DŽON Mc LAFLIN – Čovek iz četvrte dimenzije

Dom Sindikata, Beograd, 16.05.2008. god.

Posle pauze od tri decenije, beogradska publika je imala izuzetnu priliku da prisustvuje koncertu vodećeg svetskog umetnika na gitari, Džon Mc Laflina, u izvanrednoj pratnji klavijaturiste i perkusioniste Gari Hazbenda, basiste Dominika Di Piaca i bubnjara Mark Mondesira. O McLaflinu i njegovom radu je teško bilo šta ukratko napisati, jer se radi o značajnoj pojavi za svetsku kulturu, vizionaru, muzičkom istraživaču, jednom od ljudi koji su tokom dvadesetog veka otvarali nove vidike. Poput legendarnog Majlsa i Zavinula, Džon McLaflin vrši ogroman uticaj na džez i pop muzičare, čineći nov pristup gitari. Može se reći da gitara kao instrument, sa njim otvara potpuno novo poglavlje, sa ne slućenim mogućnostima. Magično vladanje harmonijom i solo tehnikom, zatim lucidnom imaginacijom, čini da McLaflin biva posebna umetnička ličnost, sa posebnim izrazom. Nagomilano iskustvo od preko četiri decenije, studiozno proučavanje indijske klasične muzike, kao i saradnja sa najvećim džez umetnicima dvadesetog veka, je kvalitet zbog koga je moguće, bez preterivanja reći da je danas vodeći gitarista sveta. Na koncertu koji je trajao dva sata, veoma uverljiv utisak su ostavili i članovi njegovog novog sastava « Četvrta Dimenzija « , u kome se posebno istakao klavijaturista Gari Hazbend, sa zapanjujuče nadahnutim i spontanim improvizacijama. Gari osim klavijatura koristi i perkusije, u dijalogu sa veoma dobrim bubnjarom Mark Mondesirom.Veoma blizak McLaflinovom pristupu muzici i gitari, je nastup basiste Dominika Di Piaca, koji se prilično dobro nadovezivao, svojim deonicama na Džonove pasaže. Nažalost, McLaflin tokom godina nije uspeo da se oslobodi niza rafalnih tonova koji ne kažu ništa, i koji često čine njegova sola nesadržajnim. Prevelika brzina sviranja stoga muziku pretače u sportsku veštinu, bez osećanja koja su suština i govorni jezik muzičke umetnosti. Uvek u glavi, nikada u srcu, je tipično obeležje koje McLaflina prikazuje kao filosofa među muzičarima. Kada je u pitanju njegov izuzetno plodan kompozitorski rad, stvari idu u potpuno drugačijem pravcu. U muzici Džona McLaflina je moguće naći veliku raznovrsnost izraza, zbog čega se može svrstati u umetnika Novog Doba ( New Age ). Kao i ranije, u beogradskom Domu Sindikata, Džon McLaflin je još jednom ozračio publiku neverovatnom unutrašnjom snagom, svojstvenom čoveku apsolutno predanom poslu koji radi i umetniku koji nikada nije povlađivao prizemnim potrebama neizgrađene široke publike. Monaška posvećenost visokoj kulturi je razlog izvanrednog prijema, te poštovanja od strane odabrane publike u Beogradu.Koncert je završen bisom, kada je odsvirana kompozicija za koju gotovo niko u publici nije znao ime, a ono glasi: « Vukovar « . Kao i uvek, nesreća može biti majka umetničkog dela, u ovom slučaju neprijatne sramote, jer je trajno zapisana u svetu stvaralaštva. Neznajući o čemu se radi, poblika je ustala na noge, ispraćajući velikog majstora koji je sa svojim sastavom napuštao podijum, šaljući budistički pozdrav. Ogroman rad, visoko profesionalni nastup i visoka ocena za kulturni događaj, Srbiji i Beogradu preko potreban.

Dragomir Milenković