državno i društveno uređenje osmanskog carstva
TRANSCRIPT
ДРЖАВНО И ДРУШТВЕНО
УРЕЂЕЊЕ ОСМАНСКОГ
ЦАРСТВА ОД XVI – XVIII ВЕКА
• Турска је била војно – феудална држава.
• На челу државе био је султан – има неограничену власт.
• Султан је сматран врховним господарем, заповедником војске, свештеником, судијом, све поданике сматрао је робовима.
• Уз султана државом управља влада – Порта, састављена од везира на челу са великим везиром.
• Турско друштво делило се на спахије (феудалце), јањичаре (елитне војнике) и потчињено становништво – рају.
• Султан је спахијама делио поседе – спахилуке на основу заслуга.
Спахије
Јањичари
• Тимарски систем је феудални систем у Османском царству.
• Добио је назив по тимару – најмањем и најчешћем поседу који је султан додељивао спахијама. Тимари нису били наследни.
• Осим тимара постојали су и зеамети – већи поседи, хасови – султанови поседи и вакуфи – поседи муслиманског свештенства.
• У Османском царству могућност напредовања и привилегован положај имали су муслимани.
• Муслимани су у зависности од способности могли да стигну до положаја великог везира.
Исламизација је процес преласка немуслиманских верника у ислам.
У нашим крајевима исламизација је била најраширенија у Босни и на Косову, нешто мање у Македонији и Црној Гори.
• Османско царство је било централизована држава.
• У административном погледа Османско царство се делило на беглербеглуке – пашалуке, санџаке и нахије.
• Турско законодавство: султанови закони – кануни и исламски закони – шеријат.
• Судије у Османском царству називале су се кадије.
• Рају су чинили углавном хришћани, тј. немуслимани и мањим делом муслимани.
• Раја је обрађивала спахилуке и плаћала бројне дажбине спахијама и султану.
• Најзначајнија дажбина била је харач.
• Раја је углавном живела на селу, а Турци по градовима. Живот на селу српској раји је омогућио је да сачувају своју веру, културу, традицају и обичаје.
• Турски градови, па и они у Србији, имали су изглед оријенталних (источњачких) градова.