FILOLOKI FAKULTET

FILOLOKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA DRUTVO I JEZIK 2Drutveni poloaj ene u Japanuprof. dr Ljiljana Markovi

Nikola Ili 2014/0601, grupa 23Beograd

Maj 2015.SADRAJ

UVOD.3 Moderni Japan.3JAPANSKA PORODICA I POLOAJ ENA.5 enski govor u Japanu ..8ZAKLJUAK11LITERATURA12UVODModerni Japan

Tokom prve polovine 17. veka novonastali Tokugava ogunat je sumnjao da su katoliki misionari zapravo prethodnici vojnog osvajanja od snaga Iberije. Prekinuli su sve veze sa Evropljanima, osim vrlo ogranienih kontakata sa protestantskim holandskim trgovcima na ostrvu Dedima, a kineskim brodovima je bio doputen ulaz u Nagasaki i Koreju zbog diplomatskih odnosa sa glavnim gradom.Izolacija je trajala 251 godinu, dok komodor Metju Peri nije prisilio Japan na otvaranje prema Zapadu sa ugovorom Kanagava u 1854. godini. Tokom nekoliko godina obnovljeno je trgovanje sa Zapadom. Samuraji su u tome videli znak slabosti ogunove vlasti i usledio je Boin rat od 1867. do 1868. Mejdi obnovom 1868. godine ogun je bio prisiljen odstupiti i caru je vraena mo. U vreme Mejdi ere pokreu se mnoge reforme. Ukinut je feudalizam i usvajaju se mnoge zapadnjake institucije, ukljuujui legalni sistem i vladu zajedno sa ekonomskim, socijalnim i vojnim reformama, koje pretvaraju Japansko carstvo u jednu od velikih sila u svetu. Kao rezultat Prvog kinesko-japanskog rata i Rusko-japanskog rata, Japan je kontrolisao Tajvan i pola Sahalina, a kasnije je pripojio Koreju (1910. godine).

Ranih godina 20. veka Japan poveava uticaj i proiruje vojsku, to dovodi do invazije Mandurije i Drugog kinesko-japanskog rata (1937.). Japan zatim sklapa Trojni savez sa Nemakom i Italijom. Japanske voe su smatrale da je potrebno napasti ameriku mornaricu u Perl Harboru (1941.) da bi se osigurala japanska nadmo u jugoistonoj Aziji. Ipak, ulaz Sjedinjenih Amerikih Drava u Drugi svetski rat je poremetio ravnoteu na Pacifiku na tetu Japanaca. Nakon estokih borbi na Pacifiku Japan gubi Okinavu u Osaki i ostale gradove stratekim bombardovanjem amerikih snaga. Bombardovanje Hiroime i Nagasakija atomskim bombama dovodi do bezuslovne predaje Japana Sjedinjenim Amerikim Dravama 15. avgusta 1945.

Nakon izgubljenog rata Japan ostaje pod okupacijom SAD do 1952. Kasnije poinje vrlo brz ekonomski razvoj koji je vratio blagostanje na ostrva. Uspeh Olimpijskih igara u Tokiju u 1964. postao je znak da je Japan napokon ponovo dobio svoj nacionalni status. Ostrva Rjukju ostaju pod vlasnitvom SAD do 1972. da bi stabilizovali istonu Aziju i vojska ostaje tamo i danas.Takav preokret ukljuuje i spor oko ostrva Senkaku na koje prava polau Kina i Tajvan. Kurilska ostrva na severu Hokaida, koje je Sovjetski Savez zauzeo pred kraj Drugog svetskog rata, jo uvek ostaju sporno podruje i Japan i dalje zahteva njihov povrat. Japan osporava kopno nad Hridama Ljankurta zajedno sa Junom Korejom, koja okupira podruje bogato ribom.Po dravnom ureenju Japan jeustavnaparlamentarnamonarhijascaremna elu. Careva uloga je ceremonijalna te on nema stvarnu vlast. Prema japanskom ustavu car je simbol drave i narodnog jedinstva. Sadanji car jeAkihito. Carski prijestolonasljednik jeNaruhitokoji e naslijediti svog oca na carskom prijestolju.

Zakonodavnagrana vlasti u Japanu je dvodomniparlament,Kokkaikoji se sastoji od Zastupnikog doma (jap. Shgiin) i Vijenikog doma (jap. Sangiin). Zastupniki dom se sastoji 480 lanova koji se biraju na opim izborima svake 4 godine te je parlamentarni dom s veim ovlast. lanove Vijenikog doma se bira na opim izborima svakih 6 godina te ih ukupno ima 242. Pravo glasa imaju svi graani stariji od 20 godina.

JAPANSKA PORODICA I POLOAJ ENAPorodini sistem nosi sliku komponentni koje se uklapaju u jednu organizovanu celinu. Kultura u porodici se ini, nasuprot, manje struktuirana.Savremena japanska porodica postoji u okviru drutvenih oekivanja koja potiu iz stvarnih i imaginarnih japanskih domainstva, koje predstavlja osnovu porodinog sistema osposobljenog od strane Meii drave. Nizak status ena u japanskoj porodici je bio kritikovan od strane Zapada.Ie predstavlja patrijarhalno japanskog domainstvo bazirano na meugeneracijskom kontinuitetu, hijerarhiji na osnovu godina i pola, odgovornosti i podele obaveza na osnovu pola.Na elu porodice je bio mukarac, dok se posao ena odnosio na poslove vezane za domainstvo.Briga o starijim lanovima porodice, i ouvanje i stvaranje resursa za sledee generacije. ena koja bi se udala bi postala nii lan porodice.Brak je predstavljao ujedinjene domainstava, o kome su odluivali glave porodice. Nezadovoljne mlade su vraane svojim roditeljima, a nove mlade su se birale.Deca su pripadala domainstvu (ie), a ne majci.Nasuprot tome, seljaci i siromaniji graani su imali oputeniji pristup braku, i relativno slobodne seksualne veze. Prema novom Meii Graanskom zakoniku, izabrane karakteristike ie postale su zakon koji se primenjuje na sve japanske graane.Izraz kazoku je stvoren kako bi objasnio re porodica. Struktura kazoku je definisana administrativno od strane registara porodica, tj dokumenata koji potvuju pripadanje porodici.Moderni Japan je traio obrazovano graanstvo i uloga ena se svodila na ulogu majke i vaspitavaa sledeih generacija. Porodica u blagostanja, u okviru uloge ena na to, se odnosila i na blagostanje drave .U toku Drugog svetskog rata i okupacije, savremeno stanovnitvo se vraalu u ruralne ie, gde su nali sklonite od bombi. Predstavljalo je mesto gde su mogli da ive i da se hrane.U Japanu danas, ljudi znaju odakle potiu njihove porodice, gde se nalaze njihova glavna domainstva i gde su porodini posmrtni ostaci.Nakon Drugog svetskog rata, novi ustav je dao enama ravnopravnost.Do dananjeg dana, koseki sistem definie japansku porodicu, jer ona zahteva da svi lanovi porodice, ukljuujui mladence, imaju isto prezime.Koncept seki odnosi se na ispunjenje individue na u okviru porodice i u okviru drutva.Novi graanski zakonik definie brak kao jedinstvo dve individue, a ne kao porodice.Brak je na taj nain postao horizontalna a ne hijerarhijska veza.Koncept posleratne porodice je bio direktno povezan sa ekonomskim razvojem.Korporativni svet je iskoristio model japanske porodice kako bi stvorio korporaciju kao porodicu, sa podelom posla zasnovanom na polu. Dok je brak u platnim porodicama bio zasnovan na nalaenju odgovarajue osobe sa kojom se moe stvoriti domainstvo, brak u novim porodicama je ukljucivao drugastvo i privrenost izmeu suprunika.Internacionalni dogaaji su dalje vrili pritisak na strukturu japanske porodice, to je na kraju rezultiralo potpisivanjem deklaracije UN o pravima ena. Kasnih 80ih je dolo do novih porodinih problema i trendova. Prosena starost prilikom prvog braka je poela da raste i postalo je teko za mukarce da pronau japanske ene, pa su ih oni traili van zemlje. 90ih, Japan je izglasao zakon koji zabranjuje nasilje u porodici i zlostavljanje dece, osiguravajui bezbednost u porodici i stvarajui dravi priliku da reava probleme koji su ranije smatrani kao porodini problem.

Kako u svetu tako i u Japanu,u kulturi porodica se javlja puno ponovnog venavanja i razvoda. Trenutno je od 4 brakova jedan brak se sastoji od para koji se ve jednom venavao. Jo od ezdesetih godina 20.-og veka ,uglavno majke dobijaju starateljstvo nad decom,dok ona imaju vrlo malo nekad uopte kontakta sa svojim ocem. Legalni aspekti step porodica se takoe promenio. Predratni graanski kod je gledao step roditelje kao legalne staratelje/roditelje sa pravima nad njihovim pastoradima koja su posedovala nasledstvo. Danasnji gradjanski kod gleda odnos izmedju pastoradi i step roditelja identino kao i preudaju, a da bi imali obaveze i prava roditelja dete mora da bude usvojeno. Trenutni sistem baziran na vertikalnoj strukturi u kojoj oba suprunika imaju podjednaka prava i obaveze ukljuujui i one vezane za roditeljstvo i stvaraju probleme o pravima koje imaju babe i dede. Takoe se javlja jo jedan problem tokom razvoda.Ako se ena porodi 300 dana nakon razvoda,to dete biva upisano u oev koseki, ioako je roeno nakon razvoda. Takoe postoje i razliitosti meu regijama. Velike razlike meu regijama ostavljaju posledice nad porodicama. Danas se moe zapaziti vei broj razvedenih ljudi u regijama koji imaju veu stopu nezaposlenosti.

Do Izumo no Okumi (oko 15711615), plesaice koja je otvorila put predstavama koje su se smatrale udnim (kabuki), popularna kultura bila je oksimoron. Kulturom se smatralo samo ono to je drevno, elegantno, sveano, iznijansirano, prefinjeno, klasino i ekskluzivno. Kultura podrazumeva neto to prevazilazi buku, a obian narod nije imao nikakvog udela u tome. Oni su imali svoje zabave, nepristojne i nalik cirkusu, koje su im pruali lutajui muziari, plesai, pevai balada, lutkari, akrobate, maevaoci, treneri ivotinja i dr.

Pre ujedinjenja Japana 1603. godine, bilo je malo toga ime se narod bavio pored najosnovnijih potreba za preivljavanjem ili vojevanjem za svoje vladare. Nakon to je zavladao mir, za njim je sledila i promena. Dolo je do masovne pismenosti, tampe i prosperitetne trgovake klase. Uskoro je obian svet itao romane, poseivao predstave i uivao u raznim oblicima popularne kulture. Do osamdesetih godina, kultura u Japanu bila je visoka, ako ne i korporativna, dok je popularna kultura bila iskljuivo periferalna.

Poetkom devedesetih, ene poinju oseati da im neto nedostaje. Pojavljuje sejosei(manga stripovi za ene), a TV serije otvoreno propagirajuvanbrane pustolovine. ene koje nisu u braku poinju kopirati mukarce traei romanse na putovanjima u strane zemlje. Tako je dolo do stvaranja jo jednog stereotipa razmiljanja o Japankama kao o enama kojene nalaze dovoljno ljubavi u svojoj zemlji. Nekako u to vreme u Japanu poinje erapokazivanja enskog tela, pojavljuju se prve necenzurirane slikovnice za odrasle i prviotachidai plesni kluboviu kojima su ene mogle plesati razgoliene i time sticati veliki krug mukih oboavatelja. ene ovde nisu plesale zbog novca, ve zbog same elje pokazivanja svog tela. Polako se stvarao kultprivlaenja mukaraca mladim enama i svaka naredna generacija nastojala je pomeriti tu granicu godina jo nie. To je dovelo do toga da se danas Japanke uasavaju starosti. Samo drutvo postavilo je vrednosti na taj nain da jedino mladost vredi i da se itava industrija zabave i pop kulture okree mladima i onima koji nastoje zadrati tu mladost po bilo koju cenu. Sredinom devedesetih zapoelo je i sponzorsko izlaenje, enjo kosaitrend u kojem stariji mukarci nude novac ili skupu odeu mladim i lepim devojkama u zamenu za zajednike izlaske koji mogu, ali i ne moraju ukljuivati seksualne odnose.

Brza modernizacija i recesija devedesetih stvorile su od Japankienergetinei odluneene. Stereotip poslunih yamato nadeshiko zamenio je stereotip Japanki koje su otile u Ameriku iz raznih pobuda i u Japan donele crnaku kulturu, ali s njom i drogu i seksualnu dekadenciju koja i dan-danas postoji u kvartovima poputRopongija (Roppongi)ili ibuje (Shibuya). Japansko drutvo je takvim enama dalo pogrdan naziv uti taksi(ene koje prihvataju seksualne odnose sa bilo kim). Situacija nakon Drugog svetskog rata sada se u potpunosti promenila. Veliki broj bogatijih Japanki danas opseda amerike vojne baze i turistike destinacije na Pacifiku kupujui ljubav mukaraca novcem i darovima.

Japanska dananjica je puna uspeha i ivosti. iri se, pretvarajui ljude irom sveta u ljubitelje japanskih stripova (manga) i animacije (anime). To predstavlja novu ulogu za tiho, introvertno japansko drutvo. Uloga ena u japanskom drutvu esta je tema komentatora o stanju savremenog Japana. Iako je vano uzeti u obzir analize statistika i anketa, vano je i primetiti kako popularna kultura definie savremenu japansku enu. Kao posledica toga, manga i anime mogu se, kao oblik popularne kulture, koristiti za analizu drutvenog poloaja ena u Japanu. Kroz prouavanje predstave ena u japanskoj animaciji tokom proteklih desetak godina, moemo poeti da identifikujemo uloge ena u savremenom japanskom drutvu.enski govor u Japanu

Jezik je imao veoma vanu ulogu u meunarodnoj i kulturnoj politici Japana. Pitanja vezana za jezik oduvek su blisko povezana i sa odreenim globalnim tehnolokim napretkom, kao i sa iskustvima manjinskih grupa u samom Japanu. Mnogo ljudi u Japanu eli da japanski postane internacionalni ili svetski jezik. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se razvije drugaije miljenje o globalnoj upotrebi jezika.

Kulturne podgrupe meu govornicima japanskog jezika koriste razne varijante jezika kao vrstu koda kulturnog identiteta. Namera je da odvoje, a nekad i iskljue one koji ne pripadaju toj kulturi.

Dobro su poznate varijacije kada je u pitanju pol govornika. Odreene specifine konverzacije potvruju pol govornika, ali se mogu koristiti i za ruganje odreenom polu. To se ponekad koristi kada mukarci homoseksualci koriste obeleja enskog govora, ili transseksualaca kada ele da igraju ensku ulogu (onesan velika sestra). U pitanju je onesan kotoba ili govor velike sestre, koji oznaava njihovu promenu pola. U drugim sluajevima, kao npr. kod stranaca, takav govor moe biti nenameran.

Najvea razlika nalazi se u upotrebi oblika glagola, linim zamenicama, reeninim partikulama i u upotrebi poasnih izraza. Mukarci koriste kratke, neline oblike glagola i njihove imperative u govoru u neformalnim situacijama. Linu zamenicu ore koriste samo mukarci, dok ene koriste watashi ili atashi. Odreene reenine partikule koriste samo ene (npr. wa sa uzlaznom intonacijom), druge samo mukarci (npr. zo).

ene tradicionalno koriste vie poasni govor od mukaraca, a odreeni broj Japanki namerno podie svoj glas. Shibamoto je 1985. godine otkrio da ene esto preokreu uobiajen red rei, stavljajui subjekat posle predikata, i izostavljaju partikule vie nego mukarci.

Poslednjih godina ini se da se jaz smanjuje. Okamoto izvetava o fenomenu devojaka koje koriste odsean muki stil govora koji inkorporira konane reenine partikule. Uglavnom je re o nevenanim devojkama, studentkinjama univerziteta.

Od 1990. srednjokolke su koristile boku, zamenicu u prvom licu koju su nekada koristili mukarci. To je nekada bilo ogranieno na period kolovanja, ali se u poslednje vreme koristi i po zavretku kole.

Dolo je i do odreenih promena nekih poasnih rei u neformalnom kontekstu. Poto se u izvetaju Nacionalnog jezikog saveta iz 1952. godine kritikuje preterana upotreba poasnih rei i eufemizama kod ena, slino istraivanje sprovedeno je 1990-ih godina. Rezultat je bila jednakost upotrebe izmeu polova po ovom pitanju. Naravno, razlike su i dalje ostale, ali su bile manje nego ranije. Naalost, u govoru oba pola i dalje se koriste rei i fraze koje ene prikazuju stereotipno ili sa predrasudama.ZAKLJUAK

Iako je koncept japanske porodice" zaposlen i od strane monika i od strane individualnog Japanca da objasni obrasce ponaanja i vrednosti, jasno je da umesto jednog obrazca, postoje varijacije po klasi, geografskom regionu i istorijskom periodu.Ekonomske i politike okolnosti su takoe odigrale ulogu u strukturi porodice tako da je postala mnogo manje hijerarhijska.Nasuprot tome, koncept japanske porodice" je bio i nastavlja da budeo veoma jak.Obrasci odluivanja, u vecini sluajeva ilustruju zajedniko znaenje i ideologiju da kao narod prihvatamo sistem i definicije koje su dole sa nastavkom Koseki sistema umesto jasno izraenim politikama koje bi bile efikasne u promeni tog sistema.Jedan od glavnih faktora prihvatanja ovog finansijskog sistema jeste uspeh u sistemu i manjak opcija ako bi individua bila neuspena u njemu.Danas obrasci odluivanja odvijaju se u manje sigurnom okruenju i ukljuuju menjanje formi kao to su meugeneracijski odnosi, brak, raanje, razvod, novi brakovi kao i novim pitanjima koja su se pojavila u dvadeset i prvom veku kao to su surogat majke i step roditelji. Japanska ena danas jekompleksan pojam i da bi se razumeo u potpunosti, potrebno jesruiti predrasudeizaobiistereotipe. Japanska ena nije ili yamato nadeshiko ili uti taksi nisu sve Japanke mlade, niti hodaju u dizajnerskoj odei. Japanke su najdugovenije ene na svetu i vei deo njih je izmeu etrdesetih i osamdesetih godina ivota. One danas ive na razliite naine i posmatraju svet oko sebe u irokom rasponu od detinjeg optimizma, do krajnjeg pesimizma, a postoje jaki istorijski razlozi zato je to tako.

LITERATURA

1. Takemaru N. Women in the Language and the Society of Japan: the Linguistic Roots of Bias. McFarland & Company, Inc. 19642. 3. Hern, Lafkadio. Japan: pokuaj tumaenja. Beograd: Kokoro, 2012.PAGE 2