e, sad, znam da ovo vuŁe na priŁu uz koju desa jedan...

KONFERENCI- 3

Desa

JEDAN, NIMALO DUHOVIT, OSVRTNA TO KAKO BITI DUHOVITA LEZBEJKA DANAS

Da se razumemo, svega ovoga to sledi, uop tene bi bilo, da mi uredni tvo Labrisa nije ponudilo daza novine napi em neki duhovit osvrt... i da ja nisamzaboravila kako se to radi.

Priznajem da je paradoksalno, ali biti duhovitalezbejka je izuzetno ozbiljan poduhvat. To znaŁi datreba prona i kod ve ine ena onu taŁku u kojoje se sukobiti njihov vlastiti pogled na svet, sa svo-

jom su tinskom negacijom, ali ne tako da seponi te, ve da se pome aju , uzdignu i stvorepogled sasvim nov i rastere en, te stoga sklon Łis-toj radosti! Biti duhovita lezbejka, znaŁi, te iti apso-lutu bezbri nosti, pomerati sopstvene granice doneslu enih daljina bez straha da e se one opiratiili uzvratiti. Biti duhovita lezbejka, konaŁno, znaŁi - ine videti granice i ne trasirati put do znanog cilja,ve biti besciljno u onome to nije ni prostor nivreme.

Eto. I kako sad ja da budem duhovita za potrebeŁlanka u lezbejskim novinama koji izlazi jednomgodi nje, u zemlji u kojoj se, jo uvek, svakog danade avaju va ne, Łudne i u asne stvari, a zimanikako da pro e? Kako, a da ne ispadnem preozbilj-na ili ciniŁna ili politiŁki nekorektna? Jer humor cve-ta u nesvesnom, a mene svakog dana osve ujusve stra nijim zahtevima. Sama Łinjenica da samlezbejka, nekada je za mene bila uzrok Łiste radosti.Danas je uzrok beskonaŁnog niza pitanja o naŁinuda to budem. Kada sam pre neki dan shvatila da sene usu ujem ni prelepu devojku na autobuskojstanici od Łije su me pojave celim telom pro limarci, da upitam koliko je sati (a bilo mi je

va no), znala sam da sam izgubila ne to od sebe.Nisam se usu ivala, Łak, ni da uzvratim na njenotvoreno prijateljski osmeh dok smo ulazile u auto-bus. Platila sam kartu (vi e zato da dobijem na vre-menu, nego to sam fina) krenuv i da sednem najedno od mnogobrojnih praznih sedi ta i ugledala jekako sedi nedaleko od mene. Krenula sam ka njoj.Ona se pomerila i napravila mi mesto pored sebe.Sela sam. Gledala sam kako ulica munjevito juripored nas, pa onda kako nam juri u susret.Ose ala sam njeno telo pored sebe... njene grudi,koje se pomeraju u ritmu ne to br em od sasvimmirnog disanja. U meni je postalo stra no vru e. Uglavi su mi se kome ale sve misli nastale od ro en-ja do tog trenutka, u kome je njeno koleno dodirnulomoje...

E, sad, znam da ovo vuŁe na priŁu uz kojubiste rado provele veŁe, drage cicice, ali...

...Autobus je stao. Ja sam ustala i iza la napolje.I znam da nije nimalo duhovito ali stvarno nemampojma da li me je njen pogled ispratio...

Ako je za utehu, treba znati da svako putovanjeima svoj cilj i da ko pogodi cilj proma uje sve osta-lo, a moj cilj je toga dana svakako bio vredan pro-ma aja. Eto, pa vi sad nastavite da budete duhoviteako mo ete. Ovo je moj maximum.

IZVE TAJ SA INTERNACIONALNE LETNJE KOLE, ST OP-AIDSBeograd/Kopaonik 1.-13. 8. 2002.

Organizator: Omladina JAZAS-a

Sedma internacionalna letnja kola, Stop-AIDSodr ana je na Kopaoniku, a predhodio joj je kon-gres u Beogradu.

KONGRES:Na kongresu smo imali/e nekoliko predavanja na

kojima smo se upoznali/e sa osnovnim Łinjenicamao virusu HIV-a i o AIDS-u, kao i o testiranju.

Kongres je, tako e, obuhvatio i epidemiolo kepodatke iz svih zemalja uŁesnica, kao i predstavl-janje nevladinih organizacija Łiji/e su predstavnici/euŁesnici/e kole.

Labris sam predstavljala tre eg dana kongresaodr av i govor koji je bio propra en prezentacijomu Power pointu.

LETNJA KOLA:kola je imala za cilj da mlade ljude obuŁi za

peer edukatore. kola je imala internacionalnikarakter i poha alo ju je sedamdest mladih ljudi (od16-30 godina) iz slede ih zemalja: Srbija, CrnaGora, Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina(federacija i RS), Hrvatska, Slovenija, Bugarska,Rumunija, Moldavija, Ukrajna i Indija.

UŁesnici/ce kole bili/e su podeljeni/e u dvegrupe od oko trideset pet ljudi. Predavanja su bilasvakodnevna i ona su tako e bila podeljena u dvarazliŁita segmenta: peer education 1 iskills building 2.

Prva grupa je pre podne imala deo predavanjakoji spada pod peer education, a skills building po

1 Peer - vr njak ili osoba koja je po nekom drugom merilusliŁna drugoj osobi npr . dve medicinske sestre su peer .

Education - obrazovanje, poduŁavanje itd.2 Skills building - unapre ivanje ve tina.

KONFERENCI-4

podne, dok je druga grupa i la obrnutim redom.Predavanja iz segmenta peer education j e

svakodnevno dr ao dr Robert (Bob) Ziloni, aposlednja Łetiri dana radionice je zajedno sa njimvodio i njegov prijatelj Patrik.

Skills building se sastojao od slede ih tema:- Projekti i pisanje projekata, Karlo Boras i

Predrag StojŁi ;- HIV i mediji, Dragana Stojanovi i Petar

Ogrizovi ;- Prevencija zloupotrebe droge, Milo

Stojanovi i Aleksandra Bankovi ;- Reproduktivno zdravlje i polno prenosive

bolesti, Slobodanka Crevar & AleksandraBankovi ;

- Dru tvo i -izmi , Ana Zorbi .

Na radionicama peer educationa smo nauŁili/eveliki broj igrica (za upoznavanje, ve tine slu anjasagovornika/ce, javnog govora, za team building, iz-gra ivanje me usobnog poverenja, itd.).

Tako e smo imali/e dva panela. Prvi se zvaoPeople living with HIV/AIDS ( Ljudi koji ive sa HIV-om/AIDS-om).

Patrik, koji ve 14 godina ivi sa HIV-om i koji jegej, nam je na ovom panelu ispriŁao svoju liŁnupriŁu, kao i Ivan - prvi koji je u Jugoslaviji javnorekao da je HIV+, prvi poŁeo javno da priŁa odiskriminaciji nad HIV+ i ljudima koji boluju od AIDS-a, i borio se protiv te diskriminacije.

Posle ovog panela ispostavilo se da uŁesnici/eseminara imaju mnogo vi e pitanja za Patrika i dasu ta pitanja uglavnom vezana za njegov gej iden-titet, a ne za njegovu egzistenciju kao HIV+ osobe.Iz tog razloga su mi dr Bob i Patrik posle panelapredlo ili da sutradan odr imo panel na temu ho-moseksualnosti. Na pitanja uŁesnika/ca seminarasmo odgovarale/i Ana Zorbi , Patrik, uŁesnica izSlovenije i ja. Panel se, po mom mi ljenju, odvijaosolidno. itala sam evaluaciju tog dana i komentariuŁesnika/ca na ovaj panel su uglavnom bili: Svakaim Łast na hrabrosti ; Nadam se da e svi uŁesni-ci panela istrajati u svetu koji ih ne prepoznaje i nevidi i da e se izboriti za svoja prava , itd. Mada, bi-lo je uŁesnika/ca koji/e nisu razumeli/e za to je pan-el uop te i odr an, to su i napomenuli/e u svojimevaluacijama.

Moje liŁno mi ljenje o uŁesnicima/ama na semi-naru je da su veoma otvoreni/e za razgovor i da sunenasilni/e, ali da im je potrebno vreme i detaljnoobja njavanje da bi razumeli/e ne to o Łemu ni tane znaju.

Moj krajnji utisak o ovom seminaru je pozitivan.Nisam se ose ala diskriminisanom zato to sam

lezbejka i to mi je nekako najbitnije. Tako e samnauŁila mnogo toga, dobila sam neke nove ideje,stekla sam nova i lepa prijateljstva. Mislim da samkod nekih ljudi kroz neobavezan razgovor razbila

predrasude o lezbejkama i gejevi-ma i o na em ivotu. V eoma mi je drago to su sviljudi na seminaru bili otvoreni/e za razgovor i to suuvek govorili/e kada im ne to nije jasno, to ih je in-teresovalo da saznaju ne to vi e o lezbejskim ljud-skim pravima i mislim da sam uspela da odgovorimna sva njihova pitanja. Drago mi je i to sam nauŁilamnogo zanimljivih edukativnih igrica putem kojihuŁesnici/e mogu lako da nauŁe ono to je najbitnije,a da se pri tom lepo zabave. T okom radionica dotak-li/e smo se priŁe o ljudskim pravima kao i o diskrim-inisanim i marginalizovanim grupama ljudi.

Od velike va nosti je bilo i to to su uŁesnici/eseminara bili/e uglavnom pripadnici/e nediskrimi-nasane grupe ljudi, a ipak voljni da uŁe, razumeju,pomognu i saose aju sa pripadnicima/camadiskriminsanih grupa.

Poslednjeg dana odr ano je sveŁano zatvaranjekole.

Svi/e uŁesnici/e su kolu uspe no zavr ili/e i svi-ma su dodeljene diplome koje potvr uju da smosvi/e postali/e peer edukatori.

Ivana B.

IZVE TAJ SA KAMPA ZA MLADELGBT AKTIVISTKINJE I AKTIVISTE

Od 7. do 11. avgusta 2002. u BaŁkoj T opoli (Vo j-vodina) odr an je LGBT kamp za mlade aktivi-ste/aktivistkinje iz jugoistoŁne Evrope, u organizaci-ji New Age Rainbow , udru enja iz Novog Sada.

Cilj kampa bio je da promovi e i podr i coming-out proces kod mladih LGBT osoba, kao i da seprona u naŁini kojima bi se senzibilisala javnost oovom osetljivom problemu.

Kroz radionice (na kojima su uŁesnici/e govorili/eo svojim dobrim i lo im coming-out iskustvima),razne igre i panel diskusije, uŁesnici/e su ustanovilida se mladi u procesu coming-out-a susre u sabrojnim psiholo kim problemima, kao i sa predrasu-

dama i homofobijom koja vlada uzemljama jugoistoŁne Evrope.

Na kampu su uŁestvovali aktivisti i aktivistkinjeiz: Legebitra - Slovenija, Kontra i Lori - Hrvatska,Ma arske, Rumunije, New Age Rainbow -Vojvodina, Labris i Lambda Srbija.

Vedrana V.

JEDNAKOPRAVNO DR AVL-JANSTVO zakljuŁni dokument skupa lezbijskihgrupa sa podruŁja biv e Jugoslavije

Od 12. do 14. septembra 2002. u Ljubljani jeodr an skup lezbejskih nevladinih organizacija sapodruŁja biv e Jugoslavije Jednakopravno dr avl-janstvo . UŁestvovale su organizacije i pojedinke izHrvatske, Srbije, Kosova, Makedonije i Slovenije -ukupno Łetrdeset uŁesnica. Glavni cilj je bio razme-na informacija, iskustava i znanja izme u aktivistk-inja iz lezbejskih NVO, dalji razvoj strategija zajed-niŁkog delovanja, kao i kontrola realizacije radneplatforme, usvojene na predhodnom skupu uRovinju 2001. godine.

REGIONALNA LEZBEJSKA MRE A je osnovnioblik povezivanja lezbejskih NVO sa podruŁja biv eJugoslavije. Grupe i pojedinke (aktivistkinje), Łlan-ice mre e obavezuju se na me usobnu saradnja,podr ku i solidarnost, u vidu zajedniŁkog cilja: uki-danje diskriminacije, jednaka ljudska i civilna pravalezbejki. Taj cilj emo posti i na osnovu razmeneinformacija, iskustava i transferom znanja. Redovnai kvalitetna komunikacija omogu ena je posebnommailing listom za Łlanice Regionalne lezbijskemre e.

Po potrebi ustanovi e se ad hoc koalicija. Adhoc koalicija je naŁin efikasnog reagovanja u sluŁa-ju vanrednih okolnosti ili potreba; na predlog Łlanicemre e inicira se zajedniŁka akcija.

ZAHTEVI. Ovim dokumentom jednoglasnotra imo od Vlada u pojedinim zemljama promenuslede ih zakona:

Ustav mora eksplicitno zabraniti diskriminacijuna osnovu seksualne orijentacije.

Kazneni zakon mora eksplicitno sankcionisatikr enje ljudskih i civilnih prava LGBT osoba u svimpogledima, koje se odnose na njihov status iliokolnosti.

PorodiŁno pravo mora uvesti promene u viduza tite partnerskih veza istopolnih osoba, ukljuŁu-ju i i pravo sticanja dr avljanstva, ako je jedna odpartnerki strana dr avljanka.

Zakoni na podruŁju roditeljskih, usvojiteljskih i

reproduktivnih prava moraju omogu iti jednakaprava za sve ene, bez obzira na seksualnu ori-jentaciju ili na braŁni status.

kola i obrazovanje moraju uva avati pravosvakog dr avljana na korektne i neutralne informa-cije o homoseksualnosti.

Mediji su odgovorni za stvaranje javnog mnjen-ja o marginalizovanim grupama u dru tvu.

Apelujemo na sve dr ave u regiji, da uspostavemehanizme za implementaciju jednakih prava zaistopolno orijentisane ene na svim podruŁjimaivota i rada.

* * *

TEMATSKI OKVIR SKUPA 2002. UŁesnice suanalizirale polo aj lezbejki u dru tvu, dr avi,porodici, zakonodavstvu. Poseban akcenat naskupu stavljen je na pitanje zakonskih promena,naŁina delovanja lezbejskih NVO i odnosa medijaprema pitanju lezbejstva.

OCENA SITUACIJE. U prethodnoj godini nijedo lo do znaŁajnih promena, osim u Hrvatskoj, kojaje pokrenula vi e zakonskih predloga. Nijednadr ava u regiji nije zakonski uredila partnerskeodnose u istopolnim zajednicama. Stigmatizacija idiskriminacija lezbejki, i homofobija su aktuelna pi-tanja koja tra e sistematsko re avanje.

POTREBE.Situacija i polo aj lezbejki je razliŁitod dr ave do dr ave, ali je u svim podruŁjima uregiji situacija takva, da je nu no organizovano de-lovanje i artikulisana zajedniŁka akcija. U pojedinimpodruŁjima, unutar regije, lezbejska i gej prava supotpuno ignorisana i dru tvena situacija lezbejki jenevidljiva . Ta podruŁja tra e posebnu podr ku

Regionalne lezbejske mre e koja se obavezuje dae ubudu e poku ati da stimuli e njihov razvoj, i

osna ivanje novih grupa. UŁesnice su analiziraleprednosti zajedniŁkog delovanja i umre avanja uregionalnoj mre i.

REALIZACIJA ZAVR NOG DOKUMENTA IZSKUPA 2001. ZakljuŁile smo da su pojedini ciljevi izdokumenta 2001 (Rovinj) realizovani, a da emona drugima raditi u narednim godinama.

Me u ostvarenim ciljevima je razmena znanja iinformacija i me usobna podr ka pri organizovanjuParada ponosa (Zagreb, Ljubljana, Beograd).

Nerealizovani ciljevi odnose se na nedovoljneaktivnosti na podruŁju antidiskriminacionih mera uzakonodavstvu pojedinih dr ava u regiji.

BUDU˘E DELOVANJE I STRUKTURA.Obavezujemo se da emo izme u dva skupa inten-zivirati komunikaciju, saradnju, kao i razmenu infor-macija. Skupovi e ubudu e imati formu tem-atskih, aktivistiŁki orijentiranih seminara (kao

KONFERENCI- 5

KONFERENCI-6

pripreme za konferenciju) i svakih tri do pet godinaorganizova e se regionalne konferencije za ve ibroj ena.

DugoruŁan plan je integracija u me unarodnemre e.

Cilj budu eg delovanja je osna ivanje novihlezbijskih grupa.

Seminar 2003. organizova e grupa iz Hrvatskeili Srbije. Za 2004. godinu predvi en je seminar uPri tini (Kosovo).

Kontra Zagreb, Lori Rijeka, Labris Beograd,Lambda Ni , LP Pri tina, KUC-LL -Ljubljana,

i pojedinke

SA QUEER KONFERENCIJEVar ava od 5. do 8. decembra 2002.

Internacionalna konferencija Identitet i razlika ,inaŁe tre a po redu, okupila je preko sedamdestuŁesnika/ca. Queer teorija i studije roda danas su uPoljskoj sastavni deo akademskog programa, tozbog liŁnog anga mana gej profesora i profesorkiza njihovo uvo enje, tako i zbog jakih katedri zaameriŁke, britanske i kanadske studije.

Grupa gej univerzitetskih profesora prvi put je or-ganizovala ovakav skup 2000.godine sa okodvadest uŁesnika/ca, u jednom poljskom letovali tu.

Ova konferencija imala je za cilj ispitivanje uzro-ka i manifestacije homofobije, kao i fokusiranje nastrategije protiv homofobije, u vidu queer oblikakulturnog/umetniŁkog izra avanja koji jo uvekegzistiraju na marginama dru tvene prihvatljivosti.Prezentovani radovi bave se temama kao to su:homofobija u dru tvenom kontekstu kao pokaza-telj demokratiŁnosti dru tva, internacionalizovanahomofobija me u seksualnim manjinama, razliŁitostqueer kulture(a), marginalizacija queer kulture, itd.Uporedo sa akademskim interesovanjem i bavljen-jem prete no teorijom, razvija se i potreba zadru tvenim i politiŁkim aktivizmom.

Program konferencije se odvija na Katedri zaameriŁke studije. Radovi se uglavnom mogu svrt-stati u one koji se bave teorijom, kao to je rad DrAntke Engel, koja je organizovala prvu queer kon-ferenciju u NemaŁkoj. Njen rad razmatra queerstrategije destabilisanja normativne heteroseksual-nosti i rigidnih binarnih opozicija u rodnim ulogama.Na doma em primeru, nedavnoj legalizaciji istopol-nih brakova u NemaŁkoj, Engel podse a da i jesama institucija braka zasnovana na hete-roseksualnom modelu. Skloniv i na trenutak ustranu heteroseksualni model ( mu - ena ) koji jena prvi pogled prikriven u relaciji parter-partner/partnerka-partnerka , Antke subverzivno za-

vr ava: Po heteroseksualnommodelu brak se defini e kao zajednica dvoje ljudi(par), a ne recimo, troje .

Zatim slede radovi koji su zasnovani na liŁnomiskustvu i bave se internacionalizovanom homofobi-jom, kao to je rad Krisa Bela, crnog gej mu karacakoji je iz ikaga doleteo prvi put u Evropu. Onobezbe uje stipendije za LGBT studente, zavr io jeenske studije, a grad u kome ivi pravi je pred-

stavnik belog ameriŁkog grada. On je u svakomsluŁaju manjina. ika ka gej zajednica ispoljava istirasizam, time to crni gej mu karci nisu preteranopo eljni u gej klubovima, osim ako nije organizanatzv. aukcija robova (naravno crnih), a onaj sa na-jboljom ponudom na kraju vodi roba sa sobom. Dasu u nekom drugom kontekstu, ovakve tematske

veŁeri bile bi potuno prihvatljive. ikago ima triblackgaymen-only bara i segregacija se nastavlja.Da l i j e queer zajednica zaboravila da su glavni no-sioci Stounvolske pobune bili uglavnom crnci iPortorikanci, podse a Kris.

U ovu grupu mogla bih svrstati i rad Heteronor-mativna funkcija internata za devojke u Britaniji , drDominike Ferens, profesorke engleske knji evnostina poljskom univerzitetu i jedne od organizatorkikonferencije. Dominika je svoje kolovanje provelau jednom takvom internatu. Njena, moglo bi se re irekonstrukcija se anja iz daleke 1976. godine, uzpozivanje na Fukoovu teoriju mo i u institucijama,na jedan zanimljiv naŁin pokazuje kako su devo-jke/devojŁice pronalazile naŁine komuniciranja,sastajanja, i na kraju, zaljubljivanja, u jednom siste-mu rigidnih pravila. Slanje Łestitki jedna drugoj zadan zaljubljenih, veoma podse a na epizode iz fil-

ma Mlade i razuzdane.

Predstavljen je i rad Kristiane Lambrinidis koja jere irala prvu lezbejsku predstavu u GrŁkoj, inaŁedobitnica Polar Bear i Human Rights W atch na-grade. U GrŁkoj ne postoje ni enske ni d enderstudije, niti mogu nosti i elja za bilo kakavotvoreni lezbejski projekat. injenica da imajuLezbos i Mikonos stvara jednu pogre nu predstavuda je u GrŁkoj sve bajno i sjajno za lezbejke. Oneuglavnom ive in the closet i nisu preterano zain-teresovane da se samoorganizuju. Sa gejevima jesituacija potpuno drugaŁija. Kristianin rad predstavl-ja njeno iskustvo u radu (kroz radionice) sa mladimTurcima/T urkinjama koji ive na granici GrŁke saTurskom (jednoj dosta konzervativnoj sredini), i otome kako vidljive i nevidljive granice utiŁu na iden-titet tih mladih ljudi. Zanimljivo je da turska vladapla a mu karce koji ive u toj oblasti ako njihoveene nose veo.

Slede radovi koji se mogu svrstati uistra ivaŁke. Rad V edrane V. o homofobiji u srp-skim medijima, kao i prezentacija Labrisovog press-clippinga, rad Ane Borgos iz grupe Labris-Ma arska, (interesantno je da su oni pozamili imeod nas!). Ona je pratila zastupljenost bifobije na gej-lezbejskim internet forumima i zakljuŁila da sebiseksualnost me u gej/lezbejskom populacijom sh-vata kao stanje koje prethodi seksualnom identitetu,kao potencijal za razvijanje gej/lezbejskog identite-ta. Biseksualne osobe su promiskuitetne, imajuparalelne veze ili prosto ne postoje.

Onstans Oms bavi se edukacijom policije idrugih institucija o nasilju nad lezbejkama kao inasilju u lezbejskim vezama. Konstans je ve ob-javila nekoliko knjiga u kojima pokazuje va nostdefinisanja vrsta nasilja (po njenom istra ivanju u98% sluŁajeva nasilje je verbalno, a u 24% sluŁaje-va fiziŁko). Njeno istra ivanje pod nazivom I ngood hand bavi se lezbejkama rtvama nasilja.Zainteresovane mogu na i primerak njene knjige uLabrisovioj biblioteci i informacije na web adresi:w w w.lesben-gegen-gewalt.de ili w w w.lesbians-against-violence.com.

Ve i deo programa Łini prezentacija radova izknji evnosti, mahom autora/ki sa engleskog gov-ornog podruŁja i njihovo Łitanje iz perspektivequeer teorije, kao to su: kanadska pesnikinja an-dra Mejor i njene metafore queer depresije, D enetVinterson i The book of love, problem roda i pre-oblaŁenja u Sir Gawainu & the Green Knight, HenriD ejmsov The Beast in the Jungle, Albi i Ko se bo-ji Vird inije Vu lf, itd.

Odr ane su i dve radionice. Klaudia Kolcenburg,ena neverovatne aktivistiŁke energije iz ne-

maŁkog odeljka Amnesty International -a, vodila je

radionicu pod nazivom Networking in Europe , aDerek Grzemni iz Poljske radionicu T railingDiversities . Ova radionica ima za cilj da razvijerazumevanje i toleranciju prema gej osobama, a na-menjema je mladim liderima, profesorima, socijal-nim radnicima itd. T okom nekoliko aktivnosti uŁesni-ci se suoŁavaju sa sopstvenim predrasudama istereotipima i ivotnim situacijama koje do iv-ljavaju gej osobe. Svaka aktivnost pra ena je eval-uacijom i brifingom.

Poslednjeg dana odlazimo na koktel veŁe uLambda rainbow centru, jedinoj LGBT grupi uVar avi i verovatno celoj Poljskoj. Njihove prostorijesliŁne su Labrisovim s tim to Lambdu finansirapoljska vlada. Nakon predstavljanja Lambdinih ak-tivnosti (radionice, video projekcije, veŁeri poezije,AIDS info telefon itd., LGBT help line itd.), RutDikfehderau iz Kanade, trenutno gostuju a profe-sorka engleske knji evnosti na jednom univerzitetuu Poljskoj, proŁitala je svoje dve priŁe ili boljereŁeno izvela je performans, jedan pravi queerugo aj za kraj.

Ova priŁa izvedena je prvi put na kanadskomfestivalu Loud n Queer 2000. godine.

U IM DA ITA MRut Dikfehderau

Imam skoro pet godina i elim da nauŁim da Łi-tam. elim da Łitam o Jezevelj, najlep oj eni uBibliji. Moja majka ka e da ona nikakako ne mo ebiti lepa jer je Nevernica. Ka e da je prava lepota uPobo nosti. Ali dovoljno je baciti samo jedanpogled na slike iz Ilustrovane Biblije da shvatite daje Jezevelj najlep a. Mogla bih da gledam njeneslike po ceo dan. Kada to ka em majci, ona semr ti i govori mi da je bolje da gledam Davidove iliIsusove slike. Ali oni obojica imaju bradu. I tako onareŁe da e me nauŁiti kako da Łitam Bibliju tako damogu sama da uvidim koliko je Jezevelj ustvari bilaru na i poroŁna. I ona to i radi:

Nedeljom, u kuhinji. Ste e svoje umorne ruke upesnice i mesi dovoljno testa da bi napravila 30ruŁkova za mog oca i bra u. 6 za ponedeljak 6 zautorak 6 za sredu 6 za Łetvrtak 6 za petak. Ja stojimna hoklici koju je moj brat napravio na ŁasutehniŁkog obrazovanja, a Biblija u crnom povezustoji na dasci za seŁenje koja miri e na luk. I sazna-jem nove reŁi, reŁenice, priŁe.

Knjiga o Postanju. Drugo poglavlje. Kako je Bogposadio drvo i mamio Evu najsoŁnijim vo em usvemiru.

Ponedeljkom, Biblija u crnom povezu kre e uperionicu. Stavljam je na zamrzivaŁ, a ja sedimpored nje na visokoj stolici koju je moj brat napravio

KONFERENCI- 7

KONFERENCI-8

na Łasu tehniŁkog obrazovanja. Saznajem jonovih reŁi dok moja majka pere 42 para mu kogdonjeg ve a, 42 para mu kih pantalona, 36 sm-rdljivih majici i 6 ko ulja za nedeljnu slu bu u crkvi.

Kako je an eo Jakovu slomio nogu i on vi enikada ne mo e da hoda normalno.

U dnevnoj sobi, koja se sredom pretvara u kro-jaŁnicu, dok ubada svoje crvene ispeŁene ruke naraznorazne igle i zihernadle, i dok ije pantalone,prsluke i sakoe za nedeljnu slu bu u crkvi za svumoju veliku bra u.

Kako je Solomon molio boga za Mudrost i postaoNajmudriji Łovek na Zemlji a onda zarobio veliki brojljudi da sagrade skupoceni Bo ji hram.

Petkom, u spava oj sobi. Ona ma e ulje sa vit-aminom E na krvave i izmorene ruke i utrljava ga usve svoje posekotine i modrice.

Kako Bog uŁi Jova Strpljenju a zatim sva njego-va deca

umru, a njegovo telo vrvi od bolnih rana pa onkoristi deli e polomljene grnŁarije da sastru egnoj.

Kada zavr imo sa Łitanjem priŁa, majka mi priŁata one znaŁe. UŁim mnoge va ne stvari. To je do-

voljno da ka em Mard ori Gartsel, Łiji otac pati odVijetnamskog sindroma, da e njen ne ak izrasti uretarda jer mu roditelji nisu venŁani. Dovoljno daka em G. Nikolsu, Łija je stomakobolja ustvari rak,da ako se moli za svog doktora sedam puta dnevnoi deset puta Nedeljom, mi emo svi dobiti dodatnedragulje na na im nebeskim krunama (a ja sakupl-jam safire).

ZakljuŁujem da mi se svi aju Biblijske priŁe.Interesantne stvari se doga aju. Ali priŁe u bro ura-ma za poneti iz kole veronauke mora da pi u ljudikoji ne Łitaju Bibliju po to su im priŁe nekakodosadne:

D onatanMark ide u kolu veronauke.D onatanMark pose uje bolesne ljude,D onatanMark ide u narodnu kuhinju,D onatanMark priŁa svom kom iji o Isusu,D onatanMark se uvek budi i prvo to ka e je:

Pitam se koji je danas dan.

D onatanMark bi trebalo da ode na pregledglave. U tim priŁama nikad nema krvi, niko nemagnojne rane, niko nije poroŁan, svi su tako sre ni.

Tako ja poŁinjem da ih menjam u svojoj glavi.

D onatanMark je ensko.D onatanMark peva himne bogu i onda dobije

gubu, kao ljudi iz Biblije i svi prsti joj otpadnu i onanauŁi ta je Prava V era.

D onatanMark glumi doktora saDarlin i onda bog po alje pravi a ne izmi ljeni rak,ona postane paralizovana kao moja setra a bog jeuŁi Strpljenju.

D onatanMark zaboravlja da se pomoli preveŁere a bog naredi njenoj bra i da je prebiju i onanikada vi e ne zaboravlja da se pomoli i jo uz to uŁita je PotŁinjenost.

D onatanMark umire i odlazi u raj gde pita bogada Isus nije mo da bio ensko, a bog je po alje upakao.

Kada mi uŁitelj u koli veronauke brani dapriŁam svoje priŁe ostaloj deci iz razreda, ja muka em da Łak iako nije ensko, i on tako e trebada se potŁini bo joj volji.

Jednog jutra, sve se menja. To je dan za pravl-jenje sapuna. Moja majka iznosi poret u dvori te aonda stavlja duboki lonac za pravljanje sapuna naringlu. Dok ona secka komadi e svinjske masti ulonac, ja odlazim u ku u, u sobu mog brata dauzmem ne to sa donje police za knjige, po to je tojedina koju mogu da dohvatim. Tra im ne to za Łi-tanje dok me am vru i sapun Łekaju i da postanesluzav i spreman za hla enje. Nalazim debeluarenu knjigu s misionarskim priŁama. U njoj su

slike golih ljudi braon boje ko e i obojenih lica koji urukama dr e povr e i visokih belih ljudi u belojode i koji dr e pu ke i krstove. Iznosim knjigunapolje i stavljam je na drveni panj pored lonca sasapunom. Zatim stavljam dugu drvenu ka iku ulonac i me am mast koja se krŁka, oblizujem znojod sapuna sa usana i otvaram usta za nove zvuke.Misionarske, herojske priŁe, Bo ji ljudi koji seodriŁu Svega zbog Isusa.

Prome am sapun, prome am sapun.

Prva priŁa: Hadson Te j lor, onaj koji je uvekbolestan, odlazi u Kinu da gradi crkve. Dobra jestvar to se on vra a jo bolesniji i onda osamnaestmeseci mora da le i u bolniŁkoj sobi. Ne mo e ni -ta da radi osim to povra a i moli se za kineske pa-gane. A i ko bi se molio za njih ako ne on?

Prome am sapun, prome am sapun.

Dok on povra a ja okre em stranu i ne to ispa-da iz knjige. Saginjem se da to pokupim. To je malistrip. Stripovi Nisu dozvoljeni. Za to se onda onnalazi u misionarskoj knjizi mog brata?

Prome am sapun, prome am sapun.Vidi ti taj strip! Neko je zaboravio da nacrta

dovoljno ode e na ovim devojkama. Mora u da imnacrtam neku ode u sa mojih osam novih bojicapre nego to vratim knjigu bratu.

Prome am sapun, prome am sapun. (oblizujem

znoj).Vidi, vidi ti t o.......mo da mu ova mala knjiga ne

treba ba odmah... malo kasnije, mo da...prome am.

Posle veŁere, odlazim na sprat u sobu mog bra-ta. PrimaŁem stolicu pored police za knjige da vidimta se nalazi na vrhu. Puno hri anskih knjiga, knji-

ga o Isusu i Jovu i Danijelu i Bili Grejemu i preŁas-nom Vernonu MekGiju. I mnogo knjiga o tome kakobiti dobar. Uzimam misionarsku knjigu i protresemje. asopis ispada iz nje. Jo jedna misionarska kn-jiga i jo jedan Łasopis. I jo jedan. asopisi Nisudozvoljeni ukoliko nisu iz crkve. Ovi sigurno nisu.Ne e mi ostati nijedna bojica ako docrtam ode uovim devojkama. Mo da u ih vratiti. Mo dane u. Mo da malo kasnije. Ili mo da sutra.

Nosim sve Łasopise u svoju sobu, zakljuŁavamvrata i penjem se u krevet. Zatim stavljam Łasopisunutar korica velike misionarske knjige u sluŁaju damoja majka ponese kljuŁ sa sobom kad do e dapokuca. PoŁinjem da Łitam, saznajem nove samo-glasnike, irim usne za nove, veoma nove, dugereŁi. I slike. Mo da su slike bolje kad su bezode e. Ubrzo zaboravljam na reŁi i samo gledamslike. I radim jo ne to o Łemu je bolje da ne priŁamjer bi moglo biti Greh.

Pre spavanja, vra am Łasopise u sobu mogbrata ali sakrivam strip u moj plastiŁni plavo-beliBarbi koferŁi koji dr im ispod kreveta. Moja majkaga nikada ne e na i, to znam.

Ali ja to ne znam. Ne znam da svake subote mo-ja majka Łisti ispod mog kreveta i otvara moj BarbikoferŁi da proveri da li neka ode a za lutke trebada se zakrpi. Ja to ne znam dok sedim na Łvrstomkamenu u kamenom vrtu sa belom pisankom i za-mi ljam da imam pakovanje od 64 bojice umesto od8.

Pobledela je kada me je prona la. Gde li sunestale sve njene pege? U jednoj ruci (oh) dr i malistrip. A u drugoj ste e ko ni kai mog oca, to jenjegova veoma omiljena stvar, trebalo mu je dostavremena da ukloni sve svinjske dlaŁice sa njega i daga tako lepo u tavi da izgleda tako meko ali imamose aj da je tako tvrd, tvr i od najtvr eg kamena uba ti pravim se da nije tako tvrd mekan je takomekan pravim se da sam najtvr i kamen u ba ti banajtvr i

ja sam kamen ko ni kai je perje (Ali, ka em, knjige nisu moje) ja sam kamen ko ni kai je perje (Ona ka e, Isus nas uŁi da su stripovi gre ni) kamen (Ali to nisu moje knjige) perje perje perje kamen

(Ovo se uvek de ava devojŁicama. Za to nemo e da bude pobo na?)

perje perje perje (Za to nikada nisi pobo na?)

Posle veŁere moja majka ma e ulje sa vita-minom E na tvrde ruke i utrljava ga u posekotine imodrice koje su obojile i moja le a, zadnjicu, noge. Ija ka em

ao mi jeTako mi je aoIsuse pomozi mi da budem dobraI ja to mislimStvarno mislimIsuse pomozi miPomozi mi da budem pobo na.

Ali moja mama ne zna za onaj preostali Łasopissa slikama koji je taman tolike veliŁine da sesavr eno uklapa u moju T ejlorovu ilustrovanu deŁijubibl i ju, ba tamo gde je korica napukla, posle Knjigeo sudijama a ispred Knjige o Rut. A Łak ni samomIsusu ne bi palo na pamet da u Bibliji tra i Łasopis.To se prosto ne radi.

Zahvaljujem se Klaudiji Kolcenburg koja jeomogu ila moje prisustvo na ovoj konferenciji.

Prevela sa engleskog i priredila V edrana V.

9ORGANIZACIJE U SVE-

ORGANIZACIJE U SVE-10

LGBTTI ZAJEDNICA SE ORGA-NIZUJE I JA¨A U BOSNI IHERCEGOVINI

Prvi put u historiji BiH queer zajednica je dobilaorganizaciju, koja na osnovu va e ih zakona uzemlji, ima pravo njenog zastupanja, promoviranjanjenih ideja i potreba, prono enja glasa manjina ko-je se od vladaju e ve ine razlikuje samo po svojojseksualnoj orijentaciji i identitetu. Naime, u Sarajevuje prije nekoliko mjeseci o ivljen rad organizacijeBosna 14. septembar koja je osnovana jo davne

1997. godine, na dan kada su odr ani prvi poslijer-atni izbori, i tada registrirane u Sarajevu i Parizu.Zbog toga je i taj datum stavljen u ime organizacije.

Djelovanje organizacije se o ivljava upravo umomentu kada se glas queer zajednice sve vi e Łu-je, kada se javnost kroz masovne medije upoznajesa drugim i drugaŁijim kada je u pitanju seksualnaorijentacija i identitet, i kada potreba za djelovanjemjednog ovakvog posrednika ka javnosti postaje ne-minovna.

Kako se navodi u osnovnom dokumentu organi-zacije, ona e se baviti za titom ljudskih prava mar-ginalnih manjina, a unutar toga fokusira e se i naqueer zajednicu koja svoja prava uop te ne mo eostvariti u dana njem poratnom bosanskomdru tvu. To dru tvo, na alost, jo uvijek se suoŁavasa problemom za tite prava na ivot i imovinu ra-zliŁitih etniŁkih skupina, tako da je pitanje drugihmanjinskih zajednica u zape ku te je i djelovanjejedne ovakve organizacije prava revolucija.

Cilj organizacije Bosna 14. septembar je educi-ranje dru tva i njegovo prosvje ivanje u cijeliniglede ljudskih prava individua razliŁitih spolnih i rod-nih orijentacija i spreŁavanje diskriminacije nadtakvim osobama kako i uklanjanje homofobije/trans-fobije i predrasuda koje postoje vezano za ho-moseksualne, biseksualne, transseksualne, tran-srodne i interseksualne osobe.

Ovo je zvaniŁni dio dokumenta koji prati organi-zaciju i za bosanske prilike se Łini prevelikim zalo-gajem, ali u isto vrijeme jedinim naŁinom da seprona e svjetlo na kraju tunela.

U najskorijoj budu nosti Bosna 14. septembaruz anga man volontera i suradnju sa doma im ime unarodnim organizacijama namjerava uraditianketu koja bi provjerila stanje LGBTTI populacije uBiH, a uporedo s tim u pripremi su prvi put vodiŁ zaovu populaciju i flaeri koji e iroj javnosti donijetiosnovne informacije koje bi trebale razbijati ukori-jenjenu homofobiju i transfobiju.

Osim ovoga, niz je drugih planova. Osnivanjevlastite biblioteke koja je u povoju sa prvih 20 naslo-va, pravljenje radionica, stvaranje fiziŁkog i virtu-alnog prostora za LGBTTI zajednicu, me unarodnasaradnja, otvaranje SOS telefonske linije, te aktivni-

ji nastup prema masovnim mediji-ma.

U samom Sarajevu situacija za LGBTTI popu-laciju je vrlo nepovoljna. Ne postoji niti jedan barnamijenjen samo njoj, mada je dosta gay friendlymjesta, ne postoji niti jedna web prezentacija kaonajsigurnije utoŁi te za komunikaciju, a do sada nijepostojala niti jedna organizacija koja se bavilaspecifiŁnim pitanjima ove zajednice. Jedino mjestona internetu koje je omogu ilo slobodniju komu-nikaciju zajednici jeste sarajevski portal sarajevo-x.com koji je omogu avanjem otvaranja Homo klu-ba dao dosta prostora i poticaja za razgovor o prob-lemima homo i drugih vrsta seksulanosti, u isto vri-jeme omogu uju i iru diskusiju o ovim pitanjima ina svome glavnom forumu. Ako ni zbog Łega dru-gog, ovo je doprinijelo da ljudi postanu svjesni da suokru eni razliŁito u koja se treba tolerirati jer se,zapravo, radi o ljudima sa samo drugaŁijom seksu-alnom orijentacijom. Homo klub je okupio ljude kojisu uz zajedniŁku diskusiju uspjeli razgovarati o na-jbitnijim pitanjima za queer zajednicu i uvezati sekako bi zapoŁeli sa mnogo konkretnijim aktivnosti-ma nakon mnogo godina ti ine.

Tako bi u ovoj godini web site posve en spolnimi rodnim manjinama trebao biti na globalnoj mre i ikonaŁno predstaviti bosansku LGBTTI populacijuirem okru enju, to e uz tampanje gore

pomenutih vodiŁa i flaera predstavljati veliki koraknaprijed u smislu javne afirmacije.

No, vremena se mijenjanju i ljudi u BiH sve vi epostaju svjesni Łinjenice da queer zajednica raste ida joj je potreban prostor za javno ispoljavanje.Bosna 14. septembar je sada tu kako bi taj proces

ubrzala i uŁinila ga to manje bolnim.

Hotty

Kontak osobe u Bosna 14. septembar :Svetlana —urkoviIstok N. BratiHotty

Kontakt e-mail adrese:[email protected]@[email protected]

CENTAR ZA CIVILNA ILJUDSKA PRAVA CCHR

Centar za civilna i ljudska prava CCHR (Centerfor Civil and Human Rights) je organizacija koja nadr avnom nivou radi na kompletnom uva avanjucivilnih prava LGBT osoba, putem edukacije, radasa ciljnim grupama, zastupanja, lobiranjem iodr avanjem dr avne mre e resursa i podr ke.Ovo je novonastala organizacija, prva ove vrste uRepublici Makedoniji, koja je ekskluzivno posve e-na pru anju usluga i zastupanju prava LGBT zajed-nice.

Mi smo neprofitno i nevladino udru enje, organi-zovano na principu volonterskog Łlanstva. Na i/eŁlanovi/ce su udru ile svoje snage kako bi sara i-vali/e po pitanju civilnih i ljudskih prava, kao i da bise udru ili sa drugim lokalnim i internacionalnim or-ganizacijama kako bi radili na na im zajedniŁkim cil-jevima. Mi smo advokati/kinje, urnalisti/kinje,intelektualci/ke i predstavnici/e drugih profesijaraznih nacionalnosti i razliŁitih porekla. Na a misijanije zasnovana na ideologiji, ve je osnovana naprincipu razliŁitosti i gra enja kulture po tovanjaLGBT osoba. Na a glavna misija je:

- promocija i razvoj multikulturalnog civilnogdru tva;

- utvr ivanje postoje ih demokratskih struktura;- pro irenje i pojaŁavanje principa i institucija ko-

je podr avaju seksualne manjine u RepubliciMakedoniji;

- oformljavanje sistematskog pravnog pristupapitanjima diskriminacije;

- pro irenje zakona o ljudskim pravima tako daobuhvata LGBT osobe.

Na a organizacija ne diskrimini e na osnovi po-la, rase, religije, nacionalnosti, etniŁkog ilidru tvenog porekla, godina, seksualne orijentacije,braŁnog statusa ili drugih aspekata liŁnog statusa.

NA A SITUACIJACCHR u saradnji sa makedonskim Helsin kim

komitetom i Centrom za ljudska prava i re avanjekonflikata zapoŁeo je detaljno istra ivanje statusaLGBT zajednice u Makedoniji. Iz izve taja se mo ejasno zakljuŁiti da u Makedoniji istopolna orijentaci-ja i dalje nije tretirana onako kako bi trebalo da budetretirana kao prirodna dimenzija ljudske seksual-nosti. Gej mu karci i lezbejke u Makedoniji pred-stavljaju jednu od najmanje vidljivih manjina.Obrazovni sistem i mediji rade jako malo po pitanjupravljenja dru tvene svesti po pitanju osoba Łija seseksualna orijentacija razlikuje od ve inske. Za ra-zliku od zakonodavstava zemalja Evropske Unije,makedonski eksperti/kinje iz ustavnog, kriviŁnog iporodiŁnog prava nemaju dileme u vezi sa pravimahomoseksualnih osoba: makedonski zakon ne titi

homoseksualne osobe od skrivene i otvorenediskriminacije. Iako postoje e zakonske norme naprvi pogled daju slobodu svakoj individui da se izjas-ni po pitanju svoje seksualne orijentacije ti zakoniipak ne daju za titu od mogu e diskriminacije. Nepostoje pozitivne zakonske regulative koje bi mogleda se koriste za direktnu za titu ovih osoba u sluŁa-jevima insinuacije skrivene ili otvorene diskriminaci-je.

TA CCHR PREDSTAVLJAZbog trenutne situacije vrlo je bitna saradnja

izme u Evropske Unije, Saveta Evrope i interna-cionalnih nevladinih organizacija sa jedne strane imakedonske Vlade i doma ih nevladinih organi-zacija sa druge strane. Oni su odgovorni za stvaran-je pozitivne atmosfere uzajamnog razumevanja i os-ve ivanja po pitanju toga da osobe sa razliŁitomseksualnom orijentacijom postoje i da imaju pravada ravnopravno ive u Makedoniji. Dr ava, kul-turne, sportske i nauŁne institucije bi trebalo daravnoprvano i na demokratski naŁin tretiraju ho-moseksualnost, isto kao i heteroseksualnost.Trebalo bi oformiti savetodavna tela unutarzdravstvenih i psihijatrijskih ustanova koje bi treti-rale probleme homoseksualnih osoba i njihovihporodica na adekvatan naŁin. U obrazovnoj litera-turi bi trebalo eliminisati delove koji tretiraju ho-moseksualnu orijentaciju i identitet kao psiholo ku isocijalnu devijaciju. Ukratko, trebalo bi stvoriti at-mosferu u kojoj ljudi prihvataju da osobe sa razliŁit-om seksualnom orijentacijom tako e imaju prava dau ivaju u svojim pravima i slobodama koja su imzagarantovana internacionalnim konvencijama oza titi i promociji ljudskih prava. ta vi e, bez efek-tivne implementacije Ustav, zakoni i konvencije eostati samo slova na papiru. Zbog toga, na cilj jestvaranje atmosfere neiskljuŁivanja, ravnopravnostii prosperiteta, i dru tvo koje je slobodno za sve bezobzira na razlike. Pravni sistem mora da postanenaŁin na koji ivimo. Bez toga sve e ostati nanivou teorije i slova na papiru.

Prevela sa engleskog: Nina —.F.

Sanja Juras

KRATKA POVIJEST LEZBIJSKEGRUPE KONTRA

U prolje e 1989. godine, na konferenciji ILGA-e(International Lesbian and Gay Association) u


12

BeŁu, prvi puta se pojavila inicijativa za osnivanjelezbijske grupe u Hrvatskoj, Lila inicijative. ene supoŁele s radom u okviru enske grupe Tre njevka ujesen iste godine. Grupa je radila na okupljanjuena i osna ivanju njihovih identiteta, te stvaranju

stimulativne sredine za razgovor o njihovim speci-fiŁnim problemima i pitanjima. UnatoŁ Łinjenici da jegrupa prestala s radom nakon samo godinu dana,uŁinila je veliki korak naprijed za lezbijsku zajed-nicu, osigurav i enama siguran prostor za razgov-or u doba kada nije postojalo javno okupljali telezbi jki .

U ljeto 1997. godine, osnivaŁice Lila inicijativeosnovale su Lezbijsku grupu Kontru. Kontra jenevladina organizacija, registrirana pri vladinomUredu za udruge, koja se bavi promocijom i za tit-om lezbijskih ljudskih prava. Kontra djeluje na femi-nistiŁkim i antimilitaristiŁkim principima, te sesuprotstavlja svim oblicima diskriminacije.

1997. godine pokrenule smo prvu lezbijsku SOSi info liniju u Hrvatskoj.

ene koje se javljaju na na u SOS liniju svje-doŁe o izoliranosti, strahu da budu razotkrivene kaolezbijke, nasilju, te netolerantnosti sredine u kojojive. Nasilje koje lezbijke trpe zbog svoje spolne

orijentacije ne doga a se iskljuŁivo na ulicama (iakoje ono najuŁestalije), ve i u roditeljskim domovi-ma. Problemi tako er postoje u velikoj mjeri koddodjeljivanja djece prilikom razvoda, a nisu rijetki nisluŁajevi otpu tanja s posla i onemogu avanja unapredovanju na radnom mjestu.

ISKORAK KONTRA predrasudaPro le godine u suradnji s Iskorakom-grupom za

promicanje i za titu razliŁitih spolnih usmjerenja,ostvarile smo projekt Gay Pr ide 2002 Zagreb podradnim naslovom ISKORAK KONTRA predrasuda.

Projekt je trajao tri mjeseca (od 15. 4. do 15. 7.2002.), a sastojao se od organizacijskih priprema,tjedna obilje avanja Gay Pridea kulturnim mani-festacijama, same uliŁne manifestacije, medijskograda i evaluacije projekta.

Konferencijom za tisak Organizacijskog odboraGay Pride-a, 24. lipnja/juna, zapoŁeo je tjedan obil-je avanja Gay Pride-a u obliku odr avanja razliŁi-tih doga anja, koja su se odvijala najve im dijelomu klubu Mama , kao i u knji nici BogdanOgrizovi : tematska dru enja, filmske veŁeri, tepromocija prijevoda eseja Adrienne Rich, Prisilnaheteroseksualnost i lezbijska egzistencija.Predvi eni Stylish party u klubu Aqarius morao jebiti otkazan u zadnji Łas, po to je uprava klubaodbila bilo kakvu vezu s Gay Pride tjednom, uprkostome to su prethodno pristali da budu u programu.Nevjerojatna je Łinjenica da je sva doga anja usklopu Gay Pride tjedna, ukljuŁuju i i promociju es-eja Adrienne Rich u knji nici Bogdan Ogrizovimorala Łuvati policija.

UliŁna manifestacija odr ana je 29. svibnja/jula

2002. u Zagrebu, a sastojala se od povorke kroz centar grada, te politiŁkog i kul-

turnog programa. Nastupili/e su predstavnici/eKontre i Iskoraka, predstavnici/e drugih nevladinihorganizacija koje se zala u za ljudska prava, poli-tiŁari/ke i javne osobe. V elika podr ka su nam bili/eaktivisti i aktivistkinje iz susjednih zemalja, koji/e sudo li izraziti svoju solidarnost sudjelovanjem upovorci.

Osnovni ciljevi projekta bili su prekinuti utnju,ukazati na postojanje LGBT populacije i problemesa kojima pojedinci/ke moraju svakodnevno nositi,te obavijestiti iroku javnost o politiŁkim zahtjevimaudruga Kontra i Iskorak.

Kako bi se osigurala adekvatna za tita, na osig-uranje je utro ena ve ina sredstavaOrganizacijskog odbora. Osim policije, skup je osig-uravalo stotinu zaposlenika privatne za titarsketvrtke.

Na Gay Pride-u i nakon njega, dogodio se ve ibroj incidenata.

Evidentirali/e smo dva napada prije same mani-festacije, te ve i broj napada na sudionice/su-dionike za vrijeme manifestacije (vrije anja, bacanjepredmeta, fiziŁki nasrtaji, pljuvanje i sl.) Najmanjetrideset ljudi je bilo napadnuto a dvadesetak ih jezadobilo lak e tjelesne povrede, od kojih je nekolici-na zatra ila lijeŁniŁku pomo . Nakon zavr etkamanifestacije u klub Mama u kojem se odvijao pro-gram u tjednu Gay Pride-a upalo je sedam skin-headsa koji su maltretirali prisutne te ozlijedili tro-jicu, a devetoro napadaŁa napalo je i goste u klubuMoŁvarica . Pri kraju samoga skupa na okupljene

gra ane i gra anke baŁen je i suzavac koji ih jenakratko rastjerao prema istoŁnom dijelu Zrinjevca.im se dim raspr io, sudionici skupa su se vratilipred paviljon.

Iako je cijeli skup sniman video kamerama odstrane policije, jo uvijek nije ustanovljen identitetosobe koja je bacila suzavac. T ako er ni jedna oso-ba nije osu ena za nasilje poŁinjeno za vrijeme inakon samog Gay Pride-a. T akav postupak vlasti jenajte i oblik kr enja ljudskih prava lezbijki i gejeva,koji se dogodio u Hrvatskoj pro le godine.

Ponosni/e to smo organizirali/e prvu Gay Pridepovorku u Hrvatskoj i tako doprinjeli razbijanju pre-drasuda o LGBT populaciji, te nimaloobeshrabreni/e skandaloznim propustom vlasti, ovegodine smo krenuli/e u organizaciju Gay Pride-a2003.

pravne inicijativeUnatoŁ svim problemima s kojima se kako

lezbijke, tako i ostale seksualne i rodne manjinesuoŁavaju u hrvatskom dru tvu, u RepubliciHrvatskoj ne postoji ka njavanje diskriminacije naosnovi seksualne orijentacije i rodnog izra avanja.Na e zakonodavstvo jo uvijek ni u jednom zakonu(izuzev Zakona o visokom kolstvu) eksplicitno ne

ORGANIZACIJE U SVE-

prepoznaje seksualnu orijentacijukao zaseban identitet koji je izlo en dru tvenojdiskriminaciji i kojeg je kao takvog potrebno za tititi.Kada bi se to ostvarilo, fiziŁko i verbalno nasiljepoŁinjeno nad LGBT osobama bilo bi prepoznatokao zloŁin poŁinjen u mr nji.

Sada, u sluŁaju fiziŁkog napada na lezbijku iligeja, zakon nasilnike tereti po Łlanku reme enjajavnog reda i mira. U takvim sluŁajevima nasilnik seuvijek relativizira. Usvajanje Antidiskriminacijskogzakona barem bi donekle ohrabrilo LGBT osobe jerbi i formalno imali upori te u zakonodavstvu, a nasil-je poŁinjeno u mr nji sprjeŁavalo bi se posebnimmjerama, ponajprije edukacijom. RepublikaHrvatska niti jednom pozitivnom mjerom ne djelujena sustavnom suzbijanju homofobije u dru tvu, kaoni njenih posljedica.Tako er ne postoji ni zakonskoreguliranje istospolnih zajednica.

Za rad na uvo enju antidiskriminacijskih odredbiu zakone Republike Hrvatske, u travnju 2002. go-dine osnovan je pravni tim Lezbijske grupe Kontra iIskoraka - grupe za promicanje i za titu razliŁitihspolnih usmjerenja. Tim se sastojao od nekolicineaktivista i studenata prava. Odmah je zapoŁet radna zakonskim inicijativama za unapre enje statusahomoseksualnih osoba u zakonodavstvu RH.

U svibnju 2002. godine Ministarstvo rada i soci-jalne skrbi izradilo je i javnosti predstavilo prijedlogObiteljskog zakona kojim se ure uju va ni segmen-ti dru tva: obitelj, sklapanje braka, ostvarenje pravana izvanbraŁnu zajednicu, usvajanje i skrb nad dje-com, itd. U samom prijedlogu bilo je jasno vidljivokako je predlo eni obiteljski zakon u potpunostiizostavio i na taj naŁin diskriminirao LGBT popu-laci ju.

Pravni tim Kontre i Iskoraka odmah je reagirao iizradio svoje izmjene i dopune prijedlogaObiteljskog zakona. Prijedlog izmjena i dopunaObiteljskog zakona sastojao se od dva koncepta.Prvi je bio izmjena definicije braka kao zakonomure ene ivotne zajednice mu karca i ene u za-konom ure ene ivotne zajednice dviju osoba teumjesto terminologije enik i nevjesta rabljenjetermina osobe koje namjeravaju sklopiti brak .Jednako tako, izvanbraŁna zajednica trebala sedefinirati kao zajednica dviju osoba . Posebno sudodani Łlanci 55. i 86., stavak 2. koji osiguravajujednaka roditeljska prava lezbijskim parovima.

Ovakvim modelom Obiteljskog zakona pravalezbijskih parova na posvajanje djece bila bi au-tomatski izjednaŁena s pravima heteroseksualnihbraŁnih parova.

Drugi koncept bio je uvo enje institucije zajed-nice osoba istog spola (uz klasiŁnu definiciju braka).Ovaj model ne bi mijenjao postoje u definiciju bra-ka ali bi ostvario novu pravnu definiciju zajedniceosoba istog spola (ili istospolna zajednica ili registri-rano partnerstvo) namijenjenu homoseksualnim os-obama. lanovi zajednice u potpunosti bi bili izjed-

naŁeni s braŁnom zajednicom ene i mu karca upogledu uzdr avanja, zajedniŁke imovine i ure en-ja imovinskih odnosa, naslje ivanja, gdje imaju sta-tus braŁnog druga, mirovinskog i zdravstvenog os-iguranja te kori tenja poreznih olak ica. Osobe kojesu stupile u zajednicu ne bi imale aktivnu adoptivnusposobnost.

Drugi koncept smo izradili/e svjesni/e situacije idru tva u kojem ivimo, te smo ga smatrali/e civi-lizacijskim minimumom.

Kao rezultat lobiranja predstavnika/ca pravnogtima, Ministarstvo rada i socijalne skrbi, iako nijeusvojilo ni prvi ni drugi prijedlog pravnog tima,izradilo je novi prijedlog Obiteljskog zakona koji jeukljuŁio mogu nost registracije zajednice osoba is-tog spola. Prema tom prijedlogu, zajednica osobaistog spola bila bi izjednaŁena s izvanbraŁnom za-jednicom, osim to bi se vr io upis u odgovaraju iregistar. Na taj naŁin homoseksualne osobe moglebi izravnim upisom u registar ostvariti samo 2 od 27prava heteroseksualnih braŁnih partnera.

Pravni tim odluŁio je podr ati ovaj prijedlog Mi-nistarstva kao prvi korak naprijed u ostvarenju pravahomoseksualnih osoba. Lobirali smo brojnesaborske zastupnike i predstavnike stranaka i nai lina ve insku podr ku glede tog zakonskog rje enja.Tako er, brojne nevladine organizacije su otvorenimpismom podr ale taj prijedlog. Preko agencije zaodnose s javno cu, bili/e smo u stalnom kontaktu sMinistarstvom rada i socijalne skrbi. UnatoŁ svemutome na li/e smo se jako iznena enima kada je ustudenom, bez na eg znanja, Vladu pro ao izmijen-jeni prijedlog Obiteljskog zakona. Dotada njiObiteljski zakon dobio je novi naziv koji sada glasiZakon o obitelji, braku i izvanbracnim zajednica-

ma . Razlog: da nitko ne mo e re i da reguliranjuistospolnih zajednica nije mjesto u Obiteljskom za-konu. Registar je u potpunosti izbaŁen, a zajednicaosoba istog spola izjednaŁena je s izvanbraŁnomzajednicom u imovinskim i nasljednim pravima.

UnatoŁ svim razoŁaranjima, kao predstavnici/ePravnog tima na tiskovnoj konferenciji podr ali/esmo i ovaj prijedlog Vlade. Rekli/e smo da sma-tramo kako je ulazak u zakonodavstvo RepublikeHrvatske vrlo va an korak prema ostvarivanju pra-va homoseksualnih osoba. Ve ina nas se ve ta-da pitala kolika je vjerojatnost da i ta od odredbe oistospolnim zajednicama ostane u Zakonu do zad-njeg njegovog Łitanja u Saboru.

Pravni tim je u protekloj godini dao tako er svojeprimjedbe na Zakon o azilu (nadopuna 3. i 4. Łlankaprijedloga Zakona o azilu kako bi se osigurala za ti-ta, tj. eksplicitno pravo na azil osobama istospolneseksualne orijentacije), te Zakon o ravnopravnostispolova (dopuna Łlanaka 9. i 10. prijedloga radneskupine kolegija za Europsko pravo na Pravnomfakultetu u Zagrebu kojima se regulira za tita privat-nosti ukljuŁuju i i slobodu seksualne orijentacije).

Leci tiskani povodom odr avanja Gaya Pride-a


14

sadr avali su zaseban dio o pravnim inicijativamagrupa Kontra i Iskorak, te popis zakona, kod kojih jepotrebno izvr iti izmjene.

Pravni status lezbijki u Republici Hrvatskoj ovimzakonskim inicijativama jo se nije bitno izmijenio,ali brojnim tiskovnim konferencijama, istupima ujavnost i polemikama koje su izazvale izmjene i dop-une Obiteljskog zakona odnosno Zakona o obitelji,braku i izvanbraŁnim zajednicama, bitno sepove ala vidljivost lezbijki, pa tako i mogu nostdaljnjeg napretka u ostvarenju na ih osnovnih ljud-skih prava.

D.P. mre a koordina-cioni odbor lezbejskih i gej organizacija

IZVE TAJ D.P. MRE Eza period od oktobra 2001. do decembra

2002. godine

D.P. mre a je osnovana 5. oktobra 2001. godinei Łine je Gayten LGBT, Labris grupa za lezbejskaljudska prava, Queeria LGBT, Queer Studies, Cenpii SPY Beograd; Lambda Ni i New Age NoviSad.

Koordinacija D.P. mre om:5. 10. 2002. do 10. 5. 2002. Labris (Nina —. F. )10. 5. 2002. do 18. 10. 2002. Queeria LGBT

(Predrag M. Azdejkovi )18. 10. 2002 u narednih 6 meseci Labris (Nina —.

F.)

Misija:Mi smo mre a gej, lezbejskih, biseksualnih i

transd ender organizacija i pojedinaca/ki koja utiŁena sve nivoe dru tva radi prihvatanja gej, lezbejske,biseksualne i transd ender egzistencije, priznavan-ja prava na razliŁitu seksualnu orijentaciju kaojednog od osnovnih ljudskih prava, i iskorenjavanjanasilja i diskriminacije nad gej, lezbejskim, biseksu-alnim i transd ender osobama.

Broj odr anih sastanaka:U periodu od oktobra 2001. do decembra 2002.

godine odr ano je trideset sastanaka.

AKTIVNOSTI D.P. MRE E:

do oktobra 2001.Napisan izve taj o Paradi od strane organizato-

ra. Istovremeno, inostrane organizacije: IGLHRC,Amnesty International i ILGA i njihovo Łlanstvoposlalo je preko hiljadu protestnih pisamaMinistarstvu unutra njih poslova, predsednikuJugoslavije i premijeru Srbije. Usledio je odgovor imolba od Ministarstva unutra njih poslova koju jepotpisao tada nji naŁelnik beogradske policije,Bo ko Buha, u kome nas moli da na im inostranimpartnerima dostavimo njegov odgovor i apelujemoda vi e ne alju protestna pisma. D.P. mre a jereagovala na molbu general-majora Bo ka Buhe.

lanica Labrisa u ime D.P. mre e uŁestvovalana konferenciji Stvaranje partnerstva evropskogodeljka Internacionalne gej i lezbejske asocijacijeILGA.

decembar 2001.

ORGANIZACIJE U SVE-

Erika Markus snimila dokumen-tarni film za Daglasa Konrada o Gej paradi uBeogradu. U filmu uŁestvovali/e Łlanovi/ce D.P.mre e.

januar 2002. lanica Labrisa u ime D.P. mre e uŁestvovala

na IGLYO konferenciji, u Sloveniji, na temu mladihLGBT osoba u zemljama koje pristupaju EvropojUni j i .

Odr an je sastanak sa pravnicom Fonda za hu-manitarno pravo povodom rada na Predlogu us-tavnog zakona protiv diskriminacije Instituta zauporedno pravo.

Reagovanje na izdvojeno mi ljenje dr Zorice Ra-dovi i dr Slobodana Samard i a u vezi sa zabra-nom diskriminicije na osnovu seksualne orijentacijekoja se na la u predlogu Ustava Republike SrbijeBeogradskog centra za ljudska prava.

D.P. mre a razvijala strategiju za podr ku real-izacije radio emisije Gayming, na radiju Beograd202.

februar 2002.Grupe Łlanice D.P. mre e napisale zajedniŁki

izve taj o radu svojih organizacija za 2001. godinukoji je poslat nevladinim organizacijama u zemlji isvetu.

Napisano protestno pismo za D.P. mre upovodom izjave naŁelnika Odeljenja za kontrolu za-konitosti beogradskog SUP-a, MiroslavaMilo evi a, u Nedeljnom telegrafu, u kome ka eda e oŁistiti policiju od narkomana, kriminalaca ihomoseksualaca. Pismo je poslato medijima, do-ma im i inostranim organizacijama. Usledila jereakcija MUP-a u kojoj se ka e da je novinarNedeljnog telegrafa sam dodao reŁ homoseksualciu izjavi .

Organizatori prve Prajd parade u Beogradu do-bili Grizzly Bear nagradu od Internacionalne lezbe-jske i gej kulturolo ke asocijacije.

lanovi/ce D.P. mre e dobili poziv da uŁestvujuna EuroPride paradi u Kelnu 2002.

april 2002. Odr ana evaluacija Prajd parade 2001.,

strate ko planiranje za slede u. Radionicu vodilaTanja Ignjatovi .

Odredili misiju D.P. mre e koja je navedena napoŁetku ovog izve taja.

Planiranje projekta Medijska kampanja u

saradnji Gayten LGBT, Labrisa i Queeria LGBT.Planirano je da kampanja bude sprovedena u Ni u,Novom Sadu i Beogradu preko bilborda, radija, tele-vizije i propagandnog materijala.

D.P. mre a uradila mapiranje spoljnog konteks-ta.

Davanje predloga za EtiŁki kodeks elektronskihmedija.

Predstavnik radne grupe Queeria u ime D.P.mre e uŁestvovao na seminaru Da ne sude pre-drasude suzbijanje diskriminacije osoba koje ivesa HIV/AIDS-om, seksualnih manjina u multiet-niŁkim i multikulturalnim sredinama u organizacijeomladini Jazas-a.

Data je podr ka osnivanju nove LGBT grupe uNi u, to je podrazumevalo ogranizovanje radonica,prosle ivanje informacija i materijala.

maj 2002.Sastanak sa OSCE misijom u Beogradu

povodom projekta Medijska kampanja za GLBT pra-va.

jun 2002.Prestavnici/e D.P. mre e uŁestvovali/e na sas-

tanku sa Otporom, povodom njihove medijske kam-panje za manjinska prava.

jul 2002.D.P. mre a osnovala novu grupnu e-mail listu za

aktivste/kinje i ostale zainteresovane osobe zaLGBT aktivizam.

Predstavnik Gaytena i predstavnica Labrisa zaD.P. mre u bili su na EUROPRIDE-u u Kelnu i prim-ili/e presti nu CSD nagradu za organizovanje prvebeogradske gej-lezbejske parade 2001. godine.

Ljubljanski prajd dodelio je organizatorima prvogbeogradskog prajda Flamingo 2002. nagradu zacoming out godine koju je primila predstavnicaLabrisa.

Predstavnice Labrisa u znak podr ke uŁestvo-vale u prvom zagrebaŁkom prajdu.

Saop tenje povodom Me unarodnog danaponosa LGBT osoba.

Obele en Me unaradni dan ponosa u prostori-jama Labrisa. Prisustvovalo oko tridesetaktivista/kinja.

septembar 2002.


LEZBEJSKA POLITI-16

Predstavnik COC iz Holandije do ao je uposlovnu posetu LGBT organizacijama u Srbiji ucilju prikupljanja informacija o LGBT aktivizmu uSrbi j i .

novembar 2002.U sklopu projekta Medijska kampanja kontakti-

rana je agencija Netmedia koja je odbila iz homo-fobiŁnih razloga postavljanje plakata LGBTsadr ine. Aktivisti/kinje D.P. mre e reagovali su napostupak, poslali saop tenja za javnost, obavestiliNVO organizacije za ljudska prava i inostrane LGBTorganizacije i dali intervjue povodom ovog ekscesa.Iza ao je afirmativni Łlanak u magazinu Svet, kon-taktirane organizacije i pojedinci su poslali reakcijena adresu Netmedije u kojima kritikuju ovakav pos-tupak.

PoŁeo radom na projektu pravnog tima D.P.mre e koji Łini/e dva predstavnika Gayten LGBT ijedna predstavnica Labrisa. Pravni tim poŁinje saradom posle odobrenja projekta.

Gejrila odradila po Beogradu akciju pisanja grafi-ta koja je privukla pa nju medija povodom Łega suLabris i Gejten dali intervjue.

decembar 2002.D.P. (Gayten LGBT, Labris, nezavisni

aktivisti/kinje) mre a uŁestvovala na organizovanojakciji deljenja propagandnog materijala povodomobele avanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad

enama .D.P. (Gayten LGBT, Cenpi, SPY uz podr ku

Labrisa i radne grupe Queeria) mre a organizovalaje obele avanje 1. decembra - Svetskog danaborbe protiv AIDS-a - u CZKD-u.

D.P. mre a uŁestvovala u organizovanoj akcijiobele avanja Svetskog dana ljudskih prava - 10.decembar.

Izve taj saŁinili/eNina —. F.

Predrag M. Azdejkovi

Nina —ur evi Filipovi i RadenkaGrubaŁi

SARADNJA SA ENSKIM NEVLA-DINIM ORGANIZACIJAMA

Labris je 1. novembra 2002. godine poŁeo sa

realizacijom projekta Edukacijaenskih nevladinih organizacija o lezbejskim ljud-

skim pravima . Projekat vode Nina —. F., ZoricaRaji i Radenka GrubaŁi . U projekat je ukljuŁenodevet enskih nevladinih organizacija iz Ni a,Novog Sada i Beograda (SOS telefon - Ni , Centarza devojke - Ni , enski prostor - Ni , Centar za de-vojke - Beograd, Gea - Beograd, Glas razlike -Beograd, DeŁji romski centar - Beograd, Iz kruga -Beograd, enske studije - Novi Sad).

U pripremnoj fazi projekta koja je trajala estmjeseci ispitivale smo potrebe enskih NVO u vezisa uŁe em na projektu i saradnji sa Labrisom takoda sve aktivnosti, teme i odabrane metode pred-stavljaju rezultat ispitivanja potreba to ovaj projekatŁini zajedniŁkim programom Labrisa i pomenutihNVO.

Ovo je prvi Labrisov projekat okrenut ka spolja,tj. ka drugim organizacijama i Łlanicama tih organi-zacija to je bitan korak za Labris i uop te za lezbe-jsku scenu jer time izgra ujemo saradnju sa drugimenskim grupama. Prva godina projekta je namijen-

jena u oj enskoj NVO sceni dok e se naredneetape projekta fokusirati na iru NVO scenu samogu no u kasnije saradnje sa vladinim institu-cijama u dugoroŁnom periodu.

Ciljevi projekta su: - podizanje svijesti enskih NVO iz pomenutih

gradova o lezbejskim ljudskim pravima i lezbejskojegzistenciji,

- podsticanje enskih NVO na zajedniŁki rad napromociji lezbejske egzistencije i vidljivosti,

- edukacija o istoriji lezbejskog pokreta, lezbe-jskim pravima i zakonskoj regulativi homoseksual-nosti kod nas i u svijetu, homofobiji i diskriminacijinad lezbejkama i razliŁitim aspektima lezbejstva.

- rad na zajedniŁkom promotivnom materijalu.

Projekat traje godinu dana i podijeljen je u trifaze. Prva obuhvata niz od esnaest predavanja naslede e teme:

- Zakonska regulativa homoseksualnosti kod nasi u svijetu (Uporedno pravo)

- Zakonska regulativa homoseksualnosti u Srbiji- Psiholo ki aspekti lezbejstva- Sociolo ki aspekti lezbejstva- Istorija lezbejskog pokreta - Homofobija i diskriminacija nad lezbejkama - Jezik i terminologija lezbejstva PredavaŁice anga ovane za projekat su struŁn-

jakinje u datim oblastima. Druga faza obuhvata seriju od deset edukativnih

radionica o:- Predrasudama i diskriminaciji- Homofobiji- Lezbejskoj egzistenciji- Coming out-u- Odnosu roditelja prema GL djetetu

1 Tekst je nastao na osnovu uvoda u radionicu, udnjaza lezbejskom politikom , odr anoj na Drugoj lezbejskojnedelji, Sombor 2000.

Tre a faza pokriva seriju kreativnih radionica ifilmskih projekcija o diskriminaciji, homofobiji,nasilju nad lezbejkama i lezbejskoj egzistenciji.

Sve aktivnosti u Beogradu odr avaju se u pros-torijama Labrisa, u Novom Sadu u prostorijamaenskih studija i u Ni u u prostorijama Centra za

devojke i enskog prostora. Za potrebe projekta tampa emo i itanku o d tri

stotine strana koja e obuhvatiti tekstove rele-vantne za teme pokrivene projektom.

U cilju medijske promocije projekta, koordina-torke projekta Nina i Rada gostovale su na emisijiradija Beograd 202 Gayming u decembru 2002.godine dok se za maj 2003. planira gostovanje naradiju Novi Sad.

Krajem marta uspje no je zavr ena prva fazaprojekta odr ano je esnaest planiranih preda-vanja. U toku su pripreme za poŁetak druge faze ko-ja podrazumijeva deset edukativnih radionica i kojae trajati do kraja juna 2003. godine.

Realizaciju projekta omogu io je Hivos.

Lepa Mla enovi

UDNJA ZA LEZBEJSKOM POLITIKOM1

Simon de Bevoar je godinama posmatrala enei mu karce sa svog balkona u Parizu, Łitala filozofi-ju i trebalo joj je deset godina da napi e istorijskuknjigu Drugi pol koja je objavljena 1948. godine. Unjoj je otprilike rekla: analiziraju i patrijarhat, enaje reprezentovana kao Drugo, kao nebitno, neistori-jsko, sluŁajno, ena je Drugi pol. Mu karac jereprezentovan kao ono nu no, istorijsko, on je sub-jekat i sama istorija. Ratovi su mu ka stvar. Ovemisli su bile od kljuŁnog znaŁaja za dalji razvojdru tvenih nauka s jedne strane i enskog pokretas druge. ena, kao dru tvena konstrukcija, u stvari,ne postoji kao politiŁko bi e, rekla je Simon deBevoar. Njena uloga u dru tvu je u domenu liŁnog,neistorijskog.

S druge strane, poŁetkom sedamdestih godina uzemljama Zapada nastale su mnoge grupe zapodizanje svesti u kojima su ene krenule da raz-menjuju svoja iskustva, ta to znaŁi biti ena. Onesu do le do istih ovih zakljuŁaka, svaka na svojnaŁin i svojim reŁima. V idele su da je iz njihovih raz-govora izlazilo da su sve teme iz ivota ena krozistoriju bile: nevidljive, nedostupne, nisu imale jezik,nisu imale svoju reprezentaciju... enska iskustvasu kroz civilizaciju bila iskrivljivana, minimalizovana,omalova ena, izostavljena: kao da teme iz ivota

ena nisu ni postojale. Zato je sedamdesetih godi-na enski pokret imenovao osnovu svoje politike daje liŁno - politiŁko.

ta to znaŁi liŁno je politiŁko? Pre svega, pojampolitiŁko podrazumeva da sve to uradimo, bilo daje na izbor ili prisila, Łin koji u odre enom kontek-stu ima svoju dru tvenu mo ili nemo , ima svojemesto u patrijarhalnoj hijerarhiji vrednosti. Naprimer, pranje sudova je u patrijarhatu jedan neis-torijski bezvredan, nepla en rad, kojeg zbog togamu karci izbegavaju, a ene su na njega osu ene.Patrijarhalni sistem vrednosti onda odre uje da jepranje sudova u domenu ku e, to jest privatnog ida je zbog toga nebitan. Istorija, re i e patrijarhal-na misao, ne zavisi od pranja sudova, nego od od-luke mu a da li e otvoriti ili ne radnju za prodajusudova. T ako on ulazi u sistem trgovine i razmenerobe, u istoriju. ene koje te sudove peru, ne ulaze.

Upravo iz sliŁnih razloga je enski pokret imeno-vao da je sve liŁno politiŁko, da je svaki Łin deodru tvenog sistema, od previjanja beba i brisanjapra ine do rukovo enja dr avom. To je znaŁilo dasu sva ose anja politiŁko pitanje, jer zavise oddru tvenih uslova ivota.

Na primer, mogu da ose am jednu vrstu muŁ-nine predveŁe, svako veŁe, a ona mo e da dolaziod raznih momenata iz ivota, zato to me je u tovreme neko iz porodice istukao kad sam bila mala,zato to me je u to vreme neko iz porodice seksual-no zloupotrebio. MuŁnina, dakle mo e biti proizvodmu kog nasilja, a mu ko nasilje je zloŁin, a zloŁin jepolitiŁko pitanje. MuŁnina mi se mo e dogoditi zatoto sam u to vreme dana bila posebno gladna, ili mi

je bilo hladno, jer sam ivela u siroma noj porodici,a siroma tvo je politiŁko pitanje; ili mo e biti da os-e am bol u stomaku jer me je u to doba dana nekou koli ponizio jer sam druge boje ko e, ili sam dru-gaŁijih oblika tela od onih koje se smatraju normal-nim , a poni avanje je oblik diskriminacije, i to jepolitiŁko pitanje. Dakle, moje ose anje je proizvodsasvim konkretnih dru tvenih odnosa, mama-tata-ja, dr ava-dru tvo-ja, kroz koje se perpetuira patri-jarjalni sistem vrednosti i poni avanja. Moje os-e anje je politiŁki sadr aj.

Da bi razumele politiŁnost svakog Łina i ne-Łina,radikalne feministkinje polaze od analize koja ka eda je ovo dru tvo konstruisano na hijerarhijama i daje sistem hijerarhija zapravo patrijarhat. T ermin pa-trijarhat ka e da je na vrhu, na poŁetku, uvek pater,dakle otac, ili vo a plemena, uvek mu karac i uvekjedan. Arhe, znaŁi vladati, dakle taj jedan vlada, odnjega poŁinje sve. On je prvi u hijerarhiji, u dr avi, unaciji, u porodici, ambulanti, crkvi. Po patrijarhalnimobrascima, postoji osnovna hijerarhija izme u enai mu karaca, izme u dva dru tveno konstruisanapola, dalje postoji hijerarhija unutar mu kih odnosa,i postoje sve mogu e ostale hijerarhije na osnovuklase, rase, nacionalnosti, seksualnosti, tzv. lepote,itd. Patrijarhat funkcioni te tako da stalno proizvodi

17LEZBEJSKA POLITI-

ISTORIJA18

hijerarhije, zato to onda jedna grupa ljudi ima ve umo od druge grupe i samim tim je kontroli e. Istalno je u igri pitanje ko ima mo i ko koga kon-troli e, i na taj naŁin se patrijarhat stalno obnavlja.

Jedan pravac feministkinja, naslednice Simon deBevoar, ka u da je sve konstrukcija, da je sve politi-ka, odnosno da hijerarhija postoji u svakom odnosu.One ka u da je hijerarhija prisutna u svakom mo-mentu na eg ivota, na primer, pogledamo sliku nakojoj su dve ene i ka emo da je jedna lepa a dru-ga ru na. Mi smo u tom trenutku ponovile patrija-hat, hijerarhija je u nama i mi emo slede i putnapraviti odre eni Łin koji e biti zasnovan na ovojhijerarhiji. Lepa ena u Evropi je obiŁno ona belja,zato Romkinje nemaju posao u belim prodavnica-ma hrane, zato invalitkinje nisu zaposlene u hote-lima. Zato lezbejke ute na poslu dok druge het-eroseksualne ene priŁaju o svojim mu evima, paniko ne zna da su ru ne , jer je jedan znak vredniji,ili lep i, hetero, a drugi je manje vredan, ili ru niji,lezbo. T ako je i pitanje lepe ene jedno politiŁko pi-tanje.

Dakle, prva iskustva enskog pokreta su bilakljuŁna za dalji razvoj statusa ena u dru tvu: saz-nale smo da je svaki detalj iz na eg ivota va an,da telo sve bele i, da sve to je u nama, nastalo jeiz odre enih politika iskljuŁivanja ili ukljuŁivanja.Dakle, liŁno je politiŁko, zato to postoji patrijarhatkoji je ve i od nas i koji odre uje na e uloge pola,klase, rase i seksualne orijentacije pre nego tomo emo bilo ta tu da izmenimo.

Jedan od kljuŁnih tekstova iz tog vremena zvaose Proleteri svih zemalja ko vam pere Łarape? Ajedan slogan je bio: ena bez mu karca je kao ribabez bicikla. Ovaj slogan je imao vi e znaŁenja.

ene su postajale sve autonomnije, i ekonoms-ki, i intelektualno, i emotivno, i seksualno. enskipokret je omogu io heteroseksualnim enama dapostanu subjekat svojih elja, i enama koje voleene da imenuju svoju lezbejsku egzistenciju, dobi-

ju svoje mesto me u drugim enama i krenu u svetkoji ih je hiljadama godina poni tavao.

Prve tri velike teme enskog pokreta koje su bilekljuŁne za imenovanje enske politike izlazile su iziskustva enskog tela: enska seksualnost, repro-duktivna prava i mu ko nasilje nad enama. Bilo jejasno da je patrijarhalna civilizacija zakopala teloene, od poŁetka do kraja, i da nijedno pitanje koje

je ena ikada mogla da postavi iz iskustva svog telanije imalo mesta u dru tvu. T ako je patrijarhalni sis-tem ve imao odgovore: menstrucija je znaŁila na-jŁe e prljav tinu i sramotu ene, silovanje eneje znaŁilo preljuba za koju je ena kriva i mora bitika njena (u nekim zemljama kamenovanjem i dan-danas), ljubav prema drugoj eni je bolest ili grehi tako dalje.

Dakle, teret patrijarhata koji je pao na enskeivote je ogroman, on bri e i deformi e, jer tra i od

ena da ute. Zato je enskipokret, izme u ostalog, imao za zadatak daomogu i prostor, da napravi uslove za izra avanjeenskih iskustava, da ene ka u ta ose aju i ta

misle i da njihova ose anja ostanu takva kakva je-su, bez parijarhalne intervencije i vrednovanja. Daomogu i enama da same daju znaŁenja svojimivotima i same biraju.

Jedna va na tema enske egzistencije je nasil-je nad enama.

Pre svega, prvi put su ene izgovarale kako seose aju nakon seksualnog nasilja, kako se ose a-ju u brakovima u kojima ih mu evi gu e, premla u-ju, muŁe, u utkuju Iz ovih radionica o iskustvimanasilja nastao je jedan ogroman politiŁki rad.Nastale su prve slu be koje su organizovale po-dr ku enama koje su pre ivele mu ko nasilje, on-ako kako je enama odgovaralo kako bi se izleŁile.Drugo, nastala je ogromna nauka o nasilju nadenama koja je do sada pro ivela hiljade knjiga i

studija o stotine razliŁitih oblika mu kog nasilja nadenama. I tre e, nakon prve dve faze, feministkinje

su poŁele da menjaju zakone i oblikuju dr avu pofeministiŁkim standardima, tra e i zakone koji po-dr avaju rtvu, a ne nasilnika, zakone koji omogu-avaju prevenciju nasilja nad svima koji su u ulozirtve, bez obzira da li su to deca, ene ili u

odre enim sluŁajevima, mu karci. Tako je liŁno postalo politiŁko od ispriŁanog

iskustva i imenovanog ose anja nakon prvog a-mara do le smo do naziranja feministiŁkedr ave. Dakle, tra imo dr avu u kojoj je svako os-e anje va no, bez obzira da li je to deŁko kojiplaŁe jer ga je majka istukla, i pitamo ta dr ava utom sluŁaju radi, kako reguli e prava dece da nebudu rtve nasilja roditelja, ili je to strah ene kojavoli enu i ne sme da je poljubi, i pitamo ta dr avaradi sa njenim strahom, kojim zakonima eobezbediti da lezbejke postanu ravopravnegra anke.

Drugo pitanje enskog pokreta bila su reproduk-tivna prava: to su prava svih ena da biraju da li eimati decu, kada, kako, sa kim, koliko i pod kojimuslovima. Dakle, reproduktivna prava su jo jednokljuŁno pitanje za dr avu. Do momenta kada jeenski pokret preuzeo da govori o reproduktivnim

1 Ema Donohju, Passions Between Women, London,Scarlet Press, 1993, strana 22 Jan Bremer, prire eno, From Sappho to De Sade:Moments in the History of Sexuality, Routledge, 1989,strane 15-35)3 Bremer, strana 274 Marta V icinus, They Wonder to Which Sex I Belong :the Historical Roots of the Modern Lesbian Identity ,feministiŁke studije, sveska 18, broj 3, jesen 1992,strana 477 5 Donohju, strana 4 6 D udit C. Braun, NedoliŁne Łini: ivot Łasne sestrelezbejke u renesansnoj Italiji , Njujork, Oxford University

pravima, dr ava je odre ivalapopulacionu politiku, dakle zakone po kojima e seobavljati ili ne, abortus, ra anje, broj dece, itd. Ti za-koni su najŁe e bili vo eni i jo uvek su u mnogimdr avama vo eni ili politikama religija na vlasti ilinacionalizmima na vlasti. Tek je u enskom pokretuu potpunosti, prvi put, pokrenuta tema reproduk-tivnih prava. ene su prvi put u istoriji uzele pravoda ka u, ja u da odluŁujem o tome kada u ikako u imati dete? Prvi put je uzeto pravo daene invalitkinje imaju prava na decu, na roditeljst-

vo, da lezbejke imaju prava na decu i roditeljstvo.Dakle, pitanje ra anja feministkinje su uzele oddr ave i ponovo ga dr avi vratile na drugi naŁin.Ali, ovo je i dalje aktuelna tema i stalno se ispoŁetkavra a, sa svakim fa izmom i nacionalizmom.Pitanja reproduktivnih prava se vra aju na poŁetakzato to crkva ho e da kontroli e ensko telo, zatoto dr ava ho e da kontroli e ensko telo, nacija

ho e svoje vojnike za ratovanje, i to planira prekoenskog tela.

Tre e je bilo pitanje seksualnosti. Slu aju ijedna drugu u grupama za podizanje svesti, tokomezdesetih i sedamdesetih godina, postalo je jasno

da je seksualnost ena u patrijarhalnom sistemupostavljena kao objekat mu ke heteroseksulanosti.I da je sve ostalo nebitno, ne postoji, ne sme dapostoji. Dakle, enska erotska udnja-za-sebe, ane za njegov voajerizam, u patrijarhalnom sistemunema prostor ili je dijagnosticirana medicinom, re-ligijom, dr avom: kurva, nimfomanka, gre nicaTako nam konstrui u udnju preko organizatoraseksualne udnje, penisa, jer klitoris u istoriji nepostoji. Dakle, udnja ene mo e biti samo onouzbu enje koje uzbu uje penis, jer jedino tako imapravo na postojanje. Ova znaŁenja enske seksu-alnosti su prisutna kroz razne oblike izra avanjacivilizacije: ona ulaze u na e telo i memoriju krozknjige, slike iz filmova, poslovice, reŁi na ih baka,ensku tampu i dalje i stalno. UtiŁu na na e

snove, na na e elje, na sliku o tome ko smo mi. Kad na porno filmu ena ka e Ah u trenutku ka-

da zna da je to va no za mu karca, da bi gauzbudila, a ne zato to ose a uzbu enje sama, on-da je to poŁetak konstrukcije heteroseksualne ud-nje, koja se posle smatra prirodnom. Zato se lezbe-jke jako Łesto ponovo isputuju da li su krive. Zato jeliŁno politiŁko, jer je svaka reŁ politika, svaki ton jepolitika: svaka reŁ i ton kojim je izgovorena oznaŁa-va dru tvenu vrednost i stavlja nas u odre eni okvir

znaŁenja, htele mi to ili ne. Simon de Bevoar je u svojoj knjizi D rugi pol

postavila tri kljuŁne teze. Prva da su ene drugipol, a to smo sada malo definisale; druga da seenom ne ra a ve postaje, to smo nazvale kon-

strukcionizmom. Dakle, ene nisu ro ene da buduone koje peru sudove, niti su ro ene da budu tzv.Drugi pol, ve je konstrukcija patrijarhata ta kojaene stavlja u okvire Druge. Tr e a njena teza, koja

je meni jako va na, je da su ene razu ene jednaod druge u tom patrijarhatu, odnosno da se svakacentrira oko svog mu karca, oko interesa jednogmu karca. ZnaŁi: prvo su to interesi oca, brata, paposle toga, ona se udaje u klasiŁnom patrijarhatu ititi interese svoga mu a, preuzima njegovo prez-

ime... i na taj naŁin su ene razdvojene jedna oddruge razu ene jedna od druge i treba da titeinterese mu karaca oko sebe. To znaŁi da tek usekundarnom planu ene komuniciraju izme usebe, odnosno solidari u se jedna s drugom, ili ima-ju neku vrstu interesa jedna sa drugom. To je jak im-perativ patrijarhata, mnoge od vas poznaju enekoje vole ene, a koje su udate. One mogu da na uvreme za svoje ljubavnice samo kada je mu pod-miren, kada je njegov interes zadovoljen, ako je onna poslovnom putu. Mi ne znamo i ne mo emo daznamo koliko miliona ena na ovom svetu je iveloi jo uvek ivi u heteroseksualnim brakovima jer nesmeju da se razvedu, jer ne smeju da izaberu da imena bude glavni interes, a ne mu . Postoje Łitavi

mehanizmi u dru tvu koji joj to ne dozvoljavaju.Tako e izgubiti dru tveni status, ime, svoj identitetene, ekonomsku osnovu za pre ivljavanje, izgu-

bi e psiholo ku osnovu na pitanje ko sam ja. Ovateza Simon de Bevoar je va na i za lezbejke i zaheteroseksualne ene, za svaki smisao enskogprijateljstva. Po patrijarhalnom obrascu, jedna het-eroseksualna ena ne sme da vrednuje svoje pri-jateljstvo sa enom jednako kao svoj odnos samu em. Ona sme da pije kafu sa kom inicom dokmu ne do e, ali kad se on vrati, podrazumeva seda one prekidaju svoj susret i odlaze svojimmu evima. U tom Łinu pretpostavka obe ene dae se razi i kad on do e, poŁetak je razumevanja

nepostojanja enske solidarnosti unutar patri-jarhalnog sistema.

Adriana RiŁ, feministiŁka lezbejka i spisateljica izSAD-a, ka e: enske solidarnosti je uvek bilo inikada je nije bilo, jer nikada nije imala dozvolu da

19ISTORIJA

7 Rutan Robson, Lesbian (Out)law: Survival Under theRule of Law, Itaka, Njujork, Firebrand Books, 1992,strana 378 Donohju, strana 289 Donohju, strana 2910 Braun, strana 1911 Rudolf Deker i Lot C. van de Pol, The T radition ofFemale T ransvestitism in Early Modern Europe,

12 A.D. Harvi, Sex in Georgian England, London,Duckworth, 1994, page 11713 Patri a Anderson, When Passion Reigned, Njujork,Basic Books, 1995, strana 10514 Harvi, strana 4315 Harvi, strana 5216 Anderson, strana 12017 Danijel Defo, Roxana (1724), priredila D ejn D ek,Oksford, Oxford University Press, 1981, strana 28

20

bude, ali ene su oduvek bile solidarne jedna s dru-gom, nevidljivo i ispod istorije civilizacije. Zato jeenska solidarnost izbor protiv patrijarhata. To j e

politika koja ukida patrijarhat, jer patrijarhat nije zas-novan na enskoj solidarnosti nego na razjedin-jenosti ena.

LEZBEJSKI ODNOSI 18. VIJEKA

Nadamo se da emo ovim tekstom na im Łi-tateljkama dati neku sliku kako se na lezbejskeodnose gledalo u osamnaestom vijeku u Engleskoj.PoŁe emo obja njenjem porijekla terminologije ko-ja opisuje lezbejsku aktivnost. Onda emo istra itirazliŁite aspekte lezbejstva i drugih intimnih odnosame u enama. Kako bismo to uŁinile, razmotri e-mo tri klasiŁna romana toga doba. Svaki od njihsadr i aluzije na lezbejstvo, mada su neke suptilni-je od ostalih.

KRATAK UVODPorijeklo rijeŁi lezbejkaU osamnaestom vijeku nije bilo posebnog termi-

na koji bi opisivao osobu za koju se u modernomsmislu rijeŁi ka e da je lezbejka . Oxf ord EnglishDictionary prati korijen rijeŁi lezbejstvo sve do1870. 1 godine. Ri jeŁ lezbejka je 1890. godine posta-la pridjev, a 1925. 2 imenica. Prije ovoga, aluzije nalezbejsku aktivnost su opisivane kao safo odnosi. 3

RijeŁ tribada usvojena je iz francuskog i engleskogjezika esnaestog vijeka i doslovno je oznaŁavala

enu koja u iva u t ribadi j i (trljanju klitorisa uz kli-toris, pubiŁnu kost, nogu, itd.). 4 Tribada tako emo e biti bilo koja ena koja potencijalno mo e dau iva u seksu sa drugom enom, Łak i ako nemaostvarenog iskustva; ova rijeŁ je nagovje tavala ob-lik identiteta, bez iskljuŁivog fokusiranja na samseksualni Łin. 5

DRU TVENI POGLEDI NA SEKSUALNEODNOSE ME—U ENAMA:

Bez obzira to se na lezbejsku aktivnost aludi-ralo u knji evnim djelima osamnaestog vijeka, to ni-je bilo ne to o Łemu se javno diskutovalo. Za to jepostojalo nekoliko razloga. Mu karci su gledali naene i opisivali ih kao nevina i upeŁatljiva bi a.

Vladalo je mi ljenje da ukoliko se enama ne pred-stavi koncept ili ideja, one same mo da ne bi moglebiti inventivne. I crkva je gajila takvo mi ljenje.Crkvene vlasti su tumaŁile lezbejstvo kao t ihi gri jeh,vjeruju i da ukoliko to nije javna tema, onda ena-ma nikada ne e pasti na pamet da praktiŁnoeksperimenti u s tim. 6 Tako e, mu karci su se

18 Defo, strane 31-3219 Donohju, strana 18420 Semjuel RiŁardson, (1740), Pamela, London, PenguinBooks, strana 23021 Donohju, strana 18522 RiŁardson, strana 232

23 Donohju, strana 185 24 Rut Bernard Jizel, Fictions of Modesty: Women andCourtship in the English Novel, ikago, University ofChicago Press, 1991, strane 269-27025 Donohju, strana 185 26 Donohju, strana 18627 Donohju, strana 19128 Donohju, strana 19329 Denis Didero, La Religeuse (1796), prevedeno kaoThe Nun (asna sestra), Dablin, G. Smit, 1797, strana

ISTORIJA

pla ili i vrije ali implikacije lezbejstva pla e i se daim, ako ene izaberu novu seksualnu orijentaciju,vi e ne e trebati mu karci radi seksualnog zado-voljstva.

Suprotno tome, seksualni odnosi me umu karcima bili su ka njivi i izlo eni javnoj osudi. 7

TRIBADIZAMU osamnaestom vijeku, definicija pojma tribada

preklapala se sa pojmom enskog hermafrodita. 8

Ono to je znaŁajno za povezivanje ovih pojmovanije njihova preciznost ve funkcija: ova teorija jezadovoljavala interese onih koji su htjeli da upla eene tako da ostanu heteroseksualno pasivne.

Oduzimaju i lezbejkama njihovu enstvenost, pis-ci su mogli da ih svedu na pojedinaŁne (i stoga, be-zopasne) nakaze prirode. 9 Dru tvo je smatralo dasu ove ene devijantne i zato se na tribadizamŁesto gledalo kao na tihi grijeh . 10 Kao dodatak naenske hermafrodite, ene koje su imale bliske pri-

jateljice, neudate ene, kao i mu kobanjasteene, Łesto su etiketirane kao tribade.

Iako se mu koj homoseksualnosti posve ivalovi e pa nje nego enskoj, ene nisu smjele ni dapriznaju da znaju ta je lezbejstvo iz straha da isame ne budu obilje ene kao tribade. Zbog ovogtihog tretmana lezbejstva, nije bilo zakona koji bika njavali lezbejske odnose. Jer, da bi se donijelizakoni, mora se priznati postojanje lezbejstva.

Mu karci na vlasti su eljeli da vjeruju da lezbe-jstvo ne postoji. Ve ina ljudi toga vremena nijeznala za postojanje fenomena tribadizma. Nisu pos-tojale lezbejske mre e niti subkultura. O tribadiji seznalo manje nego o sodomiji, a tabu je bio podjed-nako veliki. PraktiŁno, nijedna ena nije znala zaprimjere seksualnih odnosa me u enama, a tekponeka je nekad Łula ne to o tome. Stoga, logiŁnoje da bi te ene pomislile: ako elim enu, ondamora da sam mu karac. 11 Ovo, svakako, nije biosluŁaj ako uzmemo u obzir prethodno pomenuti ma-terijal, zajedno sa Łinjenicom da su ene ve inombile nepismene i zato nisu ni mogle zabilje iti sop-

stvena iskustva.

INTERNATI ZA DJEVOJKE U protestantskoj Engleskoj bilo je uobiŁajeno za

mlade ene da dobijaju obrazovanje u internatima.Ve ina djevojaka odlazila je u internate zato to sesmatralo da u ku ama samo smetaju. InternatiŁesto nisu u ivali dobar ugled. Jedna ena koja jevodila internat za djevojke, prokomentarisala jekakve samo nepristojne trikove one uŁe jedna od

druge, kad se nekoliko njih skupi u jednokrevetnusobu, da ne pominjem poroke kojima ne mo ete dase oduprete. 12 Ona je komentarisala op tepoznatovjerovanje da su se mnoge mlade ene uŁilenepristojnom pona anju kao to je npr. masturbaci-ja, dok su poha ale enske internate. Nedostatakmu kog prisustva u ovim internatima prouzrokovaoje dosta spekulacija u javnosti o tome ta tamo rademlade uŁenice.

PORNOGRAFIJA Nakon 1740. godine, pornografija je bila jedino

prihvatljivo mjesto na kojem su ene opisivanekako u ivaju u seksualnim odnosima. 13 Nije posto-jala posebna vrsta homoseksualne pornografije pa ipak, generalno, pornografija je prikazivalaiskrivljenu verziju heteroseksualnih odnosa. 14 Kadaje pornografija bila po prirodi homoseksualna,obiŁno je prikazivala dvije ene u seksualnimodnosima. Ovo se de avalo zahvaljuju i tome tosu pornografiju kreirali mu karci radi sopstvenogzadovoljstva.

Bilo je dosta poku aja da se zabrani ve ina kn-jiga tog vremena koje bi mogle da se sagledaju kaopornografske po prirodi. Erazmus Darvin je savjeto-vao guvernante da izraze neodobravanje i ga enjenad nepristojnim pasusima u knjigama koje su se Łi-tale u kolama. Ali on nije predlagao cenzuru zatoto je mislio da bi to samo moglo da pobudi radoz-

nalost i navede mlade ene da ispituju necen-zurisane kopije cenzurisane knjige i tra e drugenepristojne knjige. 15

Pored autora koji su pisali seksualno eksplicitneromane, i izdavaŁke ku e su se trudile da komerci-jalizuju pornografiju. U njihovim izlozima mogle suse vidjeti slike aktivnosti koje su se odigravale izazatvorenih vrata javnih ku a. 16

ROKSANAU romanu Danijela Defoa Roksana, Ejmi, Roksa-

nina usrdno odana slu avka, odbija da je ostavi utrenucima oŁajanja i gladovanja. Ejmi je toliko lojal-na Roksani da je spremna i da se prostitui e kako biRoksani (a, indirektno, i sebi) obezbijedila finansi-jsku nezavisnost . Ona govori Roksani, Gospo, kadbi on htio samo da ti da dovoljno za lagodan ivot

ZDRAVLJE 21

30 Didero, strana 12931 Didero, strana 17432 Didero, strana 18333 Didero, strana 188

1 priruŁnik psihijatriskih poreme aja koji je ranijesadr ao homoseksualnost

22

trebalo bi zbog toga da legne sa mnom... ako u dagladujem zbog tebe, bi u kurva ili bilo ta drugo,zbog tebe. 17 Ovo mo da zvuŁi kao brbljanje kon-vencionalno odane i pokorne slu avke, ali ipak,Ejmi opisuje uzajamnu odanost ili vrstu odnosa ukojem e obje neosporno gladovati ukoliko jednaod njih ne postane kurva.

U tekstu postoji nekoliko aluzija na mogu ulezbejsku aktivnost. U jednom trenutku, Roksanaotkriva, Te no i, Ejmi i ja smo oti le u krevet (Ejmi ija smo, inaŁe, spavale u istom krevetu) priliŁno ra-no, ali smo skoro cijelu no provele askaju i otome. Djevojka je bila toliko uzbu ena da je ustajalanekoliko puta u toku no i i u kombinezonu igrala posobi; ukratko, djevojka je bila skoro poludjela od ra-dosti; to je svjedoŁenje njene velike naklonosti pre-ma gospodarici koju nijedna druga slu avka nije os-jetila. 18 Izraz velika naklonost , koji Defo koristi daopi e Ejmina osje anja prema Roksani, vi e jenego opisivanje pukog odnosa izme u slu avke igospodarice ili Łak prijateljskog odnosa. Te rijeŁi im-pliciraju jedan intimniji odnos, vi e nego odnos kojibi se mogao okarakterisati kao platonski. Tako e,va no je da razmotrimo dvosmisleno znaŁenjereŁenice, Te no i, Ejmi i ja smo oti le u krevet(Ejmi i ja smo, inaŁe, spavale u istom krevetu). NapoŁetku Łitanja ovog romana, ne mo emo a da sene zapitamo nad implikacijama ovih rijeŁi. Kako bilo,kada se uzme u obzir pomalo bizaran opis Ejminevelike naklonosti prema gospodarici Roksani,

nakolonosti koju nijedna druga slu avka nije osjeti-la , nemogu e je odbaciti mogu nost neke vrsteintimnog odnosa izme u dvije ene.

PAMELAMada su u romanu Semjuela RiŁardsona

Pamela lezbejski aspekti krajnje suptilni, Pamelinodnos sa nastojnicom, gospo om D uks,odra ava karakteristike lezbejstva. UobiŁajeniodnos prisutan u romanima osamnaestog vijeka po-drazumijevao je implicitne lezbejske odnose izme udobro obavije tene odrasle ene i nevine mladedjevojke. esto je starija ena predstavljala zas-tra uju u figuru u poziciji mo i u osnosu na mla usmjernu djevojku. 19 Odnos izme u Pamele igospo e D uks odgovarao je ovom opisu. EmaDonohju istiŁe kljuŁne momente u romanu kada segospo a D uks pona a na naŁin koji implicira se-ksualnu elju za Pamelom. Ta zloŁesta ena mi jesamouvjereno pri la i poljubila me! 20 Ovdje Pamelauzvikuje zato to je gospo a D uks izuzetnonje na prema njoj. tavi e, ova izjava pokazuje daje gospo a D uks bila energiŁna prema Pameli topokazuje autoritet koji ona ima nad njom.

Gospo a D uks daje jo jednu izjavu koja sug-eri e homoseksualne namjere dok razmi lja oPamelinoj velikoj ljepoti impliciraju i da joj jePamela privlaŁna. 21 Zar ne bi isku ala i najboljeggospodara da pobjegne s njom? 22 Ova izjava sug-

eri e da gospo a D uks nesamo da vjeruje da je Pamela privlaŁna mu karci-ma, ve je privlaŁna i njoj. Ali, Pamelina reakcija napoku aje gospo e D uks da je zavede pru a jovi e dokaza da su njene namjere romantiŁne.Pamela odbija njene napade time to joj ka e da jenjeno pona anje neprikladno. 23 To ne treba dabudu dvije osobe istog pola. 24 Ona odluŁno govorigospo i D uks da je njeno pona anje neprihvatljivozato to su obje ene.

Prema mi ljenju Eme Donohju, Łinjenica daPamela ne samo pokazuje da zna ta je lezbejstvove zna dovoljno da odbije poku aje gospo eD uks zato to vjeruje da su neprikladni, neuobiŁa-jena je za heroine romana osamnaestog vijeka. 25

Ovo implicira da Pamela n i je nevina. Znanje o sek-sualnim odnosima koji po prirodi nisu heteroseksu-alni nije Łedna odlika koju su posjedovale pristojneene u osamnaestom vijeku. Ovo se razlikuje od

RiŁardsonovog opisa Pamele koja je u svakoj dru-goj situaciji predstavljena kao naivna i nevina.Donohju ukazuje na to da je ve ina heroina knji-evnosti osamnaestog vijeka dozvoljavala za-

vo enje sve dok ono ne dostigne taŁku kada mo eda ugrozi njihovu Łistotu. Pamela, s druge strane,pokazuje znanje o lezbejstvu time to smjesta odbi-ja gospo u D uks. 26

¨ASNA SESTRA Roman asna sestra, Denisa Dideroa, jedini je

roman osamnaestog vijeka koji se ozbiljno bavitemom lezbejstva. Napisan je 1760. godine, a ob-javljen tek 1796. Roman je posebno izazvao kon-traverzne reakcije unutar religioznih krugova koji sutvrdili da se roman podsmijava katoliŁanstvu i dajela nu sliku o Łasnim sestrama. 27

Roman govori o mladoj djevojci, Suzan, koja elida se prikljuŁi samostanu. Dolazi u samostanLongŁemp gdje je zavodi najstarija Łasna sestra.Zaplet se fokusira na fiziŁkom zavo enju Suzan odstrane najstarije Łasne sestre, a sve je dodatnoiskomplikovano Suzaninom uro enom nevino u.Ona ne razumije implikacije seksualnog odnosa ukojem uŁestvuje i tako njen um ostaje Łist, to veo-ma frustrira najstariju Łasnu sestru. Jer, u osam-naestom vijeku, grijeh nije grijeh sve dok gre nik/cane shvati gre ne osobine svojih postupaka. 28

Drugim rijeŁima, nije bilo zaista va no ta se fiziŁkiuradi, ve ta se pomisli. I zato, iako u romanu pos-toji fiziŁki odnos izme u dvije ene, Suzan nijegre nica sve dok njen um ostaje Łist. 29 Zavodnicamo e da uspije u zavo enju samo ukoliko Suzanshvati lezbejske implikacije Łina i postidi se.

Prve no i Suzaninog dolaska u samostan, stari-ja Łasna sestra je svlaŁi i dodiruje sa seksualnimnamjerama. Suzan ostaje nevina zato to razmi ljao incidentu kao o neŁemu to ju je malo postidjelo,ne zna za to, ali ni ona ni Łasna sestra nisu mislileni ta lo e. 30 Izgleda da Suzan shvata da je incident

ZDRAVLJE

pomalo Łudan jer je bio nepri-jatan, ali smjesta odbacuje sumnju da je bilo koja odnjih poŁinila ne to lo e i tvrdi da sam Łin nije imaostvarno znaŁenje. Didero koristi Suzaninu nevinostkako bi isfrustrirao stariju Łasnu sestru, kao i Łi-taoce.

U daljem Łitanju knjige, Łitaoci nailaze na jonekoliko Łisto lezbejskih odnosa izme u dvijeene. U jednoj kasnijoj sceni, dok Suzan svira

klavi r, starija Łasna sestra se naslanja na nju i sten-je od zadovoljstva. Suzan misli da ona samoizuzetno u iva dok slu a muziku. Druga scenaopisuje Łasnu sestru dok skida odje u sa Suzan,ljubi joj grudi i stiska je dok ne do ivi orgazam. in-jenicu da joj se iznenada spava usred popodneva,Suzan pripisuje mogu nosti da joj je Łasna sestraprenijela neku bolest. 31 U narednih nekoliko sliŁnihscena, autor nastavlja da se podsmijava iznerviran-im Łitaocima/teljkama. U jednoj sceni izgleda kaoda je Suzan konaŁno prepoznala svoj grijeh. Kadaje jedna Łasna sestra pita ta su ona i starija Łasnasestra radile cijelo popodne, Suzan priznaje da jojje malo neprijatno zbog tog pitanja. 32 Pa ipak, ubr-zo zaboravlja da se bilo ta dogodilo.

itaoci/teljke su isfrustrirani/e i time to starijaŁasna sestra u vi e navrata poku ava i ne uspijevada laskaju i utiŁe na Suzan da prizna njene lezbe-jske tendencije. Jedan njihov razgovor je naroŁitofrustriraju i. Njih dvije razgovaraju o znanju kojeSuzan posjeduje. To je divan jezik; zar ne eli daga upozna ? Ne, kakvu bih korist imala od togsaznanja? - To bi odagnalo tvoje nezadovoljstvo. Mo da bi ga pojaŁalo. I, osim toga, Łemu slu i tajjezik bez objekta? Kad govorimo, uvijek govorimonekome; to je, bez sumnje, bolje nego da se zatvo-rimo u usamljeni tvo koje je zabavno ali ne donosizadovoljstvo. Uop te ne razumijem temu. 33

Izvor: InternetPrevela sa engleskog: Radenka GrubaŁi

LEZBEJSKO ZDRAVLJE I HOMO-FOBIJA

Homofobija, bolna i prezrena od gej mu karaca ilezbejki, iroko je ra iren fenomen koji se pojavljujekao odgovor na nepoznat i ranije sakrivan segmentdru tva. Osobe se profesionalno bave medicinomnisu imune na homofobiju i mogu nenamerno iskazi-vati takve stavove prema lezbejkama koje su impacijentkinje. Ankete ura ene sa lezbejkamadokazuju da one same ose aju homofobiju svojihdoktora/ki i da stoga nerado koriste medicinske us-luge, kao to su pregledi, Łime se potencijalnopove eva broj oboljenja kao i smrtnih sluŁajeva odraka i srŁanih bolesti.

Mnoga istra ivanja ukazuju da je raznolikost

seksualne orijentacije posledica vi e faktora: genet-skih, uticaja hormona na embrion i liŁnih iskustava.Nisu utvr eni bilo kakvi socio-patolo ki faktori. Timesamo lezbejstvo nije nimalo genetiŁki ili bilo ki tet-no po zdravlje lezbejke mada faktori koji utiŁu nanjeno zdravlje jesu povezani sa homofobijom.Medicinski i psiholo ki uticaji homofobije su znaŁa-jni za razvoj slike koje mladi imaju o sebi, kao i naodrasle koji u sebi prepoznaju istopolnu orijentaciju.Zbog toga homofobija kao vid socijalnog pona an-ja heteroseksualanih osoba usmeren protiv ho-moseksualnih osoba i istovremeno primoravanjegejeva i lezbejki da se bore sami protiv sebe morabiti uva eno od strane doktora/ki kao legitiman rizikpo zdravlje. Homofobiju treba posmatrati tako da seona tretira kao zdravstveni rizik za gejeve i lezbejke,u cilju pobolj avanja medicinskih usluga koje sepru aju istopolno orijentisanim osobama. T ime bikvalitet zdravlja i ivota ove populacije biopobolj an.

SI E:Novine, televizija i pozori te pokazuju u velikoj

meri kulturu istopolno orijentisanih osoba na senza-cionalistiŁki naŁin, a same gejeve i lezbejke kao so-cijalno devijantne osobe, iako se velika ve ina njihivi skladno unutar svakog dela ameriŁkog dru tva.

Efekat toga je nastavak negativnih i netaŁnihstereotipa i odr avanje prezira prema homoseksu-alnim osobama od strane Łak i dobronamernih,razumnih heteroseksualnih osoba. Prime uju i tajprezir gejevi i lezbejke ive u skrivenoj pod-kulturi.Ova vrsta stereotipa i dezinformacije opstaje zbogmanjka realnog iskustva o tome ko su zapravo gejmu karci i lezbejke.

U protelih Łetrdeset godina psihijatrijska literatu-ra nudi brojne, dosledne dokaze, proverene odstrane kolega/inica iz profesije koji pokazuju da suistopolno orijentisane individue normalni deo spek-tra prirodne raznolikosti ljudske seksualnosti.PriruŁnik za dijagnostiku i statistiku III 1 je promenjen1981. godine kada je izbaŁena homoseksualnostkao poreme aj. Navo enje homoseksualnosti upriruŁniku bila je posledica dru tvenih predrasuda,a ne zato to je zabele eno psihopatolo ko pon-a anje kod homoseksualnih osoba. Kao rezultat to-ga, istopolno orijentisane osobe su se ohrabrile daliŁno i javno odbace predrasude i stereotipe i tra eravnopravnost.

Ono po Łemu se gej i lezbejska zajednica raz-likuje, nije zasnovano na seksualnom pona anju,ve i na psihosocijalnom uticaju ivota u okru en-ju nerazumevanja i mr nje. Medicina kao nauka ipraksa nije izuzeta od tog istog nerazumevanja imr nje. Ono to nam u ovom momentu nedostajesu pouzdane informacije o zdravstvenom pona an-ju i navikama gej mu karaca i lezbejki.Prime uju i da nam te informacije nedostaju, vi eaktivistkinja koje se bave lezbejskim zdravljem za-

23ZDRAVLJE

SEKSUAL-24

poŁele su anketiranje lezbejki kako bi dokumento-vale i obradile informacije o zdravlju i demografskimfaktorima u njihovim zajednicama. Iako su ove an-kete bile neformalno sakupljane na lezbejskim oku-plkjanjima, one ipak mogu da pru e znaŁajne infor-macije na kojima se mogu zasnovati budu aistra ivanja.

Glavni efekti diskriminacije nad pojedinkam/cimaiz manjina ukljuŁuju ve i broj oboljenja i smrtnostiod raka i srŁanih napada. To se de ava zato to os-obe iz manjinskih grupa imaju vi e riziŁnih faktora idolaze doktoru/ki kasnije, kad se bolest ve razvije.Pojedinke/ci iz manjinskih grupa se tako e susre usa predrasudama od strane organizacija kojeobezbe uju zdravstveno osiguranje, i usled togauop te nemaju zdravstveno osiguranje. Ankete kojesu ura ene u lezbejskoj zajednici sugeri u da jesituacija sliŁna i unutar te zajednice.

Neka istra ivanja pokazuju da lezbejke imajumalo ve e stope depresije, poku aja samoubistva,tra enja psiholo ke pomo i kao i alkoholizma i ko-ri enja droge. Mnogi/e autori/ke ove Łinjenice prip-isuju hroniŁnom stresu usled trepljenja dru tvenemr nje ili dru tvenog stava da te osobe imaju ni istatus. Stres uzrokovan homofobijom mo e da imave e implikacije po mentalno zdravlje nego drugevrste stresa jer su lezbejke uglavnom izgubile sistemporodiŁne podr ke, i mo da imaju potrebu da kriju ilipotiskuju svoja ose anja i razmi ljanja od het-eroseksualnih prijatelja/ica i porodice.

Najzabrinjavaju a je Łinjenica da lezbejke paci-jentkinje prime uju negativne stavove svojih dokto-ra/ki. U jednom istra ivanju, 72% ispitanih lezbejkinavelo je da je imalo iskustva odbojnosti i grubostiod strane doktora/ke, da su naŁule uvrede, i da jenjihovim ivotnim partnerkama bilo zabranjeno daprisustvuju razgovoru sa doktorom/kom. Mnoga is-tra ivanja dokumentuju da su ove negativne reakci-je od strane doktora/ki poŁele odmah nakon to supacijentkinje otkrile svoju seksualnu orijentaciju.Ose aju i tu odbojnost od strane svojih doktora/kii organizacija za zdravstveno osiguranje, mnogelezbejke, izme u 67 72%, su odabrale da ne otkri-vaju svoju seksualnu orijentaciju navode i da sepla e posledica ako bi rekle ko su. Jedna lezbejkaje to sa ela rekav i: To je kao da stavljate svojezdravlje u ruke nekoga ko vas stvarno mrzi .

Posledica ovakvog pona anja je da se mnogelezbejke okre u struŁnjacima/kinjama alternativnemedicine koji mogu da ponude bri niju negu. Ipak,te lezbejke onda verovatno ne e dobiti ni jedan odstandardnih lekarskih pregleda, kao to su pa-panikolau test (P A), krvni pritisak, nivo holesterola ukrvi, analiza krvi u stolici, itd. Rezultati otu ivanjalezbejki od medicinske nege nikad nisu kvantita-tivno sakupljeni ali doprinose znaŁajnom pove an-

ju bolesti i smrtnih sluŁajeva. Ovajnivo institucionalizovane diskriminacije ne bi bio to-lerisan od strane drugih manjinskih grupa.

PONA ANJE I IDENTITETOd svih ispitanih ena, 77-95% su se identifiko-

vale kao lezbejke ili primarno lezbejke, dok su se 5-12% izjasnile kao biseksualke. Analiziraju i seksu-alno pona anje tokom celog ivota 78-80% lezbejkise izjasnilo da su imale seks sa mu karcima, dok je21-30% lezbejki reklo da su imale seks sa mu kraci-ma u zadnjih pet godina. Ova Łinjenica potrv uje dasu identitet po orijentaciji i seksualno pona anje ra-zliŁiti fenomeni i zahteveju da se odvojeno i detaljnoistra uju. Ispitane lezbejke su u 60-72% sluŁajevau dugim i stabilnim vezama, to je sliŁno cifri od62% dobijenoj popisom stanovni tva za heterosek-sualne ene koje su udate.

ZDRAVLJE MLADIH LEZBEJKI

Pitanja razvojaKratak opis stadijuma razvoja kroz koje mlade

lezbejke moraju da pro u i koji obja njava za to i nakoje sve psihiŁke povrede su ranjive.

Uvi anje i prihvatanje sopstvenog lezbejskogidentiteta i pored stalnog osu ivanja od straneporodice i zajednice.

Razvijanje novog sopstvenog identiteta kaolezbejka, liŁni proces poznat kao coming out .

este konfrontacije sa dru tvenom homofobi-jom.

Deca stara izme u dve i osam godina, mogu darazaznaju svoja homoseksualna ose anja i usledtoga se polako izoluju od porodice jer vide da jeheteroseksualnost jedina prihva ena norma (het-roseksizam). Ve ina roditelja, veruju i da akopriŁaju i pru aju informacije o lezbejstvu podstiŁutakvo pona anje, odbija da informi e svoju decu oraznolikosti emotivne i seksualne orijentacije, timeostavljaju i da deca stiŁu znanja o tome kod svojihneinformisanih vr njakinja/ka. Dete time shvata daje homoseksualnost ne to to se Łak ni ne izgovara.

Mnoge religijske institucije opisuju homoseksual-nost kao nemoralnu, kao sklonost kojoj se mora opi-rati, govore i gej i lezbejskoj deci da su ona opakai osu ena na pakao , nepodobna da budu sve tenalica, nepodobna da uŁestvuju u iroj zajednici, inepodobna da se venŁaju onima koje vole.Omladina je imala prilike da proŁita kako je ho-moseksualan seks odvratan, nasilan, i uop tenosadistiŁan... ali monogamne homoseksualne os-obe su u manjini i njihove veze su uglavnom kratko-trajne. ak i onda kada istopolna partnerstva trajudugo ona se ne prihvataju kao da su saŁinjena odone iste ljubavi opisane u Bibliji . Ni kole ne uŁedecu o raznolikosti seksualne orijentacije, iako decai u uzrastu kada su u obdani tu ve prepoznajusopstvenu orijentaciju. Mlade lezbejke tako e mogu

2 anorgazmija inhibicirani enski orgazam, tj. nemogu-nost ene da ima orgazam

da vide diskriminaciju u vojsci, ko-ju podr ava vlada, gde lezbejke i gej mu karci nemogu da slu e, i gde im se stavlja do znanja da suhomoseksualne osobe nedostojne kao gra ani/ke ipored toga to ne predstavljaju sigurnosni rizik nitisu nesposobni/e da slu e.

Manjak taŁnih i pozitivnih lezbejskih uzora ujavnosti i dru tvu, i istovremeno preterano predstavl-janje negativnih stereotipa lezbejki na televiziji, po-zori tu i tampanim medijima, umnogome smanjujesposobnost mlade lezbejke da razvije pozitivnu slikuo sebi samoj kao i da dobije po tovanje i razumevan-je od strane vr njaka.

Komisija za omladinu AmeriŁke akademije pedi-jatrije veruje da se homoseksualna omladina sus-re e sa manjkom taŁnih informacija, manjkompozitivnih uzora i nedostatkom mogu nosti zaotvorenim razgovorom u procesu poku avanja daizbalansira svoja ose anja sa svim negativnim uti-cajima dru tva. Ta vrsta odbacivanja od dru tvamo e da rezultira izolovanjem od dru tva, be an-jem od ku e, besku ni tvom, nasiljem u porodici, ivodi depresiji, samoubistvu, zloupotrebi alkohola inarkotika, i neuspehu u koli ili na poslu.

PSIHOLO KO ZDRAVLJE I SKRIV ANJE SEK-SUALNE ORIJENTACIJE T .J. IVOT IN THECLOSET

Psihologija uŁenja da se ivi u dru tvu koje neprihvata razliŁitost oblikuje proces razvoja identitetaza mlade lezbejke koje ulaze u adolescenciju.Konformizam i represija ose anja je ono to je po-dr ano. Ve ina dece e sakriti svoju seksualnuorijentaciju od prijatelja/ica i porodice zbog strahaod posledica i diskriminacije, praktiŁno ostavljaju iprijatelje/ice i porodicu da i dalje neosporno pret-postavlja da je osoba heteroseksualna. Po rezultati-ma jednog istra ivanja prva svest o seksualnoj ori-jentaciji de ava se u proseku u desetoj godini iv-ota; ipak otvoreno iskazivanje se ne de ava do es-naeste godine. Od ispitanih mladih lezbejki i gejeva,42% je izjavilo da je u tom periodu poku alosamoubistvo. V eoma je te ko odr avati pozitivnusliku o sebi i istovremeno voditi dupli ivot koji je naoba polja nezadovoljavaju i. T akvu osobu porodicai vr njaci/kinje najŁe e vide kao povuŁenu, tajan-stvenu i dru tveno nepodobnu. Za neke devojkeova faza sakrivanja seksualne orijentacije mo e datraje i do zrelijih godina ivota.

Tako e je veoma bitno prepoznati efektemasovnog sakrivanja pravog identiteta cele kultureljudi. Zbog nepoznavanja cvetaju predrasude, Łak ime u dobronamernim osobama. Nevidljivost lezbe-jki u javnosti znatno doprinosi ose aju nefamili-jarnosti i u svetu medicine po pitanju lezbejstva, tose prevodi praktiŁno na negativna iskustva kojelezbejke do ivljavaju na tom polju. Tok tih nepo-voljnih razloga i efekata jedino mo e biti zaustavl-jen zajedniŁkim naporima: lezbejke se moraju vi e

javno identifikovati kao lezbejke a doktori/ke morajubiti spremni i otvoreni da kreiraju atmosferu u kojojje to mogu e.

SAMOUBISTVO ME—U MLADIM LEZBEJKAMAIzve taj Luisa Salivana, sekretara Akcione grupe

za pitanje samoubistava me u omladinom, iz 1989.godine, nagovestio je da broj samoubistavahomoseksualne omladine iznosi neproporcionalnojednu tre inu svih samoubistava mladih. Mnogi/eautori/ke pripisuju tako veliki procenat samoubista-va iskustvima odbijanja od strane porodice i mr njeod strane dru tva koje do ivljavaju mladi/e lezbejkei gejevi. Mnogi roditelji odra avaju dru tvene normeu svojim stavovima i pona anju nisu u mogu nostida svojoj erci lezbejci poka u prihvatanje iodobravanje, to je verovatno najve i gubitak kojite mlade ene do ive. Od svih adolescenata/kinjakoji/e su ispitani/e u Hetrick Martin institutu koje suroditelji odbili od sebe, 44% je navelo da je imalosklonost ka samoubistvu, dok je 41% mladih lezbej-ki poku alo da izvr i samoubistvo. Istra ivanjeDr avne ankete o lezbejskom zdravlju pokazuje daje vi e od 50% lezbejki imalo sklonost kasamoubistvu u nekom periodu svog ivota, dok je18% poku alo da izvr i samoubistvo.

U pore enju sa tim, Izve taj o bolesti i smrtnostikoji nedeljno izdaje Centar za kontrolu bolestiprikazuje da su rezultati ankete srednjo kolaca/kinja(pretpostavlja se da je 90-97% njih heteroseksual-no) pokazali da je 8% tinejd era/ki poku alosamoubistvo, dok je za 2% njih bila potrebna medi-cinska nega nakon poku aja. I dalje ostaje nejasnoda li devojŁice lezbejke procentualno vi epoku avaju i izvr avaju samoubistvo od mladih het-eroseksualnih osoba, i to pitanje zaslu uje daljenauŁno istra ianje.

ZLOUPOTREBA ALKOHOLA I NARKOTIKAME—U LEZBEJKAMA

Stope zloupotrebe alkohola i narkotika me u le-zbejkama, nezavisno od geografske lokacije i klase,su ranije bile 20-30%, u pore enju sa 10% kodheteroseksualnih ena. Epidemiolozi/ kinje su kri-tikovali/e takva istra ivanja koja se koriste opor-tunistiŁkim metodama, tipa anketiranja ena ubarovima. OportunistiŁka istra ivanja ne prikazujucelu lezbejsku zajednicu, po to ene koje vepose uju barove verovatno vi e zloupotrebljavajualkohol i narkotike. Rezultati novojih istra ivanja,ra enih u ikagu i San Francisku, ne pokazujuve u stopu zloupotrebe alkohola od strane lezbejkiod stope kod heteroseksualnih ena.

Ve ina programa za detoksifikaciju i rehabil-itaciju pokazuju jako malo razumevanja za pitanjaseksualne orijentacije i u principu ne ohrabruju os-obu da se izjasni otvoreno po tom pitanju. Rezultatiupitnika koji je predat centrima za leŁenje zavisnos-ti pokazuju da je 26% tih centara okarakterisano kao

25SEKSUAL-

26

homofobiŁno ili delimiŁno homofobiŁno okru enje.Neki od centara su odbili da popune upitnikenavode i da njihovi liŁni stavovi o homoseksual-nosti nisu relevantni po kvalitet usluge koje pru ajugej i lezbejskim pacijentima/kinjama.

Homofobija smanjuje verovatno u uspe nostileŁenja i oporavka za lezbejke koje zloupotrebljava-ju alkohol ili narkotike. Neuva avanje lezbejskogidentiteta ote ava oporavak za lezbejke pacijentk-inje i pove ava verovatno u recediva, tj.ponovnog kori enja. Lezbejke su voljnije dauŁestvuju u programima za leŁenje koji se bave ilezbejskim socijalnim pitanjima i koji imaju lezbejkeu savetovali tu.

NASILJE U PORODICIIako u medicinskom svetu postoji sve ve a

svest o nasilju u porodici heteroseksualnih osoba,postoji jako malo svesti o tome da se nasilje uporodici de ava i u lezbejskim vezama. rtve inasilnice najŁe e imaju nasilne scene pod de-jstvom alkohola, to produ ava krug negiranja inasilja. Rezultati ankete ura ene 1988. godinepokazuju da je 11% lezbejki bilo rtva nasilja uporodici od strane svoje partnerke.

LEZBEJSKA SEKSUALNOSTStopa anorgazmije 2 je mala za heteroseksualne

ene i za lezbejke, 12% prema 3%. Ve ina lezbejkinavodi ve e stope regularnih orgazama u pore en-ju sa heteroseksualnim enama, to je vrlo verovat-no s obzirom na to da se ve i deo lezbejskih seksu-alnih aktivnosti vr i manualnom, oralnom stimu-lacijom kao i stimulacijom prstima. Samo 30% het-eroseksualnih ena ima redovno orgazme pri seksu,s tim to je ve ini potrebna dodatna oralna ili manu-alna stimulacija klitorisa.

Neke lezbejke teoreti u da postoji dodatna ben-eficija usled boljeg poznavanja toga ta je po eljnaseksualna aktivnost zbog sliŁnosti u genitalnojanatomiji. Masters i D onson su u svom istra ivan-ju naveli da su lezbejke po pitanju seksa manje ori-jentisane na sam cilj i da imaju bolju komunikacijuza vreme seksualne aktivnosti od heteroseksualnihparova.

Seksualna disfunkcija se ipak de ava u lezbe-jskoj populaciji. Kinzi je u svom istra ivanju primetioda 10% lezbejki navodi da ima neke vrste disfunkci-je, dok jedno istra ivanje u Sijetlu pokazuje da 63%heteroseksualnih ena navodi incidente disfunkcije.

O AUTORKI: Kejt O Hanlan, M.D., jedna od direktora/ki odelje-

nja za hirurgiju ginekolo kog raka na Stanford uni-verzitetu. Istra ivanja dr. O Hanlan tiŁu se pa-tolo ke biologije i hirur ke terapije raka jajnika iuterusa. Bila je predsednica Gej i lezbejske medi-cinske asocijacije, osnivaŁica Fonda za lezbejskozdravlje i jedna od autorki knjige Prirodna

menopauza: vodiŁ za ivotno do-ba ene o kojem se najmanje zna.

Izvor: Internet, tekst Lezbejsko zdravlje i homo-fobija: perspektive za aku ere/ke i ginekologe/ kin-

je

Prevela sa engleskog: Nina —.F.

MASTURBACIJAMasturbacija je korisna!

Masturbacija pru a enama mogu nost da is-tra e svoje telo dok im istovremeno pru a visokstepen seksualne slobode. Ona omogu ava ena-ma da do ive seksualno zadovoljstvo bez oslanjan-ja na partnera/partnerku i da smanje seksualnunapetost kada to one ele. Masturbacija mo e bitivrlo osna avaju a za ene jer im pru apove anu kontrolu nad njihovim telima i seksual-no u. Masturbacija je sjajno tehniŁko sredstvo,ona uŁi ene o njihovim telima, kako ona reagujuna seksualnu stimulaciju. Za mnoge ene ma-sturbacija je primarni ili jedini naŁin do ivljavanjaorgazma. Mnoge ene do ivljavaju svoje najinten-zivnije orgazme dok masturbiraju jer na taj naŁin se-bi obezbe uju idelanu mentalnu i fiziŁku stimulacijukoja im je potrebna, bez toga da brinu o eljamasvojih partnera/partnerki. Masturbacija je veoma ko-risna za ene tokom celog ivota, od detinjstva dozrelosti. ena ne e uvek imati seksualnog part-nera/partnerku, ona e uvek imati sebe.

ZA TO JE VA NO NAU¨ITI OVO RANO UIVOTU

Masturbacija je prva i najva nija seksualnave tina koju devojka ili ena treba da nauŁi jer je toŁesto kljuŁ za u ivanje u drugim oblicima seksual-nih aktivnosti. Idealno, ova ve tina se nauŁi pre pu-berteta ali preŁesto se ne nauŁi dok ena ne do eu kasne tinejd erske godine, kasne dvadesete ilikasnije. Razlog za to je potrebno da ova ve tinabude nauŁena ili bar da se za nju zna pre pubertetaje da bi tinejd erke imale konstruktivan naŁin da seobrate svom seksualnom nagonu koji se razvija. Totako e pove ava njihovu svest o telu koje se stalnomenja i obezbe uje im neki ose aj kontrole nadnjim. Ako tinejd erka zna kako da masturbira, man-je je verovatno da e potra iti seksualnog part-nera/partnerku pre nego to bude emotivno i fiziŁkispremna. Dok devojke poŁinju sa masturbacijomizme u desete i Łetrnaeste godine, njihovo telo nijeistinski spremno za trudno u, poro aj i negu bebedo kasnih tinejd erskih godina. Masturbacijaobezbe uje mladim enama jednu zdravu opcijupored seksualne frustracije i seksa sa

SEKSUAL-

partnerom/partnerkom.UŁenje da se masturbacijom stigne do orgazma,

u ranim godinama je Łesto lak e nego kasnije u iv-otu, kada usvojimo dru tvena pravila i oŁekivanjakoja Łesto stvaraju barijeru seksualnom zado-voljstvu i orgazmu. Kako postajemo starije i obrazo-vanije, te imo da previ e razmi ljamo o stvarima.esto je bolje nauŁiti kako da masturbira i eventu-alno do ivi orgazam pre nego to sazna ta radii kako drugi gledaju na te aktivnosti. Stvari koje tine-jd erke i ene usvoje i do ive mogu izazvatiorgazmiŁko umanjenje. Kada je masturbacijanauŁena rano u ivotu, devojke Łesto nastavljajusa ovom praksom, Łak i ako ose aju krivicu i strahda e biti ka njene, a zbog zadovoljstva i relak-sacije koje im ona donosi. Nevinost i naivnost imajusvoje prednosti.

KAKO ENE I DEVOJKE MASTURBIRAJU?

ene i devojke masturbiraju na beskrajan brojnaŁina. One mogu rukama i prstima masirati svoj kl-itoris ili trljati svoju vulvu o jastuke, krevetskeŁar afe, pli ane ivotinje i name taj. Neke koristemlaz vode, vibratore i dildoe da stimuli u svoju vul-vu ili vaginu. Izgleda da vagina igra ograniŁenuulogu u masturbacionim praksama ena ali pene-tracija u vaginu nije nikako ni retka ni neobiŁna.Neke ene koriste stimulaciju bradavica i/ili analnustimulaciju kao dodatak stimulaciji klitorisa i vagine.Fantazija Łesto igra glavnu ulogu u masturbacionimaktivnostima ene. Mozak je najve i i najva nijiseksualni organ, te sama fiziŁka stimulacija Łestonije dovoljna da izazove orgazam.

PRAVILAN NA¨IN?

Va no je shvatiti da ne postoji ispravan ilipravilan naŁin masturbacije. Neke ene smatraju

da treba da masturbiraju do orgazma koriste i dru-

gaŁiji ili ispravniji naŁin jer su Łule da druge ene totako rade. Va no je znati da se anatomija svakeene pomalo razlikuje, a da se psiholo ki sastav

jako razlikuje. Ovo ima za posledicu da svaka enamasturbira na razliŁit naŁin. ak iako koriste iste os-novne tehnike.

Dok mnoge ene mogu da masturbiraju doorgazma koriste i nekoliko razliŁitih tehnika, drugeotkriju da mogu da postignu orgazam samo kadakoriste isti metod svaki put. U ovome nema niŁegapogre nog. Delom zbog uve bavanja, a delomzbog razlika u enskim telima, uŁenje novih tehnikamo e biti te ko ili Łak nemogu e. Ako posti eteorgazam koriste i svoju sada nju tehniku mastur-bacije, slobodno eksperimenti ite, ali nemojte sma-trati da morate da postignete orgazam i na drugenaŁine. Zapamtite, masturbacija treba da budezabavna i prijatna bez obzira kako to radite.

POGRE NI RAZLOZI

Postoje ene koje masturbiraju iz pogre nih ra-zloga. Ovo rezultira time da one ne masturbirajutako Łesto koliko mogu, imaju potrebu ili ele. MiŁesto imamo negativna ose anja o masturbaciji iose amo krivicu kad masturbiramo. ene suponekad zabrinute zbog Łinjenice da masturbiraju izbog toga koliko Łesto masturbiraju. Ovo Łestorezultira time da ne masturbiraju onoliko Łesto ko-liko bi im to emotivno i fiziŁki koristilo. Ovi razlozi is-tra eni su u daljem tekstu.

PITANJE POTREBE

ene Łesto koriste reŁ potreba da opi u svojemasturbacione navike. Neke ene ka u: Imampotrebu da masturbiram jednom nedeljno ili Imampotrebu da masturbiram svakodnevno. Govore ida imaju potrebu da masturbiraju one nesvesnopoku avaju da opravdaju svoju uŁestalost mastur-

biranja. Dane moraju,one ne bi ilibar ne takoŁ e s t o .Time impli-ciraju dan e m a j ui z b o r a .D r u g e

e n ek a u :Meni je

potrebnoda mastur-b i r a msamo jed-n o mmeseŁno

27SEKSUAL-

NASILJE NAD LEZBEJKA-28

ili Ja ne moram da masturbiram vrlo Łesto. Oveene nesvesno ka u da bi one vi e volele da

uop te ne masturbiraju i da one to rade u krajnjojnu di. ena koja se ose a prijatno dok masturbirane e izbegavati masturbaciju. Ona ne e odlagatimasturbaciju dok ne oseti da apsolutno mora ili epoludeti od seksualne frustracije. Koriste i reŁpotreba da bi opisale svoje navike masturbiranja,ene zapravo govore da smatraju da je masturbaci-

ja neprikladna, Łak iako mo da Łesto masturbiraju.ena koja se ose a prijatno dok masturbira e

verovatno re i: U ivam da masturbiram svakidan. ili Masturbiram jednom nedeljno. ?

NEDOSTATAK VRNJA¨KE I DRU TVENEPODR KE

Uprkos seksualnoj revoluciji, enska mastur-bacija je jo uvek u nekoj meri tabu tema. Mada sekroz popularne pesme, filmove i televizijske emisijespominje enska masturbacija ili upotreba vibrato-ra, to nije Łesta tema razgovora. Madonino dodiri-vanje genitalija je vi eno vi e kao opsen gest negokao normalan seksulani Łin. Po mom iskustvu,mu karci i ene e pre spomenuti masturbiranjedeŁaka i mu karaca nego devojŁica i ena. Ovo jedelom zbog nedostatka reŁi u slengu koje opisujuensku masturbaciju. Od mu karaca i deŁaka se

oŁekuje da masturbiraju, ali ne i od devojŁica iena, mada je obiŁno prihva eno da je to u redu i

za njih. Ako ena ne zna da njene vr njakinje mas-turbiraju i da pretpostavljaju da i ona to radi, manjeje verovatno da e to uraditi ili ako i uradi, os-e a e krivicu. ak iako je prihvatljivo da se ne toradi, manje je verovatno da e ljudi to raditi ako neznaju da to rade njihovi vr njaci. Po to ene gener-alno ne govore o tome, pretpostavlja se da one nemasturbiraju.

SAMO SAME ENE MASTURBIRAJU

Postoji dru tvena stigmatizacija povezana saetiketom sama ena . Ve ina ena koju ja znam,odbija da ode sama na neki dru tveni doga aj.Koliko Łesto vidite samu enu u restoranu, biskopuili pozori tu u odnosu na mu karce? ?U redu je? bitisama, ali svi vi e vole da te vide sa partnerom.Dru tveno je prihvatljivo kada je mu karac sam alije manje prihvatljivo kada je ena sama. Po to pos-toji tako malo ena koje su same, a samo sameene masturbiraju, znaŁi da nema mnogo ena ko-

je masturbiraju. Ovaj stav te ko da je istinit, ali onopsuje promi ljanje iza Łinjenice da neke ene nemasturbiraju. One to ne rade, jer ako imaju part-nera/partnerku, smatraju da ne bi trebalo, ili ako susame, masturbiranje e potvrditi njihov statussame ene. Da nisu same, ne bi morale da mastur-biraju. Umesto masturbiranja, one idu u potragu zaseksualnim partnerom/partnerkom. Ovo rezultira

mnogim nesre nim zajednicamai seksualno nezadovoljnim enama.

MASTURBACIJA JEDNAKO NEVERNOST

Na masturbaciju se gleda kao na kao aktivnostkoja se iskljuŁivo de ava u detinjstvu, neke enekoje su u vezi smatraju da to nije prigodno za njih.Neke posmatraju masturbaciju kao preljubu kada suu vezi. Plus, ako ste u vezi, veruje se da va e sek-sualne aktivnosti sa partnerom/partnerkom treba daispunjavaju va e seksualne potrebe. Dok je ovo lepideal, u stvarnom ivotu, njihovi partneri/partnerke,bez obzira koliko su dobri i puni ljubavi, ne ispun-javaju seksualne potrebe mnogih ena. Za ene uvezi je va no da shvate da je savr eno u redu i nor-malno da masturbiraju i trebalo bi da to rade bez os-e anja krivice. Njihove vr njakinje i partner/partner-ka to najverovatnije rade.

VEZA SA PA RTNEROM/PA RTNERKOM JED-NAKO MANJE MASTURBACIJE

Za mnoge, ako ne za ve inu ena, uŁestalostnjihovog masturbiranja ne mora da se smanji kadstupe u seksualnu vezu. Neke ene otkriju da ustvari Łe e masturbiraju kada su u vezi po toveza Łini da se ose aju seksualnije i pove ava nji-hovu elju za seksualnim u ivanjem i orgazmom.Veza sa partnerom/partnerkom ne znaŁi da mastur-bacija nije vi e ispunjavaju a ili da nema prilika ka-da elite same da u ivate u zadovoljstvu. Kadaimate partnera/partnerku, oni ne moraju biti jediniizvor orgazma i ne moraju da budu prisutni tokomsvih va ih orgazama, niti je obavezno korisno akojesu. Vi ne uskra ujete va em partneru/partnerkini ta ako sami do ivljavate orgazme.

Masturbacija nije seksualna aktivnost koju upra-njavate samo kada ste sami, to je tako e sredstvodeljenja zadovoljstva sa va im partnerom/part-

nerkom. Mnoge u ivaju u posmatranju svog part-nera ili partnerke dok masturbira i ose aju inten-zivno zadovoljstvo od deljenja ove aktivnosti sanjim/njom. Dok posmatrate va eg partnera/part-nerku dok masturbira, bolje ete shvatiti u kojimoblicima i tehnikama stimulacije on/ona najvi eu iva. Saznanje da va partner/partnerka mo edo iveti orgazam bez va eg uŁe a smanjuje priti-sak koji mo da ose ate i omogu ava daoboje/obe vi e u ivate u seksu. Parovi, naroŁito onitinejd erski, koji ne ele da rizikuju trudno u ilipolno prenosive bolesti, shvati e da im masturbaci-ja omogu ava da do ive i podele seksualno zado-voljstvo bez tih rizika. T okom trudno e, oboje/obemo ete masturbirati kada vaginalni odnos nije vi emogu ili po eljan. Masturbaciju uvek treba sma-trati normalnim delom partnerskog seksa.

Za enu je va no da zna kako da masturbira doorgazma jer Łesto je neophodno da stimuli e svoj

klitoris tokom odnosa ako eli daima orgazam. ena koja stimuli e svoj klitoris ne nealje poruku da njen partner/partnerka nije dobra i

bri na osoba ili da su njene seksualne ve tinejadne. Ako to bilo ta znaŁi, znaŁi da je enapreuzela odgovornost za svoje sopstveno seksual-no zadovoljstvo.

SAVR ENI PA RTNER/PA RTNERKA JEDNAKOSAVR ENI SEKS

Postoje trenuci u svim vezama kada va par-tner/partnerka nije dostupna za seks kada vi toelite iako spava pored vas. Parovi Łesto imaju ra-

zliŁite nivoe seksualnog nagona i oŁekivanja koji setiŁu fiziŁke intimnosti. Ovo je razlog za to eneŁesto tajno masturbiraju u kupatilu ili tiho mastur-biraju u ranim jutarnjim Łasovima dok njihov uspa-vani partner/partnerka le i pored njih.Masturbiranje kada ste u vezi je normalno i ena netreba da se ose a posramljeno to to radi. Ve inaena je to verovatno radila u nekom trenutku svoje

veze. To je Łesto neophodno. Uzdr avanje od mas-turbacije i seksualnog zadovoljstva zato to ste uvezi teti i vama i va oj vezi jer ete polako poŁetida krivite svog partnera/partnerku za svoju seksual-nu frustraciju. Kako va a seksualna frustracijaraste, ra e i frustracija u vezi. Preljuba ili razvodse mogu oŁekivati.

ENE SU MANJE SEKSUALNE ODMU KARACA

Iako je ovo ekstremno netaŁno, ve ina ljudiveruje da su ene manje seksualne od mu karaca.Mi smo navedene da verujemo da ene razmi ljajuo seksu i ele seks mnogo re e od mu karaca.Dru tvo Łesto stvara izgnanice od ena koje suotvoreno seksualne. Ovo rezultira time da eneveruju da nemaju sna na seksualna ose anja ielje. Na alost, mnoge ene je sramota da prizna-

ju da imaju sna an nagon za seksom, jer one timepostaju uspaljene . Rezultat takvog mi ljenja je daene postaju introvertne i da odbacuju svoja sop-

stvena seksualna ose anja i elje. Mada se eni-na elja za seksom mo e menjati tokom vremenakao rezultat hormonskih uticaja, one su jednako se-ksualne kao i mu karci. Ako ena prihvati da je jed-nako seksualna kao mu akarac, verovatnije je dae se ose ati prijatno sa svojom eljom da mas-

turbira i uŁestalo u kojom to radi.

NIZAK NIVO ILI ODSUSTVO SEKSUALNOG N A G O N A

Mada su ene vrlo seksualna bi a, seksualnaelja ne mora biti primarna motivacija da bi mastur-

birale. Glavni razlog za to ena masturbira mo ebiti zato to joj to jednostavno prija. ene sa

sna nim seksualnim nagonom mogu masturbiratiŁesto ali one to rade zato to im to prija, a ne zbognagona. Da im ne prija, verovatno to ne bi radile.ene ne bi trebalo da se odriŁu masturbiranja samo

zbog toga to nemaju sna an seksualni nagon. akiako nemate elju za partnerskim seksom, jo uvekmo ete u ivati u pru anju zadovoljstva samoj se-bi. injenica da preado-lescentne devojke mas-turbiraju, dokazuje dahormonalno izazvanseksualni nagon nije je-dini razlog za mastur-biranje. Mlade devojkenemaju za to nikakavdrugi razlog osim to imto prija i poma e da seopuste. Po to mastur-biranje prija, nema ra-zloga da odrasle eneto tako e ne rade.Potpuno je u redu daena pru a sebi zado-

voljstvo svakodnevno ili re e ako ona tako eli. Dabi masturbacija bila prijatna, ne mora se zavr itiorgazmom. Masturbacija ne mora ukljuŁivati ni tadrugo do stavljanja va ih ruku na va u vulvu kadauveŁe legnete da spavate jer je to prijatno.

NARASTAJU˘E PRIHVAT ANJE ENSKEMASTURBACIJE

Ne elim da Łitaoci dobiju utisak zasnovan nagore navedenom, da sve ene imaju negativnestavove o masturbaciji ili da sve ene treba Łe eda masturbiraju. ene intenzivno razvijaju veomapozitivne stavove o masturbaciji. Osamdeset dodevedeset procenata mladih ena rade to barpovremeno. Ako im se pru i prilika, ene e Łestorazgovarati o svojim navikama masturbacije saponosom, bez i najmanjeg ose aja krivice. Izgledada je sve ve em broju mladih devojaka dozvoljenood strane roditelja da masturbiraju. Ovo rezultirapove anjem broja odraslih ena koje masturbacijushvataju normalnom, kao to je i disanje. Kao do-datak ovome, ja vidim odre eni broj majki koje nemogu da suzdr e ponos kada vide da su njihoveerke nauŁile da masturbiraju u mladim godinama.

Ovaj pozitivni stav se prenosi na njihove erke.

KNJI EVNOST 29

1 Narodna knjiga objavila je roman Majkla KaningemaSati, u prevodu Marije Stamenkovi , koji pored neopros-tivog lapsusa (ili neznanja), autorku Zlatne bilje nice(sveske), Doris Lesing oslovljava u mu kom rodu i koji jena nekoliko oŁiglednih mesta krajnje gender nesenziti-van.

No, one/i koje/i budu prvo proŁitali knjigu (na srpskom

ili engleskom) a zatim pogledaju film (ili obratno), i same/i

e u tome prona i ono to im se svi a ili ne.

30

Gore navedene Łinjenice samo imaju nameru dapomognu enama da se ose aju bolje u vezi samasturbacijom, a ne da uŁini da smatraju da morajuda masturbiraju da bi bile sre ne ili da morajusvakodnevno da masturbiraju da bi osetile korist odtoga. Ja samo elim da ene vide masturbaciju kaonormalnu, bez obzira da li je upra njavaju, jer nji-hove vr njakinje, sestre i erke najverovatnije torade.

SEKSUALNOST FETUSA: KO JE TO MOGAO IZAMISLITI?

Slede i citat bio je objavljen u knjizi Klitoralnaistina autorke Rebeke alker. Probitno se pojavio upismu AmeriŁkom urnalu za aku erstvo i ginekoli-ogiju broj 175 iz septembra 1996. godine na 753.strani.

Nedavno smo primetili enski fetus u 32. nedeljitrudno e kako dodiruje vulvu prstima svoje desneruke. Pokret milovanja je primarno centriran na re-gion klitorisa. Pokreti su prestali posle 30 do 40sekundi i ponovo poŁeli posle nekoliko trenutaka.Dalje, ovi lagani pokreti su se ponovili i povezani susa kratkim, krutim pokretima karlice i nogu. Poslejo jedne pauze, kao dodatak ovom pona anju, fe-tus je imao kontrakcije mi i a torza i udova, i kaoklimaks, usledile su brze mi i ne kontrakcije tela.Najzad se ona opustila i odmorila. Mi (nekoliko dok-tora i majka) posmatrali smo ovo pona anje oko 20minuta.

Ovo saznanje otvara mogu nost da devojŁice-odojŁad, kao i deŁaci, mogu imati neku seksualnusvest pri ro enju. Oni mogu ve znati ta je seksu-alno zadovoljstvo i kako do njega do i. Da li jemogu e da je sisanje palca i masturbiranje fetusajednako neophodno i korisno za razvoj fetusa?Kada devojŁica-odojŁe dodirne svoju vulvu, da liona tek tada postaje nje svesna ili demonstrira ta jenauŁila ili znala pre ro enja? Koje psiholo keposledice nastaju kada joj odgurnu ruku? Da li bis-mo uradili isto da sisa palac? Ova nejasna zabele -ka fetusne seksualnosti dovodi u sumnju na adosada nja shvatanja ljudske seksualnosti, ako ih ustvari ne poni tava.

Izvor: www .The-Clitoris.com

Prevela sa engleskog: Danijela ivkovi

NASILJE ME—U LEZBE-JKAMA SRAMOTA I GUBITAKSEBE

Naredni tekst je preuzet iz No More Secrets Violence in Lesbian Relationships autorke D enisL. Ristok koja je intervjuisala oko stotinu lezbejki ko-je su bile voljne da govore o nasilju koje supre ivele u lezbejskim vezama.

To mi je bila prva veza. Prva prava, duga veza.Bila sam jako zaljubljena i mislila sam da e to tra-jati celoga ivota. PoŁelo je zaista dobro. Ona je bi-la devet godina starija od mene. Prvo je poŁelo ver-balno nasilje a nakon toga i fiziŁko. V rlo Łesto samimala masnice na oŁima a jednom me je skoro i ubi-la. Davila me je...

Trajalo je skoro tri godine. Ja sam jednostavnobila previ e nesigurna i nisam znala ta treba daradim to mi je bila prva lezbejska veza.

Elen

ivim u veoma malom gradu sa svega pet- esthiljada stanovnika. V eoma sam zabrinuta da li ljudiznaju da sam lezbejka jer jednostavno elim daizbegnem neprijatnosti. Upoznala sam jednu enu iveoma brzo shvatila da ne to ozbiljno nije u redu sanjom. Tada sam joj rekla da elim da prekinem i daje gotovo me u nama. Ukoliko Łak i pomisli da meostavi i raskine sa mnom, uni ti u ti ivot , bio jenjen odgovor. U me uvremenu sam se setila kolikosam problema imala kada sam predavala u os-novnoj koli i nisam elela da napu tam grad jer jepotrebno puno vremena da se na e drugi posao,naroŁito u prosveti.

Keli

ene ne ele da napuste vezu punu nasilja svedok su ovisne o neŁemu. Nemaju dovoljnohrabrosti i snage jer su otupele. Ono to elim daka em jeste da sam pila godinama samo zato dane moram da se suoŁim sa samom sobom i svojimvr njakinjama. Bila sam trezna skoro pet godina prenego to sam smogla snage da napustim nasilnupartnerku.

Ivona

Ovo su samo neke od priŁa lezbejki koje supre ivele nasilje u lezbejskim zajednicama. Postojimnogo ti ine me u nama o tome ta se doga a ulezbejskim vezama.

SRAMOTAUobiŁajeno je ose anje dubokog stida kada

lezbejke govore o nasilju koje pre ivljavaju ili supre ivele. Ose aj stida ne iznena uje kada imamou vidu ose anja slabosti i samooptu ivanja jerene veruju da je bilo ne to to su mogle ili je treba-

KNJI EVNOST

lo da urade da bi zaustavile nasil-je. BuŁ ene veruju da su slabe i da je trebalo dabudu u mogu nosti da zaustave fam partnerke pri-likom fiziŁkog nasilja, ena koje nikada ranije nisuiskusile nasilje optu uju sebe to nisu videle znakeupozorenja, ene koje imaju istoriju nasilja okrivlju-ju sebe to su sebi dozvolile da im se to ponovo do-godi, itd. Neke od ena koje su iskusile nasilje odsvojih partnerki su Łak aktivne u feministiŁkom pokre-tu ili rade kao savetnice/terapeutkinje za rtve nasil-ja: U jednom periodu sam i prime ivala a i nisam, ionda kada sam shvatila ta se de ava rekla sam se-bi Kako sam mogla da se na em u ovoj situaciji? ,(Didi) Ona je pokazala naroŁito izra eno ose anjestida pome ano sa ose ajem emocionalne paral-isanosti i Łinjenice da je ostala u vezi nakon prepoz-navanja nasilja, uprkos Łinjenici da radi kao ter-apeutkinja u ovoj oblasti.

Ose anje stida je kod lezbejki obiŁnopome ano sa drugim ose anjima. Stid i sramota sunam nametnuti od strane dominantne kulture kojaima negativan odnos prema ljudima sa marginalizo-vanim seksualnim identitetima, kao i uop te premaenama to je evidentno u negativnim kulturnim

konstrukcijama koje imamo prema lezbejstvu i en-stvenosti uop te. Ovo je prisutno kako kod lezbejkitako i kod ena koje to nisu. Mnoge ene reagujuna nasilje okom da je druga ena bila nasilna pre-ma njima i reŁima: Pa zar nisu mu karci ti kojipovre uju ene, ene to ne Łine! . esto nalazeopravdanja za nasilje i ose aju stid i slabost jer jeena ta koja nanosi nasilje. Neke ispoljavaju dubok

prezir prema sopstvenom seksualnom opredeljenjudok se neke ene Łak preispituju da li su zaistalezbejke. Postoje razliŁiti naŁini na koje preuzi-mamo stavove dominantne heteropatrijarhalne kul-ture: onda kada uvi amo da je nasilje koje dolazi odena destruktivnije od onoga koje nanose mu kar-

ci, ili kada oŁekujemo ve u prisnost od ena, ilividimo nasilje me u lezbejkama kao potvrdu da jelezbejstvo poreme aj.

Imam iskustvo u vezi sa nasilnim mu karcem iza mene je ovo bilo mnogo stra nije. Mislim da senikada nisam toliko emotivno vezala za mu karce i

samim tim nikada me nisu mogli povrediti tolikoduboko, ukoliko ovo uop te ima smisla?

Karla

Neke od ena navode da se stide i da imajusvest o tome ta e njihovi poznanici i prijatelji kojiimaju homofobiŁne i/ili mizogine stavove re i ilipomisliti kada saznaju da je u nasilnoj lezbejskojvezi. Mlade lezbejke, one koje su iskusile nasilje usvojoj prvoj vezi sa enom navode dodatno os-e anje opisuju i ga kao gubitak dela sebe gu-bitak nevinosti.

GUBITAK SEBEAn ela, ena u ranim dvadesetim, je bila u svo-

joj prvoj lezbejskoj vezi. Njena partnerka je lagalada ima rak, emotivno je kontrolisala i u nekolikonavrata je fiziŁki zlostavljala.

Jo uvek poku avam da zaleŁim rane. Sadasam u drugoj vezi u kojoj poku avam da zaboravimkroz ta sam pro la i da krenem dalje. Ali jednos-tavno mi nedostaje poverenje. Kako da ka em,ranije sam bila tako... lakoverna. Nedostaje mi tajjedan deo mene, mene nevine...

An elaLorejn je imala dvadesetŁetiri godine kada je za-

poŁela vezu koja je trajala est godina i bila pre-puna fiziŁkog i psihiŁkog nasilja.

Mislim da bismo pre ivele razvijamo neverovat-nu snagu. T ako e razvijamo kapacitet da budemookrutne i ovo je ne to to bih volela da nisam otkrila.Ali sam to nauŁila u toj vezi. Znate, videla sam kakose mo e manipulisati mo i u emotivnoj vezi, kao senjome mo ete koristiti na mnoge odvratne naŁine.ini mi se da znam sve strategije. To je zaistabolesno... zaista bolesna stvar. Na neki naŁin gu-bitak iskrenosti, nevinosti...

Lorejn

31KNJI EVNOST

1 Naziv pulp odnosi se na grubi papir od celuloze(wood-pulp) na kome su tampane knjige i Łasopisi. Od1939. u Americi sve se vi e razvija industrija bro iranih id epnih izdanja. Za vreme Drugog svetskog rata, amer-iŁka vlada snabdevala je vojnike d epnim izdanjimasavremenih romana, koja su bila lagana i taman tolika dastanu u d ep uniforme. Kada se rat zavr io mnogeene u Americi koje su preuzele mu ke poslove nas-

tavile su da rade izvan ku e. One koje su se vratiletradicionalim ulogama poŁele su da Łitaju ove jeftine kn-jige koje su prikazivale ene u novim, netradicionalnimulogama. Ta enska ŁitalaŁka publika izaziva procvat uindustriji bro iranih izdanja, nadvisiv i u broju mu ke Łi-taoce, to nije bilo oŁekivano budu i da su ova izdanjanjima i bila namenjena. Nadalje emo u tekstu ovaj

34

Ideja nevinosti je povezana sa prihvatanjem ro-mantiŁnih predstava o lezbejskim vezama koje suuvele lezbejke feministkinje da bi se oduprle homo-fobiji a, isto tako i idejom o sre i dok nas smrt nerazdvoji koju name e patrijarhat. Deo uticaja nasil-ja u lezbejskim vezama je da ono pokazuje da enenisu uvek ne ne i pa ljive i da veze, ma koliko semi trudile, nisu uvek pod na om kontrolom. Tako eje prisutna svest o tome da smo i mi potencijalnenositeljke nasilja. Osim gubitka sebe, postoje isurove Łinjenice prisutne u homofobiŁnom svetu ukojem ivimo, a sa kojima se ene susre u nakonodluke da prekinu vezu: gubitak samopo tovanja,gubitak poverenja, bezbednosti, gubitak posla, do-ma i imovine.

U odlomku iz ove veoma mo ne pesme, autor-ka opisuje traumu koja je Łesto posledica nasilja.Njene reŁi donose kako bol koji joj je nanela part-nerka tako i sramotu jer mora da razotkrije doga ajprilikom obra anja za pomo u heteronorma-tivnom svetu:

NASTAVI DA SANJAChrystos

ime vas je udario? Upitao je lekar.

Sramota. Ti i na.Nije on. OnaNisam ga ispravilaSmotala sam se u sebe poput povezanog

stopalaGledala sam u pod izbegavaju iPesnicomRukom kojom mi je razdvajala kolena Prstima

koje sam primila u sebeVri te i volim te kuŁko Ti si ta koja me je ljuljalaMoja glavaLuka za tvoj brod besaBezbedno je da me tuŁe ...

Udarila si me tim neodoljivimSmrtonosnim oru jemMr nja obuŁena u cipele & Łarape od reŁiVolim te

Prevela sa engleskog ipriredila: Ana Zorbi

Vedrana V.

LEZBEJSKA UD-NJA U ROMANUSATI MAJKLAKANINGEMA1

Nedavno je na Festu pre-mijerno prikazan film Sati ure iji Stivena Daldrija, nas-tao prema istoimenom ro-manu ameriŁkog piscaMajkla Kaningema. Za ovajroman, Łetvrti po redu, Kani-ngem je 1999. godine dobioPulicerovu i Foknerovu na-gradu, a kritiŁari Sate ubraja-

ju u jedno od najboljih dela nove ameriŁke proze.

Kao i ostali njegovi romani, i Sati su podstaknutiKaningemovom fascinacijom i muzom, Vird inijomVulf.

Kaningem iz romana Vird inije Vu lf Gospo aDalovej obnavlja bitan element koji je dugo vremebio ignorisan i zapostavljen od ve ine kritiŁara/ki, apostao priznat tek u postmodernom Łitanju delaVird inije V ulf neostvarenu i za to dobanemogu u ljubav izme u Klarise Dalovej, glavnejunakinje romana i Seli Seton, njene prijateljice izmladosti.

Naziv romana, Sati, preuzima od onog koji je isama spisateljica u poŁetku namenila radnoj verziji,da bi se kasnije opredelila za Gospo a Dalovej.Iako e u prvi mah Kaningemov roman delovati kaocut-copy-paste zahvat nad Gospo om Dalovej, one razraditi svoj izvor inspiracije, izmesti e i

promeniti odre ena imena likova i njihove sudbine,kako iz romana G a Dalovej tako i iz stvarnog iv-ota Vird inije V ulf, reinterpretira e ih i stvoriti nove,ponovo e ih o iveti jer u nekim drugim satima onisebe mogu potpuno da ostvare.

Stvarni i fiktivni toposi i razliŁiti podtekstovipreplita e se, pa e posleratnu traumu izGospo e Dalovej zameniti smrtonosni AIDS, opsed-nutost naizgled nedodirljivim i mo nim simbolomkoj i je u Gospo i Dalovej otelotvoren u liku kraljicekoja prolazi Londonom u rasko nom vozilu, za-meni e filmska zvezda Łiji je identitet skriven u koli-ma sa zatamnjenim staklima i o kome spekuli uobiŁni smrtnici/e .

Fikcija stvarnog lika Vird inije V ulf, iz vremenakada je pisala Gospo u Dalovej, prisutna je od prvedo poslednje stranice romana Sati, a nju prate priŁejo dve ene koje ive u razliŁitim vremenima.Me utim, sve tri ene poveza e roman Gospo aDalovej tako to e ga jedna pisati, druga Łitati, atre a ga iveti.

U me anju fiktivnog i biografskog i neprestanomiznena ujuj em sklopu doga aja, Kaningem nampredstavlja jedan dan iz ivota ove tri ene, nji-hove dragocene trenutke mogu nosti, uspomene,strepnje, male stvari koje im ispunjavaju jedan danivota.

KNJI EVNOST

Gospo a Vu lf

Nakon prologa koji potresno doŁarava mislipedesetdevetogodi nje Vird inije V ulf neposrednopred njeno samoubistvo 1941. godine, dok sa ka-putom punim kamenja ulazi u reku iz koje se vi ene e vratiti, sledi vremenski skok unatrag. Jednogtmurnog jutra 1923. genijalna knji evnica se budipoku avaju i da se izbori sa svojim glasovima ire i dilemu u vezi sa glavnom junakinjom Gospo eDalovej, Klarisom. Kako da zapoŁne Gospo uDalovej, da li e Klarisa Dalovej umreti ili e seboriti protiv monotonih sati koji joj (ne)ispunjavajuivot.

Gospo a V ulf poku ava da radi na knjizi uz stal-ni nadzor lekara i mu a Lenarda, pati za ivotom uLondonu, misli na Vi tu ( Vitu Sekvil-V est koja je bilastvarna ljubavnica V ulfove, i za koju je napisala ro-man Orlando 1928. godine).

KonaŁno, Vird inija e zapeŁatiti sudbinu svojejunakinje:

Klarisa Dalovej e voleti enu, ona i ena ese poljubiti, jednim poljupcem, poput jedinstvenihza arenih poljubaca u bajci i Klarisa e celog iv-ota nositi se anje na taj poljubac, ude i da seponovi. Ona nikada ne e prona i takvu ljubav kojuizgleda nudi samo usamljeni poljubac Klarisa everovati da se bogata, buntovna budu nost otvarapred njom, ali najzad ona e se urazumiti, kao toto rade mlade ene, i uda e se za odgovaraju egmu karca .

I to se i zaista de ava u Gospo i Dalovej, a kakoneki biografi pretpostavljaju desilo se samojVird iniji V ulf, Łiju su lezbejsku udnju ugu iletada nje patrijarhalne dru tvene stege. Neko ipakmora umreti u Gospo i Dalovej, odluŁuje gospo aVulf, i to e biti Septimus Smit, rtva psihosoci-jalnog establi menta posleratne Engleske, pred-stavnik izgubljene generacije , a kod Kaningema toe biti RiŁard, koji e kao i Septimus jedino

mogu e izbavljenje na i u tome to e skoŁitikroz prozor. RiŁard, u Kaningemovom romanupostaje pesnik, gej mu karac oboleo od side, na-jbli i prijatelj Klarise V on, ene iz tre e priŁe i tro-godi nji sin gospo e Braun iz druge.

Gospo a Braun

U Kaliforniji, 1949. godine, gospo a Braun Łitaroman Vird inije Vu lf Gospo a Dalovej. Ona je uda-ta za veterana iz Drugog svetskog rata, ima tro-godi njeg sina RiŁija, i ponovo je trudna. Tog jutraona poku ava da spremi savr enu tortu za ro en-dan svog mu a i vodi ivot uspe ne doma ice.Identifikuju i se sa likom Klarise Dalovej i sama bi-va dovedena do granice samoubistva, i shvata da jemali sre eni ivot mlade ene i majke polako gu i i

usisava kao ivi pesak. Njen izbor je do kraja ro-mana neizvestan, a razre enje koje Kaningempru a jedna je od zanimljivih inovacija.

udnja gospo e Braun nagove tena je u epizodiu kojoj je kasnije tokom dana pose uje prijteljicaKiti. Kiti odlazi u bolnicu na operaciju jer najverovat-nije ima rak. Prisutnost sna nog simbola smrtisaseca udnju do korena, realizacija elje zavr a-va se u kratkom dodiru tela i usana dve ene iLaurinim mislima:

»Laura eli Kiti, ona mo e istovremeno da ljubiKiti u kuhinji i da voli svog mu a,..da sanja daponovo ljubi Kiti jednog dana, u kuhinji ili na pla i,dok deca vri te na surfovanju, u hodniku sa njihovimrukama punim sklopljenih pe kira, ne no se sme-ju i, beznade ne, zaljubljene u svoju sopstvenunesmotrenost, ako ne jedna u drugu, govore i

, brzo se rastaju i, krenuv i dalje . Laura se ose a kao mu karac koji dr i enu ,

jo uvek bez pravih reŁi da imenuje svoju udnju.SliŁno, Vird inija Vu lf u Gospo i Dalovej opisujeKlarisinu udnju i ka e da je Klarisa volela Seli kaoto mu karac voli enu.

Gospo a Dalovej

KonaŁno, tre a priŁa, kao ostvarenje udnje,koja je bila nemogu a izme u Klarise i Seli izGospo e Dalovej, sme tena je u dana nje vreme,pred kraj 20. veka u Njujorku. U GrinviŁ V ilid u,ve osamaest godina zajedno ive 52-godi njaKlarisa V on, izdavaŁica i njena ljubavnica Seli, tele-vizijska producentkinja.

Klarisa ima erku D uliju, Łiji otac nije bio ni -ta vi e od boŁice za lekove oznaŁene brojem .Klarisa iz Gospo e Dalovej je tako e imala erkuElizabet. Nju je obo avala i od nje se nije odvajalaizvesna gospo ica Kilman, komunistkinja, dok je ov-da nja D ulija rob Łudnog teoretiŁara Meri Krul ko-ja strastveno dr i predavanja na Njujor kom uni-verzitetu o otu noj maskaradi poznatijoj kao rod .Za Meri Krul je D ulijina majka samo dobro obuŁe-na lezbejka sa dobrim poslom, sliŁno preziruKilmanove prema bogatoj Klarisi Łiji je glavni za-datak tog dana u Gospo i Dalovej bio da kupicve e za svoj prijem.

Ovog junskog dana Klarisa V on - Gospo aDalovej , kako je zove njen najbli i prijatelj RiŁard,ljubav iz mladosti, a sada bolestan od side, orga-

35

1 Kit Grin i D il Lebihan, Feminism, Literature and Criticism, Critical Theory & Practice: a Coursebook (NY:Routledge, 1996) 251-252. Umjesto potvr ivanja lezbe-jske egzistencije, ovaj argument [ lezbejski kontinuum ]can have the ef fect of erasing it mo e imati uticaja nanjeno brisanje do ponovnog neprepoznavanja i nepred-stavljanja: ako ne mo e da se bira izme u predstavljanjaodnosa izme u heteroseksualnih ena i izme u lezbejki,mogao bi se izgubiti bilo koji osje aj lezbejskog identite-

KNJI EVNOST

36

nizuje prijem u njegovu Łast, jer je dobio presti nunagradu za poeziju.

Kao i u Gospo i Dalovej, sledi sliŁan splet do-ga aja; Klarisa ide da kupi cve e, sre e Luisa,nekada njeg RiŁardovog ljubavnika, razmi lja oivotu, pro losti, ljubavi.

Uprkos bolu, patnji i i Łekivanju neminovne smr-ti, najprostije stvari kao to je jutarnja etnja ilipostavljanje vaze pune cve a na sto ti blistavitrenuci dovoljni su za sre u i afirmaciju ivota.

Seli shvata da eli da ode ku i i da ka e ne tovi e, ne to to se prote e ne samo iza slatko e iutehe, ve iza same strasti. Ono to ona eli daka e ima veze sa njenim ose anjima ogromnesre e i bliskog razaraju eg gubitka. Ono to onaeli da joj ka e ima veze ne samo sa rado u ve

i sa poni avaju im stalnim strahom koji je drugastrana radosti. Ova njihova ljubav sa svojomubedljivom familijarno u i lakim ti inama, sa svo-jom stalno u uvukla je Seli direktno u ma inerijusame smrtnosti Seli joj uruŁuje cve e i na trenu-tak one su obe naprosto i u potpunosti sre ne. Onesu ovde zajedno, ba sada i nekako su uspele utoku osamnaest godina da neprekidno vole jednadrugu. To je dovoljno.

Dovoljno da se izdr i u ovim stra nim satima(vremenima).

Vedrana V.

ENE U SENCI Lezbejski jeftini romani - pulp fiction 1

Pri i, Laura. Izgledala je nestvarno dok je to iz-govarala, sa pu tenom crnom kosom, purpurno cr-venim obrazima Stajale su nepokretne, tako blizujedna druge da su se dodirnule... Laura se stresla.Nije mogla ni ta drugo da ka e osim da iznovaponavlja ime ove druge ene, kao da je u nekomtransu... Nijedna od njih nije Łula kako telefon zvoni,niti je ose ala hladno u koju je donela ki ovitano , niti su bile svesne bilo Łega sem jedna druge.

Ovako glasi odlomak i z knjige En Benon Ja samena, jedne od najpoznatijih autorki ove vrste litera-

ture. Benon je jedna od retkih koja je stvarala pot-puno razvijene likove za razliku od ostalih pisacaove vrste literature koji su gotovo uvek imali senza-cionalistiŁki pristup.

Zlatno doba lezbejske jeftine knji evnosti poŁeloje kada je izdavaŁ Foset (Fawcett) poŁeo da izdajebro irana izdanja. Ubrzo su to uradile i ostale iz-davaŁke ku e, a mnoge od njih anga ovale su ho-

moseksualne i heteroseksualneene i mu karce koji e pisati za iroku i

raznovrsnu ŁitalaŁku publiku. Romani su Łesto obja-vljivani pod enskim ili rodno nespecifiŁnimpseudonimima kao na primer, MarŁ Hejstings iliEvans Meknajt.

Korice su bile dizajnirane da privuku mu ku,heteroseksualnu ŁitalaŁku publiku. Na senzacional-istiŁki naŁin i stilski veoma ograniŁeno, pisci sulezbejstvo svojih junakinja Łesto obaj njavali kaoposledicu silovanja, zlostavljanja od strane roditeljaili sliŁnih trauma. IzdavaŁi su Łesto od pisaca zahte-vali da knjige zavr e tako to se ene na kraju od-luŁuju za heteroseksualnu vezu, gube posao,izvr avaju samoubistvo i sliŁnim formulama. Ali up-rkos ovim negativnim opisima, brzo se razvija jojedna andergraund ŁitalaŁka publika koja je lakomogla da prozre ove konvencije.

Za mnoge lezbejke je kupovina ovih knjiga pred-stavljala ne to zastra uju e, posebno za vremeMcCarthy su enja iz Łetrdesetih i ranih pedesetihkada su ivoti hiljade ljudi uni teni pod optu bomda su homoseksualni. Skrivane ispod madraca, oveknjige i le su od ene do ene u tada jo uvek ile-galnoj zajednici. Tako e su bile spaljivane i bacaneu ubre iz straha da ne budu prona ene. Ipak, zaveliki broj lezbejki one su bile kakav-takav izvor afir-macije.

Od 1950. ovaj anr (pored ostalih pod anrovajeftine/ und literature kao to su detektivske priŁe,nauŁna fantastika, horor, vestern, gej pulps i td.) os-vaja tr i te, tako da su Łitateljke mogle da birajuizme u nekoliko formula ili pod anrova lezbejskejeftine knji evnosti, kao na primer: lezbejke u insti-tucijama, ljubavni trouglovi, lezbejke koje spasava-ju strejt mu karci, itd. Knjige su se prodavale na os-novu izgleda njihovih korica upeŁatljivog kemp diza-jna. Uglavnom su mu ki umetnici radili na dizajnukorica, a zajedniŁka odlika im je hiperrealistiŁni stil,dok i izgled i sadr aj vrvi od stereotipa i predrasudao lezbejkama. Na koricama se obiŁno vide oskudnoobuŁene ene, od kojih je jedna gotovo uvek udominantnoj poziciji. BuŁ lezbejke obiŁno imajukratku tamnu kosu, dok su famice plavu e sadu om kosom, u suknjama koje vi e pokazuju negoto skrivaju, atraktivne i na minkane. to je korica

bila slikovitija, manje je bilo verovatno da esadr aj zadovoljiti oŁekivanja Łitateljki. Ove knjigebile su tekstualno i slikovno kodirane (obiŁno je nanjima pisalo Łudno , nastrano ili iz senke ), to jelezbejkama lak e omogu avalo da ih prona u uradnji na policama prepunih sliŁnih naslova.

Me utim, iako je naracija nesumljivo zadovol-javala interesovanja mnogih strejt Łitalaca, mnogeod ovih knjiga privlaŁile su i Łitateljke drugih seksu-alnih orijentacija, elja i ukusa; one su tako e zado-voljavale ukuse cele generacije Łitateljki lezbejkieljnih da na u odraz svojih ivota u proznom delu,

ma koliko oni bili pogre no i surovo predstavljeni, bi-

KNJI EVNOST

lo kakvu potvrdu da postoje, pamakar bila i pogre no napisana.

Vrlo Łesto ene naslikane na koricama nisu bileni nalik autorovom/autorkinom opisu likova. ene, aposebno lezbejke, prikazivane su u najgorem mo-gu em svetlu, povezane sa svim vrstama perverzi-ja ili ilegalnim aktivnostima, kao na primer, sataniz-mom, orgijama, voajerizmom, egzibicionizmom, itd.Popularni setting kao to je zatvor, sestrinstva,spavaonice, i druge situacije gde su ene odvojeneod mu karaca, potencijalno je izvori te gde enelako mogu da postanu lezbejke. Retko su lezbejskilikovi dobro prolazili; potencijal za sre unaru avala je tipiŁna cenzura tog perioda. Radnjase gotovo uvek odvija po slede oj formuli: enakoja se prepu ta zabranjenim zadovoljstvima nakraju uvek mora da ispa ta. Ove moralne lekcijejasno su lezbejkama davale do znanja o tome gdeim je mesto u dru tvu i oslikavale op tu bedutada nje lezbejske egzistencije. esto su sadr ajiupozoravali Łitaoce/Łitateljke na: starije lezbejkepredatorke , posledice lo eg odnosa izme u oca ierke, opasnosti velikih gradova; nezrelost lezbe-

jskog seksa i tome sliŁno. Ove u asne karikatureostavile su ogroman utisak na Łitaoce.

Kada je Kinsi objavio Sexual Behavior of theHuman Female 1953. godine, a Masters i D onsonHuman Sexual Response 1966. autori/autorkelezbejskih jeftinih romana su u tim studijama pron-a li novi izvor tema. Jo jednom je pornografskisadr aj, dominantan u ovakvoj literaturi, bio lepoupakovan u naslovu zasnovano na istinitoj priŁi .Me utim, ova nova produkcija te ko da je bila zas-novana na istinitim doga ajima. Bea Kembel za ro-man Orgy of the Dolls, na primer, tvrdi kako se onsastoji od stvarnih istorijata bolesti , Łak nudi i bibli-ografiju, me utim njeni sluŁajevi imaju i previ edetalja za ne to to bi proisteklo iz stvarnih bele kipsihijatara.

U doba Ajzenhauera u Americi, gej ene (po el-jan izraz u to vreme) nisu imale dovoljno razvijenupodzemnu mre u kao gej mu karci. Prva ameriŁkalezbejska organizacija The Daughters of Bilitis os-novana je u San Francisku 1955. godine prven-stveno zbog nedostatka dru tvenog povezivanjalezbejki.

Lezbejski jeftini romani kao tada nje jedinoutoŁi te protiv samo e i izolacije, polako poŁinju danestaju sa pojavom pokreta za enska i gej i lezbe-jska prava kasnih ezdesetih i ranih sedamdesetihu Americi. Danas, ova izdanja tampana na jeftin-om papiru sa ciljem da ne traju dugo, jo uvekprivlaŁe pa nju kako kolekcionara/ki, tako i ljubitel-ja kempa, nostalgiŁnih za tim vremenima, a mnogeod naslova u svojim istra ivaŁkim radovima koristestudentkinje/studenti knji evne istorije, feministiŁketeorije, studija kulture, vizuelnog dizajna.

Ovi romani na neki naŁin predstavljaju sve-doŁanstvo iz vremena od pedesetih do kraja ezde-

setih i jasno ocrtavaju tada nje stavove premalezbejskoj seksualnosti. Oni polako nestaju ezde-setih, ali sve jaŁi pokret za gej i lezbejska pravapodstakao je bar dve lezbejske izdavaŁke ku e daponovo izdaju neke od naslova, smatraju i da jepotrebna kritiŁka rekontekstualizacija i ponovno Łi-tanje ovih dela.

KlasiŁni lezbejski roman Redklif Hol The Well ofLoneliness (1928) smatra se preteŁom ovog anra.

Postoje i filmovi zasnovani na ovim romanima,kao to je Forbidden Love: The Unashamed Storiesof Lesbian Lives i Desert Hearts (re ija DonnaDeitch, 1986) i oba se mogu na i u Labrisovojvideoteci.

Informacije na internetu:Lesbian Herstory Archiveshttp://www .datalounge.net/network/pages/lha/ex-hibits/queer .htm#Bibliography- New York Public Library Gay and LesbianStudies: A Research Guidehttp://www .nypl.org/research/chss/grd/resguides/gay.htmlNaiad Presshttp://www .naiadpress.comEverglades Book Companyhttp://www .evergladesbookcompany .com/bibliozz-lesbianpulpfiction.htmThe June L. Mazer Lesbian Collection.http://www .lesbian.org/mazer/index.html

LEZBEJSKA STUDIJA ROMANAALIS VOKER BOJA PURPURA Huang Mei-chi, maj, 1997.

Mo da je sluŁajnost, ali mnoge istaknute lezbe-jske studije pisale su crne ene. Mogu i razlog zaovu tendenciju mo e biti da crne feministkinje os-je aju da njihovu egzistenciju bri u ne samomu karci ve i bijele feministkinje. Crne feministk-inje nagla avaju ensku me usobnu povezanostzato to smatraju da su otu ene od akademskogfeminizma koji je reprodukovao strukturu patri-jarhalne nejednakosti u samom sebi tako to jeiskljuŁio glasove i iskustva crnih ena (Beri, 140.strana). One su podjednako vidljive i mu karcima ienama pa mogu samo da se dr e zajedno i tako

se osna e. Ipak, kritiŁarka knjige koja govori olezbejskom odnosu ne mora nu no i sama bitilezbejka, niti spisateljica lezbejske knjige mora bitilezbejka. Kao to ni Alis V oker, koja u knjigu Bojapurpura unosi zrno intimnosti me u enama, nijelezbejka tako i ja elim da napi em lezbejsku studi-ju o tom djelu uprkos Łinjenici to nisam lezbejka.

Element koji neko djelo Łini lezbejskim jestepredstavljanje bliskog odnosa me u enama; kako

37KNJI EVNOST

38

bilo, odvijala se debata o tome da li lezbejski odnosmora da bude seksualan ili mo e da bude teorijski iplatonski. U djelu, Prisilna heteroseksualnost ilezbejska egzistencija, Ejdrien RiŁ uvodi terminlezbejski kontinuum koji u naj irem smislu, mo e

pokriti bilo koje iskustvo usmjereno ka enama(Grin, 251. strana). T ermin ukljuŁuje razmjenu bo-gatih unutra njih iskustava, umre avanje protivmu ke tiranije i davanje i dobijanje praktiŁne i poli-tiŁke podr ke (RiŁ, 192. strana). Boja purpura te ida na ovakav naŁin predstavilikove crnih ena bliskost koja se ni sa Łim ne da uporediti i koju os-je aju jedna prema drugoj poma e im da seodupru patrijarhatu.

Odnos izme u Sili i ag Ejveri vi e je negoseksualan. One su majke, prijateljice, sestre iljubavnice. Kada je ag bolesna, Sili se pona a kaonjena majka, brine o njoj, kupa je, oblaŁi i hrani.Mada ljudi vjeruju da e ag oskoro umrijeti, onase oporavlja zahvaljuju i Silinom majŁinskomodnosu. Uloga majke obrnuta je kada ag poma eSili da prestane da zavisi od mu a Alberta. Pru ajoj utoŁi te u Memfisu i daje novac da kroji pan-talone, ali one su ravnopravne. Ba kao to agka e Sili, Ti nisi moja slu avka. Nisam te dovela uMemfis zbog toga. Ovdje sam te dovela da te volimi pomognem ti da stane na svoje noge (218.strana). One se vole i poma u jedna drugoj kaosestre i ljubavnice. Dok ag spreŁava Alberta dazlostavlja Sili i uspijeva da od njega uzme Netinapisma za Sili, Sili pru a ag jednu vrstu tolerancije iljubavi kakvu ag nikad dosad nije do ivjela odmu karaca i ena. Mu karci vole ag zbog njeneljepote, slave i novca dok su ene ljubomorne nanjen nevjerovatni arm. Za razliku od njih, Sili evoljeti ag Łak i ako ona postane stara i ru na.Izgleda da je njihov odnos svet.

SliŁno tome, odnosi me u ostalim likovima crnihena su tako e izuzetni. One se mo da tuku na

poŁetku, ali na kraju postaju prijateljice i sestre. Naprimjer, Sili i Silvija se sva aju kad Sili uŁi Harpa datuŁe Silviju kako bi mu bila poslu na. Pomiri e seubrzo, nakon to se Sili izvinjava Silviji. Isto tako,Silvija vodi brigu o Suzi iako je Suzi izdanak njenogmu a i druge ene, Meri Agnes. Meri spava saSilvijinim Łovjekom, a Silvija Łak izbije par Merinihzuba ali ipak postaju prijateljice. Ove crne ene po-ma u jedna drugoj i suprotstavljaju se mu karcima.ag ne samo da poma e Sili da zapoŁne biznis sa

odje om ve poma e i Meri Ejveri u pjevanju. agim pru a praktiŁnu i politiŁku podr ku (RiŁ, 192.strana) pomo u koje one postaju ekonomski neza-visne i dru tveno korisne.

Ipak, termin lezbejski kontinuum je priliŁnouop ten. Ako ene u odnosu mogu da budu bliskekao prijateljice a najbli e kao seksualne partnerke,te ko je razlikovati lezbejke od heteroseksualnihena i zadr ati lezbejski identitet 1. Ono to lezbe-

jke Łini drugaŁijim od ostalih ena treba da bude

njihova tendencija prema ho-moseksualnosti. Prema mi ljenju Ketrin Stimpson,dva razliŁita tipa predstavljanja lezbejki uknji evnosti su izmuŁene lezbejke i romantiŁnelezbejke . Sili, u Boji purpura, predstavljena je kaoromantiŁna lezbejka koja je samouvjerena, divna,

itd, koja trijumfuje iako su sve okolnosti protiv nje ipronalazi savr enu ljubav (Grin, 252. strana).Njenu seksualnost podstiŁe ag sa kojom Sili zasni-va erotski odnos koji slu i kao izvor mo i iz kojegrazvija svoju subjektivnost.

to se tiŁe Sili, mu karci izgledaju kao abe iosta e abe, bez obzira kako ih poljubite (261.strana). Sili nikad seksualno ne stimuli u mu karci,ve samo jedna ena. Ona ka e, Kad sam prviput ugledala ag i njeno dugaŁko crno tijelo itamnopurpurne bradavice i njene usne, uŁinilo mise da sam se pretvorila u mu karca (51. strana).Sili eli da da je gleda (26. strana) i da je dr i zaruku i okusi prste (53. strana). Ba kao to agka e za nju, ti si jo uvijek nevina (81. strana), Siline zna ni ta o svojim polnim organima, kamoli odo ivljavanju orgazma. Njen odnos sa mu karcimaje seksualno nezadovoljavaju i zato to je oŁuhsiluje, a mu ignori e njena osje anja. Ohrabrenaod strane ag, ona zna da postoji malo dugme nanjenoj piŁki koje mo e da postane vru e, vla no itopi se pod dodirom prstiju i jezika. Seksualni Łin samu karcima nikad je ne dovodi do orgazma, vesamo seks sa ag. Ovako izgleda scena u kojoj onevode ljubav:

Ona reŁe, V olim te, gospo ice Sili i onda meprivlaŁi sebi i ljubi u usta.

Mm , ka e ona, kao da se iznenadila.Uzvra am joj poljubac i sama ka em, Mm .

Onda se ljubimo i ljubimo do iznemoglosti. Ondase dodirujemo.

Ja ne znam ni ta o tome , ka em ja njoj.Ja ne znam mnogo , ka e ona.

Tada osje am kako su mi grudi postaju meke ivla ne, kao usne jednog od moje izgubljene djece.

Malo kasnije, i sama se pona am kao izgubljenodijete (1 18. strana).

Njihov seksualni odnos opisan je kao prirodna in-timnost izme u majke i k erke tako prirodno itako istinito. U tom romantiŁnom portretu, ljubav ko-ju njih dvije dijele poma e Sili da se usprotiviAlbertu. Nekada je bila ukoŁena i neosjetljiva poputdrveta, ali sada, njena osje anja su probu ena, asubjektivnost stvorena. Postaje osjetljiva na sop-stvena osje anja i instinktivnu elju prema ag.Njen potencijal je u punom zamahu. Ohrabrena odstrane ag, ona dizajnira i kroji pantalone. Njenoposebno umije e donosi joj mnogo novca i mu ter-i ja. Vi e ne zavisi od mu a niti se potŁinjava ostali-ma.

Sili je opisana dramatiŁno kao romantiŁnalezbejka , koja je suvi e sre na da bi to bilo istina.Sofija, jaka poput mu karca, bori se protiv seksizma

KNJI EVNOST

u crnoj zajednici, ali alosno pa-da u ruke bijelcima rasistima. Za razliku od nje, Sili,koja se nikad ne bori protiv mu karaca, zadobijaensku mo u lezbejskim uslovima. Lezbejska

egzistencija opire se mu koj dominaciji i slu i kaosredstvo enske slobode. Lezbejska trauma nijepomenuta u ovoj priŁi. Nema predstavljanja na-muŁenih lezbejki koje trpe dru tvenu homofobiju.Izgleda kao da Silin mu prihvata Łinjenicu da gaona ne voli zato to voli enu, a ne mu karca. Unekom smislu, lezbejski tekst u Boji purpura ostavljaizvjestan politiŁki uticaj na mu ko- enske odnose.Kao lezbejka, Sili postaje samouvjerena i ponovozadobija svoju subjektivnost. Ipak, zato to je odnosprema lezbejskoj egzistenciji tako romantiŁan, poli-tiŁki uticaj nije toliko dominantan. On se ne podu-dara sa okrutnom stvarno u progona i brisanjalezbejske egzistencije u dru tvu. Boja purpura se,onda, ne mo e Łitati kao ozbiljno razmi ljanje olezbejskoj traumi, ve kao lezbejska romansa.

CITIRANA DJELABarry, Peter. Beginning Theory: an Introduction

to Literary and Cultural Theory. UK: Manchester UP,1996.

Green, Keith, and Jill LeBihan. Critical Theory &Practice: a Coursebook. NY: Routledge, 1996.

Rich, Adrienne. Compulsory Heterosexualityand Lesbian Existence

Powers of Desire: the Politics of Sexuality. Ed.Ann Snitow, Christine Stansell, and SharonThompson. N Y: Monthly Review Press, 1983. 177-205. W alker, Al i ce. The Color Purple. NY: PocketBooks, 1982.

Izvor: InternetPrevela sa engleskog: Radenka GrubaŁi

Lesli Njumen

KRATKE PRI¨E

SE˘ANJE

Ka u da pu enje trave utiŁe na se anje i pret-postavljam da je to istina jer se ja zaista ne se ammnogo toga o tom danu, a esnaest godina je pre-rano za poŁetak senilnosti.

Se am se da me je nazvala moja najbolja pri-jateljica Polin, da me je pozvala da prespavam kodnje i se am se da sam slagala moju majku gov-ore i: Naravno da e Polinini roditelji biti kodku e. Se am se da me je Polin pokupila kolimasvoje majke jer je ona bila godinu i po dana starijaod mene i ve je imala dozvolu.

Se am se da smo prvo popu ile d oint ise am se da sam bar milion puta pitala Polin da limogu da se naslonim na nju i obe bismo prasnule usmeh svaki put kad bih to rekla. Se am se da sampodizala i spu tala prozor na mojoj strani pomo umalog dugmeta na vratima, razmi ljaju i kako je tostvarno kul i ele i da su i moji roditelji bogati kaoPolinini, ali je ona rekla da bi samo elela da njeniroditelji ne putuju toliko i da se pomalo pla i da osta-je sasvim sama u toj velikoj ku i.

Se am se da smo ogladnele pa smo oti le posladoled ali sam ja umesto sladoleda uzela gomilukolaŁa i taŁno se se am kakvog su ukusa bili ti ko-laŁi: Łokoladni deo je bio mekan tako da su moji zu-bi prvo prolazili kroz Łokoladu kao kroz mulj, a kadabih do la do keksa i kad bih zagrizla u njega svojimzadnjim zubima, to bi se glasno Łulo, kao da se umojim ustima sudaraju automobili. Se am se dasam poku avala da sve ovo objasnim Polin, ali onaje bila zauzeta lizanjem svog sladoleda, a lizala gaje stalno u krug, prave i tako krug bez poŁetka ikraja za ta je ona vrlo dubokoumno primetila da liŁina ivot ali ne mogu taŁno da se setiti za to. Ali sese am da je njen sladoled bio od vanile sa maloŁokoladnih mrvica tu i tamo te je pomalo liŁio naPolin jer je ona imala zaista belu ko u sa gomilommlade a koji su svi bili na jednom obrazu.

Se am se da smo se zatim odvezle nazadnjenoj ku i i da smo skoro sat vremena poku avaleda shvatimo koji kljuŁ ide u koju bravu i toliko smose smejale da me je zaboleo stomak, to je moglo ida se desi zbog dvanaest kolaŁa koje sam naguralau stomak ali mislim da nije zbog toga. Onda je Polinnajzad otvorila vrata i iznenada je zapoŁelaneverovatna buka koja se irila kroz kom iluk kaokad stojite taŁno ispod kolskog zvona koje seodjednom aktivira zbog ve be po arne uzbune,samo 800 puta glasnije i Polin je morala da trŁi dotelefona, pozove policiju i objasni da je sluŁajno ak-tivirala sigurnosni alarm, ka e tajnu ifru koja je bila

pagete i zamoli ih da iskljuŁe alarm i da ne do uda nas uhapse zbog provaljivanja u ku u i zbog to-ga to smo naduvane.

Posle toga smo bile pomalo nervozne pa smoodluŁile da se okupamo da bismo smirile ivce, jertako rade na e majke kada su nervozne, to je prak-tiŁno stalno. Se am se da je Polin napunila kadu uobliku srca u kupatilu svojih roditelja sa mehurimasapunice koji su mirisali kao cve e i se am se dasam mislila da izgledaju kao sne ne pahuljice, dane postoje dve potpuno iste i onda mi je Polin reklada pogledam nagore i kad sam podigla pogled,

39KNJI EVNOST

40

videla sam milion mojih odraza na plafonu koji je biopun si u nih ogledala, se am se da sam mahnu-la, a milion mojih odraza mi je odmahnulo i to je za-ista bilo kul. Onda je Polin poŁela da peva Hey BigSpender ba kao ena na reklami za cigareteWhite Owl i poŁela je da se skida, okre u i ko-made ode e oko glave i bacaju i ih okolo kaoD ipsi Rozi Li. To nas je stvarno nateralo u smeh.Ja sam ve bila u kadi, a Polin je bila potpuno golakad je neko zazvonio na vrata. Se am se da je onaobukla oŁev plavi frotirski bade mantil koji je bio oko20 brojeva prevelik za nju i na Łijem je d epu,pored toga, pisalo ON i to nas je iz nekog razloganateralo u histeriŁan smeh, onda se ponovo Łulozvono pa je ona oti la da otvori.

Minut kasnije, Polin se vratila sa Gerijem, pret-postavljam da je to bilo u redu, mislim, on je moj mo-mak i sve to, ali ipak je mogao prvo da pozove.Se am se da smo zatim popu ili jo jedan d ointdok sam ja bila u kadi prekrivena mehurima sa-punice kao neka filmska zvezda, Polin je bila uoŁevom frotirskom bade mantilu, a Geri je, pret-postavljam, bio u svojoj uobiŁajnoj ode i. Zatim jePolin rekla da ide da spava, Geri i ja smo ostali samii ne se am se da sam iza la iz kade niti da se onskinuo ali mora da jesam i mora da jeste, jer smo bilina velikom krevetu Polininih roditelja koji je imaodugmi e koji su Łinili da neki delovi kreveta idugore, neki dole, a neki su se tresli, pretpostavljamda je to valjda trebalo da bude seksi, ali meni jenekako izazivalo muŁninu.

Se am se da je onda Geri rekao: Do i vamo ,to ka e u kolima kad ho e da imamo seks, pa

sam rekla OK, mada mi stvarno nije bilo do toga, alion nije samo uzeo moju ruku i stavio je tamo dolekao to je to obiŁno radio. Legao je na mene,pomerao se i stenjao i se am se da sam zurila uplafon koji nije imao milion si u nih ogledala kaoplafon u kupatilu ali je bio potpuno beo sem jednecrne taŁke koja je izgledala kao jedan od Polininihmlade a.

Zatim je Geri skliznuo sa mene, poljubio me uobraz i zaspao. Se am se da sam le ala porednjega dok se soba nekako okretala oko mene, svioni kolaŁi su plivali po mom stomaku i u glavi mi jeodjekivala pesma Pegi Li, znate onu u kojoj onastalno pita: Je li to sve to postoji? Je li to sve topostoji? I izgleda da to jeste sve, jer kao to samrekla droga mi je oti la u glavu i zaista se malo togase am. udno kako se se am svih tih a avih,malih stvari koje ne znaŁe ni ta kao to je Polininsmeh, njeni mlade i i naŁin na koji je lizala svojsladoled ukrug, a onda se ne to zaista va no desikao to je gubitak nevinosti, to bi trebalo da budeveliki doga aj u ivotu koji se de ava samo jed-nom, a ja se ne se am ni najmanjeg detalja o tome.

VODA IZ KAMENA

Tvoja ljubavnica zvoni na vrata. Stoji pored njeele i da je dodirne , ali ne Łini to, slede i

neizgovoreno pravilo. ekate jedan dugi trenutak dase otvore vrata. Ovo je moja majka , ka e tvojaljubavnica. Ovo je moj otac.

Drago mi je da smo se upoznale , ka e majcisvoje ljubavnice. Klimne glavom ocu svojeljubavnice. Dakle, ti si taj koji ju je silovao kad je bilabeba, devojŁica, tinejd erka, eli da ka e . T olikotoga sam Łula o tebi. Ali naravno, ne ka e ni ta.Jo jedno neizgovoreno pravilo koje se podrazume-va.

Prati svoju ljubavnicu i njene roditelje u kuhinjuna ruŁak od hladnih odrezaka koji imaju ukus kar-tona. Niko ne priŁa mnogo sem majke tvojeljubavnice koja povremeno pita: eli li jo malokrompir-salate? ili: eli li malo soka?

Otac tvoje ljubavnice nestaje iza nedeljnih nov-ina. Kako neuŁtivo, pomisli uvre ena, mada te jetvoja ljubavnica upozorila na to da ne ume da sepona a u dru tvu. Koristi ovu sjajnu priliku da gaprouŁi . Ima naoŁare sa debelim staklima i crnimokvirom i potpuno je elav, sa mnogo pega po eli.Pita se koja bi se slika pojavila kad bi se igrala igraspoji taŁke na njegovoj eli. On je tako obiŁan.

NeobiŁno obiŁan. OŁekivala si nekakvo Łudovi te,ali ne, tu je samo on, obiŁan mu karac koji podi eolju u vazduh da bi mu je ena dopunila kafom ko-

ja se pu i. Zrak sunŁeve svetlosti koji se probija kroz za-

vesu igra po njegovoj eli kao stroboskop kojinekog tra i. Zuri u njega dok ne okrene stranunovina. Onda skrene pogled, pa ponovo pogledau njega. Ovog puta zapa a njegove ruke. Male sui ne ne, skoro kao enske. Njegovi nokti su sjajnikao da su ispolirani. To te iznena uje.

Posle ruŁka, otac tvoje ljubavnice se povlaŁi usobu da odrema. Prati svoju ljubavnicu i njenu ma-jku u dvori te, svaka nosi po jedan deo novina.Sedite i Łitate novine ili se pravite da ih Łitate. Ti ihsigurno ne Łita , a tvoja ljubavnica nije proŁitalanovine za godinu i po dana koliko je poznaje . Ah,ali majka tvoje ljubavnice ih definitivno Łita, deloveŁak i naglas.

Tri tinejd era u malom gradu u Ohaju izvr ila susamoubistvo u toku iste nedelje. Zar to nijestra no? Klimne glavom jer izgleda da se tebiobra a. Oh, vidi. Mejsi ima rasprodaju onih slatkihletnjih haljina. Mo emo se odvesti tamo ako stezainteresovane. Ona pokazuje novinu tvojojljubavnici koja ne reaguje. Tvoja ljubavnica, to sig-urno zna , nije obukla suknju, a kamoli haljinu vevi e od deset godina.

Vreme je za odlazak. Majka tvoje ljubavnice dajevam torbu punu ljiva za dugu vo nju do ku e.Otac tvoje ljubavnice se podi e i tetura iz sobe dase pozdravi, naoŁare su mu malo iskrivljene. Ulaziteu kola, majka i otac tvoje ljubavnice stoje ispred

KNJI EVNOST

ku e i ma u vam. Odmahuje ,mrze i oca svoje ljubavnice u njegovoj prugastojmajci i kariranim bermudama. Mrzi ga, a ipak ga is-tovremeno pomalo sa aljeva i ovo je ne to to tise ne svi a kod tebe.

Udaljavate se od ku e i ti baca pogled na svo-ju ljubavnicu, koja sedi pored tebe sa torbom ljiva ukrilu. Jesi li dobro du o? , pita je.

Dobro sam , ka e praznim glasom. Ti poznajetaj glas. Pogleda je ponovo, vidi iste braon oŁi ukoje si gledala hiljadu puta, samo to ovog puta ne-ma nikog iza njih. Vozi oko bloka i zaustavlja sepored puta. Grli je, ne brinu i o tome da nekomo e da nai e u ovom strejt predgra u. Dr i je unaruŁju. Govori joj da je veoma hrabra. Govori jojkoliko mnogo je voli . Zove je tajnim nadimcima odmilja koja samo vas dve znate. eka . eka doknjeno telo prestane da liŁi na kamen u tvomnaruŁju. eka i Łeka . To traje jako dugo. Strpljivasi, jer si ovo radila mnogo puta ranije, ve inom aline uvek u krevetu kada tvoja ljubavnica eli da jedodirne ali se onda upla i i njeno telo se pretvori ugranit. Dr i je u naruŁju, ube ena da mo epokrenuti vodu iz kamena. Dr i je, priŁa joj, maz-i je po kosi, smiruje je, govori joj koliko je hrabrai jaka dok najzad ne krenu suze i njeno telo se otopiu ko u, krv i kosti. Grli je tu u njenom staromkom iluku dok se ne potro e njene suze i dok sepotpuno ne vrati u sebe. I onda je odvede ku i.

UTEHA

Po la si do prodavnice da ne to kupi , mada sesada ne mo e setiti ta je to bilo. Mo da kutijakoverata ili papir. Samo si skrenula iza o ka i tu jebila ONA, ena koja ti se svi a ve vi e od godinudana. Gledala je u izlog kafea, mo da razmi ljaju ida li da u e, ali ne, shvatila si da ona u stvariprouŁava svoj odraz jer je podigla ruku i uvuklajedan tvrdoglavi Łuperak pod svoju beretku. V olelasi je zbog toga. Zatim je otvorila vrata kafea i u la, tisi uzdahnula i nastavila svojim putem, znaju i da jeverovatno ne e videti slede a tri meseca,verovatno ne do prole a.

Tako si nastavila svojim putem i kupila markice iliulo ke ili ta god je to bilo i na putu nazad, u la si utaj isti kafe to je bilo Łudno jer ti nisi ba vrsta os-obe koja zalazi u kafee. Ti vi e voli non-stoprestorane sa kafom i doma om pitom sa jabukama,od kapu ina i Black Forest torte. Ali ipak si bila tusa oljom Mocha Java kafe u ruci, tra e i pogle-dom slobodno mesto. Nije bilo slobodnih stolova idok si ozbiljno razmatrala svoju situaciju, ONA jepogledala u tebe i nasme ila se. Jeli to bio poziv?Kasnije bi ti rekla da jeste, a ona bi poricala, ali bilokako bilo, odjednom si lebdela prema praznoj stolicipreko puta nje. Lebdela, ka em, zato to tvoje nogenisu dodirivale zemlju.

Mogu li da sednem? , pitala si. Ona je klimnula glavom i srebrne min u e koje

je nosila zazvonile su kao mala zvona. itala je de-belu knjigu Łiji naslov nisi mogla da vidi , ali si mis-lila da ona verovatno studira engleski sa timmin u ama i beretom. Nije se vratila knjizi ve jestavila pero na stranu da obele i dokle je stigla i on-da je zalupila knjigu kao da je Łekala da stigne iŁak je bila i pomalo ljuta jer si kasnila.

Ja sam Aleksandrija , rekla je, pru aju i svojune nu ruku. Ti si je uzela, pitaju i se ta da uradi ,u isku enju da je prinese usnama i poljubi , aliumesto toga, samo si je ne no dr ala.

Ja sam D eki , rekla si, zaŁu ena da si se seti-la svog sopstvenog imena i zaŁu ena da se nijepromenilo kao ostali deo tebe. Nekako si znala dae se Łitav tvoj ivot promeniti od tog trenutka.

Njena ruka je bila meka, a njeni prsti tanki i nosila jejedan srebrni prsten sa plavim kamenom. Ona jepovukla svoju ruku nazad i nasme ila se, a ti si zuri-la u njene usne kao da nikad ranije nisi videla usne,kao da nikad ranije nisi primetila kako se divno usnesavijaju preko zuba, crveno i belo. Iznenada si sh-vatila da zuri pa si spustila pogled na svoje ruke,koje su izgledale velike i nespretne u pore enju sanjenim i nisi podigla pogled dok nisi osetila kako po-lako crveni .

Postavljala ti je pitanja i ti si odgovarala. Pretpo-stavlja da si joj priŁala o svom ivotu, o odrastanjuu malom gradu i o tome da si se uvek ose ala dru-gaŁijom, o be anju u veliki grad i svojoj prvojstra noj godini kad si ivela u pansionu bez kuhinjei sa zajedniŁkim kupatilom, u pansionu u kom jemu karac u susednoj sobi kaŁio svoje banane okonopac u sobi da ih buba vabe ne bi dohvatile.Sve vreme dok si priŁala, mislila si da zvuŁi glupo,da priŁa previ e, da mora da joj je dosadno ali siipak nastavljala. PriŁala si joj kako si visila u barovi-ma i kako to ne radi vi e, kako si napustila taj veli-ki grad i preselila se u ovaj pre pet godina sa niŁim ud epu sem imena i telefonskog broja prijateljice izsrednje kole za koju se tako e govorkalo da je ra-zl iŁi ta.

I tako si sada ovde, radi kao domarka u zgradigde stanuje za besplatan stan i tri dana nedeljnoradi pola radnog vremena u tampariji zad eparac. To ti ostavlja dosta vremena za razmi l-janje, rekla si. Razmi ljala si da upi e kurs kom-pjutera jer si Łula da se tu mo e zaraditi novac, daje to budu nost i tako to.

Rekla je da ima kompjuter i pitala te da li eli daga vidi ? Zatreptala si jer nisi znala da li si dobro Łu-la. Da li te je ona pozivala u svoju sobu? Da li je ovomoderan naŁin da se ka e da li eli da do e davidi moje grafike? Mo da si je pogre no razumela,ali znala si da je ona lezbejka zbog labrisa okonjenog vrata i nadala si se da se ne sme i svakomonako kako se tebi sada sme ila. Ona je ustala,ustala si i ti, mada su ti kolena bila priliŁno gumena.

41KNJI EVNOST

42

Pratila si je kroz vrata i niz ulicu koja vodi kakoled u. Ona je priŁala o svom kompjuteru, da jojga je kupio otac i kako je lako sad pisati radove, sh-vatila si da je verovatno i ona nervozna. Pitala si seda li ona ovo radi stalno, mada jo uvek nisi bila sig-urna da ona razmi lja na isti naŁin kao ti. Ona je bi-la tako lepa, Łak i sa tom sme nom kapom, crnimd emperom i ru iŁastim Łizmama. Mislila si da ima19 godina, najvi e 20, ali ti je kasnije rekla da ima25, mla a je samo godinu dana od tebe. Ni njenivot nije bio lak, mada nije morala da brine o novcu

kao ti. Njeni roditelji su je zatekli u krevetu sanjenom najboljom prijateljicom kada je bila na za-vr noj godini srednje kole i onog dana kada je ma-turirala, izbacili su je iz ku e. Njen otac je bio protivtoga ali je njena majka bila nepokolebljiva. T ako jenjen otac odr avao kontakt sa njom svih ovih godi-na, alju i joj novac svakog meseca, poku avaju ida se iskupi za to to je se majka odrekla. Pla ao jekolarinu, mada je ovo bio njen tre i poku aj na

koled u. I da, studirala je engleski. Odvela te je u staru viktorijansku ku u. Imala je

stan u potkrovlju, dve sobe i kupatilo. Jedna soba jebila kuhinja, a druga sve ostalo: dnevna, radna ispava a soba zajedno. U jednom uglu stajao jemuziŁki sistem i gomila ploŁa, preko puta je bio stosa sada ve Łuvenim kompjuterom i naravno onoto su tvoje oŁi izbegavale: krevet. Zatvorila je vrata

za tobom i bacila svoje male ru iŁaste Łizme,pokazuju i ti da uradi isto. Izgledalo ti je da supro li sati dok si uspela da odve e pertle na svo-jim patikama. Izgledalo je da se sve kre e usporom ritmu: kazaljke na zidnom satu, Aleksandijakad je krenula prema tebi i uzela te za ruku, suncekoje se polako kretalo po krevetu, prvo greju i njenstomak, onda njene grudi, zatim njeno prelepo licedok je le ala pored tebe posle, poluzaspala, zado-voljna kao maŁka koja je upravo olizala Łiniju mle-ka.

Ti nikada nisi bila budnija u svom ivotu. Nikadranije nisi uradila tako ne to: vodila ljubav saenom koju jedva poznaje u sred popodneva.

Imala si samo dve ljubavnice, jednu u velikomgradu, stariju enu koja je bila udata i jednu koja tije slomila srce pre dve godine kada te je ostavilazbog bliske prijateljice. Nisi mislila da je seks batako va an. Bila si usamljenica.

Ali ona, pa, ti sigurno nikada nisi upoznala nekogkao to je ona. Ona je bila dobra u seksu, onakokako je neko dobar u kartama ili na klaviru. Mogla sida primeti da je to ne to to je ona Łesto radila.Nisi elela da ona to radi ni sa kim osim s tobom.Smejala se kada si joj to rekla. Zagrlila te je i reklada je oduvek elela da je neko toliko voli da budeljubomoran. Bila si iznena ena jer kada je izgovorilate reŁi, shvatila si da je ti zaista voli , mada nisiverovala u ljubav na prvi pogled. V erovala si damora polako da upoznaje osobu i da vremenomnauŁi da je voli .

To je upravo ono to se do-godilo. Vi ale ste se svaki dan i spavale zajednosvaku no . Ponekad ste vodile ljubav, a ponekadne. Ponekad si je samo dr ala u zagrljaju, sklanjalakosu sa njenog prelepog lica i ljubila njeno Łelo.Rekla je da se sa tobom ose a sigurno. Rekla je dati veruje jer ima iskrene ruke. Iskrene ruke. To t i s edopalo.

UŁila si stvari o njoj. NauŁila si da voli doruŁak ukrevetu na drvenom poslu avniku sa ru iŁastomru om u staklenoj vazi. NauŁila si da mrzi da kuva iako bi se ostavilo njoj, jele biste kokice za veŁeru.NauŁila si da ume da pomera u i i da ume da po-di e samo jednu obrvu, da je njena omiljena bojaru iŁasta i da leti ne nosi rublje ispod svojih dugihpamuŁnih haljina.

Tako e si je nauŁila razne stvari. NauŁila si jekako da namigne preko sobe maŁki i da sedi vrlomirno dok maŁka ne namigne njoj. NauŁila si jekako da zimi zadihtuje prozore i kako da u prole eposadi cve e du ograde. NauŁila si je kako daprona e konstelacije na no nom nebu: V elikogmedveda, Kasiopejin presto, Orionov prsten i kakoda po eli elju kad ugleda zvezdu padalicu.

U leto, jedan stanar se iselio iz tvoje zgrade i onase uselila. Godinu dana posle toga iznajmile ste za-jedniŁki stan. Sada si ve poŁela da radi punoradno vreme u tampariji, a ona je ponovo napustilakolu. Zaposlila se u obdani tu i ti si se pla ila dae ona hteti svoje dete, ali ona je rekla ne hvala, ti i

pas ste bili sasvim dovoljni za nju jer si joj ove go-dine za ro endan poklonola tene.

I tako su prolazili dani i godine i bila si priliŁnosre na. Postala si partnerka u tampariji, a ona jeotvorila svoje sopstveno obdani te, po to je najzaddiplomirala. Obe ste mnogo radile, mada ste seuvek starale da redovno odlazite na odmore.Jednog dana primetila si sede vlasi u njenoj kosi.Jednog dana ona je primetila da se tvoje telozaokruglilo kao deblo drveta. Kako se to desilo?Odjednom je tene postalo stari pas sa belomnju kom. I jo uvek ste bile sre ne.

Uspele ste da sve ove godine ostanete zajednodok ste posmatrale kako se drugi parovi razilaze.Va e prijateljice razilazile su se zbog pitanja okomonogamije, oko toga da li se eli dete ili ne, okoostanka ili selidbe u Kaliforniju. I naravno oko veliketrojke: novca, koliko vremena se provodi zajedno iseksa. Vi se niste sva ale oko novca, jer ste gadr ale odvojeno i niste se sva ale oko toga kolikovremena provodite zajedno jer ste obe elele dasve svoje vreme provodite zajedno. Ponekad ste seprepirale oko seksa, naroŁito na poŁetku jer je onabila mnogo slobodnija od tebe. Ali to se promenilo, iu stvari, tokom godina, Łak si uspela da je iznenadiponekim trikom.

Ponekad si se le e i no u u krevetu pitalakakav bi tvoj ivot bio da nisi u la u taj kafe togdana. ta da je sedela sa nekim drugim? ta da se

KNJI EVNOST

nije osmehnula? ta da... Ali onabi te u utkala tako to bi stavila svoje prste na tvo-je usne. Tako je su eno, rekla bi, za to bi to dovodi-la u pitanje? Nisi dovodila u pitanje ispravnost sve-ga, jer u to si bila sigurna. Za tebe je to jednostavnobilo Łudo da je posle svih ovih godina ona jo uvekpored tebe za doruŁkom, jo uvek je no u bilapored tebe u krevetu, ona je bila prvo to bi ugledalasvako blagosloveno jutro. A ona, ne da te je uzimalaza gotovo, ali ona je to prihvatala mnogo lak e, jerje ona oduvek znala da e joj se to desiti, da ejednog dana ena njenih snova u i u njen ivot,da e je oboriti s nogu i da e iveti sre no dokraja ivota. T ako si postajala starija i sre nija jerje svaki dan sa njom dodavao tvojoj sre i. I mada sije volela svim svojim srcem i svom svojom du om imada nisi mogla da zamisli da je voli jo vi e, tvo-ja ljubav je rasla i rasla.

I onda je odjednom do lo vreme za penziju ipretvorile ste se u dve stare dame u flanelskimpi amama, koje se smeju jer ne zna da li su to tvo-je ili njene naoŁare za Łitanje i zato to ona nemo e da se seti Łiji su zubi u ru iŁastoj Ła i nalavabou u kupatilu. I onda je prestalo da budesme no jer ste znale da ete izgubiti jedna drugu inisi znala da li je bolje da ti umre prva, jer ne bimogla da podnese da ivi bez nje, ali onda,mo da je bolje da ona ode prva, jer ne bi mogla dapodnese misao da je ona tu na bez tebe.

Znala si da ete uvek biti zajedno bez obzira nasve i kada je do ao kraj, bila si tu na, stra notu na, ali nekako si uspela da ivi sama, kao tosi uspevala i pre nje. SaŁuvala si ve inu njenihstvari, ukljuŁuju i beretku koju je nosila tog prvogdana. Ponekad si je dr ala u krilu i milovala kaomaŁku. Drugih dana bi otvorila album sa slikama iona je ponovo bila tu, osmehivala se u kameru, ili tije pretila prstom, prave i se da je ljuta, ili bi stajalau pozi Merlin Monro sa izvijenim le ima i rukama nakukovima. Nekih dana nisi ni ta drugo radila semto bi plakala, tada bi Łula njen glas kako ti tiho

ka e hajde, hajde, ti bi se nasme ila i jo jaŁezaplakala.

Mnoge od tvojih prijateljica su tako e umrle, aone koje nisu, nudile su utehu koliko su mogle, a tonije bilo mnogo. Niste se ba mnogo dru ile,umesto toga Łuvale ste svoje dragoceno slobodnovreme za vas same. Mo da je trebalo vi e daizlazite sa drugim ljudima, ali ne, ne ali ni jednujedinu sekundu koju si provela sa njom i ako bimogla sve ponovo, ne bi mogla ni da zamisli da bipromenila i jednu jedinu stvar. I to je bila tvoja uteha.

ALOSNA DR AVAza moje prijatelje u Oregonu i Koloradu

Nasilna reakcija izgledala je kao udarac biŁem:neoŁekivan, iz vedra neba, neverovatno bolan

udarac koji je irom otvorio na e oŁi, okrenuo na eglave i brzo nas obeshrabrio, okre u i nas u krugdok se zaslepljeni nismo zaustavili, protresli ruke,duboko uzdahnuli i polako krenuli na dug, dug putispred nas...

Amanda Edvards je gubila strpljenje. Danas jemorala na vreme da stigne na posao i dok je sipalaNind a kornjaŁe cerealije u Meganinu Łiniju saslikom Berta i Ernija, pitala se milioniti put za toAdam ponekad ne odvede dete u obdani te. Nesvaki dan, kao to neke supruge insistiraju, ne Łakni svaki drugi dan. Samo u dane kao to je ovaj ka-da je pred celim odborom imala zakazanu najve uprezentaciju u svojoj karijeri. Ali Adam nije hteo nida Łuje za to. Bo e saŁuvaj da on stigne u kance-lariju dok mu suze i slina kaplju sa njegovog sve eispeglanog odela. Amandu je brinulo to je Meganjo uvek plakala svaki put kad bi je ostavila u ob-dani tu, mada ju je D eki, njena vaspitaŁica, stoputa uveravala da je to normalni deo jutarnje tranzi-cije . Megan je obiŁno i bila dobro Łak i pre nego seAmanda udalji kolima od obdani ta. D eki bi okre-tala Megan dok joj ne bi izmamila smeh i onda bi jenamamila unutra nekom igraŁkom: utim kamio-nom, punjenim pigvinom ili slagalicom sa slikom dvaŁupava medveda. Ponekad je Amanda mislila daD eki bolje poznaje njenu erku od nje same, alinema veze, za to je bila pla ena.

Hajde Megan, idemo du o. Amanda je zgrabilasvoju akt-ta nu i dodala Megan njen ranac u oblikuarene bube. Privezala je dete u njeno sedi te u

kolima i krenula, podse aju i se da ponovo prego-vara sa Adamom o jutarnjoj rutini. Mnogi drugi oŁe-vi su dovodili svoju decu u obdani te, razmi ljala jedok je vozila, prime uju i da je gu va u sao-bra aju neobiŁno mala, blagoslov. Mo da e raz-govarati sa Adamom veŁeras posle veŁere. Nije bi-lo vremena ovog jutra, Amanda je pomislila da se nine se a da je ovog jutra videla Adama. Mada to ni-je bilo neobiŁno. Kao kroz maglu se ala se poljub-ca u obraz i senke na vratima, mnogo pre nego toje probudila zvonjava budilnika na njenoj stranikreveta. T ipiŁno, pomislila je Amanda. T ako mi i tre-ba kad sam se udala za nekog kome je posaova an koliko i meni.

Hajde du o, idemo da na emo D eki. Amandaje odvezala Megan koja je potrŁala u dvori te ob-dani ta i onda zastala. Nova ena je Łekala ispred.Hriste, zamena ba danas od svih dana? Amanda jeuzdahnula i klekla, mole i se da joj se Łarape nepocepaju. Megan, D eki nije ovde danas. Ovadama e brinuti o tebi i sigurna sam da e seD eki vratiti sutra.

Uh... ne ba , rekla je ena. ta? , Amanda je zastala, dr e i jednu ruku

oko Meganinih ramena. D eki je oti la , rekla je ena. Oti la? , ponovila je Amanda.

43KNJI EVNOST

44

uli ste za novi zakon koji proteruje gejmu karce i lezbejke iz dr ave? Pa, uh, D eki jeoti la jutros.

D eki je oti la? , ponovila je Amanda, ne slu a-ju i ostatak onoga to je reŁeno. Pa, kako se tizove ?

Suzan.Megan, du o, ovo je Suzan i ona e biti tvoja

nova vaspitaŁica.Uh... ne ba , rekla je ena ponovo. Radimo sa

pola osoblja i mo emo uzeti samo polovinu dece.Dr avni zakon: odnos dece i vaspitaŁica ne smebiti ve i od jedan prema Łetiri. Pla im se da vi enemamo mesta.

ta? , Amandin glas je za kripao. Ali ja moramna posao danas. Imam izuzetno va an sastanak. Iplatila sam za ceo mesec!

ao mi je. Suzan je slegla ramenima i oti la dasaŁeka slede eg roditelja sa detetom koji ni ta nesumnja.

Hriste. Amanda je zatresla glavom i uhvatilaerku za ruku. Hajde Megan, idemo kod bake.

Sre om, Amandina majka nije imala nikakveplanove za danas i bila je sre na da priŁuva svojuunuku. Mama e se vratiti oko est sati. Amandaje otrŁala nazad do kola i odjurila do kancelarije.

Bil, izvini to kasnim , rekla je utrŁavaju i ukonferencijsku salu. Ali je sala bila prazna. udno,pomislila je Amanda idu i ka Bilovoj kancelariji.Prona la je svog efa kako sedi za stolom saglavom naslonjenom na ruke.

Bil, jesi li dobro? , Amanda ga je potap ala poramenu. ta se desilo sa sastankom?

Oh, Amanda. Bil je zavrteo glavom kao da jepoku avao da se probudi. Ovo je neverovatno.Preko no i je pola prodajnog osoblja oti lo. Oti lo.Da ne spominjem knjigovo e, efove odeljenja,Hriste, Łak i podpredsednika. Kako da vodim kom-paniju?

Bil, o Łemu priŁa ? Amanda se pitala da li njenef ima nervni slom. Ne bi bio prvi koji je popustio

pod ovakvim pritiskom. Amanda, zar ti ne Łita novine? Zna da su

doneli zakon koji homoseksualnost progla ava ile-galnom i da su prognali homoseksualce iz dr ave.Pola kompanije je oti lo. Oti lo. Kad se jutros nisipojavila, poŁeo sam da se pitam.

Oh Bil, ne budi sme an. Imala sam problema uMeganinom obdani tu. Amanda je stavila ruke nakukove. Ho e li da pre emo moje bele ke zasastanak?

Ma ta to vredi? emu to? Bil je provukao prstekroz kosu. Ja sam propao. Gotov sam.

Bil, pa mo emo mi to. Niko nije nezamenljiv.Hajde da samo...

Amanda, zatvaramo kancelariju za danas. Idiku i.

Ali Bil , Amanda je otvorila svoju akt-ta nu.Radila sam na ovim izve tajima vi e od mesec

dana. Mislim da ne...Uzmi slobodan dan, Amanda. Bilov glas je bio

Łvrst. Ne mogu da upravljam brodom bez posade.Sranje. Amanda je pokupila svoje stvari i lupa-

ju i potpeticama niz hodnik oti la u svoju kancelar-iju. Pozvonila je svojoj sekretarici ali niko nije odgo-varao. Ceo mesec rada niza ta. Sela je za svoj stoi ponovo ustala. Oh, do avola s tim. Bil je rekao dauzmem slobodan dan i uzimam slobodan dan.

Amanda se vratila u auto i upalila ga, a da nijeznala kuda e. Naravno mogla bih da uzmemMegan od mame, pomislila je, ali je brzo odbacila tuideju. Kada sam poslednji put imala ceo dan zasebe, pitala se Amanda. Bez posla, bez Adama, bezMegan, samo moj. Kakva ideja. Amanda je ukljuŁilaradio i poŁela da pevu i dok je izlazila sa parkinga.Malo u se zabaviti danas, mislila je, voze i katr nom centru. Prvo u oti i kod frizera, pa kodmanikira, onda malo u kupovinu, pa na ruŁak u onajkafe gde imaju divne grŁke kolaŁe... Do avola,mogla bih se i navi i na ovo.

Amanda je parkirala i otvorila vrata frizerskog sa-lona. Zdravo Dona , rekla je recepcionarki. Znamda nemam zakazano za danas, ali da li bi Brajanmogao nekako da me ubaci? PriliŁno sam fleksibil-na, imam slobodan dan. Kad god ima slobodan ter-min.

Brajan je oti ao du o. Donin glas je bio nejasanod plaŁa i podigla je svoje crvene oŁi sa raz-mazanom maskarom ka Amandi.

Oti ao?Oti ao je jutros.Za to?Za to? Zato to su ljudi u ovoj glupoj dr avi

glasali da odstarne njega i njegovu vrstu, eto za to. Njegovu vrstu? Ma o Łemu priŁa ?Znala si da je Brajan gej, Amanda, zar ne?Brajan? Amanda je podigla glas za oktavu. Ali

on je bio tako sladak! I... i flertovao je sa mnom!Mislila sam da je on zavodnik.

Dona se nasmejala i njene oŁi su se napunilesuzama. Brajan je flertovao sa svim to mrda i sanekoliko stvari koje ne mrdaju. Uzdahnula je ipogledala u knjigu za zakazivanje. Ne mogu nikakoda te uguram danas, Amanda. Svi su prebukiraniBrajanovim mu terijama.

U redu je. Amanda je odmahnula rukom ispredlica, kao da je poku avala da otera ne to. Brajan,homoseksualac? Brajan Łije bi magiŁne rukeoterale sve brige dok joj amponira kosu i koje bi jesa toliko mnogo brige frizirale da se uvek ose alalepom kad bi iza la iz salona? Ponekad se Łak ialila sa svojim prijateljicama da je odlazak kod

Brajana bolji od seksa, i Łe e nego to bi volela toda prizna, Amanda je zami ljala kako bi bilo daspava sa Brajanom. Ako je on svojim sna nim,sposobnim prstima mogao da uŁini da se samo njenvrh glave ose a tako voljenim... Amandino grlo sesteglo i pomalo je ose ala muŁninu.

FILM

Jesi li dobro du o? Doninglas trgao je Amandu iz misli.

Da, dobro sam, , rekla je odseŁno. eli li da potpi e peticiju? Dona je mahnula

papirom ispred njenog lica. Uh, razmisli u o tome. Amanda nikad nije ni -

ta potpisala. To je suvi e opasno. Slede e to znaje da su ti pred vratima FBI, CIA ili IRS. Nazva uda zaka em slede e nedelje Dona. Amanda je br-zo iza la iz salona na zadnji izlaz koji vodio u tr nicentar.

Mnoge radnje su bile zatvorene, a one koje subile otvorene su oŁigledno imale manjak osoblja.Kako je jutro odmicalo, redovi ispred kasa su rasli, akupci su postajali sve nestrpljiviji. Amanda je Łekalapola sata u Filenovoj radnji da plati plavi svileni al,a u delikatesnoj radnji za kafu gde je volela da kupu-je svoj uvozni Łaj nije mogla da prona e nikoga.Njena omiljena cve ara je bila zatvorena, a pro-davaŁica u knji ari gde je Amanda volela da cunjaimala je pune ruke posla poku avaju i da zavedered ispred svoje kase. Amanda je primetila dvojetinejd era kako u zadnjem delu knji are kradu kn-jige i stavljaju ih u svoje ranŁeve i brzo je iza la dokjoj je srce lupalo u grudima. ta je slede e, pitalase, pljaŁke i neredi kao u Los An elesu?

Amanda se vratila svojim kolima i krenula ku i.Trebao joj je benzin, ali je red bio toliko dugaŁak, aprodavac oŁigledno iscrpljen da se predomislila inastavila put. Zastala je kod samoposluge da kupimleko za kafu. I ponovo, samoposluga je oŁiglednoradila sa pola ili manje osoblja ali je Amanda Łekala.Neverovatno , rekla je sama za sebe dok je stajala

u redu. ta se ovde de ava? Zar su homoseksual-ci vodili Łitav ovaj grad?

Moj zubar je bio jedan od njih, mo ete li dapoverujete u to? ena ispred Amande se okrenula.Trebalo je jutros da mi Łisti koren zuba. Imate li po-

jma koliko je te ko prona i dobrog zubara?Misli da ti ima problema? Amanda se okrenu-

la da vidi enu iza sebe koja je dr ala glavicubrokolija. Moj agent za nekretnine je oti ao. Oti ao,u sred prodaje na e ku e. ta da radimo sad? Vesmo kupili drugu ku u. Moj mu je rekao da trebada ga tu imo pa sam nazvala svog advokata, alipogodite ta se desilo? I on je oti ao.

Ma ta je s vama ljudi? Mlada ena izslede eg reda gestakulirala je pakovanjem jogurta.Samo o sebi mislite. To su ljudska bi a o kojima mi

priŁamo ovde, ljudska bi a koja su morala da na-puste svoje domove, svoj posao...

Ja mislim da je to blagoslov , mu karac iza njeje skoŁio. Sada emo zaustaviti AIDS i zlostavljan-je dece.

Ma hajde, molim te , procedila je ena sa jogur-tom.

Trebali su da vide da im se to sprema , rekla jeena ispred Amande. Taj zakon je Łekao meseci-

ma na usvajanje. T rebali su da odu dok su jo imali

dosta vremena.Niko nije verovao da e biti izglasan , rekla je

tiho mlada ena. Nismo eleli da verujemo.Odbijali smo da poverujemo kao i Jevreji u nacis-tiŁkoj NemaŁkoj.

Kako se usu uje da to upore uje ? viknuo jemu karac. Moj otac je umro u tim logorima smrti...

Dobili su ono to su zaslu ili.Ko, Jevreji? Mu karŁeva pesnica se podigla. Ne, pederi.Muka mi je od njih. Drago mi je da su oti li.Gomila komunistiŁkih lezbejki.Umuknite! Svi ste vi gomila netolerantnih, glupih

morona punih predrasuda , povikala je mlada ena. Ona mora da je jedna od njih! Neko je zgrabio

enu za ramena, jogurt je ispao i prosuo se pozemlji. Pozovite vlasti. Pozovite policiju!

Pustite me! Pustite me! ena se otimala iAmanda je gledala kako su se, naizgled, od nikudapojavila dva mu karca u uniformama i odveli je.Iznenada Amanda nije mogla vi e da podnese dabude tu ni minut du e. IstrŁala je napolje, ispu ta-ju i mleko u urbi i odvezla se ku i u za-prepa enju. Zar su svi poludeli? U la je u ku u izakljuŁala vrata za sobom.

Za ti ena od ostatka sve-ta, Amanda je sebi skuvalaolju crne kafe i samo je zurila

u nju. Kakav Łudan dan.Trebalo bi da pozovem Bila ukancelariju, pomislila je, pri-nose i telefon do kuhinjskog stola i predavaju i sesvojim radnim navikama. Ali nekako je podizanjeprstiju da se okrene broj izgledalo kao previ e truda.Mogla je naravno da pozove Adama ali je on mrzeoda ga prekidaju na poslu. On bi je uvek zvao ukancelariju taŁno u dva kad bi se vratio sa ruŁka, davidi ta ima za veŁeru i da Łavrljaju o dosadnimstvarima kako to rade mu evi i ene, a oni se zak-leli da nikad ne e upasti u to: Jesi li uzela mojeko ulje sa hemijskog? Se a se da je veŁerasroditeljski sastanak u Meganinom obdani tu? Madaje Amanda mislila da su beskrajni detalji iz njihovogivota beznade no trivijalni i dosadni, u svemu

tome postojala je i uteha, uteha za kojom je udela,naroŁito danas kada je ceo svet oti ao do avola. Alibilo je tek ne to malo posle jedan, morala je da Łe-ka Łitav sat i Łak kad bi reskirala da se Adam izn-ervira i pozvala ga, ne bi ga prona la. Odlazio jesvakog dana na ruŁak u 12.30 i vra ao se u dva.Bio je toliko predvidljiv da je Amanda mogla da nav-

45FILM

1 Festival je odr an od 1. do 8. decembra 2002. godine uLjubljani.

Godine 1984. u okviru festivala Magnus organizovan jeprvi festival lezbejskog i gej filma u Sloveniji, i va i za na-jstariji festival ove vrste u Evropi. 2 Izraz queen tj. na srpskom kraljica se u gej argonu ko-risti za oznaŁavanje gej mu karaca

46

ije sat po njemu. Amanda je odnela telefon u dnevnu sobu i

ukljuŁila TV da Łeka Adamov poziv. Naravno da eje pozvati ku i kad shvati da nije na poslu. Bogsamo zna ta se de avalo na njegovom poslu.Amanda je etala po kanalima da joj pro e vreme ionda se nasmejala u sebi. Ko bi mogao da me za-misli kako sedim pored telefona usred radnog danaŁekaju i da me pozove mu kao neka zami ljenatinejd erka, mislila je dok se sme tala u fotelju saoljom mlake kafe i daljinskim upavljaŁem. PoŁele

su vesti i Amanda je fascinirana gledala kako mikro-fone uperuju u uplakana lica. Moj sin je oti ao.Nisam ni znala da gej. Moja erka je oti la ranojutros. Pomogla sam njoj i njenoj ljubavnici da sespakuju. Moj ef je zatvorio radnju. Nisam ni san-jala da bih zbog ovoga mogla da izgubim posao.Operacija kolena mog ujaka je morala biti

odlo ena dok ne prona u drugog specijalistu.Amanda je prebacivala sa kanala na kanal, ali jesvuda bilo isto: intervjui sa zaprepa enim i oŁajn-im roditeljima, sestrama, bra om, kolegama, Łak isa enom koja je, izme u jecaja, izjavila da jezabrinuta za svoju baku koja je bila prinu ena daode. I naravno da bi izbalansirali vesti, reporteri sumorali da intervjui u i ljude kojima je bilo drago dasu se oslobodili tih ivotinja kako je rekao jedanmu karac. Ali Łak je i on morao da prizna da je za-panjen ogromnim brojem ljudi koje je ovakav sleddoga aja pogodio.

Vesti su se zavr ile pozivom reportera da ljudiostanu u svojim ku ama i da izlaze samo ako je toneophodno, jer kad padne no , sigurno e bitinasilja. Sa toliko mnogo radnji koje imaju manjakosoblja ili su napu tene, pljaŁka i e sigurno iza iu punoj snazi kad se spusti zavesa mraka. Dolazi inacionalna garda.

Dok je Amanda zurila u TV ekran u neverici, za-zvonio je telefon i ona je skoŁila. T aŁno je dva, porasporedu. Bar na neke stvari u ovom svetu mo eda se raŁuna. Adame , zaplakala je u slu alicu.Veruje li u ovo ludilo? Morala sam da odvedem

Megan kod svoje majke jutros i Bil me je poslaokui i...

Amanda, slu aj me , prekinuo ju je Adam. Nemogu dugo da priŁam, ljudi Łekaju na telefon...

ekaju? Sve je toliko ludo! Gde si ti?Upravo sam pre ao granicu. Nisam eleo da ti

ka em na ovaj naŁin ali sada ne mogu ni ta dapromenim. Mo da je i bolje ovako, da ne moramvi e da la em. Nemoj misliti da te nisam voleoAmanda, jer jesam, i Megan tako e, Bo e, ona mije sve, ali ovo je oduvek bilo u meni i...

Adame, ma o Łemu priŁa ?Amanda, zaljubljen sam u D efrija, zna , sa

posla. To traje samo nekoliko meseci ali u mom srcuznam da je to prava stvar. Hteo sam da skupimhrabrost da ti ka em to nekako ali onda se desiloovo...

Kad e do i ku i naveŁeru? Pitala je Amanda, nose i be iŁni telefonnazad u kuhinju. Otvorila je vrata fri idera. Ako sadizvadim meso, mislim da e se razmrznuti doveŁeras.

Amanda, slu aj me. Ne u do i ku i naveŁeru. Ne mogu. Pozva u te sutra kad stvari nebudu tako lude.

Jesi li zvao automehaniŁara zbog mojih kolaAdame? Jo uvek imaju taj Łudan zvuk kad menjambrzinu...

Amanda, molim te. Zaboravi kola. Poku avamda ti ka em ne to. Ja sam gej. Ja sam homoseksu-alac. Zaljubljen sam u D efrija Bluma. Ne u do iku i.

Oh moj Bo e. Dok je Amandin mozak najzadregistrovao reŁi njenog mu a, veza se prekinula.Adame? pro aputala je ispustaju i telefon na

pod. Adame? Amanda se sru ila na stolicu. NenAdam je gej? Njen mu je homoseksualac? Njenmozak se brzo vratio na zadnji put kad su imaliseks, ali iskreno nije se mogla setiti kad je to bilo.Pa, rodila je Megan, zar ne? To valjda dokazujene to, mada Amanda nije bila sigurna u to.Iznenada je vi e od iŁeg elela da je njena erkatu sa njom. Zgrabila je kljuŁeve od kola i onda se za-ledila. ta da ka e svojoj majci? Pa i svima drugimakad smo ve kod toga? Kako da otplati hipoteku?Uz koga da se privije no u? Uz koga se dosad priv-ijala? Njen Adam, koji je bio predvidljiv kao Łinjenicada e ujutru sunce iza i i uveŁe za i, sa svojimpozivima u dva, sa svojim tenisom ponedeljkom, sapoljupcem u obraz za laku no svako veŁe taŁno u11.30, upravo kad poŁinje T onight Show, njen Adamje gej? Amanda je zgrabila novŁanik sa kuhinjskogstola i skoro stigla do vrata pre nego to su se njenakolena oduzela i ona se onesvestila u hodniku.

Kroz celu dr avu ljudi su otkrivali ono to smo mioduvek znali: da svako ima gej mu karce i lezbejkeu svojim ivotima. Ali nije va no. Preko granice,Łuli su se odu evljeni uzvici: Ti? Ti? Ne, nemogu da verujem. Ti ? Ti? Uvek sam se pitala. Omoj Bo e, ti? I na e suze, bes i strah povukli su sepred rado u kada se saneŁijeg radija Łulo I AmWhat I Am i zatim We AreFamily dok smo grlili jednidruge i igrali u neverovatnovelikom broju pre nego tosmo krenuli napred, jaki, ponosni i odluŁni dapre ivimo.

Izvor: EVERY WOMAN S DREAM, short fiction by

LESL A NEWMAN, New Victoria Publishers,Inc.1994., SAD.

FILM

Prevela sa engleskog:Danijela ivkovi

Biljana Lori

DORINABUNADA JEISTINA

Ro ena sam u gradu sa vi-sokim potpeticama elegantan sa dozom nesig-urnosti. Elegancija je lako integrisana u potrebelezbejke u rodnom gradu ali je i minimalna doza ne-sigurnosti bila dovoljna da se obeshrabri prihvatanjeidentiteta. Kada sam se vezivala za vaspitaŁice iuŁiteljice svima sam bila jedna od mnoge dece; ka-da sam u pubertetu imala zami ljenog brata kojipozdravlja devojŁice iz drugih razreda svima je bilojasno da patim za potpunom porodicom; kada samu adolescenciji imala prva iskustva sa enamamnogima sam bila otkaŁena, Łudna i luckasta.Kada sam pre ivljavala prve veze sa enama usvojim dvadesetim godinama svima se Łinilo dasam duboko razoŁarana u mu karce, nesigurna kaoena sa dubokom potrebom za ocem koga nisam

imala. Sada, kada ivim sa enom koju volim, jebemi se za sve prethodne pro-raŁune. Da sam u svimnavedenim periodima ivotaverovala ehu nesigurnogdru tva verovatno bih segadila ovakvih tekstova. tati je lezbejska snaga?!! Nikome tome nije uŁio, sve mi je odavno bilo jasno,imala sam u sebi tu snagu da ih sve zajebem, daojaŁam i da ih nadjaŁam. Svi dru tveni komparativikoji se implantiraju u sisteme nisu bili dovoljno jakida u u i u moj. I kada sam kao jedinka prona lalezbejsku zajednicu prevazi la sam i porodiŁnuprepreku oduzimanja identiteta. Po to mi nameranije da suvi e emotivno obojim ovaj tekst pasus, uzavr iti reŁima WORK YOUR SISTEM.

Po to ova priŁa treba da potvrdi da je Dorina-bunada istina potrebno je re i ko je ona zapravo.Ona je ogromna polu ena-polumedvedica, vrlokreativna i stalo ena pacifistiŁka zver. U isto vreme,pored svog egzistiranja, ona je i deo mojih fantazija,samim tim moja za titnica duboko naviknuta na vi-juge moje kreativnosti. Prvo mi se javljala u snovimai razbijala mi poimanja neŁujnog i sporadiŁnoguvlaŁenja u sebe, u svoj svet, u reagovanustvarnost, neku vrstu afektivnog stanja - stanjaneizvesnosti da li e pu i moj unutra nji sistem.

UŁila me je mehanizmima selekcije negativnihporodiŁnih i dru tvenih aktivnosti. Komunicirale smosvim Łulima, nekada se preplitale sa javnim stvari-ma/ili stvarima na javi. Sada imamo tako Łvrstuvezu da mi je nivo sigurnosti u kipu em stanju,moram negde da je isteram, kroz pokret ili reŁ? Da,reŁ. I vo nja je sve uzbudljivija, raste mi potreba zapupŁanom vrpcom sa ritmom uspavanih trajberki,krdom ena u prirodnom svom okru enju... i sh-

vatam da me je ne to Łudnospopalo po pitanju slobode.Kroz ceo svoj lezbejski pro-ces, shvatila sam da jeDorinabunada moja beskraj-na sloboda i radosnica momoslobo enju od raznih dik-

tatura. Da nije nje bilo ivot bi mi bio uskra en zajednu fantaziju fantaziju stvarnosti.

Kada mislim na slobodu mislim tada na poŁetaki kraj svakog mog htenja i to bez kontrola i nasilja.Sasvim mi je dosadno da sve sagledavam kroz he-donizam i samo ivost, da upli em horoskop i pri-padanje generaciji u nezadovoljstva i sre u. Mojapotpuna sloboda podrazumeva balans izme u uvekvi enog i nikad vi enog zadovoljstva. Ja sam zapra-vo morala da stvorim ne to to je deo mene, kao tosam to ja sama, to ne mo e biti kontrolisano i na-padano od ovog dru tva i raznih oklopa. Iako se uk-lapam u ablone ljudi koji imaju zami ljene prijateljeverujte mi ja taaaaaaako dobro zami ljam.Jednostavno, za mene je ova nametnuta slobodavrlo diskutabilna Łinjenica jer u njoj ne postojevalidne situacije koje je opravdavaju. Sve mi jenekako poloviŁno i raskrekovano i nesigurno u tojslobodi. Ili su je neki uzjahali i dobro osedlali, pa jeostalima malo toga na raspolaganju, ili je preteranoimperativna. Sloboda, koju sam ja uzrokovala umom ivotu, mimo pomenute imperativne slo-bode, sadr i bitisanje i lezbejsku ideologiju ivota.Sve to podrazumeva postojanje jedne iskonske, uosnovi primitivne a u sr i emancipovane lezbejskestvarnosti, postojanje upravo Dorinabunade.

Dorinabunada je u meni sazrela gotovo sa prvimlezbejskim iskustvom, kada sam imala esnaest go-dina. Rovinj je bio vrlo dobar doma in za tako es-tok i totalno neplaniran doga aj. Dosta starija ena

i moja tada vrlo staraelja na le su se na

granicama mogu eg.I tada je voz krenuoda staje na svimmogu im inemogu im stanica-ma na kojima je ulazi-lo i dosta toga to nijebilo adaptibilno namoje lezbejsko sazre-vanje. Zato seDorinabunada stvorila

47FILM

48

na tom mom putu kao potre-ba i stalna veza sa mojimunutra njim procesima.Njene strategije u re a-vanju mojih dilema i be-spovratnih davanja usferama neistinitog iv-ota ivota za kojinisam sigurna da li je za-ista bio taj jedini, javni ividljivi. U svakom sluŁaju, uvek jepostojao taj za ti eniji i vredniji ivot koji samodrugi nisu mogli da vide, ive ga i prihvate kao jed-nako validan onom drugom nametnutom ivotu. Ida nije bilo Dorinabunade ne bi ni lezbejke Biljanebilo, bar ne u ovom javnom, svima vidljivom ivotu.Kada je dovoljno sazrela u meni, u mom unutra n-jem svetu ili sistemu bitisanja iza la je iz mene sapeŁatima konvencionalne moje lezbejske liŁnosti iizlobirala me ostatku sveta koji ne prelazi granicemogu eg.

I kasnije je taj voz prelazio mnoge granice, neka-da stajao i Łekao na popravke i izgra ivanje novihina za transport moga lezbejskog bitisanja. I danas

Dorinabunada i ja imamo spremljene kofere za novaputovanja i obilazak toga, stvarnog i svimavidljivog sveta. I kada uspemo da budemo vidljive ijednako va ne spakujemo kofere i vratimo se una bezbedni i prvi jedini /od mnogih jedinih/ ivota.

Za ivot u ivotu, za lezbejku u lezbejki, zaDorinabunadu u meni za voz koji se kre e, zamene i tebe, za kraj i poŁetak ...

Igor panjol

PUNOLETSTVO

Beogradski umetnik, novinar i dru tveno-politiŁ-ki radnik Sa a Markovi Mikrob je svoj performansiz 1998. godine nazvao Prvi srpski festival babade-vojaka, raspu tenica i samohranih majki i tako nahumoristiŁki, zabavan i le eran naŁin(samo)ironiŁno upozorio na mnogobrojne zamke ot-varanja dru tvenog prostora kulturnim manifestaci-jama razliŁitih marginalizovanih grupa, kada insisti-ranje na politiŁkoj korektnosti Łesto dovodi do pot-puno suprotnog efekta. Da je taj anga ovani, kom-pleksni i simpatiŁni naŁin razmi ljanja o prilikama ukojima ivimo, za sada jo uvek neprihvatljiv zbog

op te nezrelosti tih istih prilika,pokazalo se posle tri godine na prvoj beogradskojgej i lezbejskoj paradi. Tada je to bila surovastvarnost, a ne umetniŁki projekat, udarac istinskognestrpljenja je pokazao da razlika izme u umet-niŁke fikcije u socijalnom miljeu i realnosti svakod-nevnog ivota ipak postoji. Krvavi doga aji nabeogradskim ulicama dokumentarno su predstavl-jeni u filmu Mentalitet (2001. Beograd) StefanaOrlandi a Stojanovskog, kao i u hrvatskom doku-mentarnom filmu Gay Pride (2002. Zagreb), koji sugodinu dana kasnije snimili Iva Kraljevi i OliverSerti , dramatiŁnost i autentiŁnost osigurana jenasiljem, vulgarno u, homofobijom, verskim fana-tizmom i ostalim patolo kim vidovima pona anja ko-ji su sastavni deo dru tvenih prilika u kojima sunastali. U pore enju sa tim, prikaz Mirana olincasa ljubljanske Gay parade Mi drugaŁiji, vi jednako-pravni (2002) mo emo da prevedemo kao prevaruelektronske kamere, koja predstavlja oko posma-traŁa kao taŁku pogleda na lako zabavno doga a-nje. Posle osamnajst godina od festivala Magnus,svedoci smo do sada najjaŁem izlivu homofobije naslovenskom prostoru. Prividna tolerancija prisutnihposmatraŁa parade je privremeno prikrila homofobi-ju, koja se uselila u medijski prostor, od interneta dotelevizijskih emisija i novinskih Łlanaka i intervjua. Ita je najbolji odgovor na homofobiju u medijima od

otvaranja medija filma i videa osobinama strpljenja,saose ajnosti ili samo ljubavi. Za ljubav je, ipak kaoto ka e naziv nekog filma, potrebno biti

raspolo en/a.Protiv getoiziranja gej i lezbejskog filma, njegov-

og potiskivanja na margine savremenih filmskihtokova i osu enosti na uzak krug ciljne publike, nijese lako boriti, pogotovo u okolnostima kada tometreba posvetiti veliku pa nju. Mo da previ epa nje nije dobro, jer ostaje malo vremena za oz-biljnu refleksiju. T ako u okolnostima priliŁnogneraspolo enja, mo da nije najoportunije prikazi-vanje dokumentarnog filma Rose von Praunheim oberlinskim transvestitima Sestre ne la u (T untenLugen Nicht, 2002) ili tvr e eksperimentalne

FILM

videokompilacije Sirovo (HugeIssue-Raw, 2002), ali upravo zbog upozorenja opotrebi razvijanja op te dru tvene tolerancije trebase pobrinuti za pluralizam i razliŁitost u sopstvenimredovima. Tako e, demonizirani lov gejeva i lezbej-ki na heteroseksualce, koji Łesto nastaje kao izgov-or za govor mr nje, na razliŁite naŁine je prikazanŁak u Łetiri filma Ljubav/sok (Love/Juice, 2000)Shindo Kaze, DeŁko koga volim (L homme QueJ aime, 1997) Stephana Giustia, Ponavljanje (LaRepetation, 2001) Catherine Corsini i L.I.E. (2001) Michaela Cueste, mo e da uŁvrsti predra-sude, iako filmovi uistinu govore o polnom usmeren-ju kao fluidno definisanoj kategoriji i poznatoj teorijio prelivanju me u polovima, gde niko nije izkljuŁivohomoseksualno ili heteroseksualno definisan.Besmisao modela Mi-ostali potvr uje tako ekomedija Km.0 (2000) Y olande Garcia Serrano iJuana Luisa Iborre, dok dru tvene, politiŁke, ge-ografske i psiholo ke granice ozbiljnije problema-tizuje Maja W eiss filmom uvar granice (2001).InaŁe, ve ina filmova temu istopolne ljubavi uzimakao izhodi te kritiŁne rasprave irih kulturnih fenom-ena i dru tvenih okolnosti, od religije i politiŁke dik-tature Lindsey Merrison Prijatelji na visokom po-lo aju (Friends in High places: The art of Survivali Modern Day Burma (2001) do klasne prob-lematike Duncan Roy AKA (2002) i borbe zadr avna prava protiv rasizma, kapitalizma, homofo-bije i seksizma Sonja Devries i Rhonda CollinsPut revolucionarke (The making of a revolutionary,

2000). Mogli bismo re i da je sa jedne strane festi-val ve dostigao punoletstvo i da mu se po glavi nevrzma samo seks, dok je sa druge strane pitanje osopstvenoj polnoj orijentaciji nebitno samo u sasvimtolerantnom dru tvu.

Prevela sa slovenaŁkog: Jasmina

Suzana T ratnik

OSAMNAESTI FESTIVAL LEZBE-

JSKOG I GEJ FILMA 1

MU KARAC KOGA VOLIM (L HOMME QUEJ AIME)

Francuska, 1997, drama, engleski, 87 minuta

Re ija: Stephane Giusti

Glavne uloge: Jean Michel Portal, Marcial di FonzoBo, Mathilde Seigner, Vittoria ScognamiglioProdukcija: La Sept ARTE

Mu karac koga volim je vrlo romantiŁna i dirlji-vo univerzalna priŁa koja mo e da dotakne Łak inajciniŁnije gledaoce/teljke. U ovom divnomslatkom filmu Martin se zaljubljuje u Lukasa, koji jestrejt, od prvog momenta kad ga je video. Niko nijetoliko iznena en kao Martin kada ova opsesija pre-raste u strast, prijateljstvo i Łak ljubav. Ipak, mo daje sve to desilo previ e kasno. Ova ne na priŁa evas naterati da se smejete kroz suze.

KRALJICE2 NE LA U (TUNTEN LUGENNICHT)

NemaŁka, 2001, dokumentarac, engleski, 90minuta

Scenario i re ija: Rosa van Praunheim

U dokumentarnom filmu Kralj ice ne la u Ł etiriglavna karaktera opisuju svoje stavove o pri-jateljstvu, modi, sahranama, ivotu sa AIDS-om,osnivanju prve ustanove za medicinsko pomaganjeHIV pozitivnim gejevima, neobaveznom seksu,ljubavi, politici i zabavi. Kroz priŁu oni dokazuju dane postoji bolji naŁin da budete sre ni nego da pri-hvatite i volite sebe. Ovo nije samo pitanje dobrogizgleda i glamura... biti kraljica znaŁi imati politiŁkuvolju elju da se uradi svoj deo za formiranjedru tva i da se predla u promene, da se formuli u iizraze politiŁke potrebe.

SIROVO(HUGE ISSUE: RAW)

SAD / Kanada / NemaŁka, 2002.

Autori/ke: Hima B., Jurgen Bruning, Carolzn Coal,Todd Downing, Jorg Fockele, Andre Hereford,Hoang A. Duong, Christina Grace, Mona Eldahry,Karen Jaronesky, John Krokidas, Bruce LaBruce,Barbara Malaran, T erence McFarland, BoOffenbaker, Victoria Perez, Diana Rey, GretaSchiller, Andera W eiss, Rose T roche, JamesW esthy, Margaret Zigman.

Ovaj film je sniman bez bud eta i dvadesetreditelja/ki je moralo u roku od jednog dana da snimii u roku od dva dana da montira trominutni digitalnimaterijal koji se bavi interpretacijom reŁi Sirovo(Raw) na naŁin na koji oni pojedinaŁno to vide. Ovajmodel produkcije koje ima Huge Issue 1-2-3 jerezultirao u dvadest novih i izbudljivih kratkih filmo-va od strane poznatih reditelja/ki kao to su BruceLaBruce i Rose T roche, kao i od strane novog,

49BIOGRAFIJE

50

mladog talenta.

¨UVARKE KRAJNJE GRANICE (VARUH MEJE)

Slovenija, 2001, avanturistiŁko-psiholo ki triler,slovenaŁki, 100 minuta

Scenario: Zoran HoŁevar, Brock Norman Brock,Maja W eissRe ija: Maja W eissGlavne uloge: Iva Kranjc, Pia ZemljiŁ, TanjaPotoŁnik, Jonas nidar iŁ

uvarka krajnje granice je prvi dugometra nifilm Maje W eiss. U njemu ona istra uje politiŁka ipsiholo ka ograniŁenja sa kojima se susre u trimlade ene tokom letnjeg odmora na reci Kolpa ko-jom se spu taju kajacima. A vantura Alje, ane iSimone nale e na nasilni obrt koji e zauvekpromeniti njihove ivote. Dve od devojaka ulaze uljubavnu aferu i sve prelaze granice i hvataju se uko tac sa sopstvenim idejama o tome ta je dozvol-jeno a ta je zabranjeno.

P O N AVLJANJE (PONOVITEV LA REPETI-TION)

Francuska/Kanada, 2001., drama, engleski, 96minuta

Re ija: Catherine CorsiniGlavne uloge: Emmanuelle Beart, PascaleBussieres

Natali i Luis obnavljaju svoje prijateljstvo veru-ju i da su svi problemi me u njima sa kojima su sesuoŁile stvar pro losti. Ali Natali polako poŁinje dashvata da Luis i dalje Łezne da dobije ne to vi e odnje. Da li bi mogla to da joj dozvoli nakon deset god-ina? Ili Luis jednostavno tra i previ e? PonavljanjepoŁinje sa svim elementima koji su potrebni da seispriŁa lako predvidljiva priŁa o zaljubljivanju u na-jbolju drugaricu, ali se film umesto toga pretvara upriŁu o ograniŁenjima u ljubavi, po udi i opsesiji.

PRIJATELJI NA VISOKIM POZICIJAMA: UMET-NOST PRE IVLJAVANJA U MODERNOJ BURMI(FRIENDS IN HIGH PLACES: THE ART OF SUR-VIVAL IN MODERN-DAY BURMA)

NemaŁka/ vajcarska, 2001, dokumentarac, en-gleski, 85 minuta

Re ija: Lindsey Merrison

Katolici imaju svoje svece a ljudi u Burmi imaju

svoje natove. Duhovi i gejmu karci prave sveti savez u modernoj Burmi koji jeuspeo da opstane i pored vojne vladavine izvaniŁne religije budizma. Kada Burmanci/ke eleda kontaktiraju nata, oni tra e pomo medijuma.Gledaju i film Prijatelji na visokim pozicijamapoŁinjemo da shvatamo da su gej mu karci najbolji inajefikasniji medijumi, jer mogu podjednako dobroda kanali u i enske i mu ke natove.

L.A. .( L.I.E. )

SAD, 2001, drama, engleski, 94 minuta

Re ija: Michael CuestaGlavne uloge: Paul Frankin Dano, Brian Cox, BillyKay

Posle smrti majke petnaestogodi nji Haui poŁin-je da se dru i sa grupom mladi a, me u kojima je ideŁko, Geri, koji iznajmljuje stan kod njega. Sobzirom na to da mu je majka umrla i otac je nezain-teresovan, Hauijevo mlado srce, um i telo su slo-bodni za uzimanje i sve sugeri e na to da e Ve likiD on biti taj koji e ga uzeti. Haui se sprijateljujesa penzionisanim marincem V elikim D onom, kojiipak oŁekuje od njega da mu pru a neke usluge urazmenu za prijateljstvo. L.A. . izvanredno izla esamo u i kompleksnost mu ke seksualnosti.

A.K.A. ( A.K.A.)

Velika Britanija, 2002, drama, engleski, 120 min-uta

Re ija: Duncan RoyGlavne uloge: Matthew Leitch, Lindsey Coulson,Diana Quick

Din je deŁko iz radniŁke sredine koga iz ku eizbacuje njegov otac koji ga je tako e seksualnozlostavljao. Ipak Din uspeva da se probije kao deolondonskog d et-seta uz pomo aristokratkinjeLejdi Grifon. V remenom Din zavr ava u Parizu, ko-risti drogu i ivi od prostitucije, i tada ga njegovapro lost susti e. A.K.A. je tako e kritiŁki pogled nabritanski klasni sistem. Hrabar i inteligentan film kojie vam dr ati pa nju od poŁetka do kraja.

BITI AUT: PRA VLJENJE REVOLUCIONARKE(OUT: THE MAKING OF A REVOLUTIONARY)

SAD, 2000, dokumentarac, engleski, 60 minuta

BIOGRAFIJE

Re ija: Sonja DeV ries i RhondaCollins

BITI AUT: Pravljenje revolucionarke je priŁa oaktivistkinji, revolucionarki i aut lezbejki LoriVajthorn. Lora je 1983. godine postavila bombu uSkup tinu SAD-a, zbog Łega je i uhp ena i osu e-na. Posle Łetrnaest godina zatvora ona se i daljedr i svojih politiŁkih uverenja. Ona je kroz svoje za-laganje za radikalnu borbu za slobodu feminizma iljudskih prava shvatila da Levica ne e uvekotvorenih ruku prihvatiti aut lezbejku.

POZDRAV IZ SESTRINSKIH REPUBLIKA(POZDRAV IZ SESTRSKIH REPUBLIK)

Beograd, Zagreb, Ljubljana

Dokumentarac sastavljen od tri epizode iz biv ihsestrinskih republika Srbije, Hrvatske i Slovenije ko-jima se upoznajemo sa politiŁkim i javnim gej ilezbejskim pokretom. Gleda emo snimke saPrajda u Beogradu (2001.), Hrvatskoj (2002.) iSloveniji (2002.). Beogradski Prajd iz 2001. je nasil-no prekinut od strane nacionalistiŁkih grupacija, asnimio ga je Stefan Orlandi Stojanovski i film naz-vao Mentalitet . O kom mentalitetu mi priŁamo i Łijisu politiŁki neprijatelji gejevi i lezbejke u biv ojJugoslaviji?

LJUBAV / SOK (LOVE/JUICE)

Japan, 2000, drama, engleski, 78 minuta

Scenario i re ija: Kaze ShindoGlavne uloge: Mika Okuno, Chika Fujimora,Toshiya Nagasawa, Hidetoshi Nishijima

Ljubav / Sok je priŁa o heteroseksualnoj devojcii lezbejci, Kjoko i inatsu. Njih dve zajedno idu uklubove, koriste drogu i zapo ljavaju se kao zeŁiceu klubu kako bi mogle da pla aju rentu. Kjoko sezaljubljuje u jednog mladi a a inatsu u Kjoko.e nja koju inatsu ima predstavlja opasnost zasvakodnevnu intimnost koju dele kao prijateljice.

Km. 0 ( Km. 0)

panija, 2000., komedija, engleski, 108 minuta

Re ija: Y olanda Garcia Serrano in Juan Luis Iborra

Tokom najtoplijeg dana u godini Madrid se krŁkau seksualnoj tenziji i u Km. 0 do sada nije bilo tolikoakcije. Km. 0 oznaŁava Nulti kilometar, izmi ljencentar Madrida. Na taj dan sedam parova je

odabralo tu lokaciju za svoje sastanke, Łimepokre u niz sluŁajnih sastanaka, propu tenih prili-ka, pobrkanih identiteta i neoŁekivanih erotiŁnihpredaha.

Selekcija i organizacija festivala:Ale PeŁnik, Bla trukelj, Brane MozetiŁ, Igor

panjol, Miran olinc, Mojca Urek, Suzana T ratnik.

Prevela sa engleskog: Nina —ur evi -Filipovi

51BIOGRAFIJE

52

Desa

FILM F INE MRTVE DEVOJKEN A 31. FEST- u

Od trenutka kada sam proŁitala da e na ovo-godi njem Festu biti prikazan hrvatski film o lezbej-skom paru, nisam mogla i Łekati trenutak kadae se u sali Dvorane kulturnog centra pogasiti svet-

la.Uprkos morbidnom naslovu i specifiŁnoj temi,

sala je bila i do kraja ostala puna, to je, mo da inajva niji uspeh ovog filma, jer je to, koliko znam,najve i broj ljudi koji se na bilo koji naŁin, javno,bavio lezbejskom egzistencijom i homofobijom od (ukrvi ugu enog) gay pride day-a, pre nekoliko godi-na. Iz toga je lako (mo da isuvi e) izvu i zakljuŁakda se od tada ne to ipak pokrenulo iz ravn-odu nosti, jer, na kraju krajeva, niko ne mo e davas natera da na FEST-u do kraja odgledate film ko-ji vas ne zanima, a koji je, uzgredbudireŁeno, toplopozdravljen.

Ova priŁa se odigrava usred uŁmalog malo-gra anskog miljea u zgradi na periferiji, kraj pruge,Łije stanare Łine: izuzetno zaposlena prostitutka;veteran poslednjeg rata koji no u s prozora glasnoemituje domoljubne pesme; ginekolog koji vr i ile-galne abortuse i njegov sin koji je nem; pa onda, za-kleti komunista koji svoju preminulu dragu supruguŁuva u fotelji dnevne sobe; te mama, tata i sin,

vlasnici (ne ba sasvim legalni) stana za izdavanje(kao i lokalne prodavnice) u koji se useljavajuglavne junjakinje. Prisustvo dveju devojaka izazivaop u pozornost , a naroŁito je za njih zaintereso-

vana brbljiva i dokona gazdarica koja svimadosa uje (a naroŁito svom tihom mu u), u namerida o eni sina jedinca, Łijim pona anjem suverenoupravlja. To e vremenom i uz niz doga aja kojidotiŁu liŁne ivote dveju devojaka, na kraju, dovestido otvorene homofobiŁne mr nje i nasilja u komee i jedna od njih biti ubijena, a druga (kako je i red-

itelj objasnio posle projekcije) prividno nastaviti daivi u la i koju (ni)je odabrala. Istine radi, scenar-

ista nije ostao du an ni inspiratorima ni vinovnicimanasilja koje e, tako e, upokojiti (premda je to pomom mi ljenju, malo nategnuto ).

Ruku na srce Fine mrtve djevojke je prvi(uslovno) doma i, lezbejski (opet, uslovno) film naFEST-u i ire. Da prvo razjasnim sve ove uslovnos-ti. Film je uslovno doma i , jer je cela ekipa filmasa donedavno veoma bliskog nam govornog i ge-ografskog podruŁja, dakle, razumljiv jezik, blizakhumor ili bolje re i cinizam, nekoliko jo uvek pre-poznatljivih lica (Inge Apelt, Ivica V idovi , Milantrlji ), sliŁni karakteri u sliŁnom okru enju, ba

kao i u ve ini ovda njih do-ma ih filmskih ostvarenja, ali s druge strane, filmje made in, lepo pi e Croatia, to je za mnoge (itamo i ovde) ne to sasvim razliŁito od zajednicedr ava... ili kako nam se ve zovu ove dve pre-ostale zemljice.

to se tiŁe karakteristike lezbejski , ne to jedrugaŁije. S obzirom da sam ve mnogo putapisala o raznim lezbejskim i tzv. lezbejskim filmovi-ma, nije mi strana dilema oko ove podele, ali ovogaputa mi se Łini da je dilema umnogostruŁena.Naime, film je re irao to no se ka e gay-friendlystraight (sorry zbog engleskog ali na na em jezikubi ovo zvuŁalo kao medicinska dijagnoza)mu karac, bez izrazite namere da promovi e lezbe-jsku egzistenciju, pa ipak je vi e nego oŁiglednablagonaklonost prema finim mrtvim

( to simboliŁki, to bukvalno) djevojkama, usmislu da ni jedan njihov gest, ni jednom, nijedoveden ni u kakvo pitanje, a kamoli moralno. To je,bar za mene, mnogo vi e nego to sam ikada igdeoŁekivala od straight-mu karca, ma koliko bio gay-friendly.

No, s druge strane je nemogu e zanemariti Łin-jenicu da je isti re iser odluŁio da te fine djevojke,ve od samog naslova proglasi mrtvim ( to buk-valno, to simboliŁki), ne dav i im ni jednu ansu dapre ive svoju seksualnu razliŁitost i pro ive svojuseksuanu datost, a pravdaju i to, samo Łinjenicom(tako e), da je stvarnost u Hrvatskoj takva i da onne eli da je ulep ava, kao i da je ovaj film, samo,drugi deo kritiŁke trilogije o Hrvatskoj danas. Sveovo bi me, u najmanju ruku, u asnulo i potpunoobeshrabrilo da sam mu poverovala kako, danas, uHrvatskoj uop te nema, i ne mo e biti, finih i jouvek, veoma, ivih djevojaka, taŁnije LEZBEJKI.

I ta na kraju re i, a ne polemisati vi e s(ne)du nim autorima prvog ( to jedino nije sporno),(ne)doma eg i (ne)lezbejskog filma, osim mo da,pore enja radi, navesti, u narodu (i ovom i onom )poznatu poslovicu Jedna lasta ne Łini prole e ko-ja (ne) e predstavljati moj komentar na ovaj film,nego e, vi eznaŁna kao i on sam, poku ati dapomiri sva njegova vi eznaŁja.

Jer, napokon, prole e tek dolazi.

BIOGRAFIJE

VIRD INIJA VULF1882-1941

Strastvena prijateljstva sa enama bila su odsu tinske va nosti za ivot i rad spisateljiceVird inije Vu lf.

Vird inija V ulf se rodila kao Adelina Vird inijaStiven 25. januara 1882. godine u Londonu kaoerka Leslija Stivena, Łoveka od pera koji je iste

godine poŁeo da ure uje ReŁnik nacionalne bi-ografije i D ulije Patl Dakvort, viktorijanske lepoticeovekoveŁene fotografijama D ulije MargaretKameron.

Prvi brak Vird inijine majke zavr io se smr unjenog mu a, koji ju je ostavio sa troje dece, od ko-jih je jedno bilo D erald Dakvort za koga se zna daje seksualno zlostavljao Vird iniju kada je bila ado-lescentkinja.

Njena adolescencija bila je obele ena nizomsmrti i prvim napadom mentalne bolesti koja e jeproganjati Łitavog ivota. Njena majka je umrla1895, njena polu-sestra Stela, koja je zamenjivalamajku, umrla je 1897, njen otac 1904, a brat Tobi1906. godine.

Prvi mentalni slom do ivela je u svojoj trinaestojgodini posle smrti majke, dok se poslednji zavr ionjenim samoubistvom kada je u la u reku Ouse 28.marta 1941. godine.

VIRD INIJA I V ANESA

Vird inija je razvila najbli u vezu sa svojom se-strom V anesom, koju je ona nazivala vrlo bliskomzaverom . Dve sestre su funkcionisale kao zav-erenice u svom savezu ena umetnica, s jednestrane protiv tiranije oca koji je stalno tra io da oneslu e kao zamena za suprugu, a s druge straneprotiv viktorijanskih moralnih normi koje su braksmatrale jedinom odgovaraju om profesijom zaerke iz srednje klase.

Vanesa je slu ila kao surogat majke, tako to jepreuzela materinske du nosti posle Steline smrti itako to je najzad i sama postala majka za razlikuod mla e Vird inije.

Kao umetnice, dve sestre su prihvatile jasnupodelu posla: Vird inija je pisala u svojoj radnoj so-bi, a V anesa je slikala u svom ateljeu. Sva deca suse obrazovala kod ku e u oŁevoj biblioteci i sa pri-vatnim uŁiteljima, mada su dva brata kasnije po-ha ala univerzitet u Kembrid u.

PO¨ECI BLUMSBERI GRUPE

Posle smrti Leslija Stivena, Łetvoro dece se pre-selilo u Blumsberi, deo Londona po kom e kasnijebiti nazvana grupa umetnika i intelektualaca. Grupa

je poŁela tako to su se T obi i njegovi prijatelji saKembrid a vratili u London i sastajali su se svakogŁetvrtka uveŁe da diskutuju o umetnosti i literaturi,kao i o aktuelnim politiŁkim temama kao to su paci-fizam i socijalizam.

U poŁetku su Vird inija i V anesa bile jedineprisutne ene kao T obijeve sestre, ali tako e i kaointelektualke i umetnice.

Nekoliko mu kih uŁesnika bili su otvoreni ho-moseksualci, ukljuŁuju i i Litona StreŁija, koji je za-prosio Vird iniju 1909. godine, mada je veridbaskoro odmah bila raskinuta.

NJENA VEZA SA GEJ MU KARCIMA

Vird inijina veza sa gej mu karcima je ostalaambivalentna. S jedne strane, ona je cenila neposto-janje seksualnog interesovanja to joj jeomogu avalo pristup intelektualnom okru enju ko-je se baziralo na ravnodu nosti prema njenom rodu,a s druge strane, odsustvo ena znaŁilo je neposto-janje enskog erotizma to je za nju predstavljaloograniŁavanje kreativnosti.

Mnogo kasnije, 19. avgusta 1930. godine,napisala je pismo Etel Smit: Istina je da samoelim da privlaŁim pa nju ena. Samo ene mogu

da uzburkaju moju ma tu.

BRAK SA LEONARDOM VULFOM I OSNIVA N-JE HOGART PRESS-A

Godine 1912., udala se za Leonarda Vu l fa,Jevrejina bez prebijene pare , tako e Łlana

Blumsberi grupe, politiŁkog pisca koji se neposred-no pre toga vratio sa vojne slu be u Indiji. Ovaj brakse smatra podr avaju im mada je bio potpuno bezstrasti .

Godine 1917., V ulfovi su osnovali Hogart Presskao poku aj da se Vird inija okupira praktiŁnimradom u nadi da e to spreŁiti dalje napade men-

53BIOGRAFIJE

54

talne bolesti. Press je ob-javio radove nekoliko lezbe-jskih i gej pisaca, ukljuŁu-ju i i E. M. Forstera,Kristofera I ervuda i Vi tuSakvil-Ve st.

Preseljenje u BlumsberioznaŁilo je i Vird inijinu ini-cijaciju kao spisateljice.Njeno prvo objavljeno delobila je nepotpisana kritika ul istu Gardijan, to je po-

mogla V ajolet Dikinson.

NJENE VEZE SA ENAMA

Veza sa Dikinsonovom bila je jedna od nekolikosna nih prijateljstava koje je Vird inija imala tokomsvog ivota. Ove veze srca ostavile su tragove ustrastvenim pismima i dnevniŁkim zapisima koji suokarakterisani uzajamnom privlaŁno u i emo-cionalnom intimno u koja je izra ena sna nimerotizovanim jezikom.

One su Łesto rezultirale literarnim radovima, kojinisu uvek objavljivani i koji su napisani u Łast pri-jateljstvima koja su bila jako negovana ali koja su seograniŁavala na pisanje.

esto su to bile starije ene, neudate, mu koba-njaste po izgledu i vrlo uspe ne umetnice. One suŁesto Vird iniji nudile neku vrstu majŁinske za titedok se borila sa napadima fiziŁke i mentalne bolesti.

Sve one delile su sa V ulfovom interesovanje zaumetnost i obezbe ivale joj kritiŁka Łitanja njenihradova. Za nijednu od ovih veza nije poznato da jeimala seksualnu komponentu.

Prvo strastveno Vird i nijino prijateljstvo bilo jesa Mad Vogan, erkom dobro poznatog pisca iseksologa D ona Adingtona Sajmondsa, koju jeVird inija upoznala kada je imala esnaest godina ikoja je poslu ila kao model za Seli Seton u romanuGospo a Dalovej (1925).

Vajolet Dikinson, koja je bila skoro duplo starijaod Vird iniije kada ju je negovala tokom njenogmentalnog sloma posle smrti oca, bila je neudataKvekerka za koju je napisala Galeriju prijateljstva(1907), izmi ljenu biografiju koja predvi a Orlando(1928). Ona opisuje utopijsku zajednicu ena kojuje inspirisala i vodila V ajolet sa Vird inijom kaoumetniŁkom figurom, modelom za druge spisateljicei hroniŁarku razvoja zajednice.

Mnogo kasnije Vird inija se osvrnula na ovo pri-jateljstvo kao na ne to to ju je osposobilo da prviput sa samopouzdanjem ka e: Ja sam spisatelji-ca.

Poslednje takvo prijateljstvo bilo je sa Etel Smit,poznatom kompozitorkom, koju je Vird inija upoz-nala 1930. godine, kada je imala 48, a Etel 70 godi-na. Vird inija ju je u originalnom nacrtu za Profesijeza ene odredila kao model za profesionalnu enu

ali tako e, jo jednom, kao umet-nicu koja se bavi razliŁtim umetniŁkim disciplinama,javnijim i stoga ambicioznijim za ene od disciplinespisateljice.

Njihovo prijateljstvo se tako e baziralo i na vezizasnovanoj na gubitku majke. Etel je 1930. napisalau pismu Vird iniji: Sada mo e da zamisli kolikomnogo seksualnih ose anja ima veze sa emocija-ma prema majci.

VIRD INIJA I VITA SAKVIL-VEST

Vird inija je upoznala V itu Sakvil-V est 1922. go-dine i sa njom je jedino imala intenzivno prijateljstvokoje je ukljuŁivalo fiziŁku vezu. U ovom sluŁaju raz-lika u godinama je bila obrnuta, Vird inija je imala40, a V ita 30 godina i Vird inija je bila samouvereni-ja i priznatija kao spisateljica od njih dve.

Ali V ita je bila iskusna safistkinja . Ljubavnaveza poŁela je 1925. kada je Vird inija napisala usvom Dnevniku: ?Ove safistkinje vole ene, ljubavnikad ne utiŁe na prijateljstvo? (21. decembar) ismatra se da je trajala do 1928. godine.

Tokom tog perioda, V ita je dva puta putovala uPersiju da poseti svog mu a koji je radio u britan-skoj ambasadi u T eheranu. Drugi put je putovala udru tvu druge ene koja je poŁela da stvara pukot-inu jer je Vird inija postajala sve manje tolerantnaprema V itinim drugim ljubavnim vezama.

Godine 1928, Vird inija i E. M. Forster napisalisu pismo u odbranu romana Ratklif Hol V relousamljenosti, ne zato to je to bio dobar roman ilizbog lezbejskog sadr aja, ve u ime slobode gov-ora.

RazliŁiti Łlanovi Blumsberi grupe pojavili su sena su enju obscenosti pripremljeni da svedoŁe kaosvedoci eksperti, ukljuŁuju i i Vird iniju, koja jesvoje prisustvo opisala kao naŁin na koji tako ebrani i Vitin safizam.

Krajem iste godine, Vird inija je odr ala preda-vanja na koled ima Njuham i Girton, koja su posta-la Sopstvena soba (1929), na koja ju je pratila Vi takojoj je posvetila Orlando, koji se pojavio samonekoliko meseci ranije.

Do tada se ljubavna veza prekinula ali sesna no prijateljstvo nastavilo do 1934. godine. Ovihdeset godina su bile najproduktivnije u ivotima obespisateljice. Njihova emocionalna veza prekinula setek Vird inijinom smr u.

Vulfova je bila nazivana ?invalidna dama od Blu-msberija (E. M. Forster), aseksualna Sapfo(ne ak i biograf Kventin Bel) i gerilac u viktorijan-skoj suknji (D ejn Markus, feministiŁka literarnakritiŁarka).

U novijim radovima, bila je opisana kao ?udatalezbejka? (Suzan Rajt), neko za koga je lezbejstvobila emotivna pa Łak i seksualna orijentacija ali ne ipolitiŁki identitet koji je obavezno u neskladu sabrakom ili ga bar naru ava.

BIOGRAFIJE

Ni njeni radovi ne sadr e ek-splicitno lezbejske likove koji na neki naŁin nemajunedostatak enstvenosti povezane sa dru tvenimpo tovanjem. A ipak, kao najpo tovanija mod-ernistiŁka spisateljica, Vird inija se tako e smatraautorkom prvog pozitivnog sapfistiŁkog portreta uformi najdu eg i naj armantnijeg ljubavnog pismau literaturi romana Orlando.

VIRD INIJA I ENSKA HOMOEROTIKA

Istopolna elja u formi erotizovanih veza izme uena ostaje osnova za Vird inijino razmi ljanje o

vezi izme u ena i kreativnosti. enska homoerotika najŁe e uzima formu ili

aljenja za izgubljenom materinskom en-stveno u ili formu spoja izme u umetnice,usedelice i lezbejke. S jedne strane, seksualnonabijen ali uvek te ko razumljiv odnos sa majkom, asa druge strane neseksualizovana umetnica neu-data, u celibatu, bez dece, ali nezavisna.

Umetnica ima pristup umetniŁkim medijumimakoji joj omogu avaju da dovede u pitanje kompul-sivnu heteroseksualnost koja privlaŁnosti me uenama ostavlja neostvarene, kako seksualno tako

i estetski. U isto vreme, figura lezbejke kao neudateene preti da politizuje erotiku time stvaraju imu kobanjastu lezbejku? kao seksualnu, a time i

dru tvenu prognanicu. Vird inija vi e puta opisuje prirodu enske ho-

moerotike kao ?ogromnu sobu gde niko jo uvek ni-je bio? kao u romanu Sopstvena soba. U onom tose smatra prvim primerom feministiŁke istorije i liter-arne kritike, ona daje svoju najeksplicitniju izjavu oodnosima izme u ena koji postoje u stvarnom iv-otu, ali ne i u literaturi.

Uvo enjem Kloe i Olivije, likova u romanu koji jenapisala izmi ljena Meri Karmajkl, ona ka e daene postoje ne samo u odnosu na mu karce ve

tako e i u odnosu jedna na drugu (ove dve dele lab-oratoriju). One mogu Łak i da se dopadaju jednadrugoj i to dopadanje slu ilo je kao znak mnogim Łi-taocima za mogu nost ljubavi, pa prema tome ilezbejske elje.

GOSPO—A DALOVEJ

Prvi i jedini roman koji se eksplicitno bavi i en-skom erotikom i figurom lezbejke je Gospo aDalovej, roman o jednom danu u ivotu KlariseDalovej, supruge Łlana parlamenta, dan koji provodiu pripremanju zabave na kojoj e biti doma ica.

Ovaj oŁigledno oskudan zaplet treba da fokusirapa nju i na podzaplet, na Klarisine uspomene naSeli Seton u koju se zaljubila kao mlada devojka i naparalelan zaplet, o Septimusu Smitu, konfuznomveteranu koji izvr ava samoubistvo tokom Klarisinezabave.

Mada se Klarisa i Septimus nisu nikada sreli, oni

su povezani va no u, a istovremenonemogu no u istopolne elje, za Klarisu jer su iona i Seli izabrale brak sa bogatim, po tovanimmu karcima, a za Septimusa jer je njegov objektljubavi poginuo tokom rata.

Obzirom da je izabrala RiŁarda Daloveja, a nePetera Vol a, koji je prekinuo poljubac sa Seli koji jeoznaŁavao najlep i trenutak njenog ivota , Klarisije dozvoljeno da se povuŁe na deviŁanski krevet natavanu koji Łuva uspomenu na idiliŁnu i predbraŁnuhomoerotiku.

Seli predstavlja lepu adolescentkinju predatusvojim impulsima koja ume sa cve em i sa stra uzami lja aboliciju privatne svojine i postizanje jed-nakih prava za ene. Kroz nju, Vird inija predstavl-ja lezbejstvo kao erotiŁnu vezanost okonŁanubrakom ali tako e i priliku za vrlo erotizovan jezik.

Mada Seli u Klarisi inspiri e identifikaciju saeljom koju mu karci verovatno ose aju premaenama, ona sama ostaje jako udaljena od

mu kobanjaste lezbejke, gospo ice Kilman, tutorkeerke gospo e Dalovej, Elizabet.

Gospo ica Kilman je opisana kao siroma na,nespretna, starija od Łetrdeset godina, ona zara u-je za ivot, sklona je upadanju u religijsku vatru,simpati e Nemce i uvek nosi isti makinto mantil.Istovremeno, ona je veoma uŁena istoriŁarka iekonomski je nezavisna.

Njena ose anja prema Elizabet predstavljenasu kao seksualna orijentacija pre nego kao prolaznafaza i zbog toga, za razliku od vrlo erotizovanog jezi-ka koji je upotrebljen za opisivanje Seli, lezbejstvogospo ice Kilman opisano je kao autoritarna politi-ka:

Jer nije ona bila ta prema kojoj je upu enamr nja ve ideja o njoj, koja je nesumnjivo sakupi-la u sebe mnogo toga to nije bila gospo icaKilman. Postala je jedna od onih aveti sa kojima seno u borimo, jedna od onih aveti koje stoje iznadnas i ispijaju na u krv, gospodari i tirani. Bez sumn-je sa novim bacanjem kocke, da je crno bilo mo ni-je, a ne belo, ona bi volela gospo icu Kilman! Ali neu ovom svetu. Ne.

U ovom svetu, tako politizovan identitet,otelotvoren u mu kobanjastim enama, budi poz-nat patrijarhat.

KA SVETIONIKU

U romanu Ka svetioniku (1927), figura gospo iceKilman je pozitivnije prikazana kroz Lili Brisko, kojaje tako e siroma na i neudata, ali ipak umetnica.Kao i Elizabet Dalovej, ona ima male kineske oŁi ,koje sugeri u egzotiŁnost povezanu sa mla omgeneracijom nezavisnih ena.

Ovaj roman priŁa o jednom danu i jo jednomdanu deset godina kasnije u ivotu porodice Remzisa njihovo estoro dece u Hebridima. HomoerotiŁni

55BIOGRAFIJE

56

sadr aj uzima oblik odnosa izme u Lili, go e uletnjoj ku i i gospo e Remzi, koja jeste i nije figuramajke.

Gospo a Remzi jo jednom predstavlja do-ma icu koja posmatra Lili kao inferiornu verzijuenstvenosti, koja nije lepa, nije za udaju i Łije slike

nisu predmet interesovanja za nju niti potencijalnoza nekog drugog.

Gospo a Remzi je potrebna Lili kao izgubljenamajŁinska figura Łije otkrivanje ostaje esencijalnoza stvaranje umetnosti, a Łije odricanje opet morabiti kompletno da bi ena zaista mogla da postaneumetnica.

I ponovo, jezik je vrlo erotizovan:

Mo e li ljubav, kako to ljudi nazivaju, spojiti nju igospo u Remzi u jedno? Jer nije znanje ve jedin-stvo ono to ona eli, ne posvete na ploŁama, nitibilo ta to mo e biti napisano na bilo kom jezikukoje Łovek poznaje, ve sama intimnost, koja jesteznanje, mislila je naslanjaju i svoju glavu na kolenogospo e Remzi.

Roman tako e sadr i dva manja lika, dvoje oddece Remzijevih, erku koja zami lja Carigrad ka-da je druga ena, koja je pred veridbom, dr i zaruku i sin koji postaje ljubavni objekt za kojim alipesnik, gospodin Karmajkl, kada primi vest o nje-govoj smrti na bojnom polju.

IZME—U ¨INOVA

U svom poslednjem romanu Izme u Łinova(1941), Vird inija predstavlja svoju protagonistkinju,gospo icu La T rob, ne samo kao uspe niju umet-nicu od Lili Brisko, ve i kao javnu lezbejku:

Od sva e sa glumicom sa kojom je delila svojkrevet i svoj novŁanik, potreba za pi em je rasla unjoj. I strah i u asavanje od samo e. Jednog odnarednih dana prekr i e jedan, ali koji, od seoskihzakona? T rezvenost? ednost? Ili da uzme ne toto joj nije pripadalo?

to vi e podse a na gospo icu Kilman,otvoreniju lezbejku, to vi e postaje dru tveno devi-

jantniji lik. Aipak ona je au-torka i produ-centkinja liter-arno istorijskesveŁanosti ko-ja se odr avaj e d n o mgodi nje, gdeostaje nejasnoda li je publikaili su glumci ti

koji igraju predstavu i gde je svaka osoba jednos-

tavno podrazumevaju i deo, anajistro eniji je deo koji igra heteroseksualni par.

ORLANDO

SliŁno prepriŁavanje literarne istorije kao parodi-je strukturi e roman Orlando, rad koji je najvi e do-prineo Vird inijinoj reputaciji lezbejske spisateljice.Sa podnaslovom Biografija poku ava da revolu-cionarizuje anr priŁaju i ivot Orlanda koji ivi300 godina od vladavine kraljice Elizabete I dosada njih dana (11. oktobar 1928.)

U nekom periodu tokom XVIII veka, dok je am-basador u T urskoj, Orlando se pretvara od mu kar-ca u enu, mada pol prvobitnog objekta ljubavi,Sa e, ostaje nepromenjen:

Mada je sama bila ena, jo uvek je volelaenu. I ako je svest o tome da su istog pola imalo

uticala na to, uticala je tako da ubrza i produbi onaose anja koja je imala kao mu karac. Jer hiljadenagove taja i misterija koje su bile u mraku, sada sujoj postale jasne.

Kao ena, lik nastavlja da se oblaŁi kaomu karac, mada se na kraju udaje i ra a dete.

Ipak, najva niji odnos u romanu ostaje odnosizme u Orlanda i biografa koji Łesto ulazi u priŁu dabi diskutovao koliko je te ko dr ati se konvencijapisanja biografije. Jedna od tih konvencija po-drazumeva da je osoba o kojoj se pi e mrtva.

Vita, koja je pozirala za nekoliko fotografija kojeprate tekst, bila je odu evljena onim to je Vird ini-ja napisala. Na njeno prvo Łitanje, napisala je u pis-mu: izmislila si novi oblik narcizma, priznajem, jasam zaljubljena u Orlanada, ovo je komplikacija ko-ju nisam predvidela? (1 1. oktobar 1928).

Ne samo da roman Łini V itu besmrtnom, ve jeVird inija uspela da joj ispuni nekoliko elja: da imanajbolje od oba pola, omogu ila joj je i da naslediporodiŁno imanje, Knol, koje V ita nije mogla danasledi jer je ena.

Ona stvara od nje uspe nu spisateljicu, pre negoda joj da mesingano naliv pero za koje je mislila dajoj je zaista potrebno. I najzad ona joj daruje lepotukroz Orlandove veliŁanstvene noge, tako je pred-stavljaju i kao pravu enu u kontrastu sa njenimose ajem sebe kao evnuha .

I ipak jedina Vird inijina avantura u enskuerotiku zavr ava se romanom Orlando, hvataju ina papir ono to nije mogla da ima u ivotu zbogVitine nevernosti i svoje sopstvene seksualneukoŁenosti. Orlando predst avlja i ono to Vird inijanije nikada mogla biti i ono to je prihvatila kroz svo-ju umetnost.

Izvor: internet

INTERVJUI

1 vi e o izdavaŁkoj ku i Rende mo ete potra iti naw w w.rende.co.yu

Prevela sa engleskog:Danijela ivkovi

FRIDA KALO 1907-1954

MeksiŁka slikarka Łiji rad fascinira istaknuteumetnike irom sveta, i koja je uspela da zauzmespecijalno mesto u svetu umetnosti. Fridin opussastoji se uglavnom od autoportreta koji prikazujudelove njenog liŁnog ivota: njeno lo e fiziŁko stan-je, njeno mitolo ko poimanje prirode, ivota i sveta,brak sa poznatim muralistom Dijegom Riverom.

Frida je ivela u periodu velikih dru tvenih iekonomskih promena u Meksiku, i bila je aktivnauŁesnica u politiŁkom ivotu.

Frida Kalo ro ena je 6. jula 1907. godine uroditeljskom domu u Kojoakanu, predgra u MeksikoSitija. Njena majka bila je Meksikanka indijansko-panskog porekla, a otac je bio Jevrejin iz

NemaŁke, ma arskog porekla.PorodiŁna ku a u kojoj se Frida rodila, rasla,

ivela i umrla, zvala se Plava ku a (Casa Azul).Fridina majka je bila posve ana katolkinja, strogihuverenja, to je uticalo na stvaranje distanceizme u nje i njenih erki.

ZnaŁajna figura u Fridinom ivotu bio je njenotac. On je prepoznavao i podsticao razvoj Fridineintelektualne znati elje i nezavisnosti.

U sedmoj godini ivota, Frida je prele ala deŁi-ju paralizu, to je ostavilo trajne posledice na razvojnjene desne noge. T okom bolesti, otac ju je nego-vao i kasnije podr avao da se bavi sportovima atip-iŁnim za devojŁice u Meksiku, u to vreme.

UoŁi povratka u kolu, falsifikovala je godinusvog ro enja: umesto 1907. godine, kao godinusvog ro enja uzela je 1910. godinu - godinu poŁet-ka MeksiŁke revolucije. Svoju odanost i povezanostsa meksiŁkim narodom, Frida je izra avala na svenaŁine: kroz svoju umetnost, naŁin oblaŁenja(volela je da u kosu upli e i vezuje ma ne i trakejarkih boja, kao to su to radile stanovnice Oaksake(Oaxaca), u Meksiku), pona anje, dekorisanjeku e. Bila je vedrog duha, uvek spremna da svakipovod iskoristi za pravljenje slavlja.

Frida je 1925. godine do ivela te ku saobra a-jnu nesre u, koja je potpuno promenila njen ivot.U periodu oporavka poŁela je da slika. Da bi seubla ile posledice ove nesre e, Frida je pre ivelatrideset pet te kih operacija, prete no na kiŁmi idesnoj nozi. Zbog bolova koje je trpela celog ivotai koji su je vrlo Łesto spreŁavali u radu, odala sealkoholu i narkoticima.

Fridin ivot bio je prepun patnje i bola. Umrla je13. jula 1954. godine. Postoje pretpostavke da jeizvr ila samoubistvo, iako je u zvaniŁnom saop ten-ju navedeno da je umrla od plu ne embolije.

Film FRIDA

Premijera: oktobar 2002. godine USA, februar2003. Srbija i Crna Gora

anr: DramaTrajanje: 120 min.Uloge: Selma Hajak, Alfred Molina, D efri Ra ,

...Radnja: Biografija meksiŁke slikarke Fride Kalo.

Intervju sa Selmom Hajak; Pol Fi er, LosAn eles, septembar 2002.

Selma Hajak je glumica meksiŁkog porekla ivlasnica dva crte a Fride Kalo. Osim glavne ulogekoju tumaŁi u filmu Frida , Selma je i producentkinjafilma; ona je osoba koja je uvek spremna da ulo i uumetnost.

TaŁnije, Selma Hajak je osam godina strpljivo ieljno Łekala da film o poznatoj slikarki, kojom je

fascinirana od detinjstva, ugleda svetlost dana.Ona obja njava svoju opsesiju ovim filmom: Ta

ena i vreme u kojem je ona ivela, naprosto mefasciniraju! Ona (Frida Kalo) je uvek bila samo svo-ja, a to nije jednostavno. Frida je rano poŁela da is-tra uje sa enama, ali nikada nije davala obja n-jenja niti se izvinjavala zbog onoga to radi, i onogato ona jeste. Tako e me fascinira Łinjenica da je

Frida od svih te ko a i tragedija u svom ivotu us-pevala da napravi najbolje: od bola je pravila umet-nost i poeziju, od neverstva svog supruga, sebi jestvorila slobodu. Nalazila je naŁin da sve uradi nanajinteresantniji naŁin.

Film Frida prikazuje ivot meksiŁke slikarke-ikone, a akcenat je stavljen na njen ivot i vezu sasuprugom i kolegom, Dijegom Riverom (AlfredMolina), i njihovo mesto u dru tvu u Meksiku u tovreme.

Frida Kalo je prikazana kao ena biseksualnihsklonosti, politiŁki aktivna, i u stalnim poku ajima daiza e na kraj sa nasilnim suprugom, nesnosnim fizi-Łkim bolovima, amputacijom noge, i alkoholom idrogama koji su je na kraju i ubili u Łetrdesetsedmojgodini ivota.

Za Selmu Hajak, Frida je inspiracija i osoba odkoje treba uŁiti o ivotu.

Da bi to bolje odglumila Fridu, glumica je nosilacipele sa potpeticama razliŁite visine. T ako je moglada hoda na isti naŁin na koji je to Łinila i sama slikar-ka.

Selma Hajak je tako e fascinantna osoba, istraj-na i re ena da uspe u onome to je naumila.

57INTERVJUI

58

Uostalom, i Madona je bila vrlo zainteresovana daglumi Fridu, ali nije uspela da se domogne uloge.Sedam godina su trajale pripreme scenarija za ovajfilm. Selma Hajak je proŁitala vi e od sto verzijascenarija, upoznala isto toliko pisaca, ali ni jedan odnjih nije bio onaj pravi. KonaŁnu verziju scenarijanapisao je Edvard Norton, ivotni partner SelmeHajak. Iako je Łitav proces bio dugotrajan i muŁan,Selma ka e da je puno nauŁila iz njega.

Nakon to su zajedno odabrali rediteljku D uliTejmur, Selma je mogla da se posveti tumaŁenju li-ka Fride Kalo.

U film je u la sa apsolutnim poverenjem u redi-teljku, i uverenjem da e ona napraviti fantastiŁanfilm. O tome ka e: Znala sam da je ova rediteljkasavr ena; pri la sam joj i rekla da joj predajem svo-je dete i da elim da ona od njega napravi ne to.

Selma Hajak ka e da joj nije predstavljalo prob-lem da se obna i u filmu, niti da igra ljubavne scenesa enama. Jednostavno, udubite se u neki lik, i toje ono to je ta osoba radila.

Nakon to je igrala Fridu, Selma Hajak se upusti-la i u rediteljski poduhvat: Nikada ne bih mogla dare iram da nisam radila Fridu. Pre tog filma, mislilasam da nisam sposobna da re iram. NaŁin na kojiD uli re ira potpuno me je inspirisao i motivisao.Nemamo Łesto priliku da vidimo kako ena re ira,nemamo model za rediteljke.

Ka e da prema enama, svim enama, ose asestrinstvo, a ne zavist ili takmiŁarski duh.

Ne razmi ljam o enama kao o konkurenciji, neprocenjujem ih. Ose am bliskost i povezanost sasvim enama, razliŁitim enama. Jako sam besnato su ene lo e tretirane kroz istoriju, na svim pod-

nebljima, ukljuŁuju i i Ameriku. Ja se divim ena-ma.

Posle filma Frida, na koji je Selma Hajak jakoponosna, ivot teŁe dalje. Te ko je odjednom seodvojiti od neŁega u Łemu ste iveli i o Łemu stepriŁali dvadeset Łetiri Łasa dnevno, ali u planu sunovi projekti...

* U beogradskim bioskopima jo uvek seprikazuje film Frida, a na pro logodi njem Sajmuknjiga promovisan je Dnevnik - intimni autoportretFride Kalo. Ova knjiga se mo e na i u knji aramai u Labrisovoj biblioteci.

Izvor:www .lasmujeres.comPrevela sa engleskog i priredila: Mirjana Jevti

KOMENTARI NA POLJIMALJUBAVI

Ovaj tekst predstavlja prevod (bolje reŁeno,prepev) eseja, Bila si m ala nespretna devojŁica.Komentari na poljima ljubavi , koji je napisao NikolajDolja krajem devedesetih, a iza Łijeg imena, kakomi se Łini, stoji ena. On (ili, ipak, ona) je poku aoda na pedesetak stranica, koliko ovaj esej sadr i,rekonstrui e ljubavnu priŁu izme u MarineCvetajeve i Sofije Parnok na osnovu saŁuvanihpisama, pesama i zapisanih se anja oŁevidaca.Posle knjige S. Poljakove, koja je iza la jo negdeosamdesetih, kasnijih biografa: Karlinskog, D.Burgin, A. Sakjanc i drugih, ovo je jedno od najiscrp-nijih istra ivanja na ovu temu koje sadr i veliki brojdosad nepoznatih detalja, mada nije li eno niizvesne subjektivnosti na tetu M. Cvetajeve. Ovoposlednje mi je kao po tovateljki liŁnosti i poezijeCvetajeve u toku Łitanja i prevo enja veoma smeta-lo, ali sam ipak re ila da odaberem ba ovaj esej,zbog slikovitog i ivog jezika kroz koji nadiru emoci-je autora, to mi je bilo jako zanimljivo i uzbudljivo ito me je, u stvari, i navelo na pomisao da je autorena sa nekim, mo da veoma sliŁnim iskustvom...

***

Marina i Sonja. Marina Cvetajeva i Sofija Parnok.Prva je poetesa, druga knji evni kritiŁar. I, tako epoetesa. ZnaŁi, obe su hodoŁasnice, obe putnicepo bespu ima, koje koraŁaju svojim putevima -kako reŁe sama Cvetajeva. Jednoj je tek dvadeset-dve, a druga ima ve dvadesetdevet godina. Ko jonije do iveo ovaj uzrast dvadesetdevet i po godi-na tome je te ko da shvati. To je uzrast kada seodjednom, neoŁekivano, zavr ava detinjstvo i kadaŁovek, iznenada odrastav i, ili dobija po u ima ili,mada u retkim sluŁajevima, dobija premiju. To jeIspit, svo enje raŁuna, nastupanje nove etape.

INTERVJUI

Tako da je i za Sonju to odista biosudbinski susret.

Sa takve taŁke gledi ta poku a u da objasnimovu pojavu. Ona je ostavila velikog traga ne samo udu ama ovih dveju originalnih ena, ve i u du a-ma svih onih kojima je bar jednom zadrhtalo srce prizvucima Marinine pesme: Dopada mi se to nebolujete za mnom... .

A ta pojava se zove Ljubav. Ljubav - onakva,kakva jo nije bila opisivana u literaturi. Na krajukrajeva, nije mi ni poznato da je Łak i i ta sliŁno bi-lo opisano... Ako posmatramo Marinin ciklus pe-sama Prijateljica , kao i druge pesme napisane u tovreme, pa Pismo Amazonki i prvi zbornik stihovaSofije Parnok, ukaza e nam se takva slika!... Onoto mi mo emo da vidimo i ocenimo samo je vrh to-

ga brega (ne bih ga nazivao ledenim bregom, su-vi e je vreo!), ali ono to je bilo skriveno, zatajeno iizgubljeno u danima rata, revolucije i sovjetskevlasti, to vi e niko ne e otkriti ni rekonstruisati. Aupravo tu i le i vrtlog proklete strasti i najvi e sjed-injenje i gorŁina rastanka , i...

Ali, da krenemo od poŁetka.Susrele su se dve ene i svaka od njih je, pre-

poznav i onu drugu, u sebi pomislila: To je ona! .Bile su ravnopravne po snazi i svaka je u onoj dru-goj videla ba ono to joj je u tom trenutku nedosta-jalo. A nakon upoznavanja? Naravno, prvi susret,prva no (ili veŁe) u Łetiri oka. Sve je otpoŁinjalorazgovorom, obe su u zavadi sa svetom, obema jeivotna staza krivudava i sudbine su im veoma

sliŁne. Obe su nesre ne. U prvoj pesmi iz ciklusaPrijateljica , Marina pi e:

Da li ste sre ni? To ne mo ete re i! I neka bolje to je tako! Ovo, naravno, zvuŁi pomalo surovo, ali u tome je

bila njihova sliŁnost. Sonja, u svojoj pesmi Ponovou tvoj profil gledam , pi e:

...dvojnika smo jedna u drugoj na le . Koja je prva poŁela? Izgleda da je u poŁetku

Marina predlo ila Sonji aktivnu ulogu. I to kaodeŁak deŁaku!!! Ali, Sonja je tu ulogu prepustilaMarini, po to samoj Sonji takva uloga nije ba bilasvojstvena. Bar ne do susreta sa Marinom. Marinaje ve to izbegla poljubac i nastavila da Łeka tae Sonja preduzeti. Bila je mlada i hirovita, glumila

neiskustvo, to joj je i polazilo za rukom, naroŁitoprvih dana. Marina se u to vreme nije ni usu ivalada pred sud Łitalaca iznese sve ono to je ose alai do ivljavala, dok je Sonja o tome na iroko inadugaŁko pisala u svojoj poeziji.

ini se da se Marina u poŁetku opirala i jednos-tavno izbegavala bliskost. Me utim, kako je vremeodmicalo, Marina je to sve vi e elela, mada se, uistoj meri, i pla ila. Krv joj se ledila u ilama. Ali, podSonjinim rukama topio se led koji je odavno zalediosrce maloga Kaja :

Pribli ih se licu, to be e bledo u strasnoj senci,

Kao da ga je smrt dotakla pahuljom mekom...( Bila si mala nespretna devojŁica... )

Sonjina nastojanja su konaŁno urodila plodom,jer nova, nepoznata ose anja, poŁe e da pre-plavljuju Marinu, od Łega se ona jo vi e upla ila.Klupko greha, strasti, straha i elje... sve tako zam-r eno.

I negde do 22. oktobra 1914. godine me u njimaje sve i lo kako treba. Sve je bilo izvanredno, neo-biŁno, neopisivo... No, ne lezi vra e! Do av i sebinakon prve eksplozije emocija, Marina se sasvimzapetljala. Ona uop te nije tako zami ljala ljubav!Gde je tu nemogu a ljubav, koju je Marina do togmomenta zami ljala, gde je tu protest, kad one obevole?! Treba re i i to, da su svi iz okoline ovu vezusa Sonjom prihvatili kao ne to sasvim normalno ioŁekivano. ak i Marinin mu , a i rodbina, mada suih samo ponekad gledali iskosa... Zar je to sve? Agde su muke? Gde je patnja?

Da, Marina se upla ila. Upla ila se te lavineemocija i neodre enosti, nemogu nosti izbora.Jednostavno se pojavio strah... I tada se Marinasetila svoje k eri, svog voljenog mu a ... Pa to jestra no, jako stra no, kad ne zna ta ti donosislede i korak kao da hoda po kanapu iznadprovalije u mrklom mraku... Potpuna neizvesnost ineodre enost. Svaki novi korak mo e te survati upropast, mo e se glavom zakucati u zid ili... Ili ese ukazati obiŁan ravan put i upaliti svetlo. Be e toMarinin strah, ne od budu nosti, ve od sada n-josti.

I kod Sonje je bilo isto, isti strahovi... Nisam sigu-

59SE˘ANJE

60

ran da je tako sna nu ljubav Sonja do ivela ikadaranije (mo da je ne to sliŁno, ili Łak jaŁe, do ivelakasnije sa V edenejevom), ali u tom momentu, saMarinom, bilo je prvi put. Kako se meni Łini, Sonja jere ila da Marini pru i sve to je mogla, i Marina je toprihvatila... Sve je prihvatila, kako god to bilo Łud-no... I ta dalje? Putem koji je predodre en za dvo-je, te ko je i i sam.

I onda je Sonja izrekla neku glupost kao, da eMarina jednom, kad dobije sve, oti i... Dalje je usle-dio globalni skandal, histerija... Marina odlazi, taŁni-je reŁeno, be i i to, kako joj se u tom momentu Łini-lo, zauvek. Sonja je rekla da e Marina oti i u nosvome mu u, erci, svojoj porodici, a onda euop e prolaziti pokraj nje kao da je nema... ZaMarinu je to bilo kao hladan tu na mrazu. Me utim,to je bila surova istina. Marina je eksplodirala ipobegla, zalupiv i za sobom vrata.

Osvanuo je 23. oktobar. Marina poku ava da os-misli, ta se to juŁe desilo? O tome pi e u pesmi Une nosti pli anog prekrivaŁa...

Prolazi dan, dva, tri... Marina je usamljena i stal-no i Łekuje. Za to vreme Sonji se vratila njena biv ada dovr e priŁu u kojoj Sonja vi e nije mogla dauŁestvuje...

Mnogi istra ivaŁi tvrde da Sofija Parnok nije bilasamo Fam fatale, ve i Don uan u suknji. AlisaŁuvana se anja na nju govore ne to sasvim dru-go. Koliko je ena imala Sonja za sedamaest godi-na, poŁev od njene esnaeste? Mogu se na prsteizbrojati: Poljakova, Aljbreht, Cvetajeva, Erarska,Cuberbiler, Vedenejeva... I to je sve? Sa svakom odnjih je imala dugu vezu, ako ne po nekoliko godina,onda skoro po deceniju. Postojanost je va na odli-ka Sofije Parnok u odnosu sa njenim prijateljicama.

Sudbina je htela da se Sonja i Marina sretnu jojedanput. Kada spozna ne to, to zna da vi enikada i ni sa kim ne e dota i, onda svakakoeli to i da ponovi . Samo jo jednom, poslednji

put... A i kako da se ne sretnu kad obe to ele?Kada ih sve vuŁe u zagraljaj one druge: i elja zane no u i elja za razgovorom... I tako su seponovo srele i obe po elele da nastave vezu. Jer jeona druga TA, ba ona koju je svaka od njih Łi-tavog ivota tra ila.

Nastupila je nova etapa najpre pomirenje, azatim novi uzlet ka novim, neosvojenim visinamaljubavi.

Marina je Łitavog ivota tra ila Łoveka sa jakomvoljom prijateljicu ili prijatelja, nekoga ko e jepovesti za sobom, na koga e se mo i osloniti iprepustiti mu odgovornost, od koje je ona bila umor-na. Jer od najmla eg uzrasta ona je bila prepu tenasama sebi i sve je re avala sama. Tim povodomMarina pi e:

Uvek sam elela da slu im, uvek sam ma talada nekoga slu am, da se nekome poverim, da bu-dem izvan svoje volje, da budem mla a... Da bu-dem u sigurnim starijim rukama. Slabo su me

dr ali, zato sam i odlazila. Kao pesniku, meni nije potreban niko. Kao eni,

to jest, stvorenju haotiŁnom, potrebna mi je volja:neŁija volja ka onome to je u meni najbolje .

Takva sna na osoba bilo kog pola bila je potreb-na Marini- eni, da bi je slomila. Da bi se ta bitkavodila do poslednje kapi krvi, da bi je neko kaoliŁnost uni tio...

Koriste i svoju mladost, polo aj i snagu kaooru je, Marina dokazuje Sonji da mora biti jedina usrcu svoje izabranice... Ona ube uje Sonju da izna-jmi drugi stan, da bi se mogle Łe e vi ati...Nastupa nova etapa u njihovoj vezi. Ba u tom mo-mentu postaje aktuelno pitanje o stare instvu iodgovornosti. Marina je na la naŁin da upravljaSonjom... Ona slobodno ispoljava sve svoje hirove iprimorava Sonju da radi sve to po eli. Marinamo e biti devojŁica, mo e biti deŁak, mama, er-ka, ljubavnica i Łak... voljena.

Za to je to tako? Prosto zato to je Łitav njenivot igra. I Marini se ta uloga dopala. Da bude

mala, hirovita Mla a, koja ima prava na sve. Sonji jepreostajalo samo da je Łeka, da Łuva sebe i da is-punjava sve njene prohteve...

Ako pogledamo istini u oŁi, Marina je Sonji pre-dlo ila ulogu ljubavnice i ona je bila primorana da jeprihvati. Marina ima porodicu, mu a, k er, i nemo e da ih napusti, ni jednog ni drugu, zato Sonjudr i pod kljuŁem da bi je Łekala, da bi joj uvek bilapri ruci .

I tako je to trajalo nekoliko meseci.Onda jednom, Marina donosi odluku da prekine

vezu sa Sonjom. Maja 1915. godine ona pi e jodve pesme: elim u ogledalu to se muti... iDopada mi se to ne bolujete zbog mene... . I u

uskom krugu prijatelja, kod Maksa Volo ina uKoktebelju, gde su bile ne samo Marina i Sonja vei Asja, Marinina sestra, i njen budu i mu M.A.Minc, Marina je re ila da stavi taŁku. Naglas Łitaove svoje pesme i posle reŁi Blagosiljam Vas nasve Łetiri strane... nastupi muŁna ti ina... USonjinim oŁima - izgubljenost i zbunjenost. Marinato primeti i upla i se. Je li to sve o meni? - upitaSonja, na ta Marina reŁe: Ne! Nije sve...ne to jeposve eno Mavrikiju AleksandroviŁu - izusti prvoto joj pade na pamet.

Sonja jo uvek voli Marinu i zbog toga joj opra tasve, skoro kao i Sergej, Marinin mu . Sav svoj bes izle stihove ona upu uje nesta nom deŁaku kojiivi u toj voljenoj devojci. I jo uvek priznaje

Marininu nadmo i u snazi i u lepoti i u eljiprokletih strasti ...

Veza se ipak nastavlja, jer u pismu, upu enomL. Efron (Sergejeva sestra) Marina pi e:

Serjo u ja volim za Łitav ivot i to je veŁno,od njega ne u mo i da odem... Sonja me jako volii ja nju volim i to je veŁno i od nje ne u mo i daodem. Rastrazana sam izme u dana koje trebadeliti, a srce sve mo e da obujmi. Jednostavnu

SE˘ANJE

sre u, izgleda, nikad ne u os-etiti, to nije moja osobina. I radost do dna du e tako e ne ose am. Ne mogu da nanosim bol i nemogu da ga ne nanosim .

Krajem leta 1915. godine, Marina i Sonja boraveu Svetim Gorama. Nakon povratka za Sonju jeusledila te ka jesen koju je ona nazvala dvaput je-sen . Jesen po kalendaru i jesen u du i. Ponekad juje obuzimalo smireno-ravnodu no stanje i ona jepokorno konstatovala da se veza sa Marinom prim-iŁe kraju.

ini mi se da je Sonja danima bila sama kodku e ili je sedela u nekom parku sa knjigomStendala ili Karoline Pavlove, Łitala ili odsutno okre-tala strane, kidala latice sa cve a ili posmatralakako plove oblaci na nebu.

Za to vreme Marina, kao i uvek, vodi buran iv-ot... U septembru i oktobru je skoro svaki dan pisalapo jednu pesmu. U Moskvi ponovo ivi sa mu em.Kod Sonje odlazi retko i na kratko, donose i joj udom vetrove svih puteva .

U zimu 1916. godine Marina i Sonja poslednji putputuju zajedno. Putovale su u Petrograd na susretsa M.A. Kuzminim, koji je i opisan u Marininom ese-ju Neovda nje veŁe. Posle te veŁeri Marina putuje uMoskvu, a za njom dolazi pesnik Mandelj tam sakojim otpoŁinje platonsku vezu . I to je kraj.

Mnogo toga iz ivota Marine i Sonje je prikazanou Marininom Pismu Amazonki . To pismo, zapravo,predstavlja presudu. To nije presuda neprirodnojljubavi , kako ona sama poku ava da doka e, pro-tiv koje se buni priroda, ve je to presuda njoj,Marini, koja nije umela da voli i koja je umrla jo ta-da, daleke 1916. godine... Vi e niŁeg sliŁnog unjenom ivotu nije bilo. Nije bilo ivota... Onakvograsta, uzleta, poleta i onakve sre e.

Izvor: www. tsvetaeva.da.ru

Prevela sa ruskog i priredila: ana

INTERVJU SA VLADIMIROM ARSENIJEVI˘EM

najmla im dobitnikom NIN-ove nagrade(1995.) za roman U potpalublju i autoromromana An ela i Meksiko, vodila Ljiljanaivkovi .

Vlado, ti pi e , prevodi , svira , bavi se iz-dava tvom, otac si dvoje dece... ta bi jo dodaokako bismo zaokru ili sliku o tebi?

Trenutno sam koncentrisan na tri aktivnosti: iz-davaŁka ku a, pisanje i bend. Aktivno se tokomdana bavim izdava tvom, aktivno pi em u zadnjevreme, uveŁe, to nisam Łinio na tako intenzivannaŁin u poslednje dve godine, a onda i ta stvar sabendom Los Armstrings. To moje iskustvo vezano jeza Meksiko Siti i period 1999-2000, ali nam je teksad iza ao CD W anderlust u izdanju Urbans-a izNovog Sada i aktivno medijski radimo da predstavi-mo bend. InaŁe, Łlanovi benda nisu iz Meksika veiz Teksasa, Engleske i Srbije.

Sada, u ovom periodu ose am da postojim natri koloseka, ali nije uvek bilo tako i zaista sam jedanveliki broj godina ja sebe video iskljuŁivo kao pisca.U zadnje dve godine sam se najintenzivnije bavio iz-dava tvom, i to mi je s jedne strane oduzimalo na-jvi e vremena i energije, sa druge strane me najvi eokupiralo, uzbu ivalo. Zaista sam osetio u asanpremor pisanjem, morao sam da napravim pauzu ida promenim kolosek, da resetujem ceo svoj odnosprema pisanju, da po em od nule i sad ba inten-zivno pi em.

Tako da nemam taj jedan iskljuŁivi identitet negoradim vi e razliŁitihstvari, ali u svakoj odnjih me interesuje tojedno kreativno zado-voljenje. Tu nema nekeekonomske isplativosti,jasnog finansijskog ra-zloga za to bi se Łovektim stvarima uop tebavio. Ono to ja dobi-jam, i ono to me radu-je, jeste zadovoljstvokoje Łovek ima kad raditakve stvari.

Kad je Rende osnovano?

61SE˘ANJE

1 LEZBEJSKO TELO, Monik Vi tig, s tr. 101-102, 94FeministiŁka, 2002., Beograd

VESTI IZ SVE-62

ZvaniŁno je krenulo kad sam se vratio izMeksika, dan pred izbore, u 2000. Prva promocija jebila na brodu Kolos i tada su objavljene dve knjige,moj ratni dnevnik Meksiko i poezija D evdetaBajraja Sloboda u asa. 1

U izdanju izdavaŁke ku e Rende, Łiji si osni-vaŁ, do sada je objavljeno oko petnaest knjiga,znatan deo njih pokrivaju temu lezbejke i gej egzis-tencije. Kako ste se kao ku a opredelili za ovajpravac?

Edicija Kontrabunt je konkretno namenjena gej ilezbejskoj prozi. Iza lo je tri knjige i sad izlazi Łetvr-ta, Kemp La koja govori istinu Filipa Kora. Upripremi je i drugo kolo. Konceptualno znamo kojee se knjige na i u drugom kolu. Mi tako e izdaje-

mo knjige koje se na ovaj ili onaj naŁin dotiŁu gej ililezbejskih ili srodnih tematika a nisu sme tene uediciju Kontrabunt.

Mo da bih ja pre trebalo tebe da pitam, otkud to.Ima tu jedan jasan odgovor koji je na kraju krajevamene i privukao uop te da razmi ljam o Łitavoj tojstvari. Kada gleda pa ljivo domen knji evnostikroz vekove - kad bi napravili jednu listu istinskivrhunskih autora oba pola - neverovatan je broj gejljudi me u njima. S jedne strane, mislim da je stvaru tome da je gej i lezbejska egzistencija zaista uveki svuda, izuzev na vrlo malo taŁaka na planeti i to uvrlo kratkom istorijskom periodu, u poslednje vreme,zapravo izazivala veliku nelagodu dru tva. Samimtim odrastati kao gej ili kao lezbejka je po-drazumevalo jednu odre enu dru tvenuizgubljenost sa kojom je Łovek morao ne to da uŁi-ni.

A uz to mislim da na bilo kom nivou, ne samo useksualnom, kad se vi ne uklapate u dru tvo onakokako je formirano, to vama, Łini mi se, rano u ivotuname e jedan veliki broj pitanja na koja morate dadate neke zadovoljavaju e odgovore u intimnomsmislu da biste ostali zdravi i Łitavi. I da biste sesna li. I upravo ta konstantna zapitanost - i ta potre-ba da se odgovori na neka pitanja koja istiŁekreativne ljude u odnosu na one klade koji ive izdana u dan u nekoj svojoj iskljuŁenosti - pogodna jeza svako kreativno stvaranje.

Budu i da je pisanje od svih umetnosti najin-telektualnije, jedan veliki broj knji evnika ostvari tajknji evni vrhunac upravo zato to su suoŁeni satemom koja je izuzetno intimna i koja je uvek izazi-vala stra no puno dru tvene nelagode, neprih-vatanja, agresije na kraju krajeva, u zavisnosti veod dru tvenog konteksta. To je knji evnost koja za-vre uje veliku pa nju. Sa druge strane, nalokalnom nivou, Łitava ta stvar ima politiŁku prirodujer naravno da su sve predrasude povezane izme usebe i da su neke predrasude bile na prvoj liniji najjasnije vidljive u ovom dru tvu, poput nacionalnih

ili verskih. Predrasude se nemogu posmatrati izolovano od ostalih okolnosti kojesu bile zapravo i dublje i o njima nije postojao ni ne-ki javni diskurs. Mi smo imali javni diskurs predrasu-da prema Albancima, ali uop te nismo imali javnidiskurs predrasuda prema gej ljudima i lezbejkama.

Dakle, mi smo s jedne strane imali taj estetski ra-zlog, a sa druge strane kad smo razmi ljali o politiciku e i na koji naŁin da ku a predstvalja nas krozrad, shvatili smo da se pitanje seksualnih predrasu-da nalazi u osnovi svih predrasuda. Iako Łovek za-ista eli da se pozabavi nekim problemom kojiuoŁava u dru tvu najbolje da zahvati onolikoduboko dokle problem se e. I ja mislim da se tunalazi jedna nulta taŁka svih na ih problema i Łi-tavog na eg odnosa, na eg u smislu ve eg delana eg dru tva, Łitavog na eg odnosa prema razliŁi-tostima kao takvim. I ako se problem tu detektuje itu na izvestan naŁin poŁinje da se re ava mislim dapostoji ansa da se onda i one druge stvari re e...Dakle, da postoji jedan jasan argument protiv svihdrugih vrsta predrasuda. Sad, naravno, mi nismopolitiŁari, nismo aktivisti, mi se ne mo emo timebaviti na ta dva naŁina ali nam ostaje taj naŁin kojinam veoma prija: da izdajemo dobre knjige i dauporno tra imo komunikaciju sa knji evnomjavno u. Na a namera nije, ni sa edicijomKontrabunt, bila da se obatimo iskljuŁivo gej i lezbe-jskoj publici, ve naprotiv da se obratimo krajnjeobiŁnoj ŁitalaŁkoj publici u kojoj neko mo e biti gejili ne, ta stvar, u tom smislu, nas ne interesujeuop te. Ono to se pokazuje kao neverovatno in-teresantno - a to smo mi ve osetili na svoj ko i -recimo roman Moris, E. M. Forstera, jedan neospo-ran klasik koji je pretvoren i u film... Knjiga koja ne-zaslu eno do sad nije prevedena a klasik je 20 ve-ka, knji evna kritika bi to oberuŁke prihvatila.... alikada vi taj roman i tog autora stavite u onaj kontekstkojem on pripada, dakle, gej roman, gej pisca, onoto dobijete jeste jedan stidljivi ose aj neprijatnosti

javnosti i tihi otpor. Oni ne ka u (ljutito) ta rade oviljudi?!, ali nam skrenu pa nju iz redakcije vrlouglednog nedeljnog Łasopisa koji se Łak i diŁi svo-jom liberalno u, da niko ne e da se prihvati togada napi e prikaz Moris -a, jer su ka e, ljudi konzerv-ativni, ne e time da se bave. Mislim, Moris je konz-ervativna knjiga. O Łemu se radi?

Mi smo jednim delom to i poŁeli da radimo zatoto smo smatrali da e se tu lako videti kako stvari

u na em dru tvu stoje. Mo da e se na tom pitan-ju najlak e primetiti kakvo je generalno stanje udru tvu i ta se u dru tvu trenutno prihvata a tanailazi na velike probleme.

Kako su knjige prihva ene od strane ŁitalaŁkepublike?

Od tri knjige koje su do sada iza le u edicijiKontrabunt najbolje je prihva en Moris. Staklenac

dobija najintenzivnije reakcije, jerto je knjiga koja na vi e nivoa otkriva razliŁite stvari.On ima taj neobiŁan kontekst - nivo Beograda kojiobiŁan gra anin nema naŁina da zna. Kritike suizuzetno pozitivne za ovu knjigu. Nisam Łuo ni jednuuznemirenu reakciju. Ljudi ili ka u, Ja to ne moguda Łitam, i na tome se zavr i, ili su veoma zain-teresovani. To je knjiga koja mo e da pozove narazgovor na razliŁite teme, jer tiŁe se devedesetihgodina kod nas itd. i mislim da ta knjiga ima uspehjer govori o nama i ispriŁana je iz nekog Łudnogugla.

I edicija Kontabunt i ((O))rg, izdavaŁke ku eRende, nailazi na jednu vrstu interesovanja ali i nadosta... ne aktivnog otpora, ali kao da ljudi ne znajuta bi sad sa tim. Kontrabunt je, mislim, prva edicija

ne samo u Srbiji nego i regionu koja se konkretnobavi gej i lezbejskom knji evno u.

Neke od tih stvari mi radimo, nadam se ne zapredaleku budu nost, jer verujemo da nailazi jednaŁitalaŁka publika, nove generacije koje e po sve-mu biti prijemljŁivije, otvorenije...

Ve smo nabrojali neke od stvari po kojima sipoznat iroj javnosti, ali tako e su poznata i tvojazalaganja za po tovanje svih osnovnih ljudskih pra-va ukljuŁuju i i gotovo uvek propu tena, pravalezbejki i gej mu karaca. Kako javnost reaguje na tetvoje izjave, naroŁito nakon prve Parade ponosa uBeogradu 2001. godine?

Ljudi sa kojim sam ja razgovarao... Jedan odstavova koji je mene uvek iritirao kod tih nazoviprosve enih ljudi je: Sve je to ok, ali ta mene brigata oni rade u svom krevetu. Prosto je neverovatno

da je kontraargument toliko jednostavan. Ja samŁak bio malo i ismevan u tampi zbog tog kontraar-gumenta jer sam rekao da stvar seksualnih pravanije u seksu. Pitanje seksualnih prava su upravopravo na oformljenje najnormalnijeg ivota, ukla-panje intimnog i javnog u svakodnevnom ivotu. Tonije pitanje ta ti radi u krevetu. ta koga boli uvoza to, nikada ta stvar nije ni dovo ena u pitanje kaoneŁije pravo. Problem se nalazi negde drugde a netamo gde je nekim ljudima lako da ga smeste. Sadruge strane, imao sam ciniŁne reakcije tih nekihnadri-intelektualaca: da zara ujem ne znam kojepare, imao sam jednu pijanu pretnju tipa koji mi jeporuŁio preko prijatelja da se ne zajebavam i da sene znam ko sprema da me bije, ali da on ne mo eda ih zaustavi, i ta ja uop te mislim jer imam decua, kao, promovi em pedere. Ne to otprilike tako.Manje vi e Łitava stvar se svodi na to.

Za mene je to bila sasvim prirodna stvar, Łak i ni-je stvar izbora jer jedan broj mojih prijatelja su geje-vi i lezbejke i Łak da nemam nikakvo politiŁkostanovi te ta vrsta nepravde bi me pokrenula. Tuljudi pokazuju jednu Łvrstu vrstu bezose ajnosti

koja se te ko poredi sa neŁim drugim.Sad se vra am na prethodno pitanje za to je

nas to uop te motivisalo... Mi smo se slagali saraznim ljudima 9. marta 91. na polju politiŁkih pitan-ja, pa na anti-ratnim protestima, pa 5-tog oktobra,itd. ali ovo je pitanje pred kojim pootpadadevedesetdevet posto tih ljudi sa kojima smo nadrugim nivoima politiŁki mogli da se slo imo...

Prvi poznati lezbejki roman u Srbiji tampan je1921. godine i napisao ga je mu karac. Nameravali da krene njegovim stopama, pa makar ga pot-pisao i pseudonimom?

Ne znam da li bih imao dovoljno motivacije danapi em lezbejski roman, ali napisao sam jednutransd ender priŁu. To je bilo vreme kada su meprozvali da sam gej - tim povodom. Napisali su, Kojaje tajna iza srpskog Oskara Vajlda. Ja sam kao gejali ne smem to da priznam... Potpuno nekasumanuta projekcija.

Mislim da bi lezbejski roman koji pi e mu karac,u 2003. godini, podrazumevao jednu vrstu la i.Mislim da bi sad ve trebalo da postoji dosta enakoje bi bile u stanju da se ozbiljno uhvate u ko tacsa tim i tako ne to napi u. Interesantno je da smomi do sad prona li dva izuzetno intresantna dela gejtematike ljudi koji dolaze iz Srbije: Dejan Nebrigi ,posthumno izdanje i Uro Filipovi . Dve totalno su-protne knjige, dva suprotna stava u knji evnosti,dva sasvim razliŁita senzibiliteta, ali oba u asnoubedljivo obra uju to pitanje. Sad se ja pitam da lie da se pojavi neka enska knjiga koja e do te

mere da bude knji evno uzbudljiva a da govori o pi-tanjima lezbejske egzistencije. Manjinske knji-evnosti su uvek uzbudljive na bilo koji naŁin.

Mislim da tu treba sazreti do izvesne mere i otvrdnu-ti nekako prema problemu. Mo da pre svegaobra anje zajednici uskrati onu komunikativnostkoja je mogu a sa tom irom publikom, a mislim daje najbolji recept, koji je proveren kod Uro aFilipovi a, obra ati se samom sebi na onaj na-jiskreniji mogu i naŁin. Te knjige moraju da sepro ive i rode. Zato i navodim kao primere ove dveknjige. Ti ne mo e ise i te autore od knjiga, oni sutoliko Łvrsto vezani. To su toliko iskrene knjige ko-liko knjiga uop te mo e da bude iskrena a i utehniŁkom smislu dovedene do jednog zavidnognivoa.

Predrasude prema lezbejkama i gej ljudima supotpuno razliŁite. Ono to nas kao dru tvo najvi ebrine jeste ona agresivna predrasuda. Mislim da suene u mnogo ve oj meri tolerantnije prima pitanji-

ma seksualnosti nego to su to mu karci. Najve ibroj agresivnih reakcija i onemogu avanja ove in-tegracije potiŁe iz mu ke sfere i to je jedna velikaŁinjenica. S jedne strane, izvini to u ovo daka em, lezbejke spadaju u mu ku fantaziju i oniimaju filter za lezbejski roman dok nemaju filter za

VESTI IZ SVE- 63

gej roman, pa zato mislim da gej roman ima vi e ra-zloga da bude napisan, jer to je stvar koja uznemira-va vi e, nego to e to mo da da bude sluŁaj salezbejskim romanom.

Dakle, lezbejski roman koji je potekao od lezbe-jke, koji bi na vrlo iskren, otvoren i kritiŁki naŁin, iprema dru tvu i prema sebi, govorio o lezbejskojegzistenciji u Srbiji bi bio ona prava, vredna stvar.

ARANA PAPI˘1949 2002

Autorka knjiga Antropologija ene, Sociologija iFeminizam, Polnost i kultura T elo i znanje u savre-menoj antropologiji, k ao i brojnih Łlanaka za do-ma e i strane Łasopise.

Pisala je i o srpskom nacionalizmu, ratu, patri-jarhatu, dru tvenom polo aju ena u postsocijalis-tiŁkim dru tvima.

Jedna je od osnivaŁica Beogradskog centra zaenske studije (1992.) gde je predavala

antropologiju roda, i pokretaŁica kursa iz studija ro-da na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1993) predavala na odeljenju za Sociologiju i Arhelogiju, iStudije roda.

Anga ovala se i u antiratnim i feministiŁkim ini-cijativama. Podr ava je i razvoj lezbejskog i gejpokreta u Srbiji.

***Łetvrtak, 12. septembar 2002.

Ljubljana

Vijest o smrti arane Papi zatekla nas je u Lju-bljani na skupu Enakopravno dr avljanstvo lezbij-skih aktivistkinja iz biv e Jugoslavije. Jedan telefon-ski poziv nije bio dovoljan da povjerujemo kakoaranu vi e ne emo vidjeti.

Me u nama ima onih koje su aranu poznavaleosobno i bile joj bliske. Ima nas koje smo o aranisamo Łule, ali svima nam je njezino ime bilo jednome u prvima od kojih smo uŁile o feminizmu i poli-tiŁkoj odgovornosti u vremenima koja su obilje iliratovi i nacionalizam. Sve dijelimo njeno uvjerenje ova nosti djelovanja mimo i preko svih granica svejedno da li je rijeŁ o granicama geografskim, jez-iŁnim i etniŁkim, ili je rijeŁ o granicama na ih osob-nih identiteta.

Se anja na aranu se anja su na beskrajnupodr ku koju nam je pru ala, svakoj pojedinaŁno isvima nama zajedno. Iako nije bila lezbejka, aranaje za sebe umela da ka e da je lezbejka politiŁki.U kontekstima u kojima ivimo to je svedoŁilo o

Izdaje: Labris grupa za lezbejska ljudska pra-va

telefon: 063/8 513 170, 01 1/439 488e-mail: [email protected]

w w w.womenngo.org.yu/labris

Lektura i korektura: Aleksandra Ra i

Uredila: Ljiljana ivkovi

Redakcija: Nina —.F, Radenka GrubaŁi

TehniŁko ure enje: Bobana Macanovi

Ovaj broj je pomogao Fond za otvoreno dru t-

njenoj hrabrosti i svesti o tome da se obele eniidentiteti osna uju sudelovanjem u njima. aranaje umela da po tuje i premo uje na e razliŁitosti.

Nama je kao lezbijkama i feministkinjama bilova no da mo emo uŁiti od nje, bilo nam je va noznati da imamo njezinu podr ku.

Znamo da bi arana rekla Hajde da ka emojedna drugoj ne to lepo . Va no je da svakog danajedna drugoj ka emo ne to lepo.

SKUC-LL, LjubljanaLabris grupa za lezbejska ljudska prava,

BeogradLP Pri tinaKontra, ZagrebLori, RijekaLambda, Nii individualne aktivistkinje

***nedelja, 15. septembar 2002.

Beograd

Drage aranine drugarice,

JuŁe u podne, bila je subota, 14. septembar,obavile smo ritual na groblju. Bilo je tu no, oblaŁnoi muŁno. Nema sunca, dobro, mislila sam, jerarana ne voli sunce. Leti kad bismo nas dve i le

na nes kafu (za nju) i na kapu ino (za mene)tra ile bismo sto koji ima i senku (za nju) i sunŁanideo (za mene). Poslednji put sam bila na tom istommestu, na novom groblju u Beogradu, pre godinudana u avgustu kad je razlog okupljanja bila smrtNede Bo inovi . JuŁe bilo nas je sa razliŁitihstrana, iz Ljubljane, Njujorka, Pri tine, Zagreba.An elka Mili je govorila, tiho, kao da samo aranipriŁa, Łule smo je mi koje smo stajale blizu. Se amse kako je za aranu rekla da je jako mnogo teori-jskog rada ostavila za sobom, i kako je bila fragilna.Bila je uzbu ena, pripremljena i dostojanstvena -njena profesorka.

Sino , posle toga, sedele smo nas nekoliko ukuhinji kod mene na Dor olu, u ulici Sestre Baruh11. aranine drugarice: Biljana, Vjollca, Slavica,Da a i ja. Gledale smo neke fotografije i priŁalesmo. Slike sa konferencija. Pitale smo se ta jearana volela. Da pije nes kafu svako jutro u hotelu.

Sa Biljanom da priŁa dugo u no . Ne znam da li jevolela hotele na naŁin na koje ih voli V esna Kesi ,ili, po to je aranin dom bio situiran unutar tu egdoma, i po to ga onda nikada nije imala svog, hotel-ska soba je mogla biti niŁija to je onda mo da boljiizbor od tu a. arana je volela da diskutuje, da ob-ja njava svoje teze, i to je mo da najvi e volela.U ivala je da odgovori policajcima, politiŁarima, na-cionalistima, i sliŁnima kako treba! Jednomdosadnom tipu u Istambulu 2000. godine, koji je

do ao da maltretira tri feministkinje u dva ujutro uhotelskom kafi u, na pitanje kojim se biznisombave, odgovorila je: politiŁkom akcijom! Tako je srp-skom policajcu poja njavala ta je to gender, kadaje do ao 1998. godine na me unarodnu konferenci-ju u hotel Metropol da malo proveri ene. Da aka e da je to bilo jedno struŁno obja njenje kao napredavanju enskih studija sa sve razdvajanjempojma pola od roda! V olela je jednom u Al iru daigra na orjentalnu muziku cijelu no . A jednom uKazablanci, 1999. da sa Slavicom le i na splavu,no u, dok ih more talasa. V olela je studentkinje istudente, to je bila posebna strast. Pogotovu onekoji puno misle i Łitaju a neposlu ne/i su teoriji i ide-ologi j i !

Danas je Biljana Ka i otputovala vozom zaZagreb u 10:30, taŁno.

Jutros, pre toga smo popile kafu i ja sam joj pre-priŁavala intervju sa aranom sa Radija SlobodnaEvropa, od 16. juna 2002, koji je sino poslepono i ponovljen. Intervju je napravljen nekolikodana posle Karavana aktivisktinja koje prelazegranice dr ava biv e Jugoslavije. T ada sam do laskroz neraspolo ena, jer sam imala utisak da su svigradovi u kojima smo bile podeljeni i da je nacional-izam dato stanje stvari koje se samo jo vi e ucrta-va. A arana je u intervjuu davala pozitivneprimere. Da, to je njen izbor , mislila sam, ona birada ka e da je sada bolje nego pre nekoliko godina:politiŁka odluka da govori sa pozicija nade! Kraj pa-trijarhata rekla bi jedna njena drugarica. Sjajno.Intervju je odliŁan, ona ima bistar glas, jasne misli,bira reŁi. To ona u stvari najvi e voli, kada je stavlje-na u situaciju da politiŁki i teorijski misli i da od-govara... Slu am je, radujem se i rastu ujem se.Nabavi emo traku. Intervju se zavr ava pitanjem:kako je u Srbiji posle 5. oktobra. arana govori onovom prostoru za emancipaciju nacionalizma... jonekoliko reŁenica o enskim grupama, i na krajuka e: BEZ OBZIRA NA TO, MI SE SVE VI E OR-GANIZUJEMO I IZNENADI˘EMO IH.

Biljana je u la u voz, jedan vagon je onaj evrops-ki, u kome su fotelje nove i poredjane kao u auto-busu. Prozori se ne otvaraju. Stojim poslednjihnekoliko minuta na tom prvom peronu, Biljana je izazatvorenog prozora, gleda me i ja nju. Ako sammo da do sada bila u procesu, sada je gotovo.Biljana odlazi i ja znam da je gotovo. arana Papinije vi e, nikad vi e. T elo mi ste e Łula. IspredelezniŁke stanice prazno i sunŁano. Ne znam gde

sam po la. Idem u grad. Penjem se onom strmomulicom prema Zelenom vencu i dolazi mi Cvetajeva.Tebi iz juŁera nje , stih u prvom pasusu pesme ko-

ju je Marina Cvetajeva napisala posle smrti njenogprijatelja Erih Marije Rilkea. Na la sam je sprema-ju i papire nekoliko dana pre ovog zadnjeg 10.septembra. Sad sam ja u araninoj juŁera njoj, do-movini. arana i ja smo tradicionalno i le na kafugodinama, ali ve du e vreme nismo. Idem na ka-

KONFERENCI- 3

KONFERENCI-4

fu na koju nismo oti le. Sama. U gradu je sunce, naTerazijama mirno pre podne, nedelja u Beogradu.Sedim Kod konja, to je ona stara kafana, popularnaposle 1968, i kasnije, ali ne sada. arana je govorilada su tu kolaŁi oni komunistiŁki, kao u odmarali tu uKuparima. Kupila sam novine, Danas i Le MondeDiplomatique u prevodu, (isti paket sam dala Biljanida nosi u Zagreb). U Danas-u od ovog vikenda imatri objave za aranu Papi (jo od doba kada smoŁitale mu ke fantazije i nas dve poku avamo dacitiramo enska imena i prezimena u celini).

Sedim Kod konja , pijem kafu sa lagom igledam. Prazno je i sunŁano na trgu. T uristiŁka gru-pa penzionera iz srednje Evrope prolazi, jedna padruga. Posle jedanaest godina prvi put vidim turis-tiŁku turu u ovom gradu. U Danas-u na sredini nov-ina tekst U rodnom gradu Mostaru PredragaMatvejevi a. Ton eseja je tu an i potpuno drugaŁi-ji od araninog od sino , tada je ona za grad ukome je ivela detinjstvo rekla: poŁeli su turisti dadolaze, znaŁi nema rata. arana je mislila na onekoji tu sada ive i tra ila znake nade da e od sa-da biti bolje.

Silazim niz Dor ol. U Du anovoj ulici kupujemkrompiru u u radnji koja se zove Burek , ali neBurekd inica kao u Bosni. I pite nisu iste, ali su

sliŁne. arana i ja imamo delove svojih istorija uBosni i Hercegovini. Jedem i hodam. Iz sporedneulice prolazi svadba. Puno novih limuzina.Posmatram ove u kolima jer su blizu. Devojke liŁena Cecu, a mladi i na telohranitelje. Tre ti turbofolk, zastave, bele trake na prozorima... i pomislimkako bih ja sada kad se vratim ku i nazvala aranuda joj ka em ta sam sve videla, a ona bi me pa lji-vo slu ala, pa bi mi rekla kako sam sve lepo zapazi-la, a ja bih joj tra ila da mi to malo politiŁki analizirai stavi u kontekst. Tu mi suze ste u grlo. SunŁanona Do olu, suze sam smakla prstima na farmerke,sipaju mi kroz glavu slike ta smo sve radile zajed-no, telo mi je nemirno, pravile smo radionicu osvakodnevnici fa izma u enama u crnom, preda-vanja o Simon de Bovoar, vi e puta, na jednom odnjih je rekla: mi takozvane ene, i ja je od tada citi-ram, diskutovale smo na sastancima borda enskihstudija na kojima je ona, ako bi bilo konflikta, bila naobe strane, gledale kroz prozor u autobusu za njenoi moje Sarajevo prvi put posle opsade, 1996 (ro ena4. VII 1949. u Sarajevu), hodale 9. novembra 1999.sa Jelenom anti i T eodorom kroz KnezMihajlovu, kada je Jelena vikala dole fa isti predzgradom radikalne stranke... Svakodnevni telefons-ki razgovori dok se namerno nismo pla ile NATObombardovanja, antiratni govori u Ulcinju leta posleetniŁkog Łi enja, njeni mailovi: draga lepita. ..Diskusije da je izbor papira za pamflete politiŁki iz-bor, da je svaki izbor politika, i da je sve politika.

aranina drugarica Lepa Mla enovi

KONFERENCI- 3

Daglas Martin i D ejms Kirkap

MONIK VITIG

Spisateljica i radikalna lezbejka koja je pro-movisala osloba anje od seksualnih defini-cija

Monik V itig ro ena je 1935. godine u NjemaŁkoj. Radila je kao profesorka francuskog jezika naUniverzitetu u Arizoni od 1990. do 2003. godine ikao profesorka na enskim studijama od 1997. do2003. godine. Umrla je 3. januara 2003. godine uTaksonu, Arizona, od srŁanog udara, kako je reklanjena partnerka Sande Zeig.

NajznaŁajnija djela: L Opoponax (1964) Paris-la-politique et autres historiesLe Corps lesben (Lezbejsko tijelo) (1973)Virgile, Non (1985)The Straight Mind and Other Essays

Za mene ne postoji feministiŁka knji evnost.Ne odvajam ensku od mu ke knji evnosti. Nekomo e da bude pisac/spisateljica ili ne.

Monik Vi tig j e t vrdi la da lezbejke nisu ene zatoto je rijeŁ ena konstruisana od strane seksis-

tiŁkog dru tva. Njen roman L Opoponax govori o djeci koja pro-

laze kroz tipiŁna iskustva iz djetinjstva kao to suprvi dan u koli i prva ljubav. Za ovaj roman je dobi-la knji evnu nagradu Prix Medicis .

U romanu Les Guerilleres, 1969, ene ive kaogerilke, bore se protiv mu karaca i tra e novo do-b a .U Lezbejskom tijelu , ljubavnice bukvalno osvajaju ti-jela svojih partnerki u Łinu ljubavi.

U romanu The Straight Mind and Other Essays,ona upore uje lezbejke sa odbjeglim robinjama.

Jedno od njenih poslednjih dostignu a je filmDjevojka koji je snimila 2001. godine, sa part-nerkom Sande Zeig. Film je imao pozitivne kritike ugej i lezbejskoj tampi, a The New Y ork Post ga jenazvao najvatrenijom lezbejskom scenom koja sepamti .

Prevela sa engleskog: Radenka GrubaŁi

Monik Vi tig

LEZBEJSKO TELOOdlomak 1

Prisustvuje ceremoniji izgubljenih pa ponovona enih vulvi. Po to si tek stigla na ostrvo ne znaritual. Stavljam te da sedne na travu pored mene,poku avam da te uputim u ritual glas m/i postajejedva Łujan usred buke bubnjeva flauta piskavihglasova. Vulve su predstavljene plavim utim ze-lenim crnim IjubiŁastim crvenim leptirima, njihovatela su klitorisi, krila su usnice mahanje krilima pred-stavlja podrhtavanje vulve. Kao i ti m/oja ponovoprona ena m/oja najdra a i leptiri se vra aju sadugog puta. Moriosi braon sa utim lepi parnasovciljubiŁasti i roza lila jednostavni aluciti sivo utisne ni svilci d inovski uranijusi narandd astimarinsko plavi uti roza ljubiŁasti plavi argusi paunisa irokim okcima na krilima lastini repovi sa crnimcrvenim plavim mrljama admirali slezove bojenarand asti ljubiŁasti zeleni Łiji je let tako brz da semogu videti samo na trenutak, sve tenice ih skupl-jaju po pla i na ostrvu. One nose ljubiŁastuode du. Igraju pljeskaju i rukama dodiruju igolim stopalima pesak podi u i se i spu taju i selagano. Leptiri pozvani zamoljeni da ne zapoŁinjusmrtonosni let iznad mora vra aju se u rojevima,zaklanjaju sunce dok se ne ra trkaju iznad ba ti ka-da se vidi ara svakog od njih.

Sve tenice im ele dobrodo licu i dug ivot.Umorni leptiri spu taju se na ramena prisutnih devo-jaka. Tvoje ruke su potpuno prekrivene. T ada tiobo avana m/oja pokazujem najve a m/oja put-nice kako da ih uhvati a da im ne uni ti krila, slas-no li em njihovo telo kako bih im povratila snagujaŁinu. Pet plavih argusa spu taju ti se na prste kojeiri . Zbog uzvika smeha pesama jedva da sam

ŁuIa kada si poŁela da peva umilnim glasom.

VESTI IZ SVETA

LEZBEJSKI PAR IZ HOLANDIJE NA VODNO DOBIOKLONIRANU BEBU

Jedna od partnerki lezbejskog para iz Holandije, 3. janu-ara rodila je kloniranu erku, rekli su predstavnici/e orga-nizacije Klonejd. Roditeljke deteta se i dalje odluŁuju da li da dozvole DNKtest usled pravnog postupka pokrenutog na Floridi, gde jei objavljeno ro enje, ka e Buaselije. Posledica tog pos-tupka je mogu i gubitak starateljstva nad detetom.

Reks V oknerInternacionalne vesti br. 454

6. januar 2003.

BELGIJA ODOBRILA IST OPOLNI BRAK

Begija je postala druga zemlja na svetu, posle Holandije,koja je pravno usvojila gej i lezbejske brakove. Novi zakon, za razliku od zakona u Holandiji, ne dozvolja-va istopolnim venŁanim parovima da usvajaju decu. Kao i druge evropske dr ave, Belgija je ve ranijeodobrila ograniŁena prava istopolnim parovima, kao tosu regulisanje takse i imovinska prava. Promene koje jenovi zakon doneo mnogi su proslavili kao veliki pomak .

Gay.com 30. januar 2003.

O IVOTU HOMOSEKSUALACA

U Bosni i Hercegovini uskoro e poŁeti snimanje prvogfilma Łiji e glavni likovi biti homoseksualci. Film ere irati Ahmed Imamovi , mladi bosanski reditelj koji jepro le godine dobio Feliksa, nagradu Evropske filmskeakademije za najbolji kratki film pod nazivom 10 minuta. Saradnik na scenariju je tako e mladi priznati pozori nireditelj iz Sarajeva Almir Im irevi . Bosanski list Dnevniavaz prenosi informaciju da je scenario zasnovan na kn-jizi sarajevskog pisca Envera Pu ke koja nosi naslov Gowest. Imamovi se nada da e filmom doprineti i da sesvest ovda nje javnosti probudi i da e pokazati kako su

i homoseksualci jedan njen deo, kako su ljudi i kako patezajedno sa svim ostalim Łlanovima dru tva . Film e se,kako se planira, snimati u Sarajevu i Amsterdamu.

Bl ic 9. februar 2003.

D A RVINOVE TEORIJE UGRO ENE OD STRANE EN-KI MAJMUNA KOJE SU LEZBEJKE

Jedan psiholog tvrdi da enke majmuna koje su lezbejkei nastanjene u Japanu pokazuju da Darvinove teorijeevolucije nisu taŁne.Pol V asej, iz kanadskog univerziteta Lethbridge, prouŁa-va seksualna pona anja japanskih macaques majmuna. Prema Darvinovoj teoriji seksualne selekcije, ka e V asej,

mu jaci bi trebalo da se takmiŁe za pristup mogu impartnerkama ali macaques majmuni ne prate tu emu. Na planinama kod Kjota, kolonija od 120 majmunapokazuje veliku raznolikost seksualnih praksi, ukljuŁuju ii odnose izme u enki. enke e odbiti zainteresovanemu jake u korist ve postoje e enke-partnerke u92,5% sluŁajeva. Ako enke odabiraju enke za seksualne partnerke

pored mu jaka sa kojima je mogu a reprodukcija, to nasnavodi da umnogome revidiramo teoriju seksualne selek-cije , rekao je V asej za AmeriŁko udru enje za un-apre enje nauke.Imamo sluŁajeve enki koje se me usobno takmiŁe za

mu jake, imamo mu jake koji su veoma probirljivi,mu jake koji primoravaju enke na parenje... imamosluŁajeve enki koje seksualno uznemiravaju mu jakekoji ne ele da se pare sa njima, enke koje imaju seksjedna sa drugom, enke koje se takmiŁe sa mu jacimazbog drugih enki, kao i enke koje seksualno naskaŁuna mu jake.Vasej tvrdi da je potpuno oŁigledno da enke do ivljava-ju seksualno u ivanje pri seksualnom kontaktu sa dru-gom enkom. U nekim pozicijama enka e trljati svojklitoris o le a partnerke, dok u drugim pozicijama nijeneobiŁno videti enke da masturbiraju koriste i rep ,tako da nema genitalnog kontakta.Po tradicionalnoj evolucionoj teoriji, sve se svodi na re-

produkciju. emu onda toliko nereproduktivnog seksa?Za mene je ovo veoma bitno evoluciono pitanje.

Gay.com UK18. februar 2003.

EVROPSKA UNIJA SE SPREMA DA UVA I IST OPOLNIBRAK

Strazburg Evropski parlament je danas izglasao da biistopolni brakovi, registrovana partnerstva i ugovori o za-jedniŁkom ivotu trebalo da budu uva eni iromEvropske unije. Evropski parlament je tako e podr ao uva avanjeistopolnih brakova koji su sklopljeni van zemalja koje jonemaju zakonski odobren istopolni brak. OdlukomEvropskog parlamenta je omogu eno istopolnim parovi-ma iz bilo koje zemlje Evropske unije da se venŁaju uBelgiji i da njihov brak bude uva en u dr avi u kojoj ive. Evropski parlament slu i kao zakonodavni parlament,ima mo sliŁnu dr avnim parlamentima, i sprovodizakonodavstva Evropske unije u saradnji sa Ministarskimsavetom.

w w w.expatica.com11. februar 2003.

GEJ MU KARCI I LEZBEJKE PROTESTO VALI PROTIVMUGABEA

Aktivisti/kinje za gej, lezbejska i ljudska prava su 19. i 20.februara vi e puta glasno prozivali predsednikaZimbabvea, Roberta Mugabea, poznatog po svojimantigej stavovima, nazivaju i ga ubicom i zahtevaju i dabude uhap en zbog muŁenja. Tokom otvaranja Franko-AfriŁkog samita u Parizu, aktivi-sti/kinje su poŁeli da trube i ga ali su ambasadu

KONFERENCI- 3

Zimbabvea farbom. Tako e su odr ali demonstracije is-pred hotela u kom je Mugabe boravio, Ministarstvapravde i Palate pravde.

Organizacije ACT UP, Pink Panthers i Pokret zademokratske promene su uŁestvovale u akciji. Nekolikoosoba je uhap eno, me u njima i dobro poznati gej ak-tivista Piter TaŁel. Sve zajedno su nas ugurali u maricu i stavljeni smo upreventivni pritvor u obli njoj policijskoj stanici.

Policajac vi eg Łina mi je rekao da je ministar unutra njihposlova naredio na e hap enje. Dr ali su nas dva sata,sve dok Mugabe nije napustio Ministarstvo spoljnih poslo-va. Posle otpu tanja iz pritvora pratila su nas policijskakola i policajci u civilu. Jurili su nas kao pacove po ulicamaPariza , izjavio je T aŁel. Izgleda kao da je ceo francuski sistem takav da titi one

koje kr e ljudska prava, kao to je Mugabe, i napadamirovne demostracije kakve smo mi odr avali , ka eTaŁel.

Internacionalne vesti br. 46124. februar 2003.

ENCIKLOPEDIJA QUEER KULTURE U NET IZDANJU

Intelektualci/ke, akademski istra ivaŁi/tejke, ieksperti/kinje na polju umetnosti i literature sastavili/e suinternet enciklopediju sa Łinjenicama o gej, lezbejskoj,biseksualnoj, transseksualnoj i queer kulturi.Enciklopedija, koja je besplatna, e biti postavljena uponedeljak (3. mart) na www .GLBTQ.com sajtu.Enciklopedija sadr i vi e od 900 tekstova ( to ukupnoiznosi vi e od 1. milion reŁi), ilustrovana je sa vi e od 200istorijskih fotografija i ilustracija sakupljenih iz svetskiharhiva i biblioteka. Projekat GLBTQ enciklopedije je za-ista bila moja strast , ka e Endru Vikholm, predsednik iproducent glbtq.com sajta, koji je tako e osnivaŁ gayhis-tory .com sajta. Ovaj projekat je bio jedino mogu zah-valjuju i neumornom radu mnogih pionira u polju GLBTQstudija. V eliki je podstrek videti vi e od 260 profesionala-ca/ki i eksperata/kinja kako predaju svoje radove zaGLBTQ enciklopediju.

4. mart 2003The Advovate

U M R O PSIHIJATAR KOJI JE POKRENUO AMERI¨KUASOCIJACIJU PSIHIJAT ARA DA UKINU UVR TAVANJEHOMOSEKSUALNOSTI KAO BOLESTI

Filadelfija (SAD) Dr. D on E. Frejer, psihijatar izFiladelfije koji je ubedio AmeriŁku asocijaciju psihijatara APA, da ukinu svrstavanje homoseksualnosti me u men-talne bolesti, umro je u svojoj 65. godini.Frejer se 1972. godine obratio AP A-u na konvenciji uDalasu i predoŁio im problem. Bio je predstavljen kao Dr.H. Anonimni i nosio je masku i periku kako bi se maskirao.Koriste i mikrofon koji menja glas rekao je konveciji: Jasam homoseksualac. Ja sam psihijatar Zatim je grupi ob-jasnio kako je bio diskriminisan i da mora da ostane anon-iman jer bi mogao da izgubi posao samo zato to je gej. Uto vreme on je bio profesor na T emple univerzitetu, ali bezstalnog radnog mesta.Slede e godine upravno ve e AmeriŁke asocijacije psi-

hijatara je ukinulo homoseksualnost iz PriruŁnika za diag-noziranje i statistiku mentalnih bolesti. On je napravio veliki pomak , ka e aktivistkinja za LGBT

prava Barbara Gitings. Ona je tako e Frejerovadugogodi nja prijateljica koja mu je pomogla da se spremiza nastup pred konvencijom AP A-a.Time se situacija umnogome pobolj ala jer su psihija-

tri/arke shvatili da gej mu karci i lezbejke nisu ne to ap-straktno ve da su prisutni i u samoj profesiji.Frejer, poreklom iz Kentakija, je radio kao redovni profe-sor psihijatrije i porodiŁne medicine u Templ univerzitetu.Penzionisao se 2002. Medicinska kola V anderbilt univerziteta mu je 2002. go-dine dodelila presti nu A lmnus nagradu, i iste godine jeod Asocijacije lezbejki i gej mu karaca u psihijatriji dobiopresti nu nagradu za rad.

5. mart 2003.365Gay.com

DVE LEZBEJKE MAME ˘E BITI NAVEDENE KAORODITELJKE NA IZVODU IZ MATI¨NE KNJIGERO—ENIH

Prvi put u istoriji Amerike sudija iz Nju D erzija je presu-dio da obe ene iz lezbejskog para mogu da budu nave-dene kao roditeljke na izvodu iz matiŁne knjige ro enih zadete koje e jedna od njih roditi u maju. Obe ene su biolo ki vezane za dete. Jedna partnerkanosi dete koje se razvija iz jaja ca koje je prilo ila druga. U ve ini sluŁajeva gde lezbejski par dobije dete, na-jŁe e se upisuje ime biolo ke majke kao roditeljke naizvod iz matiŁne knjige ro enih. Njena partnerka zatimmora da usvaja dete jer nije genetski povezana sa dete-tom, i zatim sud odluŁuje o tome vi e od est meseci.Advokatkinja lezbejskog para, Melisa Brizman, je ovu pre-sudu opisala kao pobedu u borbi za reproduktivna pra-va . Zastupnici/e gej i lezbejskih prava tako e su odobrilipresudu, navode i da se njome pro iruje definicijaporodice.

365Gay.com 12. mart 2003.

POLA EVROPSKE UNIJE UVA AVA IST OPOLNEPAROVE

Vi e od polovine od 15 dr ava koje Łine Evropsku unijupravno uva avaju istopolne parove.Dve zemlje, Belgija i Holandija, dozvoljavaju istopolnimparovima da se venŁaju po istim propisima kao i het-eroseksualni parovi. Holandija, tako e, dozvoljava da seosoba koja nema holandsko dr avljanstvo i koja je uistopolnom partnerstvu sa Holan aninom/kom venŁa svo-jim/om partnerom/kom. Tri zemlje, Danska, Finska i vedska, imaju zakone oregistrovanom partnerstvu, kojima registrovani istopolniparovi dobijaju vi e od 99 posto prava i obaveza koje ima-ju venŁani parovi. Dve dr ave koje nisu u Evropskoj uniji,Island i Norve ka, tako e imaju te vrste zakona. U Francuskoj i NemaŁkoj postoje sistemi zakona kojimase reguli e partnerstvo, mada ti zakoni ne nude komple-tan spektar prava koje ima brak. Na kraju, Portugalija uva ava istopolna partnerstva

pravnim konceptima nazvanim ŁinjeniŁna unija i zajed-niŁka ekonomija , mada oba nude znatno manje prava odbraka. Preostalih sedam dr ava Evropske unije, Austrija, GrŁka,Irska, Italija, Luksemburg, panija i V elika Britanija, neuva avaju istoplna partnerstva na dr avnom nivou.panija i Britanija imaju ograniŁeno uva avanje u

odre enim op tinama. Druge dr ave, koje nisu Łlanice Evropske unije, auva avaju istopolna partnerstva na manje ili vi e razu-man naŁin su Kanada (Kvebek ima najjasniji zakon) ivajcarska. Zalaganje za uva avanje istopolnih parova u

Australiji, Austriji, Ma arskoj, Novom Zelandu, Ju nojAfrici i pet dr ava SAD je bilo polu uspe no, s tim to jezakon dr ave V ermont najkvalitetniji.

SADR AJ

Jedan, nimalo duhovit, osvrt na to - kako biti duhovitalezbejka danas, D esa . . . . . 3

KONFERENCIJEIzve taj sa internacionalne letnje kole, Stop - AIDS,

Beograd/Kopaonik . . . . . 3Izve taj sa kampa za mlade LGBT aktivistkinje i aktiviste,

BaŁka To pola . . . . . 4Zavr ni dokument sa skupa lezbijskih grupa sa podruŁja

biv e Jugoslavije, Ljubljana . . . . . 5Sa Queer konferencije, V edrana V . . . . . 6

ORGANIZACIJE U SVETULGBTTI zajednica se organizuje i jaŁa u Bosni i

Hercegovini, Hotty . . . . . 9Centar za civilna i ljudska prava CCHR, Makedonija . . .

. 10Kratka povjest lezbijske grupe Kontra, Sanja Juras . . . . .

11Godi nji izve taj rada DP mre e . . . . . 13Labris: Projekat edukacije enskih grupa . . . . 15

LEZBEJSKA POLITIKAudnja za lezbejskom politikom, Lepa Mla enovi . . . . .

16

ISTORIJALezbejski odnosi 18. veka . . . . . 18

ZDRAVLJELezbejsko zdravlje i homofobija, Kejt O Hanlan . . . . . 21

SEKSUALNOSTMasturbacija . . . . . 24

NASILJENasilje me u lezbejkama, Ana Zorbi . . . . . 28

KULTURAKnji evnost

Lezbejska udnja u romanu Sati Majkla Kaningema,Vedrana V. . . . . . 29

ene u senci, V edrana V. . . . . . 31Lezbejska studija romana Alis V oker Boja

purpura . . . . . 35Kratke priŁe: Lesli Njumen . . . . . 36Dorinabunada je istina, B i l jana - Lori . . . . . 43

Film:Punoletstvo, Igor panjol . . . . . 44Osamnaesti festival lezbejskog i gej filma, Suzana

Tratnik . . . . . 45Film Fine mrtve devojke na 31. FEST- u, Desa . . . . . 48

BIOGRAFIJEVird inija Vu lf . . . . . 49Frida Kalo, Mirjana Jevti . . . . . 52Komentari na poljima ljubavi, ana . . . . . 54

INTERVJUIIntervju sa Vladimirom Arsenijevi em . . . . . 56

SE˘ANJESaop tenje povodom smrti arane Papi . . . . . 59Pismo drugaricama, Lepa Mla enovi . . . . . 59Monik Vi tig . . . . . 61Lezbejsko telo (odlomak), Monik Vi tig . . . . . 61

VESTI IZ SVETA . . . . . 62LABRIS je grupa za promociju lezbejskih prava,osnovana u Beogradu poŁetkom 1995. Nastala jeiz nevladine organizacije ARKADIJA - Gej i lezbe-jski lobi, koji je osnovan krajem 1990.

LABRIS je enska grupa za podr ku ena kojevole ene i promovisanje razliŁitosti lezbejskeegzistencije u dru tvu.

LABRIS tvrdi, na osnovu nauŁne statistike, da uBeogradu ima oko 20.000 ena koje vole ene a Łi-ja prava nisu ostvarena.

Labris - ko smo mi?Imenujemo svoju drugaŁiju egzistenciju koja ne

zavisi od mu karaca. Imenujemo svoje ljubavi i ide-je za drugaŁiji svet u kojem ne emo biti svakod-nevno izlo ene nasilju zbog svoje lezbejske egzis-tencije.

Govorimo sebi i drugima da svaka ena imapravo da voli ene i da to nije devijacija, ni zloŁin.Lezbejska egzistencija nije liŁna stvar ene vedru tveno pitanje prava na razliŁitost.

PodstiŁemo sebe i druge da kritiŁki razmi ljaju oprisilnoj heteroseksualnosti koja Łini ene zavisnimod mu karaca.

Radimo na promociji lezbejskih prava u javnosti.Oranizujemo radionice na kojima razgovaramo o

pitanjima iz na ih ivota. Povezujemo se sa lezbejskim organizacijama iz

zemalja biv e Jugoslavije i sveta.Solidari emo se sa enama bez obzira na nji-

hovu seksualnu orijentaciju, nacionalnost, invalid-nost, rasu i druge razlike.

Labris - mi tra imo:- da se dru tvene, kulturne i nauŁne institucije

prema lezbejskoj egzistenciji odnose isto kao i pre-ma heteroseksualnoj egzistenciji;

- da se zakonima reguli e da lezbejski i gej part-neri imaju ista prava kao i heteroseksualnisupru nici;

- da se zakonima omogu i lezbejskim i gejparovima da usvajaju decu;

KONFERENCI- 3

- da se u okviru socijalnih ustanova osnuju save-tovali ta koja e se na odgovaraju i naŁin bavitipsiholo kim i socijalnim pitanjima lezbejki, njihovihporodica i prijatelja;

- da se iz svih ud benika elimini u delovi kojipovezuju lezbejstvo sa seksualnom devijacijom,patolo kim stanjem ili psihiŁkim poreme ajem;

- da se u ginekolo ku praksu uvede posebantretman za lezbejke.

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA JE NA E LJUDSKOPRAV OPotrebne smo jedna drugoj da bi prepoznale samesebe, da bi bile jaŁe, da bi se izborile za na a pra-va. Kada Łujemo jedna drugu onda i na e liŁnepriŁe dobiju prostor za ivot.Potrebne smo jedna drugoj da bi bile vidljivejavnosti. Drugi treba da nas upoznaju i da znaju dami postojimo.

KONFERENCI-4

KONFERENCI- 3

e, sad, znam da ovo vuŁe na priŁu uz koju desa jedan...

Documents