1

Edicija

Prvoborac

knjiga 2

PARTIZANSKA KNJIGA

2

Denis oki

Partizanska knjiga, za ovo izdanje, 2016.

Urednici

Sran Srdi

Vladimir Arseni

3

DENIS OKI

IZOHIPSE

Kikinda, 2016.

4

5

Cold Facts

Premalo je biciklistikih staza u ovom gradu, ulo se s razglasa, dok sam vakao drugi zalogaj pljeskavice. Prilozi nisu cureli; gospoa je bila paljiva, ili jednostavno tedljiva, ili tek gospoica, teko je rei. Tucanom paprikom crtala je spiralu. Retko primeujemo osobe vee od nas, ree prolaznik. Ne gledamo ih s panjom. Seo sam na travnjak iza stotine ljudi. Stajali su pred binom posmatrajui one s mikrofonima. Svib je, pretpostavio sam, ve poeo s cvetanjem, nisam ga video ili ga nisam registrovao; to je isto, a nije; ali kao da jesam, vreme mu je. Dobio sam biciklistiku vozaku dozvolu od nasmejane devojke iji je to bio zadatak. Pruila mi je i plastinu flaicu punu crnog napitka. Prekrstio sam noge, vakao proteine i razmiljao o preenim kilometrima prebirajui po bledim seanjima.

Hoemo li iveti na Mesecu? Nismo priali o regolitu jer fali zemljite za biljke pretpostavljam da bi se ukazali problemi pri ureenju dvorita, kao i nevolja s gravitacijom nieg intenziteta. Ili me nije pitala niti smo ita priali. Vie puta mi je govorila kako ne moe da pije ni kafu ni pricer s nepoznatima. Ja nisam jedan od tih, bilo mi je nejasno. Znao sam da misli na mene ili sam to umiljao, jer otkud bih znao tako neto, poto je ne viam,

6

nisam siguran ni kako izgleda, nikada mi nije otvoreno pominjala bilo ta od toga; isto onako kao to osoba pred ogledalom vidi svoj odraz ili brine o malom lavu kog je pronala u pustinji, i potom napie priu o tome, mada taj lav ne predstavlja lava u prii, shvatiemo ako dublje zagrebemo, ako smo kadri dublje da zagrebemo. Kome je do grebanja, uostalom, od grebanja ostaju krvavi tragovi i kraste. Kraste otpadnu, ostanu oiljci, oni sporo zarastaju. Dvofazni oporavak: prva faza je kratka i efikasna, druga vena.

Jednom zgodom gledali smo se kroz prostor koji zaklapa pevaeva, u laktu savijena, ruka s mikrofonom, smeila se, video sam da mi se smei i mrda glavom pratei ritam. Potrai me u predgrau, rekla je ona meni, umesto ja njoj, bilo bi loginije, ali to uostalom nije ni bio klasian razgovor. Intuitivno bliski, zamenili smo uloge. Nesigurno je verovati podsvesnoj elji koja se predstavlja kao zaborav. Zavarava sve, i mene dok itam ove rei. Skeptian sam, ne previe. Iskljuivo privlana sila, neumitno deluje na sva tela u poznatom Univerzumu.

Tog nedeljnog jutra jurio sam u dvadeset i prvoj brzini uz vrh strme ulice jugoistok grada pomou gravitacije, koristei teinu tela, propet na pedalama. Ulice s trotoarima popunjenim desetinama hiljada belih, rozikastih i be krugova od zgaenih vakaih guma, zalepljenih, ispljunutih ko zna kada. Oseam ambivalenciju fizike pojave, teorijski do kraja neshvaene; vie mi odmae nego to pomae. Dodue, ona mi je saveznik i

7

dok idem uzbrdo. Je li to dovoljno znanje? Jeste. Verovatno nepotrebno, s obzirom na mogunost prelaska u laki stepen prenosa; ako je uopte znanje.

Majstoru za bicikle, kog sam sreo, nisam govorio o ambivalenciji gravitacije. Brzo e sjebati zadnji zupanik, ne bi trebalo da vozi uzbrdo u toj brzini, zato si i razvalio poslednji koji sam ti promenio, upozorio me. Sparta, rekoh. Kaem ti, ne bi trebalo da vozi u toj brzini uz ovakvo brdo, sjebae zupanike. Sparta, povikao sam. Ja ti lepo kaem. Sparta! Rastajemo se posle prijateljskog dogovora u vezi sa sledeim susretom, oko ijeg preciznog datuma pregovaramo dvadesetak minuta. Beleim datum on ga pamti tano vreme i mesto u blok, spremam ga u utu torbicu privrenu za ram crnim trakama sa iak sistemom. Taj poklon, od pre mesec dana, montirao je usput, zajedno s nosaem za bidon boje sline zlatnoj dok je menjao zupanik i gumice na konicama belog, svetloplavog, crnog i utog bicikla u mom vlasnitvu.

Za to vreme ja sam razgovarao s njegovom muterijom, policajcem u civilu. ini se da me nije lagao. Moda je tom zgodom koristio izmiljotine uz izjave tipa: preskakanje ograde od est metara ako ja upravo izmiljam, to nije iskljueno, ostaje pitanje ta je on zaista rekao. uvar zakona se pohvalio kako je uhvatio mladog kradljivca automobila. Iskoio je kriminalac iz tog vozila u pokretu, pri brzini od dvadeset kilometara na sat, ali on je bio mudriji. Pronaao ga je u upi oblinjeg dvorita

8

u koje je pobegao preskoivi ivu ogradu visoku est metara, nakon to je povukao kvaku i shvatio da ovaj dri istu kvaku s unutranje strane, nepravilno die, nekontrolisano mokri i krklja. Simetrian poloaj ruku i kvaka; leva prema desnoj ruci; ogledalo. Koreni kvaka koje se dodiruju; zajednika osa i zajedniki pokret zgloba. Odmeravanje snaga; on pritiska kvaku prema dole, ovaj podie; efekat iznenaenja i dvostruki trzaj s varkom nagore, pa ponovni pritisak na dole. Bili su iste snage. Gravitacija je pomogla policajcu; antipodi i parnjaci.

Tokovi se kotrljaju niz ostrvo irokog bulevara. On dobro zna da je gravitacija koja mi pomae u kretanju dualistike prirode, uslovno reeno, odmae zdravlju zupanika, ako bicikl shvatimo kao organizam. Jer, troi ulje za podmazivanje lanca i zupanika, uvek u kontaktu, napetih, sinhronizovanih; kao i ovek kada pee kokice i pomfrit to je, svakako, labava korelacija s organizmom i pripremanjem hrane, ali i zvanina statistika je razlabavljena i puna rupa, kao i ulice, pa je priznata nauka, i vozimo se istima. Nekome u datom trenutku odgovara da bude tako; utopljeniku u jezeru prosene dubine pola metra nije mila ova nauka to u proseku pogaa; on je mrtav, moda tek kremiran, spren, zagoreo, ugljenisan, on je prah, ili tek kree s truljenjem. Kosti opstaju najdue. Sve je stvar tumaenja i manira. Ako ne sve, onda barem neki segmenti, ako ne neki, onda bar jedan, ako ne jedan, onda posegnimo za Gausovom krivom da potvrdi ili opovrgne; tu je i sloboda metafore.

9

To mi je i rekao dok sam mu bezobzirno uzvraao, izgovarajui ime antike drave na jugoistoku poluostrva s etiri prsta, unosei mu se u lice i pretei prstom. On zna s biciklima. To znanje je primenjivo na moju nepotpunu teoriju o gravitaciji koju sam brzinski smislio, a on je delimino zgazio mada mu je nisam pominjao bez vidljive namere. Kao prolaznik ili biciklista kada zgazi pljunutu vaku zalepi se za gumu ili on i prkosi sili tee pa je prenese u drugi deo grada i ponovo stopi s trotoarom, zebrom. Migracije vaka i ljudi deavaju se unaokolo. Ja oigledno ne znam da rukujem biciklima ni tumaenjem gravitacije, klasino shvaene, niti ostalim laikim teorijama gravitacija koje sam izmislio ili uo.

Prevrtljivica as pomae, as odmae; degutantno, nepristojno, sve je dosadnije i pominjati je u obrazlaganjima. Meni je svejedno i nemam izgraen stav povodom tog klizavog pitanja. Nije mogue formirati definitivno miljenje o privlanim silama izmeu tela (iva tela, komplementarna tela, znojava tela, mikroskopska tela unutar drugih tela, konglomerati; gola, spojena tela i sl.) bez udubljivanja, a moda ni tada. To je pitanje za izuzetno drske istraivae. Gubio sam veru u svoje znanje, dolazei do ivice, pa se ponovo vraao i uvrivao je, sa svakom novom stotinom preenih kilometara, vrtei ukrug pedale i veru.

Ulice su bile gotovo puste. Izbegavao sam rupe i upadao u jo vee. Uao sam u knjiaru. Ove su jeftine. etrdeset posto popusta. Uz

10

njih izaberite i koju hoete knjigu pesama, one su besplatne. Sjajno, hvala na preporuci. Izaberite. Hvala. Kupio sam knjigu, opkoraio bicikl i krenuo da itam sabrane kratke proze. Okretao sam pedale i stranice, zvonio zvoncem, pljuvao glasno i urlao kao zver. itao sam dok mi nije dosadilo. Onda sam uzeo diktafon i rekao ta imam.

Odjednom, ugledao sam je. Pojavila se odnekud, ako ne ak iz diktafona. Jedva je prepoznajem. Moda je sve bila jedna poprilina nametaljka, nisam mogao da procenim. Ila mi je u susret, lepa kao to moe da bude lep jedan ivot. Samo toliko. Imali smo vremena. U belom kimonu s crnim pojasom, doetala je i stala, isturenih grudi i rairenih nogu. Pozvala me u oblinju kafanu da zajedno popijemo pricer. Prihvatio sam poziv, oprezno i radosno. Sedeli smo na kripavim stolicama dodirujui se kolenima ispod stola. Nismo bili ista generacija. Osetio sam njenu aicu uz svoju. Na trenutak je bilo romantino. Delovala je svee i raspoloeno. Recitovala mi je ljubavne stihove iz svoje najnovije pesme, ili sam ja njoj recitovao stihove iz moje pesme o njoj, neto od toga je bilo, verovatno oboje.

Opet sam pila votku s martinijem, ree iznenada. Tri ae. Znao sam ta to znai. Ako jo jednom primetim da me prati, razbiu te. Ali, ti si moja muza, uzvratio sam. Seljaino! Budi moja. Ti nepotrebno oneobiava stvari (to nije rekla, poeleo sam da jeste), ti si lud, budi normalan. Svia mi se kako hoda. I kakav ti je to bicikl, ba je ruan, bar torbicu promeni.

11

I ovaj dra za bidon. Odvratna je boja. Dopada mi se tvoj glas. Skoi s mosta. Volim tvoj osmeh. Odjebi. Divna ti je kosa. Hoe li da obaramo ruke? Nisam hteo da je pobedim, bilo je nereeno. Postupio sam dentlmenski, premda sam eleo da joj oborim ruku. Ona to nije znala. Mislila je da ima snanije ruke nego ja.

Otila je u tom uverenju, zvidei; pokazivala mi uspravljen srednji prst sve dok nije zamakla za ugao. Potom se vratila i poljubila me u usta, jezikom izvodei spirale i raznovrsne pokrete. Obradovali su me, mene i moj jezik naroito. Voleo je nean dodir njenog jezika po svojim kvricama za slatko; kao da je razmiljao umesto mene, moj jezik. Nije se dugo zadravala pri vrhu, opipavala je papile, traila uzbuenje, manje istraene i zabite pre