1110 www.onamagazin.com Ona www.onamagazin.com Ona

INTERVJU

edini � lm koji sam mogao da radim a da bude beskompromisno iskren je moj život. Tu nema mitogra� je, cenzure, ni producenata. Ra-dite po sopstvenom osećanju, vi ste i reditelj i glavni glumac. Jedini problem jeste što je to je-dan vrlo rizičan � lm u kome nema dublova“, ot-kriva Dragoslav Bokan, režiser, dramaturg, ratni komandant iz devedesetih, danas kreativni di-rektor marketinške agencije Arts&Kra� s, glavni urednik časopisa „Vodič za ži-vot“, reditelj projekta „Zvučna knjiga“, kolumnista u dnevnom listu „Press“. Iako bi njegova autobiogra� ja bila jedna od najintrigantnijih kod nas, smatra da nije još vreme za takav eksperiment.

Koji je vaš recept za dobar život?Najvažnije je ne plašiti se života. Nekada

su ljudi jedva čekali da im se život pretvori u avanturu, a danas bi svi da se sklone u mirnu luku. To je ta osnovna odlika novog doživljaja života, koji je po meni, inferiorniji i dekaden-tniji. Zato su nekada postojali veliki romani i � lmovi, koji su dokaz sna o velikom životu.

Da li je to razlog što ste se tako strastveno borili za svoje ideje, koje su se jednima dopa-dale, a druge užasavale?

Oduvek sam bio ekstreman. Ekstremnost je de� nicija strasti – prema onome što volite, što ne volite, što branite, onome od čega se branite. To što se danas zove ekstremnim, nekada se zva-lo normalnim. Danas su velike ljubavi ono što su nekada bile normalne. Danas su velike sme-losti i hrabrosti, ono što je nekada bila dužnost svakog građanina. Ekstremnost je spremnost i želja da se do kraja isprobaju sve dimenzije živo-ta koje čovek izabere i kojima onda ostaje dosle-dan do kraja. U okviru te ekstremnosti, ja sam, baveći se tim velikim, komplikovanim životom, shvatio vrednost onog takozvanog malog, lepog života, koga sam tako željan.

Kako danas gledate na taj period svog „velikog života“?

Romantično. Sa nostalgijom. Zapravo, ja celog života radim jednu istu stvar na razne načine. Kada sam studirao režiju, posle prve faze rokenrol spotova, vrlo brzo sam prešao na ono što me stvarno zanima, pa sam tako ra-dio nekoliko dugometražnih dokumentarnih � lmova „Svedoci vekova“ o srednjovekovnim manastirima...

Ne plašite se da pokažete svoju nežnu stranu?

Kada pogledate Njegoša ili „Pirate sa Kari-ba“, u oba slučaja čeznete za romantičnim ju-

Dragoslav Bokan, reditelj i publicista, o ekstremnosti, nostalgiji, strasti...Pi

še: G

orda

na R

adis

avlje

vić

– Jo

čić,

foto

: Žar

ko A

ndre

jić

nakom. A romantični junak je onaj ko ume da odloži mač i pokaže drugu stranu svoje priro-de. Vojvoda Živojin Mišić, kada je završen Prvi svetski rat, gajio je breskve. On je u ratu naučio šta je smrt, naučio je sve o vrednosti života i onda je u svom vrtu, gajeći breskve, ustvari uži-vao. To su njegove najlepše godine.

Kako se postaje kontroverzna ličnost i kako se bori protiv te etikete?

Dovoljno je živeti u Srbiji. Postati kontro-verzan nije teško ako želite da budete nezavisni, samostalni. Obračun sa etiketom je nešto što ja do dana današnjeg nisam baš najbolje izu-čio. Neki put to što čujem o sebi, mene toliko zabavlja, da često sa ljudima koji me ne znaju, pričam o tom Dragoslavu Bokanu o kome pišu novine. Samo ljudi koji me znaju iz privatnog života, mogu o meni da govore dobro ili loše. Ovo iz novina je besmisleno i komično. Kao što znate, postoji Haški tribunal koji prema Srbima nije nimalo blagonaklon, a oni me nisu optuži-li, niti čak pozvali kao svedoka. Ćerka me često pita: „Jesi ti isti onaj Dragoslav Bokan o kome pišu novine?“. Nikako da je ubedim da jesam, jer drugačije je njeno iskustvo sa mnom.

Kada već govorimo o medijskom preteri-vanju, da li ste zaista skloni hedonizmu?

Ja sam hedonista u pokušaju. Za hedoni-zam mi fali mir, spokoj, bezbrižnost, dobro-namerni pogled mojih savremenika. Jako je teško biti hedonista u siromašnoj, očajnoj i izbezumljenoj zemlji u kojoj od vas očeku-ju da budete živi simbol nečega, a ne ljudsko biće od krvi i mesa. Tako je to sa meta� zič-kim zanimanjima. Recimo, bivši ratni ko-mandant ili sveštenik, to su sve meta� zička zanimanja u kojima ideja žrtve postaje u oči-ma vaših savremenika kao neki buzdovan kojim vas udaraju po glavi, teraju da sve vre-me budete ono što ste bili. Imao sam sreću da gimnaziju i fakultet završim u vreme kada se u tadašnjoj Jugosaviji, a posebno u Beogradu, rađao novi talas koji nije bio samo muzički pravac. Prvo što sam naučio od rokenrola, to je da me baš briga šta drugi misle o meni.

Čemu učite svoju decu? Imam ćerku od 18 godina i sinove od 14

i dve godine, za sada. Oni se zovu So� ja, Vla-dislav i Vuk. Ničemu ih ne učim i ne savetu-jem. Unapred sam odustao od ideje vaspitača.

edini � lm koji sam mogao da radim a da edini � lm koji sam mogao da radim a da bude beskompromisno iskren je moj život. Tu bude beskompromisno iskren je moj život. Tu nema mitogra� je, cenzure, ni producenata. Ra-nema mitogra� je, cenzure, ni producenata. Ra-nema mitogra� je, cenzure, ni producenata. Ra-dite po sopstvenom osećanju, vi ste i reditelj i dite po sopstvenom osećanju, vi ste i reditelj i glavni glumac. Jedini problem jeste što je to je-glavni glumac. Jedini problem jeste što je to je-dan vrlo rizičan � lm u kome nema dublova“, ot-dan vrlo rizičan � lm u kome nema dublova“, ot-kriva Dragoslav Bokan, režiser, dramaturg, ratni kriva Dragoslav Bokan, režiser, dramaturg, ratni komandant iz devedesetih, danas kreativni di-komandant iz devedesetih, danas kreativni di-komandant iz devedesetih, danas kreativni di-

Arts&Kra� s, Arts&Kra� s,

autobiogra� ja bila jedna

životaŽelim da ravnopravno razgovaraju sa mnom. Ni sam nisam voleo da meni neko nešto na-ređuje, sugeriše, da me usmerava... Mi danas ne možemo da pobedimo televizor, kompju-ter, niti drugarice i drugare. Najbolje je da dete, kada ima problem ili napravi neku grešku, zna da ga nećete osuditi, da ćete biti uz njega i dati mu snagu da bude mnogo bolje nego da nema vas. Ono jedino što sam naučio svoju decu kao vrlo malu, jeste da im nikada ne bude dosad-no kada ostanu sami sa sobom jer tada poči-nju problemi života. Onda tražite loše društvo i upadate u iskušenja kao u bajci o Pinokiju.

Kakav je vaš odnos prema tradiciji?Postoje dve vrste ljudi koji govore o tra-

diciji. Jedni su oni koji vole tradiciju, Srbiju i Evropu i drugi koji je ne poznaju i ne vole, ali je brane, jedva čekajući priliku da se sukobe sa onima koji to ne vole. To je ogromna razlika između naizgled sličnih ljudi. Za mene je Sr-bija šetnja po Novom groblju, gde obilazim grobove svih velikana srpske kulture, istorije, politike i vojske svih vremena i tu osećam da sam svoj na svom. Oni su moji saveznici, iako � zički nisu prisutni. Osećam se sigurnije, bolje, lepše u tom društvu koje sam izabrao – a to je društvo tradicije. Tradicija je jedan od načina da se oslobodite straha od smrti, od svakod-nevice, od budućnosti i da nađete utehu. To je ona lepa spojka između prošlosti i sadašnjosti koja nam garantuje nekakvu budućnost. I mi ćemo jednog dana biti deo prošlosti i čeznuće-mo da nas se neko seti.

Koliko vas je ljubav prema Željki prome-nila, učinila „mekšim“ čovekom?

Željka je toliko uticala na mene da se teš-ko sećam sebe od pre nekoliko meseci. Lju-bav prema Željki koja ne traje predugo, mada imam utisak da je poznajem pre rođenja, na-vela me je da poverujem u to da je moj život još na samom početku. Ona je obrnula per-spektivu. Od mladog penzionera nacionalnih ideja iz devedesetih, koji uzdišući govori o zlat-nim danima svoje mladosti, nalazim se na sa-mom početku nove avanture, koja će, ako Bog da, uključivati i neke nove knjige. Čak ozbiljno razmišljam da se bavim operskom režijom, po-što je Željka (Zdjelar, još uvek) jedan od naj-mlađih solista Opere... Ona

Nemojte se plašitiJ

Lepota je poslednja odbrana SrbijeBili ste urednik raskošnog časopisa „Lepa Srbija“?Dragoslav Bokan: Kada je Dostojevski na-pisao da će lepota spasiti svet, on je ustvari mislio sledeće: kada se sva druga sredstva istroše, vojske polože oružje, države izgu-be granice, politika više ne bude delotvor-na, tada nam ostaje još samo lepota. U tom smislu „Lepa Srbija“ je bio poslednji poku-šaj odbrane Srbije – one idealne, večne Sr-bije u koju sam ja verovao. Reditelj ste projekta „Zvučna knjiga“. O čemu je reč?D.Bokan: Uredništvo „Službenog glasnika“, na čelu sa Slobodanom Gavrilovićem, vodi brigu o očuvanju nacionalne kulture, nastojeći da je prilagodi savremenim uslovima i pri tom sa-čuva njeno dostojanstvo. U Francuskoj je još 50-ih godina snimljena ploča na kojoj je Žerar Filip govorio „Malog princa“, koja je oborila sve rekorde. Rad na ovom projektu prihvatio sam iz uverenja da se „zvučna knjiga“, zajedno sa klasičnim i elektronskim knjigama, bori protiv onih civilizacijskih dostignuća koja je ugrožavaju.

meseca

Ona svakog 20. na kioscima

INTERVJU INTERVJU INTERVJU INTERVJU INTERVJU INTERVJU INTERVJU

Želim da ravnopravno razgovaraju sa mnom.

mesecamesecamesecamesecamesecaINTERVJU mesecaINTERVJU INTERVJU mesecaINTERVJU INTERVJU mesecaINTERVJU INTERVJU mesecaINTERVJU INTERVJU mesecaINTERVJU

Dragoslav Bokan: „Uvek sam verovao u ono što radim, mislim, volim... “

Nova ljubav: Dragoslav Bokan i Željka Zdjelar