21Maj 2010.

I S T O R I J A

www.serbianmirror.com

Feljton (1. deo)

Demokratija u Srba, sad i nekad

I

storija srpskih izbora – od

onih prvih odr`anih po odred-

bama Troji~kog ustava (done-

tog u Kragujevcu 1869.) pa do

poslednjih – istorija je izbornih

mahinacija, policijskog terora,

hap{enja, ubistava, falsifikata,

neprincipijelnih koalicija, dema-

gogije, medijskih blokada... Svaka

sli~nost sa savremenom

politi~kom scenom, koju u ovom

istorijskom {tivu budete prona{li –

namerna je. U pa~joj {koli

demokratije, u~ili smo, ne od

srede do petka, nego ~itav vek,

“al, se nismo makli, dalje od

po~etka”. Osim, {to smo nau~ili

kako su izbori sasvim nepotrebni,

ako su – dobro organizovani.

DOBAR KNJAZU,

DOBAR KAPETANU

- Kako je beogradska

{tampa, iz politi~kih razloga,

pre}utala radjanje srpske

demokratije – }ute}i o Kragujevcu

novine su pisale o Hodnurasu!

- Po prvom izbornom

zakonu, pravo da biraju srpska

“deca” dobijala su sa trideset

navr{enih godina, a penzioneri

nisu mogli da se kandiduju za

poslanika!

- Prvi put drugi krug:

kako je vlast, na prvim izborima

poni{tila rezultate iz Jagodine?

- Ko je pla}ao pi}e

Smederevcima, da batinama

rasteraju “opozicionu bandu”?

- Za{to su Palilulci odu-

vek bili uz vlasta studentarija uz

opoziciju?

Knez Mihailo Obrenovi},

koji du`e od veka ja{e bronzanog

konja na beogradskom trgu, od

jednih nazvanim Trgom

Republike, a od drugih Trgom

Slobode, i dan-danas je na meti

demonstranata: na svakodnevnim

mitinzima, penju mu se na glavu,

kao {to su mu se peli i za `ivota.

Kad su jednom, od ovog evrope-

jski obrazovanog vladara, tra`ili

vi{e zapadnja~kog parlamentariz-

ma, izneo im je jedan akt tada{nje

skup{tine, i na njemu “krst do

krsta”. – Dokle god ni poslanici

ne umeju svog imena napisati,

dotle se, Boga mi, vi mladi}i uza-

lud `urite da proklamujete velike

slobode!

Knjaz je bio pobornik

“prosve}enog apsolutizma” i voleo

je da govori, kako on li~no, u

Srbiji poznaje sve obrazovane ljude

– pa ima ih deset, najvi{e dvanaest!

– A ustanove jedne zemlje ne

prave se za dvanaest ljudi, nego se

moraju pode{avati prema op{tem

nivou naroda – obja{njavao je

mladim liberalima. – A dati parla-

mentarizam, samo da bi Milovan

Jankovi} mogao dr`ati parlamen-

tarne besede, bilo bi neozbiljno!

Knjaza ubi{e, u

Ko{tunjaku, maja 1868.

Privremeno namesni{tvo zakaza-

lo je Narodnu skup{tinu za izbor

novog knjaza, po{to Mihailo

nije imao naslednike. Ali, kad

su tako ozbiljne odluke u pitan-

ju, skup{tina obi~no bude samo

dekor. Ministar vojni, Milivoje

Petrovi}, koji je sam sebe, po

selu iz koga je poticao, nazvao

Blaznavac, jednostavno je zak-

leo vojsku na vernost Milanu

Obrenovi}u, unuku Gospodar

Jevrema, rodjenom bratu Milo{a

Velikog. Skup{tina, koja se

sastala kraj Milo{evog konaka, u

Top~ideru, mogla je samo da

aminuje odluku donetu ve}om

silom od sile glasa, silom oru`ja, i

Knez Milan, docnije nazvan “Kralj

Milan~e” stupi na presto, u 14

godini. Do punoletstva kne`evsku

vlast obavljalo je Namesni{tvo

(Milivoj Blaznavac, Jovan Risti} i

Jovan Gavrilovi}), sastavljeno od

“mladi}a” sa kojima se ubijeni

Mihailo preganjao oko “zapadn-

ja~kog parlamentarizma”.

Ustavom koji je donet

1869. godine, na skup{tini u

Kragujevcu – namerno daleko od

prestonice – zapo~eo je pravi par-

lamentarni `ivot u Srbiji, jer su

narodne skup{tine, sve do tog usta-

va imale saborni karakter. O tome,

u beogradskoj {tampi – ni{ta! Ali,

“Pan~evac” s one strane tada{nje

granice, pi{e: “Na{e novine govore

o [paniji, Braziliji, o Japanu i

Hindostanu – izvje{}a od svuda,

savetovanja na sve strane – samo

ni{ta iz i u Kragujevac.”

Poslanici, prvi put u srp-

skoj istoriji, odredi{e op{te pravo

glasa za svakog Srbina “koji je

punoletan i pla}a danak,” i za svoj

trud dobi}e “na ime dijurme po 15

gro{a dnevno”. Skup{tina se imala

birati na svake tri godine, a kasni-

je donet izborni zakon bio je vi{e

nego precizan: izbori po~inju u

osam ujuru, kad se prvih dvadeset

bira~a iskupi, izabra}e “izmedju

sebe” ~lanove bira~kog odbora,

svaki bira~ }e “javno kazati” koga

ho}e za poslanika, biranje }e se

vr{iti “neprestano do zalaska

sunca,” bira~ki odbor }e zatim

“sa{iti sve tabake redom” a “na

jednom praznom listu zabele`i}e

se koliko je koji glasova dobio”.

Bilo je odredjeno da “za poslanike

narodne ne mogu biti birani

~inovnici i oni koji u ~inovni~ki

red spadaju, kao penzioneri, ili oni

koji primaju izdr`avanje iz

dr`avne kase”, a ni vojnici “bilo

kog ~ina”.

Vrlo lep zakon. Zakon,

“jedan od najnaprednijih izbornih

sistema u svetu,” ali... `ivot je

`ivot. Glavni izborni faktor, u ta

davna vremena, bila je – policija.

Kako je to zaista izgledalo “na

terenu” opisuju ~uveni istori~ar

Slobodan Jovanovi}: “Izbori u sre-

zovima su zavisili od policije.

Povernici koji su u srezovima

birali poslanike, dolazili su sa svo-

jim kmetovima, u ono mesto koje

bi sreski na~elnik tzv. kapetan,

odredio. Kmetovi su se odmah

javljali kapetanu i pitali za koga da

glasaju. Narod je jo{ po{tovao vlast

– i dr`ao da treba birati onoga ko

}e biti po volji kapetanu; ko bude

po volji kapetanu taj }e, mislili su

seljaci, biti po volji i Knezu.” U

selima, gde je narod “jo{ po{tovao

vlast” nije bilo problema, ali u

varo{ima “vlast se nije ustru~avala

od nasilja, pa ni od kai{arluka”,

pi{e Slobodan Jovanovi}.

Na izborima u Beogradu,

1871. kandidat opozicije, A}im

^umi} – po kome se naziva nekad

}oravo soka~e u centru Beograda

poznato samo po bifeu

“Mandarina”, a danas po tr`nom

centru – umalo da dobije u prvom

krugu, ali je policija bila efikasna:

anga`ovali su “rezervne bira~ke

trupe”, i kako pi{e Jovanovi}, “nad-

glasan je palilulcima i no}nim

~uvarima, koje je policija, kao svoje

rezervne trupe, bacila u poslednjem

~asu na birali{te. Osim toga glaso-

vi koji su padali na A}ima ^umi}a,

bele`eni su pogre{no, kao da su

pali na Jovana A}imovi}a, jednog

beogradskog trgovca, koji je bio

vladin pristalica.”

Citiramo dalje Slobo-

dana Jovanovi}a: “U Smederevu

jedna polupijana rulja, naoru`ana

batinama, krstarila je po varo{i, i

nasrtala na one koji su

glasali za kandidata opozici-

je: to su bili pravi

sopad`ijski izbori.” Da se

dana{nji stanovnici Palilule,

ne bi po~em ose}ali krivim,

Jovanovi}ev izraz „palilulac”

pi{e se malim slovima, i

ozna~ava ~oveka zapo-slenog

u tada{njoj javnoj rasveti,

koji je no}u palio, a zorom

gasio gradske fenjere.

Beograd nije izdr`ao pritisak,

ali je u Jagodini, ipak pro{ao

kandidat opozicije. Nare-

djeno je drugo glasanje. U

drugom krugu, vladin kandi-

dat pobedio je “zahvaljuju}i

pandurskim, ~inovni~kim i sur-

gud`ijskim glasovima”. “U sre-

zovima vlada je preko kapetana

naredjivala ko }e biti izabran: u

varo{ima ona je silom vlasti

spre~avala izbor opozicionara...” –

zaklju~ak je Slobodana

Jovanovi}a o izborima iz 1871.

godine.

Prema Troji~kom ustavu

iz 1869. izbori su se imali

odr`avati svake tre}e godine. Tri

godine bile su dovoljne da A}im

^umi}, beogradski profesor prava

i advokat, predje politi~ki put od

najglasnijeg srpskog opozicionara,

do – ministra unutra{njih dela. Na

izborima 1871. vlasti su, na jed-

vite jade, ~istom “name{taljkom”,

spre~ile ^umi}a da postane

poslanik. A ve} izbore 1874.

“name{ta}e” – A}im ^umi}.

KAKO JE

NAJGRLATIJI

PROTIVNIK

VLADE POSTAO

MINISTAR?

Milo{ Obrenovi} potpisi-

vao je “demokratske” ustave –

potpisivao i nije ih “fermao”.

Mihailo je uveo prosve}eni apso-

lutizam: nema druge vladavine u

zemlji koja ima 12 obrazovanih

ljudi i gde poslanici zakone

krstom potpisuju. Milan

Obrenovi} prvi je vladar koji }e

raspustiti jedan srpski parlament.

“Nismo se dobro vladali” priz-

navali su snu`deno poslanici.

Izvor: Srpsko nasledje

]ORAVE KUTIJE SVE SRPSKE IZBORNE

KRA\E I PODVALE

22 Maj 2010.

B I Z N I S

23www.serbianmirror.com

B I O G R A F I J E

Maj 2010.

U

ba{ti srpske poezije, gde su `ene

oduvek bile rariteti, jedna pesnikin-

ja je ostavila poseban pe~at i istra-

javala dugi niz godina. Ta~no je da je samo

jedan, veoma mali deo kola~a slave pripao

njoj. Zbirke joj se ne pre{tampavaju, ali

zato antologije ne mogu da je mimoidju.

@ivot Danice Markovi}, poeti

trenutka i raspolo`enja je nekako, zabo-

ravljen. A mogao bi da se pamti. Bar po

Topli~kom ustanku. U svojim borbama za

slobodu od beogradske dame pretvorila se

u heroinu.

Danica se rodila u ^a~ku 12.

oktobra 1879. Vi{u `ensku {kolu izu~ila je

u Beogradu, a s obzirom da je iz u~iteljske

porodice, sama se opredeljuje za prosvetara.

Filozofiju upisuje vanredno na

Velikoj {koli i uporedo radi kao u~iteljica

u Resniku nadomak Beograda. Prve pesme

pi{e pod pseudonimom – Zvezdanka, a

Janko Veselinovi} ih sa neskrivenim zado-

voljstvom objavljuje u ~asopisu “Zvezda”.

Ti prvi, mladala~ki stihovi gov-

ore o prvoj ljubavi, u selu i romanti~nim

{etnjama pored potoka.

Ali, idila ubrzo nestaje, ru{e se

devoja~ki ideali, a snove smenjuju

razo~aranja. Prete{ko je to za smedjokosu

devojku ispunjenu zanosom i vedrinom, ali

dobro je za njenu poeziju.

Mlada u~etiljica je usamljena,

besane no}i provodi u {koli koja svojom

svetlo{}u sa prozora jedina ukra{ava

bre`uljak iznad Resnika.

Taj lepi i pogre{ni mladi} koji je

uneo jesen u `ivot na{e pesnikinje je

oti{ao svojim putem. Dva puta se `enio i

dva puta razvodio i do`iveo je duboku i

krepku starost.

Tako su sre}u, zamenili stihovi, a

vrele poljupce, pesme bola.

Te pesme, sakupljene u knjigu

“Trenuci”, pojavljuju se u izlozima

knji`ara 1904. godine. I naravno, odmah

privla~e pa`nju Jovana Skerli}a, koji ka`e:

“Iskrenost. Retka i smela

iskrenost. Iskrenost, koju ni ljudi nemaju,

glavna je odlika ovih pesama. Jer, treba

imati hrabrosti, pa re}i svu svoju misao,

ne praviti se ni gori ni bolji no {to jesi,

pevati samo ono {to se istinski osetilo i od

~ega je du{a zatreptala.”

Sa pohvalno do~ekanom zbirkom

pesama, dolaze i sun~aniji dani. Danica

Markovi} staje u red literata kao {to su

Milan Raki}, Velimir Raji}, Jovan Du~i}....

Njenu lepotu, kako spolja{nju

tako i unutra{nju prime}uje Mom~ilo

Tati}, sin predsednika beogradske op{tine.

Simpatije postaju obostrane, pa se nova

ljubav zavr{ava ven~anjem.

Ali pesma, tih dana napisana,

govori da ni tada, na po~etku zajedni~kog

`ivota, nije sve idili~no:

Misao mi luta, a srce mi trne

I nagr}u slutnje kao ptice crne

Ose}am gde du{a umire u meni

A pokrov joj zna~i moj veo svad-

beni...

Kao u stihovima, tako se zbilo i

u braku. Nejednaki u mnogo ~emu, Danica

i Mom~ilo bili su dva sveta pod istim

krovom. Deca su se radjala, ~ak {estoro ih

je do{lo na svet, ali prava sre}a se izgle-

da nikada nije uselila u odaje njihovog

prekrasnog doma.

Do{ao je i prvi svetski rat.

Mom~ilo odlazi u vojsku, a Danica sa

decom u izbegli{tvo. Pred naletom nepri-

jatelja, povla~e se od mesta do mesta da

bi se zaustavili ~ak u Prokuplju.

Sporo prolaze dani u bugarskom

ropstvu. Te{ki kao olovo. Gladni. Puni

prezira prema neprijatelju i straha za

opstanak. Danica je sa decom `ivela u bedi

i nema{tini. Sna{la ju je i tragedija, izgubi-

la je petogodi{njeg sina Slobodana. Pa, iako

ophrvana tugom, kad je buknuo Topli~ki

ustanak, ona se svim srcem priklju~ila

pobunjenom narodu. Po{to je ustanak u krvi

ugu{en, Danicu su zarobili i vezanu `icom,

zajedno sa ostalim robljem, proveli kroz

varo{.

Sprovedena je u Ni{. Ovde tam-

nuje u kazamatima stare Tvrdjave. Morena

gladju i u mukama, dan ne razlikuje od

no}i. Zra~ak svetlosti prodre mra~nim

lagumima samo kad se otvore kapije. A

kad se otvore kapije, sledi prozivka za

streljanje.

Sre}om, izbegla je smrt. Sofijski

knji`evnik Ivan Vazov interveni{e kod

komandanta grada, generala Ta{eva i

izmu~enu pesnikinju pu{taju na slobodu.

Ona odlazi deci u Prokuplje i tamo zajed-

no do~ekuju srpsku vojsku.

Proredjena porodica Tati}a, vra}a

se u prestonicu. Samo, nekada{nje bogat-

stvo, postalo je varljivo.

Ipak, nastavljaju `ivot u

presti`nim umetni~kim krugovima. U jesen

1926. godine, knji`evnica Jela

Spiridonovi}, priredila je dru`enje u ~ast

Jovana Du~i}a. Poznato je da je u to

vreme, Du~i} bio diplomata na strani, pa

je to bila idealna prilika da se vidi i poraz-

govara sa prijateljima. Tu su bili Smilja

Djakovi}, vlasnica ~asopisa “Misao”,

zatim pesnik, Ranko Mladenovi}, kriti~ar

Marko Car i drugi...

Uz bogato poslu`enje razgovaralo

se o literaturi. Jovan Du~i}, nestalni

ljubavnik, uvek galantan u komplimentima

upu}enim lepim `enama, probao je da svo-

jim re~ima hvale zaseni i Danicu Markovi}.

Sa druge strane Marko Car se istovremeno

ponudio da joj ne{to odsvira na klaviru.

Danica se oglu{ila o Du~i}eve re~i, njen

odgovor je bio – }utanje, a Caru se

ljubazno zahvalila: “Nemojte se truditi

gospodine. Pesma mog `ivota je davno

odsvirana!”

Danica je tada bila u razvodu sa

Mom~ilom. Razo~arana i tu`na, pisala je

bolne pesme. Tamne boje poezije, vedrilo

je samo prise}anje na neostvarenu ljubav,

u pesmi “Jedna uspomena”.

....Otkuda ne znam da u dane ove,

Kad huji vetar {to razvija goru,

I travke trepte u nemu{tom zboru,

Nejasna tuga spomen izazove,

Nejasna tuga spomen izazove

Na vreme ono mladala~ke dru`be

I vladi ma{te predane nam slu`e.

Ovi stihovi su posve}eni lepom

oficiru. Svojevremeno je voleo Danicu, ali

je kao meteor pre{ao preko njenog neba.

Neostvarenu ljubav, nadoknadio je napre-

dovanjem u vojsci. Zami{ljao je sebe

budu}im vojskovodjom, a svoje ma{tanje

je na `alost platio `ivotom u balkanskom

ratu, pri prelazu srpsko- turske granice.

Posleratni imetak, razvodom se

preina~io u besparicu. Danica ostaje sama, s

troje nejake dece... i tri groba. Pored sina,

umrlog u Prokuplju, izgubila je i dve k}eri.

Stanuje u Knez- Milo{evoj ulici

okru`ena decom i nema{tinom. Od ele-

gantne dame, obu~ene probrano i malo

fantasti~no, postala je isu{ena, zgr~ena

`ena, ~ija su deca gladna. Predano i hrabro

ona se bori da ih ishrani i kroz {kole uputi

u `ivot.

U tim te{kim danima, na

pesni~kom nebu pojavljuje se svetlost.

Srpska knji`evna zadruga objavljuje joj

1928. godine knjigu, “Trenuci

raspolo`enja”. Novine po~inju da pi{u i u

~ar{iji se ponovo govori o njoj. Dakle nije

bila uga{ena zvezda.

Kada je Mom~ilo umro, Danica

obla~i decu u crninu i {alje na sahranu da

se oproste sa ocem, a ona ostaje u dru{tvu

sa Poleksijom Dimitrijevi}, koja je kasnije

pri~ala:

“Sedele samo i }utale, a onda je

Danica tiho zaplakala.”

Ubrzo je i Danica umrla, u 53.

godini `ivota. U nedelju, 10. jula, 1932.

godine na sprovodu nije bilo mnogo sveta.

Samo zvuk crkvenog zvona i pla~ troje

dece. Isidori Sekuli} se u~inilo da }e gov-

oriti predsednik Pen – kluba, pa onda

drugi jedan gospodin, ali nije govorio

niko.

Tako se ugasio `ivot Danice

Markovi}, pesnikinje, koja nije bila mnogo

sre}na. Posle nje preminuo je sin Petar u

18. godini, a za njim i k}er Andjelija u 22.

godini `ivota. Ostala je samo k}i Marica.

^uvaju}i jedina uspomenu na

majku, sretala je mnoge njene prijatelje. U

posetu joj je dolazio i jedan stariji

gospodin. Bio je to Jovan Jankovi},

pravnik i filozof, onaj pogre{ni mladi},

koji je po~etkom pro{log veka, u Resniku,

voleo Danicu.

DANICA MARKOVI]

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Rubriku priprema: Aleksandra Maksimovi}

PESNIKINJA TRENUTKA I RASPOLO@ENJA

24 Maj 2010.

S P O R T

C

rvena zvezda dolazi u ^ikago kao

vi{estruki prvak i pobednik kupa

Srbije. Zvezda dolazi sa svojim, u

ovom trenutku najboljim timom, da na pre-

divnom ^ika{kom stadionu poka`e za{to je

ona jedan od najpopularnijih klubova

Evrope, za{to je vi{estruki prvak Srbije,

za{to je bila klupski prvak Evrope i nez-

vani~ni prvak sveta.

Za tako ne{to u me~evima sa

najpopularnijim poljskim klubom Legijom

iz Var{ave, Francuskim velikanom

Paris-ser`ermenom i doma}inom ^ikago

fajera ima najbolju priliku.

Poznata je {irom sveta lepota

^ikaga i Mi~igenskog jezera, ali je tako|e

poznato da u njemu `ive i rade na stotine

hiljada i Poljaka i Srba.

Zbog toga }e na me~evima biti

ono pravo i fudbalska i bratska atmosfera,

jer su Poljaci i Srbi veoma bliski, a

Beograd i ^ikago su gradovi pobratimi.

Povodom gostovanja Crvene

Zvezde govori predsednik Vladan Luki},

koji za Ogledalo ka`e:

“Zvezda je

simbol Srbije i

Beograda, ali je ve}

odavno Crvena Zvezda

postala i simbol van

granica Srbije i na{eg

glavnog grada. Ona je

svuda gde su njeni nav-

ija~i, a ima ih {irom

planete, naro~ito u

^ikagu, gde `ivi i radi

vi{e stotina hiljada Srba,

koji jedva ~ekaju na{

dolazak. Zato i nismo

mnogo razmi{ljali kada

je na marakanu stigla

ponuda od “^ikago

Fajera”. Sa zadovljstvom smo prihvtili

ponudu i nadamo se da }emo opravdati

poverenje. Zvezda taj turnir ne shvata tur-

isti~ki. Naprotiv, idemo u ^ikago da

poku{amo da pobedimo i obradujemo na{e

navija~a” – ka`e Vladan Luki}.

Nije tajna da

marketnig Crvene

Zvezde priprema

mnoga iznenadjenja

za tamo{nje Srbe?

- Tako je. Svi

navija~i }e imati priliku

da kupe orginalne

proizvode FK Crvene

zvezde od dresa, tren-

erke, dukserice, pa do

{olje za ~aj. @elimo da

im u tih sedam dana

na{eg gostovanja, prib-

li`imo Srbiju. U final-

nom smo dogovoru sa

na{im doma}inima da

se proizvodi FK

Crvena zvezde i pre i posle turnira proda-

ju u prodavnicama ^ikago Fajera, ka`e

Luki}.

Najavljeno je da }e sa Zvezdom

put Amerike do}i i delegacija privredne

Komore Srbije, kao i predstavnici

Ministarstva za dijasporu?

- I to je ve} dogovoreno. @elimo

da iskoristimo boravak u Sjedinjenim

Ameri~kim dr`avama i za privredu razgov-

ore i dogovore, jer Zvezda ima kapacitet da

pokrene neke stvari i van sporta.

Da li o~ekujete pun stadion na

turniru?

- Apsolutno. U~e{}e Poljskog

kluba Legije, Crvene zvezde,

Paris-Se`ermen i ^ikago fojer, daje garan-

ciju za pun stadion.

Mo`e li se i u budu}e o~ekivati

Zvezdina poseta dijaspori?

- Svakako. Jesenas smo bili u

[vajcarskoj (Sion), sada idemo u ^ikago, a

planiran je i put za Australiju.

Nastavi}emo, da igramo utakmice van

Srbije gde god na{i ljudi `ive, jer ne

`elimo da zaborvimo sve one milione

Zvezdinih navija~a {irom planete.

Nakon ovog kratkog razgovora sa

predsednikom Zvezde, gospodinom

Luki}em, zamolili smo kapitena tima

Nikolu Lazeti}a, savetnika predsednika

Crvene Zvezde Mikija Antonijevi}a i port-

parola fudbalskog kluba Marka

Nikolovskog, da nam ka`u {ta o~ekuju od

gostovanja u SAD.

Kapiten Crvene Zvezde Nikola

Lazeti} se posebno raduje odlasku u

^ikago. Iskusni fudbaler ka`e da nema

sumnje da }e Crvena zvezda u SAD imati

doma}insku atmosferu zbog prisustva

velikog broja Srba. – Nadam se da }emo u

^ikagu oti}i sa osmehom na licu, posle

osvojenih trofeja za koje se trenutno bori-

mo. Sigurno je da nas tamo o~ekuje velika

podr{ka i velika pa`nja i da }emo oprav-

dati poziv za u~e{}e. Nikada nisam bio u

^ikagu i bi}e mi velika ~ast i zadovoljstvo

da u~estvujem na tom turniru. Sigurno je

da }emo ga shvatiti kao fudbalski izazov u

konkurenciji Legije, PS@-a i doma}ina –

ka`e Nikola Lazeti}.

Miodrag Antonijevi}, savetnik

predsednika Vladana Luki}a za medijska

pitanja:

- Crvena zvezda je odmah prih-

vatila poziv za u~e{}e na turniru, posebno

jer je organizator naglasio, da bi u~e{}e

nekada{njeg prvaka Evrope i sveta bila

velika ~ast za grad ^ikago i lokalni fud-

bal. Na turnir sti`emo u kompletnom sas-

tavu i odlu~ni smo da ostvarimo najbolji

utisak. Crvena Zvezda se ne}e igrati sa

svojim imenom, posebno {to nam se sme{i

odlazak u Ameriku sa osvojenim trofejima

u Srbiji. Ujedno nam je cilj da se obrati-

mo i brojnoj srpskoj populaciji, koja u

velikom boju navij~a za najtrofe-

P r i r e d i o : M i l u t i n [ o { k i }

Od 17. do 23. maja, zaljubljenici fudbala ima}e jedinstvenu priliku, da na velikom fudbalskom turniru u ^ikagu, ~iji je organiozator

doma}i klub „^ikago faer”, vide i pozdrave svoje ljubimce Crveno belih dresova.

U

^ikagu je sve spremno za do~ek

Zvezdinih fudbalera i ~lanova

Uprave. Doma}ini privode kraju

poslednje pripreme, organizatori defini{u

detalje poslovnih razgovora i susreta, a

navija~i obe}avaju sportsko navijanje, na

visini kakvu Zvezda i zaslu`uje, bilo gde

u svetu da igra.

Jedan od “glavnih krivaca” za

Zvezdino gosto-

vanje Cole An-

tonijevi}, jedan

od trenera FK

“Chicago Fire”,

koji ve} dugo

`eli da na{i fud-

baleri u ^ikagu

poka`u svu

ume{nost i lepo-

tu svoje igre, za

na{e ~itaoce

ka`e:

“Pro{le godine smo intenzivirali

te razgovore u Beogradu, sa Upravom

Zvezde, a kada sam mom klubu predlo`io

da nam oni budu gosti, saznao sam da

planiraju da organizuju medjunarodni fud-

balski turnir sa klubovima iz bratskih

gradova ^ikaga. Tako je to teklo, a moja

jedina zasluga je to {to su, od dvadesetak

evropskih klubova, na moje insistiranje

izabrali ba{ Zvezdu”- ka`e skromno Cole

Antonijevi}.

“Do}i }e 35 ~lanova tima i

Uprave, a Chicago Fire, kao profesionalni

klub i uspe{na kompanija, do

detalja je sve predvideo i raz-

motrio i verujem da }e sve

prote}i u najboljem redu.

Komunikacija sa Zvezdom je

izuzetna, ose}a se prava famili-

jarna atmosfera u pripremi

ovog turnira. Bi}e tu susreta sa

sponzorima, verovatno i prijem

kod gradona~elnika, Ri~ -arda

Dejlija, i svakako sa srpskom

zajednicom u ^ikagu, koja

Zvezdu ve} dugo nestrpljivo

o~ekuje. Ve} su najavljeni nav-

ija~i iz Kalifornije, Kanade,

Njujorka, Sent Luisa i drugih

gradova, zato sam uveren da

}emo svi u`ivati u ovom

velikom fudbalskom spektaklu,”

rekao je Antonijevi}.

Zvezdini navija~i u

^ikagu su se pobrinuli za dis-

tribuciju karata za isto~nu trib-

inu “Toyota Park”, kako bi deli-

je bile skoncentrisane na jed-

nom delu stadiona, u obe utak-

mice. Kupovinom paketa karata

od 85 dolara, mo}i }ete da

bodrite svoj klub medju ostalim

delijama, koji obe}avaju sportsko navijanje

i va`nu podr{ku svom voljenom klubu.

Mila Filipovi}

^IKAGO SPREMAN ZA

FK CRVENA ZVEZDA

Nikola Lazeti},

kapiten FK Crvena Zvezda

U organizaciju gostovanja Crvene Zvezde u

^ikagu aktivno je uklju~en i generalni konzul, Desko

Nikitovi}, koji ka`e:

“Uz Zvezdu }e u ^ikago do}i i ~lanovi Privredne

komore Srbije, planiramo uspostavljanje saradnje sa

Srpsko-ameri~kom privrednom komorom, organi-

zova}emo skup, najverovatnije u SKC “Sveti Sava”,

a bi}e i razgovora sa ameri~kim kompanijama. Bi}e

prisutni i predstavnici

Ministarstva za dijasporu,

pa }e tih nekoliko dana biti

ispunjeno razli~itim susreti-

ma i aktivnostima. Ponovo

je aktivan i beogradski

Komitet za saradnju bratskih

gradova, njegov po~asni

predsednik je Tanja Tadi},

supruga predsednika Srbije,

a brojne su aktivnosti koje

planiramo. Po~etkom maja

u Srbiju }e, u posetu O[

“Milo{ Crnjanski” ponovo oti}i u~enici ~ika{ke O[

“Ogden”, a planiramo i uspostavljanje saradnje dve

srednje {kole. Na Navy Pear 31. jula }e biti otvore-

na izlo`ba posve}ena Nikoli Tesli, na kojoj }e biti

izlo`eni eksponati muzeja “Nikola Tesla” iz

Beograda, koji nikada nisu predstavljeni u Americi.”

jniji srpski klub Crvenu

Zvezdu. Ima}emo svako-

dnevno dru`enje sa

na{im ljudima u ^ikagu

– najavio je Antoni-

jevi}.

Marko Niko-

lovski, portparol FK

Crvena Zvezda.

- Fudbalsko i

marketin{ko gostovanje

u ^ikagu je za na{ klub

sjajan potez. Mladi

igra~i }e dobiti priliku

da igraju jake medjunar-

odne utakmice, dok }e marketing Crvene

Zvezde imati priliku da se predstavi bro-

jnoj srpskoj, zvezda{koj dijaspori u

^ikagu. Ve} sada je dogovoreno

dru`enje u nekoliko srpskih klubova

tokom boravka u ^ikagu. Utakmice

Crvena Zvezda igra 19. i 22. maja, a svi

ostali dani od 17. do 24. maja }e biti u

funkciji promocije crvenih proizvoda,

koje u velikom broju donosimo u

^ikago, kako bismo toj na{oj publici dali

potreban kolorit. I sada pozivamo sve

na{e navija~e i sve Srbe da se nadju na

tribinam tokom trajanja turnira - istakao

je Nikolovski.

Na kraju se mora

napomenuti da je savetnik

predsednika Luki}a,

Miodrag Antonijevi}, rod-

jeni brat Coleta

Antonijevi}a, koji `ivi u

^ikagu i koji veoma

uspe{no radi kao trener u

klubu ^ikago fajer.

(Chicago fire).

Cole Antonijevi}

zato ima najve}e zasluge {to

se ova turneja Zvezde

uspe{no privela kraju. Ipak,

veliki deo zasluga za dolazak

Crvene Zvezde u ^ikago pripada i tehni~kom

direktoru ^ikago fajera Frenkiju Klopasu,

Grku, prijatelju na{eg lista.

25Maj 2010.

D R U [ T V O

www.serbianmirror.com

15. april 2010.

Vreme se kvari, ki{no

je i sve ide na dole, sem cene

benzina i evra – 102 dinara.

Sad }e sve redom da poskupi,

ali su nam `ivot i glave na

ramenima sve jeftinije.

Ubijamo se svim i sva~im,

svakog dana. Zato subotom i nedeljom

gledam da se sklonim iz haoti~nog

Beograda.

Bio sam na Ravnoj Gori za Vaskrs,

ali sam na{ao samo uvo{tenog ~ika Dra`u

u muzeju. Seljaci ka`u da mu je tu i

mesto, a Valjevci da je imanje

Ravnogorskog pokreta u gori privatna

vikendica Vuka i Dane Dra{kovi}. I pusto

je, nema ni ~etnika, ni turista, a ni ~oban-

ica.

Darko [ari}, car kokaina nije u

zatvoru, ali nam iz Ministarstva pravde

sti`e pri~a da je planirao da ubije Borisa

Tadi}a. To planiraju i neki Bosanci i neki

kobajagi Srbi, koji ga ne vole zbog

rezolucije o Srebrenici, koju nisu ni

pro~itali. Tek, Tadi}u }e da se kupi novi

blindirani auto, i novi avion, da leti

bezbedno.

Paniku je u obezbedjenju predsednika

Srbije podigla vest da je [ari} na slobodi,

u Crnoj Gori, a da je poljski predsednik

poginuo, jer se sru{io stari ruski avion

“tupoljev”. Sre}om Tadi} ne vozi Putinov

avion, jer vi{e voli ameri~ki. Sad je leteo

u Trebinje da obidje vladiku i proba vino

Tvrdo{.

^eznem za romanti~nim krajem Srbije,

da se uda ili za Rusa ili za Amerikanca, a

ni Kinezima ni{ta ne fali, kad su ve} tu

kraj nas…

23. april 2010.

Kako vreme leti, ve}

je i 4 decenije kako sam

Beogradjanin. Te{ko je isprati-

ti sve te jubileje, a da se ne

pitamo da li starim ili vreme

`uri. Tek, zavoleo sam

Beograd vra}aju}i se sa

slu`benih putovanja i kad vidim toranj,

ka`em sebi da sam kod ku}e. Kao da nije

ru{en Avalski toranj i sada, od prekju~e

stoji, na vrh brda. Idem gore da vidim

[umadiju na dlanu i pola Srbije.

Na{i politi~ari su se oko sve~anosti

na Avali posvadjali, jer Boris nije pozvao

Vojislava, a Dragan nije zvao Tomu. I

tako u krug, DS veruje da }e posle pakta

sa Nemcima i Amerikancima ve~no da

vlada. SAD su donele pohvalnu

Rezoluciju o Srbiji, ali ja znam kad nas

hvale, da nam ne{to u potaji spremaju.

Nagovaraju nas da sa Turcima pravimo

avio kompaniju, a da JAT ugasimo, tako

da }emo sa Arnautima da letimo u nebo.

Posle }e da nam dovedu i gasovod

Nabuko, sve u inat Rusima. Kako }e mali

Medvedev da nas odbrani ne znam, ali

NIS ovih dana dr`i nisko cenu benzina,

da bi pokupovao sve privatne pumpe i

tako osvojio Srbiju.

Korporativna okupacija je sli~na agre-

siji NATO, jer nam uzima du{u i

nov~anike. Kad stranci sve pokupuju, ne}e

nam trebati ministarstva za privredu i

finansije, kao ni Vlada Srbije, jer }e sve

biti u njihovim rukama. A kako druga~ije,

kad smo mali narod kao Crnogorci, bez

idje ikoga….

Sre}no Marko Lopu{ina

MARKOVI KONACI

MALI OGLASI

Housekeeper job for people 18 – 55 years old in Mississippi,

SS – card is must. Info: 847.409.4024

* *

Ozbiljna `ena tra`i posao. ^uvanje i negovanje dece.

Zainteresovani pozovite Slavicu na telefon: 708.663.1121

* *

IZDAJE SE STAN

Izdaje se name{ten jednosoban stan na jezeru 5815 N. Sheridan. Kompletno

reenoviran: struja, voda, zidovi, parket, kupatilo, kuhinja... TV plazma, ko`ni

name{taj... Gara`a u podrumu. Dorman, bike room. nova landra.

Bus stanica i metro u blizini. Plaza i dek iza zgrade. $750 mese~no.

Zovite Milana na 773.817.1998

THE RIGHT LAWYERS CAN MAKE

Bankruptcy Foreclosures

Credit Card debt Gambling debt

Collection Agencies Loan Modification

Short Sale

We speak English, Russian, and Polish

847.297.4706

Miodrag Antonijevi}

26 Maj 2010.

V E R A

6. MAJ

Obretewe glave Svetog |or\a

|UR|EVDAN

Srpska pravoslavna crkva

proslavqa dan obretewa

jednog od svetih ratnika, sve-

tog |or\a. Ro\en je 275/280. godine u

maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u

bogatoj i uglednoj hri[]anskoj

porodici. Otac mu je bio vojni ofi-

cir. Dok je bio dete, wegov otac je

stradao za Hrista, pa se nakon toga,

mali |or\e preselio sa majkom u

Palestinu, na maj`ino veliko i boga-

to porodi`no imawe, gde je dobio

dostojno obrazovawe. Izrastao je u

lepog, snaynog i hrabrog mladi]a, pa

su ga kao takvog uzeli u vojsku, gde se

brzo istakao svojom hrabro[]u i

bojnim zaslugama. Napredovao je

naglo, od obi`nog vojnika do tri-

buna, da bi ga, ve] u wegovoj dvadese-

toj godini, li`no car Dioklecijan

proizveo u `in komita tj. vojvode

(najstariji vojni `in, kojim se posta-

je i carev savetnik). 303. godine za

vreme cara Dioklecijana organizo-

van je najve]i progon hri[]ana, kada

Georgije podeli sva svoja blaga siro-

ma[nima i oslobodi svoje robove. Na

jednom saboru je iza[ao pred cara i

odvayno ispovedio da je i sam

hri[]anin. Sav besan, car naredi

vojnicima da ga zatvore u tamnicu i

mu`e kako bi se odrekao vere. Najzad,

car naredi da mu se odse`e glava.

Stigav[i na gubili[te, Georgije

stade na odre\eno mesto i pomoli se,

poloyi svoju glavu, i bi pose`en

dana 23. aprila (tj. 6. maja po novom

kalendaru) 303. godine. Prema

zave[tawu telo Georgija preneto je u

Lidiju, a na wegovom grobu kasnije je

podignuta crkva. Po crkvenom u`ewu

16. novembar - |ur\ic je dan kada je

obnovqen hram svetog Velikomu`e-

nika Georgija u Lidiji, gde je

poloyeno wegovo telo.

U ikonografiji Pravoslavne

crkve, Sveti Georgije je prikazivan

kao vojnik (bez kowa, u stoje]em

stavu) i sa kopqem ili ma`em, ili na

kowu, u vojvodskom odelu, kako

kopqem ubija aydaju. Na ikoni

vezanoj za |ur\evdan je sveti

Georgije prikazan na kowu dok ubija

aydaju. Malo daqe od wega stoji

jedna yenska prilika u gospodskom

odelu. Smatra se da aydaja koju ubija

svetac simbolizuje mnogobo[tvo.

Yena koja je na ikoni je carica

Aleksandra i ona, kako se veruje,

predstavqa mladu hri[]ansku crkvu.

|ur\evdan je praznik sa jako

puno narodnih obi`aja vezanih za

wega, i magijskih radwi za za[titu,

zdravqe i plodnost, koje se tog dana

obavqaju. Obi`aji i verovawa srp-

skog naroda vezana za |ur\evdan su u

narodu svakako postojali i pre nego

[to je primio hri[]anstvo.

Uve`e, uo`i |ur\evdana,

neko od uku]ana nakida zelenih

gran`ica u najbliyoj [umi i wima

okiti vrata i prozore na ku]i i

ostalim zgradama kao i ulazne vrat-

nice i kapije. Ovo se `ini da bi god-

ina i dom bili beri]etni / Da bude

zdravqa, ploda i roda u domu, poqu,

toru i oboru.

Da bi bili zdravi i jaki,

qudi su se kitili cve]em i biqem,

opasivali se vrbovim i drenovim

pru]}em.

12. MAJ

Sveti Vasilije Ostro[ki

~UDOTVORAC

Rodom iz porodice Jovanovi]

iz Popova Sela u Hercegovini, od

malih nogu be[e ispuwen qubavqu

prema Hristu. Kao mladi], primio je

mona[ki `in u trebiwskom manas-

tiru Uspenija Bogorodice. Pri`e o

wegovom podvi`ni`kom yivotu su se

brzo [irile u narodu, te je i mimo

svoje voqe bio izabran za episkopa

zahumskog i skenderijskog. Kao arhi-

jerej najpre je stolovao u Tvrdo[u, a

kad je Tvrdo[ stradao pod Turcima,

preselio se u Ostrog, gde se

podvi`avao ogra\uju]i stado svoje

neprestanim i toplim molitvama.

Umro je mirno u 16. veku, ostaviv[i

cele i celebne mo[ti, neistrulele i

`udotvorne do dana dana[weg. K

wegovim mo[tima pristiyu mnogi i

nalaze isceqewa u najteyim bolesti-

ma. Veliki narodni sabor u Ostrogu

biva svake godine o Trojicama.

17. MAJ

Vaznesewe Gospoda Isusa Hrista

SPASOVDAN

~etrdesetog dana posle

vaskrsewa Hristovog wegovi u`enici

nalazili su se za trpezom. Tada im se

Hristos ponovo javi i zapovedi:

Idite po svemu svetu i propovedajte

Evan\eqe svakom stvorewu. Ko

poveruje i krsti se bi]e spasen, a ko

ne poveruje bi]e osu\en. Hristos im

obe]a da ]e im poslati Duha

Ute[iteqa, jer bez wegove blagodati

ne bi mogli da obave tu boyansku

misiju. Poveo je potom Hristos svoje

u`enike i Presvetu Bogorodicu na

Maslinsku Goru blizu Jerusalima.

Kad su tamo stigli Hristos podiye

ruke i sve ih blagoslovi, a zatim se

na o`igled svih wih po`e uznositi

na nebo. Posmatrali su ga sve dotle

dok ga jedan oblak ne zakloni od

wihovih o`iju. Tako se Gospod Isus

Hristos, zavr[iv[i delo spasewa,

vratio Bogu Ocu na nebesima.

Svake godine Crkva obeleya-

va taj doga\aj praznuju]i Vaznesewe

`etrdesetog dana posle Vaskrsa.

Praznik se jo[ zove Spasovdan, jer

se toga dana zavr[ila Hristova

uloga spasewa qudi koja je bila

vezana za wegov boravak na zemqi.

Spasovdan se uvek praznuje

`etvrtkom.

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U MAJU

Maj 6. Sveti velikomu~enik Georgije - \UR\EVDAN

Maj 12. Sveti Vasilije Ostro{ki ^UDOTVORAC

Maj 13. Vaznesewe Gospoda Isusa Hrista - SPASOVDAN

Maj 23. Silazak Svetog Duha na apostole - Duhovi - Trojice

Maj 24. Sv. Kirilo i Metodije

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

Maj 2010.

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

Teta Kosari, legendi ^ikaga sre}an ro|endan, puno zdravlja i

sre}e sa `eljom da proslavi jo{ mnogo ro|endana, `eli

redakcija i posve}uje pesmu: Lepa Kosa

Svojoj dragoj kumici

Olgi Elek sre}an ro|endan,

dug `ivot pun sre}e, zdravlja

i veselja, `eli kum~i}

Aleksandar jr sa tatom.

27www.serbianmirror.com

Zoranu Tur~inov, Banetu Krsti}u,Marku Masnikosi

Dragici Draga{, Milo{u Djordjvi}u,

Reju i Majku Grozdi}u i Ranku Gli{i}u.

Sre}an ro|endan Marku Pajagi}u puno,

zdravlja, sre}e i radosti `eli redakcija.

Sre}an ro|endan i bezbri`no

detinjstvo Ani Draga{,

`eli Aleksandar Jr sa tatom. Sre}an ro|endan Melisi Toma{evic, dug i sre}an `ivot,

po`eleli su majka Cica, otac Ciril i k}i Marija.

Sre}an rodjendan Katji Tur~inov `eli

Aleksandar sa tatom

ZA AUSTRALIJU

Sre}an ro|endan dragoj

Kate Vu~ak, dug `ivot i bezbri`no

detinjstvo `eli njen brat od tetke

Aleksandar jr iz ^ikaga.

Na{oj saradnici

MARIJANI MALJKOVIC

dug i sre}an `ivot `eli ekipa na{e

redakcije Ogledalo

^ E S T I T K E I M E D I J I

LEPA KOSA

Od Valjeva pa sve do Loznice

ko jutarnja kad zabista rosa

nije bilo dra`e lepotice

ko {to be{e na{a lepa Kosa.

Priroda je sre}nom u~inila

a vrline nasledi od ku}e,

be{e Kosa kao gorska vila

kad uzleti zorom pred svanu}e.

Volela je pesmu i prole}e

prvo sunce i njegove zrake,

`ivot joj je miriso na cve}e

na livade i drage sokake.

O~i crne, a lice rumeno,

na ple}ima padale su kike,

telo joj je bilo saliveno

be{e Kosa andjeo sa slike.

Nosila je sobom mladost ~ednu

verovala u bli`njega svoga,

pravoslavlje, srpsku veru jednu,

Svetosavlje i svevi{njeg Boga.

U dubini du{e patriota

Obraz lozi ne}e da ukalja

Volela je Srbiju i srpstvo

Di~nog Dra`u i srpskoga kralja.

Volela je i jo{ danas voli

U slobodnoj zemlji Americi

Svaku stopu svoje rodne grude

Gde prodjo{e Dra`ini ~etnici.

U Valjevu pokraj Kolubare

Spomen di`e, hrabrom gorskom pti}u

I sokolu svih srpskih planina

Adjutantu, Nikoli Kalabi}u.

Sada slavi osamdesetdeveto leto

Jo{ uvek je zov `ivota nosi

Poljubih je ko prijatelj stari

I po`eleh sre}u lepoj Kosi.

Stevo Gru`anin

Sre}no dobijanje k}erke

Ani i Dejanu Jovanovi}u, na{em

biv{em saradniku, sre}no dobijanje

sestre maloj Djurdjini,

a tek rodjenoj Viktoriji dug

i sre}an `ivot `eli redakcija.

28 Maj 2010.

A S T R O L O G I J A

Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com

HOROSKOP ZA MAJ 2010.

^ESTITAMO RO\ENDAN

BIK

OVOG MESECA O^EKUJTE:

DOBRO RASPOLO@ENJE!

Vi pripadate grupi znakova, koji vole da

u`ivaju i da se raduju, tako da ne trebate

ispustiti ni jedan trenutak, koji `ivot pretvara

u zadovoljstvo. Kao i prole}e, tako i vi,

u`ivajte u cvetu, zelenilu, potoku, prirodi,

dodiru, pesmi, bojama i svemu onome, {to

}e pokrenuti va{u ~ulnu prirodu.

[ta pokloniti Bikovima za ro|endan?

Njoj: Bi`uterija, nakit, haljine, rukavice,

ta{ne, kozmetiku, cve}e, zavese, umetni~ke

slike, ukrase, slatki{e.

Njemu: knjige iz oblasti politike, istorije,

kao i umetnosti, nakit, tabakeru, mu{tiklu,

elegantnu garderobu.

U ~emu preteruju?

Oni su vrlo osetljivi, pa se lako mogu nalju-

titi, ali i popustiti kada se sukobe sa tvr-

doglavom osobom kao {to je on. U stvari,

njegova se tvrdoglavost ~esto grani~i sa

apsurdom, a kad mu ne uspe da ubedi druge

i nametne im svoje mi{ljenje, ~esto

pogre{no, onda mo`e da bude ~ak u bruta-

lan i gnevan. Ukoliko zaklju~i da je

nepravedno uvre|en, u stanju je da se ljuti

mesecima iako je vrlo popustljiv i tolerantan.

^ega se boje?

Njihovi najve}i strahovi su povezani sa sta-

bilno{}u i sigurno{}u, a to zna~i da nisu

skloni rizi~nim okolnostima i vole samo

dobro proverene stvari. Pripadnici ovog

znaka te`e prakti~noj strani `ivota i mater-

ijalna sigurnost im je veoma va`na, tako da

su njihovi strahovi povezani i sa materijal-

nim gubicima. Nagla{en je strah i od

promene bilo koje vrste, ~ak i kada su

promene potrebne za njihov `ivot.

[ta ih usre}uje?

Bikove usre}uje ose}aj sigurnosti i stabil-

nosti, materijalna sigurnost i dubok d`ep,

jer vole da u`ivaju u svim `ivotnim zado-

voljstvima. Sve {to je lepo i estetsko pru`a

im zadovoljstvo, bilo da je rije~ o bojama,

slikama, prirodi, garderobi, hrani. Usre}uje

ih i porodica, deca, emocije i ljubav.

[to o~ekuju u ljubavi?

Ona: @ena sa Suncem u Biku obi~no je

verna i odana i ima `elju da se ranije uda.

Te`i za mirnim `ivotom i svoju sentimen-

talnu vezu zasniva na uzajamnom

razumevanju, koje je ne}e razo~arati ili

izlo`iti iznenadnim promenama. Kad ne

uspe oko sebe da stvori oko sebe atmosferu

smirenosti i vedrine, duboko je nesre}na.

On: Nije mnogo romati~an, mada ume da

voli i da se `rtvuje za voljenu osobu, ne`no

i vrlo predano, ~ak preterano. Veoma je

osetljiv u ispoljavanju simpatija i ljubavi,

ipak prora~unat, iako dobar, gleda prili~no na

njen miraz uz svu ljubav. Medjutim, veoma

je sposoban za duboka, stabilna i trajna

ose}anja.

Poznati Bikovi Oni te`e stabilnosti na svim

poljima!

Uzor za uspjeh David Becham

Uzor za njegovan izgled Jessica Alba

Uzor za {armantnost D`ek Nikolson

Uzor za simpati~nost Al Pa}ino

Uzor za seksipilnost Anica Dobra

Ovan

(21. 3 – 20. 4)

Posao

Nestrpljenje i brzo dono{enje odluka, kao i

hrabrost koja vam je prirodna, mogu

poremetiti neke poslovne planove o kojima

razmi{ljate. Zbog toga budite oprezni.

Ljubav

Voljena osoba se ponekad ose}a usamljeno,

a pored toga nedostaje joj toplina i

razumevanje. Kada }ete kona~no biti

spremni da je saslu{ate?

Savet

Razmislite da li mo`da previ{e nagla{avate

i insistirate slobodu.

Bik

(21. 4 – 20. 5)

Posao

Bi}ete svedok i otkaza i nagrada. Saradnici i

osobe koje vi anga`ujete u izvr{nom delu

posla ne deluju u skladu sa va{im zamislima.

Ljubav

Nema smisla da sumnjate u partnera, poseb-

no kada vas bude obradovao nekim izne-

nadjenjem. Pomisli}ete {ta se krija iza toga.

Savet

Ne mojte da va`ete i da se previ{e ispitu-

jete kada dajete.

Blizanci

(21. 5 – 21. 6)

Posao

Potrebno znanje ste stekli i trebalo bi sada

da povu~ete potez, koji }e mnoge iznena-

diti, ali vas }e dovesti do `eljenog uspeha.

Ljubav

Va{ stav prema partneru se polako menja.

Stro`iji ste nego ina~e, a pove}ali su vam

se i zahtevi, {to moze uticati na stabilnost

veze u narednom periodu.

Savet

Preselite taj stro`iji stav sa emocija na va{e

radno i poslovno okruzenje.

Rak

(22. 6 – 22. 7)

Posao

Svaki va{ korak je presudno uticajan za

va{u egzistenciju i za porodicu. Odlu~ite

mirno i bez `urbe, jer ne}ete ni{ta propusti-

ti, a brzih re{enja nema.

Ljubav

Kvalitetno upori{te va{eg partnerskog

odnosa jeste partnerova otvorenost i

iskrenost, iako vam njegove izjave unose

nemir i sumnju. Opustite se.

Savet

Postavljanje ~vrstih temelja je te{ko, ali se

napor uvek isplati.

Lav

(23. 7 – 23. 8)

Posao

Niste spremni na promene, medjutim one

se name}u, tako da su trenutno najbolje

re{enje za vas. Promenu je po`eljno da pri-

hvatite i zato ne mojte odugovla~iti.

Ljubav

Partner mo`e da vam pru`i one stvari koje su

vam potrebne i bilo bi po`eljno da se opustite

i prihvatite da neko ume da brine i o vama.

Savet

Poku{ajte jasno sebe da odredite, a onda

}ete znati i {ta o~ekujete od odnosa.

Devica

(24. 8 – 23. 9)

Posao

Neko }e vam ponuditi dobitnu opciju i to

bi moglo za vas biti re{enje. Zbog toga ne

pokazujte va{u kriti~nu i sumnji~avu priro-

du kojoj ste ~esto skloni.

Ljubav

Ljubavna avantura vreba na svakom koraku.

U slu~aju da ste sami to je Ok, ako niste va{

stalni partner mo`e intuitivno da vas provali.

Savet

Poslu{ajte svoja ose}anja i poka`ite part-

neru va{u odanost i privre`enost.

Vaga

(24. 9 – 23. 10)

Posao

Ne treba da ulazite u poslove za koje niste

talentovani. Samo tamo gde ste kreativni i

gde ose}ate ljubav jeste i va{ pravi izbor.

Ljubav

Nije dovoljno da vam se neko samo dopa-

da ili da ljupko komunicirate i osmehujete

se. Ljubav podrazumeva po`rtvovanost i

zahtevnija je nego {to mislite.

Savet

Dr`ite se prijatelja, koji su vam ve} mnogo

pomogli, jer ako izgubite njih, izgubi}ete i

neke budu}e {anse.

[korpija

(24. 10 – 22. 11)

Posao

Najvi{e verujete u sebe i u svoje snage,

tako da se ne}ete mnogo oslanjati na druge

ljude, {to }e vam ~ak doneti dugoo~ekivani

poslovni uspeh.

Ljubav

Uvek se zaljubljujete strasno, duboko i

ekstremno, tako da }ete va{ odnos zadr`ati

kao veoma uzbudljiv i avanturisti~ki.

Savet

Ne izazivajte dogadjaje, ~ije posledice ne

mo`ete ni da naslutite.

Strelac

(23. 11 – 21. 12)

Posao

Vreme provodite u razmi{ljanju kako da

zaradite novac, jer su vam potrebni rezul-

tati na prakti~nom nivou. Momenat je da

preokrenete na~in `ivota.

Ljubav

Vi odli~no kombinujete neverovatan spoj

slobode i zajedni{tva, {to jedino va{u vezu

mo`e odr`ati stabilnom. To vam odli~no

ide i zato nema {ta da menjate.

Savet

Prepustite se intuitivnom dono{enju odluka

i impulsima koje svakodnevno ose}ate.

Jarac

(22. 12 – 20. 1)

Posao

Pozicija koju sada zauzimate na poslu, bi}e

povremeno izlo`ena isku{enjima i izazovi-

ma. Nekom o~igledno ne prija va{ sistem

rada ili strana koju podr`avate.

Ljubav

Vi ste sposobni duboko da volite, ali ste

izvrsni i u samo}i, koja je ~esto va{ pri-

jatelj. Ne mojte se previ{e izolovati od

partnera, jer to po~inje da mu smata.

Savet

Poka`ite partneru da imate zajedni~ke ciljeve

i da niste sebi~ni za kako vas prozivaju.

Vodolija

(21. 1 – 19. 2)

Posao

Va{e poslovne ideje su potpuno ostvarljive,

{to }e vas obradovati. Budite vi{e hrabriji i ne

mojte dozvoliti da vas ideje previ{e zanesu.

Ljubav

Period ispred vas donosi lekcije iz ljubavnog

`ivota. Ono {to niste hteli ranije da nu~ite,

sada }ete nau~iti, ali lekcija mo`e biti bolna.

Savet

Nalazite se izmedju razuma i emocija, {to

vas ~ini napetim, prepustite izbor ipak srcu.

Ribe

(20. 2 – 20. 3)

Posao

Va{a intuicija je odli~no odigrala, tako da

ste prona{li poslovni klju~, koji }e vam

otvoriti vrata povoljnih iznenadjenja. Ne

mojte se upla{iti, sada je potrebno da

poka`ete koliko ste sposobni.

Ljubav

Mo`ete sebi da ispunite skoro svaku

ljubavnu `elju, jer ste zavodljivi i jer

privla~ite. Mo`da i zbog toga nemate

odredjeni cilj, ali prepustite se zabavama.

Savet

Ne mojte ploviti bez kompasa, jer mo`ete lako

izgubiti smer, takodje ~uvajte konopce, da bi

mogli da se usidrite kada to bude potrebno.

29Maj 2010. www.serbianmirror.com

N U M E R O L O G I J A

D

a li se dve osobe sla`u ili ne u

bilo kom segmetu `ivota odre|uju

njihovi li~ni brojevi. Njihovim

upore|ivanjem i zbrajanjem razotkrivamo u

kakvom su medjusobnom sadejstvu titra-

ju}e vibracije koje se pro`imaju izme|u

njihovih individua. Na primer ako je jedna

osoba ro|ena 1. 4. 1970. godine, a njen

parner 2. 3. 1967. godine, njihovi li~ni bro-

jevi su 4 i 1. Jer je:

1+4 +1+9+7+0= 22= 2+2 =4

2+3+1+9+7+6=28=2+8=1

Dakle ovde se uporedjuje medjusobno sla-

ganje broja 1 sa brojem 4.

Slaganje li~nog broja 1 sa svim ostalim

brojevima

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 1

Dve jedinice kada se sretnu ulaze u jednu

izuzetno lepu sudbinsku vezu. Iako su obe

po karakteru impulsivne, njihov odnos }e

trajati veoma dugo, bez obzira na usputne

medjusobne nesuglasice.

Naglost ali i strast preplita}e se tokom

~itavog njihovog zajedni~kog `ivota.

Medjutim ako jedna od njih poka`e

interesovanje za neku drugu osobu, tada na

kratko mo`e do}i do prekida ove ljubavne

idile. Ali kada prodje zaljubljenost, one }e

se ponovo vratiti jedna drugoj. Dve

jedinice su predodredjene da budu zajedno

jer njihova veza je odredjena kosmi~kim

kodovima, koje niko i nikada ne}e mo}i da

promeni. Na poslu, dve jedinice mogu

veoma uspe{no da saradjuju, pod uslovom

da ne postoji rivalstvo i jednostrano

nametanje neprihvatljivog stava prema

suprotnoj strani.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 2

Zbir ova dva broja daje trojku koja inicira

veliku ljubav i medjusobno po{tovanje.

Dvojka koja va`i za jedan izuzetno emno-

tivni broj u`iva}e kraj jake jedinice koja }e

je {tititi i sigurnim koracima voditi kroz

`ivot. Medjutim u praksi se pokazalo da

ova kombinacija i nije uvek idealna jer

impulsivna jedinica ~esto gubi srpljenje

zbog nemogu}nosti da se emotivno spusti

na dvojkin nivo. Zato ona obi~no napu{ta

ovakvu vezu i okre}e se nekoj ja~oj osobi.

U poslu ova dva boja jedino mogu da srad-

juju ako dvojka prihvati da bude pod~inje-

na jedinici.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 3

Ova kombinacija brojeva aspektuje veoma

specifi~ne odnose. Racionalna jedinica

~esto nije u mogu}nosti da shvati ne`nu

umetni~ku du{u trojke, pa se raskorak u

odnosima mo`e osetiti jo{ od prvog trenut-

ka. Ova kombinacija brojeva daje u zbiru

~etvorku (4) koja je veoma neprilagodljiva

i na neki na~in specifi~na. Tako da se ta

neprilagodljivost reflektuje i u partnerskim

odosima. Za ove osobe je najve}a satisfak-

cija ako ostanu dobri prijatelji do kraja

`ivota. Na radnom mestu ovo nije

najsre}nija kombinacija, pa se zato i ne

preporu~uje da ovi brojevi budu u nekim

bliskim, odnosno suvlasni~kim poslovnim

odnosima.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 4

Data kombinacija brojeva je izuzetna za

poslovne odnose. Medjutim, u emotivnim

vezama naj~e{}e dolazi do neslaganja,

zbog razli~itih stavova i op{teg pristupa

filosofiji `ivota. U ovakvim slu~ajevima

dinami~na i preduzimljiva jedinica brzo

bi destabilizovala patrijarhalnu ~etvorku

{to bi iniciralo nesporazume, i nagli

svr{etak sentimetalne romanse. Kao

poslovni partneri ova dva broja se veoma

dobro nadopunjuju s’obzirom da jedinica

daje inicijativu, a radna ~etvorka je pret-

vara u delo.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 5

Ova je preporu~ljiva kombinacija brojeva

za uspe{an partnerski odnos. Ako se jo{ i

njihovi nosioci medjusobno slo`e

do`ive{e jaku plimu emocija kakvu do

tada nikada nisu iskusili. Ovakve veze su

preplavljene iskrenim ose}anjima i stalnim

izlivima ne`nosti. Mogu da traju veoma

dugo pod uslovom da ljubomoru i pos-

esivnost zameni uzajamno po{tovanje i

tolerancija. Na radnom mestu osobe sa

ovim brojevima ostvaruju dobru komu-

nikaciju i slaganje.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 6

Osobe sa ovim ovim brojevima mogu da

ostvare veoma harmoni~nu vezu. Dosta

~esta kombinacija ovih brojeva zastupljena

je kod medijskih i javnih li~nosti.

[armantna {estica, koja je ina~e veoma

postojana, uspe}e na veoma lak na~in da

zadr`i pored sebe hiperaktivnu i samosvo-

jnu jedinicu. Ove veze mogu da imaju

dugotrajnu perspektivu ako se partneri

duhovno uzdignu kroz roditeljstvo,

humanitarni rad i stvarala{tvo. U poslovn-

im odnosima jedinice i {estice funkcioni{u

samo onda ako su njeni nosioci suprotnog

pola. U slu~aju da nisu, ovo je veoma

nepovoljna kombinacija za svaki vid

saradnje.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 7

Ova dva broja daju idealanu partnersku

kombinaciju, u kojoj }e ljubav i

razumevanje trajati tokom ~itavog zajed-

ni~kog `ivota. Medju nosiocima ovih bro-

jeva ne postoji ljubomora i rivalstvo ve}

jedino medjusobno slaganje i po{tovanje.

Partneri u ovakvim vezama se stalno dop-

unjuju i daju moralnu podr{ku jedni drugi-

ma. Medjutim, u poslovnim odnosima

mo`e da se javi rivalstvo prilikom dokazi-

vanja li~nog autoriteta.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 8

Ovo je veza izmedju dva veoma mo}na

broja, u kojoj jedinica daje inicijativu, a

osmica ostvarenje. Predstavljeni brojevi

iniciraju naj~e{}e harmoni~ne odnose kao

i dobru budu}nost. Medjutim u ovakvim

vezama ponekad se javlja i ljubomora koja

mo`e da pokvari sve ono {to je bilo lepo

i produktivno. Idealna je kombinacija da

`ena bude u broju 1, a mu{karac u broju

8. Tada }e ona biti pokreta~ka snaga

svome partneru u realizaciji svih zacrtanih

planova. U suprotnom rasporedu brojeva

ona }e biti `rtva te{kog rada i op{teg

nezadovoljstva. U poslovnim odnosima

ova dva broja nisu najidealniji za posti-

zanje dobre saradnje.

Li~ni broj 1 sa li~nim

brojem 9

Nesvakida{nji magnetizam vlada izmedju

ova dva broja. Zato osobe koje pripadaju

njima ose}aju neverovatnu potrebu da

budu jedna sa drugom medjutim, slabija

devetka glumi}e autoritet kod mo}nije

jedinice sve dok ne shvati da se je ona

pod~inila u svakome pogledu. Zato tra-

jnost ovakvih veza zavisi isklju~ivo od

medjusobne tolerancije i strpljenja iz kojih

proizilazi ili savr{eni sklad ili neminovni

raskid. Ovo je dobra kombinacija za

posao, u kojoj se preporu~uje da jedinica

bude fleksibilna u fazi dok joj se devetka

prilagodjava.

VVEESSNNAA SS .. TTOOMMAASS

Mastes of the Pfonetical Chaldean Numerology

Mail. vesnatomas@sezampro.rs

Kontakt telefon +38163228828 za izradu va{e

PROFESIONALNA IZRADA NUMEROLO[KE KARTE

LJUBAV POSAO ZDRAVLJE PARTNERSKI ODNOSI

PROFESIONALNA ORIJENTACIJA DECE

PRECIZNO ODRE\IVANJE GODINE ZA BRAK, BIZNIS,

MEROLOGIJA, KARMI^KA NUMEROLOGIJA ITD.

Pripremila: Vesna S. Tomas

Numerolo{ka sinastrija predstavlja primarnu intuiciju broja koja prepoznaje uzro~no posledi~ne odnose kako kod fizi~kog tako i kod

duhovnog spajanja dveju osoba.

PARTNERSKI ODNOSI KROZ LI^NI BROJ- SLAGANJE ILI NESLAGANJE

DO[LO JE VREME DA VRATITE

SVOJU IMOVINU

ODUZETU U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI

I NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE, PREDSTAVLJANJE

I ZASTUPANJE

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCT

P O R O D I C A

30 Maj 2010.

Tunjevina s povr}em

Potrebno je:

200 g fileta tunjevine, so, biber, per{un, glavica crnog luka, paprika, arti~oka, crveni paradajz,

`uti paradajz, per{un, sitno iseckan crni luk, krompir, boranija, limun, maslinovo ulje

Priprema

Kratko propecite filete tunjevine da se uhvati korica, pa ih uvaljajte u me{avinu soli, bibera,

per{una i sitno iseckanog crnog luka. Prepolovljenu arti~oku i filete paprike ispecite na grilu. U

dubljoj posudi pome{ajte arti~oku i papriku sa iseckanim za~inima i blan{iranom boranijom. Isecite

paradajz na kolutove i pore|ajte na tanjir. Preko stavite ve} pripremljenu salatu od arti~oka, a

zatim pore|ajte i par~i}e tunjevine. Prelijte maslinovim uljem i za~inima. Poslu`ite hladno.

VODORAVNO i USPRAVNO:

1. @ensko ime, Marinka, Mara,

2. Sprava, naprava,

3. Jako alkoholno pi}e, {ljivovica,

4. Najisto~nija indonezanska provincija

(~etvrto slovo J),

5. Najavljivanje,

6. Kra}e mu{ko ime, Atanasije.

Drugi nazivi: Pau ‘D Arco.

Latinski naziv: Tabebuia

Avellanedae ili Tabebuia Altisima . .

Opis biljke: Pau D’ Arco, kao

{to se pokazalo, je prava lekovita bilj-

ka koja je otkrivena 1977. godine, a pre

toga bila je poznata Indijancima.

Doktori Teodoro Meyer i

Prats Ruiz, su upotrebili ovu biljku i

le~ili s njom razne vrste raka,

uklju~uju}i leukemiju i mnoge druge

nei`le~ive bolesti, sa fantasti~nim

rezultatima.

Brazilske novine i magazini

posvetili su cele stranice ~udesnom

le~enju koje je postignuto sa Pau D’

Arco. ^aj se pravi od unutra{nje kore

drve}a Lapacho Colorado ili Lapacho

Morado (Tabebuia Avellanedae ili

Tabebuia Altisima).

To drve}e se obi~no zove

Ipe Royo ili Pau ‘D Arco. Indijansko

ime mu je Taheebo. To je ozoniferno

drvo sa ekstremno dubokim `ilama i

raste na mestima bogatim ozonom. Te

dve vrste drve}a imaju

lepe cvetove, jedan

ljubi~aste a drugi crvene,

a oba su meso`deri, {to

zna~i da jedu insekte.

Nau~na istra`ivanja su u

kori ovih drve}a prona{la

sastojke izvanredno

otporne protiv gljivica i

spora, mada je susedno

drve}e i raslinje s njima

gotovo pokriveno.

Taheebo najvi{e upotrebljava-

ju oboleli od raka i alergija. Budu}i da

Pau D’Arco oslobadja telo od toksina,

telu se daje nova vitalnost, a {to uti~e

i na psihu i na um. Depresivna stanja,

insomnija (nesanica) i patolo{ke

teskobe ubla`uju se s Pau D’Arco.

Postoje naznake da poma`e i kod

AIDS-a (SIDE). Postoje izvestaji o

izvanrednim uspesima kod herpesa i

drugih prenosnih bolesti.

Op{te napomene: 1 {oljica

= 2 dcl. Obi~no se uzima koli~ina od

1 velike vrhom pune supene ka{ike

~aja na 1 litru vode za lak{a obolen-

ja pa do 5 supenih ka{ika kore na

nekoliko litara vode dnevno za te`a

obolenja.

Alergije: Kod nekih izaziva

reakcije nepodno{ljivosti ovog ~aja. U

tom slu~aju, u po~etku se preporu~uje

1 {oljica dnevno, a onda se postepeno

pove}ava koli~ina ~aja.

Anemija: Za ovakve

slu~ajeve, dovoljno je piti 3-4 {oljice

Taheebo ~aja dnevno, neza-

sladjenog. Kada nastupi

pobolj{anje, dovoljno je piti 2

{oljice dnevno.

Arterioskleroza: 3-4

{oljice Taheebo ~aja dnevno.

Kada nastupi pobolj{anje

dovoljno je dalje piti 1 {oljicu

dnevnio.

Astma: 4-5 {oljica

dnevno. Delotvorne su i

kupke, kao i inhalacije sa

Taheebo ~ajem. Preporu~uju

se i topli oblozi Taheeba na

grudi.

Candida i ostala

gljivi~na obolenja: U po~etku

1 {oljica, a onda se postepeno

pove}ava koli~ina do 5 {oljica

dnevno.

Crevna oboljenja:

Keneth Jones opisuje slu~aj

jednog deteta sa hroni~nim prolivima,

koje se izle~ilo samo sa pola {oljice

Taheebo ~aja. Kod jakih upala Taheebo

reguli{e varenje za nedelju dana. Piti

po 1 litru ~aja dnevno.

^ir `eluca i

dvanaestopala~nog creva: Preporu~uje

se piti 3-4 {oljice dnevno tokom neko-

liko meseci.

Diabetes ([e}erna bolest):

Preporu~uje se 1 litra tokom nekoliko

meseci. Ekcemi: Piti 1 litru

~aja dnevno tokom neko-

liko meseci, a na obolela

mesta stavljati obloge od

taloga kore nakon kuvanja.

Gastritis: Piti 1

litru ~aja dnevno.

Normalno, izbegavati jako

za~injena i te{ka jela.

Gljivi~na obolen-

ja ko`e: Preporu~uje se 2-5

{oljica dnevno, du`e vreme

i namakati u ~aju obolela mesta ili

stavljati obloge.

Grip: Preporu~uje se 4-5

{oljica dnevno, a preporu~uju se kupke

i inhalacija 15-20 min. dnevno.

Hemoroidi: Piti taheebo ~aj,

a preporu~uju se i kupke i oblozi.

Imunitet: 1 litra Taheebo ~aja

dnevno, a nakon pobolj{anja 2 {oljice

dnevno.

nastavak u slede}em broju

TAHEEBO

RE[ENJE:1.Marina, 2.aparat, 3.rakija, 4.Irijan,

5.najava, 6.Atanas.

RE[ENJE:Vodoravno - predumi{ljaj, eukaliptusi, naiva, Orsk, ZN, aga, akov, idila, juani,

ja~anje, sram, a, ocena, Ice.

UKR[TENICA

Pripremio:

Cvijan Hercegovac

UKR[TENICA 6x6

31

B I Z N I S

Maj 2010. www.serbianmirror.com