19. april 2012. │ 1

Iako je poljoprivreda možda i jedini sektor u Srbiji koji pra-vi suficit u spoljnotrgovinskoj

razmeni, njen neiskorišćeni po-tencijal je i dalje ogroman. Više od 800.000 porodica se bavi poljoprivredom, a raspolažemo sa 4,2 miliona hektara obradivih površina. Plodno zemljište i po-voljna klima nisu dovoljni za re-zultate kakve ostvaruju Danska ili Holandija, jer se svega pet odsto obradivog zemljišta navodnjava, a najveći deo izvoza vrednog 2,7 milijardi dolara u 2011. godini čine žitarice i proizvodi niskog ni-voa prerade.

U prethodnih nekoliko nedelja dosta polemike se vodilo i o me-rama agrarne politike i o novom načinu subvencionisanja poljo-privrednih proizvođača. Dušan Petrović, ministar poljoprivre-de, trgovine, vodoprivrede i šu-marstva, ocenio je da imamo zna-čajne polemike o tome kako treba upotrebiti raspoloživi novac iz budžeta na subvencije i da imamo nekoliko strateških projekata.

„Vlada Republike Srbije predlažući budžet donela je od-luku da u ovoj godini iz budžeta

bude izdvojeno tridesetak odsto više nego u 2011. godini. Oko 50 miliona evra je već isplaćeno na-šim poljoprivrednicima u januaru na ime subvencija za ostvarenu proizvodnju u 2011. godini. Za subvencije biljne proizvodnje pro-šle godine je izdvojeno 15 milijardi dinara kroz subvencionisanje po površini, odnosno 14.000 dinara po hektaru i na ime povraćaja ak-ciza za gorivo izdvojeno je 3,5 mi-lijarde dinara. U ovoj godini to će iznositi najmanje 22 milijarde di-nara i to je 20 odsto više subven-cija za klasičnu biljnu proizvod-nju. Ove godine taj novac će biti drugačije artikulisan. Došlo je do velikog poskupljenja goriva i od-lučili smo da regresiramo nabav-ku goriva, pa naši poljoprivrednici mogu da kupe gorivo za 65 dinara po litru, a na pumpama to gorivo košta 141 dinar. Preostalih 12 mi-lijardi dinara biće raspoređeno prema prinosima, tako da će svi imati motiv da proizvedu više, jer će dobiti više novca iz budžeta.

Subvencija će biti jedan dinar za kilogram kukuruza i pšenice, četiri dinara za soju, suncokret i uljanu repicu, 60 para za krom-

pir, 50 para za kliogram šećerne repe i računamo da sa 12 milijar-di dinara svima omogućimo da dobiju za svoj rod ono što im je budžetom i opredeljeno.

To je suština našeg nastojanja da povećamo proizvodnju osnov-nih žitarica. Stavili smo van snage prethodni uslov da ljudi moraju da plate penzijske doprinose da bi dobili subvencije. Ko plaća do-

prinos za penziono osiguranje, to radi da bi dobio penziju, a ne da bi dobio podsticaje za poljopri-vrednu proizvodnju.

Doneli smo uredbu i za pre-mije za proizvodnju mleka od pet dinara za litar i 25.000 dinara za jedno omatičeno grlo. Te mere već su dale rezultat, jer je poveća-na proizvodnja u odnosu na pro-šlu godinu.

Ova politika je, po mom uvere-nju, pravedna i ekonomski oprav-dana. Pravedna zato što umesto 82.000 gazdinstava, koliko je prošle godine dobilo subvencije, ove godine se već prijavilo više od 220.000 poljoprivrednih gazdin-stava da bi po regresiranoj ceni na-bavili gorivo. Svi oni će konkurisati i za subvencije po količini. Kada se radi o površinama, prošle godine je 82.000 gazdinstava prijavilo po-vršine od 1,024 miliona hektara, a ove godine već je prijavljeno više od 1,5 miliona hektara. Ova mera je opravdana zato što će najmanje za trećinu veće površine biti sub-vencionisane nego prošle godine.

Prošle godine imali smo izvoz poljoprivrede od 2,7 milijardi do-lara. To je pola milijarde dolara više nego 2010. godine, a milijar-du više nego 2009. godine. Poda-ci iz prva tri meseca govore da će

ovakve tendencije da se nastave. Ulaganja u prehrambenu indu-striju su vrlo ozbiljna, a pre svega u industriju prerade mesa, dok ja očekujem da će i u drugim sekto-rima prehrambene industrije ove godine biti značajnih investicija. Očekujem da će se promeniti i struktura izvoza, da će primarni poljoprivedni proizvodi, pre sve-ga kukuruz koji je najznačajni-ji izvozni proizvod naše zemlje, ustupati mesto industrijskim proizvodima, šećeru, ulju, kondi-torskim proizvodima, pivu i mesu i prerađevinama. Pretprošle godi-ne izvoz kukuruza iznosio je dva miliona tona, prošle godine 1,5 miliona tona, a imamo nameru da se što više kukuruza pretvori u mleko i meso. Kada budu rea-lizovane investicije da se u Srbiji proizvodi skrobni šećer od kuku-ruza, imaćemo ozbiljnu promenu u strukturi upotrebe ove žitarice.

Njena ekselencija Mete Kjuel Nilsen (Mette Kjuel Nielsen), ambasadorka Kraljevine Danske u Srbiji, slaže se da Srbija ima veliki potencijal za povećanje poljopri-vredne proizvodnje, jer raspolaže dobrim uslovima, plodnim zeml-jištem i povoljnom klimom.

BiG BiZNiSOzbiljna ulaganja u prehrambenu industriju

EU otvorila granice za veliki broj proizvoda

Shvatate prednosti od ujedinjavanja snaga

DUšan PEtrOvić, ministar poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva

aDrijanO MartinS, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u republici Srbiji

SUzan Fric, direktorka USaiD misije u Srbiji

Hrana je šansa Srbije

PRVI PANEL: šanse Srbije na svetskom poljoprivrednom tržištu

konferencija: SrpSka poljoprivreda - izvozne mogućnoSti i Snabdevanje domaćeg tržišta

www.BiG.co.rS

(NAstAVAk NA stRANI 2)

Šta Srbija može da ponudi, a šta traži svetsko tržište? Kako dostići velike evrop-

ske poljoprivredne proizvođa-če koji na manje plodnog ze-mljišta proizvode daleko više

hrane i kakva je uloga agrarne politike u tome i kako sve to finansirati? Ovo su neka od pitanja na koja su pokušali da odgovore predstavnici Minis-tarstva poljoprivrede, poljopri-

vrednici, prehrambena indu-strija i bankari na konferenciji „Srpska poljoprivreda - izvoz-ne mogućnosti i snabdevanje domaćeg tržišta“ u organizaciji Business Info Group.

Strategija za navodnjavanjeDušan Petrović je najavio i veliki plan navodnjavanja poljoprivrednog

zemljišta u Srbiji.„U Srbiji nikada nije bilo više od 200.000 hektara u okviru nekog irigaci-

onog sistema. To je ispod pet odsto ukupnog obradivog zemljišta, a u svetu je 17 odsto obradivog zemljišta u sistemu navodnjavanja. Na tih 17 odsto zemljišta proizvede se 40 odsto hrane. Plan je da se za četiri godine dođe do 1,1 milion hektara zemljišta koje se navodnjava i to košta pet milijardi evra. Izgradnja primarne mreže kanala za navodnjavanje, što je državni po-sao, košta 1,2 milijarde evra, a ove godine smo odvojili pet milijardi dinara

za to u budžetu, potpisali smo ugovore i radovi su već krenuli. U naredna tri meseca biće potpuno očišćena primarna kanalska mreža. Imamo gotove projekte za novih 70.000 hektara, a do kraja juna biće gotovi pro-jekti za 200.000 hektara. Naša procena je da imamo izgubljenu dobit od 500 miliona evra zbog izgubljenih prinosa, a sa svim multiplikatorima gubitak ekonomije iznosi od 1,5 do dve milijarde evra godišnje.“

DUšan PEtrOvić, ministar poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva

2 │ 19. april 2012.

„To nije dovoljno. Poljopri-vrednici i poljoprivredna indu-strija moraju da shvate moguć-nosti i potencijale. Potrebni su preduzetnički duh i spremnost na promene. Nije lako menjati se, ali oni koji to prvi shvate, biće u prednosti na duge staze. Država ne može upravljati, regulisati i plaćati kao što je radila u prošlos-ti, ali može da podstiče kretanje u pravom smeru postavljanjem okvira. Danska vlada je srpsku poljoprivredu pomogla kroz šemu malih grantova u saradnji sa Mi-nistarstvom poljoprivrede za voćare iz južne Srbije. U toku je proces aplikacije za grantove koji će pomoći proizvođačima da povećaju proizvodnju i kvalitet, da izađu na inostrana tržišta i zaposle više ljudi. To je mogućnost za one koji vide potencijal i koji su sprem-ni da preuzmu upravljanje svojim životom.

Danska ambasada će u junu pozvati određeni broj srpskih farmera u Dansku, gde ćemo im ukazati na prednosti ko-rišćenja stajskog đubriva u proiz-vodnji biogasa.

Pomeranje ka Evropskoj uniji značiće prelazak sa malih gazdin-stava na velike farme, što će do-neti koristi od ekonomije obima. To je neizbežno. U Vojvodini se mogu stvoriti velike farme, a u južnoj Srbiji mala gazdinstva mogu se specijalizovati za neke proizvode, na primer za aspara-gus. Mnogobrojni mali voćari u južnoj Srbiji mogu nastupati zajedno, deliti hladnjače i velike mašine i mogu da se udruže u na-stupima na izvozna tržišta.“

Poljoprivreda je jedan od važ-nih delova u budućim pregovori-ma Srbije sa Evropskom unijom, a zakonska regulativa se već uve-liko usklađuje sa evropskom za-jedničkom agropolitikom (CAP). Adrijano Martins (Adriano Martins), zamenik šefa Delega-cije Evropske unije u Republici Srbiji, ističe da se poljoprivreda nalazi u prvom redu kada se radi o vezama Srbije i EU.

„Polovinu izvoza srpske poljo-privrede čini izvoz u EU, a kada je reč o uvozu ovih proizvoda, 45 odsto je uvoz iz EU. Integracija već postoji i odvija se uspešno. U 2011. godini izvoz poljoprivred-nih proizvoda iz Srbije u EU se povećao za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dostigao

je rekordnih 2,1 milijardu evra. Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja ima suficit u razmeni poljoprivrednih pro-izvoda sa EU. To je ohrabrujuće za ovaj sektor i čini ga liderom u izvozu. EU je u tome dosta pomo-gla Srbiji i to ne samo finansijski. Od 2000. godine Srbija uživa preferencijalni status kod izvo-za u zemlje EU. Jednostrano EU je otvorila svoje granice za veliki broj proizvoda. Od početka 2010. i otpočinjanja prelaznog dogovo-ra, ovaj odnos se konsolidovao i Srbija je ušla u bilateralni odnos sa EU. Nadam se da će to usko-

ro prerasti u potpuni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Važno je da u našim odnosima postoji predvidljivost koju daje pismeni ugovor. Uskoro će ovom sektoru biti otvorena i peta kom-ponenta IPA fondova.“

Razvoj poljoprivrede u Srbiji već pet godina pomaže i Američ-ka agencija za međunarodni raz-voj (USAID) koja je sarađivala sa 200 srpskih poljoprvrednih kom-panija. Suzan Fric, direktorka USAID misije u Srbiji, istakla je da je saradnja sa kompanijama potvrdila njihovu pretpostavku

da poljoprivredni sektor ima po-tencijala za rast, iako je tradicio-nalno jak u Srbiji.

„Kako se USAID-ov Agro-biznis projekat približava kraju, drago nam je što su kompanije sa kojima smo radili otvorile 7.000 novih radnih mesta i ostvarile 118 miliona dolara prodaje, a od toga tri četvrtine u izvozu, uz još 65 miliona dolara prodaje koju su ove kompanije dogovorile. Mnoge kompanije, od uzgajivača borovnica do proizvođača sira, pratile su kretanja na tržištu i uvodile su nove proizvode, kako bi zadovoljile tražnju. Na primer,

kompanija Makval prepo-znala je povećanu potraž-nju na domaćem tržištu za biljnim čajevima i u 2009. godini ponudila je nove proizvode, koji su samo u Srbiji povećali prodaju za 40 odsto. U 2010. godini Makval je počeo da izvozi na tržište jugoistočne Ev-rope.

Kao drugo, mnoge kompanije unapredile su svoj brend i pakovan-

je kako bi se videla poboljšanja proizvoda. Na primer, Suncokret iz Hajdukova prepoznao je rast tržišta organske hrane i važnost sertifikata o organskoj proizvod-nji hrane, kako bi dobili udeo na ovom unosnom tržištu. Sunco-kretovi proizvodi sada se mogu naći u prodavnicama u novim atraktivnim pakovanjima. Treća oblast je unapređenje proizvod-nje, kako bi kompanije osvojile nova tržišta jugoistočne Evrope, EU, Rusije i SAD. Kompanija Hera iz Prokuplja dobila je ISO 22000 za proizvodnju bureka.

Poljoprivreda izvor energije

Ambasadorka Danske u Srbiji Mete Kjuel Nilsen skrenula je paž-nju na još jednu sve važniju ulogu poljoprivrednika u nacionalnim ekonomijama.

„Navikli smo da vidimo farmere u dve uloge, kao proizvođače hra-ne i kao one koji se brinu o zemlji. Međutim, moramo da uvidimo i

treću ulogu, da je poljoprivreda ključni proizvođač energije u bu-dućnosti. Otpad iz poljoprivredne proizvodnje, biljni i životinjski otpad, može se iskoristiti za proizvodnju biomase i biogasa i tu leži ogroman potencijal. U Danskoj biomasa iz poljoprivrede i šuma čini polovinu ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Biogas iz životinjskog đubriva je zelena alternativa prirodnom gasu. Nuspro-izvodi se mogu koristiti kao đubrivo, što farmerima omogućava jeftinu zamenu za veštačka đubriva, na korist i ekonomiji i ekologiji. Biomasa se može dobiti iz otpada iz klanica, organskog otpada iz velikih supermarketa, proizvođača hrane... Smanjenje upotrebe fo-silnih goriva je izazov i za Srbiju i za sve ostale evropske zemlje, u smislu smanjenja zavisnosti od uvoza energije, pronalaženja održi-vih energetskih rešenja i zaštite životne sredine. Poljoprivreda može smanjiti emisiju CO2 i efekat staklene bašte i može biti veliki izvor obnovljive energije“, napomenula je Nilsen.

nj.E. MEtE KjUEl nilSEn, ambasadorka Kraljevine Danske u Srbiji

Usklađivanje zakona sa EU

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins ukazao je na značaj poljoprivredne politike za agrar evropskih zemalja.

„Jedna od politika EU koja je veoma uspešna jeste poljoprivredna politika. To nije slučajno, jer je po-sle Drugog svetskog rata evropska poljoprivreda bila u jadnom stanju.

Zajednička politika EU je zemlje članice iz deficita u razmeni poljopri-vrednih proizvoda uvela u suficit. EU proizvodi više poljoprivrednih proizvoda nego što joj je potrebno i to pokazuje uspeh politike. Ova politika je donela mnogo zakona u okviru „acquis communitaire“ i Srbija je već počela sa usklađivanjem zakona sa EU. Ali nije samo stvar u zakonima, već oni moraju biti i primenjeni, a to zahteva institucije. Primena evropskih politika će proizvođačima doneti kon-tinuitet i to je važno jer donosi predvidljivost, a to je ono što privlači investitore“, naglasio je Martins.

aDrijanO MartinS, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u republici Srbiji

Snaga udruživanja

U USAID programu jedna od oblasti u kojima su kompanije na-pradovale je i shvatanje prednosti od ujedinjavanja snaga i osnivanja udru-ženja koja zastupaju njihove interese ovde i u inostranstvu.

„Tako je osnovano Udruženje proizvođača borovnica Srbije, Naci-onalno udruženje proizvođača mleka

i Nacionalno udruženje proizvođača mesa. Na primer, „Srpska flora“ udruženje proizvođača lekovitog bilja, sada radi na izmeni propisa koji se odnose na kvote za divlje lekovito bilje“, saopštila je Suzan Fric, di-rektorka USAID za Srbiju.

SUzan Fric, direktorka USaiD misije u Srbiji

Poljoprivrednici traže dinarske kredite

„Poljoprivrednici od poslovne banke očekuju brzinu i jednostavnost, a u anketama često kažu da očekuju subvencionisane kredite. Za banke to nije baš dobro, jer subvencionisani krediti nisu povoljni za banku. Sledeća stvar koju očekuju je razumevanje

njihove proizvodnje i najviše cene tačnost i poštovanje dogovorenog. Takođe, poljoprivrednici traže i dugoročne dinarske kredite sa fiksnom kamatnom stopom, jer oni nemaju načina da se obezbede od kurs-nog rizika“, objašnjava Dejan Janjatović iz Prokredit banke.

DEjan janjatOvić, član izvršnog odbora Prokredit banke

Direktor i urednik izdanja: Biljana Stepanović, foto: Dragan Milošević, Predrag Todorović, novinar: Miloš Obradović, marketing: Anica Divac, Snežana Terzić, Dušanka Stevanović, Jelena Jezdović, Jelena Pešić, Obrad Todorović, štampa: Politika, izdaje: Business Info Group, Bulevar despota Stefana 12/VII, Beograd, telefon: +381 11 2258 895, e-mail: office@big.co.rs, www.big.co.rs

„Potrebni su preduzetnički duh i spremnost na promene. Nije lako menjati se, ali oni koji to prvi shvate, biće u prednosti

na duge staze”(NJ.E. Mete Kjuel Nilsen, ambasadorka

Kraljevine Danske u Srbiji)

(NAstAVAk sA stRANE 1)

19. april 2012. │ 3

Hera sada snabdeva vojsku i poli-ciju, a izvozi u Bugarsku, Nemač-ku, Švajcarsku i Francusku.

Jedan od najvećih problema sa kojima se poljoprivrednici su-očavaju je finansiranje i pristup kreditima. Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora Prokredit banke koja je u Srbiji prisutna od 2001. godine, kaže da je ova ban-ka sarađivala sa oko 270.000 kli-jenata, uglavnom malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednika.

„Naša aktiva je blizu 640 mi-liona evra, a ponosni smo na naš portfolio gde problematični kre-diti čine ispod tri odsto, a povrat na kapital je 17 odsto. Nama su ciljna grupa individualni pro-izvođači, a sarađujemo i sa za-drugama i kombinatima. Naša kreditna tehnologija prilagođena je specifičnostima poljoprivredne proizvodnje, naši zaposleni koji rade sa poljoprivred-nicima imaju iskustvo i obrazovanje u ovoj oblasti. Za ovih de-setak godina isplatili smo više od 120.000 poljoprivrednih kredi-ta u vrednosti od preko 450 miliona evra, a na tržištu poljoprivrednih kredita držimo vodeću poziciju sa blizu 50 odsto. Kod naših poljo-privrednih kredita stopa kredita koji se ne otplaćuju je svega 1,3 odsto, dok je na tržištu taj pro-sek 18 odsto. Jedan od prioriteta nam je bio da ne dozvolimo da se poljoprivrednici prezaduže, jer ako se poljoprivrednik prezaduži, on ne ugrožava samo svoj posao, već i životnu egzistenciju. To smo postigli razumevanjem poslova-nja poljoprivrednika, obukom zaposlenih, reagujući adekvatno u određenim situacijama. Svake godine neki deo Srbije bude po-gođen prirodnim nepogodama, gradom, sušom, bolestima. U svim situacijama Prokredit ban-ka sa poljoprivrednicima napravi plan kako da se te situacije preva-ziđu i otplatu kredita smo odlaga-li za neki drugi period.

Najveća poljoprivredna kom-panija u Srbiji je Viktorija grupa, koju čini deset preduzeća. Zoran Mitrović, generalni direktor Viktorija grupe, kaže da zapošlja-vaju više od 1.800 radnika i da su za prvih deset godina postojanja postali jedan od najvećih investi-tora, proizvođača, izvoznika i po-slodavaca u Srbiji.

„Evropska banka za obnovu i razvoj prepoznala je idealnog partnera u nama pre tri godine i

ušla u našu vlasničku strukturu. Ovakvi institucionalni investitori očekuju stabilan rast, jasnu vi-ziju dugoročnog razvoja, održive prinose na kapital i iznad sve-ga transparentnost poslovanja i vlasništva. Najveća prednost Viktorija grupe ogleda se u odr-živosti celog ciklusa od nabavke, proizvodnje, do distribucije. Ka-pacitet za ozbiljnu izvoznu proiz-vodnju mogu da obezbede samo veliki sistemi koji okupljaju i po nekoliko hiljada manjih poljo-privrednih proizvođača. Veliki značaj za domaću poljoprivredu ima i to što su kompanije poput Viktorija grupe u mogućnosti da pruže pomoć svojim kooperanti-ma kada im je to najpotrebnije. Prvi smo uveli koncept saradnje sa poljoprivrednicima, tako što su oni postali naši partneri. Danas se više od 200.000 hektara u Sr-

biji obrađuje uz direktnu pomoć Viktorija grupe. Svakog proleća grupa od preko 400 kooperanata podeli đubrivo, seme, pesticide, naftu, novac i to dopre do više od 40.000 domaćinstava. Mi znamo da je primarni sektor nelikvidan, da banke nisu dovoljno agresiv-ne u tom domenu, pa je Viktorija grupa preuzela ulogu banke i fi-nansira primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Neretko se dešava da smo garanti kooperantima za kupovinu traktora, kombajna, sistema navodnjavanja. Svake godine prvih deset najvećih doba-vljača nagradimo time što mi bu-demo garanti za nabavku sistema za navodnjavanje. Poljoprivreda je jedna od retkih grana koje kri-za nije zahvatila u istoj meri kao druge privredne grane. U ukup-nom izvozu poljoprivrede Srbije, Viktorija grupa učestvuje sa 130 miliona evra, što je oko 7,5 odsto ukupnog izvoza poljoprivrede.

Viktorija grupa izvozi u više od 40 zemalja i na četiri kontinenta. Strategija kompanije je izvoz pro-izvoda visokog stepena prerade i što većeg nivoa vrednosti, što po-većava ukupan prihod od izvoza.

Srbija je prepoznatljiva kao država koja koristi „non GMO“ sirovine. Nama to otvara vrata in-dustrija u svim evropskim drža-

vama. Jedan od preduslova našeg izvoza je „non GMO“ i veoma smo posvećeni tome.

Ključ za uspešan izvoz je po-stizanje kvaliteta, njegovo održa-vanje i prepoznavanje šta tržište traži.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, vidi navodnjavanje, preradu hrane i proizvodnju energije kao oblasti koje će najviše privlačiti investici-je u narednom periodu.

„Ulaganje u navodnjavanje će pomoći Srbiji da poveća količinu izvoza hrane u EU, ali i na ostala tržišta. To je bitno jer se tražnja za hranom povećava iz dana u dan, a samim tim rastu i cene, a i mi tu imamo ulogu kao ključni proizvođač hrane u ovom regio-nu. Treba ulagati u prerađivačku industriju, jer ne treba izvoziti samo sirovinu, već proizvode sa

što većom dodatom vrednošću, ne samo zbog finansijskog efekta, nego i zbog rasta bruto nacional-nog proizvoda i zapo-šljavanja.

Poljoprivreda po-staje grana koja ne proizvodi samo hra-

nu, već sve više i energiju. To je dodatna stvar u koju moramo da ulažemo. Ta tri sektora, navodn-javanje, prerađivačku industriju i energetiku, vidim kao sektore gde će najviše investicija dolazi-ti i najveću koncentraciju nov-ca. Navodnjavanjem treba da se bavi država na strateški način i to treba da se finansira iz budžeta. Investicije u prerađivačku indu-striju i energetiku uglavnom su do sada dolazile, a i ubuduće će, iz bankarskog sektora. Agrarni budžet se povećava i siguran sam da će i investicije u navodnjavan-je biti sve veće i veće. Ostatak mo-žemo da finansiramo iz nekoliko izvora. Imamo štednju građana koja je najveći izvor finansiranja, obavezne rezerve i moja ideja je da se napravi mehanizam da se obavezne rezerve spuštaju prema bankama koje finansiraju stra-teški bitne sektore. Imamo novac međunarodnih finansijskih insti-tucija i „krosborder“ kredite koji su jeftini i dostupni, ali imaju ne-gativne efekte zbog odliva deviza u toku otplate.

Novca ima, samo treba da se dogovorimo kako ćemo najracio-nalnije da ga trošimo. Kroz inves-ticije u ova tri segmenta vrlo brzo ćemo doći do rasta zapošljavanja, velikog skoka BDP-a i rasta izvo-

za, što ima pozitivne efekte na mnogo makroekonomskih para-metara.

Frančeska Binami, ekspert za ekonomsku analizu i vino u okviru Komiteta naprednih poljo-privrednih organizacija i General-ne konfederacije poljoprivrednih zadruga EU (COPA COGECA), predstavila je najveće evropsko zadrugarsko udruženje.

„COPA je krovna organizacija koja okuplja 56 farmerskih orga-nizacija EU, a COGECA okuplja 31 poljoprivrednu zadružnu orga-nizaciju EU, tako da mi predsta-vljamo ceo poljoprivredni sektor EU sa više od 30 miliona farme-ra i njihovih porodica i 38.000 poljoprivrednih zadruga. Imamo i bliske veze sa evropskim zeml-jama koje nisu članice EU. Poljo-privreda obezbeđuje 20 miliona radnih mesta, ali kada se uzmu u obzir i povezani sektori, to se pe-nje na 40 miliona radnih mesta. Poljoprivredna proizvodnja EU

iznosila je 350 milijardi evra u 2010. godini. Ipak smo uspeli da održimo poljoprivredni sektor baziran na porodičnim farmama. Prosečna veličina farmi u EU iz-nosi 13 hektara. Čak ni 10 odsto veće farme od proseka ne dostižu prosečnu veličinu farmi u SAD. Zajednička poljoprivredna poli-tika je reformisana u prošlosti i danas je mnogo više tržišno ori-jentisana. To znači da CAP pre-poznaje da su farmeri prvo pre-duzetnici, da imaju ekonomsku ulogu, a to je proizvodnja hrane prema potrebama tržišta. Ipak, tržište ne garantuje da je poljo-privreda profitabilna delatnost. U EU poljoprivrednici su se našli u cenovnim makazama, gde cene njihovih inputa rastu mnogo brže nego cene njihovih proizvoda.

U sličnoj poziciji nalaze se i potrošači. Cene hrane u malopro-daji rastu brže nego što rastu pro-

Sav profit u investicijeZoran Mitrović je najavio investicije Viktorija grupe u ovoj godini u iz-

nosu od preko 60 miliona evra. „Skoro sve što zaradimo, reinvestiramo u novu proizvodnju. Ključni

projekti u ovoj godini su završetak fabrike sojinih koncentrata u Bečeju do juna i početak izgradnje fabrike kukuruznog skroba u Zrenjaninu. Taj projekat je vredan više od 50 miliona evra. Mi smo proteklih godina bili vodeći izvoznik kukuruza i sa te pozicije došli smo na ideju da ne izvozimo sirovinu, već proizvod više faze prerade.

Jedan od projekata je i fabrika veterinarskih vakcina, jer smo i lideri u veterini u Srbiji, sa Veterinarskim zavodom Subotica. Pre desetak dana potpisali smo dva ugovora sa EBRD o izgradnji dva nova kotlovska po-

strojenja za dobijanje energije iz biomase. Naše se sve fabrike snabdevaju energijom iz biomase i sve buduće fabrike su koncipirane da budu energetski nezavisne. Sa novim energanama imaćemo oko 100 megavata instalisanih kapaciteta za proizvodnju energije iz biomase“, istakao je Mitrović.

zOran MitrOvić, generalni direktor viktorija grupe

Pitati banke za subvencionisane kredite

„Bankari finansiraju prerađivačku industriju i imamo već nekoliko ve-likih projekata u kojima Erste banka učestvuje. Mi smo finansirali najviše projekata energetske efikasnosti. Ima-mo i kreditne linije EBRD-a i još ne-koliko evropskih finansijkih institucija,

među kojima treba izdvojiti projekat javnih skladišta, gde banke uzi-maju kao kolateral ono što se nalazi u javnim skladištima. Bankari sa Ministarstvom poljoprivrede poslednjih nedelja rade na kreditima sa subvencionisanim kamatnim stopama, čijom profitabilnošću nismo baš najsrećniji i apelovao bih na Ministarstvo da kontaktira sa ban-kama prilikom pravljenja tih proizvoda. Ovi krediti su možda povoljni za jedan tip klijenata, ali nisu za sve, a banke se obavezuju da svim klijentima budu dostupni pod istim uslovima“, poručio je Carić.

SlavKO carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke

Klimatske promene

„Klimatske promene uticaće na proizvođače hrane u budućnosti. S jedne strane, moraće da smanjuju emisiju CO2 i doprinosiće alternativ-nim izvorima energije. S druge stra-ne, poljoprivrednici će biti pogođeni

novim vremenskim uslovima“, ocenila je Frančeska Binami.

FrančESKa BinaMi, Generalna konfederacija poljoprivrednih zadruga EU

rezervni fondCvijanović napominje da je u

srpsku poljoprivredu malo ulagano u poslednjih 20 godina, a ona je pod-nela najveći teret tranzicije.

„Zadrugarstvo je devastirano i nesrećno je urađena privatizacija. Kada je Srbija, odnosno tada Jugo-slavija, imala organizovanu prodaju

semenskog kukuruza, tačno se znalo koliko je učešće svakog u lan-cu prodaje. Čak je postojao i rezervni fond za slučaj kada cena nije mogla da pokrije troškove“, podseća Cvijanović.

DraGO cvijanOvić, direktor instituta za ekonomiku poljoprivrede

(NAstAVAk NA stRANI 4)

„Ključ za uspešan izvoz je postizanje kvaliteta, njegovo održavanje i prepoznavanje šta tržište traži”

(Zoran Mitrović, generalni direktor Viktorija grupe)

4 │ 19. april 2012.

izvođačke cene koje trgovci plaća-ju proizvođačima.

Farmeri dobijaju sve manje i manje od te novostvorene vred-nosti, a sve više ide drugim učes-nicima u lancu.

Na svetskom nivou EU je naj-veći uvoznik i drugi izvoznik hra-ne. Neto smo izvoznici žitarica, maslinovog ulja, vina, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa. Uspeli

smo da izvozimo te proizvode upr-kos smanjenju sredstava u CAP budžetu za dva odsto. Neto smo uvoznici voća i povrća i nekih vrs-ta mesa.

Danas 60 odsto naših farmi nije u stanju da pokrije troškove roizvodnje. Prihod raste uspore-no, ali to je uglavnom zbog sman-jenja radne snage u sektoru. Neto dodata vrednost u stvari se sma-njuje i takav trend se očekuje i u budućnosti.

„Obaveza svake države je da obezbedi prehrambenu sigurnost stanovništva i da pokuša da sva raspoloživa prirodna bogatstva stavi u funkciju izvoza što kvalitet-nijih proizvoda“, poručio je Dra-go Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

„U Srbiji nije bilo popularno

reći da je Srbija poljoprivredna zemlja, ali ona to jeste, jer postoji dosta poljoprivrednog zemljišta, vodni potencijal, povoljni klimat-ski uslovi. Postoje odlične domaće sorte i hibridi. Srpski seljak naj-pre usvaja tehnološke inovacije, posebno kada je u pitanju agrar. Osim što je Srbija poljoprivredna, ona je i ruralna zemlja.

U našoj poljoprivredi postoji niz problema kao što je veliki uti-caj klimatskih prilika, nedovolj-

na primena agrotehnike, slaba opremljenost, stara mehanizacija i dotrajala oprema. Vlada i tržišna neizvesnost, imamo nedostatak radne snage i usitnjenost poseda. Problemi su i svaštarstvo u proiz-vodnji, neorganizovanost, raski-nuti repro lanci koji su nekada postojali i to što nije izvršena di-ferencijacija gazdinstava, bez čega nema ulaska u EU.

Sistemske mere u poljoprivre-di su značajne, veliki broj sistem-skih zakona usaglašenih sa EU je donesen. Nažalost i dalje imamo nisku produktivnost, malu konku-rentnost i profitabilnost. Agrarni budžet oscilira, poslednje tri godi-ne je padao, a samo prošle godine je bio 2,6 odsto, dok s druge strane stručnjaci kažu da poljoprivreda u BDP učestvuje sa 20 do 30 odsto.

• Kako će nova politika subven-cija u poljoprivredi, po prinosu umesto po hektaru, uticati na poslovanje Viktorija grupe i šta će to značiti za srpsku poljopri-vredu?- Ovakva politika subvencija uti-caće najpre pozitivno na kvalitet i kvantitet proizvodnje i pružiće veliki podsticaj, na neki način i priznanje, onim poljoprivredni-cima koji su ulagali u tehnologiju i inpute svoje proizvodnje i tako što će se subvencije proporcio-nalno odrediti naspram količine prinosa po hektaru, a ne samo po površini zemlje, kako je do sada bio slučaj. Uvećan prinos će se za-tim reflektovati i na nas prerađi-vače, s obzirom da nam je svima u interesu da ukupna obradiva površina dugoročno donese što bolje prinose i rezultate, samim tim i finalne proizvode i time po-boljša kako izvozne potencijale Srbije, tako i snabde-vanje domaćeg tržišta.

• Da li nelikvidnost u privredi pogađa i Viktorija grupu i na koji način se borite sa ovim problemom?- Globalna ekonomska kriza i otežana eko-nomska situacija sva-kako imaju uticaj na likvidnost i posledice na poslovne rezultate većine kompanija. Srećom sek-tor hrane, u kome poslujemo, je manje izložen problemu nelikvid-nosti u odnosu na druge sektore s obzirom da je reč o osnovnoj potrebi. Kao rezultat efikasne po-slovne politike i unapređenja či-tavog poslovnog sistema, Victoria grupa je u 2011. godini uspešnija po svim poslovnim pokazateljima u odnosu na prethodnu godinu, sa osnovnom poslovnom dobi-ti (EBITDA) od oko 60 miliona eura. Naši najveći finansijski re-sursi su rezervisani za predfinan-siranje primarne poljoprivredne proizvodnje i avansnu pomoć poljoprivrednicima - kooperan-tima sa kojima sarađujemo i ko-jima često dajemo podršku i kao bankarski garanti i kao jemci za nabavku poljoprivredne meha-nizacije. Takođe, značajni deo prihoda Victoria grupe dolazi od izvoza na inostrana tržišta, pa se samim tim umanjuje problem ne-likvidnosti domaćeg tržišta.

• Kolike investicije planira Vic-toria group u ovoj godini i da li planirate gradnju ili kupovinu novih pogona?- Naša kompanija kontinuirano

ulaže u širenje kapaciteta, ali i ra-zvoj tehnologije koja unapređuje kvalitet proizvodnje i istovre-meno ide u korak sa modernim praksama svetskih kompanija u domenu zaštite životne sredi-ne. Kompanija Victoria Group duguje svoju lidersku poziciju u agrobiznisu upravo stalnom in-vestiranju. Planirane investicije u 2012. godini su na nivou od oko 60 miliona EUR. Ključni projekti će biti završetak pogona za pro-izvodnju tradicionalnih sojinih proteinskih koncetrata (TSPC) u Bečeju, početak izgradnje fabrike kukuruznog skroba u Zrenjaninu, projekti na peletiranju biomase, izgradnja fabrike vakcina u Ve-terinarskom zavodu „Subotica“, dva energetska postrojenja na biomasu, u Šidu i Bečeju, kao i značajne investicije u nove pro-jekte korporativne društvene od-govornosti.

• Šta je prema vašem mišljenju neophodno da se uradi da bi se povećao izvoz poljoprivrede i da bi postala konkurentnija evrop-skim zemljama?- Lično smatram da ključ za sva-ki uspešan izvoz, pa samim tim i poljoprivredni, leži u kvalitetu proizvoda, ali i u njegovom kon-tinuiranom održavanju. Pod time podrazumevam da proizvod koji se plasira na strano tržište mora najpre da zadovolji standarde koje to tržište propisuje, a zatim pridobije poverenje novih potro-šača ujednačenim i dugoročnim kvalitetom, stabilnim plasmanom i distribucijom i konkurentnim odnosom cene i kvaliteta.

Takođe, fokus naše proizvodnje i izvoza trebalo bi da bude na pro-izvodima što višeg stepena prera-de, nasuprot izvozu sirovina, kako bi se obezbedio što veći prihod od izvoza i na inostrano tržište plasi-rali proizvodi koji direktno utiču na značajno bolje rezultate kompa-nija, kao i na smanjenje spoljnotr-govinskog deficita. Dodatni benefit ovako vertikalno intergrisane pro-izvodnje bio bi i razvoj ostalih indu-strijskih grana i uslužnog sektora, a time bi se otvarale i mogućnosti za dodatna zapošljavanja u Srbiji.

• Victoria Group ulaže mnogo u obnovljive izvore energije. Na koji način poljoprivreda može imati koristi od razvoja proiz-vodnje energije iz obnovljivih izvora?- Da, najsvežiji primer je i kreditna linija od deset miliona eura, koja je Victoria grupi odobrena od Ev-ropske banke za obnovu i razvoj, a koja je namenjena izgradnji dva energetska postrojenja na bioma-su u kompanijama Sojaprotein i Victoriaoil. Procenjuje se da će ovi projekti pomoći Victoria grupi da smanji potrošnju fosilnih gori-va za 20.000 tona godišnje, ali i smanji emisiju ugljen-dioksida za otprilike 58.000 tona godišnje. Paralelno sa time, u fazi smo pla-niranja investicija i u dodatna dva energetska postrojenja na bioma-su, koja će biti u sastavu naših bu-dućih prozivodnih pogona.

Najdirektinije koristi su one koje se odnose na zaš-titu životne sredine i održivost procesa proizvodnje. Takođe, primarni sektor polj-opriverde ima direkt-nu finansijsku korist jer se biomasa, koja je do juče spaljivana na njivama, sada na organizovan i siste-

matizovan način sakuplja i pla-ća koperantima po tržišnoj ceni. Razvijanjem ovakvih energena-sa, privrednici ne samo da do-prinose očuvanju sredine, time što će tradicionalne otpatke sada sakupljati i koristiti već i obez-beđuju stepen samoodrživosti i nezavinosti od fosilnih goriva kojih je sve manje u svetu. Vic-toria grupa je tako, recimo, u vreme krize sa isporukom gasa, u potpunosti očuvala nezavis-nost svojih proizvodnih kapaci-teta. Naše kompanije Victoriaoil i Sojaprotein su potpuno ener-getski nezavisne. Osim toga, svetske cene tradicionalnih fosil-nih goriva rastu, pa samim tim i proizvodnja koja na njima poči-va mora neprestano da uzima i ovaj parametar prilikom formi-ranja krajnjih prodajnih cena. Sve većim stepenom korišćenja obnovljive energije, sa daleko manjim stepenom zagađenja, Victoria Group će biti izuzetno troškovno efikasna, što će se du-goročno odražavati na rezultate kompanije, ali prevashodno i na zdravlje stanovništva i zaštitu ži-votne sredine, što upravo i jeste krajnji benefit koji poljoprivreda i društvo mogu da imaju od raz-voja obnovljivih izvora energije.

(NAstAVAk sA stRANE 3)

Kvalitet proizvoda, ključ za uspehFokus naše proizvodnje i izvoza trebalo bi da bude na proizvodima što višeg stepena prerade, nasuprot izvozu sirovina, kako bi se obezbedio što veći prihod od izvoza i na inostrano tržište plasirali proizvodi koji direktno utiču na značajno bolje rezultate kompanija kao i na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita

Zoran Mitrović, generalni direktor victoria group

Proizvod koji se plasira na strano tržište mora najpre da zadovolji

standarde koje to tržište propisuje, a zatim pridobije poverenje

novih potrošača ujednačenim i dugoročnim kvalitetom

„Danas 60 odsto naših farmi nije u stanju da pokrije troškove roizvodnje. Prihod raste usporeno, ali to je uglavnom zbog smanjenja

radne snage u sektoru”(Frančeska Binami,

Generalna konfederacija poljoprivrednih zadruga EU)

19. april 2012. │ 5

Prema podacima Ministar-stva poljoprivrede, čak 91 odsto poljoprivrednih i pre-

hrambenih proizvoda koje Srbija izveze odlazi u EU i zemlje CEF-TA, koje sve vode slične poljopri-vredne politike, upravljene prema zajedničkoj agrar-noj politici EU, tako da su i potezi naše državne admi-nistracije „obojeni bojom zajedničke agrarne politike“, napominje Miloš M i l o v a n o v i ć , pomoćnik minis-tra poljoprivrede, trgovine, vodopri-vrede i šumarstva.

„Jedan od pravaca državnog delovanja mora biti i zakono-davni okvir, odnosno usvajanje i implementacija zakonskih akata koji su usklađeni sa EU, ali i koji su primenljivi kod nas. Novac za razvoj poljoprivredne proizvod-nje nije samo ono što se nalazi u budžetu, novca ima i u nekim drugim državnim organima, ali i u domaćim i stranim finansij-skim institucijama. Pred nama se postavlja zadatak kako ovaj novac distribuirati onima koji-ma je najpotrebniji, kako iz njega izvući maksimum i kako izbeći situacije da imamo preklapanje finansiranja, pa da isti ljudi dobi-jaju novac po više osnova, a drugi ostaju uopšte bez državnih sub-vencija. Promena politike vođe-na proširivanjem broja korisnika u stvari je promena koncepta fi-nansiranja poljoprivredne proiz-vodnje čiji je cilj povećanje proiz-vodnje, a ne površine.

Na putu ka EU jedna od oba-veza koju je Ministarstvo poljo-privrede preuzelo na sebe je da uključi univerzitete i naučnois-traživačke organizacije, kako bi ova znanja ugradili u opšti poli-tički pokret u kome se Srbija na-

lazi, a to je članstvo u EU. Znanje je ono što čini razliku između, na primer, Holandije i Srbije, i znanje je ono zbog čega Holan-dija ima izvoz poljoprivrede u 2011. godini 71,8 milijardi evra. To je drugi svetski poljoprivred-ni izvoznik, ali koji ima potpuno drugačiju koncepciju i organiza-ciju poljoprivredne proizvodnje, odnosno činjenicu da uvoz čini 40 odsto izvoza.

S obzirom na nespremnost poslovnih banaka da u većoj meri prate poljoprivredu, ali i cenu tog finansiranja, dosta posla u Srbiji bilo je za međunarodne finansij-ske organizacije. Kada se radi o poljoprivredi, među njima pred-njači Evropska banka za obnovu i razvoj sa investicijama u ovaj sektor. Miljan Ždrale, stariji bankar Agribiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj, objašn-java da je EBRD pored Ukrajine, Rusije i Kazahstana, svrstala i Sr-biju u red strateški važnih zemal-

ja za razvoj agrara.“To se ne odnosi samo na pri-

marnu poljoprivrednu proizvod-nju, već na kompletan lanac pro-izvodnje, procesiranje proizvoda, logistiku i moderne maloprodaj-ne mreže. Naš tim je i pre inflacije

cena hrane uvideo značaj ove oblasti i godišnje finansi-ranje proizvodnje hrane iznosilo je od 300 do 400 miliona evra. Prošle godine to je bilo blizu mi-lijardu evra u 56 projekata. Srbija nam je najznačaj-

nija zemlja u jugoistočnoj Evropi i prošle godine od 165 miliona evra investicija u ovaj region, u Srbiju je otišlo 60-70 odsto. To-kom 2007. i 2008. godine fokus je bio na maloprodajnim lancima. Svi maloprodajni lanci pokušava-ju da u što većoj meri na policama imaju proizvode sa lokalnog trži-šta ne samo zbog interesa farme-ra, već zbog interesa trgovaca koji žele niže troškove i veće marže. M govorimo o izvozu, ali treba da govorimo i o nerazvijenosti maloprodajne mreže i logistike, bez kojih je nemoguće razvijati proizvode. Poslednje dve godine, otkako je došlo do inflacije cena hrane, imamo trend finansiranja bliže donjem delu lanca, primar-noj poljoprivrednoj proizvodnji i sirovinama kao što su semena i đubriva. Prošle godine od 950 miliona evra investicija, 30 odsto je bilo u ovom delu poizvodnog lanca, a pre krize to je bilo do 10 odsto. Pratimo trend, budući da

poslovne banke u Srbiji još bo-jažljivo ulaze u to finansiranje.

U Srbiji je teško napraviti kon-solidaciju zemljišta jer je zemlja isparcelisana, sa više vlasnika. Ali nije uvek direktno proporcional-no povezana površina parcele sa prinosima. Na primer, u Ukrajini su velike parcele, ali nema dovolj-no radne snage, pa ljude odande dovodimo na neke od uspešnih farmi u Srbiji da stiču znanja.

Zorica Vasiljević, profesor-ka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, istakla je da poljopri-vrednici ne mogu nikako da utiču na prodajne cene, jer se one for-miraju na tržištu, ali zato mogu da utiču na smanjenje troškova.

“Mi kao poljoprivredni pro-izvođači ne možemo da utičemo na prodajne cene koje se for-miraju pod uticajem ponude i tražnje. Ono na šta možemo da utičemo, a bitna je stavka naše konkurentnosti, jeste troškovna efikasnost. Treba više da se edu-kuju porodične farme da prate i smanjuju troškove. Jedino na taj način možemo da povećamo našu konkurentnost, jer seljaci često ne vode računa šta su im troškovi i gde mogu da ih smanje. Mnogi ne rade analize zemljišta, već ba-caju mineralno đubrivo, a da i ne znaju da li treba ili ne treba. To nije bitno samo za naše povećanje izvoza, već kada postanemo člani-ca Svetske trgovinske organizaci-je i EU, smanjiće se zaštita našeg tržišta. Kada dođu novi jeftiniji proizvodi, naši proizvođači će imati problem, jer ni na doma-ćem tržištu neće biti konkurentni.

Skladištenje poljoprivrednih proizvoda jedna je od ključnih ka-rika u lancu agropreduzetništva,

jer povezuje poljoprivredne pro-izvođače sa subjektima prometa i prerade. Pored osnovne funkcije očuvanja kvaliteta i kvantiteta, skladištenje ima i druge funkcije, a jedna od osnovnih je da preva-ziđe distancu između sezonskog

karaktera proizvodnje i kontinui-ranog karaktera prerade.

Tatijana Đukanović, zame-nik direktora Kompenzacionog fonda, ističe da skladištenje obje-dinjuje usitnjene, tržišno nekon-kurentne količine i stvara tržišni proizvod definisanog kvaliteta.

„Sistem javnih skladišta je nov koncept kako skladištenja tako i poslovanja na teritoriji Sr-bije. Ovaj koncept je primenjen u velikom broju evropskih zemalja i rezultirao je unapređenjem ne samo agro-sektora, već i celokup-nih ekonomija.

Važno je obezbediti sigurnost i regulatornu ustrojenost skladiš-tenja zbog osetljivosti i kratkog roka trajanja neprerađenih poljo-privrednih proizvoda, zbog potre-be da sistem skladištenja bude ja-san, dostupan i razumljiv svakom poljoprivredniku, bez obzira na količine koje proizvede.

Da bi se ostvarili svi zahtevi kod skladištenja, neke zemlje su radile na izmenama i dopunama postojećih zakona, a mi smo do-neli nov zakon kao što je urađeno u Mađarskoj, Slovačkoj, Bugar-skoj ili Kazahstanu. Po ovom za-konu iz 2009. godine, uskladiš-tenje poljoprivrednih proizvoda obavljaju licencirana javna skla-dišta koja ovu delatnost obavljaju na osnovu dozvole ministarstva i upisana su u registar javnih skladišta. U postupku licenci-ranja utvrđuje se nivo tehničke i kadrovske opremljenosti, prime-na standarda, garantovanje kva-liteta i količine robe i finansijska stabilnost svih subjekata. Kontro-lu i nadzor vrši inspekcija Minis-tarstva poljoprivrede i inspektor je ovlašćen da zabrani rad javnom

skladištaru ili da naredi otklanja-nje nedostataka.

Predrag Lučić, predsednik Lučić grupe, jedan od najvećih proizvođača povrća u Srbiji, is-

DrUGi PanEL: mogućnost za unapređenje poljoprivredne proizvodnje

Presetveno finansiranjeMiljan Ždrale iz EBRD ukazao je i na nove mogućnosti

u finansiranju poljoprivredne proizvodnje koja se primen-juje u Brazilu, a mogla bi i na našim prostorima.

“Pokušavamo da kroz institucionalne načine otvo-rimo nove vidove finansiranja poljoprivrede, a prošle godine smo pokrenuli inicijativu sa Rusijom, Ukrajinom, Bugarskom i Srbijom, na osnovu brazilskog koncepta fi-nansiranja setve, što je najakutniji problem poljoprivred-nika. Potrebe Srbije u periodu setve su od 500 miliona do milijardu evra i svake godine mora da se obezbedi

presetveno finansiranje, što nije lako. Pokušavamo da razvijemo zakonski okvir da se farmerima, s obzirom na to da nemaju dovoljno imovine za hipoteku, omogući da povuku kredit na osnovu zaloge na već posejane površine i robe koja će tek biti požn-jevena”, predlaže Ždrale.

Miljan ŽDralE, sektor za agribiznis EBrD

iPa fondoviDobijanjem statusa kandidata otvorila se mogu-

ćnost korišćenja pet komponenti pretpristupnih IPA fondova, od kojih je poslednja upravo za ruralni razvoj. Ipak, taj novac neće moći tek tako da se povuče, već je potrebno ispuniti i neke uslove.

“Mada se može dobiti značajan novac iz tih fon-dova, većina nije informisana da moramo dosta toga da uradimo sami, pre nego što budemo mogli da ih koristimo. Prvo, administracija mora da bude sprem-

na na to da mi sufinansiramo te projekte. Da bi individualni proizvođači mogli da koriste te fondove, ne smeju uopšte da budu zaduženi i moraju sami da finansiraju takve projekte, da bi mogli posle refundiranjem da dobiju 50 odsto”, ukazuje profe-sorka Vasiljević na potencijalne prepreke na putu do IPA fondova.

zOrica vaSiljEvić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

(NAstAVAk NA stRANI 6)

„S obzirom na nespremnost poslovnih banaka da u većoj meri prate

poljoprivredu, ali i cenu tog finansiranja, dosta posla u Srbiji bilo je za

međunarodne finansijske organizacije”(Miljan Ždrale, sektor za agribiznis EBRD)

6 │ 19. april 2012.

takao je da je, za razliku od tržišta žitarica gde je tržište uređeno, si-tuacija sa tržištem povrća potpu-no drugačija.

„Za razliku od tržišta ratar-skih kultura koje je uređeno, tr-žište povrća je potpuno drugačije. Moja kompanija se bavi proizvod-njom na 2.500 hektara, od čega 80 odsto pod zalivnim sistemom i veliki deo pripada povrtarskoj proizvodnji. Prednosti kod proiz-vodnje povrća su ostvarivanje vi-šestruko veće dobiti od ratarskih kultura, ali pitanje je kako stići do tog profita. Kada su osamdese-tih godina sa tržišta nestali veliki sistemi koji su se organizovano bavili prodajom povrća, nestala je i organizovana prodaja povrća. Mi smo se odlučili za udruživanje sa velikim proizvođačima i pre-pustili smo stotine hektara naše zemlje partnerima u proizvod-nji povrća. Hteli smo da podelimo rizik, jer proiz-vodnja povrća zahteva intenziv-nost, stalno pris-ustvo i stručnost. U međuvremenu smo se odlučili da otvorimo jednu fabriku povrća i da se baziramo na skladišta, da bismo ino-kupcu obezbedili kontinuitet u isporuci povrća. Jedinu šansu za to smo videli u skladištima i prerađi-vačkim kapacitetima. U tu svrhu smo izgradili hladnjaču od dese-tak hiljada tona. Za korenasto i krtolasto povrće nedostaju nam skladišta, stručnjaci i znanje.

Vojislav Ignjatov, direktor Sektora za privredu Prokredit banke, objasnio je šta su krarak-teristike poljoprivredne proiz-vodnje i od čega zavisi način fi-nansiranja ovog sektora.

„Ako pričamo o finansiranju poljoprivrede, moramo da uzme-mo u obzir prirodu poljoprivred-ne proizvodnje koju karakteriše spor obrt kapitala, dužina repro-dukcionog ciklusa, sezonalnost u poslovanju, cenovne oscilacije, kao i visoki troškovi prozvodnje. Sve to dovodi do problema u fi-nansiranju poljoprivrede, a to je relativno slaba dostupnost izvo-ra finansiranja, kao i slaba zain-teresovanost i informisanost ko-risnika kredita, o čemu najbolje svedoči svega 56.000 kredita u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji od preko 700.000 gazdinstava. Postoji i nedosta-tak kreditne istorije kod naših poljoprivrednika. Tu je i nedo-statak stručnosti u bankarskom sektoru, gde imamo situaciju da se od preko 30 banaka svega ne-koliko aktivno bavi finansiran-jem poljoprivrede, nedostatak stručnosti i iskustva za razvijan-je i prezentovanje biznis-plano-va naših poljoprivrednika i kre-ditiranje primarne proizvodnje direktno od obezbeđivača inpu-ta i prerađivača.

Finansiranje poljoprivredne proizvodnje možemo da grupi-šemo u četiri kategorije. Prva je klasično kreditiranje, druga je finansiranje države, treća su ne-vladine organizacije i četvrta su finansijska tržišta.

Usitnjenost poseda često se predstavlja kao jedna od najvećih

mana srpske poljoprivrede. Mo-guće rešenje za taj problem je za-drugarstvo, koje u Srbiji sa manje ili više uspeha postoji skoro 120 godina. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Sr-

bije, istakao je da Zadružni savez postoji od 1895. godine, a prva za-druga u selu Vranovo, osnovana 1894. godine, i danas radi.

„Zadrugarstvo do 1947. godi-ne karakterisale su specijalizova-ne zadruge po vrsti proizvodnje i posebno štedno-kreditne za-druge. Neke od stranih banaka koje posluju u Srbiji su zadružne banke. Posle 1947. godine nije nam dozvoljeno da se organizu-jemo u štedno-kreditne banke.

Posle 1947. godine imali smo eksperimente od strane države. Drago mi je što sam čuo od ljudi iz ministarstva da se ne mešaju u rad zadruga. Zadruge formiraju zadrugari ili poljoprivredni pro-

izvođači. Stanje u zadrugarstu nije zadovoljavajuće, jer ovaj oblik or-ganizovanja još nije prepoznat od nosilaca or-ganizovanja. Da-nas posluju 1.184 zemljoradničke

zadruge, koje su prošle godine ostvarile prihod od 540 miliona evra. Okupljamo 31.000 zadruga-ra i više od 100.000 kooperana-ta. Kod novoformiranih zadruga problem je težak pristup tržištu kapitala.

Subjektivne slabosti su to što smo dosta razjedinjeni. I sami za-drugari misle da sve mogu sami. Zadruge su jedan od naboljih ob-lika za organizovanje sitnih poljo-privrednih proizvođača.

(NAstAVAk sA stRANE 5)

Udruživanje imperativ

„U periodu ispred nas, imperativ srpske poljoprivrede je udruživanje, bilo vertikalno, bilo horizontalno, a najbolje i jedno i drugo. Zajednički nastup na tržištu bilo prilikom plas-mana, bilo kod nabavke sirovina,

snagu poljoprivrednika podiže na viši stepen. To je proces koji treba da krene odozdo i ne treba očekivati od države da na veštački način stvara zadruge i udruženja, već se mora zasnivati na prepoznavanju potrebe i mogućnosti od strane proizvođača“, smatra Miloš Milova-nović, pomoćnik ministra poljoprivrede.

MilOš MilOvanOvić, pomoćnik ministra poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva

Kompenzacioni fond

Ukoliko svi prstenovi zaštite po-puste, osnovan je Kompenzacioni fond koji će svakom deponentu robe, odnosno imaocu robnog zapisa, nadoknaditi štetu u stoprocentnom iznosu u vrlo kratkom roku i vansud-skom postupku.

„Robni zapis je napravio veliki pomak i postao je hartija od vrednosti i može biti zalog kod većine poslovnih banaka. Od svih učesnika, najveću korist od toga će imati individualni poljoprivredni proizvođači i poslovne banke“, ocenila je Tatjana Đukanović.

tatijana ĐUKanOvić, zamenik direktora Kompenzacionog fonda

agencija za promet povrća

Predrag Lučić napominje da prodaja povrća zahteva intenzivnu proizvodnju, skladišta i tek na kraju pronalaženje ino-kupca.

„Naše tržište povrća je potpuno neorganizovano, a imamo svega ne-koliko slučajeva izvoza, prvenstveno

zato što nemamo standardizaciju i kvalitet. Mi smo se odlučili da formiramo agenciju za posredovanje u prometu povrća da bismo stvorili kritičnu masu proizvoda, koja bi nam omogućila da krenemo sa izvozom povrća“, objasnio je Lučić.

PrEDraG lUčić, predsednik lučić grupe

najviše kredita u investicije

Postoje tri osnovna tipa kreditnog proizvoda koji su interesantni našim poljoprivrednicima, ocenio je Ignjatov.

„To su pre svega kratkoročni krediti za finansiranje trenutne proiz-vodnje, koji se vraćaju nakon repro-

dukcionog ciklusa. Plan otplate smo prilagodili poljoprivrednicima, a oni najviše vole da prilikom setve uzmu kredit i da ga vrate kada pro-izvode prodaju i naplate. Gotovo sve kratkoročne kredite dajemo bez ikakvog obezbeđenja, što olakšava poljoprivredniku dobijanje kredi-ta. Imamo i srednjoročne kredite za investiranje u osnovna sredstva, koji se ne mogu vratiti iz jednog reprodukcionog ciklusa. Treća ka-tegorija su dugoročni krediti, koji služe za nabavku farmi, skladišnih kapaciteta, kupovinu zemlje, i ove kredite plasiramo sa rokom do 20 godina. Od poljoprivrednih kredita dve trećine su srednjoročni i du-goročni, a više od 75 odsto su investicije u osnovna sredstva.“

vOjiSlav iGnjatOv, direktor Sektora za privredu Prokredit banke

zadruge traže svoju imovinu

Nikola Mihailović ističe da su glavne slabosti zadružnog sistema u Srbiji dugo godina nagomilavani problemi, a pre svega nerešena imo-vinska pitanja u zadrugama.

„Iako Ustav prepoznaje zadruž-nu svojinu, u praksi to ne postoji.

Zadruge se vode kao društvena svojina, zbog čega ta imovina ne može da se stavi u funkciju. Kada zadruge budu mogle da raspolažu svojom imovinom, moći će da idu napred“, ukazao je Mihailović.

niKOla MihailOvić, predsednik zadružnog saveza Srbije

„Kada su osamdesetih godina sa tržišta nestali veliki sistemi koji su se organizovano bavili prodajom povrća,

nestala je i organizovana prodaja povrća”(Predrag Lučić, predsednik Lučić grupe)

19. april 2012. │ 7

Posao upravljanja otpadom, pre svega opasnim otpadom, perspektivan je, ali kod nas još

nije zaživeo u pravoj meri. Potreb-no je da se donese dosta propisa, a treba podsetiti i na to da do pre dve--tri godine nismo ni imali Zakon o upravljanju otpadom. Mislim da će uskoro doći velike strane kompanije kojima je srpsko tržište interesant-no. Nama predstoji ili da nađemo tržišnu nišu koja njima neće biti in-teresantna, ili da se uklopimo u nji-hovu celinu, kaže Dragan Stanković, direktor EZO grupe koja se od 2006. godine bavi poslovima upravljanja industrijskim i opasnim otpadom, industrijskim čišćenjima, sanacijom ekoloških akcidenata i konsalting uslugama iz oblasti zaštite životne sredine. Za poslove koji se odnose na upravljanje otpadom, EZO grupa poseduje sledeće licence:

- Dozvola za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada, br. 19-00-00514/ 2010-02 izdata od

Ministarstva životne sredine, ru-darstva i prostornog planiranja - Dozvola za privremeno skladiš-tenje opasnog otpada br. 19-00-00734/2010- 02 izdata od Ministarstva životne sredine, ru-darstva i prostornog planiranja .

• Da li je industrija upravljanja ot-padom spremna za EU integracije i šta je potrebno da se dostignu ev-ropski standardi?- Mi vrlo dobro znamo šta nam treba i pratimo tren-dove u ovoj oblasti. Naši ljudi imaju znanje i ne treba da nam govore šta i kako treba, već nam je potrebna oprema. EU fondovi nude finansijsku pomoć, ali uglavnom za projekte lokalne samouprave.

Međutim, nama bi odgovarala i pomoć u opremi. U Evropi po-stoje postrojenja koja su završila svoj vek, ali koja i dalje mogu da rade. Najnovije tehnologije su sku-pe i privreda to ne može da plati.

Nama su potrebne manje razvijene tehnologije koje će završavati po-sao, dok privreda ne dođe na nivo da može da podnese troškove. Na primer, prosečna cena odlaganja otpada na deponiji u Lionu je oko 50 evra po toni.

Troškovi izvoza opasnog otpada su od 1.000 do 3.000 evra po toni.

• Šta nedostaje da se upotpuni pro-ces upravljanja otpadom u Srbiji, odnosno da se ne izvozi sav opas-an otpad?- Mi još nemamo strategiju o spal-jivanju otpada, ali spalionica će morati da se izgradi. Ta investicija je na državi, a verujem da bi to pri-vuklo i strane investitore. Postoje sredstva iz EU fondova iz kojih bi država izgradila postrojenje za fi-zičko- hemijski tretman otpada, ali to ide veoma teško zbog problema sa lokalnim samoupravama. Ne

možemo stalno da bežimo, moraće da se nađe lokacija, jer će nas otpad zatrpati.

U Srbiji postoji nekoliko malih postrojenja, ali nemaju dovoljno kapaciteta da zadovolje ukupne potrebe. Prema nekim podacima, u Srbiji se napravi od 400.000 do 500.000 tona opasnog otpada go-

dišnje, a ni naša država ni predu-zeća nemaju dovoljno sredstava da reše taj problem u kratkom roku. Zato je i ostavljen rok do 2019. go-dine da se usklade propisi sa EU standardima u ovoj oblasti.

• Da li je domaća privreda svesna značaja upravljanja industrijskim otpadom?- Multinacionalne kompanije su svesne značaja upravljanja otpa-dom. Imamo 55 klijenata i među njima su velike multinacionalne kompanije kao što su US Steel, NIS, Ball Packaging, Tarkett, Henkel. Ipak najveći posao trenutno nam je sa FIAT-om za koji radimo izvoz ze-mlje kontaminirane teškim metali-ma u Nemačku u okviru ispunjava-nja ekoloških obaveza države prema FIAT-u. Za deo te zemlje koja je kla-sifikovana kao opasan otpad u toku je dobijanje dozvole za izvoz, dok je deo zemlje klasifikovan kao neopa-san otpad i otići će na deponije.

Mislim da postoji svest i u do-maćoj privredi, ali problem je ne-

dostatak novca. Tu bi mogli da pomognu pris-tupni fondovi EU kako bi se rešilo pitanje otpada u firmama koje iovako teško posluju, a kamoli da plaćaju zbrinjavanje

otpada koji se nagomilava.

• Kakva je saradnja industrije sa državnim organima?- Imamo dobru saradnju, a nedav-no smo napravili Udruženje opera-tera industrijskim otpadom upravo zbog bolje komunikacije sa Minis-tarstvom životne sredine, rudarstva

i prostornog planiranja i da bismo lakše izneli naše probleme i pred-loge. Na donošenju propisa koji se bave ovom oblašću rade ljudi koji bi trebalo da imaju iskustva, ali desi se da bude i nesuglasica zato što se ne uvažavaju primedbe sa terena. Do-sta te saradnje ide i preko Odbora za životnu sredinu u Privrednoj ko-mori Srbije, koji Ministarstvu šalje predloge za propise. • Neki predlažu promenu raspo-dela eko-taksi. Da li se i vi za to zalažete?- Moguće je da se u početku žuri-lo sa donošenjem tih pravilnika, ali sada je u toku njihova izmena, bar kada se radi o otpadnim uljima. Sistem eko-taksi bio je namenjen isključivo za reciklere, dok sakupl-jači nisu imali nikakve subvencije. Tako Hrvatska sakuplja godišnje 6.000 tona otpadnih industrijskih ulja, a Srbija, koja ima veću proiz-vodnju, sakuplja samo 2.000 tona. U taj sistem subvencionisanja mo-raju da se uključe sakupljači, jer se trenutno ne mogu pokriti čak ni njihovi osnovni troškovi.

Takođe, postoji samo nekoliko reciklera, jedan državni, Rafineri-ja nafte Beograd, koja trenutno ne radi, i nekoliko privatnih sa malim kapacitetima, a procenjuje se da u Srbiji postoji oko 20.000 tona ot-padnih ulja godišnje.

Naše mišljenje je da bi recikle-ri trebalo da imaju ugovore sa sa-kupljačima, kako bi bili stimulisani da prikupe što veću količinu otpad-nog ulja uz odgovarajuću naknadu, dok je po sadašnjem pravilniku preuzimanje otpada besplatno.

Upravljanje otpadom biznis budućnostiDraGan StanKović, direktor EZo grupe

Mi još nemamo strategiju o spaljivanju otpada, ali spalionica

će morati da se izgradi

Svim poljoprivrednim proizvo-đačima koji su zainteresovani da iskoriste brojne pogodno-

sti ove ponude na raspolaganju su dinarski i indeksirani krediti za na-bavku repromaterijala, koje odlikuje izuzetno brz i jednostavan postupak odobrenja, plan otplate koji je u pot-punosti prilagodljiv sezonskoj priro-di njihovog posla, a sve uz rok otpla-te do čak 36 meseci.

Posebna pogodnost za sve pro-izvođače je i mogućnost da kredite čija je ročnost do 12 meseci, zajedno sa pripadajućom kamatom, otplate u

samo jednoj rati na kraju perioda ot-plate kredita, dok je prilikom nabav-ke repromaterijala od prodavca/par-tnera banke svim poljoprivrednicima na raspolaganju dodatna povoljnost - troškove kamate na kredit u potpu-nosti preuzima prodavac, dok poljo-privrednik otplaćuje samo kupovnu cenu nabavljenog materijala.

Prema rečima Vojislava Ignja-tova, direktora Sektora za privredu ProCredit banke, aktuelna ponuda kredita za setvu je nastavak saradnje i podrške koju ProCredit banka po-ljoprivrednim proizvođačima pruža

tokom cele godine. Prolećna setva je, dodaje on, za najveći broj poljo-privrednika u Srbiji najznačajniji momenat u godini, budući da najve-ći deo svojih oranica oni poseju baš tokom proleća, dok je prihod od roda ostvarenog zahvaljujući prolećnoj setvi važna stavka u njihovom kuć-nom budžetu.

- Zahvaljujući intenzivnoj sarad-nji sa velikim brojem poljoprivredni-ka, ProCredit banka je u potpunosti svesna činjenice da je velikom broju poljoprivrednih gazdinstva u našoj zemlji potrebna podrška kako bi u optimalnim agrotehničkim roko-vima završili setvu. Ovogodišnjom ponudom kredita za setvu, prilago-đenih potrebama poljoprivrednika, želimo još jednom da potvrdimo svoj partnerski odnos sa poljoprivrednim proizvođačima, budući da taj sektor predstavlja deo domaće privrede sa najvećim izvoznim i razvojnim po-tencijalom - objašnjava Ignjatov.

Prema njegovim rečima, zna-

čajna pogodnost za sve proizvođa-če je i to što svaki poljoprivrednik u ProCredit banci ima svog ličnog bankarskog savetnika, koji poznaje i na najbolji način razume finansijske potrebe svakog od njih, a najbolja potvrda ispravnosti takvog pristupa je činjenica da ProCredit banka da-nas ima uspešnu saradnju sa više od 30.000 registrovanih poljoprivred-nih gazdinstava širom Srbije.

Podrška i kroz program subven-cionisanog kreditiranja

Ponudu svojih povoljnih kredi-ta namenjenih poljoprivrednicima, ProCredit banka je i ove godine obo-gatiti kratkoročnim i dugoročnim subvencionisanim kreditima u sarad-nji sa Ministarstvom poljoprivrede.

Na ovaj način, ProCredit banka je još jednom potvrdila svoju punu po-svećenost saradnji sa poljoprivred-nim proizvođačima, ali i svoju stalnu rešenost da im pruži mogućnost da pod izuzetno povoljnim uslovima nastave sa jačanjem svog gazdinstva.

Na osnovu ugovora sa Ministar-stvom poljoprivrede, svi subvenci-onisani agro-krediti u ovoj godini biće dinarski, a sa rokom otplate do 36 meseci. Maksimalni iznos kredita za registrovane poljoprivredne proi-

zvođače biće pet miliona dinara, a za zemljoradničke zadruge do 15 milio-na dinara.

Postupak odobravanja subven-cionisanih agro-kredita u ProCredit banci će, kao i dosad, biti izuzetno jednostavan i brz za sve poljoprivred-nike, dok je prilikom podnošenja zahteva za dobijanje ovih kredita u ProCredit banci poljoprivrednicima potrebna samo važeća lična karta.

- Tokom protekle četiri godine, ProCredit banka je bila najaktivnija i najuspešnija banka u isplati sub-vencionisanih kredita poljoprivred-nicima, isplativši domaćim poljopri-vrednicima subvencionisane kredite u ukupnom iznosu od preko 100 mi-liona evra, iako su ovi krediti, zbog niske kamatne stope, manje isplativi za banku. Na ovaj način, ProCredit banka je dodatno učvrstila svoju po-ziciju na domaćem tržištu kao vodeća banka u podršci razvoju domaće po-ljoprivrede, o čemu na najbolji način govori činjenica da je gotovo svaki drugi kredit koji poljoprivrednici tre-nutno imaju u otplati isplatila upravo ProCredit banka, kao i da danas više od 30.000 poljoprivrednih gazdin-stava intenzivno sarađuje sa našom bankom - naglasio je Ignjatov.

Partnerstvo za uspešnu setvu

U jeku i ovogodišnje prolećne setve, ProCredit banka pripremila je povoljnu ponudu kredita namenjenih svim poljoprivrednicima kojima su potrebna dodatna finansijska sredstva za nabavku semena, mineralnog đubriva, goriva i drugog repromaterijala, kako bi planirane radove obavili uspešno i u najoptimalnijim agrotehničkim rokovima

ProCredit banka nastavlja sa intenzivnom podrškom razvoju srpske poljoprivrede

nOvina U POnUDi - dinarski krediti sa rokom otplate do 60 meseciU želji da nastavi sa pružanjem mogućnosti poljoprivrednicima da ulažu u svoju proizvodnju pod sve

povoljnijim uslovima, ProCredit banka je svoju ponudu obogatila još jednim kreditom, koji predstavlja pravu novinu na srpskom finansijskom tržištu.

Reč je o dugoročnom ili investicionom dinarskom kreditu, sa maksimalnim rokom otplate do 60 meseci, koji će svi zainteresovani poljoprivrednici moći da iskoriste za realizaciju daljih investicija u svoje poslovanje, kao što su izgradnja proizvodnih objekata, kupovina mehanizacije, stoke za tov i slično. Značajna prednost ovog kredita predstavlja to što je reč o dinarskom kreditu, što poljoprivrednicima pruža mogućnost da se na dobar način zaštite od stalne fluktuacije kursa dinara i da mnogo bezbrižnije nastave ili započnu sa planiranim ulaganjima.