dusan pavlovic duze razmisljao о zlocinima, to sam vise bio pre nerazen cinjenicom koliko је...
TRANSCRIPT
Dusan Pavlovic
AUTONOMIJA LICNOSTI U ROLSOVOJ TEORIJI PRAVDE
Edicija REC
Beog rad, 2005
Predgov~r
Prvi deo
AUTONOMIJA 1 OVLASCENJA
G/ava 1: Autonomija licnosti pre Ro/sa
1. Dva tipa autonomije licnosti
2. Struktura knjige
Glava 2: Rols, Nozik i autonomija licnosti
з. Premise i zakljucci
4. Nozikova 11 pocetna pozicija''
5. Argument zasnovan na pravu
6. Kako Nozik narusava autonomiju licnosti
7. Sporazumna osnova Nozikove teorije
8. Rolsova pocetna pozicija
9. Motivacija za autonomiju
10. Revizija autonomije licnosti
7
19
32
40
43
49.
53
60
67
72
75
Glava 3: Teorija slaЬih ovlascenja
11. Libertarijanizam sa osnovama
12. Mogucnost za teoriju slaЬih ovlascenja
13. Pravdanje slaЬih ovlascenja
14. Slaba ovlascenja u pocetnoj poziciji
Drugi deo
AUTONOMIJA 1 KULTURA
Glava 4: Komunitaristicka i multikulturalna
kritika Rolsovog liberalizma
81
83
91
100
15.Dvedefinicije 113
16. Pristrasnost pocetne pozicije 115
17. Autonomija licnosti za politicke potrebe 129
18. lma li Kimlika argumente? 140
19. Kompleksna jednakost, cista nejednakost 151
20. Politicki konstruktivizam i kontekst politicke
filozofije
21. Pogresno citanje reci "svi"
22. Smisao vela neznanja
.Giava 5: Pravo naroda i slom Rolsovog liЬeralizma
168
181
187
23. Principi meaunarodne pravde 195
24. Jos jedna multikulturalna teorija meaunarodne
pravde 202
25. Jednakost u drugoj pocetnoj poziciji 206
26. Argumenti za umereni skepticizam 217
27. Zakljucak 229
Citirana literatura 232
PREDGOVOR
Ova knjiga predstavlja preradeni pre
vod doktor~ke disertacije koju sam
24. oktobra 2002. godine odbranio
na Centralnoevropskom univerzitetu
(CEU) u Budimpesti pred komisijom
koju su saCinj avali Ј anos Кis, Pavel
Barsa, Nenad Dimitrijevic i Tamas
Mesaric. Росео sam da razmisljam о
tome sta bih mogao da odaberem kao
temu za disertaciju negde u leto 1997.
godine, odmah posto sam zavrsio
magistarske studije u Budimpesti. U
trenutku kada mi ј е CEU otvorio mo
guC:nost da zapocnem doktorat, jos
uvek sam bio duboko ukopan u isto
riju politicke misli, oЬlast kojom sam se bavio na Fakultetu politickih nau
ka u Beogradu do odlaska u Budim
pestu ujesen 1996. godine. Tada sam
jos razmisljao о ideji da napisem stu-
8 Dusan Pavlovic
diju о pojmu suvereniteta, buduci da sam neke njegove
aspekte (Hobsovo i Rusoovo shvatanje suvereniteta)
vec razmatrao u svojim predasnjim istrazivanjima - u
diplomskom i magistarskom radu. Medutim, tokom
drugog semestra na magistarskim studijama u Budim
pesti u prolece 1997. godine slusao sam kurs о savre
menoj politickoj filozofJji koji је vodio Janos Кis, koji
се kasnije biti moj mentor. Sadrzaj ovog kursaje znat
no promenio тој teorijski interes. Pre nego sto sam do
sao na CEU, bio sam procitao neke delove iz Rolsove А
Theory of Justice, ali jedva da sam bio cuo za ostala
imena koja su znacajna za razumevanje savremenih
rasprava о pravdi. Kako sam se s vremenom upoznavao
sa sadrzajem savremenih teorija pravde, teme savre
mene politicke filozofije pocele su da me privlace isto
koliko i struktura argumenta. Osim toga, bilo је neceg
privlacnog u naCinu na koji nam је profesor Кis pred
stavljao Rolsove, i ideje ostalih autora. Sve to, verujem,
nagnalo me је da ostavim ро strani istoriju politicke
misli i posvetim se savremenim raspravama о pravdi.
Veo neznanja i pocetna pozicjja dva su Rolsova
koncepta koja ?u na pocetku najvise pobudila moje te
orijske pozude. Roden sam i odrastao u zemlji gde је ·
jedna manjina tako lako uzela sebi za pravo da uredu
je socijalne, politicke i ekonomske odnose samo zato
sto је bila bolje vojno organizovana posle zavrsetka
Drugog svetskog rata. Nesto slicno se ponovilo 1988.
godine - sto је otprilike vreme kada sam postao politicki svestan. Tada је veCina pocela da diktira politic
ki i ekonomski kurs zemlje samo zato sto је bila veCi-. na. Uvek sam osecao da nesto nije u redu sa оЬе stva
ri, ali, u nedostatku odgovarajuceg teorijskog aparata,
Autonomija licnosti: Predgovor
nisam bio sposoban da odgovorim sta to zapravo nije
bilo u redu. Sa ove kratke istorijske distance, cini mi
se jasnim da su ше veo neznanja i pocetna pozicija
privukli upravo zato sto su mom osecaju za pravdu
dali verbalni izrazaj.
Na drugoj strani, Rolsov liЬeralizam poCiva na jed
noj osnovnoj ideji: da su ljudi jednaki u jednom fun
damentalnom smislu i da osnovne drustvene instituci
je moraju da odrazavaju tu jednakost. I ova ideja је
odigrala veliku ulogu u mom oprede]jenju da pocnem
da se bavim savremenom politickom filozo:fijom, bu
duci da, sam svoje posttinejdzerske godine proveo u
zemlji u cijem susedstvu su se vodili ratovi. Nema po
trebe da ovde govorim о tome sta mislim о odgovor
nosti Milosevicevog rezima za zloCine koji su pocinje
ni u tim ratovima. Ali zelim da naglasim sledece: sto
sam duze razmisljao о zlocinima, to sam vise bio pre
nerazen Cinjenicom koliko је ljudski zivot malo vredeo
pocetkom devedesetih na Balkanu. Dugo pre nego sto
је sukob zapoceo bilo је jasno da su sredinom osam
desetih ponovo oZivljeni nacionalizmi na Balkanu Ьi
li ujedinjeni ujednoj stvari: svi su bili spremni da pri
hvate razlicite oЫike diskriminacije nad ljudima koji
su pripadali drugim etnickim grupama. Iako su neki
nacionalizmi pokazivali svoje namere otvorenije od
drugih, ideja koja im је svima bila zajednicka jeste to
da su ijudi u jednom fundamentalnom smislu razlici
ti, i da, shodno tome, nisu jednako vredni. Ponekad se kaze da postoje dve vrste nacionalizma:
etnicki i gradanski. IzbeCi cu ovde raspravu о tome da
li је zaista tako, ali zelim da kazem: bez obzira kakvim
se nacionalizmom bavili, on ne moze da se izjednaca-
9
10 Dusan Pav/ovic
va sa liЬeralizmom, jer bilo koja teorija zasnovana na
nacionalnom, etniCkom ili kulturnom identitetu mora
da podrazumeva da su ljudi u sustini razliCiti. Otuda
pojam "nacionalni liЬeralizam" za mene moze da zna
Ci iskljucivo to da postoji liЬeral koji је zainteresovan
za primenu liЬeralnih principa u nacionalnoj drzavi,
zato sto је recimo primena liЬeralnih principa na glo
balnom nivou nemoguca. U tom smislu, i ја sam naci
onalni liЬeral. Sa razumevanjem termina "liЬeralni na
cionalista" vec је malo teze izaCi na kraj. Uz najbolju
volju, ne mogu da objasnim sta bi to moglo da znaCi.
Ideja о fundamentalnoj razlici medu ljudima poja
vljuje se u komunitarnim i multikulturalnim teorijama
koje sam citao upoznavajuCi se sa kritikama Rolsove
' teorije pravde. Identicne teorijske premise mulitkul
turne literature i balkanskih nacionalizama nagnale su
те da glave 4 i 5 u ovom radu posvetim Rolsovoj ras
pravi sa komunitaristickom i multikulturalnom kriti
kom njegove teorije liЬeralizma. Iako је Rols s vreme
nom odustao od mnogih svojih gledista, smatram da
је liЬeralizam rolsovskog tipa moralno superiorniji od
bilo koje varijante komunitaristicke i multikulturalne
teorije upravo zato sto ljude vidi kao jednake; а to је
pretpostavka tako vidljivo odsutna iz balkanske poli
tike tokom devedesetih godina.
S obzirom na moje licno iskustvo, lako је pogoditi
sta mislim о tome da li rolsovski liЬeralizam ima bilo
kakvu relevantnost za savremenu politicku misao i
politiku na Balkanu i u Evropi. Danas је prilicno ras
prostranjeno misljenje da legitimisuca snaga liЬerali
zma nije upotreЬljiva za prakticne svrhe. Mnogi od
onih koji teorijski prihvataju liЬeralne principe - jed-
Autonomija licnosti: Predgovor
naka ljudska prava, neutralnost drzave, ј ednakost
sansi, gradanska jednakost, nediskriminacija, redistri
bucija dobara boljestojeCih losijestojecima itd. -
spremni su da kazu kako su to sve lepe stvari, ali dr
zava zasnovana na takvim principima nikada nece bi
ti izgradena. UЬedljivost ovog argumenta se velikim
delom izvodi iz Cinjenice da takva driava danas zai
sta ne postoji. Ali ako bi sve gledali striktno kroz de
finicije i principe, odnosno ideal-tipski, onda bismo
morali da zakljuCimo da danas ne postoji ni n.acional
na drzava. Osim toga, nesporna је Cinjenica da је
ogroman broj vlada zemalja koje cine Evropsku untju
na prelomu milenijuma bio socijaldemokratski, i za
govarao ideje drzave Ыagostanja i jednakih ljudskih
prava, sto se manje-vise poklapa sa principima koje
zagovaraju Rols i ostali egalitarni liЬerali. Sto је jos
vaznije, principi egalitamog liЬeralizma pohranjeni su
u Citav niz medunarodnih konvenctja: pocevsi od De
klaracije UN о ljudskim pravima iz 1948. godine koja
obavezuje zemlje potpisnice na postovanje tzv. soci
jalnih prava, nalazuci da su ta prava "neophodna za
[ljudsko] dostojanstvo i slobodan razvoj covekove lic
nosti" (Clan 22); а zavrsavajuCi, za sada, Revidiranom
Evropskom socijalnom poveljom iz 1996. godine u ko
joj gotovo svaki clan izgleda kao daje izveden iz prin
cipa egalitamog liЬeralizma.
Ove konvencije predstavljaju danas pravne instru
mente Saveta Evrope i Evropske unije, sto znaci da svaka drzava koj а zeli da se prtj avi za Clanstvo u EU
mora svoje zakonodavstvo da uskladi sa njima. Stoga
ne vidim razlog zbog kog bi trebalo da prekinemo da
iznosimo moralne argumente kojima se brani liЬeral-
11
12 Dusan Pavlovic
na drzava. Verujem da se Evropska unija nikada nece transformisati u stabilniju i cvrscu politicku zajednicu
ako svoje postojanje ne uspe da opravda pozivajuCi se
na principe savremenog liЬeralizma. Tendenc:tje u tom
pravcu vec mogu da se vide u konceptu ustavnog pa
triotizma, Verfassungspatriotismus, koji је razvio Jir
gen Habermas pocetkom devedesetih godina proslog
veka. Isto vaz;i i za balkanske zemlje i vecinu istocno
evropskih zemalja: uprkos popularnom gledistu da се
se te zemlje stabilizovati tek kada prihvate multikul
turalne principe pravde, tvrdim bas suprotno - one се
postati stabilne i pravednejedino ako prihvate liЬeral
ne principe pravde. Ova kцjiga, u tom smislu, predsta
v]ja teorijsku podrsku tom argumentu.
Zahvale
Sasvim prirodno, sadrzaj ove disertac:tje ne bi bio ova-:
kav kakav jeste da nije bilo neophodnih intervencija
od strane mog mentora profesora Janosa Кisa. Paznja
s kojom me је slusao i strpljenje s kojim је Citao ne
uvek suvisle delove teksta koj е sam proizveo u pet go
dina, koliko је trajalo pisaџje ove doktorske teze, za
sluzuju postovanje. Profesoru Кisu zahvaljujem se i na·
spremnosti da mi objasni proЬleme koje nisam isprva
mo gao da razumem, kao i da komentarise neke тој е
ideje za koje se pokazalo da su pogresne, ne koristeci
reCi i kvalifikac:tje koje је ponekad, cini mi se, trebalo
da koristi. Iako se i dalje ne slazem sa profesorom Kisom u vezi s tim da li ј е iz koncepta autonomU е Jic
nosti moguce izvesti nepristrasnu teoriju pravde, hteo
bih ipak da mu se zahvalim sto је uspeo da me odvra
ti od pokusaja da о tome pisem u svojoj disertac:tji.
Autonomija licnosti: Predgovor
Kada sаш росео da piseш svoj rad nisaш obracao
шnogo paznje na to koliko on treba da bude origina
lan. Vil Кiшlika, s kojiш sаш u dva navrata diskutovao
о nekiш deloviшa iz ove disertacije, skrenuo шi је pa
znju da Ьаrеш jedno poglavlje teze treba da bude do
voljno originalno da Ьi teza шogla da se objavi. Za
hvaljujeш шu sto ше је na to upozorio dovoljno rano,
ра sаш о tоше шоgао da vodiш racuna gotovo od sa
шog pocetka rada na tezi. Poenta, naravno, nije u tо
ше da li се se nesto objaviti ili ne, vecje u tоше od ka
kvog је znacaja ono sto se objavljuje. Da SE: vratim jos
jednoш na шоје licno iskustvo: osnovno znanje stekao
sam u akadeшskoj sredini u kojoj se originalnost u po
litickoj filozofiji i teoriji jos uvek sastoji u razшetanju
enciklopeфjskiш znanjeш koje obiluje citatiшa Plato
na ili Hegela, а ne konstrukcij аша novih arguшenata
za teorijsku raspravu. Za pet godina pisanja doktorata
u drugaCijoj sredini naucio sаш da је sustina savreшe
ne politicke filozofije u proizvodnji arguшenata а ne u
njihovoш ponavljanju. То је jedna od najvecih pred
nosti koje sаш stekao studirajuCi izvan Srblje.
Zahvaljujeш profesoru Laslu Kontleru sa Odeljenja
za istoriju CEU-a sto је proCitao prvu verziju glave 1 i
dao шi nekoliko korisnih saveta о tоше kako da razu
шeш savreшeni liЬeralizaш. Pavel Barsa sa Odeljenja
za filozofiju CEU-a Citao је glave 4 i 5, i pokusao da
ше ubedi da ponovo razшisliш о nekiш idejaшa koje
se odnose na Кiшlikinu i Volcerovu kritiku Rolsa, kao
i na шој opsti pristup шultikulturalizшu. Na srecu, ili
nesrecu, ispao sаш tvrdoglaviji nego sto је ocekivao.
Zahvale upucujeш i шојiш beogradskiш profesori
шa i kolegaшa. Miroslav ProkopijeviC Citao је prve
13
14 Dusan PavloviC
verzije glave 2 i З i - kao tvrdokomi liЬertarijanac ko
ji nije spreman da ode dalje od priznanja da se pomoc
prosjaku na ulici moze pravdati jedino ako nam po
gled na prosj aka kvari estetski dozivlj ај - nij е imao
sta da kaze u Nozikovu odbranu pod uslovom da se
Rolsova teorija pokaze kao spojiva sa slabim ovlasce
njima. Nesto slicno је priznao i moj bivsi profesor Ili
ja VujaCic, takode liЬertarijanac, koji је, nakon sto је
procitao konacne verzije prve tri glave, takode priznao
da Nozikova pozicjja jednostavno ne moze da se bra
ni pod uslovom daje autonomija licnosti tacka od ko
je se krece. Nadam se da се im ova knjiga pomoCi da
te zakljucke prosire na liЬertarijanizam u celini. Za
hvalan sam kolegi Dordu Pavicevicu koji је procitao
kompletnu tezu u njenoj zavrsnoj fazi i dao mi pregrst
korisnih komentara.
Zahvaljujem Nerminu Vucelju koji је stilski sredio
tekst pre nego sto је predat profesionalnom lektoru.
Napomena о prevodu i objavljenim radovima
Na insistiranje Dejana Ilica, urednika »Fabrike knjiga«,
sam sam preveo ovu disertaciju sa engleskog jezika. U
pocetku nisam bio previse odusevljen tom idejom, ali ·
sam naposletku uvideo njene prednosti. Prvo, s obzi
rom na cinjenicu daje kod nas preveden mali broj de
la iz savremene poli~icke filozofije, ova oЬlast obiluje
mnogim novim izrazima. Mislio sam da је bolje da
ovakav rad prevede neko ko se razume u materiju, iako nije profesionalni prevodilac. Drugo, uprkos cinje
nici da su tri knjige iz kojih ima najvise citata (Teori
ja pravde, Politicki liberalizam i Pravo naroda) preve
dene na srpski jezik, prevodi svih citata iz pomenutih
Autonomija licnosti: Predgovor
lmjiga moji su. Nisam smatrao bitnim da obelezavam mesta u domaCim prevodima najpre zbog toga sto bi
to opteretilo reference koje su smestene u tekstu, а on
da i zbog toga sto ne vidim razlog zasto neko ko се
studiozno Citati ovu knjigu ne bi koristio originalna
izdanja Rolsovih lmjiga.
Sva licna imena autora transkribovana su, а u za
gradi su data u originalu nakon svakog prvog poja
v]jivanja (izuzimajuci Predgovor). Isto је i sa pojmo
vima koji su karakteristicni za savremene rasprave о
pravdi.
Prva verzija glave 2, koja se dosta razlikuje od gla
ve 2 u ovoj lmjizi, objavljenaje pod identicnim naslo
vom u Novoj srpskoj politickoj misli, Vol. V, br.
2-3/1998, (str . .Ј7-57), а prva cetiri odeljka glave 5
pod istoimenim naslovom u casopisu Rec, br. 63/2001
(str. 59-71). Pet odeljaka glave 4 objavljeni su u Novoj
srpskoj politickoj misli, Vol. VIII, br. 1-4/2001 (str.
49-74).
Beograd, jul 2005.
15