e. l. Odavna l~ljetništva u Bi~:u Stiglo dne fj· /.1.., sat.~ poJ

Broj 17. IK, 4. Marta 1913.

Bijeda ae ae r&.&Ja l~ zlobe .kapltallata, v~ rE.favlm tocljililm al-atemom prlvatalm vlaanl itvom; atop .. 1 ne propovijedamo mr-inju prama oaobaaa , lli klul boca taJa, 'lač naproato ucovar1111o prljelinari . u već bili koro ' \-i organi-zirani. N akon r tnog "traj ka. iz-vo/"ti v ši ' V e tražbine. organizacija klju:me. a zgodnim radom mogu se predobiti.

Željeznićan kaču od minimuma do mak imuma organiziranih. obrib elem nata irna medju njima ; n talan im je rad. Pr .. ko

• matraju e u koJot čini radni(ko po-kreta

Kafau. ki r(Jflwci imali u oko li o or aniziranih. N epromi,:.Jjeuo štraJkovanje uništi im or anizaciju. Htj t će e rad.a sa nave . ti·ane i da im vod t\'0 organizacije n padn u ruke vikača i neod o-vornib ljudi. pa ima 11ad da ee opet po tati faktor u ra ni · kom pokretu. Premda necentral izoYani: p J it ko je rauni•tvo podnijelo znatni11 irt~Ya

tla ih pomogne u borhi. p, tratui JI(Unje~/r·uirt matraju e bo-

ljom n tl ljudi ~Tjih o ratnik i • tapi~ čin i da zaborave položaj najamnih robova. Ipak ima elemenat-a o koJima Li iialo raditi. Zaprijeka J glavna u n .VIjesti nuih čin o vnika. koji č kaju «la im e privilegovani koleg a zapra-vo upra•ntelji i ~ cfo.,.ri org~nizuju ! Hoc.:P e (la ·e napate pak ć e pr•'nuti.

Zidari imaju ne1 ovoljnu ezonu. 1Inogo u puta pali i di li e. Za budućno t ovr

organiz ij nema brive. ~ rukama je n -je tnilJ, rčani!J i požrtvovnih drugova. Ima. veličan- tvenu bojovnu prov1o t, a čekaju je teški zadatci.

1'1 an~porfni . u raJnici propali radi razl oga ·oji ..::e del gati aznati na kongre:-u.

Tipo!Jrafi imaju voju centralu u plitu ali te radnike ne .matramo borbenom pro-letaJ: kom falau om. niti imaju ikako,·e važ-no~;ti u radničkom pokretu. J:~eda\'no e och·oJiv e od na i tanom. Xj iho-va or am-zaciJa ima troko ... bićno obilježje.

jelokupna 1tuacija u .-' plitu dobra. Iz led za budući rad najbolJi. Radnički po-kret leži na zrelom -.h,al-anju razredne borbe.

Z a d ar. organi2ovanih neorganizovanih

Zidara 1311 Pekara 411 '2 Dr-vo jelaca 35 llrojaća vavaca) 13

Drugih r~dnić-k1h or(J'anizacija nema. :J1nogo jov ima ua e provecl O::"Obito oko izradjivanja razredne \'ijesti. Za ada pohet ima ~:~amo trukovno obilježje. Kako e iz brojaka razabire tati · tično e toji odlifno. Zanimivo i pohvalno i utJe~lji-vo: n Zadru

raduici mi o meću od buržoa kog upliva 1 am1 e organizira.; . .._ ~ ai'e ~eme ne pa-cl ne na kam(;lll !

Zidara Pekara leljezni(·ara

Š i b e n i k. organizovanih neorganizovanih

tiO :l-2 (jQ

')

')

l~ :'ibeniku ilnamo , 'w•ez medju. radnika, i or ranizacije k(jvinaro i tolara. koje ne djeluju.

raaniza ·ija ŽPljuaičrzro ima oblik ne-utralno- o poda.rski .

pt:enita itua ija najodličnija, samo da je

n n'-~• pC~ ter

m, m ·1 p "'le • ·Ja p u som m • t :i ekne: ovo je moje djel žrtvo,~ao za ovu zgradu !

Bi e vil e 1 b l e .

Radništvo u Dalmaciji koje nije s nama nije proti\' nas, te ga se ne m že up t:rebiti proti\· nas. Pripo-znaje u nama b ree za pravedn~ stvar simpatično gleda na naš rad 1 smatra se našom braćom.

To je pl d naše agitacije i borbe. Zadovoljni sm .

ešto o našem sporu.

_·,l z;_ldnjem kon:re:u ~lruk:m-uih rgani-za ija u T :tu bila je od la:·ma ·ije-de ·a rezo-lu~iJ:1:

~ Ul•l't 1 :u·· t · n ~, . ..,.,

B, '· . ·

ProtiY uje- )a ·li .-u drn!o,·i r. : .. H1 l ;.l dar . Ta rezolu ·ija ra-zlozena.

E.ao ·~prasak i r~ cija protiY tako•o 1

,-eoma 'udnoYalo p tupk·1 i "istem:'l · nena-djeuja dobre ,-jere. p~lala je jedna izjaYa :~anskom _n La,· tore·. _ l:.wbins -· e-

lanlc- i -Zatji- u Ljubljani. ·oji je. :.lli. ni~u '-tampati.

Kon:latujemo da ·u slo,·en,· ·· .·ocijali:tic ·i li·toYi donijeli . ornju rezoluciju u ublaženoj foro1i na ·orU dru ~a Dorbića. jer ·u izo·taY-ljene rij&i : _'·u ·.- 1 n - . u at : 1 t.-.

Pitamo . ko je počinio falsifi al -~ HaJi-j n: ·i o ij:ili ti d d~l\-'i rije;:.i: .. · ~ ·J

111 : r • ,.._ ili ·lo' en · ·i ;;ocijali li iro~ta,;,·$i ih ·l lli ili~

EYo do:doYno od • Yora iz alma ije : . Raduič ·e anizacije u 'plitu i u Za-

_dru .•• lu~ ,-_:.j referJ.te dru o' a Gojuna. Ha--ramine i Zrinsko a o njiho,om radu na kon-- !re u _truko,·nih o 1anizadja držan ..., dneva _1. i :2. Xll. u T ·tu. "lZnaY;i za pi. menu iz-- jaYu Centrale 'trn ·oynih :miza ija u Becu. _ ·oju je takodjer objelodanio i :ćanski _1J _Lasora re- dm•Ya l- XII. L 1:2. br. :2~~- '. -~lede rada m a Jer ·n rbić;_l :

Izjavljuju :

_1. . ·eće i ne m dn dazon1 _ poziYu da :: odreknu rada dru a Jerka _ Dorbića u kori t radničkih o an iza ija. _jer je on utemeljitelj eentraliziranjn op-- ·toj :ih :lruko,·nih on!anizacija u al-_ m ClJl z:1 · j je mn o ž:rtyo,·ao 3 _n· ·ada 'kodi .

•) r_nni7.acije l cituju da je nei:ti-_nita t-ninja da je Jer ·o rbić ikada _bio "tet~.n trukomin1 o a niza ijam .

_;). O amza ijt IZr:1zuju ·ualjen· nad . tim kako ta ·on_• izjan• m _!U da padnu _ · _ tnlnt.' h 'kih ~·n .1la i da d dju u -U~1·u 't.m pu. hez d~1 ::-L pn.•lh dno na .pit. o rmlu cwj · •. kojt-.. L udi U:l~ . n di nje O\ a da

- l daju nalo~ I\. mi. iji _ ' trn · ,-nib

da .:; i ·p • Yi u Yin.l no,-inama. ·oj :u donij Le ili bi donijele Yije · t da je J ·o rbic ~telan radničkim

anizacijama ili p kr tu uop · . da YU izj:wu p '-· ~e interesira-

nim • nizmima u ,· trn.nci . ) · č.no pita ra 'un u Beču

unjek da se doznade ko radi u u na :tetu u leda na~ a dru a. 'to id~ na .:tetu ijeloc,.a radniC-. ,.a po- ta. jer n·1m s • da :a neke trane namet~u :kandali na koje ui·mo bYikli. ·ojih ne želimo i dbij3.lllo ··

pou ' m poštenih radnika i u ime :n~t sti : ijali tič ·o~ ideala.

pomlDJemo naš Yodje u Beču. _u T ·tu i Ljubljani. da onlke o ·ude ~nisu moro ~e : da se oYoru proletarijatu _mora da p loži račun o o,·om po·tupku.

ude oje . e ti'n takOYO CO\·jeka mo-_raju biti bra.Zl žene. :\. ako žele znati _ o je koristan a ko štetan na~em po-_k.retu i struk:oYnim or!!anizacij3.lll·l. amo _ne ·a dodju. n ~ neka ·e pila.--Jakom 'jerom u llZ'i'"ene ideal po~te

nju i praYice za oje :e kao so ijalisti borimo, bilježi :e :

~pliL 1 . xn. tll:2. R 'j-·1. · d' · za J[, u;. rr :e 1 i O .-:

Jakov G•brić, "· r. Vilim Haramina Y. r. francesco Pasinovich. Y. r. \ato Busija Y. r.

Du.Z.n , t nam e name · e da obaYij ·Lim o dru ove da ima tri odine da vod irno o,-u borbu i da i Been i T tu pitamo n1čun za nešto našto ·a o ljudi i kao ·ocijali~ ti imamo

nl\·a. Iz T :ta nas }a;e t:.. lL' po mzloo:e o•og pora. :.1 Beč od \artlo da ne zna ni'tu. neka idemo u T :t.

• .a na' e ·tnme n tri 1odine ni ·m ni riječi u javu t pu~ lili. lz T ta , po 'de u jamo t turali o ude ua teret drugu Dorbića. , namjerom valjda da n:r po·ta,·e pred in : neimućuoa i najam-nog ra niatva. te h.lllturni s pen ma_ prilično ,-i·o -. 1 k radničke ora--aniza ije

1 u s -nage. koje bi o br ju

' l l l

imaju. a ni ~ ciJalisticka onoliko upli>a -oliko bi

io enn·um radnil--poli i~kocr pokreta. te "perimena . r plitu dobrih. jelokupn. si-

i o ~ani zacije u ije l "n. ali ne mo .. e a z Yolji .

r Spli u imamo 10-15 1 rritacije pred oboru. I ako rati mn nedo tatnoari: n ~ Teg8 i sniko -ocijalističk:a sigurnu buducno_ .

g-odina rad• ;ll m.arki-plitn proti' stranka ima

1Ii nismo do>oljni stanjem ari m u plitn. ali kada gledamo kako izgleda 1 okret g j ima i p la ·enih ~t:ranačk:ih aJ-nika. i nonna.ra. i činonlika. itd. onda "plit prednjači.

::-o ijal-~tic:ka knjia-a. brošn.rn strana ~ka. štampa reToln ijonarnn ima n plitn slabo t:ržiš e. To je naša ~la a ~trana : to je uzrok da ~e u m ~·. crdje ima zrelog .:::hva~ja o .:::o" jali.zmu. poja,ilo '\'ema malo. s ·oro ni-kako• kulturna ~ n --=- koja bi iz pokre a za pokr r •aljala.

Tome nismo krin mi. ne!ro burloas ·e stranke.. hje su u politickoj maloljetnosti držale ra nič - m ~ i izrabljimle ih za rul'nja'e i ara e. bez a bi im pružale ikako'\'e duše'\De hrane. ili poticale umni promet.

1Ii smo mnogo u~.:inili z.a izobrazbu ma.:::e. 1Ialo ie : a~o je malo . a ni -tranka ni organiza ije ne mogu da imaju onu ulog-u. koju im doQ"S.djaji nam~u : ; odje mogu da nde sto tr ba re,. i po eri. ali ka . e počme. bi>aju satrveni od rada. jer treba da ga sami iz\edu.

..lk o je te~l..-a -·ma cija u ~ocijalil'tičkom ambijentu kao ; o je lit. kako,-a mora da bu e u drugim mj -tim. Q'dje pokret lezi na poeetnicima :

A.ko mo mnog-o j~· O\Og1 } posla oba-Tili u plitu. i jo-; ga obadjamo. mors li nam to iskust•o orroriti oCi i u e8ti n ~ daljni rad po .kulturnim i gospo arskim pri-lil.:ama u kojim žinmo ?

b. da mi je i· .:azati kako•a ču•-t•a u meni pobudjnju kada nv..ni nas· druao>i strane porir€' u almacijn ili .:::e medju nama zach ž par dana pa ti sa neke Ti~· ne .:::tanu krojiti taktiku i prep ·-·,ari re epte ~

J e ni ~n smatrali nnznn konferen iju. p crr-ame : teoretizirarj i odgla...--ati koji tucet rezolucija J k.., i t: .

Drugi ~u u\idjeli manjkanje neke Tiše nrnnačke inStancije. 1 'R u-:. er .

Treći a radni" ro mora da samo ra.s-pola2e _ ~oboru i organizacijama ~D e m e-r ro' ić ~ ro bi zna ilo a već ima snjesti. zrelosti i d sh•aća QrQ'aruzaciJu kao oružje u razrednoj borbi.

et'ITti u •ije creneracije u ~trau i ~ Jazlicj im ~o-oj om i tendeu oru (D e l i~ .

Ja pako. ro..r dammdi iu d ~ rto. koji nemam da o~ e kujem nikako' koristi od stranke. nikomu nis m '\'ez.·m obzirim he-retik n im razi Q'e zastoja. nereda. nedo-statno ti i -\"e ono ~to nas zabrinjuje. sto bi hrje izlijeeiti. sa o\im re eprom. ·oje L' ll pl"E"dl liti i S\ijetliti na kongre u u

bli.b..-u rezolucije :

ill. kongre radni kog pokreta u Dal-m lJl o r2au u splitu ne•a 23. :2-!. :r marca zaklju uje:

l. uikako,om mjestu u Dalma lJl. !?'dje nije predhodilo nekoliko godina socijali.~ti"ke a•ritscije i redontog funk-·ijonisanja mj ~o,itog radničkog , 'eza.. ne \e ~e - jeti osni,ati strukoTne orga-. ~ DlZSCl]e.

:2. \"O pranlo nema Hijedn ~ti za na mJ ta g-dj jedna indusu·ija ima

amen uzbrdi e :\ ksd je mi-t~ i ·, otr-

(

mje tno obiljožj , nnim u kojoj j zapo l n v '• i dio radnika u mj u.

3, ~ onim mje timu gdje v ~ po-taje rndni':ko trukoYn orgnniza ·ije

a žiYotare u krizi, o tavit će e zau-zetno ti intere iranih ako u po obni da krizu proval : ako podl O'OU morat će e držati prve ta(·ke.

4. I prir ad nici mje \.>vito()' rttdni ··-kog avez, morat će pia ~at fond oli-darno ti centralu j komi -iji trukov11ih or~·amzaC1JU.

Ova. rezolucija neć nai c..;i na tmpntije tm·ih oro·anizatora na trani ali prilike u

jače od dobre ili :de volj~:~ ljuui. Ja bav radi toO"a računam na iz w tvo tarih dru-gova koji će d oći ' U ;' tran i uviLliti impe-ra ivnu nui.tln da oY, r zolucija po tane pravilo za dalji rad.

Pradlaž m ja l a tari dalntt tin ki drug, duboki poznan10c prilika kao liječnik, koji j pratio ou rodj nja , preko djetinj. tYa, mlado ti i bole ,ti j d< n. organiz"lm, t mu poznaj u tav može da izuči histo-rijat bolesti.

* Priča se Ja u tmovnicijeduoO"otoka,

tari ribari i marnm·i doznali za neke bro-dove koji plove \'elikom brzinom i sa va· kim \jetrom. Htjedo"e i oni da nabave tako savrvenu i kori~nu barku. Kada e uputi" nakon nekoliko milja pokvari im kor-milo. Kada nakon elikog napora i više dnevne dangube oporavi ·e k ormilo, uputi "e se dalje. No. ma ma e pokvari. I tako imadoše muke vaki dan, a brod. DIJe ua-predavao. Tek la nije tonuo.

"Barba Ive, ajmo mi ua kraj pa 6emo našo•n bracerom doći prije.

"lli kula moj, bolji je vapor neO'O bracera. "A barba moj karla -": njime ne znamo

navigat.

Prepirka je bila općenita. J edni kri-vi"e druge da e puno uglj ena bacilo uza-lud, drugi opet da e h tj lo \iv e : treći da se mje polijalo ma"inu d.ovoljno uljem. ~eki su isticali kako engle ki i italijan ki bro-dovi putuju, pa kako nebi moo·ao :i njihov.

l\Iikuht i neki clruO'i vratt e e na bra-ceru da dalje ' njom putuju, rtli uyjereni da je bolji paro L rod obeća -,:e cl'a l:e prij taj sustav brodovei proučiti te kada 6e od nj ga mol:i svu kori t i crpiti, onda d:l će o taviti braceru za brod.

Ostali hjedo e po .~ to po t'J da plove dalje 1 ·arobrodom.

Mikula i drugovi ploviše na thwo i "iroko a vazda u . u ' rećali tare svoje pri-jatelje skoro n& i tom mje tu da e 1 rav-daju ko je kriv da brod ne juri napred.

:llikula .i drugovi nakon n koliko go-dina udari" e o siku i njihovu bracera po-toni. Onda odlučivo da kupe lijepi moderni parobrod poput Engleza i Iijemaca. Ali već su znali majstorski bez jedara, a ma-šinom ploviti.

Ploveći a s\·ojim novim parobrodom opet se su reto"e sa starim prijateljima . .r a-eljo ·e ih u reu mora nepomi (· ne gdje e vac1jaju. 1Hikula im e približi i začudi

kada dozna da se razila~r.u. "za· to' ? zapita. "J er ovaj vrag ne valja ni .:~.a što u , odO'O-voriše mu. Dapače se začudiše kada vidi v:e Mikulu da zapovjeda tako velikim parobro-dom. On im r če:

"A jećate li e kada arn vam rekao da e vraćam svojoj braceri za stići prije od vas ? Dobri u moderni i veliki željezni

pnrohrocli, ali nisu za voku vr. t ljudi. Ynlj a biti spo·oban ~r.a anjima upra\lj.ti''.

l mi mo otot'·nni l OJi %U 11 ko vriJem irc,bnmo brne r11.

jerko Dorbić.

Mješovite organizacije.

" avez medju rndni ima" j e stari, pri-mitinli oblik rn: tYa. .. amo t. Inih radnika. koji vi ve sr adaju u proletarijat nego u po loJ, vce. a j dnol: u uče tvovali u na em pokretu. politieki o Jel:ali i go. porlarki intere ... i tu-rali ih k nama. Za av taj lemenat najpri-kladnije je mjexovitn "Federacij, ili mje-ŠoYiti radni '\ki aYez.

Za takove ljude, pa bili oni po lodGvci (če to bez po la a io·nroo bez k apit1 la) jov e o.j ća p ') tr ha mutualit ta uz;njamne pri-

pomo l:i) to ne izkljn čujc n nič mu r azr duu borbu niti kompromitnje '\j toću pokreta.

Komi ija ~trnkovnih organizacija u plitu, i vremenom u drugim mje tima

imala bi do ta posla kada bi e bavila izkju-lV a trukovnim pokretom. ikada r.e '· e,

niti timatra vojom zadal:om, 1a po. veti brigu oko navedenog l menta, koji saćinja' a ogromnu ve

krunu i piali het: primjcthe. Ti poku~nji dovedu do re;mlta ta da s ' bilo upisulo u organizaciju oko 300 liOO ruclnra.

Kncln sc organiza 'ija provela. sma trao ·am da je moja zadaća ·vr'cna i dH mogu dn sc povrati1)1 mojim poslovima .

:\u po ~lo sam znao d a je nemogu :e ela jedna ml adn organizacija o ·tun· b 'Z jedne moralne . nage, nndjc m j ednogn druga , koj ga arn ·ma.lrao dn bi bio zgodan l'unkcij ner u

Siveriću. l . bi mogao raditi oko naobrnzb c rudara, UC\'l' ~ Ći\'ali gru pu i o:\'ajnli org;miza-

iji one l oji se jov upisa li nisu. Cz znatn e lične financ~jaln terete prove-

den je taj nnum . Kada JC laj drug oli~ao u vojsku ostalo j e nn mene ok 200 kruna, po ~lo ·am ja jama za po'itenj onih koji rade za organizaciju !

l taj par ·e nekako o ·novao ?ll dj u trn-kovni odbor n plitu, koji je prvašnjeg druga zamjenio sa drugom Ožegovi6em.

Drug Ozegovi : je radio 'to i koliko j e mogao. Cz najbo lju volju zn 'akoga nij agi-ta cijoni rad i mucenje S\ og tijela. Cz to. l\. ~ dnevno što ·e davalo drugu Ožegoviću bil su apsolutno nedo tatne. Kada je poderao svoja odijela i cipele. otid e.

Grupa .i bila u za toju i nije mogla da sno i onaj lcr t funkcijonarovog honorara.l

Kada je Ozegović otišao. na 'ao ·am ·e slucajno u iveriću . Što sam morao da radim ! Oprati ruke kao Pilat ili uzeli si brigu pa-avanja organizacij e '!

90°/0 je bilo izostalo sa doprino ima. 0leki 10, 15 20 maraka. zeo am knjige i za GOO ljudi obračunao izoslaUzc i nešto pj ešice ne ~ Lo kočijom razna~ao plativne opomene rudarima po elima i \'elepro lranoj rudarskoj okolici.

Kada je Ožegović oli'ao meni .ie organi-zacija dugovala putne tro "koYe pozv1 • lt f r;. 1, e n i ric·on·e-r mo alla forz ·1.

l'i preme c1 i acccntuare due 111iserie morali Jolla Luogotene:w Dal!n:tLt: la L>rinl tl i· : ('h in alt-J alle n J :-t ~ c '< olecitut 'lri c }Jt'l' aYer eva iouo ai ri ce rsi, s i ri~>Osc ch e non li · p o sono evarle t' f', perc·ltl' non lumno impi gati !

EvidenLJmente i !l a lto ·i l:li Lagatclltz .:t e e n ironia ci ·i fa i11teudere cbc ri pu La non avremo - o 1' avrctoo molt> tardi.

E ancora : n figuro alla Luogotenenza ei· di ·se : ".·e le as e veHis e in mano degli operai, anclrebbe in rovina a . N on per racco-gliere r in ulto del maleducato impiegato, rileviamo che la ela s operaia ba maturitU, senso di r esponsabiliHL e capacit~t di ammi-nistrare le proprie istituzioni. E pitL ruina e piil mi eria di quelle che si sono acc umu-late sotto l egida venteunale del Capitanato, con i commi ari, non ci potrebbero e ere! l'.lai un resoconto · rnai una statistica · ma1 una relazione - nulla ! N oi ritorn.iamo con forza l' accusa e diciamo : I commi ari ono innetti di dirigere le casse ammalati, e il Ca-pitanato e la Luogotenenza si sono re e com· plici del vecchiume e del di ordine che ivi ira pira e che inciampano il normale funzio-

uamento della ea a. E potremmo affibbiare colpe piit ·en ibili ancore !

N oi vogliamo a vere le 'a e am mala ti nelle nostre mani ; vogliamo amministarlt> con criteri propri ; introdurvi le riform.e che saremo capaci, perche noi siamo gli unici cornpetenti; perche noi godiarno i benefici e subiamo le deficenze dell' ordina-mento della istituziona.

' e poi alla Luogotenenza banuo da appoggiare poliziotti o pensionati, mettono mano ai fondi seereti o i arran