacije utie itav niz faktora (poloaj prema resursu, putu,naselju, turistikim objektima, radna snaga, infrastruktura, konkurencija, ekoloki faktori).Svi lokacioni faktori ne vae u svim sluajevima, neki su relevantni za jednu vrstu hotela, adrugi za drugu. Gradski hoteli treba da budu:

locirani u centru u blizini saobraajnih terminala, administrativnih i komercijalnih taaka u blizini parkova, garaa i parkinga

van bune zone

Kako se poslovni ljudi lake odriu tiine nego centralne lokacije, najbolje je kada jehotel lociran u tihoj i mirnoj ulici u centru grada.

Optimalna lokacija hotela je mesto na kome ce se izgraditi novi hotel, to je najboljaod svih moguih lokacija" u datom prostoru i vremenu. Pod ciljem traenja optimalnelokacije podratumeva se pronalaenje onog smetaja koji uz traene zahteve obezbeujemaksimalne pozitivne i minimalne negativne efekte.*1)

Ukupan efekat poslovanja hotela e biti ugroen ukoliko je izvren pogrean izbor

lokacije, jer je odluka o lokaciji hotela odluka na dui vremenski period i nije lako promenitilokaciju hotela.

Pri odabiru lokacije izuzetno je vano obratiti panju na funkcionisanje saobraaja.Neophodno je da se u naj ranijoj fazi projekta razmotre eme po kojoj saobraaj funkcionie.Veina radnika koristi sopstveni prevoz ili zavisi od javnog prevoza zbog toga je postojanjeautobuskih i eleznikih stajalita od izuzetnog znaaja kako za radnike tako i za gostehotela.


5/43

*2)ai , K. Poslovanje hotelskih preduzea,Beograd 1995, str. 193.

4

2. PROCENA LOKALNOG PODRUJA

Lokacija objekta ima izuzetan znaaj u celokupnom poslovanju svakog preduzea. Zahotelske objekte posebno je znaajno da su oni ne samo fiziki, vei produkciono trino

vezani za odreeni prostor i da ine jedan deo njegove ponude koji eka tranju.*2)

Za izgradnju hotela Continental odabrano je naselje Novi Beograd.Novi Beograd je gradsko naselje, sedite Gradske optine Novi Beograd i jedino naselje u tojoptini u gradu Beogradu. Zauzima povrinu od 4.074 hektara.

Naselje Novi Beograd je izgraeno nakon Drugog svetskog rata i razvilo se u moderan deograda.

Novi Beograd se nalazi na levoj obali Save. Administrativno, njegov severoistonideo poinje na desnoj strani Dunava, malo pre ua Save u Dunav. Nalazi se severozapadnood starog Beograda, sa kojim je spojen putem 5 mostova (Brankov most, Gazela, Starisavski most, Stari i Novi elezniki most). Evropski put E-75 prolazi kroz sredite NovogBeograda.

Slika 2.1. Lokacija optine Novi Beograd


6/43

5

Glavna fizika osobina Novog Beograda je njegov ravan teren, to predstavlja velikikontrast starom delu Beograda. Novi Beograd je izgraen na povrini koja je u osnovi bilamovara kada je 1948. godine otpoela izgradnja novog grada. Godinama je na Novi Beograddonoen pesak sa dunavskog Malog ratnog ostrva, sve dok od njega nije preostao mali uski

poumljeni pojas zemlje koji postoji i danas. Ostale geografske odlike Novog Beograda su

poluostrvo Mala Ciganlija i ostrvo Ada Meica oba na Savi. Od svih beogradskih gradskihoptina, Novi Beograd ima najvie zelenih povrina, ukupno 3,47 km ili 8,5 % svojepovrine. Najvei povrina parkova otpada na park Ue.

2.1. Kritike

Kada je Novi Beograd projektovan i izgraivan krajem 1940ih i 1950ih glavni cilj jebio da se podigne to vie zgrada to je pre mogue kako bi se zadovoljile potrebe rastueg

broja stanovnika usled migracija i velikog prirataja.Sveobuhvatni brutalistiki arhitektonski pristup je doveo do toga da brojne stambene

zgrade, pa ak i cele stambene etvrti izgledaju monumentalno na neugledan nain. Iako je tajproblem malo ublaen u poslednjih nekoliko decenija izgradnjom nekoliko modernihobjekata (hoteli Hajat i Continental, Geneksove kule, poslovni centar Ue, Beogradskaarena, Delta siti), stanovnici Novog Beograda se i dalje ale zbog sivila grada i esto koriste

pogrdni izraz spavaonica da naglase svoj pogled na Novi Beograd kao mesto koje neinspirie kreativan ivot niti ohrabruje zdrave ljudske odnose i da je jedino dobro za noniodmor nakon napornog radnog dana.

Novi Beograd je po planovima podeljen u blokove. Trenutno postoji 72 bloka. Mnogismatraju da raspored blokova njie logian pa je snalaenje u ovom delu grada zbog togaoteano.

Slika 2.2. Optina Novi Beograd


7/43

6

2.2. Ekonomski razvoj

Znaajne graevine izgraene u Novom Beogradu su kongresna dvoranaSava centar,Geneksove kule, sedite Naftne industrije Srbije,sportske i koncertne dvorane Hala sportova i

Beogradska arena i hoteli Continental i Hajat. Za potrebe uesnika Univerzijade 2009.izgraeno je Univerzitetsko selo (Belvil), koje je sada nakon zavretka univerzijade u fazi

prodaje.

Danas u privredi Novog Beograda dominiraju finasijski sektor, usluni sektor,komercijalno zastupniki, trgovaki, sporstko-rekreativni i graevinski sektor.

3. IZGRADNJA OBJEKTA

Optinska uprava Novi Beograd na osnovu zakova o planiranju i izgradnji izdala jeAkt o urbanistikim uslovima za izgradnju poslovnog objekta kojim su utvreni uslovi zaureenje prostora za izgradnju idejnog projekta i graenje objekta.Hotel Continental" izrastao je na pesku novobeogradskog priobalja Save kao deo

kongresnog centra Sava". Poseduje odlinu lokaciju u poslovnom delu grada.Udaljenost odaerodroma je 16 km a od centra grada 3 km. Hotela je star etvrt veka, izgraen je 1979.godine po projektu gospodina Stojana Maksimovia, arhitekte koji se pozabavio i njegovim

prvobitnim unutranjim ureenjem. Graevinsko preduzee KMG Trudbenik" u saradnji sapedesetak kooperanata, danononim radom, sagradili su moderno zdanje u rekordnom roku.Poto su pregovori Generaleksporta", glavnog investitora i korisnika ovog hotela, sa

korporacijom Interkontinental" iz Njujorka jo ranije uspeno bili zavreni, objekat je postao81. lan svetske porodice uvenog hotelskog lanca Intercontinental. Prve goste je primiooktobra 1979. Tada je Beograd bio domain Skuptine Meunarodne banke za obnovu irazvoj i Meunarodnog monetarnog fonda.

Trideset godina kasnije hotel gubi jednu zvezdicu, pravo da ostane u lancu hotelaIntercontinental i dobija nov naziv, hotel Continental.

Slika 3.1. Lokacija hotela Continental


8/43


7

3.1. Graevinski radovi na turistiko ugostiteljskom objektuContinental

Pod grevinskim radovima podrazumevaju se svi radovi na podizanju novih objekata,

kao i na rekonstrukciji, proirenju i adaptaciji koji se izvode na ve podignutim, postojeimgraevinskim obektima.

Graevinski radovi, kao elemenat tehnike strukture investicija, mogu biti:

pripremni, koji se obavljaju na gradilitu u cilju ureenja gradilita i pripremegraenja (pristupni putevi, magacini, deponije materijala, pomone radionice,radnike barake,itd.);

radovi na samom objektu, koji mogu biti visokogradnje kao to su industrijske,trgovinske, upravne zgrade, tj. kole, pozorita bolnice, robne kue, hoteli, moteli,itd., zatim niskogradnje kao to su eleznike pruge, putevi, aerodromi, mostovi,tuneli i dr. i najzad hidrogradnje u koje se ubrajaju hidrocentrale, brane, rezervoari,luke i dr. Pored ovoga kao graevinski radovi smatraju se i svi zanatski radovi, kao itehniko standardni ureaji, koji su sastavni deo zgrade (parni kotlovi, instalacije zacentralno grejanje, za osvetljenje, vodovod i kanalizaciju, itd.);

zavrni radovi su oni radovi koji se obavljaju na gradilitu u ci lju raiavanjagradilita, tj. uklanjanje privremenih objekata i drugi radovi ije izvrenje uslovljavakorienje izgraenog graevinskog objekta.*3)

Graevinski i graevinsko zanatski radovi iz glavnog projekta za turistiko-ugostiteljski objekat Continental obuhvataju:

Pripremne radove Radove na samom objektu

Pripremni radovipredstavljaju prvi korak u izgradnji nekoj objekta. Od pripremnihradova izvreni su sledei:

1. skidanje povrinskog sloja humusa mainskim putem2. nasipanje i nabijanje sloja ljunka ispod podova3. nasipanje sa nabijanjem ljunkovito-peskovitog materijala od terena do ispod

podova.


9/43

8

Radovi na samom objektuobuhvataju: betonske radove, zidarske radove, stolarskeradove, limarske radove, keramike radove, molersko-farbarske radove i fasaderske radove.

Radovi iz glavnog projekta za turistiko-ugostiteljski objekat Continental su obuhvatali:

1.

Betoniranje trotoara oko objekta, temeljne ploe i podne ploe prizemlja2. Zidanje temeljnih zidova betonskim blokovima, zidanje unutranjih i fasadnih zidova,zidanje pregradnih zidova

3. Postavljanje fasadne i unutranje stolarije4. Izrada i montaa odvodnih olunih vertikala od bakarnog lima5. Oblaganje zidova keramikim ploicamai polaganje podnih keramikih ploica6. Nabavka i postavljanje sintelon poda7. Bojenje zidova, plafona i kosih stepeninih ploa poludisperzivnom bojom8. Izrada fasade

Zavrni radovi:

1. Nabavka i postavljanje protivpoarnih aparata.2. Zavrno ienje svih prostorija, sanitarnih ureaja, vrata iprozora.

4. TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA

Da bi obezbjedili savremene uluge stanovanja, hotelski objekti imaju tehnike sistemei ureaje koji obezbeuju bolje uslove rada,mehanizaciju i automatizaciju koji postoje u

svim delovima objekata. Sve aktivnost u hotelu zavisi od tehnikih instalacija i opreme.Meu tehnike uredaje ubrajamo:

vodovod, kanalizaciju, elektinu rasvetu, telefone, signalizaciju, ventilaciju, klimatizaciju,

protiv poarni ureaj, liftove itd.


10/43

9

4.1. Vodovodne instalacije

Pri lociranju hotela prvenstveno treba predvideti snadbevanje vodom.Vodovodniminstalacijama se poklanja posebna panja jer hotelu su danonomo potrebne velike koliine

vode. Instalacija se vodi kroz unatranje zidove, jer se na taj nain spreava zamrzavanje.

Prikljuenje objekta na vodovodnu mreu je obavljeno u skladu sa uslovima JKPBeograd iz Beograda. Voda je potrebna za linu higijenu, pripremu hrane, pranje i ienje,kao protiv poarno sredstvo, za klima ureaje, za kotlarnicu, za veeraj, bazene, rekreacionuupotrebu, zalivanje travnjaka i bati oko hotela.

Tabela 4.1. Kvalitet vode i zahtevi koje ispunjava hotel ContinentalKVALITET ZAHTEVPijenje, kuvanje, pranje posua, lina

higijena, ienje

ista, sterilna voda, zatiena od

kontaminacije.Snabdevanje direktno iz izvoraRublje U principu ista meka voda bez primesaGaenje poara Visoki pritisak sa dva nezavisna sistema

snabdevanje i vezama koje spreavajukontaminaciju sistema.

Plivanje ista filtrirana sa sistemom za reciklautokom sezone

Navodnjavanje Bez posebnih zahteva izuzev prisustvaestica koje zaepljuju sistem

4.2.

Kanalizacija i pratee instalacije

Celokupna kanalizaciona mrea je projektovana po optem sistemu, odnosnozajednikom kanalisanju fekalnih, tehnolokih i kinih voda.

Fekalna kanalizacija prihvata i kanalie fekalne-otpadne vode od svih sanitarnihureaja u sklopu objekta.

Kina kanalizacija prihvata i kanalie kine-atmosferske vode sa krovnih povrina

objekta, ulaza, parkinga, platoa oko bazena. Pored kinih voda prihvataju se i otpadne vodeod ispiranja filtera bazenske tehnike i pranjenja bazena.

Tehnoloka kanalizacija prihvata i kanalie sve vode od tehnolokih ureaja u sklopuprostora kuhinje objekta.


11/43


10

4.3. Elektrine instalacije

Glavno snabdevanje je preko trafo-stanice van objekta i u objektu. To je u principuposebno zatien i tretiran prostor.

Zbog visokog rizika od poara obezbeena je posebna zatita prostora, ventilacija.Usluaju nestanka struje, vri se automatsko prebacivanje i ukljuenje generatora.

4.4. Komunikaciona oprema

Hotel je prikljuen na gradsku telefonsku mreu. Sve sobe poseduju telefonskiprikljuak.Lokacija javnih telefona je u predvorju, ali hotel ne poseduje dovoljan broj kabina koje trebada se nalaze u akustinim koljkama, locirane na relativno tihom mestu.Savremeno opremljeni hoteli posjeduju elektrine ureaje za buenje na recepciji gde postojitastatura sa brojevima soba. Buenje u hotelu Continental se obavlja klasinim putem.Mali broj raunara smatra se velikim nedostatkom i propustom hotela.

5. ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE HOTELA

Arhitektura zgrade ini, u izvesnom smislu, spoljni izgled (omota) hotelskogproizvoda koji moe da privue ili odbije potencijalne korisnike. Arhitektonski dizajn,odnosno atraktivno oblikovanje eksterijera, utie na nain percepcije i doivljavanja hotela odstrane korisnika , to jest na njegov ukupan vizuelni imid. *4)

Enterijer ne sme biti manje privlaan od eksterijera iiza privlane fasade ne sme sekriti manje interesantan enterijer.

Mnogi su umorni od agonije pojedinih velikih arhitekata koji proglaavajuneznalicom svakog ko ne razume njihovu umetnost. Treba teiti ka tome da se zadovoljeosnovne turistike potrebe: oputanje i odmor, promena i potreba za oslobaanjem od svega.Meutim arhitekte i korisnici vide i doivljavaju hotelsku zgradu sasvim razliito. Arhitektehotel pre svega vide kroz tehnike i inenjerske aspekte a korisnici hotel vide kao svoj drugidom.

Hotel Continental je vertikalne konfiguracije. Fasada je moderna, izraena u staklui odaje oseaj prostranstva. Mnogi smatraju da treba upravo izbegavati zgrade urbanogkaraktera koji podseaju turiste na stambene zgrade u kojima ive cele godine.

Objekat je isprojektovan tako da je povezan sa kongresnim centrom Sava to jepredstavlja idealno reenje imajui u vidu njihovu blizinu i doprinosi atraktivnou hotelskogobjekta.


12/43

*5) erovi, S. Projektovanje i izgradnja hotela,Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2008, str. 8.

11

6. SPOLJANJE UREENJE PROSTORA OKO HOTELA

Parkovi bogati vegetacijom, ureeni parkovi i travnjaci upotpunjavaju doivljaj ikreiraju pejza impresivnog izgleda, to predstavlja odlian nain da odreeno mesto uine

jo privlanijim za posetioce.*5)Ureen prostoroko hotela je neophodan iz estetskih razloga da bi se poboljao izgled zgrade iceo kompleks uinio atraktivnijim.

Delimino okruen zelenilom hotel Continrntal prua relaksirajui i osveavajuikutak u poslovnom delu grada smanjujui efekat buke i urbe.

Slika 6.1. Okruenje hotela Continental

Kao hotel sa relativno velikim prostorom moe ponuditi gostima teniski teren koji senalazi ispred hotela dok se druge rekreativne mogunosti u vidu bazen, saune i solarijumanalaze unutar hotela.

Hotel je povezan sa Sava Centrom, najveim kongresnim, kulturnim i poslovnimcentrom u naoj zemlji i jednim od najveih u Evropi, ija delatnost obuhvata organizacijukongresnih i svih vrsta umetnikih skupova i manifestacija. U blizini hotela nalazi se iBeogradska arena koja je postala zatitni znak Beograda i jedan od novih simbola glavnoggrada Srbije, kao i atraktivna turistika ponuda naeprestonice i drave.


13/43

12

6.1. Automobilski parking i garaa

Prema pravilniku hoteli visoke kategorije moraju svojim gostima obezbediti parkingmesta za njihova vozila. Za goste hotela Continental je obezbedio 80 parking mesta.Osoblje hotela ima dodatni parking prostor.

Prema pravilniku o kategorizaciji samo hoteli visoke kategorije (etiri i pet zvezdica)moraju osigurati garairanje vozila. Hotel poseduje zatvorenu garau kao jedinstvenu veliku

prostoriju namenjenu za vei broj vozila. Garaa je izgraena na pogodnom mestu tako dabuka ne smeta gostima.

6.2. Putokazi, pristupi i osvetljenje

Znaci i simboli su veoma vaan efekat komercijalizacije hotela. atitni znak i imehotela su osvetljeni i vidljivi sa puta i nalaze se na gornjoj konstrukciji hotela. Simbole koristiveina hotelskih kompanija kao sredstvo za trenutnu indetifikaciju i prepoznavanje.

Spoljno osvetljenje pored faktora uoljivosti obezbeuje i visok nivo kontrole ibezbednosti objekta. Pojedini hoteli koriste i svetlee trake koje se postavljaju na ivicamafasade kako bi se istakao karakter i oblik zgrade. Ovo bi bilo idealno reenje za hotelContinental imajui u vidu da je pored ulaza fasada slabo osvetljena.Za automobile putokazi su izuzetno vani pa su obezbeeni uoljivi znakovi na putu koji

vode do hotela.

Slika 6.2. Spoljno osvetljenje hotela Continental


14/43

*6)Baki, O. Marketing u turizmu Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2005.Str. 151

13

7. HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT

Hotelski objekat se sastoji od vie samostalnih jedinica namenjenih za razliite svrhe.Hotel u definisanju svog proizvoda mora obratiti panju na dizajn fizikih karakteristika kaoto su veliina sobe, izgled recepcije, raspoloivost bazena i sl. Imid se kreira od momentaopremanja hotela a stvara tokom njegovog poslovanja. *6)

Osnovna jedinica hotela je soba. Hotelske sobe rasporeene su po spratovima dok drutveneprostorije ine posebne celine koje su meusobno povezane.

Hotelsku celinu ine tri trakta:

hotelski (smetajni) ugostiteljski ekonomsko tehniki

Oni treba da budu uslovno reeno odvojeni ali dobro meusobno povazani. Ono oemu treba voditi rauna je:

praktinost i ekonominost sanitarno higijenski uslovi tehnikim karakteristikama ureaja udobnosti i ugoaju

Osnovno naelo savremenog graditeljstva je ekonomisanje prostorom. Racionalnokorienje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog osoblja su zahtevi koje trebaimati na umu pri graenju i projektovanju hotelskih objekata i prostorija.

Hotel Continental raspolae sa:

8 spratova 415 soba 112 dvokrevetnih soba 273 soba sa francuskim leajem

28 apartmana 2 predsednicka apartmana 8 konferencijskih sala 2 restorana

U prizemlju su isprojektovani: hol, kancelarije, recepcija, restorani, izloben prostor,

lokali za izdavanje, bazen i fitness zona, dok su spratovi rezervisani za sobe, apartmane,konferencijske sale i kancelarije. U podnoju hotela nalazi se veernica, kuhinja sa prateim

prostorijama, cveara, magacini i prostorije ekonomsko - tehnikog trakta.


15/43

14

8. ULAZI I PRIJEMNA PREDVORJA

Hotelski ulazi i prijemna predvorja su prvo sa ime se gost susree prilikom dolaska uneki hotel. Izgled glavnog ulaza i njegov pristup su veoma vani i esto utiu na izbor hotela.Unutranjost hotela treba da ostavi utisak topline, zatienosti, prijatnosti i psiholokesigurnosti. Uz najvei funkcionalni i tehniki komfor za odmor i rekreaciju ide i doslednostilozovana lepota ambijenta sa svim dekoracijama i nametajem.

8.1. Hotelski ulazi

Hotel Continental , kao hotel visoke kategorije poseduje vie ulaza: glavni ulaz isporedne ulaze.

Hotel pri samom ulazu poseduje osvetljenje to doprinosi uoljivosti.ardinjere nasamom ulazu u hotel imaju ukrasnu funkciju u isticanju floralne dekoracije. Glavni ulaz jasno

je definisan i vodi pravo ka recepciji. Ulazna vrata su staklena i omoguavajubolju vidljivostunutranjosti i preglednost. Izraena su od kvalitetnog materijala koji je odporan na koroziju i

propadanje i na razliite vremenske uslove. Ispred ulaznih vrata u ravni poda, postavljen jeotira a predvorje je pokriveno tepisima. Prostor pred ulazom je osposobljen za prilazak imimoilaenje vozila. Nadstrenica iznad ulaza prua zatitu od kie, sunca, snega, vetragostima koji dolaze ili ekaju ispred.

Ekonomski (poslovni) ulaz je podalje od glavnog, u drugoj ulici, odnosno na drugojstrani hotela. Taj ulaz slui za unoenje materijala u hotel, kao i za ulaz i izlaz zaposlenogosoblja.Uz ekonomski ulaz nalazi se posebna kabina za vratara koji vodi nadzor nad ulazom iizlazom zaposlenih radnika.Velika zamerka hotela je nedovoljno dobro odraen ulaz za hendikepirane osobe i nedostatakalternativnih reenja u vidu staza, traka i posebnih liftova.


16/43

15

8.2. Prijemno predvorje

Prijemno predvorje je centar preko koga se odvija ukupan promet gostiju i posetilacahotela. U prijemnom predvorju se obavaljaju prijavne i odjavne formalnosti ali ono ujedno

predstavlja i neformalno mesto za okupljanje. U hotelu ovo je jedno od mestanajintenzivnijeg prometa i utie na stvaranje prvog i najupeatljivijeg utiska o hotelu.

Prijemno predvorje hotela opremljeno je tako da ostavlja prijatan utisak na gosta.Hotel poseduje odreeni arm, prua oseaj intimnosti ali ujedno i prostranosti.Unutranjost hotela u principu predstavlja mali zatvoreni atrijum. Prostor je takodimenzionisan da se ovek u njemu ne osea izgubljenim, izloen pogledu velikog broja ljudii prua oseaj znaaja sopstvenog prisustvau tom prostoru.Za dekoraciju hotelskog predvorja korien je mermer tako da se umetnike slike ne nalaze uovom delu hotela. Enterijer predstavlja jedinstven spoj klasinog i modernog to ga ini

dopadljivim kako mlaim tako i starijim generacijama. Prostor je oplemenjen zelenilom toboravak u hotelu ini mnogo prijatnijim.Pri izboru materijala za dekoraciju i opremanje vodi se rauna da to budu materijali koj iimaju veliku otpornost i trajnost, kako bi se dugo odrao dobar izgled i smanjila potreba zaestim opravkama i renoviranjem. Prilikom izgradnje i opremanja hotela korirni sukvalitetni materijali ali posle trideset godina i hotel sa najkvalitetnijom opremom zahtevarenoviranje. To je upravo ono to fali ovom hotelu, kako bi vratio svoj stari sjaj.

Pult recepcije se nalazi desno od glavnog ulaza. Postavljen je tako da je odmahuoljiv za gosta, a istovremeno je zaposlenima na recepciji omogueno nadgledanjecelokupne povrine prijemnog predvorja. Pult recepcije povezan je sa portirnicom i

blagajnom.

U blizini recepcije postavljen je dovoljan broj udobnih fotelja, i separea kojiomoguaju gostima prijatan boravaku predvorju hotela.Predvorje hotela poseduje i izloben prostor kao i prodavnice duvana, novina, suvenira, butikenske garderobe i juvelirnicu ali i pored toga izbor je i vie nego skroman imajui u vidu dase radi o hotelu visoke kategorije.


17/43

16

Slika 8.1. Ulaz u hotel Continental

Slika 8.2. Predvorje hotela Continental


18/43

17

8.3. Garderoba i toaleti

Garderoba i toaleti se nalaze u prijemnom predvorju u blizini restorana. Oni sudiskretno locirani i nisu direktno pristupani sa ulice.Gardraroba je zaklonjena i obezbeen je uvuen prostor za ekanje kako bi se spreilostvaranje velike guve u hodniku. Na garderobi je obezbeen vei intetzitet osvetljenje radilake indetifikacije brojeva kao i intenzivnija ventilacija koja omoguava suenje vlanihkaputa.

Ulaz u muki i enski toalet su odvojeni i jasno oznaeni slovima. Toaleti imajupodove od materijala koji ne proputaju vodu dok su zidovi obloeni keramikim policama.Vrata se otvaraju rukom, dok u savremenim hotelima vrata se mogu otvarati i zatvaratidodirom noge na sklopku postavljenu na podu, tako da se ruica uopte ne dodiruje rukom.Propisi koji se odnose na toalete su u interesu zdravlja, higijene i javnog morala.

Slika 8.3. Toalet u prizemlju hotela


19/43

18

9. CIRKULACIJA I TRANSPORT

Hotelski objekat treba da obezbedi nesmetanu cirkulaciju gostiju koja potrazumevanjihov dolazak, odlazak kao i korienje hotelskih prostorija. Putevi gostiju i personala surazdvojeni, treba da postoji jasan odnos meu takvim prostorima, kako bi se olakalacirkulacija, ometanje gostiju, olakala kontrola i bezbednost.

9.1. Hodnici i stepenita

U prijemnom predvorju hodnici predstavljaju gubitak prostora tako da postoji glavnihodnik koji se prostire du celog predvorja i vodi ka liftovima, toaletu i prodavnicama.Hodnici koji vode do soba imaju veliku vanost i moraju biti dobro isprojektovani.

Pri planiranju uzimaju se u obzir zahtevi za konfor, privatnost i smanjenje buke. Hodnici sugraeni tako da omoguavaju nesmetan prolaz gostima i posluzi i omoguavaju efikasanoienje i odravanje prostoruja. Pod hodnika prekriven je tepisima da se u sobama ne ujukoraci. Zidovi hodnika ukraeni su umetnikim slikama. Osvetljenje nije prejako vediskretno to je sasvim dovoljno.

Slika 9.1. Hodnik hotela Continental

Stepenite je smeteno nasuprot glavnom ulazu i povezuju predvorje sa ostalimprostorijama hotela. Osvetljenje je pojaano i omoguava bolju vidljivost. Stepenite jeprilagoeno potrebama korisnika i projektovano je tako da nije suvie strmo niti uzano.Povrine stepenika su izraene od materijala koji se ne kliza i koji je otporan na oteenja.

Projektovanje je definisano bezbednou i protiv poarnim zahtevima. Pristupi protivpoarnim stepenicama obezbeeni su sa svakog sprata.


20/43

19

9.2. Liftovi

Veliki hoteli zahtevali su vie stepenita, a u novije vreme njih zamenjuju liftovi.Liftovi u savremenim hotelima imaju znaajniju funkciju od stepenita jel omoguavaju

gostima da bre stiu na spratove, efikasniju poslugu i olakavaju promet u velikim hotelima.Pored 4 gostinska lifta hotel poseduje i 2 personalna lifta. Kapacitet liftova je 16 osoba ili1250 kg. Hotel poseduje etiri lifta za goste. Ispred liftova postavljene su pepeljare, ogledala ireklamni panoi.

10. SOBE ZA SMETAJ

Glavni poslovni cilj hotela usmeren je na izdavanje soba. Sobe su opremljene prema

projektu enterijera koji je sastavni deo ukupne projektne dokumentacije.Hotel Continental ima osam spratova. Od prvog do petog sprata locirane su standardnesobe. Na estom, sedmom i osmom spratu smetene su De luxe sobe. Deo za puae inepuae je odvojen pa je tako etvrti, peti i esti sprat namenjen za nepuae kao i sedmi iosmi sprat ali samo do broja trideset. Numerizacija soba izvrena je po spratovima tako dasobe na prvo spratu poinju broje 101, na drugom 201, treem 301 itd., pri emu prvi brojoznaava broj sprata. Brojevi su kao i u veini hotela postavljeni iznad vrata.

Hotel raspolae sa 415 soba, ukljuujui 30 apartmana i dva predsednika apartmana.

Sve sobe poseduju:

francuski leaj / dva leaja u sobi kablovska / satelitska TV radni sto sa lampom direktna telefonska linija mini bar sef klima ureaj sa mogunou regulisanja temperature u sobi kupatilo fen

Sobne jedinice u hotelu su modifikovane po stilu i tee da stvore utisakindividualnosti i specifinog karaktera. Nametaj je praktian, solidan i najvanijefunkcionalan.Prema pravilniku o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, sve sobe koje su namenjenegostima, pored leaja i radnog stola sa lampom na raspolaganju imaju onoliko stolica kolikoima leaja, stalak za prtljag, orman s kljuem, korpu za otpatke i onoliko pepeljara i aakoliko ima leaja. Osim elektrine rasvete sa plafona, imaju posebno svetlo uz svakoogledalo, svaki leaj, kao i utikaku kutiju uz ogledalo kod umivaonika.

Nametaj svake sobe ini celinu s obzirom na materijal, boju i nain izrade. Leaji u hoteluprekriveni su dekorativnom tkaninom koja je u skladu sa bojom zidova, tepiha i zavesa.

Sobe su celom povrinom prekrivene tepisima koji pruaju najvei komfor ali i oseaj toplinei intimnosti. Tepisi su idealno reenje u hotelima jer apsorbuju i umanjuju buku.


21/43

*7) Unkovi, S./ Zeevi, B. Ekonomika turizma, Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd200,. str. 92.

20

Gostima su na raspolaganju standardne dvokrevete i jednokrevetne sobe kao iapartmani. Takoe vai pravilo da se gostu iznajmljuje soba, a ne krevet, tj. da se bez

pristanka gosta koji je smeten u dvokrevetnoj sobi ne moe popuniti drugi krevet. *7)Svi kreveti imaju naslon za glavu koji omoguavaju itanje u krevetu i daju oseaj veesigurnosti u nepoznatom prostoru. Pored praktine namene naslon obezbeuje i lepsi izgled

kreveta. Zavese su postavljene sa unutranje strane prozora i izraene su od neprozirnihmaterijala kao to su svila i ipka. Jednobojno ofarbani zidovi u hotelu ostavljaju utisakprostranosti i omoguavaju korienje arenih tapiha i presvlaka.Ormani su prostrani sa dovoljnim brojem vealica i prostorom za odlaganje obue. Nonistoii su obezbeeni uz uzglavlje svakog kreveta i na njima se nalaze lampe i telefon.Visinastoia je prilagoena visini kreveta i uzdignuti su iznad poda to omoguava lake itanje.Svaki stoi poseduje jednu otvorenu pregradu.Pisai stolovi su standardnih dimenzija jer sumanji nepodobni za korienje a vei doprinose nunom poveanju sobe. Ogledalo je

postavljeno iznad stola i takve je veliine da omoguavapotpuni pregled onom koji se ogledau stojeem poloaju. Posebno se vodilo rauna da ogledalo ne prui reflektovani pogled usobu osobi koja ulazi. Televizijski prijemnici su danas stanrdardna oprema skoro u svim

hotelima. Prilikom planiranja soba u hotelu vodilo se rauna da poloaj televizora budepogodan za gledanje. Svaka soba poseduje televizor ali su oni starijih modela i trebali bi bitizamenjeni modernijim. U sitni inventar spadajuse pepeljare, kante za otpatke itd. Ovi

predmeti izabrani su da se harmonino uklapaju u dizajn i dekor enterijera.

Zbog ekonomskih razloga, vodovodnih instalacija, ventilacije, smanjenja prenoenjabuke do soba, zbog lakeg pristupa i odravanja, kupatila su grupisana jedna uz druga uparovima (lea uz lea) i od sprata do sprata po vertikali. Primenjen je koncept gde sukupatila smetena uz spoljne zidove. Ovo reenje je omoguilo prirodnu ventilaciju iosvetljenje.U kupatilima se nalazi uobiajena oprema: kabina sa tuem, klozetska olja, lavabo dokapartmani posduju i bide. U blizini lavaboa je postavljen prikljuak za aparat za brijanje,dra pekira, polica sa istim pekirima, dra papira i ubrusa, kanta za otpatke itd. Na ziduse nalazi ogledalo sa zatienim osvetljenjem. Podovi kao i zidovi kupatila do plafonaobloeni su keramikim ploicama. Hotel stavlja gostima na raspolaganje bade-mantile kao i

papue zajednokratnu upotrebu.Nametaj u hotelima izloen je znatno intenzivnijem korienju i habanju od nametaja ustanovima i zato je bitno da bude izraen od to kvalitetnijeg materijala.

10.1. Standardne sobe

Standardne sobe hotela su i vie nego skromne i ne perzentuju hotel u najboljemsvetlu. Hotel ovakvog renomea trebalo bi korisnicima ponuditi standardne sobe estetski

privlanije i sa kvalitetnijom opremom. U brourama kao i na zvaninom sajtu hotela ovesobe nisu prezentovane. Ukupna veliina standardne sobe je 24.40m2 , sama soba je veliine16.95 m2 , duina sobe je 4.95 m2 , irina je 3.61 m2 , a veliina kupatila iznosi 3.91 m2 . Usobi se nalazi i hodnik veliine 3.54 m2.Nametaj je praktian i funkcionalan ali estetski ne

preterano ugledan premda se radi o hotelu koji je do skoro imao pet zvezica.


22/43

*8) omi,. / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata ,Beograd, 2008, str. 118.

21

Standardne mogu biti jednokrevetne ili dvokrevetne. Dvokrevetna soba moe bitinametena sa dva pojedinana, meusobno odvojena kreveta, dva spojena kreveta ili savelikim francuskim krevetom. Dimenzije francuskog leaja u standardnim sobama je 160 x200 cm. Pojedinani kreveti su odvojeni nonim ormariem radi vee privatnosti.Dimenzijeodvojenih kreveta su 100 x 200 cm. Broj jednokrevetnih soba je odreen na osnovu analize

trita i korien je najei standard od preko 20% jednokrevetnih soba u hotelu. Hotel senalazi u centru grada i njega u glavnom poseuju poslovni ljudi koji najee koristejednokrevetne sobe. U jednokrevetnim sobama uteda prostora je postignuta stavljanjemkreveta paralelno sa pregradnim zidom.

10.2. Apartmani

Apartman je skup prostorija koji se sastoji od kompletne dvokrevetne sobe za smetaj,sobe ureene za dnevni boravak, toaleta i kupatila. Poseduju vie komfora u poreenju sadvokrevetnom i jednokrevetnom sobom i ureuju se u razliitim stilovima.*8)

Za razliku od standardnih soba umesto stolica u apartmanima se nalaze udobne foteljekoje su presvuene kvalitetnom tkaninom. U apartmanima ne postoje garnine nego su onezakaene na uzane trake sa ljebovima, ugraene u zid. Nametaj u svakom apartmanu inicelinu s obzirom na boju pa se tako apartmani u hotelu mogu nai u ruiastoj i plavoj boji.Ukupna veliina apartmana je 44.26 m2 . Soba za smetaj je veliine 16. 95 m2 , a dnevnog

boravka iznosi 19.86 m2 . Dimenzije kreveta u apartmanu su 170 X 200 cm.

Hotel poseduje i dva predsednika apartmana na poslednjem spratu. Apartmani su

izuzetno prostrani i namenjeni najelitnijim gostima. Veliina apartmana je oko 100 m

2

. Uovim apartmanima odsedali su razni dravnici i umetnici. Apartman poseduje dve spavaesobe, prostran dnevni boravak, kancelariju, kuhinju i kupatilo i poseban toalet. Nametaj je

prvorazredan, stilski i dopunjen najkvalitetniju opremu. Dimenzije francuskog leaja upredsednikom apartmanu je 180 x 200. Namenjen je i poslovnim ljudima ali velikinedostatak je neposedovanje raunara to je poslovnim ljudima od velikog znaaja. Osobljehotela ima poseban ulaz u apartman tako da nemora da ima nikakav kontakt sa gostima.


23/43

22

Slika 10.1. Apartman hotela Continental

Slika 10.2. De Luxe apartman hotela Continental


24/43

23

Slika 10.3. Predsedniki apartman

Slika 10.4. Dnevni boravak predsednikog apartmana


25/43

24

Slika 10.5. Prva spavaa soba predsednikog apartmana

Slika 10.6. Druga spavaa soba predsednikog apartmana


26/43

*9) omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata ,Beograd, 2008, str. 91.

*10)Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata, Slubeni glasnik

RS 35/94, lan 9.*11)Frli. A. Hotelijerstvo, kolska knjiga, Zagreb 1975.

25

11. RESTORANI, BAROVI, KONFERENCIJSKE SALE I BANKETSALE

Planiranje restorana treba da uzme u obzir spoljnji pogled, cirkulaciju gostiju ipersonala, metode usluivanja hrane, grupisanje sedita i vrstu nametaja, interni razmetaj,opremu i prostor za zabavu. *9)

Restoran je ugostiteljski objekat u kome se pripremaju i za stolom usluuju topla ihladna jela, pia i napici, po pravilu za vreme glavnog obroka (ruak ili veera).*10)

Bitne karakteristike savremenih restorana su sledee:

pruaju usluge prehrane i toenja pia naelno samo za vreme ruka i veere, posebna prostorija za posluivanje hrane i pia izvan glavnih obroka

toionica ne sme biti u prostoriji u kojoj se posluuje prvorazredni nametaj, oprema i pribor, struno osposobljena posluga, francuski ili engleski nain posluivanja *11)

11.1. Restorani hotela

Hotel Continental u svojoj popudi ima dva restorana od kojih svaki ima posebnu

ugostiteljsku ponudu, ambijent, atmosferu i radno vreme.

Rotisserieje restoran internacionalne kuhinje u elegantnom okruenju. Ovaj restorannudi raznovrsne specijalitete i zadovoljie ukus i najzahtevnijih gostiju. Namenjen je

poslovnim ljudima i idealan za poslovne rukove.Radno vreme od 12:00 do 24:00 asa.

Brasserieje restoran nacionalne i internacionalne kuhinje. Ovo je neformalni restoransa oputenijom atmosferom. Kapacitet restorana je 126 mesta i pogodan je za porodinerukove. Radno vreme je svakog dana od 06:00 do 24:00 asa.Restorani hotela su izgraeni, ureeni i opremljeni tako da omoguavaju racionalno

korienje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog osoblja, higijensko rukovanje

namirnicama, uvanje robe od kvarenja, zatitu zdravlja gostiju i zaposlenog osoblja, strunoi efikasno usluivanje gostiju, kao i zatitu od tetnih uticaja koje obavljanje delatnosti uovim objektima moe imati na ivotnu sredinu ( buka, vibracije, zagaenje vazduha ).


27/43

26

Slika 11.1. Restoran Rotisserie

Svaki restoran ima poseban ulaz za dopremanje i prijem namirnica i evakulacijuotpadnih materija (ekonomski ulaz ) kao i direktan prilaz kuhinji i prateim prostorijama.

Restoranima u hotelu, obzirom da posluuju tri obroka, potreban je ambijent koji biomoguio oputenu atmosferu za vreme doruka, do formalnije veere. Ovo se postiepostavljanjem promenljivog osvetljenja i menjanjem povrine stola od podmetaa dostoljnjaka. Osvetljenje je vaan faktor dizajna enterijera i atmosfere. Opte svetlo postavljeno

je na plafonu a indirektno svetlo oko zidova kako bi se naglasili pojedini elementi iumetnike slike.

U restoranima su obezbeeni veliki prozori kako bi se iskoristila prednost lepogpogleda i privukla panja gostiju. Podovi restorana prekriveni su tepisima kako bi se stvoriooseaj komfora i topline. Re je o tepisima visokog kvaliteta sa manjim arama koje se

ponavljaju, kako bi prikrile mrlje. Tepisi su odgovarajue debljine kako bi apsorbovali buku.

Nametaj restorana paljivo je uklopljen u ambijent i dekor restorana. Stoljnjaci, escajg,tanjiri, ae i korice menijasu paljivo odabrani kao i stilizovane uniforme personala. Hotel

jo uvek upotrebljava opremu za sto na kojoj se nalaze znaci i simboli hotelske kompanijeodnosno lanca Intercontinental to bi trebalo da promeni. Brojne hotelske kompanijekoriste ovaj vid propagande.


28/43

27

11.2. Kuhinja

Pored prostorija u kojima se obavlja usluivanje gostiju, postoje proizvodna,takozvana pomona odeljenja. Za rad kompletne ugostiteljske kuhinje pored glavneneophodne su i sporedne kuhinjske prostorije koje ine kuhinjski blok.

Kuhinjski blok prema savremenim graevinskim i higijenskim zahtevima obuhvata:

prostor za uvanje namirnica prostor za pripremanje namirnica prostor za prigotovljavanje jela pomone prostorije higijenske prostorije

Raznovrsne namirnice zahtevaju pri skladitenju i razliite uslove za sigurno uvanje.Da bi se spreilo kvarenje namirnica obezbeena je odgovarajua temperatura i vlanostvazduha za svaku grupu namirnica (meso, suhomesnata roba, voe, povre, fabrikenamirnice, svee konzervirane namirnice, ostala roba). Lako pokvarljiva roba se uva urashladnim komorama i rashladnim ureajima koji su smeteni u okviru prostora za uvanjenamirnica.

Tehniki proces pripremanja namirnica obuhvata: ienje, pranje i razvrstavanjenamirnica; skidanje koe, otklanjanje kostiju, filetiranje ribe, sitnjenje namirnica na komade,kocke, tapie itd. i to se sve obavlja u prostoru za pripremanje namirnica.Prostor u komese pripremaju namirnice je opremljen odgovarajuim inventarom i specijelizovanim

mainama i alatom za obradu odgovarajuih namirnica. Prostor za preradu mesa je odvojenod prostora za obradu ribe, kao i prostora za obradu voa i povra.

Prostor za prigotovljavanje jela u svom sastavu ima glavnu ili toplu kuhinju,hladnu kuhinju i poslastiarnicu.

Pomone prostorijekuhinjskog bloka podrazumevaju perionice sua koje se nalaze ublizini glavne kuhinje tj.direktno je povezana sa kuhinjom i restoranom. Raspored prostorijau kuhinjskom bloku je takav da ne dolazi do ukrtanja namirnica i jela s upotrijebljenim

posuem. Prostor za pranje pribora i posua se sastoji od pulta od nerajueg elika sakantom/kontejnerom za otpatke, kontejnera za prljavo posue i escajg, stalaka za prljaveae, i dvodelne sudopere za pranje i ispiranje posua.

Higijenske prostorijesu kupatila, garderobe i toaleti za osoblje. Odvojene suprostorije za muko i ensko osoblje. Garderoba je opremljena ormariima za svakog radnikau kojima se uva lina i radna odea.

Kuhinja hotela Continental kao i kod veine hotela locirana je u prizemlju zgrade, uneposrednoj vezi je sa restoranskom salom. Bitno je da ova dva objekta budu u istom nivou

jer svako hodanje uz stepenice zamara usluno osoblje i smanjuje njihov rad.


29/43

28

Takoe prilikom lociranja kuhinje vodilo se rauna o irenju mirisa koji su neugodni.Naroito je vano da je kuhinja tako locirana da nije direktno izloena pogledima iz ostalihhotelskih prostorija.

Povrina kuhinje je dovoljno velika da se profesionalne aktivnosti vezane za

spremanje hrane nesmetano odvijaju. Prostorije i radna mesta su tako rasporeeni daosiguravaju kontinuirano odvijanje razliitih operacija.

Prostorije za pripremanje hrane imaju dovoljno svetla kako prirodnog tako ivetakog. Snabdevene su toplom i hladnom vodom pod dovoljnim pritiskom. Tehniki itehnoloki kuhinja je dobro opremljena. U nametaj ugostiteljske kuhinje ubrajaju se: radnistolovi, ormani, police, stolice itd. Nametaj je funkcionalan i omoguava lako odravanjeistoe. Raspored nametaja je takav da ne smeta prolazu osoblja i da olakava i ubrzava radosoblja.

Veoma je bitno da kuhinja ima dobru klimatizaciju. Provetravanje, filtracija i

ventilacija su dovoljne da efikasno osiguraju eliminaciju mirisa, dima, pare tako da to nepredstavlja opasnost za namirnice. Kuhinja poseduje prijemni punkt na kome se vri dostava iprihvat hrane. Sva hrana, pie i zalihe dostavljaju se na kontrolni prijemni punkt.

Kuhinja je opremljena:

odgovarajuim termikim ureajima, zavisno od vrste jela koja se pripremaju uobjektu

rashladnim ureajima za higijensko uvanje namirnica,posebno za meso, za ribu, zamleko i mlene proizvode, za suhomesnate proizvode i za poslastice

odgovarajuim radnim povrinama, ureajima za ienje, obradu i merenjenamirnica, sudoperama za pranje namirnica, kuhinjskim posuem i priborom odnerajueg materijala, kao i povrinama, policama, odnosno ormanima za smetajnamirnica i pia

stolom za prijem i odlaganje upotrebljenog restoranskog posua s higijenskomkantom za otpatke; odvojenim sudoperama za pranje restoranskog i kuhinjskog

posua koje moraju imati toplu i hladnu vodu i skuplja masti i plivajuihmaterijala,stolovima za ceenje posua i policama, odnosno ormanima za odlaganje istog

posua dovoljnim brojem higijenskih kanti za otpatke umivaonikom s tekuom toplom i hladnom vodom, etkicom, priborom, i sredstvima

za pranje, dezinfekciju i suenje ruku zaposlenog osoblja.

Sve povrine u kuhinji su glatke, trajne i lake za ienje. Podovi su neklizajui,otporni na vodu, neporozni, otporni na mehanike i termike udare, otporni na prolaz kolica ihabanje, laki za ienje, dezinfekciju i odravanje. Pod u kuhinji i prateim prostorijama jeod kiselootporne granitne keramike. Zidovi su prekriveni keramikim ploicama do visine2m.

Toionoca kao proizvodno odeljenje organizuje se nezavisno od kuhinje. To jeodeljenje u kome se uvaju, pripremaju i izdaju alkoholna i bezalkoholna pia. Graevinskise posebno locira i organizuje snabdevanje i izdavanjepia a treba da je tako locirana da ima

dobru povezanost sa restoranskim salama.


30/43


29

Pie se lageruje u odgovarajuem podrumu ili u magacinu pia, vodei rauna otemperature prostorije i o uslovima za odravanje kvaliteta alkoholnog i bezalkoholnog pia.Gavni magacin restorana ima odeljenje za koliinski i kvalitetni prijem robe i kancelarijumagacionera. Odeljenja za zaposleno osoblje namenjena su pripremnju osoblja za rad, zaodravanje higijene, odmor, ishranu i razonodu. U ova odeljenja spadaju garderobe, sanitarni

blok sa tuevima, sala za sastanke, trpezarija za osoblje itd.

11.3. Hotelski barovi

Rebar potie od francuske rei koja znai pregrada. Tu pregradu danas ini visokipult koji je tipian za sve barove. Tokom vremena barovi su se specijalizovali prema vrstamausluga, vremenu poslovanja, i nainu usluivanja. *12)

Hotel Continental gostima nudi na raspolaganje dva bara i to aperitiv barPromenada i noni bar Piano bar.Oba bara namenjena su za neformalno i spontanookupljnje, razonodu i zabavu gostiju. Radno vreme Piano bara je od 09:00 do 01:00 aPromenade svakog dana od 07:00 do 23:00 h. U Piano baru moete uivati uz zvuke klavira iukusnim koktelima.Neretko se ovde odravaju i tematske veeri.

Slika 11.2. Piano bar


31/43

30

Prostorije nonog bara treba da deluju intimno, pa se zato njihovom ureenju obraaposebna panja. Rasveta barske prostorije je takva da je svetlo prigueno, da se moe menjatiu razliitim bojama, radi intimnosti i igrakih efekata. Konstrukcija bara je takva da jeomogueno serviranje pia preko pulta kao i usluivanje od strane konobara. Uz pult su

postavljene visoke barske stolice sa draima za oslanjanje nogu. Barski pult je fokalna taka

interesovanja i posebno je dizajniran kako bi se harmonino uklopio u prostoriju i dekorenterijera. Gornja povrina pulta je glatka, otporna na mrlje od alkohola i progorevanje odcigareta. Radni prostor iza servisnog pulta je opremljen policama za odlaganje aa,

prostorom za njihovo pranje i suenje, povrinama za sipanje pia i registar kasom. Kaomaterijal za izradu pulta, polica i radnih povrina korieno je drvo. U sklopu bara se nalazimagacin koji je namenjen za dostavu i odlaganje pia, kao i toalet.

11.4. Banket i kongresne sale

Hotel Continental raspolae sa 8 sala, ambijentalno i tehniki dobro opremljenim,pogodnim za organizovanje najrazliitijih skupova:

8 sala za sastanke, bankete, koktele, prijeme, prezentacije, press konferencije od 20 do 1440 gostiju balske dvorane Atlantik i Pacifik - ukupno 840 m2 audio-vizuelna i ostala tehnika oprema (printer/fax, projektor,ekran,35 mm slide

projektor, digitalni projektor, mikrofon, flip cart, video konferencija, trofazna struja,prikljuci za struju, osvetljenje)

mogunost wireless internet konekcije

dodatne usluge na raspolaganju: usluge kurira, cveare, fotografa, muzike Club Lounge na VI spratu Hotela, board room i salon po svetskim standardima

Obezbeena je velika fleksibilnost i prilagodljivost opreme i nametaja, efikasnousluivanje hrane i pia. Postoji mogunost podeavanja jaine svetla u sali u zavisnosti od

potrebe korisnika. Ove sale rasporeene su u prizemlju i na prvom spratu i imaju posebanulaz, garderobu i toalete. Prostorije su tako konstruisane da budu vienamenske, da omogueesto korienje i opravdaju visoke trokove obezbeenja prostora. Da bi se omoguila jovea fleksibilnost prostorija one su podeljenepokretnim zidovima, stvarajui tako viemanjih prostorija u kojima istovremeno mogu da se dre sastanci. Dekor u ovim prostorijama

je neutalan. Vaan aspekt konstrukcije ukljuuje i kontrolu zvuka koja podrazumeva

ublaavanje zvuka radi jasnoe govora i smanjenje nivoa buke. Kako bi se obezbedilo lakopomeranje nametaja i menjanje rasporeda nametaj je lak ali izdrljiv, opremljen zatitnimkrajevima na nogama, sklopljiv, trajan i otporan. Najvee dve sale su Pacifik i Atlantik.

Njihova ukupna povrina iznosi 840 m2odnosnopojedinano 441 m2 je veliina sale Pacifiki 399 m2sale Atlantik. Hotel gostima na raspolaganju nudi i manje sale kao to su Mediteransa 86 m 2, potom Adriatic sa 95 m 2, Baltik 87 m 2, Aegean 84 m 2, Le Club 165 m 2i GreenRoom 78 m 2.

Balska dvorana je raskono osvetljena ima vie veih ogledala, a uz zidove upojedinim uglovima i garniture za sedenje. Balska dvorana se moe koristiti za vee bankete,sastanke, izlobe, proslave itd.


32/43

31

Slika 11.3. Balska dvorana

Veliki deo poslovanja hotela vezan je za iznajmljivanje sala, banket dvorana i salonaza razliite namene. Ovaj vid poslovanja hotela utie na poveanje prihoda a obezbeuje ivee korienje kuhinje i personala.

Ukoliko sale hotela nisu dovoljno velike da prime sve delegate i posetioce tu je deoireg kompleksa Centar Sava koji predstavlja veliki kongresni centar. Njega godinje

poseuje veliki broj stranih delegacija koje tom prilikom upravo borave u hoteluContinental.

Slika 11.4. Sadraj svih sala hotela


33/43

32

11.5. Raspored sala Pacifik i Atlantik Slika 11.6. Raspored ostalih sala


34/43

33

Slika 11.7. Sala Adriatic

Slika 11.8. Sala Pacifik


35/43

34

12. PROSTORI I OPREMA ZA REKREACIJU

Prostori za rekreaciju se sve ee obezbeuju u turistikim centrima, kao i u hotelimau gradovima, kako bi privukli goste. Za odmor i rekreaciju gostiju koji odsedaju u hotelu

Continental postoji nekoliko moderno opremljenih objekata u zgradi hotela, a koji suobjedinjeni u specijalizovanom Health Clubu.

Ovaj Club sadri: zatvoreni bazen u prizemlju hotela (uz mogunost otvaranjastaklenih vrata), saunu, usluge masae, otvoreni teniski teren, fitness zonu, solarijum i bar.

Bazen je tako lociran da predstavlja fokalnu taku interesovanja za okolne zajednikeprostorije. Duina bazena je 15 m a irina iznosi 7.5 m. Dubina bazena je od 1.2 m 2.2 m atemperature vode iznosi 28 C. Pomone prostorije kao to su toaleti, svlaionice i tuevi sugrupisani u blizini bazena i zajedno ine jednu prostornu i funkcionalnu celinu. Voda za

bazen kontinuelno cirkulie radi filtracije i sterilizacije, ureaji za tretiranje vode, pumpe cevii ostala oprema su pristupani za odravanje i zamenu, otporni na koroziju i pouzdani prifunkcionisanju. Ispunjeni su i zahtevi kao to je ienje bazena od plivajuih otpadaka,ienje od sedimenata na dnu bazena, vodomer za merenje potronje vode kao iodvodnjavanje za pranjenje bazena. Bazen zahteva visoka investiciona ulaganja i visoketekue trokove ali aktivnosti oko bazena mogu stvarati profit kao to su prodaja hrane i pia.

Slika 12.1. Bazen hotela


36/43

35

Slika 12.2. Solarijum

Slika 12.3. Teretana hotela


37/43

*13)omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata ,Beograd, 2008, str. 106

36

13. TEHNOKO OPERATIVNE - PROSTORIJE

Tehniko operativne prostorije poseduje svaki hotel jer bez njih funkcionisanjehotela nije mogue. U ove prostorije ubrajaju se prostorije za zaposlene, ostave i radionice.

Osoblje treba da bude gostima na raspolaganju 24 sata i treba da ima adekvatneprostorije i uslove za rad. Hotel je zaposlenima obezbedio svlaionice i garderobe. Za svakogradnika postoji ormari za uniformu i privatnu odeu i obuu. Muke i enske svlaionice suodvojene kao i tuevi i toaleti. Ovi prostori se zagrejavaju i klimatizuju kako bi se obezbedilosuenje radne odee i radni komfor.

Pod perionicom rublja podrazumeva se prostorija u kojoj se prljavo rublje prima, pere,pegla i sui. U njenom sastavu je i skladitenje istog rublja koje se tu sortira i finalno pakuje.isto rublje se skladiti u posebno za to predviene police i pregrade, koje su otvorene radilake cirkulacije vazduha. Hotel Continental poseduje polumehanizovanu perionicu rubljakoja raspolae sa mainama za pranje, mainama za suenje rublja i mainama za peglanjerublja. U okviru perionice rublja nalazi se i prostor za skladitenje sapuna, deterdenata idrugih predmeta.

Prljavo rublje se sakuplja iz soba, restorana i drugih prostorija i donosi kolicima uperionicu rublja, gde se dalje vri sortiranje, merenje i rasporeivanje u posebna kolica, azatim se nosi na pranje.

U prizemlju hotela nalazi se skladite za rezervni nametaj, nametaj koji seprivremeno odlae ili popravlja. Skladite je blizu prostorija u kojima se nalazi nametaj(banket sale, sobe). Pored nje se nalazi centralna radionica za opravke. Posebna panja

posveena je zatiti od insekata, glodara i praine.

14.

SIGURNOST I BEZBEDNOST OBJEKTA

Pitanja bezbednosti nisu ograniena na planiranje i konstrukciju. Ona takodeukljuuju korektno korienje opreme i ureaja, pravilno upravljanje i efikasno odravanje.Sigurnost je takoe u vezi sa higijenom i potovanjem zakonskih i osiguravajuih zahtevakao i standarda obuavanja personala. *13)

Prilikom eksplatacije objekta dolaze do izraaja mnoge opasnosti i tetosti, kako pokorisnike objekta tako i po sam objekat. Kako bi se izbegle pomenute opasnosti pri

projektovanju objekta preduzete su sledee mere:

lokacija predmetnog objekta ne predstavlja izvor bilo kakvih opasnosti ni tetnosti konstrukcija objekta je statiki i konstruktivno jasno definisana i stabilna komunikacije unutar objekta su jasno definisane te u sluaju opasnosti omoguavaju

brzu i bezbednu evakuaciju korisnika zavrna obrada zidova, podova i plafona izvrena je od kvalitetnih materijala koji

svojim hemijskim sastavom ne predstavljaju nikakav izvor tetnosti i opasnosti izolacija objekta je izvrena prema odgovarajuim standardima visina projektovanih prostorija je u skladu sa namenom objekta broj, veliina i raspored prostorija u potpunosti odgovara nameni objekta


38/43

37

14.1. Mere protiv poarne zatite

Ovaj objekat prema priloenoj dokumentaciji glavnog projekta graen je od klasinogvrstog graevinskog materijala tako da u potpunosti zadovoljava traenu vatrootpornostkonstrukcije.

Da bi se ovaj objekat zatitio od eventualnog poara potuju se sledee mere zatite:

Ovaj objekat u kome se smeta i okuplja vei broj lica poseduje ureaje, opremu isredstva za gaenje poara, obezbeuje slobodne izlaze i prolaze za evakuaciju ljudi iimovine u sluaju poara.

Obezbeen je prilaz za vatrogasna vozila u sluaju poara na stranama gde se nalazeglavni ulazi-izlazi iz objekta.

Putevi za evakuaciju su pregledni, bez suvinih skretanja, bez prepreka.

Vrata na putevima evakuacije otvaraju se u smeru izlaza iz objekta. Naroito je vano voditi rauna o ventilaciji iznad tednjaka u kuhinji i rotilja koji

odnose masne pare. Dojavna centrala je postavljena u prostoriji gde se neprekidno deura (recepcija). Obezbeena je svetlosna i zvuna dojava poara

Automatski javljai poara postavljeni su u svim prostorijama gde postoji opasnost odizbijanja poara. Za osnovni tip javljaa izabran je optiki javlja dima, jer reaguje u poetnojfazi nastanka poara. U blizini ulaza i izlaza iz objekta postavljeni su runi javljai poara.Upozorenje zaposlenih i deurnih lica o nastanku poarau objektu vri se zvunim signalom

preko alarmnih sirena. Automatskim javljaima moemo otkriti poar ve u ranoj fazirazvitka.

14.2. Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri izvoenjuelektrinihinstalacija i pri korienju instalacija vodovoda i kanalizacije

Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri izvoenju elektrinih instalacija:

opasnost od struje kratkog spoja,

opasnost od preoptereenja, opasnost od previsokog napona dodira i napona koraka, opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom, opasnost od nedozvoljenog pada napona, opasnost od vlage, vode, praine, eksplozivnih i zapaljivih materijala i hemikalija, opasnost od statikog elektriciteta, opasnost od uticaja elektromagnetnih i elektrinih polja, opasnost od iznenadnog nestanka napona, opasnost od izazivanja poara.


39/43

38

Ove opasnosti su otklonjene propisno izvedenim instlacionim radovima, pravilnimizborom zatitnih naponskih i strujnih osiguraa. Zatita od nedozvoljenog pada napona,

predviena je pravilnim dimenzionisanjem napojnih kablova, kako glavnih napojnih tako ikablovskih izvoda za pojedine potroae. proraun i izbor preseka napojnih kablova, kao i

padova napona dati su kao sastavni deo projektne dokumentacije.

Opasnosti i tetnost koje se mogu javiti pri korienju instalacija vodovoda ikanalizacije zavise od sledeih elemenata:

Vodovod:

nehigijenski uslovi za snabdevanje vodom, neiste, neispravne i nehlorisane instalacije, mogunosti zagaenja usled prolaska kroz aht kanalizacije ili neki drugi zagaiva, neispitane vodovodne mree pod pritiskom, primene nepropisanog materijala za vodovodne instalacije, nepravilnog dimenzionisanja vodovodne mree.

Kanalizacija:

nedovoljnog pada kanalizacione mree, nepravilnog voenja kanalizacione mree, nedovoljnog broja i rasporeda ventilacionih kanala, napravilnog izbora materijala za instalacije kanalizacije, isputanje tetnih materija u kanalizacionu mreu bez sistema za preiavanje, nepravilnog izbora i rasporeda revizija i revizionih ahtova.

Kroz projektnu dokumentaciju instalacvija vodovoda i kanlizacija predviene susledee mere zatite na radu, na otklanjanju opasnosti i tetnosti:

Vodovod:

projektom je predvieno prikljuivanje na gradsku vodovodnu mreu, potrebno je eliminisati mogunosti zagaenja vodovoda usled spoljnih faktora, po zavretku radova vodovodna mrea se mora ispitati pod pritiskom i izvriti

ispiranje cevovoda,

za instalacije vodovoda predvien je kvalitetan materijal, pri projektovanju je izvreno pravilno dimenzionisanje vodovodne mree.

Kanalizacija:

kanalizaciona mrea je pravilno voena u terenu i prostoru, na mrei je predvieno dovoljno revizionih ahtova i elemenata, pri projektovanju je izvreno pravilno dimenzionisanje kanalizacione mree, izabrani materijali za kanalizacionu mreu je kvalitetan.


40/43

39

15. GREJANJE, VENTILACIJA, KLIMATIZACIJA I RASVETA

Pri lociranju objekta vano je imati u vidu mogunost provetravanja pojedinihprostorija. Posebno je vana ventilacija u kuhinji i toaletima. Svaka soba ima klima ureajkoje korisnici upotrebljavaju za rashlaivanje prostorija. Radi udobnosti gostiju zimitemperatura mora biti jednaka i danju i nou.Kod relativne vlanosti najpogodnije je 60%leti, 30% zimi. Pa tako kada je zimi 24C relativna vlanost iznosi 40 60 % a leti 22 C.Hotel poseduje centralno grejanje. Planiranje unutranje temperature, poveava se sa

poveanjem spoljanje.

Hotel ima elektrinu rasvetu kao i sopstveni agregat. Elektrina energija slui zarasvetu, pogon maina i aparata. Svi prikljuci su dvofazni i trofazni. Za hotel je vanarasveta i prilaznih puteva, okoline hotela kao i u hodnicima. Osvetljenje je bitan elementarhitektonskog oblikovanja enterijera. Za hotelski objekat veoma je bitno da ima dobru

izolaciju i akustiku. Spoljna buka moe predstavljati potencijalni izvor ometanja. Glavnifaktor prodora buke je prozor. Izolacija od buke zavisi i od debljine stakla. Stepen bukeunutar objekta je smanjen sprovoenjem zvune izolacije.Hotel Continental ispunjava svestandarde hotela visoke kategorije.

Slika 15.1. Hotel Continental


41/43

40

ZAKLJUAK

Turistiko-ugostiteljski objekat Continental prema svojoj povrini i konceptu spadau hotel visoke kategorije, gde su svi segmenti hotela meusobno povezani i uravnoteeni.

Pri izgradnji ovog objekta voeno jerauna o ugradnji kvalitetnih materijala koji e udaljoj eksplataciji i poslovanju doneti znaajne utede u smislu energije i odravanja. Hotel jeimao veoma burnu istoriju. Sedamdesetih godina vaio je za jedan od najluksuznijih hotela unaoj zemlji. Boravak u hotelu pruao je konfor ali i stvar luksuza i prestia. Jedan je od

prvih hotela iz lanca Intercontinental sagraenih na Balkanu. Sve manifestacije od veegznaaja odravale su se u ovom hotelu.

Danas je hotel privatizovan, ima novo ime i polako pokuava da povrati stari sjaj.Hotel je u fazi renoviranja. Ispunjava sve standarde i gostima ponovo nudi sve usluge hotela

od pet zvezdica. Hotel posluje sa svetskim i domaim kompanijama i dnevno se u hoteluizvri i preko 150 rezervacija. Prema istraivanju jedne agencije hotel Continental je dobio61 bod od moguih 100 bodova. U istraivanju i ocenjivanju uestvovali su korisnici uslugaovog hotela. U renoviranje sadanjeg hotela Continental", koji bi za dve godine trebalo da

postane hotel Kaun Plaza", planira se da bude uloeno izmeu 30 i 35 miliona evra, aotvaranje je planirano za 2010. godinu.

Nadamo se da e hotel zablistati starim sjajem ili moda zasijati nekim potpunonovim. Jedno je sigurno, za sada je na dobrom putu da to i ostvari ubliskoj budunosti.


42/43

41

SPISAK SLIKA I TABELA

SLIKA/TABELA:

1.

Slika 2.1.2. Slika 2.2.3. Slika 3.1.4. Tabela 4.1.5. Slika 6.1.6. Slika 6.2.7. Slika 8.1.8. Slika 8.2.9. Slika 8.3.10.Slika 9.1.

11.

Slika 10.1.12.Slika 10.2.13.Slika 10.3.14.Slika 10.4.15.Slika 10.5.16.Slika 10.6.17.Slika 11.1.18.Slika 11.2.19.Slika 11.3.20.Slika 11.4.21.Slika 11.5.

22.Slika 11.6.23.Slika 11.7.

24.Slika 11.8.25.Slika 12.1.26.Slika 12.2.27.Slika 12.3.28.Slika 15.1.

IZVOR PODATAKA:

http://sr.wikipedia.org/http://www.bazanekretnina.com/http://www.continentalhotelbeograd.com/Izraeno odstane autorahttp://sr.wikipedia.org/http://static.panoramio.com/Izraeno od strane autoraIzraeno od strane autorahttp://www.booking.com/http://www.booking.com/

Izraeno od strane autoraIzraeno od strane autoraIzraeno od strane autoraIzraeno od strane autoraIzraeno od strane autoraIzraeno od strane autorahttp://www.booking.com/http://www.booking.com/http://www.continentalhotelbeograd.com/http://www.continentalhotelbeograd.com/http://www.continentalhotelbeograd.com/

http://www.continentalhotelbeograd.com/Izraeno od strane autoraIzraeno od strane autorahttp://www.continentalhotelbeograd.com/http://www.continentalhotelbeograd.com/http://www.continentalhotelbeograd.com/http://www.booking.com/
http://www.triera.net/http://www.triera.net/http://www.triera.net/


43/43

LITERATURA

1. omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata,Via hotelijerska kola, Beograd 2008.

2.

ai, K. Poslovanje hotelskih preduzea,Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 1995.

3. erovi, S. Projektovanje i izgradnja hotela,Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2008.

4. Baki, O. Marketing u turizmu,Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2005.

5. Unkovi, S./ Zeevi, B. Ekonomika turizma,Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2004.

6. Frli. A. Hotelijerstvo, kolska knjiga, Zagreb 1975.7. Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji

ugostiteljskih objekata, Slubeni glasnik RS 35/948. Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizacijiugostiteljskih objekata, Slubeni glasnik RS 3/95

9. http://www.booking.com10.http://www.continentalhotelbeograd.com11.http://sr.wikipedia.org/12.http://www.bazanekretnina.com/13.http://static.panoramio.com/

dr - projektovanje i izgradnja hotela continental beograd (1)

Documents