je u

majku, kosti i ~rećnu r.i vuci.

j ke. obiju u

ruškog Je zala je 1ek

[strašan D ajka.

a. rnoguć~ a dugi

'; ostaju

nomTnpmrn nnalteoa y roTony.

Privredno· kulturne

Matice

za Sjevernu Dalmaciju

I z l a z i č e t v r t k o m.

-------------------~~

npHBpeJlHO · KynrypHe

M arH ue

3a CieB: JlanMaUHiY --------------------~·~

VIa nik za •Privredno-kulturnu Maticu< MARKO TRIVA. Godišnja pretplata za našu državu 40 d in., za Am erik u 2 dolara. Clanovi Mat ice dobivaju IL t

besplatno. - Primjerak l din.

Ulu6emu<, 18. a npuna 1929. Urednik STEVA PROSTRAN. Uredništvo i uprava - Obala Voćni trg, 82. I.

BPOJ 6. fOAM IIA l. Telefon Matitina povjereništva broj. 63.

v

Sto • ml tražimo od gospode. Iz pisma jednog težaka.

Od čitav e akcije Privr.-kult. Mat ce ja do sada vidim samo jednu dobru stvar. Velim za sada. To je što nam :. Glase daj~ mogućnosti i traži od nas da govorimo iskreno, otvoreno, bez uzla na jezi ku, štono se kaže. Na sve ostalo mi gledamo sa nekom um­njom, a ja ću vam odmah rc i 1 zašto. Pokret P. k. 1atice je djelo na ih školovanih l judi, il i radi kratkoće da kažem, djelo nase gospode. Kao što svi prsti nijesu jednaci, kao što mi težaci mjes 1 o sd po jedno1t. aršinu skrojeni, tako i medu gospodom ima ogromne razli ke od jednih do drugih. I ja o pojedincima ne govorim, a kad pojedince izostavi m, onda bih mogao postaviti ovo pitanje: Čemu nas uop­će vi gospoda možete naučiti?

ću d. v i gledale na nas kao na blago, pa nas tako i nazivljete. Ne vidite vi naše muke i palnjt, ne razumijete Vl

kako je nama i samo nam nepravdu nanosite, kad nas ok1 ivljujete za naše zlo, za našu propas' '\ ko je srušio Carstvo, ko za malo nije sru'io i ovu drla vu? je li lo bio rtali radni na­rod, ili obijesna gospoda i političari ?l

e učite vi na-; ničemu, dok se prije sami od na~ nečemu ne _ ile ili dok se zajed ., 1 ne vrati. s puta ist' ne sa kog<\ t· vi pr' ;,a li pa i "1- povukli.

Ne treba , ~u:1 vaša n. u·· m o ljudstvu ni o tenju , ni or::tnju ni

1panju, o vodi, 1 o mli jeku, n kućan c.t,. ni o pol1 ni o šted­n ni o ra ir 1 • Pr j~. sveg:t ne!> '1 dru­f, , pa onda t

Na prvom mjestu nam:! ,rćba vaše ljudstvo, jer ste se previše pociganili Živite samo u nekakvim međusobnim ogovaranjima i tn!rigama i hoćete i nas u to da uvučete. Ako vaš smrad nama ne miriši, onda nas jednostavno progla ite stokom. Tek kad se oka­ljamo kao i vi onda tek imamo pri s­tupa u vaše društvo.

\ ' i nam dodija te sa riječima i to svaki na svoj način Vi bi trazili od nas da ostavimo sav posao, pa samo da slušamo što nam jedan pu jedan od vas priča, a svaki ra zličito od drugoga, jer nemate dodira jedan s drugim, nemate plana ni volje da ra­dite nešto ozbiljno.

Nama je glavno, da vi budete Iju-

di. Ne tražimo mi od vas , da budete m sveci, ni prusvjetitelji. Promučite se vi malo za se i nemojte se n ečovj eš­

tvom dijeli ti od nas. Nemojte umiš­ljati, da ćete sa va · im ri ječ i ma, sa vašom naukom, kojom nam soli te pamet, sakriti vašu prazninu, vaše neznanje, vašu umišljenost, koj u is­tresate nad naši m siromašnim glavama.

Ništa nas ne veseli i ne pomaže, t a o pravo ljudstvo sa vaše stra"e. Drag je nama va ~ razgovor, kad je

· es ti!, vaše prijattljsh•o kad nas ra-7.umije, ali ni~ta nam teže ni je nego k.sa vaših praznih riječi. Slušajući va­še riječi, a bez ikakvih djela, nama je isto kao da u vršaju nađemo samu s arnu bez ikakvog zrna.

• · .lite bliže k nama. Razumite naše r: evolje. Razgovarajte se s nama kao b.al s bratom, bez laži i pritvorstva. IJo~ta nam je riječi i vaše suve nau­k . Dođ ite k nama kao ljudi, pa ćemo bti bolji jedni i drugi i biće nam bo­lje, jednima i drugima.

Dajte nam slobode i pravde, a drugo će sve samo sobom do ći .

ja vjerujem da je to prvi zadatak naše Matice i zbog toga ja je po z­dravljam, baš što se kaže - i milo i drago.

Pr imjedba Ur. : Donosimo ovaj članak našeg saradnika M. P. radujući se i kreno ovoj oi\ o reno ti i i ·kren o ti. Tašn je zelja da SP i drugi tezaci jave sa svojim mišlje­njem, i sa punim imenom, jer time ćemo e amo upozn. ti i pnmalo otkloniti onu dt.ttu• ncpovjt>rcnjn k •J ja na ie do ada

ciijeltla. Ako to u pljl naš •Glas•, on je onda polovicu S\'Og' z ~ct. tka izvršio. l to h1k0 cc nJ · vc eliti ako " sl<olovani ljudi bu du na ove primjeclu · n •:sth te~al..a o vr­t.tti sa clohronnmjernim i stvarnim objek­

cij<llna.

I kod nas seljaka ima svakak ·oga zla, ali ona čuda što kod vas vi. ~. , kod nas se hvala Bogu j •Š ne c.eša­vaju. Nama je fa milija i naše domaće ognjiš te svetinja, kod vas S" ' 'rio malo na to pol.1že. Mi imamo na e običaje, našu staru vjeru, vi te sve to pogazil i i svim time se na na:~..

oči izrugivate. M i se radi vjere i rad1 stranaka nikad ne bi posvadali, ,•i ste nas otrovali s tim . Vi n'ls držite za stoku nerazumnu, a neznate kako čes­to ispadale pre d nama bijedni i ža­losni. Vi mislite da mi sve za gotovo primamo što vi kažete, a neznate da mi priklanjamo šiju pod prilikama i zlim vremenom u kome živimo, i o čitu laž primamo za istinu, jer vi slinu ne tr­pite, a vi ste jači od nas. U vrijeme izborne borbe vi se busate u prs!'l i prikazujete nam se kao čuvar i vjere i narodnosti, a mi do jedan znamo da vi sa tim našim svetinjama tjerate najgadniju trgovinu. Trebalo bi samo da čujete vi naše razgovore kad vi posli je kakve skupštine odjurite od nas. Ima vjerujte časova kad je nas stid za poneke od tih naših vođa. Vaši razgovori s nama uvijek se kre­ću oko nekih banda, lopova, intriga jednih proti drugih. Zar nam taku nau­ku vi želite dati?

Ipak nije sve crno kod nas . ..

Vi nas učite štednji i radu, a kad bi se na vas u tom ugledali izgubili bi i ono što sad im amo. Primjer koji nam vi pokazujete može samo zlo da nam donese. Vi nas u čite kako ćem o

oPi ti i kopali i pačate se u naše stva1 i svi - stručnjaci i nestručnjac i , a mi mnoge stvari bol je znam o od vas, samo nijesn,o u stanju da to izvršimo. Mi pametne savjete želim o, ali ako hoćete da vaše savjete pri mamo, vi nam prije svega morate dati nešto drugo : morate nam dati slobodu i pra~du, poštivanje čovj eka u Mrna, poštivanje naših svetinja.

Ne tražimo mi ništa drugo od vas, nego slobodu i pravdu. Vi ne podno­site, da mi pred vama budemo iskre­ni i otvoreni ljudi, nego da vam u svemu odobravamo, da vam laskama, da vam lažemo. Vi ne tražite ljudsko dostojanstvo od nas, nego ropsku

Ima mnogo qJalovjernlll ljudi koo nas, koji misle da je napredak našeg svi jeta nemoguć , da su uzalndni svi pokušaji u tom pravcu, jer da je on osu đe n na propast. Drugi opet tvrde, da svijet sam od sebe nije kadar m šta u či niti , jer je toliko propao , da se topi i ne može mu pomoći ona slamka, za koju bi se utopljenik još i mogao uhvatit i.

Dok jedni ili druai tako misle, mnogi n a~i ljudt dru kč i je rad e. Ima sela, koja se mnogo razlikuju jedna od drugih , i lj11di koji su se mnoao odvojili od voje okoline. SJo Gulu­b:ć na pr. odavno je samo uredilu natapanje svujih polja tc najveća suša malo ga pogađa Ove godine makla se je i St rmici!, pomiče se Plavno, Vr~ pol je; o tot p činje govoriti B isku­pi ja, Vrbni k i poneka druga sela, kroz koja pro lazi voda i u najvećoj suši, a ona se nije u koristila njome. U nekim selim , gdje je voda duboko pod zemljom, t raže načina da i lu tih podzemnih voda dudu i da ih iz­vu ku sa pomoćnim spravama, kau npr. u Smoković•L A kad se tamo otvori traž iće se još u mnogo drugih

mje ta. U svim onim mjestima, gdje je

bio barem jet.lan poduzetan čovje\f, već bl1zu trideset god1na postoje or­ganilacije, u kOJima u ljudi i stekli sv J lijep im etak i naučili se da sami vode posto\ l' l\n]l su 1m potrebiti za zaJed lltki na 1rcJak. l kroz 5·6 godi ­na p .sl 1e rata mnoge su ta\wve or­ga~tizac je p 1 tigle veltke uspj he udruzujuĆI čovJeka s čo vjekoill , kupee: paru po paru, zidajub kamen po ka­men. R taJ ·u načm mnoga sela došla do svoj1h liJepih arodn.h i Zad ružnih Domova , izabrali su se i udružili najbolji ljudi u selu, stekli su voje liJepe svoti ce , sa neptekidnim itn im ulaganjem, koje je mogućno i

za najvećeg siroma"ka , i sada raspo­lažu nel<i a 100.000 din., neki sa većim, neki s1 manjim stalnim ulozi­ma. Z na~a sel a, naše prilike i naše ljude ovo ipak mnogo znači, jer sve što innj11 ami su stvorili i to u naj ~

t žirn vremcnmta. A ono što je mo­gla Strrnica, K11i nskopolje, Vrpolje, Biskupija , PulačCI Mokrvpol je, Žegar, J.1~odnja, Vrb nik, ;\Lukovac, Zagrović i druga sele~, m glo je i moze još uvijek svako elo. Koliko je uct telja, sve te­nika , seljuka pokazalo i pokazuje i sada vo ju vel iku vrijcJno<>t u tom

radu.

U nekol iko posljedn jih godina po­si jalo se je dosta sjemena djeteline i s tim se je krma za blago osigurala; u čitav im krajevima izbače ni su dr­veni plug0vi sasvim ; uveden i su razni alati , koji olakšavaju lj udski rad; (gle­dali smo na selu čak i motorne plu­gove l) Zeml ja .,e obraduje umjetnije, da sc sačuva u njoj vl aga. ZPmljo­radnici, prigušeni slabim god inama, stvaraju mljekarnike u Kn inu , vinar­ske podrume u S n okovi ću , a počinju dogovaran ja i za bolje i sknrišćavanje

drugih proizvoda. Umj•' fno~ dubra počelo se na vagone upo':eblJavati i lj di su dož1vjeli s nj im ('čud a» na l ivadama, a i u ostalim granama po­l joprivrede ( na roči to u Kotarima).

Seljaci sami počeli su. a na to su nugn&nJ nevolj om, u svoja sela uvo­diti ljekare i zadružne apoteke (Žegar, Zerr,unik), pomoću koj ih se olakša· vaju i ti uk lanjaju mnoge patnje ljudi .

Na selima jav ljaju se mnogi pa­metni lj udi, ko ji su kadri, da na ra­zuman način izraze i svoje nevolje i potrebe, i pojedi ne težnje narodne duše, koja od jedamput baca jasnu svjetlost na mnoga naša pitanja. Treba se razgovarati sa mnogim našim Iju_.. dima sa seia, pa da čovjek osjeti , kakCl se mnogim stvarima može od nj ih nauči t i: jasDoć i izra~avanja i naj· težih pitanja, prirodnosti !_i povraćanju iz tud nštine i maglovitosti na prave i jasne osnove naše narodne duše.

Da su seljaci pri stupačn i prosvje­ćiva nj u vidi se i po njihovom odzivu na zadružne i poljopri vredne te čajeve, na koje se svak e godine odazivaju ponajbolji sa sela, kao i slanje u do ~ maćinsku šk uh1 djevojaka i žena iz najboljih e l jačk ih kuća, na daljinu od l OO kim., što je u ranij im v remenima nemogućno i zamislt ti bilo. Do odlu­čujućih faktora stoji samo, da se te us tanove na ta j način urede, da dob ro odaovaraju vom zada tku, jer to ni je uv ijek slučaj .

Odziv eljaka i u ovom lis tu svje­doči, da se je njihov duh probudio, i ada je potrebita amo aradnJa sn

strane školovan ih ljudi, pa da se osjeti da je ipak mogućno i u te·ki:n vremenima napri jed ići .

Po varošima takoder ima lj udi, koje nepres tano muče brigP, da e narod izvede iz ovog očajnog stanja, jer ne mogu ni pojecti nci napredovati , ako oko nj ih sve propada Ima jedan dobar broj ljudi, koji traže načina ,

kako će naš ~ vi j e t stvoriti bolje pri­like života, da bude zadovo l jniji i sretni ji, mogućn i j i i pro!>v j eće ni ji. Zato je stvorena i pri vredno-kulturna Ma­t ica, i od odzi va koj i će se prama njoj pokazati, zavisi riješavanje mno­gih naših pitanja, koja su jednako važna i za selj aka i za gradanina.

Laz ar 1\'Iati ć.

l@@j@i@i@i@jjl@jl@jl@ j~@i@i@jl@l@l@

Prijatelji napretka, upisujte se u Maticu!

Strana 2.

Kako ćemo doći do livada.

dobrih

Iako zn amo da je l ivada maj ka orani ce u nas su livade najzapušteni je. O li vadi se govori i stara su111c onda kad dođe košnja. Kako su zap uštene li vade tako su često i dje tel i ta, niti se gnoje umjetn im gnjojem, niti branaju već je sve prep ušteno sebi pak što bude.

O vaj nehaj oko livada i djetelišta osveti o nam sc silno i vve zim e kad • l

je u pojedinim selima pro pa lo od gladi na hiljade ovaca i janjaca . l ma dim ova gdje je pocrkale i po 100 ovaca i jan jaca. l sva ta nes reća do­godila se stoga što domaći n nije imao d anč i ć 1emlje pod djetelinom. A n r je jedan, koj i ima deset, dvadeset i više dana zeml je pogotovo u Kotarime, a da nema zeml je pod djetelinom niti pedl ja.

Ovi naši krajevi ni jesu pogodni zn gojenje žitarica, jer mi nemožemo da sa našo.m prlj ugom i sušo m podne­semo barbu sa Vojvo din om, to nije ni pri l ika. Lanjska godi na i sva nevo lji'\ kroz koju se narod proturuje bespri­mjernom izd rž l j i vošću dokazu je nan šta je to, kad se oslanjamo na proiz.­vo.dnju. žitarica. Sunce nam sago ri usjeve 1 re dovito nastaje pitanje pre hm ne.

Prim orani smo , da se prikloni mo više stoča rst vu i da u \ 'Hl s time osnivamo dobra djetelišta i -dobre 1:­vaJe. G ede djetelišta glavno je da nabavimo čis to, zdravo i kli cavo sjeme. Nikada ne ku puj sjem e djeteline od trgo vca već od zadruge ili Zadružne Poljodj elske Poslovn;ce u Spli tu, koja garantira kl icavos t i či st oću.

U nas se vilina kosa naj češće širi gnojem, jer njezino sjeme prođe ne­o š~ećep o kroz. želudac ko nja i govečeta, koJega hra nimo djeteli nom zarc~ienom

vil inom kosom. T akovim gnojem ra t.­nosimo vil inu kosu. (Kako se uništava vi lina kosa o to m drugom zgodom). .. Djete ' ine treba gno jiti rano u pro·

lj ecu po danu oranja t OO kg. supeJfos­fata i 30 du 40 kg. kalijeve soli. Ka­l ij evu so još je bolje posuti u jesen, a superfosfat u ra no proljeće . Uz to valja djetelište branati l ivadnom branom ~ pro lj eće, prvo nego krene djetelina, 1 u j esen. Drlja se branom uzduž i popreko i to kad je z~m l ja prpava, a ne mokra.

Brananjem se očeš lja busenje i p rozrači zemlja, prolje tnim brananjem postane površi na zemlje prpava (rahla, rCls tresi ta) i time se č u va u zemlji vlaga

Voda u poljoprivredi. Ill.

Istraživa nje podzemnih v oda.

Najstariji način istraživanja pod­zemnih voda bio je pomoću b'lja, pak kopan je m jama od l 1/2 m dubine i metanjem u nj ih olov nih posuda, namazanih uljem, i to pri zalazu sun­ca, sa bičem suhe vun e pr ivezane uz kamt n. U jutro bi se sve to iskopa la, pa ako bi se opuila rosa na posudi, znak je bio za podzem nu vodu. Ima tih i sli čni h n ači n a kojima se u naj­stari ja vrem ena istraživa la podzemna voda, ali i najobičniji n ačin istraživa­nja podzemnih voda je vrlo star i jednostavan. Ima ljudi, i to vrl o rije t­ki h, koj i imaju da r Božji, da mogu osjeti ti gd je se nalaze pod zemne vo­de. Takvi lju di zovu se rabdomanti. Sprava kojom se istražuj~: podzemn e vode zapravo i nije nikakva sprava, nego obič n a ubrana i ze len a motka (šiba) od vrbe, jablana ll! kog dru gog stabla. Takvu motku savijenu u formi

------~-- -------------------------------------------B~r~o~j~6~·-" G L A S «

sloga se ovim brananje111 nesmije

kasniti. Djetelinu (lucernu, ljekaricu) zasi­

java jm o samo na uhe pololaje. Na 01anicama koje su vlažne

osnivajll sc umjetne livade. Oranicu, koju oclredim0 zalivaditi valja s ljeta pn•o rati (obaditi) da se prozrači i očisti i pred sjetvu ponovno preorati, zatim podrljati, posijati čistim odnbranim !ravnim jemenjcm te zatim lagano pobranali i povaljati valjem. Na taj način sjeme prispije u pravu dubinu, a valj ga priljubi zemlji i lal{?e n kne. Sjc!va je nnj igurnija ra no u jesen (ako zemlju ne poplavljuje voda) i to koncem augusta ili početkom rujna. Može se sijat i i na pro lje e, ali livada u drugoj godini nosi potpun rod.

Naročitu pažnju valja obratiti sje­menu koje poruči mo put m Poljodjtlske Poslovnice u plitu ili putem Zadruge naprednih livadara u I<r iževcu oda klen se mogu dobiti potanje upute.

Zasijavanje livada Irinom nije u­putno, jer tako uz trave sijemo i korove, a n še je nastojanje, da se 1 ar lih ko rova riješimo.

Na većini naših livada nalaLe se korovi u pretežnoj mjeri, tako o j l! sijeno slabo, nije hranive. Ima livada na kojima j r i 80 o 0 korova, a onda se nemojmo čuditi da nam blago daje malo mlijeka i slabo se pomaže.

Ovaj ma · u hi nsk t postupak sa l i­vadama va l ja da prestane. a onim oranicamtl, koje su na zg,)dnu potož'l ju os ni vC~jmo livade sa či tim plemenitim !ravnim sjemenjem koje odgovara za tu zemlju i nećemo bitr primorani kositi nevaljale ko1 ove.

Vlć postojeće livade moramo po­m oći gnojenjem, brana njem i nad os i ja­v .njem plemenitim !ravnim sjemrnjem.

Vlažne l1vade gnoji u jesen ili zimi po danu. oranja sa 120-l;,o kg. To-· masove drozge i 40 kg. kali,evr soli, te na proljeće sa 40 -50 kg. c1janamida. Suvlje livade gnoji sa kas-.:>m ( -3 8) i to 150 kg po danu.

Gl de brananja ~to ~am rekao za djeteline vrijedi i za livade.

Livade, koj ~ Sll previše mokrr treba odvodnitii i uz o ·talo gnojiti sa \ap­nem (klakom). Klak sc rasp e po li ­vadi s jeseni ili rano s proljeća (jedna ko la po d nu) i uvjerit ćemo se, da će se livada popraviti.

Obrati 110 punu paž.nju li vada ma i djetelinama, jer mi nemožemo imati dobro i kori no blago, dok n ~rnamo krepke i zdrave piće. !<repka i zdrava pi ·a je osnova koja nam daje dobru blago i dobar gnoj bez kojega se ni­šta nemate. A. Slwvrlj.

l uka, rabdomant uzme u svoje šake i , savijen rh lakata gore, počme kor,, ­cati. Kad nagazi na podzemnu vodu, motka se u rukama rabdo manta poč­me okretati prama p1sirna, okolo nao­ko lo. Čtrn je skrenuo s podzemne vodene žile, motka s~ u ~akama pre­stane vrtiti. Rabdomant po tom okre­tanju u tanovi širinu podzemne vode i dubinu dna korita, a daljnjim istra-7.ivanjem i sam tijek vode. Debljinu vode nemože pouzdano 11stanoviti. Svak~ko kod većl11 podzemnih i bržd1 voda i okretanje tc motke biva brže. A takovu motku naziviju • Moj ij~va

palica •, Hiline rašlje • (Njem. Wi.in­shelrute).

Uzmete l i vi šipk u u ruke, neće vam se vrt i ti, pa da P9 samoj vodi gazite. Ali ako vas u tom stavu rab­domant uhvati za obje ruke ispod šaka, šipka će se vrtiti i u vaš im ru­kama, sve dok vam ruke ne pusti.

Svaki Je od nas čitao ili sltJšao onu bibli1sk u pripovije t, kako je Moj­sije vodio Izraelce preko pustinje 1

npocsjehl!BG!be :J/Cella. OJ\aHtJa cy J~>Y/\11 pl!J<JIIi: " li e cToj H

1<yha na ac \\n,u, nero na >r<en~>r. Y cnarwj cc J<yllll ona>Ha, t<ai<Ba je >I<ena Y II,Oj, no pCHY I<Ojll BJiajl.a y J<y hu, no 3a)\000JbCTBY 1<yht1e 'ICJbaAH H no Ha npcTI<Y l<yhc. Arw je >I<CIIa YMI1 je lll ­lla, puayM11a, pa J\ lllillla, JuTeAH IIJna, atw ynoc ii y I<y l.y aa]l.ollon,croo H r.H1 p, cnar<a je Tai<OBtl I<yha nanpeJ,lna; 6a­peM ll CHpOMaiiJIIa 6una 'IOI.ljCI<Y CC MIIJIII y '"Y J\OltH. AJTII jCAIIOj IICYJ<Oj, lleOt<peTIIOj >t<CIIII lleMOryhHO je, 11.a o11a pylonOAII ea pa31H1TJ<OM ~<yhtntM.

Arw >I<eua nca11a aa fii i iUTa 6oJbe 11

JbeniiH', ar<O joj je Jl.OCTa caM0 jl.a ce najC'J\<', ouy'IC ll cnasa, 01111.a hc CBaJ<a rarwsa J<yl;a 6uTu caM0 o6H'illa rll nH­Jba, a IIHJ<aJJ.a y Jboj nehc 6aTH aaJJ.o­BOJbCTila 11 cpel\c. PnjeTr<c cy re, 1<0je ce po}\e ea aeJtlii<liM cnoco6uocTHMa 11 I<<'jC Jlai<O o:t APYrllx uay•1e, wro ~L\1 aa >I<liBJbCJbe rpe6a. Behu11a ii<eHa MOpiiJia Uli Aa CC ynyhyje, )l.a cc Y'IH IIITO joj rpc6a, Jl,a ana aa pen y r<yhH, aa n.u y nje~e, aa OAicliy, aa rbery 6o;recnHKa, aa paa11c PY'IIIC pa11.oBe, aa llj)llllpC,\Ialbe MIIOrHX l(yltllliX CTI.la­pll ~-~ 1 311.\\Y, aa Mnore ujetuTllne, Koje cy Y r<yhll norpe61ne, Aa ce uuwe aawTeJl. l1 , .o.a ce 6 'Jbe npnnpeMII, Aa ce ea ono ucro crnap11 wro csar<a weua liMa y PYI..\~t, Muoro suwe ypaAH, liCfO WTO CeJba'IKC )J(elle ypajl.e. On­peA Tora sacnurarbe Jl. eue TOJT HI<u je Ba>J<IIa CTBilp (cBalCai<O MHOrO BaHW11-ja nero o.o.ra jaB,c jyuaJJ.H, npacaJJ.I1 u jaH>aua) JJ.a neylCa »<ena Hl-tje y cra­lbY ynyTuTII JJ.06po csoje Jl.HjeTe. Jby­Jl.ll Cy nat< TOJHII<O II E'3ajl.OBOJb liH ea lnOrJH\ ll('llpHJHJI<aMa y >fOIBOTY, jl.a

ca\IO YMHjcwue 11 paayMIIe }J<eHe ~\Ory Aa y6:Hii!<l' lbiiXOBO OCJIHI<O neaaJl,O­BOJbCTBO y }f(IIBOTy.

Jby1.11 cy nJTIII<O orpy611Jlll jc)l. tllf npa,,,a Apyr ll .\la, )l.a cy 11 pol.Jella 6pa­ha nenpujaTC'.'hll jCJl.IIIJ JJ.pyru,,\a. Ca.\\o J\ 6pe H lltl.\\ eTIIe }!{elle \\Ory y6JJa>I<H-TH ll nonpa!HITH MnOre CTBapll 11 Mnora 3!ta y :;ruaoTy YICJIOIIIITlf

Cuc je TO liCTJ1lltl, pehu he 'lllTa­.'lall, a"' r·oja uaj)l.(l J<aJJ. je nama TC­>J<a•wa >l<ena npenyrnrena ca\\a ce6n; 111\Tn 1\y;.\ n:V', 1111111 lJITO 311a, lli!HI r1~1a 1w ra J\a je n )Y'Il l y CBII,\1 TI!M l<OpltCnliM l Tlltlpll \la. (118 J hella IIII<OJJčl

TO je npCAalhC I<CljC je llaCJIIIJCHIIJia OA cuojc ,\!ajKe, oaoc ll jOIII J\8;bC y11aTpar CBc je To /\anac npera31!JIO naiiJC BplljC\IC!, ll Cila lbena yMjCJIIIIOCT je· !lel.lOJl>lla 11 6ujC;J.IIa, npCMa OIIOM urTo nanac >I<IIBOT Tra:,1u1.

To je cuc lfCnnra, a;rn 11 e cacB I1M JIO I<paja, jep Jl,anac y llaUJoj AP>l<aB II

kako su se jednom uzbun ili jer nisu imali vode. Mojsije da je udario pali­com po kamenu i da je odmah pro­tekla voda. Nije to baš bilo tako. Moj ·ijc je bio rabdomant, koji je !>

motkom pro11ašao vodu, koj u su Izra­elci iskopali i otvorili, i do sita se napojili.

U srednjem vijeku , kao i u starom '

ovakove ljude smatrali su nadn::~rav-

nim čarobnjacima, a samo istraživanje ča1 o lijom. No di su kod istraživanja nekakve čudne dolame i šešire, i kao kod kakvog obreda, hodali su . Bilo ovako ili onako, oni su ljudstvu vel i­ke 1 neprocjenjive koristi donos ili. Danas se znade da je tom u uzro k podzemno trenje vode, koje stvara električne valove i nalazi odražaja u organizmu (~1votu) ovako ri jetk ih ljudi i one zelene motke. Rabdoman ti ima­ju i tu sposobuost da pro n ::.đ u pod zemljom i razne rude. Sa mo moraju u jednu ruku uz. !11 motku metnut i i komadić takve rude ko ju pod zem­ljom traže, a pro ces se zbiva isto kao

MH HM aMO ycTaii OBC J<OjWMa je CBpxa Jl,a 6aUJ Te>Ka'II<O j }J(ellll Or.\Orylie npocejehrwarbr, Aa je cnpeMe .11.a wTo 60Jbe H CčtBpe M e iiH je OJ~rO BOpH CBOM MaTepnliCI<OM noawsy w J\OMahH'!I<Oj ynoa H. To cy Jl.Or.tahw•II<e HJJ<One.

TaJ<y j e/~ II Y HJ J<on y IiMaMo w MH y Cjes. ).(aJrM au,Hjl1. O tboj her.w, o Jbe­llll M J~o6p wM · H pl)aBHM crpallaMa, ro­sopiiTH Jl,pyrOM llpHJTHI<OM.

fiHCMO H3 nnaBHa

(rTonptJIJG/( t{ecme xucmoplljcl(e a!IGAtCfliiUIO­cmll . 4je11o rr/le,ltellumux Mnt·Jlel/1/( 11/bG Muc

f1p6U ll JjOIICWOH).

(CBpWCTalc)

Typ ~H cy ua ocseTe l! eMiiJTHU.e npor aJbaJT H HeBOJb HY poj y. HliwTa HHje 6Hno nowTeljeHo; Beja 'i , >Kelle, ;~.jeua,

CTap ~H ucnawTanH cy 6ea MHno~.:p~a

11 nparuTaH> a Hcnp eJJ. MaJb aBHX KyKosa H cj e<Je xan1,1 apa. .Kyfi e w t<omt6e cnalhHUa He, )1( 11 TO noxapaH o, 6naro H CTOI<a IUTO OTHMa HO, WTO pawl;epaHO. y TaKO.M CTj)aAa H>y H MeTe)l<y HapOJl. 11 3 cycj ejl.He l3oc.ne, ro11e JJ.ywe, 6ea xpane u OJl.Hj ena rpa6wo j e, Aa 6apeM cnaC l1 >to!BoT, I<a Jl,a MY je seh Jl.YX JI.0 111 a'1 y noJJ. rpnatt. Ot<OJT Ha jl.anMaTwH­CI<a cen a, Kao H oHa ea nHqt<e CTpaHe Ha TpoMeijH, npennaBI1 Jlle 6jeryHUHMa. Hajsu we 6jeryHal..la CJUTOHHwe ce y 0 JJaBHy, l<aOHOT H llaj6JTH>KeM ceny l1

nona jselieM. An H HH TaAa HHje npecTano CTp ajl.albe 6Hj eJl,HH t<a. ( jejl.lle CTpaHe TpnHJT H cy rJTaJI., a e JJ.pyre MOpHna ~r x je 6onecT, J<o:a je y ooai<~lM npH­JHII<aMa HeMHH OBHa, a WTO je jow Te>Ke - H 6ea npe6on a. AycTpHja HM je Y notJeTKY Jl.H j eJT HJla n0HeWTO t<y­I<aBiie nOMO RH, To6o>Ke Ho MHJ!OCpija. Anu Ta je no r.w h 6~wa 1aKo HHWTaBHa

. ' JJ.a j e ll aiiOCHJT a no 10 HOB'iHHa Ha o6HTCJb, r<aCI!Hje crHi>KCHa Ha 5 HOB'i., a nocm1je Mano spcMeHa cacsHje~\ ' yt()! ll yTa.

Opu TOJ!HI<OM 11CI<yWefby H jany, J<ao no o')>I<jeM OJJ.peljefby, cKpOMHe, 6e3 cnoJba Wtber cjaja ~>r 6nHject<a, 6a11yU 1C y n nasno, npesalhyjyk spneTne nyrcoe H nponnaHKe, JJ.BHje rocnolje: Muc Hp611 "' JJ.pyrapHna joj l)oHCTOH, J<HCpH OeJT I1l<O r 111!rJi eWKOr llapoJJ.a, J<OjC Cy nocTa l<li yTe npaBJl,OM W MHJ!O­cpiJeM, jOlll ll tl HeJ<O JJHI<O rO.[l.HH a paHHj e ncmnane H nponyToBane CTapOM

p6HjoM H M aJ<eAOIIlljOM. O TI1M aeM­JLaMa H HapOJl.Y I<Oj ~f ce HaC HajBI11Ue THI..lao, HamtcaJre cy ~' wTaMnan t: jeJJ.II Y once>I<HY I<H>H ry. 0 JJ.Max no Jl,')JTacKy, o csoMe TpowKy ycTanosHw e wKony aa 6ocancr<y CH pO•I aJl. Ya wKony ycTpc­jH we aaBOtl. . H OJJ.peJJ.HWe xpaHy ea

i kod vode. Kod istraživan ja podzem­nih voda, rabdomant može da usta­novi: je li t e k uć ea, ima li podzemnih slapova i gdje su, ili je tamo jezero.

l mi imamo jednog vrsnog rabdo­rn anta. To je sveučilišni profesor u Zagrebu , D r Stjepan filipović. Rako je go sp. f1lipov l ć jed ini naučenjak u našo j državi za mljekarstvo, kao pri· jatel j l str11čni savjetnik naše mljekar­ske zadruge u Kninu , prošlog ljeta nam ja istra ž· o i nekoliko voda. Naj­prvo je pronašao jednu vodu u selu Vrpol ju kod Knina, pak drugu u sa­mom Štbeniku i treću u Smok.bviću kod Zemunika. Oosp. f11ipović je te vod'! pronašao u mom prisustvu 1 g. La~e Matića upr. filijale zadruga u Kntnu. Alt je zato g. Filipović l pro­našao i otvorio prošle jeseni nekolike podzemne vode u Hrvatskoj. jednu koci Zagreba u dubi nl od 1 O m i ka~ je ~rovr~en gornji neproboJni sloJ zemlJe, voda se presijom sama digla u visinu 8 m. Naročito bogatu vodu pron ašao je i otvorio kod No­vog Vino!:iola.

a roi ,..;:..--

o~ l,jeJIO nneMcH' uuje 61 paUle ; ~ 111asu :

11eja'lll ypue6el J(Ojll 6r e1pana:

11 npo u en pu ,,o wer nyra. ~pall< ll

nl1aBII

)' o110

oaK qr!

11as.1ac csJe11<e e KOPO

~ol!OB

Ka /llfllllTe

Tlfff>CK

Ha pa Bf)!!l'lll he.11 ej en ajam Mjepo.ll lliTO O

0118 'l

pa.a, H

jep ce ~ a peTE

Kop n • Olpefj

y npn. para, aa joJ Te !he.

y

no np a jow s

BPP.lH

B

6. __ B_r_o~j _6_. __________________________________________ ~., O L A S" -------- Strana 3.

OJJ.n]enoM y<telln~~~Ma . Amt MHJlOCpljc

nJieMCHHTI!X JJ.06pOTBOpi<a C OB J!j CM

Huje 6wno OI<paj'laHo. 011e ce nocTa­

paule aa na6any xpaHe OApacn i!Ma,

'111TaBHM nopOJJ.H~aMa. H er.~olimtMa u Heja'l~t JJ.njeJHUJe cy xpauy đa}.l.aBa, ya

ypueđecHe aaxsane 11 6narocJIOU omtx,

KOju 6u đea npexpane uecyMihHBO no­

CTpaAann n noMpmt OJI. rna)l.ll. Hao•wTe

11 npoHn~ase r<ai<o cy 611ne, YO'lliUte

Henp11CTynHOCT y CellO paJJ.ll BpllO

nower H cKopo IIIII<aKnor cao6pahaj11or

nyTa. 11cntl(ane cy o11 e npupOJ!.liC

J.I.pa>I<H n JbenoTe I<OjuMa o6unyje

nnaBHO, KaO nllaHHHCI<I1 npejljCJI, I(Oj ll

Y 0110 JJ.06a 6jewe J!.OBOJb liO UlYMODHT,

naK •ment apaK noroJJ.aH aJI.paBJby, a

nasnacnno o6HJbe 6HcTpHx npena,

csjeme BOJ!.e aa nHiie, wro H3Bupy

CKOpO npH CllaKOM CKyny nJieMCIICKIIX

J!.OMOBa.

KaaaHo jt seli, KaKo cy ose nnc­

MeHHTe JJ.06pOTBOpi<e OTH pCillC CUpO­

TlllhCKY cyay, J!. ~lj eJlelbeM MHJl OCTH!be

Ha paane Ha'II111C. l'b!1XOBa Jl.YUICBila seJHt'l~tlla aa6ll HCTaJra je joru u y ae­

lieM cjaj y, I<aJI.a cy csoiHM HJJ.e:aMa,

cnajan11 liHtllocplje ea noy'lHllM npu­

MjepoM. Osaj ce cacTojao y TOMe,

lllTO cy oHe HaBnam XTjene, .n.a

oHa qeJba,ll. · lllTO cy cnoco6Ha aa pa.n., He npnMajy noTnope 6a.n.asa, jep ce THMe npoMH'!e nopoi< JbeH­

qapcTsa. CTora cMwcnuw e 11 o,npe­

Jl.HWe JI.a, HapaSHO O COnCTSeHOM TpOW­

Ky, npoBeJJ.y nyT I<poa ccno, t<Oju

113Hawa 5-6 KM, a BOJ!.II Oji, Upl<BC

J!.O JJ.aHawH>er LiynKOB itlia sujaJI.ytna.

nyT, fOTOSO ~ecTa ea 4 M. WHp1111e,

đpao 6jewe TpacHpaH, npuseae11 Ma­

TepHjan aa rpaljy, a 'leJbaA cnoco611a

aa paJJ. noasaHa, Aa ya np!IKllaJJ.HY

HaJJ.HH~Y, ođaBJbajy nocao 11 THMe

ce6w npHBpHjeJJ.e, a ceny HaHecy Tpajuy

I<OpHCT. ~ecTa j e 6Hna roTosa tcpoa

• oJ!.peljetiO spHleMe, a yaJJ.p>KaBalla je y npunH'lHOM cTalhy cse .no notJeTKa

paTa, I<aJJ.a je đuna no~se 11anyuneua, JJ.a j oj je npwjentno noTny11o ymtw­

Te!he.

Y jl,aHaLUlhe naK JJ.06a Bpll jC/l.HOCT

nonpaBKa 11 yaAp>KaBa!he ose u.ecre

j ow sel'iMa OTCI<atJe, nowTo enaja ceno

ea )J{CJbe8Hli'IKOl\\ CTaiHIU.OM ll THMC

je. y cao6pal1ajuoj aeau, KaKo uasnac­

TUTO JbeTa aa nocjenwu.a nyTmll<a,

)J(eJblla n)laHHHCI<H X npCJJ.jeJla, Tai<O ll

aa cCJbai<e paJJ.H ij3Boaa H ysoaa npu­

BpE'JJ.HHX Hall~lipHHU.a.

Bpno je noxsanHa ysuljalHiOCT

CHHX, KOjlf cy OJI.flY'IHflH H npseHCTBE'­

HO o.u.peJJ.HllH, Aa ce osa u.ecTa KOHa•tHO

nonpaaw, H ype.u.n noTpe6HTH cao6pa­

taj. A TO y npBOM p eJ!.y H paJJ.l1 aa-

Sv~ ovo kod nas izgleda nekako

čudno i zagonetno, a kod sjevernih

i zapadnih naroda to je već stara i

pqznata stvar. U velikim gradovima

zapada i sjevera postoji gusta mreža

vodovodnih cijevi. Često se d0gađa da cijev negdje pukne. Istražiti gdje

j~ pukla, bilo bi vrlo teško. Nego i

tzj posao izvedu i pronađu rabdo·

manti sa svojim :o vilinim rašljama c.

xoanue ycnor.~cue nJJeMentnux 1\0Gpo­

rnopJ<a uapoJl,mtx Muc Hp611 11

l,IOHCTOII, TC cjchalba Ila 011e Mp­

Jl !!ll C H MI1Jlocp!Je r<Oji!M cy o6aseaaJJe

natu napOJI. yonhc, a uanocc t<pajwtty

Jmunci<y. /l.anautlhll uapauiTaj rwju

y)f(HBa je)l.an .u.wo 6naroJ~,aTH nJICMC­

lliiTHX EnrnettCJ01tba, .u.y>r<an j e Aa ca­

yyua ll 00/l.PH<Ii lbliXOBy 1\ape)l(JbHBOCT,

t<O!a ce cacrojn t<OJIIII<O y cjehalhY

Ha )l.06pa Jl,jCJia, TOJl !II<O on eT H Ila

To, 11.a 11e nonycTit 11exajy 11 neMapy

ynanpujeJJ., nai< Aa y 6ynylic, l<aJJ.a 6yAe noTpeđa onpaBI<a n0jCJJ. !!II Or AH.

j ena, He •teJ<a rnaAHY rOJ!. IIlly, jaJlH

H epOJ!.II~Y H CYUlY, nO,\\Ohy I<O jHX 611

11aueo nonpanK~ seh Aa ra cal!yBa 11

r aj!! l(ao jeJJ.aH aManeT. A Aa HCI<o)t<e

H BHJ].all 3llai< I<O pHCT11 , na LJ.eCTll 611 Tpe6aJto li OCTaaunt <J eJI,a n cnoMell ea

naTnJiCOM: ~ecTa M11 c H:pt5u 11

IJoHCTOH. 0HHMa I<OjH cy J].jCJlOM aacn y>l<llH,

Tpe6a 11 JI.jenoM no•racrtHH aacnyre.

3ar tcTa: 11.\\aAe .u.o6a y H<ltBOTY

JbYJI.CI<OM, KOja cy CTBOpCHa, )l.a !I C

6YJ\Y tlllt<aJJ.a aa6opaBJbeua. ,[J,aHIIRO neTpaU OUI!h.

Znaci novog kretanja

Sa zadružne skupštine u Žegaru.

U nedjelju dana 31. marta. t. g. održala je godišnju skupštinu Zegar­ska zem. kred1tna Zadruga. l po svr­šdku kupštmskoga rada o .> tadoše skupštinari na razgovoru u prostori­jama osnovne škole.

B 1jaše svetačnik pa se nije nikom žurdo. R~zgovaralo se o svemu po ne~to. Pretresao se rad. Zadruge u prošloj godini - prvoJ njezinog op­stanka i došl o do za kl j učka, da je bila korisna. Nabavila je nešto kuku­ruza. sjemena ci jeteline i umjetnog gnjo ja. Prikupila od članova do 10.000 obične štednje i kred iti rala zadrugare.

N 1je se baš zadovoljno s radom, jer potrebe nadmašuju moć Zadruge o tavljene samoj sebi i od Saveza i od drugih faktora od koj ih se je bilo nadati pomoći . Obećan j a p o kreta ča nisu se o !vari la ali mi to razum ij emo, jer i mi smo težaci uložili i mnogo truda i mn og o nade u lan jsku je tvu pa nam je žetva podba cila. Z :~ cl r uga ri u obavješ te ni o nap orima koj1 u

č i njeni, da SP d o đ e do sre tava i o pote škoćama na koje se je natšlo .

Poveo se je razgovor i o .. P. K . Matici •. O ovo rdo se i ćutal o e i vi­djelo nepovje renj e. Prvi •na kao da s čela čitaš: <Da je ide b rata na svijetu . da požali ko da bi pomogao • , a drugima: ~J edna nada i jedno ra ­zočaranje viši! » ! Ljudi bi ht jeli sve u d1111, što se kaže, ali život ima svoje zakone koji se ne dadu preskakafi.

Primiču se kr~;na imena, Lazarova

JOJ zemlji oko 1770 podzr.mn h voda

za natapanje u 15 pokraj ina. V1di >La

rivista agrico le« Roma 19 1::!. g. l ako

su T al i jani kasnije počeli istraž ivali

podzemne vodE', ipak je to bilo g.

l 0·1. a prvi rabdomanti bijahu Amo­

reni i Kampetie. Njemačka knj •ževnost kao tt svemu

tako i u ovom najbogatija je. Osim

bogate knj1ževnosti na tom pol ju,

rabdomant i izdavaju još i svojl l no­v inu, u kojoj se stručno raspravlja

rabdomancija, kao i svaki novi s l učaj pronalaska i otvora nove vode pot­

krijepljena sa svim uvjerenjima držav­

n ih i drugih v lasti. Lis t se zove

:o Die Wnnsche lrutec, a izlaz i u MUn­

chenu. N azad 5 godina bio je u Mi.ichenu

i prvi svj etski kongres rabdomanta.

Najglasovitiji njemački rabdomant

je Orewe. Za svjet kog rata, kad je

ubola i Durd evd~ n , koje slav i mal n' č 1 t avo elo. Ljudi se mu če kako b i ih d očeka li i gnzu se što u jese ni ne pribavi še za službu. Otela i to zl a gotlin a!

Preš lo se razgovorom i na p ijan­če n je po krčmam , , i došlo do za· lclj učka, da selo pop1je preko dvjesta hiljada g odi šnje. T u se mo ral o za­ću tati i pr iwati knvicu T om pr igodom je naglaseno da ·u i dva sata što se provnl u na ovak ovi m skupšltuama od vel ike kori li za zadrugar , jer 1n Z a­d ruga za l o vre m e oda l ečt od krčme.

Prvi je o vo put što l judi ži vo u če­slv~lj u u razg JVOI u 1 prv i put što o zb ilj no mt le se b1 i svom ž1votu, te prvi pul što pri zna ju neš to o voje knvn je. j e u !1 to zn aci pamet niJeg, b oljeg i sre tnij eg ži vo ta, kaza će nam sk0ro bu dućno t. Z<tclrugar

Špiro Perić .

Privredno-kulturna Matica

Upisivanje članova

Kao redov ni čl a n o v i , sa u plato m od Din. 100 - upi alt su e :

D ,S.J/1 q u~( / iz j ag odin je, Zorn­IJO 111 tU Zad,uga. i z Jagodm je, C r­kva u B lišan ima. C rkva u Obrovcu, C rkva u Plavnu, C rkva u Vrlici, Ntko No.;:q' J ć iz Obrovca, Vlad. V. Sim 'ć iz Ob rovca, 6 ,, o G "ć iz Z emunika, Narodn3. Č aon ea iz Ob rovca, Mt tVOJ Jelača iz I voševaca .

Prilozi "l\'latici" Laza, Maftć, p rig odom sm rti pok.

S/avke Bu ov~n prilož io D in 20, Boš­ko Dasmca D 11 3J za poča s t uspo­mene A'ldrt;e Pe! caf'ća .

Napo. nena U!N;itwnje N rt nova PriH eh'relarijat 11 Kninu. Ko tell poslali Na­

nom, moie ·e prijavili rkrr lar ijafu f po­silili 100 D111 t\ko želi, moie i pmuila zaii'<IŽ (l p,•ifozi .~(' sauu ili 'pfo·etariju/u, i li n t tufr·~u fi.·ftt, koji t1e ih stJe ohjclllljl-l' (t/ i.

Iz pravila : čl. 9. Članovi u o nival;i 1li redovni ili do­

l>rntvori. Clan osnivol: po tane onaj. I<O odjet! nom

tipl<Hi 1000 Din. l{ do>vni (·lanovi p\,tt: tju go ct ,'nji dopri­

nos od D111. 100. Cl,ln dohrolvtH i·~ on.ci ko pod>~ri dru t vu

1znos e d D111. :o .JO na \'L' e.

NAŠI DOPISI Siverić, 7. apr ila .

Je J no djelo za pohvalu. laše

tl ,b 1 tešl(e elwnom ·ke lm z', ko je i e

SVJe l ok tult kc bi je le i si rotinje , lo ·

l ikr h p n tn ičkih suza i glaJ nd1 v a1)aJa

naš eg . '{ljeta ne m ože a da ll ć za­b !j eži i ne i · la '< ne ne l>i l~ n n hu nani­

t r,w gc t O .rckcqc ruclo kop a u i­v e r lću. 1en ra vna telj svo j ki e ztl­

uzco zn s i ro čad u S . v c riću , T ep! Juhu

i B 10čt ću. ' j egovc lw Q!ane namje re

nestašice vode. D a to olakšaju, jem­ci su im poslali svog najbol j eg rab­

dornanta O rewe-a, ko j i u rangu ma­

jora >S vilinim rašljama c u rukama

i traživao podzemne vode i otvarao,

naroč 1 to po Palestini, vrlo uspješno.

Tako je bio omogućen otp or malenoj

Turskoj voj ci pred saveznicima. A za rewe-a tvrde, da u 100 s lučajeva

istraživanja, ima 93 O/o tr efera (po­

godaka).

za r<~s je shva til o ci jenjeno društveno

r·iniJvn iš tvo, koJe je pristalo, uz jaču

p om oć d ruš tva, da organizira [ond za

ishranu gladne siroč·ad i , čern11 je do~

sln pri donio i od lični naš k11lturno~

prosv j ·tni rad nik gos p. D . l'e ni ć, u či~ tel j u B 1oč i ć u. Z llvaiJUJU Ć i čovječan~

skun namj erama istog ravnateljs tva}

podignule su pri školi u B10č1ću i

Sokolu u S i ver .ć u kuh inje, u kojima

svaki da n, već nekoliko m1esec•, uta~

zuje g l ad oko 70 g ladnih, os 1 ećajući u scbt hvalu i poštovanje prema svo­

j im dobročtnl le ljima . M i se pridružu­

jcmo nji hovi m osje ćajima . Petropoljac.

Škabrnje, 14. aprila.

B 1 će oko 20 godina da ni jedan

učitelj poljodjelstva nije došao u Ška­

brn je l Prošle jeseni po prvi put po­

hod io nas je g. Ćolić upr. Držav.

Nasada Sokoluše i gosp. poduprav1telj

Dri. ErgelP Perov i ć. Sel jaci Š i< abrnje

rado su dočekali gospodu stručnjake,

koj i su držali predavanja o poljopri­

v redn im g ranama i podijelili među

seljake sj emena grahorice za stočnu

krmu, i pokaziva l i sadnju voćaka.

Ovih nas je dana pohodio sreski

agronom gosp. Štrkalj. Pregledao je naše sijan ;ce koje su većinom nastra­

dale uzrokom ledova! Oosp. Štrkalj podučava, da bi bi lu

potreb ite, da se svi ozimn i usjevi po

mogućnosti drljačom podrljaju te da

se pognjoje sa Čdskom Salitrom.

Dalje prepo ručiva seljacima da sade

što više bajama i višanja, da siJl! ve­

ćinom djetelinu l jekari cu i p o učavao

seljake kako imajl' priređ ivat i stajski

gnj'Jj, ako žele da im bude dobar;

da upotrebljuju i umjetno đubrenje, za livade Tomasovu drozgu, za. koju

jamči da je bolja nego superfosfat.

Oosp. agronom je bio zadovol jan kad j e vidio lijepi broj ovogod1šnjih za­

sađenih voćkica, rado je pogledao sortamentni voćnjak Paška, Pav 1 člća,

koj i je zasad en još god. 191 O. Poho­

dio nas je nedavno i gosp. Petar

ovak f1topatologitni stručnjak l tu­maČ IO sel jacima kako se imamo borit.

proti štetnicima koji rado napadaju

naše masl 1ne i voćke. l njega je za ~

d,v io sortamentni voćnjak P. Pavičića,

te kaže da nije v dio lj epšeg ni ti u

jednog seljaka 11 sjevernoj Dalmaciji.

Kaže da tako lijepih razvijen ih stabala

šljiva n ije vid io nego u Pudrinju u

Srbiji, te je upuljo vlasnika voćnjaka

kojim će sred tvima liječili voćke. SelJ aci Š.<abrnje zahvalj vaju go­

spodi i že l e da opet prigodom dođu

k njima. Škabrnjauac.

vode , pa kad se probije gornji ne­

probojni sloj .zemlje i voda naglo

skoči lako da radnike poguši, prvo

nego uteku vani. O .si m toga rad je

bio vrlo spor i skup. Danas to Ide lako i glatko. Maši­

nom za bušenje (Brorhmasch ine) u

jedan, dva dana može da probuši i

najdeblje slojeve kamenja i u najveću du binu . a trošak za bušenje nije skup.

! ·li metod (d1uštva i književnost)

oko istraživanja podzemnih vo a im a­

ju francuzi, Englezi i drugi napredni

na1odi. A polje tog rada prost ire se

na svih pet kontinenata .

U Češkoj i Njemačkoj, a i po

drugim zemljama postoje naročita po­

duzeća za takvo bušenje. Znade se

tar ,fa po metru (od prilike 200 D in),

pa kad ih ko zovne, dolaze i buše.

Kad bi i mi imali jedno takvo podu­

zeće , onda da e otvori ona voda u Istraživati podzemn e v o de m ože

s i ·geo fiz i čki , p omoću e l e ktričn tlt valova, al1 naj dn ost:wnije je rabdo ­

matskl uz p moć i Jednog geo loga·

mokov iću na l m, nebi zapalo v iše

od :1600 Din. Svakak o bf b l o krajnje vrijemP. da

U Italiji, u Mdanu, izlazi ugledna

revija >La Domen ica dell' agricoltore c,

a uređivana je od najboljih stručnjaka

Italije i pod pokrovi teljstvom je samog

Musolinija. U br. 20 od 15. maja 1927. g . iznosi istraživalački rad na pod­

zemnim vodama rabdomanta O. Ino·

centija dl PiCJvere, i preporučuje se­ljacima Italije, da se u i straživanju

podzemnih voda poslu že sposobno­

stima O. lnocen t ija . Tako u istoj re­

viji iste g odine br. 4 rabdomant Dr

Augustin Pesce raspravlja što je to

rabdomancija. Radeći tako, Talijani su u samih

par godina, još ranije, otvorili u svo-

. Turska b ila priti.:;nuta sa sviju strana

savezničkom vo jskom, po ogromnom

prostoru Turske imperije teško je bi­

lo k retanje turskoj vojsci, naročito s

D ok khnika nije uznapredovala,

pronade na voda otvarala se kopa nJem .

A kako u ze ml ji im a velikih nasla ga

kam euja, lom lJellJf' kam ena btlo je

teško. Osim toga gdjrgod je bilo i

opasno, jer je m ogla biti jaka presija

e i u nas počme i tražtva njam i o t . vara nj em podze mnih voda i za piće i za natapanje gdje ih ima, a gradnju ci t rna ostav iti samo ondjt>, gdje se dokaže da p odzemnih voda u istinu

nema. S vr~iće se. -Petar Drezga. ·.

,

'

!rana 4

Da li je bolje mršavo pomirenje ili masno parničenje!

Iz lmJI·!J<' Paulu 1\r. iiiOI'U: "Š/a ce1110

i lw!."o r1r•mo".

Jedne zime izgubio Maksa Zavetrin iz našega sela čitav čopor ovaca. evo kako je to bilo. Stegao prvi mraz da se uhvatio led na vodi. U to vri­jeme Maksa bio kod ovaca. l toga dana uputile se ovce toru jedna za drugom u dugom redu. One prve naiđu u tome na led na dubokoj bari jednoj, pa propadnu. Za onima prvi­ma nailaze redom druge, pa, mjesto da se odbiju , i one jure pod led . Dojurio Maksa, istrčao pred ovce, počeo mlatati batinom i rukom, p~"Čeo vikati i juriti te ta1110, te ovamo, ali ga ovce optrčavaju i ne prekidaju se. nego srljaju pod led za onima koje su već otišle; kad ga već i posij ed nj a ovca optrčala i pod led se sjurila, Maksa se skamenio od čuda. l jaukao bi od bola i muke, i želio bi da ~e opet sve žive povrate, pa onda da ih žive dere, što onako ludo da jure jedna za drugom u propast, kad već vide da se one pred njima tamo dave.

Osjećamo i mi koliko je Mak u morala boliti šteta ona, ali sramote u tome nije bilo nikakve. A kakvoj sc.> mudrosti može čovjek i nadali od ovce? Već je drukčije to kad vidimo da i l judi onako silom i jedan za drugim srljaju u propast, baš kao ono i Maksine ovce.

što vam je probijen led za ovce, to vam je parnica za l jude. Ko može neka pruži prst i neka nam pokaže jednoga u svijetu, kojega je parniče­nje podiglo. A eto gdje je među lju­dima puno i prepuno njih koje je parnica upropflstila.

Za jednu potkov icu povede se parnica, pa se izgubi konj; za jedan bajam ispred kuće povede se parnica, pa se izgubi kuća . Jakšić Dmitar i Jakšić Stevan, kako kaže narodna pje­sma podijeliše očevinu svoju, podije­liše cio grad a pozavadiše se oko jednoga konja i oko jedne tice, oko sokola. l brat podgovara ženu svoju da mu otruje br.ata. l da ne bijaše žena mudrija od čovjeKa, otrova brat brata za sitnicu.

Zar je malo ljudi u svijetu, ko ji su se upropa tili parničeć1 se sa svo­jima oko nasljedstva, pa se opametili tek kad su ostali goli kao prst. l eto da ljudi pameću nisu odmakli od ovaca, kad se na tuđoj nesreći ne uče. Jedni J.Jropadaju parničeći se, a drugi se ne zastrašu ju od toga , nego jure istim putem.

U đačkoj jednoj knjizi piše ovo: Stojan i Stanko posvađali se oko jed­noga oraha. Neće bratski da podijele, nego Stojan hoće cio orah a Stanko hoće do. ajposl ije pozovu Petra da im presudi. Ovaj rascijepi orah na dvije polovine, izvadi jezgru iz obe, pruži polov in u prazne l juske, i reče: evo tebi, onda drugu praznu ljusku drugome i reče: evo tebi, a cijelu jezgru zadrža i reče: ovo meni za trud.

Kad se parniči, među djecom se onako d1jel i orah, a među ljudima cijela imanja. Teško onome koga tuđa nevoljl.l ne može da nauči pameti. Ko se čuva da ne prolazi onuda gdfe su drugi kola polomili, toga neće nevolja snalaziti u ž1votu. A takav čovjek, ma šta mu se dogodilo u živo tu, čuvaće se parničenja, jer će popuštanjem manje izgubiti, nego što će parničenjem do­biti. Ako popuštanjem što i izgubi, stiče time prijatelja od onoga, s kojim bi sr, inače parničećl se, omrzao i krvnički gonio. U parničenju gube parničari, a dobiva treći, koji niti im je prijatelj, niti će im biti.

O L J\ S -.

Poučnije ne može biti nego što bi b ila jedna lika koja bi valjala da vi i na zidu u svakoj kuć1. Na toj slici vidi kako se dvojica glože, pa jedart dohvatio krav11 za rcgove pa vuče sebi, a drugi 7fl rep i vuče sebi, a treći podmetnuo v1dricu pa muze. Oni što onako uzaludno vuku svaki na svoju stranu parničari su; onaj treći što muze Advokat je.

U svakoj prilici bolje je i mršavo pomirenje, nego masno parniče!')je .

Naši vojnici u Parizu. Srdačni prijem od strane Francuza. Divljenje ljepoti i stasitosti naših

vojnika.

U trećem broju našeg lista javili smo, kako je na pogr bu velikog fran u ·kog vojskovode mar ala Foša u čestvovao, pored pre t tavni~tava dru­gi1 savezni(kih vojska i jedan vod na e kraljev ine garde. vanredno srdačnom priJemu nd~ih vojn ika u Parit.u beogradska «Pol1tika» clonijf' la je ovaj izvJeštaj :

Za vrijeme dcfdovanja naš1h trupa na pogrebu maršala Foša kroz reli­gioznu ti šinu "' uo sc l<ao talas kro1 sve mase: PogledcljtC ove S bc kako o:ru lijepi i veltki.

Jedan sla"ac čije grud1 su kra ile ratne medalje pokušao je kod T1 jerija d prJde kordon žandarma i viknuo je :

- Dozvoli tf' mi da pnljubim srpsku zastavu.

10 svi jet je sa uzbudenjem i po ­štovanjem u savršenoj tišini po matrao ovog uzbudcnog starca.

a Invalid ima po!)lije defdea naše vojske kroz ul icP. zakrčene svijetom, orilo se plj eskanj e 1wš m voj nicima za sve vri Jeme dok u prolazili kwz ogromni !;palir svijeta. 1 gardi en­gleske vojske ni drugim avczničkim vojnicuna nije narod pljeskao. aši su svoj >m vis inom i odličnim drža­njem učinili najbolji uti ak.

Franruzi su stavili našim vojnicima dva velika auto-omnibu a i jedan au ­tomobil za oficire. Prola ze ćr kroz ve­like BulevarP, narod JL 'Ioplo pozdrav­ljJO naše vojnike koji su imali šajkače na glavi. Kad su pre w Elise j kll1 Polta !)tigl1 do Pubedničkc Ka ,> iJC , gdJe lež i ezn:1ni Junak, na e vojn1ke su postroJi li poru{n k Alek ·a ndar Mt~k ­s i mov ić i potpo1 u nik Me~ković. 1 odc~li poš tu eznano n Ju Jaku. Po­ru čni K g. M1ksim ović je ob;asnio na· š1m VOJniCIIll<l značaj eznanog Junaka i Pubjednirke Kapi 1e. Za ovo vrijeme hiljada ljudi je preknlilo Trg Etoala, tctko da je jed.tn dio SJt braĆi'! Ja mo­rao za nekoliko minuli da bude obu-tavljen na ovom ogromnom Trgu.

aši vojn ici ni ·u mogli uopšte da idu pje ice. 1J hovo pri ustvo u Pa­rizu je izazvalo toli ko intcre ovanje i oouševljcnjc FranCIIza, ela su ih sa svih strana opkolJavali.

aši vojni ci su svi bez razl1kc sa sela: m du 1 j 1ma ima Srba, Hrvata i

lovenaca; 11. svili naš1h plemena i vjera. Oni sc dive i r ude svemu ono­me što • u viel jeli u Parizu. Svi su se penjali na AJf ·lovu Kulu . Popeli su sc do vrha koji 1 v1sok preko 3 O metarc1. Dan je b o pun sunca i sa vrha A,lt'lovc Kule oni su vidjeli io Pc~nz. Jsto tako su išli da sc pl'ovo ­nju u podtemnoj željewici. isu mogli 11 1kako ela shva te da mogu de­sr t iiiC kilom t'lra da se voze ispod Parita. !(ad im je rcčrno da ispod Parrta ima 15 kilometara podzemne željeznice, čuclcnj u na~ h vojnika nije bilo kraJa. U samoj podzemnoJ že· IJezniCI sv1je t se divio našim vojni­cima tljmanJI od našrh vojnika nad· v i io jr Fran uza bflr za jednu glavu.

Odm ah po dolasku naši vojnici privukli paznju svojih francuskih dru­govtl. Francuzi sc 11e odva jflju od našrh vojn1ka, a francusld of1cirl su stalno sa naš1111 vo jn fr ma i uče ih pomalo francuski Oc;j, ća sc ljubav Frauruzn kojn IC pol la za našu zemlju jo~ od nj hov1h otara. pora­zumijevan·c na~l!1 1 francuskih vojnika sc vrši oh1f nl) pr!>lrma i pokretima, ali sv1 sc dubro razumiju, j r njihova srca zajedno kucaju.

Kako je sjenički hodža istje .. rivao đavole iz bolesne žene.

Vila, žena Murata Tolića, b:všeg žandanna, oboljela je bila prije krat­kog- vremena od gripa, koji je docnije prešao i u zapal enje pluća Zbog ve­like temperature pala je u zanos i poč~la da bunca i da dobiJa nervne napade. Njen muž um je to da pozove ljekara, požalio s Ali hodži Tandiru, sjeničkom nadriljekaru, da mu je žena luda i umol io ga da mu pomogne, Jloclža se obavezao da V1lu izliječi.

Pošto je Murat dao svoj ]Jristanak, hodža je pristupio odmah liječenju. Uzeo je jedan duži konopac, pokva­sio ga vodom, vezao Vilu za ruke i uoge i u tavan i pod zakucao po dvije velike čivije i nesrećnu ženu tako pritegnuo da nije mogla nikud da makne. Zat1m je donio nekoliko šta­pova i stao strahovito da tuče ne· srećnu ženu da bi iz nje istjerao šej­tane - đ a vole.

Kad su ovaj slučaj dostavili sje­ničkom ljekaru g. dr. Babiću, on je odmah ot1šao da obide bolesnicu. Na svoje zaprepašćenje, zatekao je u sobi V !11 vezan u konopcima i to baš u trenutku , kada je Ali hodža dušman­ski tukao drenovim štapovima. O. dr. Babić je odmah pozvao pol icijskog pisara g. Velevića, koji je hodžu sa njegovim ćitabima uhapsio, a on je odrij ešio nesrećnu ženu, pregledao je i konstatovao da ona ima temperaturu od 41 stepen . Naredio je te su odmah donesena nosila i Vi lu je uputio u bolnicu.

lnteresantho je napomenuti da je hodža Tandir za vreme Turaka zaklao ženu i dijete jednom jevrejinu i bio od turskog suda osuđen na sto jednu godinu robije.

Naknada o:!Iupatornih šteta po odredbama neptunskih konvencija.

Kako se sa vi~e shana vlastima upravljaju pitanja, što je sa naknadama okupatorn ih šteta po odredbama nep­tunskih konvencija, radi znanja i uprav­ljanja interesovanih lica saopćava se, da je Ministarstvo Socijalne Politike preEi uzelo putem Ministarstva i nostra­nih Dela potrebito, da se što prije pristupi regulisan j u rečen ih oku pator­nih štet:~.

Za to je potrebit pristanak Kralje­vine Italij e. Čim ova dade odnosni pristanak, o tomu će se obavijestiti interesovana lica.

Takse na podneske upućene Oblasnoj Samoupravi.

Uredbom o proračunu Oblasne Samoupravi! Obla tl Spl itske za godinu 1029. liStanovljena je oblasna taksa za sve podneske upravljene oblasnoj samoupravi u Splitu.

Dok se ne uvedu oblasne taksene marke, ob lasna se taksa, koja iznosi za sve podneske D in. 5: · plaća u gotovom novcu.

. Ta oblasna taksa plaća se pored propisane državne takse.

Sa podnescima, za koje ni je plaćena pomenuta oblasna taksa, po tupaće se jed nako kao što e postupa kod dr­žavnih nadleštava sa podnescima, za koje nije plaćena proptsana državna taksa.

rJIJe ene n arn CBI1jeT npona)l.a? l l l ecpeha y I{Hjeny. -

Y npOWlly cy6oTy, 6. O. Mj ., OTHWJIC cy JJ.BHje )J,jeno]r<e wa l{ujeaa y /~HHapy ,

JJ.a uaiJY IUToru xpau e aa npe;-naAibeno 6naro nouiTO ce IJUj ecy llaTpar l(yliH . apaniJJe, Apyror Aaua, y uebcJby, norye rnanap 1{!1jena, ea )l.eceT ceJbai<a, Aa HX Tpa»UI, ann HX HHrpje HHjecy MOrllli

Broj 6.

llaliH, OCI-iM WTO cy na je)I.IIOM .MjCCTY 11aWJJH Tpar JbYACI<YI w sy•twjH no CllHjery, KOjlof je Ta]~a 6HO IIOC'JbC)I.IM! nyT nao.

AocaAa ce u~jecy naruJie w warneAa, Aa cy wary6Jbe!le. One cy OHIIlfJie OJI. !leBoJbe, JJ.a cnc.1canajy c11oje 6naro, a JtHjena je naHona, I<Ojy cy n'H<aaanw ceJbar~H tbCtior cena y 6pHau, .ua cnace caoje ceJbaiii<e. Caoa 1.fuM6yp.

Šta bih želio znati. Nema togn čovjeka koji se svakog

dana 1 na svakom koraku ne sreta s nečim što je pjemu nejasno, nepoznato. Naročito ovo vrijedi za oštroumne (in­teligentne) ljude. Po tome se poznaju oštroumni ljudi. Samo glup čovjek, bu· dala prolazi kroz život kao vć, a da ga se ništa ne tiče i ništa rla ga interesuje. Kad mu se javi neka nepoznanica, on samo omane rukom i· kaže: "Pa ne mo­ram baš to znati". Međutim oštroumnog čovjeka, koji ima u sebi životne snage i volje, svaka nepoznata stv~r muči i on mnogo puta zaželi, da mu je imati nekoga, ko bl mu sve te zagonetke rl· ješio.

Ovakim čitaocima "Olas" će pomoći l na njihova pitanja odgovarati. Kao god što je neizmjerno raznolik svijet l život l eljela priroda, tako mogu i pita­nja biti nebrojena i raznolika. Mogu se ticati ma čega, bez obzira je li to krup­na lli sitna, najsitnija stvar. B~z ustru· čavanja treba da nam čitalac postavi pitanje, ma o čemu što bl on danog momenta želio da znade l mi ćemo ra· do odgovarati, u koliko, naravno, bude mogućan takav odgovor.

Da se za svako pitanje ne bl trošila poštarina, najbolje je pribllfežitl više takih pitanja, pa kad se nakupe, onda nam ih poslati.

Dobro bi bilo da neko pismen pokupi takih raznih pitanja na sjedeljkama i sastancima, pa da nam ih jednim pis­mom dostavi.

Ko ne želi da mu se Ime znade, taJ treba pored svoga pravog imena, da nam naznači l naročiti znak pod kojim ćemo mu odgovoriti, na primjer: .težak.', "primorac", "Nikola" lli samo početna slova svog imena l prezimena.

Na pitanja postavljena na neozbiljan način, dakako, nećemo odg-ovarati.

Odgovori će se objavljivati pod gor· njim naslovom.

UH.ED. "GLASA".

113 Y peAHHUITBa

AomtCHHJ<e H capaJl.HHJ<e jow jeauoAt AIO/lUAIO aa UUUJY JlGmUHUIJOAt }ep ea pyKOUUCUAta fJllpU11UljOM UUCQ­H/JA1G, uapo•wmo aKo cy ue•tumKu, c11arapu ry6e AtHoro speAteua, me ux Atopa,\tO upeaucuoamu.

* nucamu Balba KpamKo a6u}eiiUAt

Cml/JlOAt. 1.JJiaHaJ< CGAtO UB/IllAfHO, GKO je Napo•wmo aKmyellall (ua:JtCaH), CAIU­je npelw aouje nuc ue cmpa11u4e KGH­lfellapujcKor cjJopAtama. AonHCH aKo ape/ju jeaHy cmpaHuqy, ueli cy ayru. Tpe6a uacmojamu, a mo Atory mKo­llOBal/u lbyau, aa jeaaH npeaMem o6-paae y uuwe Kpahux, aace6uux uaauca, 1/QK 11 uoa pG31/U,\I 1/GC/108!/AIG, aa anjea11o •tuHe tf}e/lluty, a11u uucy cmpo­ro ueaa11u jeaan aa apyru.

Tema~n ueKa uuwy KaKo Atory u auaay. 0Hu Koju ocjehajy aompeđy u npeaouf;ajy ćJa he IIGAt ce Atofw 11ew/,e jauumu, ueKa 11acmoje uađaoumu nepo u Awcmu11o, me /bl/Ate aucamu.

NAŠI ODGOVORJ. Božo Škopelja, Zemunik. Vašu karlu

mo primili. Potražili smo vezu sa nn~im l clj enici ma ll Americi, all će pro i više vremena d,olt dođemo do njihovih ndrcsn. Cim budemo ll lnnju da ll t šeljemo u Amerilw, potraži mo prei<O njega Vašeg l.Jratn . Zdravo l

NOVA ŠTAMPARIJA - ŠIBENIK

Zastupnik: NIKOLA CIKA TO.

je o koji bile

i to 1 stran~

Pa i ven s Pornc VriJed Ulll]et UvJere Je su