***Sledece sto cu pokusati objasniti je mera Kalizacije (obogacivanje siromasnih zemljista u kalijumu sa kalijumom)- izvodi se na zemljistima siromasnim u kalijumu, na kome usled toga biljke ne mogu dobro da se razvijaju. Ovakva zemljista treba dovesti odmah na sadrzaj kalijuma od oko 20mg/100gr zemlje.Putem kalinizacije u zemljiste se unose standardna kalijumova djubriva (sulfati-K2SO4,i hloridi-KCl). Da bi bilo ekonomski opravdano vrsiti kalizaciju neophodno je prethodno izvrsiti humizaciju-unosenjem zelenisnog djubriva , pa tek onda kalizaciju. Kalijum koji smo dodali na taj nacin vezuje se na humusne koloide sa kojih se vrsi lagana desorpcija. Iz napred navedenih razloga na peskovitim zemljistima se ne vrsi kalinizacija toliko dugo dok im se ne pojaca sposobnost adsorpcije hraniva humizacijom-u protivnom moglo bi doci do gubljenja kalijuma ispiranjem, a zbog slabe bufernosti i do stetne koncentracije tecne faze zemljista.Primer nedostatka Kalijuma je zelena kragna ploda paradajza-kao simptom pojave se ne-dovoljno zreli plodovi oko peteljke, obicno budu ili zeleni ili zuto-svetlo narandzasti oko peteljke, a ostali deo je crven. Ujedno zelim da skrenem paznju da se crvena boja kod nekih biljaka poput npr. Paraadajza upravo moze donekle intenzivirati primenom K. Sto vise K, jace je obojen plod (naravno, ne treba pretrpavati K). Takodje npr. Kod vinove loze pojave se modro-ljubicasto-crvenkasta boja listova, a grozdovi su mnogo manji nego oni hranjeni K-djubrivima, itd. Takodje kao simptomi nedostatka K javlja se nekroza(tj. odumiranje) ili ulegnuce biljnog tkiva. Treba napomenuti da povecanje sadrzaja kalijuma u zemljistu smanjuje sadrzaj kalcijuma u liscu, a posebno plodovima, i obratno. ***Cesto se desava proizvodjacima bilja da primete crvenilo listova (obicno kod kukuruza, ili u hladnijem periodu i kod ozimih zita, a javlja se i ljubicasta boja stabla kod mladog paradajza,....)-to su pre svega pojave uslovljene nedostatkom fosfora u zemljistu. Da biste to sprecili i uklonili, dacu vam par saveta koje trebate da obavite-trebate obaviti meru Fosfatizacije-tj.Obogacivanja zemljista fosforom. Usput moram vam napomenuti da je fosfor u zemljistu jako slabo pokretan-tj. tokom godine pomeri se od mesta na koga ste ga stavili samo 5-6cm. Zato fosforna djubriva stavljajte blizu biljaka,(a ne Bogu iza nogu i Djavolu iza tregera od njih) da bi mogle da dopru do njega i iskoriste ga. Zemljista koja imaju ispod 6mgP2O5/100gr zemlje moraju se obavezno obogatiti fosforom ako hocemo dobre prinose i normalno razvice biljaka. Fosfor daje biljkama otpornost na poleganje, biljke brze donose plodove i lepse ih nalivaju. Semena su punija, a od svih elemenata najvise utice na otpornost biljke na bolesti-To je element otpornosti kako ja volim da kazem-ha ha , ali tako je. Fosfatizacijom bi trebalo podici sadrzaj fosfora na 12-20mg P2O5/100gr zemlje. Pseudoglejna kisela zemljista (ona koja su tokom veceg dela godine plavljena podzemnim vodama a kojih imamo dosta u Srbiji a i šire) sadrze male kolicine fosforne kiseline. To nije jedina nevolja, nego se javlja i problem sto se fosforna kiselina ne nalazi u jedinjenjima sa kalcijumom, nego sa gvozdjem i aluminijumom. Znaci ne samo da su nam kolicine fosforne kiseline male nego su i one ne-dostupne. Zato prvo trebte obaviti kalcizaciju(objasni cu vam je u nekom od sledecih postova, a ako ste dobre volje, mozete i vi napisati vase objasnjenje) i time imobilisati stetne jone gvozdja i aluminijuma. Tek posle toga radite fosfatizaciju lako rastvorljivim fosfatima. Za ovaj vid primene posle kalcizacije najvise odgovara Tomasovo brasno, jer druga sredstva za fosfatizaciju su osetljivija prema kalcijum karbonatu (npr.fosforit) i u dodiru sa kalcijumom odmah gube svoju rastvorljivost i vezuju se u Ca3(PO4)2. Ova cinjenica svakako ne znaci da se i ona ne mogu primenjivati ako se vodi racuna o primeni azota, odnosno nekih amonijacnih jedinjenja koja povecavaju rastvorljivost fosforita. Jos ekonomicnije i rentabilnije je unositi osnovne fosfate-Fosforitno brasno , Tomasov fosfat, kostano brasno,...Koliko fosfornog djubriva upotrebiti za fosfatizaciju verovatno se pitate, a ja vam kazem zavisi od njegovog sadrzaja u zemljistu-ispitajte ga pa cete znati tacno. Ali generalno najprihvatljivijom i najekonomicnijom se smatra godisnja doza fosfora od oko 90-120kg P2O5/hektaru , dok se sa oko 60kgP2O5/ha pokrivaju samo godisnje potrebe biljaka. No to sve zavisi od toga sta gajite, i koliko ta kultura iznosi „P2O5” iz zemljista. Jos da vam napomenem-jako retko u poljskim uslovima mozete izazvati toksicno dejstvo fosfora (tj. teze mozete preterati ), ali moze doci do nedostatka cinka , mangana i gvozdja ako ste preterali, jer ih fosfor veze za sebe i postanu nepristupacni. U preteranim kolicinama fosfor ce vam dovesti do alkalnosti zemljista, pa cete time otezati usvajanje bora.

***Buduci da sama fosfatizacija moze dovesti do nedostatka gvozdja (Fe), red je da vam se revansiram I dam savet kako ukloniti nedostatak gvozdja, I pravilno snabdeti biljke I zemljiste njime I uciniti ga plodnijim. Gvozdje je bitno za formiranje hlorofila. Ako li se desi nedostatak gvozdja, simptomi se javljaju na listu I to u pocetku su listovi zuckasti-a obavezno su im samo lisni nervi zeleni, I to se jasno vidi-pogledajte prvo mladje lisce, na njemu se to prvo uoci. Ako li dodje do jaceg nedostatka, onda moze doci do susenja prvo vrsnih grana, pa i celog stabla-to se cesto desava kod npr. Tresnje, kruske, breskve,... Kod vinove loze u nedostatku Fe lisce je manje i zuto je. Od nedostatka gvozdja hoce cesto da pati i gerber, zatim pasulj, ...Biljke gvozdje najlakse usvajaju u vidu Fe-helata. Usvajanje gvozdja smanjuje visoka pH zemljista , zatim dosta Ca i fosfata. Na ishranu gvozdjem znacajno utice i to da li koristite nitratna djubriva-ona smanjuju, ili amonijacna (NH4)-ona povecavaju usvajanje gvozdja. Sva zemljista sadrze velike kolicine gvozdja i one su znatno vece od onih koje su potrebne biljkama za ishranu, ali su na nekim zemljistima(alkalnim) te kolicine nedostupne i ispadne kao da ih i nemate. Na alkalnim zemljistima gvozdje-hloroza se moze otkloniti unosenjem u zemljiste razblazene sumporne kiseline i fizioloski kiselih mineralnih djubriva kao sto je amonijum-sulfat((NH4(SO4)2). Za ishranu biljaka gvozdjem mogu se koristiti i gvozdje sulfat, piratna sljaka, Fe-EDTA(etilen-diamino-tetra-sircetna kiselina)-u trgovini mozete je naci pod nazivom Sekvestren, Versenat, Komplelson. Dobra fora koja deluje 99%preventivno je da uzmete neki jako zardjali ekser vecih dimenzija, ili dva tri manja-ali zardjala, i zakucate u stablo drveta(kruske, tresnje,...), to ce joj u buducnosti svake godine omogucavati izvesne njoj dovoljne kolicine gvozdja-blesavo, ali pali. Ako li se problem vec pojavio, i morate ga se resiti u sto kracem roku , onda vam savetujem koriscenje folijarnog djubriva Wuxal. Postoji vise vrsta Wuxala, a vama bi u tom slucaju najbolje dosao Wuxal Ferro. On se koristi prvenstveno za ekstra ubrzano uklanjanje nedostatka gvozdja i to tako sto ga biljka listovima usvaja direktno posle prskanja. Gvozdje u njemu se nalazi potpuno helatizirano. Na breskvama, jabuci,...hloroza se otklanja odmah po uocavanju simptoma prskanjem sa 2 litra/ha sve dok zutica ne prestane, odnosno 2,5 l/ha za vinovu lozu u razmaku od 14 dana . Ako je nedostatak Fe hronican, i simptomi se opet pojave sledece godine , onda koristite Crescal Fe-on je jaci. On se koristi za odklanjanje hronicnog nedostatka Fe (kada su vidljivi simptomi). Koristi se u prolece preventivno pre pocetka vegetacije. Primenom Crescal Fe otklonicete nedostatak Fe za naredne oko 3-4 godine.

Kalijum je važan element u ishrani biljaka.najviše je zastupljen u mladim biljnim delovima,tamo gde se odvijaju procesi rasta biljke.Kalijum učestvuje u stvaranju šećera i belančevina,naročito je zapaženo njegovo delovanje prilikom usvajanja vode i smanjenje transpiracije. Zato biljke koje su dobro snabdevene vodom bolje podnose sušu.Deficit kalijuma se najbolje zapaža na lišću, kod biljaka gde je izražen nedostatak kalijuma,vrhovi i ivice lišća najpre postaju žuto-zelene boje a kasnije mrke ili crvene i izumiru. Dobra ishrana kalijumom se naročito ispoljava na kvalitet proizvoda,tako da se npr. kod šećerne repe povećava sadržaj šećera.Kod ovakvih biljaka je zapažena i veća otpornost prema bolestima.Najveći deo kalijuma u zemljištu je u neorganskom obliku.Zemljišta težeg mehaničkog sastava sa više gline imaju više kalijuma od lakših,peskovitih zemljišta.Ukupne količine kalijuma u zemljištu se kreću oko 2% ali biljke koriste mali deo ,zbog čega je potrebno dodavanje kalijuma primenom mineralnih đubriva,naročito kod biljaka koji su veći potrošači kalijuma (šećerna repa,krompir,kukuruz,povrće).Biljke kalijum usvajaju intenzivno u vidu jona iz zemljišnog rastvora,jedino azot biljke usvajaju brže od kalijuma,a redosled usvajanja nekih elemenata je sledeći: azot, kalijum, fosfor, kalcijum,magnezijum.

FOSFOR kao gradivni element ulazi u građu velikog broja organskih jedinjenja koja ulaze u sastav žive materije.Žitarice u početku svog razvoja, ako nemaju dovoljno fosfora, imaju sivozeleno lišće, koje je usko i stoji uspravno.Kasnije se boja menja u violetnu, zrno se slabo razvija i ostaje šturo.Kada u zemlji ima dovoljno fosfora zrna žitarica su jedra, visoke hektoli tarske težine i dobre klijavosti. Fosfor utiče i na razvoj stabla koje postaje otpornije na bolesti i poleganje. Kod šećerne repe fosfor povećava količinu šećera, a kod krompira sadržaj skroba.

 Glavni izvor fosfora za biljke je zemljište u kome se njegov sadržaj kreće od 0,02-0,15%.Fosfor se u zemljištu najvećim delom nalazi u obliku neorganskih jedinjenja.Pristupačnost fosfora za biljke je različita u raznim tipovima zemljišta.U kiselim zemljištima veliki deo fosfora je u obliku fosfata aluminijuma i gvožđa, tako da ova zemljišta nemaju dovoljno pristupačnog fosfora za normalnu ishranu biljaka.Zemljišta neutralne i slabo alkalne reakcije imaju veće količine rastvorljivog i biljkama pristupa čnog fosfora. Pošto je od ukupne količine rezervenog fosfora u zemljištu mali deo pristupačan za biljke neophodno je da se unosi putem mineralnih đubriva kod kojih je njihovo iskorišćavanje oko 20%.

WUXAL KALIUM 40

Ukupno azota 3 % Nitric azot 3 % Vodo-rastvorljivi K2O 25.5 % Vodo-rastvorljivi MgO 2 % Vodo-rastvorljivi S 4 % Vodo-rastvorljivi B 0.02 Vovo-rastvorljivi Cu * 0.05 Vodo-rastvorljivo Fe* 0.1 Vovo-rastvorljivi Mn * 0.05 Vodo-rastvorljvi Mo 0.001 Vodo-rastvorljivi Zn* 0.05 * helati EDTA, pH vrednost 7.0., Specifična težina 1.57 g/cm3primenaWuxal Kalium Koristi se za ishranu svih biljnih vrsta, posebno kaliofilnih (paradajz, vinova loza itd.) u polju i u zatvorenom prostoru u količini 3-5 L/ha.vreme tretiranjaOd zametanja plodova do 15 dana pred berbu.pakovanje1L, 10L i 20L

ĐUBRENJE

Elementi koji su potrebni biljkama su:Makroelementi:N, P, K, Ca, Mg, SMikroelementi:Fe, Cu, Zn, Mn, B, Na, Co, Si, Mo, Cl

Đubrenje biljaka ne bi trebalo da se primenjuje svake godine , misleći da je za zdravu biljku godišnje đubrenje neophodno. Đubrenje ne obezbeđuje biljkama hranu. Prava hrana biljaka su voda, sunce, ugljen dioksid, kiseonik i mineralnlni elemeti. Već obezbeđuje elemente potrebne za normalno obavaljanje hemijskih procesa u biljci. Dodavanje određene količine đubriva može dovesti do toga da se biljka pravilno razvija i raste ili na suprot može izazvati oštećenja i smrt biljke usled toksikacije, ako se pretera sa količinom. Najbolji način da se utvrdi količina i tip đubriva koji je biljkama potreban je ispitivanje zemljišta (svake tri godine) ili praćenje simptoma koji se javljaju na biljnim organima kao rezultat manjka elemenata, manjeg rasta i razvoja biljke. Manji godišnji rast se odnosi na rast manji od 25-40 centimetara za juvenilne biljke i 15-25 centimetara za zrele biljke, izuzimajući spororastuće vrste.  

Pri đubrenju potrebno je obratiti pažnju na dospevanja đubriva do reka, podzemnih voda i izvora pijaćih voda.

Simptomi na biljkama:• Veće ili manje dimenzije listova• Raličiti tipovi hloroze listova (mrlje, fleke…)• Promena boje listova (svetlozelena, tamnozelena, žuta…)• Manji broj listova ili cvetova na biljci• Umanjen ili uvećan rast grana biljke• Listovi postaju mekše strukture

Nedostatak N-azota:Nedostatak se manifestuje kroz slabiji rast: grane su kraće, tanje i slabije se granaju. Prvi znaci se uočavaju na starijim listovima, na vrhovima biljke, koji dobijaju svetlozelenu do žutozelenu boju, da bih se na kraju potpuno osušili. Biljke ranije cvetaju i plodovi ranije sazrevaju sa primetno manjim prečnikom.

Nedostatak P-fosfora:Smanjuje se rast nadzemnog i podzemnog dela biljke. Listovi dobijaju tamnozelenu boju (hiperhlorofiliranje), zatim  crvenkastu- tamnopurpurnu-bronzanu do tamnomrku. Simptomi su prvo vidljivi  na najstarijim listovima. Na kraju dolazi do nekroze listova, a zatim i odumiru.

Nedostatak K-kalijuma:Nedostatak kalijuma se manifestuje u pojavljivanju hlorotičnih pega po listu i to prvo na najstarijim listovima. Uglavnom na vrhu i po ivicama lista, koje se savijaju na dole, a zatim dolazi i do odumiranja lista. Kod četina odumiranje počinje od vrha ka osnovi. Biljka sporije raste, a zatim i u potpunosti prestaje. Moguće je odumiranje i čitavih grana.Nedostatak ostalih mikro i makroelemenata je dosta ređi na biljkama na zelenh površinama.

Tipovi đubriva:

• Veštačko đubrivo

Veštačko đubrivo je sintetisano u laboratoriji. U zavisnosti od tipa određen je elementarni sastav i odnos elemenata. Najčešća oznaka veštačkog đubriva je NPK (azot-fosfor-kalijum) i njihov odnos je određen brojevima 15-15-15, 10-20-20, 17-5-20, itd… koji označava koliko se delova određenog elementa nalazi u samom đubrivu. U zavisnosti od namene potrebno je koristiti različite formulacije.U prodaji se veštačko đubrivo može naći kao čvrsto, vodotopivo (vodorastvorljivo) i kao đubrivo sa kontrolisanim otpuštanjem hemijskih elemenata. Forma čvrstog đubriva je najstandardnija i novčano najpristupačnija. Vodotopivo đubrivo je moguće rastvoriti u vodi, a time se postiže plasiranje istog kroz sisteme za navodnjavanje ili vinogradarske prskalice, najčešće folijarno (preko lista). Djubriva sa kontrolisanim otpuštanjem hemijskih elemenata predstavljaju najskuplje rešenje, ali isto tako najsigurnije i najefikasnije. Nalaze se u formi kuglica sa propustljivom membranom koja sa promenom osmotskog pritiska u određenom vremenskom periodu otpušta svoju sadržinu u zemljište. U zavisnosti od tipa otpuštanje

traje 1, 3 ili 6 meseci. Ovakva forma pruža biljkama konstantni izvor hranjljivih elemenata ujedno obezbeđujući zaštitu od prezasićenja i viška nekog od elemenata.

• Prirodno đubrivo

• Organsko đubrivo

Svaki od ova tri tipa đubriva ima svoje prednosti i mane. U odnosu na prirodno i organsko, veštačko đubrivo postaje trenutno dostupno biljkama, ali se i najbrže spira iz zemljišta, obezbeđujući tako biljkama instant injekeciju. Takođe se sa upotrebnom količinom istog može lako pogrešiti, čak može prouzrokovati opekotine, ali pruža uvid u svoju formulaciju i odnos hranljivih elemenata u njemu . Organsko đubrivo je veoma bogato hranljivim elementima i u zemljištu se održava u dugom vremenskom periodu, nekoliko godina, mana mu je ipak nepoznavanje njegovog, preciznog, hemijskog sastava.  Prirodno đubrivo je najmanje hranljivo i jako različitih hemijskih formulacija te se kao takvo najmanje i primenjuje.

N: azot je bitan za sve hemijske procese u biljnom organizmu. Potreba je svake biljke za azotom posebno u vreme početka vegetacije. Veoma je bitan elemenat za formiranje lisne mase i pravilnog razvoja kako nadzemnog tako i podzemnog dela biljke. Od početka proliferacije lisnih pupoljaka dozu azota je potrebno polako povećavati, a sa đubrenjem prestati kada biljka završi ovogodišnji rast, negde sredinom leta. Nikako ne treba đubriti biljke azotnim đubrivima u jesen ili zimu, jer to može rezultirati pojavom novih pupoljaka, koji bih nakon proliferacije izmrzli na niskim temperaturama.

P: fosfor je elemenat bitan za procese disanja, fotosinteze i sinteze skroba. Takođe je veoma bitan za transport hemijskih produkata i energije (ATP) i sintezu ćelijskih zidova. Đubriva sa većom količinom fosfora se primenjuju kao startna, utiču na bolji razvoj korena i kao đubriva za cvetanje i plodonošenje.

K: kalijum ne ulazi u gradivne elemente biljke, ali je jako bitan za pravilnan tok hemijskih procesa u biljci. Biljke sa optimalnom količinom kalijuma su otpornije na bolesti. Količinu kalijuma potrebno povećati sa prestankom đubrenja azotnim đubrivom, sve do početka zime, jer je snabdevenost biljke kalijumom potrebno za obezbeđivanje zaštite od izmrzavanja.  

Đubrenje biljka je potrebno vršiti retko svake godine, a najčešće svake druge do treće i to kada je primetna promena u rastu i razvoju biljke. Nakon primene veštačkog đubriva u čvrstoj formi potrebno je đubrivo i zemljište dobro natopiti vodom kako bih došlo do otapanja istog i  izbegle posledice opekotina biljnih tkiva.

Opšta preporuka za đubrenje veštačkim đubrivom je:• Lišćarsko drvećeSvake do svake druge godine potrebno je na svaki centimetar prečnika stabla dodati 80 grama čistog azota.Svake druge, treće do pete godine, u zavisnosti kako cvetaju i plodonose, na svaki kvadratni metar površine ispod krošnje dodati 80 grama fosfora i kalijuma.• Žbunaste vrsteSvake druge do svake godine dodati po 10 grama čistog azota na svaki kvadratni metar površine pod biljkom.Svake druge do treće godine 10 grama fosfora po kvadratnom metru.Svake četvrte do pete godine 10 grama kalijuma po kvadratnom metru. • Pokrivači tlaSvake treće godine 30-50 grama NPK 15-15-15 đubriva po kvadratnom metru.

Opšta preporuka za đubrenje stajskim đubrivom je:• Površine pod biljkama ili ispod krošnji zasuti prevrelim stajnjakom u sloju 5-10 centimetara svake do svake druge godine. Po mogućstvu uriljati u zemljište.

Opšta preporuka za đubrenje organskim đubrivom je:• Površine pod biljkama ili ispod krošnji zasuti tresetom u sloju 5-10 centimetara svake do svake druge godine. Po mogućstvu uriljati u zemljište i obratiti pažnju na regulaciju ph vrednosti zemljišta, zbog izražene kiselosti treseta.

Podaci iz tabela pružaju mogućnost zamene standarnih đubriva, posebno veštačkih, aternativnim đubrivima kako bi se smanjio pritisak na životnu sredinu.

ÐUBRIVA

Ðubriva su supstance koje sadrže hranljive elemente. Kada se odlucuje koje ce se dubrivo primeniti, najviše pažnje treba obratiti na sadržaj odredenog minerala i na cenu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemljišta (kisela ili bazna), nacin rukovanja, uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom dubrivu nalaze.

Ðubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i, ako se ne koriste i ne cuvaju na pravilan nacin mogu predstavljati opasnost po domace životinje, ljude i životnu sredinu. Treba nabavljati samo neophodne kolicine i izbegavati skladištenje velihih kolicina dubriva.

Azotna dubriva

Biljke se obicno snabdevaju azotom godišnje i na tržištu se mogu pronaci razlicita dubriva sa ovim elementom. Ona sadrže azot u obliku nitrata, amonijuma ili njihove kombinacije. Nitrati se ne vezuju cvrsto za zemljišne cestice, pa su podložni ispiranju, dok se amonijum zadržava na cesticama zemljišta i teže se ispira. Tokom zime cešce se dubri nitratnim nego amonijumovim dubrivima. Vecina vocnih vrsta lakše usvaja nitrate od amonijuma, ali kada temperatura zemljišta poraste i koren postane aktivan, amonijum se u zemljištu transformiše u nitrate. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna dubriva skoro podjednako efikasna.

Urea sadrži visoku koncentraciju azota (46%), lako se primenjuje, a cena je pristupacna. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije krecnjaka od 1.8, što znaci da ce biti potrebno oko 816 g krecnjaka za neutralizaciju kiselosti iz svake kolicine od 454 g uree koja se unese u zemljište. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prolecnom vremenu, jer ako dubrivo ostane na površini zemljišta po toplom vremenu, deo azota može se

izgubiti isparavanjem. Urea može sadržati i razlicite kolicine nusproizvoda, koji u velikim koncentracijama može oštetiti mlada stabla, pogotovo na peskovitom zemljištu.

Amonijum nitrat je još jedan izvor azota i sadrži oko 32% ovog elementa. Isto kao i urea, ima kiselu reakciju i traži oko 816 g krecnjaka za neutralizaciju svakih 453,6 g azota primenjenog preko ovog dubriva. Ovo dubrivo sadrži nitratni azot, koji je odmah dostupan biljkama, i amonijacni azot koji se zadržava u zemljištu i sporije postaje dostupan biljkama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime, odnosno pre nego što temperatura zemljišta poraste u prolece i koren postane aktivan, ispiranjem se može izgubiti velika kolicina nitratnog azota.

Kalcijum nitrat se veoma cesto koristi u vocnjacima. Sav azot nalazi se u vidu nitrata, pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemljišta. Najveci nedostatak ovog dubriva je nizak sadržaj azota – 15%, i veoma cesto, visoka cena. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine, mnogi proizvodaci, kako bi održali pH vrednost zemljišta, radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna dubriva kisele reakcije, kao što je urea ili amonijum nitrat i krecnjak. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga može doci posle primene uree po toplom vremenu koje je uobicajeno za ovaj period, kalcijum nitrat se cesto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime pošto odmah dolazi do ispiranja nitrata.

Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju, mali sadržaj azota – 21% i relativno je skup. Cesto se primenjuje u borovnicama, koje zahtevaju nisku pH vrednost zemljišta i može biti pogodan za primenu u vocnjacima na zemljištima bazne reakcije, gde postoji potreba za snižavanjem pH vrednosti. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma.

Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadrže relativno malu kolicinu azota – DAP 17 %, a MAP 11 % - i imaju jaku kiselu reakciju. Mogu biti pogodni za primenu u vocnjacima u kojima je potrebno uneti fosfor, s obzirom da sadrže oko 50% fosfor oksida.

Kalijum nitrat sadrži veoma nisku koncentraciju azota – 13%, i njegova cena je visoka. Može se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku, koji se lako ispira.

Kalijumova dubriva

Postoji nekoliko vrsta dubriva koja sadrže kalijum. Ðubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadrži još neke korisne elemente. Nekoliko dubriva pokazuje visoku efikasnost obezbedivanja odgovarajuce kolicine kalijuma biljkama.

Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo dubrivo cija je upotreba široko rasprostranjena. Ima visok sadržaj kalijuma – 60 – 62% kalijum oksida i pristupacnu cenu. Do toksicnog dejstva hlorida može doci ako se u tek uspostavljenim vocnjacima primenjuju velike kolicine ovog dubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Ako postoji potreba za unošenjem velikih kolicina ovog dubriva, preporucuje se jesenja primena, kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre pocetka prolecnog porasta.

Kalijum sulfat takode ima široku primenu. Sadrži nešto manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obicno je skuplji od kalijum hlorida. Najcešce se koristi u borovnicama, koje su na toksicnost hlorida osetljivije od ostalih vocnih zasada.

Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za unošenjem magnezijuma u zemljište. U ovom dubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida), ali zato sadrži i 11% magnezijuma. Obicno je skuplje od kalijum hlorida.

Kalijum nitrat sadrži 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima voca se primenjuje u izvesnoj meri, ali spada u skupa kalijumova dubriva.

Fosforna dubriva

Kriterijumi pri odabiru ovih dubriva trebaju da budu sadržaj fosfora P2O5, cena kao i rastvorljivost fosfora, tj. njegova dostupnost biljkama. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadržaja fosfora (18-20%) P2O5. Oko 85% od ovog sadržaja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama.

Koncentrovani superfosfat se cešce koristi zbog visokog sadržaja P2O5 – 46%. Od ove kolicine, 87% je rastvorljivo u vodi i obicno se koristi u mešavinama dubriva.

Monoamonijum fosfat može da se primenjuje kako samostalno, tako i u mešavinama dubriva. MAP sadrži 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadržaj odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa povecava se kiselost zemljišta, ali je ovo dubrivo cenjeni izvor fosforP2O5.

Diamonijum fosfat (DAP) ima nešto manji sadržaj fosfor(V)oksida - 46% i više azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna kolicina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. I ovo dubrivo uvecava kiselost zemljišta, ali je njegova primena veoma ekonomicna.

Kameni fosfat ima mali sadržaj fosfor P2O5 (3-8%), koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana dubriva sa vecim sadržajem P2O5.

ORGANSKA ÐUBRIVA

Stajnjak, mešavina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Da bi se izracunale odgovarajuce kolicine primene stajnjaka, treba poznavati sadržaj hranljivih materija u njemu. Uobicajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli, ali je ipak za utvrdivanje sadržaja azota potrebno uraditi posebne analize. Uopšte, celokuopna kolicina amonijacnog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Izveštaji o analizi stajnjaka obicno sadrže podatke o koncentraciji ukupnog azota, amonijacnog azota, P2O5 i K2O. Stajnjak treba primenjivati u kolicinama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporucene granice. U zemljišta koja sadrže više od 75ppm fosfora, stajnjakom ne treba unositi više od 22,7 kg/a fosfora, s obzirom da biljke obicno usvajaju ovu kolicinu fosfora iz zemljišta. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemljišta sa visokim sadržajem fosfora (iznad 150 ppm). Kod živinskog stajnjaka sadržaj hranljivih materija znacajno varira, i zavisi od nacina na koji se on sakuplja i cuva. Ðubriva sastavljena od sveže organske materije imaju visok sadržaj hranljivih elemenata i mogu oštetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim kolicinama.

Sporedni proizvodi koji nastaju preradom voca, povrca i šecerne repe mogu se takode koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje voca. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih cvrstih otpada. Ipak, kolicine primene treba odrediti tako da sadržaj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Pošto se sastav ovih nusproizvoda razlikuje, treba izvršiti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadržaj hranljivih materija u njima. Generalno, celokupna kolicina amonijacnog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih dubriva.

 

PREPORUKE ZA ÐUBRENJE VOĆA

U daljem tekstu nalaze se preporucene kolicine primene azotnih dubriva, koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemljišta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim kolicinama.

Primena azota

Iako se potreba za optimalnim kolicinama azota razlikuje od jedne lokacije do druge, preporuke raznih proizvodaca treba uzeti kao okvirni vodic. Pre odredivanja treba upoznati reakcije zasada na dubrenje. Mnogo je lakše primeniti dodatne kolicine azota nego izaci na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvišak ovog elementa. Preterani porast posebno nanosi štete u mladim, gusto sadenim zasadima jabuke.

U pojedinim vocnjacima može postojati potreba za primenom manje ili više azota od preporucenih kolicina. Ove kolicine treba prilagoditi uslovima u vocnjaku koji se odreduju na osnovu koncentracije azota u listu, bujnosti stabala, kvaliteta ploda i rodnosti. Na potrebu biljaka za azotom najviše uticu tip zemljišta, rezidba i nacin obrade medurednog prostora. Vocnjacima podignutim na plodnoj ilovaci mogu biti potrebne samo polovine preporucenih kolicina azota, a onima na peskovitim zemljištima i do 50% više od dole navedenih kolicina. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati povecani sadržaj azota i tu treba uneti mnogo manje dubriva. U vocnjake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% više azota nego u ciste i dobro obradene. Isto tako, vece kolicine unose se i u jako zakorovljene vocnjake.

 

Jaka rezidba podstice vegetativni porast i može smanjiti potrebe za azotom. Ovakva stabla treba dubriti malo ili ih skoro uopšte ne dubriti.

Ðubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci, ali tako da se opasnost od ožegotina na korenu svede na najmanju meru. Vecina dubriva koja se nalaze na tržištu su soli, i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji, mogu izazvati oštecenja korena. Kod mladih stabala voca i vinove loze, treba rasuti dubrivo u precniku od 90 – 120 cm oko biljke, a 20-25 cm dalje od stabla. Tek posadene sadnice voca i vinove loze treba dubriti posle dovoljnih kolicina kiše i tek pošto se zemlja slegne. Oko starijih stabala dubrivo treba rasuti u precniku širine krošnje. U starijim vinogradima, dubrivo treba rasuti u redu, u traci širine 1,5-1,8 m.

 

Na veoma peskovitim zemljištima preporucuje se prolecno dubrenje, pošto posle jesenje primene može doci do ispiranja. Dosta proizvodaca azot primenjuje iz dva puta – prvu polovinu odredene kolicine u martu ili aprilu, a drugu u junu, posle zametanja plodova. Kolicina u drugoj primeni može se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone.Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko dubrivo, pre primene treba ustanoviti sadržaj azota u njima i kolicinu primene prilagoditi kolicinama azota u mineralnim dubrivima koja se vec primenjuju, tako da ukupna kolicina unetog azota ne prelazi preporucene kolicine primene. Teško je pretpostaviti koliko se azota može obezbediti iz sena ili slame. Moguce je da ce biti potrebno smanjiti kolicine azota koje se u zemljište unose iz organskih dubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju.

Primena fosfora ,kalijuma, kalcijuma i magnezijuma

Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba.

Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba, treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Pošto se fosfor u zemljištu krece veoma sporo, ove kolicine bice dovoljne najvecem broju vocnih vrsta tokom niza godina.

Tabela: Preporucene kolicine primene fosfora u pre sadnje u jabukama, kruškama, košticavom voccu, groždu, jagodama i malinama.

Tabela:Preporucene kolicine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog voca

 

Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi ce vecinu nedostataka ovog elementa. Kako bi se u zasadima košticavog voca na lakim, peskovitim zemljištima održao odgovarajuci nivo kalijuma, bice potrebno primenjivati ove kolicine na svakih 3-5 godina.

Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost održava iznad 6.0., retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Unošenje krecnjaka u kolicini od 2-4 t/a ispravice nedostatke ukoliko do njih dode.

Neodgovarajuci nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poremecaja kao što su gorka pegavost, pucanje ili prerano smekšavanje ploda. Prskanje kalcijumom može smanjiti ove probleme, ali ih retko može potpuno ukloniti. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Treba prskati kalcijum hloridom u kolicini od 26–40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru, što ce imati isti efekat kao i primena ostalih dubriva koja sadrže istu kolicinu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma, i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vlažno ili ako od prethodnog prskanja nije pala kiša. Primeniti 9-13.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.

 

Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne kolicine magnezijuma, dolomitni krecnjak je najjeftinije dubrivo. Primenjuju se 2-4 t/a ili kolicine preporucene na osnovu izveštaja o analizi zemljišta. Može se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok krecnjak ne odreaguje u zemljištu.

Primena mikroelemenata

Gde postoje nedostaci B, Fe, Mn ili Zn preporucuje se primena sledecih koncentracija dubriva:

Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemljište u kolicini od 450-600 g/a za jabuke i kruške, 225-450 g/a za trešnju i 225 g/a za breskve. Može se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je lišce još aktivno.

Koncentraciju ne treba povecavati više od dva puta. Pošto je razlika izmedu nedostatka i suviška bora mala, treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Folijarnom primenom može se bolje kontrolisati kolicina bora koju biljka usvoji. Solubor je naviše korišceno dubrivo sa borom.

 

Breskve su veoma osetljive na suvišak bora – treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak.

Gvožde (Fe) Do nedostatka gvožda dolazi na zemljištima sa visokom pH vrednosti ili slabom drenažom. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvožda, a pH je iznad 7.5, treba je smanjiti dodavanjem sumpora, aluminijum sulfata ili kiselih azotnih dubriva. Unošenje gvožda preko zemljišta na zemljištima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Za privremenu popravku treba koristiti

fungicide koji sadrže gvožde, ili komercijalne helate gvožda u koncentracijama koje se preporucuju za ranija prskanja.

Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana, treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporucenoj za prva dva prskanja. Koncentracija se ne sme povecavati više od dva puta. Ukoliko je prisutan suvišak Mn, proveriti pH zemljišta i uneti krecnjak u potrebnoj kolicini.

Cink (Zn) Reakcije na unošenje Zn preko zemljišta nezadovoljavajuce su na zemljištima sa visokom pH vrednosti. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporucenim koncentracijama i vremenima prskanja. Takode se može koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim kolicinama hidriranog krecnjaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1,3-2,3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Fungicidi Ditan i Cineb su takode dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene naznacenim na etiketi.

 

Ðubrenje preko sistema kap po kap

Ðubrenje preko sistema kap po kap treba pažljivo isplanirati. Najvažniji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujednacen protok vode (ravnomerna primena dubriva moguca je samo ako je i protok vode ujednacen), nacin ubrizgavanja dubriva u sistem, vrsta dubriva, kapacitet injektora i odredivanje trajanja primene.

Preko sistema kap po kap se najcešce primenjuje azot. Prednosti ovakvog nacina dubrenja ogledaju se u znacajnoj uštedi samih dubriva (troškovi su manji i do 50% ), manjem oslanjanju na kišu da sprovede azot do korenovog sistema, ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom citavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih dubriva.

Ujednacenost protoka

Najvažniji preduslov za efikasno injektiranje dubriva u sistem jeste ujednacen protok vode u njemu. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti dubrivom ako protok vode nije ujednacen. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujednacen, iz svakog kapljaca u jedinici vremena treba da istice apsolutno jednaka kolicina vode. Iako je skoro nemoguce postici 100% ravnomeran protok, za primenu dubriva preko sistema je neophodno da ova ujednacenost bude najmanje 80%. Ako je ovaj procenat ispod 80, treba ga poboljšati ili uopšte ne dubriti na ovaj nacin.

Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica loše projektovanog sistema, razlike izmedu kapljaca ili njihovog zapušavanja, pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Zacepljenje kapljaca obicno se sprecava upotrebom filtera i pravilnim održavanjem sistema.

 

Izlazni kapacitet pumpe, pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Ujednacenost protoka može se poboljšati produženjem vremena primene i injektiranja dubriva dotle dokle je to isplativo.

Jadnostavan, brz i precizan nacin merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Za merenje protoka iz pojedinacnih kapljaca koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Svaka posuda obeleži se crtom na istoj visini, postave se ispod kapljaca i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne naznacenu crtu. Dalje se saberu tri najduža vremena i ta vrednost (ozncena kao Tmax) pronade na vertikalnoj osi grafika koja je oznacena. Na grafiku je dat primer zbira tri najduža vremena od 200s. Sledece treba sabrati tri najkraca

vremena i tu vrednost, oznacenu kao Tmin, pronaci na horizontalnoj osi. U datom primeru, zbir tri najkraca vremena je 100s. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. U datom primeru, ova vrednost je jedva zadovoljavajuca (77%) i ukoliko se ona ne može povecati, injektiranje dubriva u sistem se ne preporucuje.

 

Azotna dubriva koja se mogu injektirati u sistem

Azotna dubriva koja se obicno ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota, amonijum nitrat i urea. Rastvor azota se može direktno uneti u sistem, dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem.

Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih dubriva prikazana je u tabeli. Ovo su maksimalne kolicine ciste supstance (zasiceni rastvori), dok je realna rastvorljivost dubriva obicno malo slabija. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odredivanje stvarne rastvorljivosti dubriva u vodi za navodnjavanje.

Vrste injektora

Postoji nekoliko vrsta injektora, ali se u najširoj upotrebi nalaze tri: Venturi – tecna dubriva ili rastvorena cvrsta dubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na suženom delu glavne cevi na mestu injektiranja; pretakajuca pumpa – rastvor dubriva se unosi u sistem pomocu pumpe; tank sa delom za ubrizgavanje dubriva – deo vode za navodnjavanje vraca se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno dubrivo.

Iako koncentracija dubriva u sistemu za navodnjavanje može varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi, tip injektora nece uticati na ravnomernost primene dubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna kolicina dubriva rasporedi u vocnjaku.

Kolicina dubriva za injektiranje

 

Koju kolicinu dubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Kolicina i vreme zavise od starosti stabala, sorte,potencijalnog prinosa, sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija,tipa zemljišta i iskustva i ciljeva proizvodaca. Injektiranje dubriva daje proizvodacu veci stepen fleksibilnosti od primene dubriva preko zemljišta pošto se na ovaj nacin dubrivo dostavlja biljkama baš onda kada im je to potrebno.

Kolicine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u poredenju sa onima koje se unose preko zemljišta. Tako, stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godišnje po površini zemljišta ce imati istu bujnost, prinos i iste koncentracije azota u lišcu ako se dubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom kolicinom azota.

Stabla lakše usvajaju injektiranjem unešen azot zbog preciznije odredenog vremena primene i unošenja dubriva direktno u zonu korena. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapodeti kolicinom azota koja je upola manja od one koja bi se inace rasula po površini zemljišta. Tu kolicinu dalje treba povecati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na dubrenje.

Ne treba injektirati celokupnu kolicinu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godišnje, ovu kolicinu treba podeliti na tri ili više jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje, od kojih ce prvi biti negde u vreme cvetanja. Npr. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja, a još 60 g i 80 g dve, odnosno cetiri nedelje kasnije. Kada se ustanovi koja je kolicina dubriva potrebna jednom stablu, nju treba pomnožiti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap, kako bi se odredilo koliko je dubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Po gornjem primeru, svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala, u nju treba uneti 500*60g, odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.

 

Efikasnost i ispiranje

Kada se injektiranje dubriva uskladi sa planom navodnjavanja i ocekivanom kolicinom padavina, visok procenat dubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Iz ove zone dubrivo se može isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj kolicini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake kiše. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene dubriva ili ako su prognozirane jake kiše. Kako bi se povecala efikasnost dubrenja i izbeglo spuštanje dubriva do podzemnih voda, ispiranje treba svesti na najmanju mogucu meru.

Veoma je važno poznavati tip zemljišta u vocnjaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Opšte pravilo je da u peskovitim zemljištima svakih 38.3 l zemljišta zadržava 2.3 l vode. Krecnjak zadržava 4.5 L vode na 38.3 l zemljišta, a glinuše oko 6 l.

Može se desiti da jedan kapljac po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu kolicinu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Obicno su dovoljna dva kapljaca, dok se tri ili cetiri kapljaca po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemljištima ili kod velikih stabala.

Dužina vremena injektiranja

Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji duži vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje dubriva. Pre nego što se zapocne sa unošenjem dubriva, sistem treba ukljuciti i pustiti da dostigne ravnotežu ili stepen apsolutne operativnosti. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomocu jednog ventila ima oko 10a ili manje, sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnotežu.

Pošto se injektiranje dubriva završi, sistem treba ostaviti ukljucen 20-30 min kako bi celokupna kolicina dubriva izašla iz sistema. Ovako se izbegava rizik da dubrivo ostane u sistemu posle njegovog iskljucivanja i da dode do zacepljenja kapljaca.

HIP AZOTARA PANČEVO

NPK 10:30:20

• Vrsta i tip: Neorgansko, složeno, čvrsto, mešano NPK đubrivo

• Naziv u okviru tipa: Složeno NPK đubrivo

Hranljive materije:

• AZOT (N) ..................10% /-1,1% .......Krečni amonijum nitrat (KAN)

• FOSFOR (P2O5) ........30% /-1,1%........Monoamonijum fosfat (MAP)

• KALIJUM (K2O)........20% /-1,1%......Kalijum hlorid.............(KCL)

Fizičke osobine đubriva:

• Izgled: Granula, sivobeličasta, bez mirisa

• Rastvorljivost: Rastvorljivo u vodi, osim kalcijum karbonata; Fosfor (P2O5) – min 90% rastvorljiv u vodi.

• Sadržaj vlage: max 5%

• Granulometrijski sastav: Granule od 1-5 mm ….min 95%

• Zapreminska masa: 900-1100 kg/m3

Preporučuje se za zemljišta sa nedostatkom fosfora i kalijuma. Koristi se kao osnovno i startno đubrivo, prvenstveno za ratarske kulture, ali i za voće i povrće u proizvodnji na otvorenom prostoru.

Pripada grupi djubriva sa visokom koncentracijom hraniva što ga čini posebno pogodnim sa aspekta troškova transporta i skladištenja.

Preporučene količine, vreme i način primene

• Biljne vrste i tip zemljišta: Za ishranu svih biljnih vrsta i na svim tipovima zemljišta.

• Količina primene: od 200 do 500 kg/ha, odnosno 2-5 kg/100m2 preko zemljišta.

• Vreme primene: U zavisnosti od plodnosti zemljišta i biljne vrste primenjuje se predsetveno, startno ili osnovno đubrenje svih biljnih vrsta.

• Način primene: Preko zemljišta, ravnomerno rasturanjem po celoj površini ili lokalno(u redove i trake pored redova ili stabla, bez ili sa plitkom inkorporacijom u zemljište).

• Broj tretiranja u toku godine: 1-2 puta preko zemljišta

• Mogućnost nepovoljnog delovanja: U predloženim količinama i predloženom načinu primene ne mogu se ispoljiti nepovoljna dejstva na tretirane biljke.

• Način pakovanja i skladšstenja: Đubrivo se pakuje u PE i PP vreće, skladišti i čuva u suvim skladišnim prostorijama koje su zaštićene od izvora toplote, vlage i atmosferalija u naslagama do 2 metra visine.

ZA RAZVOJ VINOVE LOZE

Objavljeno sreda, 30 novembar -0001 00:00 | Pogodaka: 215

Đubrenje predstavlja osnovnu agrotehničku (ampelotehničku ) meru, koja ima za cilj povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta grožđa pružanjem mineralne ishrane vinove loze. Popravljaju se osobine zemljišta, a utiče i na pripremljenost vinove loze da izdrže niske temperature, kao i veću otpornost na sušu, bolesti i štetočine  Vinova loza je višegodišnja i većinom razvijena biljka, koje za rastenje i plodo nošenje traži velike količine mineralnih elemenata.

Neophodni elementi: Makroelementi:C – ugljenik, O – kiseonik, H – vodonik N – azot, S – sumpor, P – fosfor, K – kalijum, Ca – kalcijum,Mg – magnezijumž Mikroelemnti:Fe – gvožđe, B – bor, Zn – cink,Mn – mangan,Mo – molibden,Cu – bakar, Cl - hlor

 Iz vazduha (vrlo malo) i vode v.loza koristi C, H i O, a iz zemljišta ostale elemente.Koren prima

rastvorene mineralne materije putem difuzije, osmoze i kontaktne izmene jona. Ćel. opna korenovih dlačica je selekti vno propustljiva. Ona lako propušta vodu, dok druge supstance teže ili nikako.  Za primanje mineralnih supstanci iz zemljišta nije značajna samo njihova količina već odnos.Utvrđeno je da postoji višak kalijuma ako je malo azota, a pri još manjoj obezbeđenosti azotom povećava se usvajanje fosfora.  Za usvajanje mineralnih supstanci značajna je i pH vrednost zemljišta.Potrebe vinove loze za hranjivim elementima Na osnovu brojnih naučnih istraživanja i iskustava iz proizvodne prakse, optimalno zemljište za gajenje v.loze treba da sadrži: 3 – 5 % humusa, 120 – 150 mg N /100 mg vazdušno suvog zemljišta, 15 – 25 mg P2O5 / 100 mg vazdušno suvog zemljišta,25 – 40 mg K2O / 100 mg vazdušno suvog zemljišta Potrebe v.loze za mineralnim materijama su znatno manje od potreba drugih gajenih biljaka.  Za prinos od 10 t grožđa, loza utroši 2 – 3 puta manje mineralnih materija nego kukuruz za prinos od 8 t/ha. Inače, za prinos od 10 t grožđa lozi je potrebno:- 50 – 80 kg azota,- 15 – 25 kg fosfora i- 50 – 80 kg kalijumaRadi sačinjavanja obračuna koliko se mineralnih materija iz zemljišta iznese prinosom grožđa, valja znati da, od ukupnog utroška, na grožđe dolazi

27 – 31% azota, 35 – 40% fosfora i 38 – 45% kalijuma.

Ostalo se troši na rastenje drugih organa ili se izgubi ispiranjem i isparavanjem.   Prilikom nadoknađivanja utrošenih hranjivim materija, a na osnovu hemijske analize zemljišta, treba znati da se nedostatak od:

1 mg azota nadoknađuje jednim kilogramom azota / ha, 1 mg P2O5 nadoknađuje sa 30 kg P2O5 /ha, 1 mg K2O nadoknađuje sa 15 kg K2O /ha.

Za povećanje humusa od 1 % u sloju zemljišta od 10 cm potrebno 125 t dobro zgorelog stajnjaka po 1 ha,  Za povećanje humusa od 1 % u sloju zemljišta od 20 cm potrebno je 250 t stajnjaka po 1 ha, što znači   da je za sloj zemljišta od 60 cm, a radi obogaćivanja zemljišta za 1 % humusa potrebno oko 750 t/ha.   

Apsorpcija mineralnih materija U zemljištu se hranjivi elementi mogu naći u tri stanja:

1. fiksirani u zemljišnim koloidima i direktno nedostupni biljkama,2. vezani na površinama zemljišnih čestica, zaštićeni od ispiranja i biljkama indirektno pristupačni i3. slobodni joni u zemljišnim rastvorima koje biljka lako usvaja, a podložni su ispiranju.

Najveće količine hranjivih elemenata čokot usvaja iz zemljišnih rastvora.  

MAKROELEMENTI

AZOT (N) Azot je gradivna jedinica mnogih organskih jedinjenja: hlorofila, proteina, aminokiselina, enzima, koenzima, nukleinskih kiselina itd. Vinova loza pripada grupi azotno heterofilnih biljaka, što znači da, sem malih izuzetaka, ne usvaja vazdušni azot, već posredstvom korena usvaja neorganske oblike azota (NO3- i NH4+).Za praksu je značajno što v.loza preko lista može usvajati neka organska jedinjenja azota koja kao molekuli dospevaju do citoplazme gde se uključuju u metaboličke procese. Najveće potrebe za azotom v.loza ispoljava na početku veg. perioda i tokom intezivnog rastenja lastara, zatim one opadaju u vreme usporenog rastenja do početka sazrevanja grožđa, a tokom sazrevanja grožđa ponovo rastu. Za vreme opadanja lišća nema usvajanja azota.Raspored usvojenog azota u organima čokota je nejednak:najviše ga ima u lišću – 50% od ukupno usvojene mase, a zatim u semenkama.  Nedostatak azota se najpre manifestuje pojavom bledozelenog lišća i usporenim rastenjem.Listovi su sitni, liske tanke, a lisne peteljke i kod belih sorti dobijaju crvenkastu boju.

Slika 1. Nedostatak azota na v.lozi

Slika 2. Nedostatk azota na v.lozi

Rana pojava požutelog i nekrotiranog lišća koje opada može biti posledica viška azota.Višak azota pospešuje razvoj lisnog parenhimskog tkiva mekane konzistencije i povećava njegovu osetljivost prema bolestima, štetočinama, suši i mrazu. U uslovima nedovoljne obezbeđenosti zemljišta kalijumom, višak azota pospešuje ispoljavanje tog nedostatka.Višak azota pospešuje i pojavu hloroze.

Slika 3. Višak azota na v.lozi

Slika 4. Višak azota na v.loziFOSFOR (P)

Kao sastavni deo nukleinskih kiselina, fosfor učestvuje u sintezi proteina, nukleotida i veoma značajnih koenzima ADP, ATP, NAD, NADP i dr. Ukupne količine fosfora u čokotu su više sadržane u veg. organima (56%), a manje u generativnim (44%). Velike količine fosfora se nalaze u semenkama za vreme obrazovanja endosperma i embriona, u tačkama rastenja i floemu. Intezitet usvajanja fosfora je u pozitivnoj korelaciji sa rastenjem organa. U vegetacionom periodu sadržaj fosfora se postepeno smanjuje, osim u grebenu grozda tokom sazrevanja gde se ili ne smanjuje ili povećava. Najčešći simptomi nedostataka fosfora su sitno i kruto lišće koje može biti tamno do prljavozelene boje, a kod nekih sorti zbog nagomilavanja antocijana lišće dobija crvenu boju.

Pri velikom nedostatku fosfora listovi po obodu nekrotiraju i ivice se povijaju naniže. U uslovima poremećenog režima mineralne ishrane fosforom javlja se i usporeno rzgranavanje i regeneracija korena, nepotpuno obrazovanje cvetova, slabo rastenje bobica, nepotpuna ispunjenost semenki i prevremeno opadanje lišća.

Slika 5. Nedostatak fosfora na v.lozi

Slika 6. Nedostatk fosfora na v.lozi

KALIJUM (K) Kalijum ne ulazi u građu organskih jedinjenja, ali bez kalijuma ne mogu sintetisati ni ugljeni hidrati ni proteini, niti mogu da se ostvare brojne druge sinteze. Kalijum lako prodire u ćeliju i doprinosi porastu osmotskog pritiska i boljem usvajanju i čuvanju vode, pored ostalog i time što reguliše otvaranje i zatvaranje stoma.Na značajnost kalijuma ukazuje njegov veliki sadržaj u llistu – ima ga oko 2,5 %, često puta više nego azota. Kalijum povećava otpornost loze prema štetočinama i bolestima. Ovo se postiže uticajem kalijuma na promene koncentracije ćelijskog soka, lignifikaciju ćelijskih zidova i ćešćim zatvaranjem stoma.Najveće potrebe za kalijumom v.loza ispoljava 20 – 35 dana posle cvetanja i za vreme sazrevanja grožđa.Simptomi neostatka kalijuma različiti su u pojedinim fenofazama veg.perioda. U proleće, na mladim listovima se po obodu javljaju nekroze crvenobraon boje i ivice se povijaju naviše. Na starijem lišću, tokom leta, nekroze su znatno ređe.U uslovima suše, između nerava liske mogu se javiti staklaste fleke.

 

Slika 7. Nedostatk kalijuma na v.lozi

Slika 8. Nedostatk kalijuma na v.lozi

MAGNEZIJUM (Mg)

Najveći značaj i intezivnu ulogu magnezijum ima u sintezi hlorofila. Od ukupnih količina Mg koje se nalaze u čokotu, 15 – 20 % je ugrađeno u hlorofil, a ostalo je u obliku soli i slobodnih ili vezanih jona u ćel.zidovima i enzimima. Uloga Mg je značajna u procesima fotosinteze, disanja, metabolizma azotnih jedinjenja, usvajanju i transportu fosfora i u sintezi ugljenih hidrata, proteina i masnih kiselina. Kroz čokot se Mg pretežno kreće naviše i zato ga najviše ima u vršnim nadzemnim organima. Usvajanje Mg zavisi od klimatskih uslova – povoljnija je vlažna klima. Na usvajanje Mg značajno utiču svojstva sorti, pa je tako usvajanje Mg od strane Muskat otonela slabo, od Rajnskog rizlinga bolja, a od Silvanca najbolje. Nedostatak Mg kod mladih listova se manifestuje po javljanju bledo žučkaste zone po obodu lista i između nerava – kod belih i mrko crvenkaste boje kod crnih sorti. Ove zone kasnije nekrotiraju. Kod stasalog lišča promena boje počinje od oboda, proširuje se između nerava i može dovesti do potpunog obezbojavanja.Za razliku od žutila lišća izazavanog nedostatkom drugih elemenata (B, N, Fe), u nedostatku Mg zone liske u neposrednoj blizini nerava ostaju zelene.

 

Slika 9. Nedostatak magnezijuma na v.lozi

KALCIJUM (Ca)

Ima značajnu fiziološku ulogu u životu v.loze. Sreće se kao slobodan i vezan, a utiče na deobu i rastenje, posebno korena. Utiče na obrazovanje mitohondrija i na klijanje i rastenje polenovih cevčica. Vinova loza Ca usvaja u jonskom obliku Ca++. Nedovoljna obezbeđenost v.loze kalcijumom se javlja na kiselim zemljištima  (pH= 3,5 – 4,5). Simptomi nedostatka kalcijuma se ispoljavaju kao tačkaste nekroze po obodu liske. Pri izrazitom nedostatku kalcijuma, deo liske između nerava požuti, liska se po obodu uvija, mlado lišće se suši, vrhovi lastara i sve lišće može prevremeno da otpadne.

SUMPOR (S)

Sumpor nije mnogostruko značajan u fiziološkim procesima v.loze poput drugih elemenata, ali se sinteze izvesnih aminokiselina, proteina i vitamina  ne mogu ostvariti bez učešća ovog elementa. Fiziološki aktivni delovi čokota imaju visok sadržaj sumpora  i pri dobroj obezbeđenosti kalijumom, sumpor doprinosi povećanju sadržaja šećera u grožđu.Vinova loza različito usvaja sumpor: najviše preko korena u obliku sulfata, iz vazduha preko lista u obliku SO2 i u tečnom obliku kao elementarni sumpor sadržan u pesticidima.Nedostatk sumpora se veoma retko javlja, s obzirom na to da većina sredstava za zaštitu v.loze od bolesti i štetoćina, sadrži sumpor.   

Vladan Trandafilović, dipl.ing.spec.ampelografij