drustveni polozaj i pol

Бисерка Кошарац Филозофски факултет Источно Сарајево

УДК 316.346.2-055.2

ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ И ПОЛ

Апстракт: Друштвени положај је место које појединац заузима у си-

стему социјалне стратификације на основу богатства, моћи и угледа који поседује. У раду се анализира могућност укључивања пола као елемента соци-јалне стратификације и разматра се ограничена примена осталих елемената (богатство, моћ и углед) у одређивању друштвеног положаја жена.

Кључне речи: друштвени положај, пол, род, моћ, углед, богатство

Анализа друштвеног положаја жена у социолошкој литератури наилази на бројне теоријске и методолошке тешкоће. Већина таквих анализа полази од истраживања учешћа жена у сфери плаћеног рада, образовања, политике и јавног живота уопште. Међутим, да би се на прави начин сагледао положај жена у друштву мора се узети у обзир њихов положај у приватној сфери. Положај жена у социјалној страти-фикацији углавном се одређује преко положаја који њихова породица има, у крајњој линији преко положаја супруга. Међутим, да би се аде-кватно анализирао положај жена у друштву као елемент социјалне стра-тификације треба увести и пол, а за већ постојеће елементе богатство, моћ и углед треба утврдити какву и колику примену имају у одређивању друштвеног положаја жена. Не делимо мишљење феминисткиња да су жене маргинализована друштвена група, већ да жене припадају разли-читим друштвеним слојевима у којима полне/родне карактеристике де-лују различито на њихов друштвени положај. Друштвена стратификација, друштвена улога и друштвени положај За разматрање проблема друштвеног положаја жена, неопходно је објаснити појмове друштвене стратификације, друштвене улоге и друштвеног положаја.

Друштвена стратификација представља посебан облик друштве-них неједнакости. Тиче се постојања уочљивих група у друштву које су рангиране једна изнад друге у смислу фактора као што су богатство, углед и моћ. Они који припадају посебном слоју имаће одређену свест о заједничким интересима и заједничком идентитету. Имаће сличан жи-вотни стил који ће их, у извесном степену, разликовати од чланова дру-гих друштвених слојева. Дакле, друштвена стратификација значи хије-рархију друштвених група или слојева. Међутим, могуће је да друштве-на неједнакост постоји и без друштвених слојева. На пример, неки со-

Друштвени положај и пол

368

циолози су изнели тезу да више није исправно сматрати западно инду-стријско друштво стратификованим у смислу слојног система. Они упу-ћују да су друштвени слојеви замењени ''континуираном хијерархијом неједнаких положаја'' (М. Хараламбос, 2002: 24). Тамо где су некад били слојеви сада постоји континуум професионалних статуса који дају раз-личите количине угледа и економских награда. Тако се показује да је хијерархија друштвених скупина замењена хијерархијом појединца.

''Друштвена стратификација има пет основних облика. Она је: 1. друштвена, јер по функционалистичком схватању има интегративно-социјалну компоненту, док је конфликтни теоретичари сматрају изразом класне борбе; 2. историјска димензија стратификације огледа се у њеном класном по-реклу; 3. свеприсутност друштвене стратификације односи се на њено прису-ство у свим активностима људи и сегментима друштва; 4. различитост друштвене стратификације видљива је у три облика: кла-сном, кастинском и сталешком; 5. последична стратификација јавља се кроз животне изгледе и животне стилове'' ( Р. Куљић, 2006: 132).

Друштвена улога и друштвени положај су основне димензије друштвене структуре. Друштвена улога је видљива манифестација хо-ризонталне димензије друштвене структуре, а друштвени положај вер-тикалне димензије. Појединац је носилац друштвених улога које зависе од друштвене поделе рада, техничког, културног, економског и општег развоја друштва. Друштвене улоге јесу захтеви друштва усмерени на понашање и деловање појединца, па се према томе оне могу '' схватити као организован и регулисан начин понашања и деловања, или пак де-латност у виду задатка појединца у подели рада који одређује његов по-ложај у друштву'' ( Р. Куљић, 2006: 121).

Друштвени положај је место које појединац има у хијерархији социјалне стратификације и гради се на основу укупности улога, али и права, могућности и обавеза појединца који произилазе из начина њего-вог извршавања. Обављање различитих улога омогућава појединцу да заузме одређени положај. Збир тих положаја чини његов социјални ста-тус.

Бисерка Кошарац

369

Природне или друштвене неједнакости У социолошким истраживањима друштвене стратификације и друштвених неједнакости елиминише се пол као једна од варијабли, уз тврдњу да је реч о природним неједнакостима између мушкараца и же-на. Појам неједнакост упућује на поседовање неког квалитета у изве-сном степену, а не различитост самог квалитета. У чисто биолошком смислу жене и мушкарци се разликују, са различитим улогама у биоло-шкој репродукцији. Само постојање различитости не мора увек значити постојање неједнакости. У том смислу М. Благојевић користи уместо појма природне неједнакости појам природна различитост (М. Благоје-вић, 1992: 25). Природна неједнакост полова објашњава се потпуно различитим становиштима. Прво становиште говори о томе да је биолошки условљена женска природа основ женине друштвене подређености, а друго да је биолошка функција жене употребљена про-тив жене у правцу њене субординације. Објашњења неједнаких положаја мушкараца и жена у прединду-стријским друштвима углавном се базирају на репродуктивној улози жена, која им ограничава учешће у производњи изван домаћинства. Са-ма биолошка репродукција је ниже вреднована у читавој људској исто-рији, односно њени носиоци, жене ниже су вредноване. Најзначајније тумачење овог феномена дала је Шери Ортнер тврдећи да су због своје репродуктивне функције жене третиране као ближе природи за разлику од мушкараца који су ближе култури. Та блискост жена природи испо-љава се на три нивоа: 1. женино тело и његове функције су повезане са репродукцијом, што жену смешта ближе природи насупрот физиологији мушкарца; 2. жену тело и његове функције стављају у друштвене улоге које се он-да сматрају нижом категоријом у културном процесу; 3. традиционалне улоге жене које су јој додељене због њеног тела и ње-гових функција, жени дају другачију психичку структуру која се као њена физиолошка природа и њене друштвене улоге сматрају ближе природи (Ш. Ортнер, 2003: 156).

Ова врста објашњења односи се на успостављање патријархата, али објашњење неједнакости у савременом друштву захтева да се поло-жај жена разматра и у приватној и у јавној сфери. Механизми преко ко-јих се остварује неједнакост између полова у савременом друштву су:

1. подређен положај жена узрокује ниже вредновање женског рада, и плаћеног и неплаћеног; 2. жене представљају резервну армију рада на тржишту радне снаге.


370

Све ''природне'' неједнакости између полова друштвено су конструиса-не, и реч је дакле о друштвеним, а не о природним неједнакостима. ''Друштвене неједнакости постоје и јављају се кад се људи у једном друштву у масовним размјерама фактички тако дубоко друштвено раз-ликују по својем општем друштвеном положају и по својој, понајприје друштвеним положајем увјетованој укупној животној ситуацији да се то одражава у друштвено вертикалном смислу и доводи до тога да људи у једном друштву фактички друштвено не вреде једнако'' (С. Врцан, 1974:11). Срђан Врцан одређује и четири подручја на којима се испоља-вају друштвене неједнакости: 1. неједнакости између оних који раде и оних који контролишу и распо-лажу новоствореном вредношћу; 2. подручје политичке доминације; 3. подручје друштвене поделе рада и 4. подручје укупне друштвене расподеле свих цивилизацијских вредно-сти (С. Врцан, 1974).

Што се жена тиче оне не располажу новоствореним вредностима на начин и у оноликој мери у којој то чине мушкарци, било да су укљу-чене у сферу плаћеног рада или не. Такође, жене су традиционално ма-ње укључене у политичку сферу и често су изван цивилизацијских до-стигнућа и мање учествују у њиховом стварању. Пол, род и родне улоге

Дистинкцију између пола и рода узимамо као почетну тачку ана-лизе проблема. Прва особа која је увела ту дистинкцију био је амерички психоаналитичар Роберт Столер. Он је изнео здраворазумско схватање према којем се већина популације јасно може одредити као мушкарац или жена, на основу телесних обележја. Столер истиче да је род појам који има психолошке и културне конотације. Ако су примерени терми-ни за пол ''мушкарац'' и ''жена'', одговарајући термини за род су ''мушко'' и ''женско'', ови последњи могу бити сасвим независни од биолошког пола (М. Хараламбос, 2002). Полност је биолошко својство човека, које подразумева органске, анатомске и физиолошке разлике између мушкараца и жена које су у функцији њихових репродуктивних улога. Пошто је човек друштвено-културно биће, полност се не исказује никада у чисто биолошком виду. Дуго се на полност у друштвеним наукама гледало као на природно својство човека, које је непроменљиво, универзално и које нема никакве везе са друштвеним и културним светом. Међутим, полне категорије и


371

полна пракса су родно уобличени. Израз род (gender) означава социјал-ну, културолошку и историјску детерминацију полних разлика у дру-штву. У односу на биолошко значење полности које се своди на орган-ско-биолошку карактеризацију, категорија рода је друштвено и култур-но преображени појам полности у друштву. Може се рећи да се полност конституише у одређеној друштвеној заједници и по одређеним култур-ним нормама. Прецизније речено, у браку и у породици полност се не исказује у чистом биолошком виду, већ је друштвено и културно обли-кована са једне стране, али и индивидуално усвојена и интерпретирана од стране сваког појединца. У феминистичкој теорији указује се на четири основна елемента које садржи друштвена детерминација пола, а то су: 1. културна симболизација полности ( мисли се на културне репре-зентације полности од библијских времена до данас); 2. нормативна концептуализација (нормативно дефинисање улога поло-ва и њихових друштвених подручја); 3. социјално организовање полова (постављање институционалних оквира за њихово деловање као што су брак и породица); 4. субјективни идентитет (субјективно идентификовање појединца са одређеним полом) ( А. Милић, 2001). Дистинкција појмова пол и род указује на два нивоа анализе: 1. дескриптивни ниво разлике- појам рода тиче се социјалних разлика које проистичу из разликовања полова; 2. анализа односа између полова на темељу категорије друштвене моћи- појам рода се користи означе и опишу социјалне неједнакости између полова. Анализу односа полова на темељу категорије друштвене моћи посебно развијају феминистичке ауторке. Оне истичу да се однос поло-ва у друштву не може свести на опажајну разлику полних одлика или понашајних образаца, већ је тај однос конституисан у темељима саме друштвености кроз односе моћи између полова. Тако Жарана Папић сматра да се само извориште, родно место моћи налази у односима по-лова, при чему је '' доминација и експлоатација увек припадала мушком полу'' (Ж. Папић, 1997: 13). У моћном процесу родне социјализације стичу се родне улоге. ''Оне представљају активности које се додељују мушкарцима и женама на основу претпостављених разлика, карактеристика и атрибута, а не


372

стварних способности и вештина'' (Д. Стјепановић-Захаријевски, 2006:218). У ранијој социолошкој мисли преовладавало је биолошко об-јашњење полних улога, нарочито код Џорџа Мардока и у теорији Тал-кота Парсонса. Међутим, Ен Оукли одбацује биолошка тумачења и на основу истраживања низ различитих друштава изводи следеће закључ-ке: 1. родне улоге су културно, а не биолошки детерминисане; 2. биолошке карактеристике не искључују жене из различитих професи-ја; 3. мајчинска улога је културна конструкција (A. Oakley, 1972).

Дакле, родне улоге су произведене културно, а не биолошки. Другим речима, људи уче понашање које се очекује од мушкар-ца и жене. Само истраживање различитих друштава, по мишљењу Ен Оукли, показује да се родне улоге могу знатно разликовати.

Различите улоге мушкараца и жена проистичу из разликовања приватне и јавне сфере, при чему се жене смештају у приватну сферу, а мушкарци у јавну. Смештајући жене у приватну сферу ограничава се њихова улога само на репродукцију, која се не вреднује као престижна, док мушкарци у јавној сфери обављају улоге које се оцењују као битније и вредније за дру-штво. Жена се одређује као ближа природи, за разлику од мушкарца, који је везан за културу. Отуда следи универзалност подређености жена у свим познатим друштвима, што Шери Ортнер објашњава тиме да се жена ''поистовећује са нечим што свака култура обезвређује, нечим што свака култура дефинише као да је нижег реда постојања, но што је она сама. Жена као да је симбол тог нечег. Дакле, изгледа да постоји само једна ствар која би одговарала том опису, а то је природа у најопштијем смислу'' (Ш. Ортнер, 2003: 159). Строго разликовање између природе и културе јесте производ културе, па самим тиме- строга везаност жене за природу је, такође, производ културе. Положај жене увек је зависио од културног фактора, од разликовања приватне и јавне сфере живота, при чему је жена смештана у приватну сферу. Неоправданим везивањем са-мо за приватну сферу „остаје прикривена значајна посредујућа улога жене управо у оном кораку из природног у културно- у чину рађања и социјализације деце“ (Ш. Ортнер, 2003:163). Свакодневни живот се увек повезује са женом, жена је како каже Лефевр ''привилеговани актер'' свакодневице (Х. Лефевр, 1988). Ова веза се успоставља преко низа категорија које се приписују овом домену


373

људског живљења, а које се уједно приписују женама као полу. Те кате-горије се могу приказати кроз низ бинарних опозиција: 1. култура /природа; 2. јавност / приватност, дом, домаћинство, породица, интимност; 3. рационалност / емоције, афективност, интуиција; 4. прорачунатост (економског и друштвеног успеха) / безусловна љубав; 5. дух / тело, биологија; 6. историја, непоновљивост крупних догађаја / репетитивност, иманен-ција, цикличност; 7. стварање новог / репродукција постојећег; 8. истакнута индивидуалност / анонимност, невидљивост; 9. дискурс / наартикулисаност; 10. активност / пасивност; 11. снага, продорност / слабост, прилагођавање ( И. Спасић, www.sac.org. yu).

Подела родних улога није само ствар поделе између мушкараца и жена, већ је она усађена и репродукована у индивидуалним родним идентитетима, које појединци стичу прихватају и усвајају у процесу родне социјализације. Не може се рећи да је у питању само деловање идеологија (патријархата и сл.), већ то да су ''родни идентитет и схватање о породици усађени у нашу су-бјективну личност и наше жеље на далеко дубљем нивоу од нивоа лажне свести'''( М. Барет, 1983: 214). Социолози развијају идеју о социјализацији за полне улоге као својеврсном процесу прилагођавања на полну улогу. ''Социјализација је једна врста учења помоћу кога појединци стичу понашања која су у овом случају примерена полу коме припадају и свест о својој полности, тј. идентификацију са полним статусом'' (А. Милић, 2001: 150).

Полна социјализација је дуготрајан процес и део је процеса со-цијализације којим се стичу и друге друштвене улоге. Ен Оукли расправља о четири главна начина како се стварају родне улоге: 1. Самосхватање детета је под утицајем манипулације. На пример, мајке посвећују више пажње коси девојчица и облаче их у ''женску'' одећу. 2. Разлике се постижу усмеравањем дечака и девојчица према различи-тим садржајима. Девојчицама се дају играчке које их наводе да уче своје будуће улоге мајке и домаћице (лутке и сл.), а дечацима се дају играчке


374

које их наводе на практично, логично и агресивно понашање (аутићи, коцке, пиштољи и сл.). 3. Још један аспект социјализације је и коришћење вербалних израза, на пр. ''ти си злочест дечко'' или ''ти си добра девојчица''. То наводи малу децу да се идентификују са својим родом и имитирају одрасле свог ро-да. 4. Мушка и женска деца се укључују у различите активности у породи-ци. Девојчице се често укључују у кућне послове (A. Oakley, 1972).

Доминантна идентификацијска основа за жене у процесу полне социјализације јесте материнство. Реч је о психолошком процесу ства-рања несвесног полног идентитета, мајчинског обрасца код жена који се репродукује од мајке на ћерку.

Прихватање материнства није само индивидуална ствар, већ од репродукције материнства зависи репродукција врсте. Због те чињенице Ненси Чодоров сматра да мора постојати чврсто организационо једин-ство које ће репродуковати матерински образац независно од воље поје-диначних жена. То организационо јединство чини подела рада према полу у породици (у Е. Гиденс, 1998: 82).

У савременој породици мајке све више излазе из приватне сфере, из послова неге и васпитања деце, а очеви споро улазе у те улоге. Анга-жоване мајке у сфери рада више се окрећу каријери, што проузрокује одлагање рађања, смањење броја рођене деце и уопште прекомпоновање материнске улоге. Може се рећи да је један од узрока пада наталитета и то што материнство као образац слаби. Друштвени положај и пол Анализе друштвене стратификације биле су дуго година ''слепе за пол'', јер су писане као да жене не постоје или као да нису важне када је реч о истраживањима расподеле моћи, богатства и угледа у друштву. Међутим, чињеница је да пол, сам по себи, ''представља један од најка-рактеристичнијих елемената у стратификацији'' (Е. Гиденс, 1998: 180). Не постоји друштво у коме мушкарци бар у неким аспектима друштве-ног живота, немају више богатства, виши статус и већи утицај него же-не. Проучавање пола и друштвеног положаја само делује једностав-но, али веома га је тешко решити. Реч је о томе како можемо схватити неједнакости међу половима и то у релацијама друштвених слојева и класа. Неједнакости међу половима имају дубље историјске корене него савремени систем друштвене стратификације. ''Статус жене, упоређен


375

са статусом мушкарца, свакако подразумева многе непогодности у ра-зним областима друштвеног живота, укључујући могућност запошља-вања, поседовање имовине, доходак. Међутим, те неједнакости повезане са полом обично се не узимају у обзир као компоненте стратификације. То је зато што је за већину жена стицање друштвених и економских вредности и погодности првенствено одређено позицијом њихових по-родица и, посебно, мушкарца старешине породице, и то без обзира на њихово сопствено занимање'' (Е. Гиденс, 1998: 180). Критеријуми за одређивање друштвеног положаја жена јесу као појединаца су: то су критеријуми који се односе на њен властити поло-жај, који она заузима на основу свог образовања и занимања, и критери-јуми везани за друштвени положај њеног мужа. Ови критеријуми могу да зависе од: индивидуалних карактеристика, карактеристика слоја и карактеристика породице. Положај жене на лествици друштвене стра-тификације је делом преко породице одређен положајем њеног супруга. Место породице на лествици друштвене стратификације је одређен пре-ко друштвеног положаја старешине домаћинства. Међутим, у стварно-сти често постоји разлика између друштвених положаја супружника. Не може се занемарити и утицај жене на друштвени положај мужа преко породице. Реч је о случају када је жена запослена, што утиче на побољшање материјалног статуса породице. Захваљујући запошљавању жена многе породице успевају да досегну положај више класе. Основни елементи помоћу којих се утврђује друштвени положај појединца или групе су: богатство, моћ и углед. По мишљењу Марине Благојевић ''у друштвени положај укључени су они елементи који битно одређују мушку културу'', и даље истиче да би се ''значај ових елемената променио у друштву које би имало женску културу, и које би високо вредновало могућност самореализације појединца, испољавање креа-тивности или постизање слободе и личне среће'' (М. Благојевић, 1991: 17-18). Када се врши операционализација варијабли које одређују дру-штвени положај долази се до појма занимања које појединац обавља, тј. до места које заузима у подели рада. У савременом друштву друштвена подела рада је изразито развијена, па различита занимања које поједи-нац обавља доносе различита материјална добра, моћ и углед. Међутим, реч је о занимањима која се обављају у јавној сфери и која су плаћена. Рад који се обавља у приватној сфери и који углавном обављају жене ретко се узима у обзир када се анализира друштвени положај жена, јер је углавном друштвено непризнат. Породични рад се одликује некреа-тивношћу, нискоквалификованошћу и малом продуктивношћу. Оваква врста рада захтева од жене на само физичку, већ и психичку и интелек-


376

туалну активност, која ја веома исцрпљујућа, а није друштвено призна-та. Колико је породични рад значајан може се утврдити и мерењем рад-ног времена жена. Таква истраживања показују да је радни дан жене знатно дужи од радног дана мушкараца. Када се говори о укључивању пола у систем друштвене страти-фикације морају се размотрити сви елементи који одређују друштвени положај (богатство, моћ и углед), и то с обзиром на њихову ограничену примену када су у питању жене. Богатство Што се тиче богатства као елемента друштвеног положаја, оно је специфично за жене. ''Жене раде или мање плаћене послове, или су ма-ње плаћене чак и када обављају исте послове као мушкарци'' (М. Благо-јевић, 1991:19). Жене углавном обављају породични рад, који није пла-ћен и није друштвено признат, а неопходан је за репродукцију друштва. Такође, занимљива је и теза Жељке Шпорер, што је већи број жена у не-кој делатности, њихова плата ће бити мања (Ж. Шпорер, 1985). Ову констатацију потврђују и статистички подаци. Истраживања Драгане Стјепановић-Захаријевски показују да се ''женски рад мање плаћа, јер су жене концентрисане у нискоакумулативним делатностима са великим уделом радне снаге, чији је положај на тржишту тежи'' (Д. Стјепановић- Захаријевски, 1999: 136). На основу ових и сличних анализа феминистички оријентисане ауторке увеле су појам експлоатације жена на самом тржишту рада, али и у оквиру породице у обављању породичног рада. Реч је о експлоата-цији репродуктивне способности жене. Поред материјалне експлоатације у којој се одузима вишак вред-ности, по мишљењу феминисткиња постоји још један тип експлоатације коме су жене изложене. Реч је о коришћењу емотивних ресурса жене. У патријархалном друштву се сматра нормалним експлоатација женских осећања подршке или пожртвованости. Жене се не старају само о деци, болеснима и старима, већ и о одраслим, независним мушким члановима породице без одговарајућег реципроцитета. Моћ Моћ је, када су у питању жене, много комплекснија него што до-лази до изражаја у уобичајеним истраживањима. Иако се моћ одређује на нивоу јавне сфере, несумњиво је да на основу значаја који породица има у животу жене, моћ у приватној сфери није мање значајна. Приват-на моћ жена се испољава кроз доношење одлука у домаћинству, али и


377

кроз различите емотивне ''уцене'' којима она може да управља чланови-ма породице, односно њиховим понашањем. Занимљива је и теза коју износи Марина Благојевић '' да што је мања контрола жене над власти-тим животом, већа је сатисфакција коју она извлачи из контроле живота своје околине'' (М. Благојевић, 1991: 21). Спољашњу подређеност жена замењује ауторитетом у породици, везаним нарочито за поједине сег-менте породичног живота. Када се говори о приватној моћи жена, не може се игнорисати ни значај хијерархије самих жена, која је нарочито развијена у проширеним породицама ( историјски нешто раније у за-дружним породицама) у којима се субординација заснива на старости и месту у родбинској структури. Пример који потврђује значај приватне моћи је структурално обликован сукоб између свекрве и снаје. Тај сукоб је утолико драматичнији уколико је искљученост жене из јавне сфере већа и уколико та приватна моћ има више значаја за успостављање ње-ног властитог идентитета. Приватну моћ жена често у недостатку дру-гих средстава успоставља вербално. ''Будући у законски и идеолошки подређеном положају и лишене прибегавања делотворним властитим институцијама којима могу манипулисати, жене се морају бранити и поправљати свој положај свим свакодневним вербалним особинама које могу развити, као што су гложење, лукавство и оговарање'' (С. Хардинг, 2003: 291). Иако је веома значајна, приватна моћ жена није довољна да неу-тралише подређеност жена на јавном нивоу. Због тога се не може при-хватити теза да жене имају већу моћ од мушкараца, јер би то предста-вљало потцењивање стварне моћи мушкарца, односно издвајање поро-дице из ширег друштва. Моћ жена у вођењу свакодневног живота поро-дице не умањује моћ мушкараца, који владају структурама које одређују услове свакодневног живота. Углед Припадност женском полу је углавном повезана са негативним одређењем угледа. У строго патријархалном друштву углед мушкарца је увек виши од угледа жене, док се у савременом друштву углед углавном везује за занимање које неки појединац обавља. Веома је важно у анали-зи угледа неког занимања укључити и анализу његове феминизације. Занимања која имају већи друштвени углед су углавном маскулинизи-рана, занимања која имају мање друштвеног угледа су феминизирана. Могуће је проблем посматрати и другачије, снижавање угледа поједи-них занимања доводи до тога да мушкарци напуштају та занимања, а жене попуњавају упражњена места, нпр. учитељска, службеничка и ме-дицинска занимања.


378

Када се говори о угледу, посебно о угледу неког занимања не може се заобићи ни разматрање занимања домаћице. Низак углед овог занимања на вредносном нивоу је у коресподенцији са економским трендовима. У индустријском друштву дошло је до снижавања угледа овог занимања, због раздвајања приватне и јавне сфере и деловања ме-ханизама тржишта радне снаге. Породични рад жена се не третира као рад и маргинализује се. У нашем друштву жене домаћице из свог рада не остварују никаква права (изузев материнског додатка који добијају након порођаја и у првој години дететовог живота), иако је њихов рад укључен у репродукцију радне снаге. Такође, домаћице се у статистич-кој евиденцији не воде као активна лица. Закључак

Досадашња анализа показује да је увођење пола као варијабле

друштвеног положаја неопходно када се анализира друштвени положај жена, али то увођење знатно усложњава теоријски концепт. Укључивање пола као стратификацијске варијабле омогућава да се на адекватан начин сагледа друштвени положај жена. Сама друштве-на стратификација има две димензије: вертикалну и хоризонталну. Вер-тикална је везана за различите друштвене полoжаје, док је хоризонтална димензија везана за различите друштвене улоге. Узимање пола као кри-теријума друштвене стратификације захтева да се истражи однос између друштвеног положаја и полне улоге жена. Значај пола у друштвеној стратификацији неки социолози неги-рају сматрајући да су жене између себе слојно подељене и да постоји експлоатација жена у доњим слојевима од стране жена које се налазе у горњим слојевима. Феминисткиње имају потпуно другачије мишљење. Оне сматрају да жене и мушкарци чине два одвојена слоја (класе). Ме-ђутим, истражити друштвени положај жена на прави начин захтева да се конструише модел који повезује слојну и полну диференцијацију, и да се тај модел користи у емпиријским истраживањима. Шансе за дру-штвену промоцију и постизање вишег друштвеног положаја и мушкар-цима и женама расту од виших ка нижим друштвеним слојевима. Међу-тим, шансе жена за друштвену промоцију мање су од шанси мушкараца у истом друштвеном слоју, због доминантних образаца родне улоге. Пол је снажнији критеријум друштвене диференцијације уколико је нижи слој коме жена припада. Пол је више судбина појединца на дну него на врху, односно његов живот и могућности избора су више обликовани полном припадношћу. Из овога произилази и закључак да је у постоје-ћој стратификационој структури напредовање жене на лествици дру-


379

штвене стратификације и њено својеврсно ослобађање од неких родних карактеристика које спутавају. Литература 1. Барет, М., 1983: Потчињена жена, Радничка штампа, Београд. 2. Благојевић, М., 1991: Жене изван круга, Институт за социолошка истражи-вања Филозофског факултета у Београду, Београд. 3. Благојевић, М., 1992: Наука и пол: инхибиција институционалног окруже-ња, Социологија бр. 1, стр. 23- 37, Београд. 4. Бовоар де С., 1982: Други пол, БИГЗ, Београд. 5. Бурић, О., 1980: Запосленост жене – мајке и подруштвљавање породичних функција, Социолошки преглед, вол. XIV, бр. 3-4, стр. 23- 41, Београд. 6. Везел, У., 1983: Мит о матријархату, Просвета, Београд. 7. Врцан, С., 1974: Друштвене неједнакости и модерно друштво, Шлолска књига, Загреб. 8. Гиденс, Е., 1998: Социологија, ЦИД, Подгорица. 9. Гиденс, Е., 2003: Социологија, Чугура принт- Економски факултет, Београд. 10. Голубовић, З., 1981: Породица као људска заједница, Напријед, Загреб. 11. Ђорђевић, М., 2004: Oh, My Fair Ladies, НИН- специјални додатак бр. 2812, Београд. 12. Ерлих, В., 1971: Југославенска породица у трансформацији, Либер, Загреб. 13. Кастелс, М., 2002: Моћ идентитета, Голден маркетинг, Загреб. 14. Кошарац, Б., 2006: Друштвена моћ и род, Социолошки годишњак бр. 2, стр. 235- 247, Социолошко друштво Републике Српске, Источно Сарајево. 15. Куљић, Р., 2006: Увод у социологију, M.B. Press, Београд. 16. Лефевр, А., 1988: Критика свакидашњег живота, Напријед, Загреб. 17. Милић, А., 1988: Рађање модерне породице, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 18. Милић, А., 2001: Социологија породице, Чигоја, Београд. 19. Младеновић, М., 1977: Увод у социологију породице, Савремена админи-страција, Београд. 20. Ортнер, Ш., 2003: Жена спрам мушкарца као природа спрам културе, у Папић Жарана и Склевицки Лидија, Антропологија жене, XX век и Центар за женске студије, Београд. 21. Oakley, A., 1972: Sex, Gender and Society, Temple Smith, London. 22. Папић, Ж., 1997: Полност и култура, XX век, Београд. 23. Папић, Ж. и Слевицки, Л., 2003: Антропологија жене, XX век и Центар за женске студије, Београд. 24. Социолошки годишњак бр. 2, 2006: Социолошко друштво Републике Срп-ске, Источно Сарајево. 25. Спасић, И.: Феминизам и социологија свакодневног живота, www.sac.org.yu. 26. Стјепановић – Захаријевски, Д., 1999: Моћ и немоћ жене, Просвета, Ниш.


380

27. Стјепановић – Захаријевски, Д., 2006: Род и злоупотреба моћи, Социоло-шки годишњак бр.2, стр. 217-235, Социолошко друштво Републике Српске, Источно Сарајево. 28. Хараламбос, М. и Холборн, М., 2002: Социологија, Голден маркетинг, За-греб. 29. Хардинг, С., 2003: Жене и речи у једном шпанском селу, у Папић Жарана и Склевицки Лидија: Антропологија жене, стр. 268-292, XX век и Центар за женске студије, Београд. 30. Шпорер Ж., 1985: Феминизација професија као индикатор положаја жена у различитим друштвима, Социологија бр. 4, стр. 597-612, Београд. 31. Шпорер, Ж., 1990: Социологија професија, Социолошко друштво Хрватске, Загреб.


381

Biserka Košarac

THE SOCIAL POSITION AND SEX

Summary

The social position is a place of an individual in the system of the social stratification based on wealth, power and respect. In this paper we analyze the pos-sibility of sex inclusion as an element of the social stratification and we think upon the limited use of other elements (wealth, power and respect) in defining the social status of women.

drustveni polozaj i pol

Documents