E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 2 2 , j u l , 2 0 0 7 .

E IC Bilten

TTEEMMAA BBRROOJJAAParlamentarni

nadzor nadslu`bama

bezbjednosti -crnogorska praksa i

evropska iskustva

IINNTTEERRVVJJUUAmbasadorka

Slavica Mila~i},{efica Stalne misije

Crne Gore priEvropskoj uniji

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAAZa{to u Vladi RepublikeCrne Gore ne gledajublagonaklono na idejuVlade Srbije o formiranju"zapadnobalkanske grupe"

2E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . Ak tu e l n o s t i

KKKKLLLLIIIIMMMMAAAAKada bi neko sada sproveo anketu o ste-penu podr{ke gra|ana Crne Gore ulaskuu Evropsku uniju vjerovatno bi rezultati bilibolji nego ikad. Jer, dok dimi podgori~kiasfalt na plus 45³C primamljivije nego ikadzvu~i onih 30³C stepeni u zapadnoevrop-skim prijestonicama. Tako da bi vi{estrukekoristi bilo od usagla{avanja sa evropskimstandardima, {to bi valjda natjeralo Vladu ida uvede vanredno stanje tokom ljetnjih`ega koje jo{ nijesu zapam}ene. Ali,crnogorska Vlada je ba{ tu mo`da pokaza-la koliko joj je stalo da ne izgubi nijedandan na putu ka EU, da bude vrijedna, tur-iste ne ostavi na cjedilu i da pi{e evropskezakone. Tako da je [turanovi}ev kabinet naputu da razbije predrasude o lijenimCrnogorcima, s tim {to ne bi bilo zgoregada poku{a promijeniti jednu drugu praksu,mnogo opasniju - neprimjenu zakona,odnosno njihovo brutalno kr{enje. Tako da,recimo, oni koji se zapute do mora napojedine pla`e ne mogu kro~iti. Privatnoobezbje|enje ih ili vra}a ili im tra`i 25 eurada bi mogli osjetiti ambijent milo~erskihpla`a, a u zakonu jasno pi{e da je ulaz nasve crnogorske pla`e slobodan. I ovdje sesva pri~a o evropskom putu Crne Gorestavlja pod znak pitanja. Koliko mo`e bitiozbiljna jedna Vlada koja ne mo`e obezbi-jediti da ono {to je propisano budepo{tovano. I tako se mo`e i}i sve do par-lamenta gdje su se poslanici dogovorili dakr{e Zakon o zabrani pu{enja. I skup{tinskirestoran itekako dimi. Kada bi to bio najve}igrijeh crnogorskih politi~ara koji se okosvega umiju posva|ati, ali oko evropskeperspektive Crne Gore nikada, onda bi imlako bilo opro{teno. Ali, naravno, to jesamo jedan primjer u nizu. Zakon o RTCGkoji Skup{tina ve} vi{e od godinu danaterori{e. Ako im ne odgovara, za{to gamakar ne promijene. Kada se stvari malodublje pogledaju izgleda da crnogorski poli-ti~ari evropske zakone usvajaju samo zatoda bi se dopali Briselu, a da crnogorskapoliti~ka elita u su{tini nije spremna za novapravila pona{anja. Za ne{to {to se zoveodgovornost. Kada to postignu mo`da }e se

i klima promijeniti. N.R.

N A J A V A N A S A S T A N K U M I N I S T R A I N O S T R A N I HP O S L O V A M I L A N A R O ] E N A S A A M B A S A D O R I M AZ E M A L J A E U

U Ambasadu Slovenije povize drugih zemalja EU

Jedna dobra vijest u sparnim julskimdanima: u slovena~koj ambasadi uPodgorici na jesen }e biti otvoren zajed-ni~ki aplikacioni centar za izdavanje vizadrugih zainteresovanih zemalja ~lanicaEvropske unije!

To je 20. jula najavio ambasadorSlovenije u Crnoj Gori Jernej Videti~nakon sastanka ambasadora zemalja EUu Crnoj Gori sa ministrom inostranihposlova Milanom Ro}enom.

Slovenija }e postati ~lanica Shengenzone od 1. januara 2008. godine, takoda se u po~etku vjerovatno ne}e mo}idobiti ta vrsta vize. Ipak, gra|ani CrneGore ne}e morati da putuju u Beogradda bi poku{ali dobiti vize za putovanjeu ~lanice EU u centralnoj i isto~nojEvropi s obzirom da 14 od 27 dr`avaEvropske zajednice nijesu potpisniceShengen sporazuma. Na primjerEstonija, Litvanija, Letonija, ~e{ka,Slova~ka, Poljska... Za te, kao i za reci-mo, njema~ku Shengen vizu, gra|aniCrne Gore moraju u Beograd, zato {tote zemlje ili nemaju ambasade uPodgorici ili postoje}e ambasade (kao{to je Njema~ka ambasada) jo{ nijesuosposobile konzularna odjeljenja.

Na teritorijama zemalja potpisnicaShengena, omogu}ena je potpuna slo-boda kretanja. Ovaj Sporazum je pot-pisalo 13 "starih" ~lanica EU, kao iNorve{ka i Island.

Slovena~ki ambasador trenutno je ipredstavnik Portugala, zemlje koja je od1. jula preuzela predsjedavanje EU.

Ro}en je na sastanku rekao da }eCrna Gora na putu ka {to br`oj inte-graciji u EU dosljedno i predano raditina ispunjavanju preuzetih obaveza,saop{teno je iz MIP-a. On je ocijenio da}e Crna Gora, u postupku dono{enjanovog Ustava, primijeniti standardemoderne dr`ave, i to u saradnji saVenecijanskom komisijom i OEBS-om, au skladu sa preporukama Savjeta Evrope.

Ro}en je kazao da su MIP i drugidr`avni organi spremni da pru`e punupodr{ku i pomo} diplomatskom koru uCrnoj Gori. On je, kako je saop{teno,izrazio `aljenje i rekao da o~ekuje razu-mijevanje "...za odre|ene te{ko}e na kojenailaze predstavnici pojedinih zemalja ukomunikaciji sa dr`avnim slu`bama, iakosu to pojedina~ni primjeri".

Prije ne{to vi{e od mjesec danaevropska trojka u Crnoj Gori koju sutada ~inili Videti~, njema~ki ambasadorTomas Schmit i predstavnik Evropskekomisije Martin Harvey, protestovali suzbog zathjeva MIP-a da se komunikaci-ja stranih predstavnika sa dr`avnimfunkcionerima obavlja preko togMinistarstva. Videti~, Schmit i Harveyrekli su da im to ote`ava posao i uspo-rava razmjenu informacija.

N.R.

Sa sastanka ministra Ro}ena i ambasadora EU

foto

VIJE

STI

3E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . P og l e d i

Nakon godinu dana od progla{enjanezavisnosti, Crna Gora po~inje dadokazuje da su njeni gra|ani donijeliispravnu odluku. Ono {to je kona~noodlu~ilo u korist nezavisnosti bila je ~e`njagra|ana za "normalnim" `ivotom gdje sepoliti~ke borbe ne}e odvijati oko "sudbin-skog" pitanja nezavisnosti, ve} okoprakti~nih pitanja ekonomskog blagostanja ievropskih integracija. Ljudi nijesu gajili iluz-ije da }e ih nezavisnost preko no}i dovestiu raj, ali su se nadali da }e barem razjas-niti podjelu odgovornosti i nadle`nosti, papoliti~ari ne}e vi{e mo}i da krive "Beograd"za sve probleme, ve} }e morati da sepotrude da poka`u da su u stanju dapovedu zemlju u prosperitet i boljubudu}nost.

Nakon ponovnog sticanja nezavisnos-ti, DPS-SDP koalicija je osvojila ubedljivuve}inu na parlamentarnim izborima u sep-tembru 2006. g. Time su gra|ani dali jasanmandat i odgovornost novoj Vladi daodgovori djelima. Klju~ni uspjesi do sadasu ratifikovanje SSP-a i pristupanjePartnerstvu za mir. Dobrodo{li su i porastsamopouzdanja uslovljen ubrzanim rastomstranih direktnih investicija, procvat naberzi i skok cijena nekretnina, kao i neko-liko veoma uspje{nih turisti~kih sezona.Ba{ iz razloga {to na po~etku nije bilovelikih o~ekivanja, izostala su i razo~aren-ja i demoralizacija, pa je Vlada RCG usp-jela da zadr`i povjerenje gra|ana tokomprotekle godine.

Ipak, ponekih razo~arenja je bilo -odugovla~enje oko formiranja nove Vladenakon povla~enja MMiillaa \\uukkaannoovvii}}aa izprvih redova politi~ke scene. Rasulo uDPS-u ukazalo je na {tetan u~inak parti-jskog razvoja u kome sve zavisi od jedneklju~ne li~nosti-vo|e. Kad je Vlada RCGkona~no formirana, nastavljeni zakulisni

uticaj \ukanovi}a je bio vi{e negoo~igledan. Mnogi "stari znanci" su ponovodo{li na vlast, a time je propu{tena prili-ka da se iskoristi trenutak stvoren referen-dumom o nezavisnosti i lansira potpunonovi pristup politici koji bi pridobiogra|ane za "nove podvige" i prevazila`enjedubokih podjela koje su izbile na vidjelotokom referenduma.

Stil politi~kog `ivota se manje ili vi{evratio u uobi~ajene kolosjeke, {to seposebno dalo vidjeti pri nacrtu novogUstava. Sve strane su se slo`ile okoosnovnih premisa demokratskog parla-mentarnog sistema i podjele vlasti, ali jedogovor propao zbog nesuglasica u sim-boli~nim pitanjima imena zvani~nog ilizvani~nih jezika, zastave i himne. ^ini seda bi politi~ari najradije vratili ova pitanjaglasa~ima na referendumsko razmatranje,no {to bi preuzeli odgovornost za posti-zanje kompromisa u Skup{tini. Dvotre-}inska ve}ina potrebna za parlamentarnidogovor nije daleko, ali mo`e i izma}izbog novonastale dileme prevremenih izb-ora. Glasa~i bi se mogli i zapitati za{touop{te biraju predstavnike u skup{tinu ako}e svaku te`u odluku ionako donositi sami.Referendum o problemati~nom Ustavu bisamo otvorio stare rane na~ete kampan-jom za nezavisnost, a nezrelost crnogorskihdemokratskih institucija bi jasno izbila navidjelo.

I od opozicije bi se moglo o~ekivativi{e - trenutno ne postoji jasna i ubjedlji-va alternativa koja bi zamijenila vladaju}uDPS-SDP koaliciju. Opozicija i dalje nudiista maglovita obe}anja socijalne pravde,ekonomskog prosperiteta, evropskih inte-gracija ... i oslanja se previ{e na pojedi-na~ne napade i optu`be za korupciju. Sveli~i na to da opozicija i nema programdruga~iji od Vladinog, ve} bi samo bilabolja u njegovom sprovo|enju. Me|utim,glasa~i vi{e vole da se dr`e "poznatog zla",dok u me|uvremenu maratonska vla-davina iste koalicije zna~i da previ{e ljudivjeruje da njihove sudbine zavise odopstanka vlasti (po poznatoj logici veza ipodvezica).

Sa druge strane, tre}a opozicionasnaga se poigrava demagogijom srpskognacionalizma koji nastavlja da sumnji~iosnovne premise crnogorske dr`avnosti. Tobi se i moglo nazvati jasnim alternativnim

programom, ali sigurno ne onakvim kakavbi mogao pridobiti ve}inu crnogorskihgra|ana. Za sada, me|utim, uspijeva dapridobije dovoljno da sprije~i formiranjenove koalicije koja bi bila u stanju daparira vladaju}em bloku.

Dvije prijetnje se nadvijaju nad hori-zontom - jedna je mogu}nost da }e CrnaGora "pojesti koku koja nosi zlatna jaja".Ho}e li priliv turista i stranih investicijakoje mahom ciljaju nekretnine ugrozitinajve}e crnogorske adute (prekrasnu obalui jednako neprocjenjivo Skadarsko jezero)nekontrolisanom, neplanskom i po `ivotnusredinu {tetnom pretjeranom gradnjom?Ho}e li dobiti biti iskori{}ene da seuspostavi solidna osnova za odr`ivi razvoj?Ho}e li prihodi biti ulo`eni u siroma{nijeregione? Ho}e li biti stvorena nova radnamjesta i obnovljena preoptere}ena infra-struktura?

Druga prijetnja se ogleda u pitanjuho}e li crnogorska stabilnost biti ugro`enaprocesom odlu~ivanja o kona~nom statusuKosova? Za sada, Crna Gora je u~iniladosta u pravcu integrisanja albanske man-jine, ali je nedavno istra`ivanje CEDEM-apokazalo da situacija nije sasvim stabilna ida postoji dosta netrpeljivosti izme|u Srbai Albanaca u Crnoj Gori. Do sada je VladaRCG uspijevala da izmanevri{e solidneodnose sa Pri{tinom, a istovremeno setrudila da zadr`i prijateljstvo sa Beogradomkoji do skoro nije ba{ uzvra}ao jednakompa`njom. Odgovorni politi~ari bi moralibiti spremni da sara|uju kako bi se odr`alaunutra{nja ravnote`a u Crnoj Gori i dobriregionalni odnosi u potencijalno nezgod-nim vremenima koja dolaze.

Progla{enje nezavisnosti je doga|ajkoji je pro{irio mogu}nosti Crne Gore zabr`u integraciju u EU. Sa svoje strane, EUnudi najbolji mogu}i okvir za preva-zila`enje podjela unutar crnogorskogdru{tva i stabilizaciju regionalnogokru`enja. Takozvani "zamor od pro{iren-ja" EU nije vi{e bauk otkako je na junskomEvropskom Savjetu postignut Sporazum o"reformskom ugovoru" koji otvara put kanovim pro{irenjima. Sad je na Crnu Gorured da iskoristi ovu priliku.

AAuuttoorrkkaa jjee uugglleeddnnaa eekkssppeerrttkkiinnjjaa zzaa zzaa-ppaaddnnii BBaallkkaann uu ppaarriisskkoomm IInnssttiittuuttuu zzaa bbeezz-bbjjeeddnnoossnnee ssttuuddiijjee EEvvrrooppsskkee uunniijjee ((EEUUIISSSS))

P O G L E D I Z E V R O P E

Pi{e: dr Judy Batt

foto

VIJE

STI

Godi{nji obra~un Crne Gore

4E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Iako je u Skup{tini Crne Gore,skoro 10 godina od konstituisanja,tek od pro{le godine (saslu{avaju}i unekoliko navrata {efove javne i tajnepolicije) su{tinski za`ivio Odbor zabezbjednost i odbranu, jo{ nemaodgovaraju}ih zakona koji detaljnoure|uju oblast kontrole bezbjednos-nih slu`bi.

Dono{enje posebnih Zakona onadzoru slu`bi bezbjednosti doprini-jelo bi ja~anju parlamentarne kont-role nad bezbjednosnim strukturamai tako jo{ vi{e oja~alo ulogu Odboraza bezbjednost.

Da bi se smanjila mogu}nostzloupotreba odbrambenih i bezbjed-nosnih struktura u Crnoj Gori, tvrdeupu}eni, trebalo bi uvesti i meha-nizam kontrole izvr{enja bud`etaAgencije za nacionalnu bezbjednost,policije i odbrambenih struktura, tenastaviti sa edukacijom ~lanovaskup{tinskog Odbora za bezbjednosti odbranu, ali i parlamentaracauop{te.

Savjet ministara Evropske unijezatra`io je u Evropskom partnerstvuza Crnu Goru (januara 2007. godine)da "...oja~a parlamentarnu kontrolubezbjednosnih i obavje{tajnih struk-tura..." koje prakti~no do tada nije nibilo.

Sjednice skup{tinskih odboranadle`nih za kontrolu bezbjednosnihslu`bi u prethodna tri saziva parla-

menta, mogu se izbrojiti na prstimajedne ruke. ~injenica da su unajvi{em dijelu tog osmogodi{njegperioda va`ili dosta retrogradniZakoni o policiji i dr`avnoj bezbjed-nosti, kao i stari skup{tinski Po-slovnik, samo u manjoj mjeri mo`eopravdati neaktivnost ~lanova tihodbora, posebno u svijetlu podatkada su u dva od tri saziva timskup{tinskim tijelima predsjedavalipredstavnici opozicije.

Me|utim, posljednji Odbor jeveoma aktivan za {to je u velikojmjeri zaslu`an `enevski Centar zademokratsku kontrolu bezbjednosnihslu`bi (DCAF) koji realizuje i finan-sira program obuke ~lanova Odboraza bezbjednost i odbranu. DCAF jeanga`ovao i biv{eg visokog polici-jskog funkcionera SSllaavvii{{uu [[}}eekkii}}aa kaosavjetnika koji edukuje poslanike uovoj, za njih prili~no novoj sferi.

Parlamentarni nadzor bezbjed-nosnih i obavje{tajnih struktura jenovija pojava, ~ak i u stabilnim de-mokratijama. Polovinom sedam-desetih godina pro{log vijeka, ot-kriven je niz zloupotreba u tajnimslu`bama, a to je doprinijelo uvo-|enju parlamentarne kontrole, prvou SAD-u, a zatim Australiji i Kanadi1979. godine, odnosno 1984. go-dine. Krenuv{i iz "novijeg" dijela an-glosaksonskog svijeta, talas reformezahvatio je Veliku Britaniju 1989.godine, Dansku 1988. godine, Aus-

PAR LAMENTARN I NADZOR NAD S LU@BAMA B EZB J EDNOST I - CRNOGORSKA PRAK SA IE VROPSKA I S KUSTVA

KKlljjuu~~ jjee kkoonnttrroollaa bbuudd`̀eettaappoolliicciijjee ii ttaajjnnee sslluu`̀bbee

Pi{e: Vladan @ugi}

Jedno od vje~itih pitanja kada je rije~ o parlamentarnoj kontroli nad bezb-jednosnom strukturama je kako sprije~iti da u javnost "procure" informacijesa sjednica.

Ovdje su mogu}e zloupotrebe i od strane tajnih policija koje bi u javnostmogle "gurati" odre|ene informacije, okrivljuju}i za to ~lanove odbora, a da binaknadno tom skup{tinskom tijelu dale dosta restriktivne podatke.

Taj problem su neke dr`ave rije{ile tako {to su u okviru samog odboraformirali manje pododbore, tako da informacijama raspola`e nekoliko putamanji broj ljudi, kao {to je slu~aj u SAD-u.

Me|utim, stru~njak upu}en u tu oblast tvrdi da to nije rje{enje primjerenoza Crnu Goru jer njen odbor broji samo 13 ~lanova.

"Tako|e, Crna Gora je mala dr`ava u kojoj su sve strukture me|usobnopovezane, to nije veliki sistem, a selekcija podataka na pododbore bi smanji-la parlamentarni nadzor nad ovim slu`bama", smatra sagovornik EIC-a.

KKAAKKOO DDOOSSKKOO^̂IITTII NNOOVVIINNAARRIIMMAA

EEkkssppeerrttii ssmmaattrraajjuu ddaa bbii CCrrnnaaGGoorraa,, uu cciilljjuu jjaa~~aannjjaa ppaarrllaammeenn-ttaarrnnee kkoonnttrroollee,, ttrreebbaallaa ddaa ddoo-nneessee ppoosseebbaann ZZaakkoonn oo nnaaddzzoorruusslluu`̀bbii bbeezzbbjjeeddnnoossttii jjeerr OOddbboorr zzaaooddbbrraannuu ii bbeezzbbjjeeddnnoosstt rraaddii nnaaoossnnoovvuu ZZaakkoonnaa oo AANNBB,, ppoolliicciijjii iisskkuupp{{ttiinnsskkoogg PPoosslloovvnniikkaa

triju 1991. godine, Rumuniju 1993.godine, Gr~ku 1994. godine, Italiju1997. godine, i to je nai{lo napodr{ku Evropskog Savjeta i Parla-mentarne Skup{tine Savjeta Evrope.

Stru~njak koji je upu}en u ovuoblast i koji je `elio da ostane anon-iman, kazao je bi Crna Gora, u ciljuja~anja parlamentarne kontrole, tre-bala da usvoji poseban Zakon onadzoru slu`bi bezbjednosti jerOdbor za odbranu i bezbjednostradi na osnovu Zakona o Agenciji zanacionalnu bezbijednost (ANB), poli-ciji i skup{tinskog Poslovnika.

On je objasnio da ve}ina dr`avaEU ima taj zakon/e ili su posebnimpravilnikom o radu veoma preciznodefinisane nadle`nosti skup{tinskogodbora zadu`enog za bezbjednosneslu`be.

Sa druge stane, crnogorski Za-koni o ANB i policiji samo u neko-liko ~lanova defini{u obavezu kont-role tih slu`bi od strane za-konodavne vlasti, {to omogu}ava{iroko tuma~enje odnosa zbog ~egaje mogu}e prikriti eventualnu zlo-upotrebu tih slu`bi.

Zakon o kontroli i nadzorubezbjednosnim struktura, tvrdi na{sagovornik, va`an je i zbog toga {tobi trebao da defini{e obavezu svihgra|ana da se odazovu pozivu odb-ora na saslu{anje, dok su premapostoje}im zakonima samo dr`avnislu`benici du`ni da to urade.

Prema njegovim rije~ima, klju~za uspje{nu kontrolu bezbjednosnih

struktura je uvo|enje mehanizmakontrole izvr{enja bud`eta.

"U redovnim uslovima, kakvi suu Crnoj Gori, imamo planiranjebud`eta na osnovu tro{kova zaodr`avanje tehnike, voznog parka,operativnih istra`ivanja...Ako se kon-

trolom bud`eta prona|e da jepotro{eno vi{e novca od bud`etompredvi|enog, to zna~i da je novacporeskih obveznika tro{en nenam-jenski. U suprotnom, ako otkrijeteda su slu`be sprovodile akcije kojenijesu planirane bud`etom, a da ihnijesu prijavile i pri tome nijesu pro-bile bud`et, onda zna~i da postojecrni fondovi, {to je jo{ gore", objas-nio je ovaj stru~njak.

Crnogorski skup{tinski odbor,dodao je on, mo`e da zatra`iizvje{taj o izvr{enju bud`etaAgencije, ali samo na osnovu Zakonao ANB, {to opet ukazuje na potrebudono{enja posebnog zakona o nad-zoru tih struktura.

Kao mjera koja dodatno mo`eda oja~a parlamentarnu kontrolu nadbezbjednosnim strukturama, sagov-ornik EIC-a je naveo edukaciju~lanova Odbora za bezbjednost.

^lanovi ovog Odbora su odpo~etka godine posjetili Brisel,Ministarstvo odbrane Crne Gore,ANB, planiran je obilazak GeorgeMarshall centra u Garmisch-Parten-kirchenu, a vjerovatno im predstojistudijska posjeta DCAF-u u @enevi,te upoznavanje sa radom odbora uparlamentima [vajcarske i Britanije.

Predsjednik Odbora za bezbjed-

5E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Dragan Kujovi} je prije dva mjeseca najavio da }e podnijeti ostavku zbognedostataka uslova za rad Odbora, ali Administrativni odbor jo{ nijeraspravljao o ostavci koju im je uputio.

On je i sada naglasio da Odbor nema uslove za rad, te da se na tomemora raditi u cilju unaprije|enja parlamentarne kontrole nad bezbjednosnim iodbrambenim strukturama.

"Ovaj Odbor nije kao ostali. Treba obezbijediti posebnu prostoriju za radu koju mobilni telefoni ne}e mo}i biti une{eni, kancelariju koja }e imati pose-ban mobilijar za ~uvanje za{ti}enih podataka, zapisnika sa sjednica... To jesamo dio onoga {to je neophodno za funkcionisanje Odbora", navodi Kujovi}.

RRRRAAAADDDDEEEE BBBBEEEEZZZZ KKKKAAAANNNNCCCCEEEELLLLAAAARRRRIIII JJJJEEEE

Dragan Kujovi}

foto

VIJE

STI

PPaarrllaammeennttaarrnnii nnaaddzzoorr bbeezzbbjjeedd-nnoossnniihh ii oobbaavvjjee{{ttaajjnniihh ssttrruukkttuurraajjee nnoovviijjaa ppoojjaavvaa,, ~~aakk ii uu ssttaabbiill-nniimm ddeemmookkrraattiijjaammaa.. PPoolloovviinnoommsseeddaammddeesseettiihh ggooddiinnaa pprroo{{llooggvviijjeekkaa,, oottkkrriivveenn jjee nniizz zzlloouuppoottrree-bbaa uu ttaajjnniimm sslluu`̀bbaammaa,, aa ttoo jjeeddoopprriinniijjeelloo uuvvoo||eennjjuu ppaarrllaammeenn-ttaarrnnee kkoonnttrroollee,, pprrvvoo uu SSAADD-uu,, aazzaattiimm uu AAuussttrraalliijjii ii KKaannaaddii 11997799..ggooddiinnee,, ooddnnoossnnoo 11998844.. ggooddiinnee

6E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . T ema b r o j a

nost i odbranu DDrraaggaann KKuujjoovvii}}ocjenjuje da uspjeh i aktivnosti ovogskup{tinskog tijela treba tra`iti u~injenici da su usvojeni novi Zakonio policiji, Agenciji za nacionalnubezbjednost, kao i novi skup{tinskiPoslovnik.

"To je svakako dalo po~etnistimulans za rad Odbora. Tako|e,

utiska sam da u parlamentu postojirazumijevanje da od kontrole ovihslu`bi zavisi dalja demokratizacijacrnogorskog dru{tva. Nai{li smo i naneo~ekivano dobro razumijevanjeprvih ljudi u policiji, Agenciji,odbrani, ka`em neo~ekivano dobrojer po prirodi stvari ove slu`be seprotive kontroli", navodi Kujovi}.

On ka`e da "treba razmi{ljati" ousvajanju posebnih zakona o kontrolii nadzoru policije, agencije, vojnihslu`bi, kao {to je to slu~aj u ~e{koj,te da je to primjerenije nego usvoji-ti samo jedan zakon o nadzoru ovihslu`bi, {to je praksa u nekim drugimdr`avama EU.

Prema njegovim rije~ima, upra-vo se tim zakonima mora uvestikontrola izvr{enja bud`eta, kaojedan od najva`nijih oblika kontrolenad bezbjednosnim i odbrambenimstrukturama.

"Sada kada u parlamentu dobi-jemo Zakone o odbrani i vojsci,onda }emo mo}i da uvrstimoodredbe o kontroli finansijskihizdataka. Tako|e, dobijanjem ovadva zakona mo}i }emo da radimona Poslovniku o radu Odbora zabezbjednost i odbranu koji do sadanijesmo imali upravo zbog toga {tonijesmo ni imali ove Zakone", rekaoje Kujovi}.

On je napomenuo da je radovog Odbora u nekim dr`avama EUregulisan skup{tinskim Poslovnikom,ali je ocijenio da je bolje da ovajOdbor ima sopstveni Poslovnik uradu.

On je izrazio uvjerenje da }euloga parlamentarnog odbora ubudu}nosti samo ja~ati.

Sa zasijedanja odbora za bezbjednost Skup{tine RCG

foto

VIJE

STI

Mandati parlamentarnih odbora koji tretiraju pitanja bezbjednosnih struktu-ra u nekim ~lanicama EU veoma su ograni~eni, ~ak u francuskim zakon-odavnim domovima uop{te nema tijela koji se bavi ovim pitanjem, uprkostome {to Brisel insistira na ja~anju parlamentarne kontrole tih slu`bi.

Tako u Ujedinjenom Kraljevstvu devet ~lanova odbora iz oba doma par-lamenta bira premijer u dogovoru sa liderom opozicije. U nadle`nosti ovogodbora su finansije, upravljanje i na~in djelovanja MI5, MI6, ali ne i vojnihobavje{tajnih slu`bi. Odbor u Britaniji ne provjerava zakonitost pojedinihaktivnosti obavje{tajnih slubi, niti ima ovla{}enja da pod prijetnjom kaznompozove na svjedo~enje.

Sa druge strane, Panel za parlamentarnu kontrolu njema~kog Bundestagaima veoma sna`an mandat. Ovaj Odbor pokre}e i razmatra zakonske propise,prati aktivnosti i efikasnost svih obavje{tajnih agencija, istra`uje `albe gra|ana,posjeduje nadle`nost poziva na svjedo~enje, pravo na terenske posjete,odobrava planove za bud`et...

Devet ~lanova Odbora u Poljskoj imenuje parlament, pri ~emu kandidatiprethodno prolaze bezbjednosnu provjeru. Skup{tinsko tijelo u Poljskoj nadzirezakonitost, na~in djelovanja, upravljanje i me|unarodnu saradnju slu`bi, prov-jerava nacrt bud`eta za slu`e i njihovo sprovo|enje, ali nema ovla{}enja dapoziva na saslu{anje pod prijetnjom kaznom.

Interesantno je da je u Norve{kom parlamentu ~lanovi Odbora nijesuposlanici, ve} stru~na lica. ~lanove odbora u Norve{koj imenuje parlament.Njihov mandat je veoma {irok, osim {to ne mogu da nadziru bud`et.

IISSKKUUSSTTVVAA UU ZZEEMMLLJJAAMMAA EEUU

7E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . Ana l i z a

Potpredsjednik Vlade Srbije Bo`idar \eli}stavio je na muke kolege iz Crne Goresvojim prijedlogom da Srbija i Crna Gorabudu inicijatori formiranja "zapadnobalkanskegrupe" - inicijative ~iji je cilj, kako tvrde uBeogradu, ~isto tehni~ka saradnja radi br`egnapredovanja prema Evropskoj uniji.

Me|utim, u Podgorici su reagovali dostasuzdr`ano isti~u}i da bi zemlje regiona moglesara|ivati i na osnovu uobi~ajenih memoran-duma o saradnji i da bilo kakva ~vr{}a for-malizacija odnosa nije potrebna. {to se krijeiza svega? Kako u neformalnim razgovorima uVladi Crne Gore tvrde, Beograd poku{ava dase nametne kao lider zemalja regiona za-padnog Balkana {to Zagreb, koji je ubjedljivonajdalje odmakao na putu prema Uniji, nika-da ne}e prihvatiti. Podgorica se nalaziizme|u, a ako se prikloni Beogradu, ima}emo`da probleme sa kom{ijama Hrvatima. Tozna~i da bi Crna Gora mogla biti uskra}enaza dragocjeno hrvatsko iskustvo pridru`ivanjaEU. A najve}i problem je {to je \eli} najavioda bi zemlje Balkana mogle imati i zajedni~kepregovara~ke pozicije prema Briselu u oblas-tima od zajedni~kog interesa. Kako tvrdeupu}eni, to bi lako moglo da poslu`i zagov-ornicima paket aran`mana da nema ulaska uEU pojedina~no, bez obzira na dostignu}apojedinih zemalja, dok sve ostale zemlje uregionu ne budu spremne. Prema tvrdnjamanekih crnogorskih zvani~nika, to su osnovnebojazni Podgorice zbog kojih ona vrlooprezno pristupa ideji Beograda.

U su{tini, \eli}eva inicijativa za uzorima "...Vi{egradsku grupu, koju su 1991.godine formirale ^e{ko - Slova~ka, Ma|arskai Poljska, kako bi bliskom saradnjom i razm-jenom iskustava br`e napredovale ka ~lanstvuu Evropskoj uniji.

Potpredsjednici Vlada za evropske inte-gracije Gordana \urovi} i Bo`idar \eli} su 9.jula po~eli konsultacije o toj ideji koja na prvipogled nudi podjelu posla na putu ka EU, akoji bi mogao uklju~iti i ostale zemlje regiona- Hrvatsku, BiH, Makedoniju i Albaniju.Namjera je da slo`en posao uskla|ivanjanacionalnih zakonodavstava sa skoro 100.000stranica propisa EU (acquis communautaire)dr`ave regiona sprovedu tako {to bi svaka bilazadu`ena za odre|ena poglavlja kojih ukup-no ima 35. Onda bi, recimo, Crna Gora sve{to je uradila prilikom uskla|ivanja svojihpropisa sa poglavljem koje se ti~e pravaintelektualne svojine proslijedila Srbiji i ostal-im zemljama regiona, a ona bi dobila dio (na

primjer o za{titi okoline).Prije svega, planirano je zajedni~ko

prevo|enje Acquisa, opet podjelom posla pooblastima {to bi, u slu~aju da za`ivi ideja, i tekako smanjilo tro{kove dr`ava potencijalnihkandidata za ~lanstvo i ubrzalo njihov putprema EU.

Za sada ostaje dilema koliko }e ta idejabiti primamljiva za Hrvatsku koja je u odno-su na sve zemlje regiona u prili~noj prednos-ti. Dok Hrvatska pregovara o ~lanstvu sa EU,Makedonija ima status zemlje kandidata,Albanija je potpisnica Sporazuma o stabi-lizaciji i pridru`ivanju (SSP), Crna Gora jeparafirala taj Sporazum i u oktobru }e gapotpisati, dok Srbija i BiH tek treba da zavr{epregovore o SSP-u koji je prva va`nija ste-penica na putu ka eventualnom ~lanstvu uUniji.

Plan Srbije je da se na sastanku u sep-tembru, za koji je planirano da se odr`i uCrnoj Gori, poku{aju napraviti konture"zapadnobalkanske grupe", {to je za sada

samo radni naziv. Potpredsjednica Vlade CrneGore Gordana \urovi} i u prvoj reakciji bilaje veoma odsje~na:

"To je tek ideja koja treba da se razradii konkretizuje. Mi nijesmo razgovarali ni okakvoj 'zapadnobalkanskoj grupi', niti je CrnaGora na to pristala. Na{ pristup je da bi ono{to mo`emo zajedni~ki uraditi mogliozvani~iti uobi~ajenim memorandumom osaradnji, kojem bi pristupile ili ne ostalezemlje regiona. Postoje zajedni~ki interesi, aliisto tako svaka dr`ava ima svoj Sporazum saEU i svoje interese koji ne}e biti ugro`eni.Treba da izu~imo iskustvo zemalja Vi{e-gradske grupe", istakla je gospo|a \urovi}.

[efica srpske kancelarije za evropskeintegracije Tanja Mi{~evi} tvrdi da je u pitan-ju ~isto tehni~ka saradnja.

"Tu politika nema nikakve veze, to jezaista tehni~ki posao koji mi moramo uraditisvi pojedina~no, pa za{to ga onda ne bismozajedni~ki radili", rekla je Tanja Mi{~evi}.

Iz Beograda nije bilo reakcija na najavuPodgorice da nije ba{ sklona ulasku u "zapad-nobalkansku grupu", ali su zato odmahreagovali crnogorski poznavaoci procesaevropske integracije:

"Crnoj Gori je mnogo korisnije dasamostalno nastupa prema EU po{to }e lak{edo}i u obzir da postane ~lanica EU pojedi-na~no nego kao dio nekog {ireg paketa", oci-jenio je ju~e Bojan [arki}, doskora{njicrnogorski diplomata koji se bavio evropskimintegracijama i prvi ~ovjek konsultantske ilobisti~ke ku}e sa sjedi{tem u Briselu "Europamatters".

N. RUDOVI]

Izme|u svojih interesa i Zagreba i Beograda

Z A [ T O U V L A D I R E P U B L I K E C R N E G O R E N E G L E D A J U B L A G O N A K L O N O N A I D E J UV L A D E S R B I J E O F O R M I R A N J U " Z A P A D N O B A L K A N S K E G R U P E "

\urovi}eva i \eli} nakon sastanka 9. jula

foto

VIJE

STI

NNaajjvvee}}ii pprroobblleemm jjee {{ttoo jjee \\eellii}}nnaajjaavviioo ddaa bbii zzeemmlljjee BBaallkkaannaa mmoogglleeiimmaattii ii zzaajjeeddnnii~~kkee pprreeggoovvaarraa~~kkeeppoozziicciijjee pprreemmaa BBrriisseelluu uu oobbllaassttiimmaaoodd zzaajjeeddnnii~~kkoogg iinntteerreessaa.. KKaakkoo ttvvrrddeeuuppuu}}eennii,, ttoo bbii llaakkoo mmoogglloo ddaappoosslluu`̀ii zzaaggoovvoorrnniicciimmaa ppaakkeett aarraann-`̀mmaannaa ddaa nneemmaa uullaasskkaa uu EEUU ppoojjee-ddiinnaa~~nnoo,, bbeezz oobbzziirraa nnaa ddoossttiiggnnuu}}aappoojjeeddiinniihh zzeemmaalljjaa,, ddookk ssvvee oossttaalleezzeemmlljjee uu rreeggiioonnuu nnee bbuudduu sspprreemmnnee

8E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Pozitivan imid` Crne Gore koji jepo~eo da se stvara u Briselu nakonobnove crnogorske dr`avnosti, u~vr{}ujese. Sve {to smo do sada demonstrirali naplanu dinamiziranja na{eg evropskogputa nailazi na podr{ku i pozitive ocjene- izjavila je ambasadorka Slavica Mila~i},{efica Stalne misije Crne Gore priEvropskoj uniji.

Ona je u razgovoru za EIC Biltenrekla da se na Crnu Goru sve vi{e gledakao na mladu dr`avu koja ima jasneevropske aspiracije i odlu~nost da ihostvari.

"Sve ~e{}i su komentari o CrnojGori kao uspje{noj pri~i. Registruju sepozitivni rezultati na makroekonomskomplanu i ekonomskom razvoju, kao i nasvim drugim poljima".

Na kojim poljima se od CrneGore najvi{e o~ekuje, a {to je to {tonam se zamjera?

Nema posebnih preporuka Briselakoje bi bile specifi~ne samo za CrnuGoru. Kao i u slu~aju drugih dr`ava,potencira se va`nost daljeg napretka,posebno u onim oblastima koje suklju~ne za cjelokupni razvoj i evropskuintegraciju. To su, prije svega, ja~anjevladavine prava, odnosno izgradnjapouzdanog, nezavisnog i funkcionalnoginstitucionalnog i pravnog sistema koji jesposoban da se efikasno bori protivkorupcije i organizovanog kriminala.

U tom smislu, pozitivno se gleda ina aktivnosti koje preduzimamo u okviruNacionalne komisije za pra}enje prim-jene Akcionog plana za sprovo|enjeprograma borbe protiv korupcije i orga-nizovanog kriminala. Generalno posma-trano, Crna Gora nije na "politi~kojagendi" EU.

[to to zna~i? To je dobro jer se time potvr|uje

da izme|u Crne Gore i EU nemaotvorenih politi~kih pitanja, te da smo

u{li u fazu kada je pa`nja usmjerena nasu{tinska pitanja demokratskog iekonomskog razvoja. Na tom planu, uBriselu se u ovom momentu posebanzna~aj pridaje {to skorijem usvajanjuUstava, koji bi (po mogu}nosti) biousvojen {irokim konsenzusom, ali uskladu sa evropskih standardima i prak-som.

Kakva je Va{a procjena dinamikedaljeg pridru`ivanja Crne Gore EU?

Vi{e puta sam isticala da Crna Goraima sve preduslove da bude me|udr`avama koja su najefikasnije pre{leevropski put. Kojom dinamikom }emonapredovati i u kojem vremenskom ok-viru }emo ispuniti kriterijume za ~lanst-vo, u najve}oj mjeri zavisi}e od odlu-~nosti da striktno sprovedemo sve dosada definisane obaveze, te jasno pro-jektujemo dalje korake. U tom smislu,veoma je va`no {to }emo kroz sveobuh-vatan Nacionalni program za evropskuintegraciju detaljno razraditi kompletnuinternu agendu. Ona }e obuhvatiti nesamo usvajanje i primjenu acquis-a, ve}i druge obaveze koje proisti~u iz Evro-pskog partnerstva, politi~kih, ekono-mskih, pravnih i institucionalnih kriteri-juma pristupanja. Ovaj dokumenat }ebiti mehanizam koordinacije svih refor-mi, ali i kontrole ostvarenog progresa.

Na taj na~in pokazujemo da suna{e ambiciozne evropske aspiracijeutemeljene na jasnom razumijevanjusvih zahtjeva slo`enog procesa integraci-je, a da smo odlu~ni da ih ostvarimokroz konkretan i adekvatan paket mjera.

Posebno je va`no to {to smo (jo{od novembra pro{le godine) po~eli sausvajanjem akcionih planova u oblasti-ma koje su klju~ne za efikasnu prim-jenu Sporazuma o stabilizaciji i pri-dru`ivanju (SSP). A mi ih ve} sprovodi-mo. To se odnosi i na formiranje novihstruktura za koordinaciju procesa evro-

pskih integracija. Kako do sada ocjenjujete rad

Misije Crne Gore pri EU? Taj rad ocjenjujem veoma uspje-

{nim. Od samog po~etka, a to je sredi-na novembra pro{le godine, Misija jeoperativna. Moram pomenuti da je tre-balo obezbje|ivati tehni~ke pretpostavkeza rad Misije, baviti se uobi~ajenimdiplomatskim procedurama i istovre-meno se anga`ovati na realizaciji velikogbroja zna~ajnih aktivnosti koje su seodvijale na ministarskom nivou u Bri-selu. Isto tako, zna~ajno anga`ovanje jebilo potrebno oko daljih koraka koje jetrebalo preuzeti u vezi sa pojedinim pi-tanjima nakon okon~anja tehni~kih pre-govora o Sporazumu o stabilizaciji ipridru`ivanju (SSP) sa Evropskom komi-sijom, te oko po~etka pregovora o Spo-razumima o viznim olak{icama i read-misiji…

[to su Va{i uspjesi, a {to ste pro-pustili da uradite?

Moram izdvojiti aktivnosti koje seodnose na SSP. Nakon {to su pro{legodine su{tinski okon~ani pregovori oSporazumu sa Evropskom komisijom,uslijedila je tzv. politi~ka faza njegovograzmatranja u okviru Savjeta EU - dakle,od strane dr`ava ~lanica. Tek kada je uovoj formi usagla{en i odobren cjeloku-pan paket, Sporazum je parafiran 15.

U Briselu nam dajupozi t ivne oc jene

A M B A S A D O R K A S L A V I C A M I L A ^ I ] , [ E F I C A S T A L N E M I S I J E C R N E G O R E P R IE V R O P S K O J U N I J I

Slavica Mila~i}

marta 2007. Sve vrijeme je bilo upita,zahtjeva za dodatnim informacijama,konsultacija i obja{njenja, i to je vrlo~esto trebalo obezbijediti veoma brzo.

Zatim, nakon parafiranja, uslijedilesu konsultacije oko tehni~kog uskla-|ivanja Sporazuma, a sve u cilju posti-zanja pune jasno}e u svim segmentima,posebno u trgovinskom i carinskomdijelu, kao i oko Privremenog sporazu-ma (uklju~uju}i formiranje i mandatPrivremenog odbora i strukturu pododb-ora). Sve je to bilo neophodno uraditida bi Komisija krajem juna okon~alaproceduru konsultacija i da bi Savjetuuputila prijedloge odluka o potpisivan-ju i zaklju~ivanju SSP i Privremenogsporazuma.

Imaju}i sve navedeno u uvidu,nadam da nije pretenciozno ako ocijen-im da nije bilo propusta, barem nezna~ajnijeg karaktera. No, naravno da toostavljam i drugima da procijene.

Da li imate definitivnu potvrduda }e u oktobru biti potpisan SSP ili jemogu}e novo odlaganje?

Imamo potvrdu da }e se Sporazumo stabilizaciji i pridru`ivanju i Privremenisporazum potpisati na zasijedanju MIP-ova EU, odnosno Savjeta za op{teposlove i me|unarodne odnose 15.oktobra 2007. u Luksemburgu. To je ve}

predvi|eno i u kalendaru {estomjese-~nog predsjedavanja Portugalije EU.

Sada se ve} u{lo u fazu pravno -jezi~ke redakture Sporazuma u Savjetu(koja traje oko dva mjeseca) i trebalo bida se okon~a do kraja avgusta. Cilj je dase postigne puna pravna preciznostSporazuma u prevodu na sva 23slu`bena jezika EU, uklju~uju}i icrnogorsku verziju. Ovo je neospornojedna od klju~nih aktivnosti Misije kojuuspje{no obavljamo. Svakako ovo je irezultat dobre sinhronizacije i saradnjesa predstavnicima resora koji u zemljikoordinira ovaj proces.

A kada }e stupiti na snaguPrivremeni sporazum?

Prvog januara 2008. godine {to jedogovoreno i sa EK. Ve} planiramo od-r`avanje prvog sastanka Privremenog od-bora za pra}enje primjene ovog Spora-zuma tako|e u januaru naredne godine.

Ranije je bilo najava da bi i Spo-razum o viznim olak{icama mogaostupiti na snagu od sljede}e godine. Je lito definitivno potvr|eno?

Od lansiranja pregovora, opredjel-jenje je bilo da Sporazumi o viznimolak{icama i readmisiji stupe na snaguod sljede}e godine. U svim dosada{njimkontaktima nam je potvr|eno da }e seodr`ati ova dinamika.

Kada govorimo o posebno uspje-{nom i kvalitetno odra|enom poslu odzna~aja za evropsku integraciju CrneGore, tu su svakako i pregovori o ovimSporazumima koji su okon~ani njihovimparafiranjem 11. aprila. Tome su pret-hodile dvije tehni~ke i tri zvani~nerunde pregovora ovdje u Briselu. Tepregovore su vodili predstavnici Mini-starstva unutra{njih poslova i inostranihposlova, uz aktivno u~e{}e Misije u pri-premama i pregovorima. Svako je odra-dio svoj dio posla u potpunoj koordi-naciji i timskom radu, {to se potvr|ujekao veoma va`no.

U ovom kontekstu, cijenim zna-~ajnim anga`ovanje Misije na otvaranjuZajedni~kog aplikacionog centra, kako bigra|ani Crne Gore mogli da u pot-punosti iskoriste prednosti budu}ih viz-nih olak{ica.

Ovdje bih izdvojila i uspje{no od-r`avanje prvog politi~kog dijaloga CrneGore i EU Trojke, kao i Foruma ZapadniBalkan - EU. Svakako, izdvajam i ne-davno potpisivanje Sporazuma o otva-ranju, privilegijama i imunitetu Dele-gacije Evropske komisije u Podgorici.

Po Vama, {to treba da bude pri-oritet Misije u narednom periodu, prijesvega do kraja 2007. godine?

U najkra}em, to su sve aktivnostikoje se ti~u SSP-a i Privremenog spo-razuma. I to ne samo u fazi do njihovogpotpisivanja, ve} i nakon toga. Poredostalog, to se odnosi na odr`avanjeprvog sastanka Privremenog odbora zapra}enje primjene i sprovo|enja Pri-vremenog Sporazuma. U ovom kontek-stu, pomenula bih i Odluku (koju biSavjet EU trebalo da usvoji u novembru)~ijim bi se usvajanjem omogu}ilo u~e{}eCrne Gore u programima Zajednice.Ovo govorim iz razloga {to je Okvirnisporazum o u~e{}u u programimaZajednice koji je zaklju~en sa biv{omdr`avnom zajednicom, naslijedila Srbija,i {to Protokol 8 na{eg SSP-a (Op{ti prin-cipi za u~e{}e Crne Gore u programimaZajednice) nije sastavni dio Privremenogsporazuma. To zna~i da je bilo potreb-no obezbijediti novu pravnu osnovu.

Svakako, tu su i aktivnosti u vezi saSporazumima o readmisiji i viznim olak-{icama, uklju~uju}i i otvaranje Zajed-ni~kog aplikacionog centra u Podgorici.

N. RUDOVI]

9E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Po Vama, da li su realne najave iz Vlade RCG da bi Crna Gora ve}2008. godine mogla aplicirati za ~lanstvo kako bi dobila status kandidata?

To je ambiciozan ali realan plan i to bi bio jo{ jedan, posebno zna~ajanvid demonstracije politi~ke odlu~nosti da dinamiziramo na{ evropski put. Svodosada{nje iskustvo pokazuje da je proaktivan pristup u svim aspektima odsu{tinskog zna~aja za dinamiku procesa pristupanja EU.

Kakva je procedura za dobijanje statusa zemlje kandidata?U najkra}em - nakon podno{enja zahtjeva za ~lanstvo u EU, najprije je

potrebno da se na politi~kom nivou EU jednoglasno donese odluka, odnosnoda Savjet EU (nakon konsultacija sa Komisijom i nakon {to dobije saglasnostEvropskog parlamenta) odobri mandat Komisiji da pripremi mi{ljenje na zahtjevdr`ave. Tek nakon toga slijedi faza u kojoj Komisija priprema upitnik (koji sadr`ina hiljade pitanja) i dostavlja ga dr`avi koja aplicira. Po{to dobije detaljneodgovore i analizira ih, priprema se mi{ljenje. Pozitivno mi{ljenje Komisije nazahtjev dr`ave za ~lanstvo u EU, tzv. Avis, su{tinski zna~i dobijanje statusa kan-didata, a trebalo bi da vodi odluci o utvr|ivanju datuma za otpo~injanje pre-govora za pristupanje konkretne dr`ave EU. U me|uvremenu, potrebno je dase Privremeni sporazum, odnosno Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju, upotpunosti primjenjuje. Tako|e, potrebno je i da Sporazum ratifikuju crnogors-ki i parlamenti svih dr`ava ~lanica EU, kao i da ga odobri Evropski parlament.

AAPPLLIICCIIRRAANNJJEE ZZAA ^̂LLAANNSSTTVVOO 22000088.. GG..JJEE AAMMBBIICCIIOOZZAANN,, AALLII RREEAALLAANN PPLLAANN

10E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Tamo u Milo~eru, novi vlasnikprotivzakonito tra`i 25 eura dabi se ~ovjek malo br~kao. Novivlasnik je poznati "Aman resort",mnogo poznatiji od ovda{njegMinistarstva turizma. Kada oni skla-paju ugovor, bojim se da su upravnoj ofanzivi. Tako makar ispadakada vam na ulazu ka`u da segazda kupa ili, kao jednom profe-soru univerziteta, da je na relaksdo{ao glavom predsjednik DPS -a.

Nikad nijesam bio na SvetomStefanu, ali umijem lijepo dapripovijedam o njemu. Nekolikostranaca je dovoljno da raspredemkako se tamo kupala SSooffiiaa LLoorreenn iSSyyllvveesstteerr SSttaalllloonnee. Ali, ~ovjek prostood obaveza nema kad da ode daupozna te na{e bisere sa razgledni-ca. Je li mogu}e da tih stotinjak hi-

ljada Crnogoraca kojima je dokupanja, nijesu na bilo koji na~inprivilegovani da bez paso{a ulaze nasopstvene pla`e? Da se makar uprvoj godini nezavisnosti integri{emosa sopstvenim komadom Jadrana, dase na dostojan na~in oprostimo,prije nego sve ljekovito blato ikoralne kadice prepustimo obavez-

noj klijenteli elitnog turizma. I sada vi{e nema jo{ ne{to da

se o tome ka`e. Te pla`e, bez kojihbi po{ten ~ovjek mogao ~itavog`ivota, ipak su luksuz, incident,sveta zemlja nacionalnog turizma.Ipak, one su i katastarski komad,vlasni{tvo dr`ave, jedne osjetljivemaloljetnice kakva nam je CrnaGora i onda sam ba{ osjetljiv kadakakav kapitalista do|e i tra`i ti pare.Molim, po zakonu je pedeset odstopla`e moje. Prezirem le`aljke i sun-cobrane, volim da kotrljam pipun ikoknem lubenicu iz {toja na pla`i,volim da gledam kako nam je lijepazemlja. Ne}u divlju ljepotu prekoruskih TV oglasiva~a, ho}u daprovedem dan bez papirologije.Zna~i, spreman sam da kao izrazdobre volje ~ak i ulaz platim ugvozdenim apoenima. Ali, kakoneko iz obezbje|enja tra`i 25 eurau mom evropskom Milo~eru, to mise nikako ne svi|a. Ula`em kviska i`alim se ministru turizma PPrreeddrraagguuNNeenneezzii}}uu! On je jedan lijep ~ovjek,govori jezike, a na pitanja novinarakoliko posto je vi{e turista do{lo uodnosu na pro{lu godinu, odgovarai SMS-om. Toliko mi je simpati~an.Neki dvadesetak odsto emotivnihkapaciteta spreman sam da pok-lonim slatkom Nenezi}u, samo akomi odgovori za{to ne mo`e da se ja

kupam. Ho}u i ja da se rashladim. Upalio sam ju~e Joga kasetu na

kojoj veliki u~itelj poziva konzu-menta da se opusti i razmi{lja osvom tijelu. Zamisli da ti je zima,zamisli da ti je vru}ina i tako dalje...Kada to slu{ate na plus ~etrdesetbez adekvatnog ure|aja za klimati-zaciju u Podgorici, onda je vrlote{ko. Zamislite da ste u Evropskojuniji. Zamislite da vam je zima...

Bijelom ~ovjeku je mnogo jed-nostavnije i}i na pla`u. Mnogo jejednostavnije do}i do pomo}nikaministra nego do samog Nenezi}a i~uti da su dnevnopolitikanti svi onikoji su navrli na zabranjeni pijesakpomenutih pla`a. Jo{ }ete izresornog Ministarstva ~uti: "[to seniko nije bunio dok je Budvanskarivijera napla}ivala ulaz? Nego sadakada do|e tako poznat investitor,lokalna kompanija Pa{trovi}a iz MZSveti Stefan frustrira njegova svetapopodna i br~kanje sa predsjed-nikom DPS-a". To neodoljivo pod-sje}a na rije~i rektorice kada ka`eda ako se studenti prije nijesu buniliprotiv profesora LLuukkii}}aa, oni nemaju

Pi{e: Brano Mandi}

CCuunnaammii bbeezzaakkoonnjjaa ppooddiiggaaoo jjeepprreevveelliikkii ttaallaass kkoojjii pprriijjeettii ddaappoottooppii ii ppllaanniinnsskkee vvrrhhoovvee ii ddiimm-nnjjaakkee tteerrmmooeelleekkttrraannaa......

NNee}}uu ddiivvlljjuu lljjeeppoottuu pprreekkoo rruusskkiihhTTVV ooggllaassiivvaa~~aa,, hhoo}}uu ddaa pprroovvee-ddeemm ddaann bbeezz ppaappiirroollooggiijjee.. ZZnnaa-~~ii,, sspprreemmaann ssaamm ddaa kkaaoo iizzrraazzddoobbrree vvoolljjee ~~aakk ii uullaazz ppllaattiimm uuggvvoozzddeenniimm aappooeenniimmaa.. AAllii,, aakkoonneekkoo iizz oobbeezzbbjjee||eennjjaa ttrraa`̀ii 2255eeuurraa uu mmoomm eevvrrooppsskkoomm MMiilloo-~~eerruu,, ttoo mmii ssee nniikkaakkoo nnee ssvvii||aa

Desantna pla`u

11E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

pravo da di`u d`evu ni sada. Uprevodu - treba mirno trpjeti tem-perament Boba Tigra na fakultetu iimati u vidu da nije mudar potezmjeriti snagu sa jednim bokserom,odnosno pravnu dr`avu interesomjedne singapurske firme u Milo~eru.

Kolosalna zamjena teza pokojoj je odli~an alibi {to je zakonkr{en i ranije - jeste dozvola da sesa tom svetom praksom nastavi.Napla}ivalo se dakle kupanje uMilo~eru i u zeman Budvanske riv-ijere na{e(g) svete, pa za{to sada dakvarimo Nenezi}ev uspjeh, aman!

Vlada RCG misli na op{tukorist, velike obrte od budu}ihsezona. Aman resorts je d`in u tur-izmu. Sasvim je normalno da tu ne-ma mjesta za lokalnu patriotskudemagogiju, nemojte da ka`ete daste toliko drski da biste se zbiljakupali na fenserskim pla`ama dokje u Podgorici ~etrdeset podeokaklju~alog asfalta, a ministar policijene vidi razlog za vanredno stanje.

Vanredno iznervirani su i ljudiiz morskog dobra jer niko nepo{tuje njihov ugovor. Morskodobro odgovara za pojas zemlje uzobalu dokle mo`e da dobaci talas.Cunami bezakonja podigao je pre-veliki talas koji prijeti da potopi iplaninske vrhove i dimnjake ter-moelektrana...

Zato nemam vi{e vremena da~ekam evropske integracije. Do-sadno je {to }e sada opet i Srbija iHrvatska i Crna Gora (svi zajedno!)prevoditi neki dokument, pa da gaonda zajedni~kim snagama tu-ma~imo, pa da malo stanemo dokse i Kosovo ne zamom~i i takopro|e `ivljenje, a pla`e nam zvrljeprazne. Umjesto da okupimo jednodvadeset probranih, odemo uMilo~er i kampujemo tamo dvade-set dana. Da nam niko "a" ne smijere}i. Veliki sam patriota, glasao samza ovu zemlju. Volim da ka`em - jasam bio za nezavisnu od po~etka. Aprije po~etka sam naginjao katome. Poslije toga, prou~io sam

Pravilnik o kori{}enju pla`a, pot-pisao ga sam Nenezi}. [to je zaevropske integracije taj acquis com-munautaire, to je za mene u juluPravilnik o kori{}enju pla`a. I nemaprihvatanja evropskog zakonodavst-va dok se ne po~ne po{tovatiovda{nje. To vam je kao sa u~enjemstranih jezika - savladajmo sop-stvenu gramatiku, ako `elimo dau~imo tu|e jezike. Vidjeli smoJaggera kako nije bio lijen da nau~i.

Na pla`i Jaz, kada su jepreuzeli Rolling Stones-i, nije bilo

propusta. Dobro obezbje|enje i o-biljan menad`ment - tajni recept zafunkcionisanje jedne dr`ave,kupali{ta ili rok benda, svejedno.

Nije se te{ko kupati u znoju zataj sveti cilj, gledati domovinu navideo razglednicama CNN-a, bez{anse da se u`ivo uvjerimo u njeneblagodeti. Sve to nije te{ko izdr`ati

samo ako je propisano i pravno semo`e tuma~iti bilo kako drugo doprevarom. Do tada, svi koji se bunebi}e uba~eni elementi, antituristi~kekamikaze, mudraci iz pli}aka kojine razumiju dubinsku korist odinvesticija i koliko je podvodnihmina Vladin brod eskivirao da binam omogu}io ovo malo novca zaSveti Stefan. Iskreno, mene DPSobja{njenja o vi{im ciljevima neinteresuju. Znam kada me vrate saulaza da sam nepo`eljan i neposumnjam u kvalitet svogdezodoransa niti u roditeljskovaspitanje - posumnjam u vas,kreativci. Pitam se kud se |este.Makar na periferiji da se progovori,ako ne u main stream medijima.Da vidim kako palaca ispla`en jezika da to nijesu Stonsi, kao ni estrad-no ljevi~arenje. Prosto, nu`na jeborba za svako zrno pijeska kojenam pripada. Svako evropsko zrnopijeska. Isplaziti jezi~inu vi{im cilje-vima na{e privatizacije i spoljnopo-liti~kim prioritetima i osvojiti obalu.Svi u Milo~er! Blickrig!

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

NNaa ppllaa`̀ii JJaazz,, kkaaddaa ssuu jjee pprreeuuzzeelliiRRoolllliinngg SSttoonneess-ii,, nniijjee bbiilloo pprroo-ppuussttaa.. DDoobbrroo oobbeezzbbjjee||eennjjee ii oozz-bbiilljjaann mmeennaadd`̀mmeenntt - ttaajjnnii rreecceeppttzzaa ffuunnkkcciioonniissaannjjee jjeeddnnee ddrr`̀aavvee,,kkuuppaallii{{ttaa iillii rrookk bbeennddaa,, ssvveejjeeddnnoo

Kraljeva pla`a

12E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . P o l i t i k a

Da se crnogorska javnost ipakokre}e temama "od ~ega se `ivi",i da je bar za trenutak prevazi{laopsjednutost politi~kim temama,pokazala je javna rasprava o NacrtuProstornog plana Republike Crne Gorekoja je zavr{ena 28. juna, a koja jebacila u drugi plan raspravu o nacrtuUstava. Ovakav strate{ki dokumentmnogi stru~njaci do`ivljavaju kao drugiustav i njime bi se trebale rije{itimnoge dileme koje se odnose nabudu}i razvoj Crne Gore i `ivot samihgra|ana, a njime bi trebao odreditiput kojim se valja kretati u strate{komplaniranju i razvoju Crne Gore. Stoga ine ~udi toliko interesovanje.

Na nekoliko javnih rasprava ucrnogorskim op{tinama aktivisti NVOExpeditio su pitali predlaga~e NacrtaProstornog plana, da li su i u kojojmjeri konsultovali Zelenu knjigu EUprilikom izrade ovog strate{kog doku-menta, te da li su konsultovali pre-poruke i direktive EU iz oblasti pros-tornog planiranja, uklju~uju}i i doku-ment Evropske perspektive odr`ivograzvoja. O kojim dokumentima jerije~?

Evropska perspektiva odr`ivograzvoja je dokument koji predstavljarezultat intenzivnih razgovora o pros-tornom razvoju EU izme|u samihdr`ava ~lanica i dr`ava ~lanica iEvropske komisije sa ciljem da se stvori

politi~ki okvir za bolju saradnju sek-torskih politika Zajednice, a sazna~ajnim prostornim uticajem izme|udr`ava ~lanica, njihovih regija i grado-va. Sve je po~elo sastankom ministaraza prostorno planiranje na Krfu, u vri-jeme predsjedavanja Belgije EU, kadasu dogovoreni okviri i po~etne opcijepolitike zajedni~kog prostornog razvo-ja. Zatim su na ministarskom sastankuu Lajpcigu usvojeni Osnovni principi(koncepti) prostornog razvoja naselja,da bi se tokom kasnijeg francuskog,{panskog i italijanskog predsjedavanjaEU razradili svi va`ni scenariji i analizeodgovaraju}eg prostornog razvoja EU.Va`no je jo{ ista}i da je prvi zvani~ninacrt dokumenta Evropske perspektiveodr`ivog razvoja usvojen jo{ uNordviku, juna 1997. godine od stranetada 15 dr`ava ~lanica. Ovim doku-mentom su dr`ave ~lanice potvrdilesvoju odlu~nost da, slijede}i evropskuintegraciju, o~uvaju raznolikost ipostignu regionalno uravnote`eniji iodr`ivi razvoj EU. To posebno zna~i

usagla{avanje socijalnih i ekonomskihzahtjeva prostornog razvoja nekeoblasti sa njenim ekolo{kim i kulturn-im funkcijama, doprinose}i takoodr`ivom i {to uravnote`enijem teri-torijalnom razvoju. ~uvaju}i regionalnuraznolikost, EU }e na takav na~in,pored ekonomske i politi~ke unije,postepeno prerastati i u ekolo{ku isocijalnu uniju. Prema definicijisadr`anoj u Brantlendskom izvje{tajuUjedinjenih nacija (United NationsBrundtland Report), odr`ivi razvoj nepodrazumijeva samo ekolo{ki zdravekonomski razvoj koji ~uva postoje}e

N A C R T P R O S T O R N O G P L A N A C R N E G O R E J E ( N E ) U S A G L A [ E N S A Z E L E N O MK N J I G O M E U I D I R E K T I V A M A E U U O B L A S T I P R O S T O R N O G P L A N I R A N J A

EEkkoonnoommsskkii zzaahhttjjeevvii mmoorraajjuu bbiittiiuu sskkllaadduu ssaa ooddrr`̀iivviimm rraazzvvoojjeemm

Savjet ministara EU odgovornih za prostorno planiranje, tokom sastanka uPostdamu za vrijeme prethodnog predsjedavanja Njema~ke, zaklju~io je dazavr{etak politi~ke rasprave o Evropskoj perspektivi odr`ivog razvoja predstavl-ja va`an korak naprijed ka evropskoj integraciji.

Tako|e, zaklju~eno je i da su usvajanjem Evropske perspektive odr`ivograzvoja dr`ave ~lanice i Komisija postigle dogovor o zajedni~kim ciljevima ikonceptima budu}eg razvoja teritorije Evropske unije.

"Cilj politika prostornog razvoja je da doprinesu uravnote`enom i odr`ivomrazvoju teritorije EU. Po mi{ljenju ministra, va`no je da se tri osnovna ciljaevropske politike ostvare jednako u svim regijama EU. Ti osnovni ciljevi su:- ekonomska i socijalna kohezija;- o~uvanje i upravljanje prirodnim resursima i kulturnim nasle|em;- uravnote`enija konkurentnost evropske teritorije

Evropska perspektiva odr`ivog razvoja je pogodan politi~ki okvir za sek-torske politike Zajednice i dr`ava ~lanica sa prostornim uticajima, kao i zaregionalne i lokalne vlasti ~iji je cilj postizanje uravnote`enog i odr`ivog razvo-ja evropske teritorije", pi{e u zaklju~cima.

EEUU PPRRIIPPRREEMMAA SSVVOOJJ PPRROOSSTTOORRNNII PPLLAANN

DDookkuummeennttoomm ""EEvvrrooppsskkee ppeerr-ssppeekkttiivvee ooddrr`̀iivvoogg rraazzvvoojjaa"" uussvvoo-jjeenniimm uu NNoorrddvviikkuu jjuunnaa 11999977..ggooddiinnee,, ttaaddaa{{nnjjiihh 1155 ddrr`̀aavvaa~~llaanniiccaa EEUU ppoottvvrrddiillee ssuu ooddlluu~~-nnoosstt ddaa,, sslliijjeeddee}}ii eevvrrooppsskkuu iinnttee-ggrraacciijjuu,, oo~~uuvvaajjuu rraazznnoolliikkoosstt iippoossttiiggnnuu rreeggiioonnaallnnoo uurraavvnnoottee-`̀eenniijjii ii ooddrr`̀iivvii rraazzvvoojj EEUU

Pi{e: Emil Krije{torac

13E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . P o l i t i k a

resurse za budu}e generacije, ve}obuhvata i uravnote`en prostornirazvoj.

Jo{ 1994. godine, ministri odgov-orni za prostorno planiranje usvojili sutri politi~ke smjernice prostornograzvoja EU: - razvoj uravnote`enog i

policentri~nog urbanog sistema inovog odnosa urbana-ruralna sredi-na;

- obezbje|enje jednakog pristupainfrastrukturi i znanju;

- odr`ivi razvoj, racionalno upravljanjei za{tita prirodnog i kulturnognaslje|a.

Dakle, mo`emo zaklju~iti daEvropska perspektiva odr`ivog razvojasadr`i viziju budu}e teritorije EU.Svojim ciljevima i smjernicama onapru`a donosiocima odluka u dr`avnomi privatnom sektoru op{ti izvor pre-poruka za akcije koje imaju prostorniuticaj. Izvan toga ona predstavlja poz-itivan signal za {iroko u~e{}e gra|ana upoliti~koj raspravi o odlukama naevropskom nivou i njihovom uticaju nagradove i regije EU.

Tako|e, bave}i se pitanjimapotro{nje energije, EU je na osnovuLisabonske agende definisala svoje pri-oritete u ovoj oblasti i izlo`ila ih uZelenoj knjizi iz 2000. godine: "Kaevropskoj strategiji za sigurnost snabdi-jevanja energijom". Razlog za nizaktivnosti koje je po pitanjimapotro{nje energije preduzela EU, le`i ualarmantnim podacima koji se odnosena sigurnost snabdijevanja energijom,jer sude}i po teku}im trendovima, EU}e do 2030. godine uvoziti ~ak 90%

potrebne nafte i 80% gasa. Upravozbog toga je na ministarskom sastankuu okviru me|unarodne agencije zaenergiju International Energy Agency -(IEA), odr`anom 2. maja 2005. godine,istaknuto da je "...energetska efikasnostjedna od klju~nih metoda za rje{avan-je ovog izazova", a tome je upravoposve}ena pomenuta Zelena knjiga."Inicijativa za ostvarivanje energetskeefikasnosti nije va`na samo za energet-sku politiku. Ona predstavlja zna~ajandoprinos smanjenju na{e energetskezavisnosti od tre}ih zemalja" - klju~nije rezime Zelene knjige. Za pripremuZelene knjige, osnovana je grupa navisokom nivou koja je sa~injena odpredstavnika dr`ava ~lanica. Ona sesastala u aprilu 2005. godine i tada jeje konstatovano "...da se napredakmo`e posti}i samo ako EU zauzmeproaktivan pristup, i ako se usvojekonkretni ciljevi". Nema sumnje da bibilo dobro da i strate{ki razvojni pro-jekti Crne Gore korespondiraju sa timciljevima, a jedna od stvari gdje se tepolitike defini{u je svakako Prostorniplan Crne Gore.

Tako|e, prilikom utvr|ivanja pri-jedloga Prostornog plana Crne Gore,veoma je va`no biti saglasan sapomenutim, ali i sa brojnim dokumen-

tima EU koja tretiraju prostorno plani-ranje, perspektive odr`ivog razvoja ievropske preporuke i konvencije uoblasti kulturnog nasle|a. Ovo ka`emoimaju}i u vidu da su nam i integracijestrate{ki interes i krajnji cilj. Ina~e, uEU se ovim pitanjima bavi Odbor zaprostorni razvoj (Committee SpatialDevelopment) kojim predsjedavaodgovaraju}e predsjedavaju}e tijelo, a~ine ga delegati iz dr`ava ~lanica (kojisu ~lanovi vlada odgovorni za pros-torno planiranje i razvoj) i Komisija EUkoja ima ulogu sekretarijata.

Svakako da se pored toga poseb-no moraju tretirati i brojne primjedbecivilnog sektora i gra|ana, jer porije~ima {efa kancelarije UNDP-a zaCrnu Goru Garreta Tankosi}-KKelly-ija,kona~na verzija Prostornog plana morabiti i "refleksija volje naroda",nagla{avaju}i da se "...sa dono{enjemkona~ne verzije ne treba `uriti". On pritome navodi primjer Irske gdje jerasprava trajala godinu dana, autvr|ivanje finalnog dokumenta jo{toliko. Naime, sama javna rasprava jepokazala da je i mnogim gra|animajasno da se na ovako malom prostorune mogu istovremeno razvijati turisti~kai ekolo{ka dr`ava, a da se odr`avaju ili~ak pro{iruju kapaciteti prljave indus-trije. Ako smo se pak odlu~ili za tur-izam kao strate{ku granu razvoja, ondase name}e dilema kojem vidu turizmate`imo - elitnom ili masovnom. Jednosa drugim nije komplementarno.Tako|e, te`i{te brojnih primjedbi seodnose i na odluku da li nam treba ikoliko }emo graditi novih izvora elek-tri~ne energije i kako to usaglasiti savizijom odr`ivog razvoja i samomza{titom `ivotne sredine. Te konflikte isami autori Prostornog plana priznaju,ali pri tome ne nude rje{enje {to je bilaprimjedba i brojnih me|unarodniheksperata. Zbog svega toga, po rije~imaPeter Nelson-a predstavnika britanskekonsultantske ku}e i autora Strate{keprocjene uticaja plana na ̀ ivotnu sred-inu, "~itav dokument treba filtrirati".

Autor je polaznik IV generacije[kole evropskih integracija i visoki fun-kcioner Narodne stranke

JJaavvnnaa rraasspprraavvaa jjee ppookkaazzaallaa ddaa jjeeii mmnnooggiimm ggrraa||aanniimmaa jjaassnnoo ddaa sseennaa oovvaakkoo mmaalloomm pprroossttoorruu nneemmoogguu iissttoovvrreemmeennoo rraazzvviijjaattii ttuurrii-ssttii~~kkaa ii eekkoolloo{{kkaa ddrr`̀aavvaa,, aa ddaa sseeooddrr`̀aavvaajjuu iill ii ~~aakk pprroo{{iirruujjuukkaappaacciitteettii pprrlljjaavvee iinndduussttrriijjee

Sa jedne od rasprava o Prostornom planu

foto

VIJE

STI

14E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . Ak tu e l n o u EU

Nakon {to su vode}e ~lanice Evropskeunije muku mu~ile sa tvrdoglavombra}om KKaacczzyynnsskkii ubje|uju}i ih mjeseci-ma da prihvate kompromisna rje{enja uvezi sa budu}om unutra{njom organizaci-jom Unije, EU se suo~ava sa jo{ jednimizazovom. Naizgled ne ba{ toliko va`nim,ali i te kako osjetljivim jer }e od njegov-og rje{avanja zavisiti egzistencija nekolikostotina hiljada ljudi. Uz to, njegov epilog}e biti pokazatelj da li je EU krenula ureformu svoje kontroverzne poljoprivre-dne politike zna~ajnog subvencionisanjadoma}ih proizvo|a~a.

Kako javlja EU Observer, EU planirakrupne promjene u problemati~nom vin-skom sektoru kako bi ponovo pridobilakupce i tr`i{ta izgubljene u trci sa vinima"novog svijeta". Neki diplomatski krugovi,me|utim, predvi|aju `estoku borbuizme|u "evropskog juga i sjevera" okoovog kontroverznog pitanja.

Po~etkom jula je evropska komesar-ka za poljoprivredu MMaarriiaannnn FFiisscchheerr BBooeellpredstavila paket reformi u kojima sepredvi|a neizvjesna budu}nost vinskogsektora ukoliko se uskoro ne sprovedu"dubinske" reforme.

"Zvona na uzbunu se ve} ~uju", ka`ese u dokumentu Fischer Boel. Ukolikovinski sektor EU ne bude "...u potpunos-ti reformisan u bliskoj budu}nosti, postojivelika vjerovatno}a da }e ~itav sistemzapasti u krizu od koje se ne}e mo}ioporaviti", tvrdi isti izbor.

Iako je EU i dalje na prvom mjestuu svijetu po proizvodnji, izvozu i potro{njivina, EU se sve vi{e suo~ava sa `estokomkonkurencijom iz "novog svijeta": SAD-om, Argentinom, Kinom, Australijom,

Ju`noafri~kom republikom i ^ileom.I potro{nja vina u EU opada, dok

koli~ine uvezenih vina rastu mnogo br`eod izvoza.

Uz postoje}e trendove, o~ekuje se da}e vi{ak proizvedenog dosti}i 15% godi{njeproizvodnje do kraja ove decenije -ovo bizna~ilo ogroman teret za bud`et EU. Unijave} tro{i vi{e od pola milijarde euragodi{nje kako bi se otarasila vi{ka vina zakoje je nemogu}e na}i tr`i{te.

"Uzalud tro{imo ogromne koli~inenovca...kako bi se oslobodili vi{ka vina,umjesto da podi`emo konkurentnost i pro-movi{emo na{a vina", tvrdi Fischer Boel.

U okviru predlo`enih reformi,Evropska komisija se zala`e za smanjenjeobima vinske industrije u EU, uklanjanjemoko 200 000 hektara vinograda. Svaka bidr`ava ~lanica morala da zaustaviproizvodnju na bar 10% svoje teritorijepod vinogradima, dok bi proizvo|a~imakoji se odlu~e da svojevoljno napuste ovajsektor bile ponu|ene posebne premije.

Brisel je najprije insistirao da seukloni do 400 000 hiljada hektaravinograda, ali su se ubrzo pobunile ~lan-ice u kojima je ta proizvodnja me|uzna~ajnijim industrijama. Sva pomo} upogledu vi{ka proizvodnje }e biti ukinutauklju~uju}i i povlastice u procesu destilo-vanja neprodatog vina u industrijski alko-hol, pomo} u skladi{tenju, povratak pro-centa od izvoza, a EU ne}e vi{e ni otku-pljivati neprodato vino.

"Odluka da pove}aju proizvodnju }ezavisiti samo od sposobnosti proizvo|a~ada prodaju svoje proizvode", tvrdi EK.

U me|uvremenu, u Briselu jeodlu~eno da se od 2014. godine ukinutrenutne zabrane sa|enja i to iz razlogada bi se konkurentnim proizvo|a~imavina omogu}ilo pro{irivanje proizvodnje.

Jo{ jedna zna~ajna stavka reformskogpaketa EK je zabrana upotrebe {e}era zaoboga}ivanje vina, {to bi lako moglo po-dijeliti ~lanice EU u dva tabora. Ju`nijezemlje proizvo|a~i (koje u`ivaju sun~anovrijeme ve}im dijelom godine) podr`avajuovu inicijativu, dok se sjeverniji proizvo-|a~i poput Luksemburga, Njema~ke, Aus-trije i Slova~ke ve} bune protiv zabrane.

Reforma }e biti stavljena na dnevnired Savjeta ministara poljoprivrede EU najesen, a u Briselu se nadaju politi~komsporazumu do kraja 2007. godine kako bireforme mogle stupiti na snagu ve} uavgustu idu}e godine. Diplomatski kru-govi EU, me|utim, predvi|aju `estokuborbu jer se situacija u vinskom sektoruEvrope znatno razlikuje od jedne dodruge zemlje ~lanice, uglavnom kaoposljedica razli~itih klimatskih uslova istilova proizvodnje.

O~ekuje se da }e ovaj sektor, kojizapo{ljava gotovo dva i po miliona ljudimorati da pro|e bolan period, a neki }eproizvo|a~i u potpunosti izgubiti posao.

Proizvodnja vina je me|u vode}imsektorima poljoprivredne proizvodnje uEU. Francuska, Italija i [panija su najve}ievropski proizvo|a~i, pra}ene Njema~-kom, Portugalijom, Ma|arskom, Gr~kom iAustrijom.

NN..RR..-VV..[[..

U E V R O P S K O J K O M I S I J I P R I P R E M I L I P R I J E D L O G R E F O R M I U O B L A S T IP R O I Z V O D N J E P I ] A B O G O V A

VVii{{aakk vviinnaa ooppiijjaa

UUzz ppoossttoojjee}}ee ttrreennddoovvee,, oo~~eekkuujjeessee ddaa }}ee vvii{{aakk pprrooiizzvveeddeennooggddoossttii}}ii 1155%% ggooddii{{nnjjee pprrooiizzvvooddnnjjeeddoo kkrraajjaa oovvee ddeecceenniijjee - oovvoo bbiizznnaa~~iilloo ooggrroommaann tteerreett zzaa bbuudd`̀eettEEUU.. UUnniijjaa vvee}} ttrroo{{ii vvii{{ee oodd ppoollaammiilliijjaarrddee eeuurraa ggooddii{{nnjjee kkaakkoo bbiissee oottaarraassiillaa vvii{{kkaa vviinnaa zzaa kkoojjee jjeenneemmoogguu}}ee nnaa}}ii ttrr`̀ii{{ttee

UU ookkvviirruu pprreeddlloo`̀eenniihh rreeffoorrmmii,,EEvvrrooppsskkaa kkoommiissiijjaa ssee zzaallaa`̀ee zzaassmmaannjjeennjjee oobbiimmaa vviinnsskkee iinndduuss-ttrriijjee uu EEUU uukkllaannjjaannjjeemm ookkoo 220000000000 hheekkttaarraa vviinnooggrraaddaa.. SSvvaakkaa bbiiddrr`̀aavvaa ~~llaanniiccaa mmoorraallaa ddaa zzaauuss-ttaavvii pprrooiizzvvooddnnjjuu nnaa bbaarr 1100%%ssvvoojjee tteerriittoorriijjee ppoodd vviinnooggrraaddiimmaa,,ddookk bbii pprrooiizzvvoo||aa~~iimmaa kkoojjii sseeooddlluu~~ee ddaa ssvvoojjeevvoolljjnnoo nnaappuusstteeoovvaajj sseekkttoorr bbiillee ppoonnuu||eennee ppoo-sseebbnnee pprreemmiijjee

15E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . P og l e d i

Nemogu}e je biti dobar Evrop-ljanin, a lo{ susjed - ocijenio jepredsjednik Skup{tine Srbije ifunkcioner Tadi}eve Demokratskestranke Oliver Duli}, koji je u juluzapo~eo turneju po zemljama biv{eSFR Jugoslavije.

Duli} je za EIC Bilten rekao dasaradnja izme|u parlamenata zemaljaregiona jugoisto~ne Evrope u pro{lostinije bila ni izbliza tako intenzivnakoliko bi trebalo da bude.

"Svjedoci smo ~injenice da uposljednje vrijeme sve vi{e ljudiuo~ava prednosti regionalnog povezi-vanja i da polako sazrijeva ideja da jenemogu}e biti dobar Evropljanin, alo{ susjed. Konkretno, moja glavnaporuka tokom turneje bi}e iniciranjeja~e regionalne parlamentarne sarad-nje, kako bi se, prije svega krozrazmjenu iskustava, ubrzao putzemalja jugoisto~ne Evrope ka evrop-skim integracijama", kazao je Duli}.

On je rekao da se parlamentiSrbije i Crne Gore susrije}u sa vrlosli~nim problemima i da je brzinasavladavanja svih prepreka na putu kaEvropskoj uniji nemogu}a bezefikasnog parlamenta.

"Postoji ~itav niz zakona kojetreba usvojiti ili ih uskladiti sa evrop-skim zakonodavstvom. Slo`i}emo seda Skup{tine i Srbije i Crne Gore izraznoraznih razloga imaju problemasa brzinom usvajanja takvih zakona.Upravo zato je me|usobna razmjenaiskustava od neprocjenjivog zna~aja, aposebno kada u to uklju~imo i parla-mente zemalja regiona koje su oti{lekorak ili vi{e dalje od nas u pogleduevropskih integracija", naglasio jepredsjednik Skup{tine Srbije.

On smatra da Srbija i Crna Gora,na`alost, ne koriste sve oblike sarad-nje koje su im na raspolaganju.

"Ubije|en sam da je period

'mlakih' odnosa iza nas i da sustvoreni uslovi da godinu dana nakonrazdru`ivanja krenemo u intenzivnijususjedsku saradnju u svim oblastima",kazao je Duli}.

[ef srpskog parlamenta isti~e dasu gra|ani Srbije i Crne Gore jednos-tavno upu}eni jedni na druge i daljudi koji vode dvije dr`ave moraju toda po{tuju i u~ine sve {to je u nji-hovoj mo}i "...da im omogu}imo kva-litetniji `ivot u kojem }e biti nebitanpodatak na kojoj strani granice `ive ".

"Odnosi gra|ana na{ih dr`ava sutoliko bliski i specifi~ni da je ne-mogu}e zamisliti da bi i odnosi iz-me|u dr`ava trebalo da budu dru-

ga~iji", ocijenio je Duli}.Odgovaraju}i na pitanje kako

gleda na evropsku perspektivu Srbijei Crne Gore i ko ima bolje startnepozicije, on je rekao da mu se ~inida je Crna Gora trenutno u ne{toboljoj poziciji s obzirom da Srbija jo{uvijek oko vrata ima teret koga senije rije{ila - zavr{etak saradnje saHa{kim tribunalom.

"Uz to, vrlo te{ko pitanjeodre|ivanja kona~nog statusa Kos-meta dodatno optere}uje srpskodru{tvo. Uvjeren sam da je Srbija sanovom Vladom dobila prijeko potre-ban zamajac da rije{i sve problemekoji su godinama gurani pod tepih.Ne smijemo da zaboravimo da }emodo Brisela putovati br`e ukolikobudemo sara|ivali i razvili netakmi~arske nego partnerske odnose.U tom smislu, saradnja izme|u par-lamenata svih zemalja regiona treba-lo bi da ima mnogo zna~ajniju ulogunego do sada", naglasio je Duli}.

On je dodao da se nadabudu}im odnosima Srbije i CrneGore na temelju interesa, prije svegaekonomskih.

"Mnogi problemi stigli su iz sferepolitike", rekao je Duli} govore}i oodnosima dvije zemlje iz vremenadr`avne zajednice.

Duli} je rekao da SporazumuCEFTA (kao regionalnoj ekonomskojinicijativi) treba dati parlamentarnudimenziju i time ga oja~ati.

"Mislim da bi trebalo da se ~e{}esastaju na{i poslanici i razgovaraju o`ivotnim pitanjima. Ne postoji nijed-na prepreka izme|u Srbije i CrneGore da ne razgovaraju odbori za{kolstvo, zdravstvo, za ekonomskeodnose o temama koje su va`ne zagra|ane", poru~io je on.

N. RUDOVI]

P R E D S J E D N I K S K U P [ T I N E S R B I J E I F U N K C I O N E R T A D I ] E V E D E M O K R A T S K ES T R A N K E O L I V E R D U L I ]

Ne treba da se takmi~imo ve} da budemo partneri

NNee ssmmiijjeemmoo ddaa zzaabboorraavviimmoo ddaa}}eemmoo ddoo BBrriisseellaa ppuuttoovvaattii bbrr`̀eeuukkoolliikkoo bbuuddeemmoo ssaarraa||iivvaallii iirraazzvviillii nnee ttaakkmmii~~aarrsskkee nneeggoo ppaarrtt-nneerrsskkee ooddnnoossee.. UU ttoomm ssmmiisslluu,,ssaarraaddnnjjaa iizzmmee||uu ppaarrllaammeennaattaassvviihh zzeemmaalljjaa rreeggiioonnaa ttrreebbaalloo bbiiddaa iimmaa mmnnooggoo zznnaa~~aajjnniijjuu uulloogguunneeggoo ddoo ssaaddaa

Oliver Duli}

foto

VIJE

STI

16E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . I z mog ug l a

ZZaa{{ttoo `̀eelliimm ddaa bbuuddeemmgg rr aa||aann ii nn EEvv rrooppee??

Ne znam {ta prvo re}i kada naovo jedno pitanje "za{to"imamo hiljadu odgovora "zato", anijedan odgovor nije manje vrijedanod onog prethodnog. Tako jednos-tavno, a u drugu ruku izuzetnozahtjevno pitanje koje bih mo`dapreformulisao u Za{to moramo bitigra|ani Evrope? Na ovako postav-ljeno pitanje bih najkra}e odgovorio- zato {to imamo obavezu (i premasebi i prema budu}im generacijama)da se podignemo iz pepela i mrakakoji traje posljednjih 17 godina;zato {to `elim da svi gra|ani CrneGore `ive `ivot dostojan ~ovjeka,`ivot u kome }e se po{tovati ljuds-ka i manjinska prava, `ivot bez vjer-ske, rasne, polne ili bilo koje drugediskriminacije; zato {to `elim dadobijemo {ansu za bolji `ivot, zanovi po~etak, za bolju budu}nost;zato {to `elim da budemo dio civi-lizovanog i naprednog svijeta. Iz svihtih razloga `elim da i ja i svigra|ani Crne Gore budu dioEvrope, a da prije svega Evropabude dio svih nas!

Ni kriva ni du`na, moja gen-eracija je dobila te`ak zadatak daispravi gre{ke generacija na{ihroditelja. Nijesmo krivi ni za ratnarazaranja na prostoru biv{e

Jugoslavije, nijesmo bili kreatori~uvene mirnodopske politike "rat zamir", nijesmo bili ti koji su i{li u"osvajanje" Dubrovnika, nijesmo bilislijepi i poslu{ni pratioci pogubnepolitike SSlloobbooddaannaa MMiilloo{{eevvii}}aa kojanas je odvela u sankcije i izolaciju,nijesmo od Crne Gore napravili rajza {verc i kriminal, nijesmo bili tikoji smo deportovali izbjeglice izna{e zemlje i slali ih u smrt, nijes-mo bili ti koji smo od na{e prelijepeCrne Gore napravili jednusiroma{nu i nedemokratsku zemljuu samom srcu Evrope… Nijesmobili krivi, ali su nas najvi{e pogodileposljedice pogre{nih odluka gen-eracija ispred nas. To vrijeme namniko ne}e vratiti, to djetinjstvo uizolaciji, mraku… mraku koji jo{traje! Nijesmo bili krivi, ali smo ipakdo`ivjeli da nas danas kreatori iizvr{itelji ove pogubne politike u~e"jevropejstvu"! Danas nas "oni" u~eevropskim vrijednostima! E, paneka, hvala! Na{e se vrijednosti raz-likuju od njihovih i mi imamoobavezu da jednom za svagdaraskrstimo sa njihovim, a u CrnuGoru uvedemo prave evropske vri-jednosti, gra|anske vrijednosti`ivota. I ba{ zato imamo obavezuprema budu}im generacijama - daoni nikad ne do`ive to {to smo mi.Treba da `ive u Crnoj Gori slobod-noj, demokratskoj, prosperitetnoj,bogatoj i lijepoj, treba da se svakojutro bude znaju}i da su gra|aniEvrope i modernog svijeta. Gre{kenikad ne}emo zaboraviti, sje}anjena njih }e nam biti opomena da senikada vi{e ne ponove!

Danas su dr`avnom vrhu uCrnoj Gori puna usta Evrope, usva-

jamo evropske zakone, evropskistandardi su tu, mi smo ve} gra|aniEvrope, a gdje je istina u svemutome? Imam osje}aj da nam ka`u:"Gra|ani Crne Gore, `ivite dobro istandard vam je dobar, naravno, vito jo{ uvijek ne primje}ujete, alivremenom }ete shvatiti da smo miu pravu!" Ne znam da li da se smi-jem, ili da pla~em!? Mo`da }e nami staviti do znanja da su nam doveliThe Rolling Stones-e, za ~iji koncertjedino gra|ani Crne Gore nijesumogli sebi priu{titi kartu. Tome jenajbolju potvrdu dao jedan odorganizatora koji je mudro primijetoda je prodaja karata u Crnoj Goriizuzetno slaba, ali je dodao da nezna zbog ~ega je to tako!? Da limo`da neko zna ta~an odgovor?Mo`da prosje~nog gra|anina CrneGore nije ni briga, mo`da je samova`no da su se "oni, na{i gospodari"lijepo proveli i izigrali… No, namamora da bude jasno da se tako neide u Evropu, tako se Evropa nedovodi ovdje, valjda nam je tolikojasno da mo`emo da im poru~imo:"Gospodo, prvo standard za Stones-e, u~inite da se osje}amo kaogra|ani Amsterdama, Rima,Barselone, pa da onda svi zajednosa Jaggerom mo`emo da zapjevamoSatisfaction. Do tada, sve {to raditeje samo spektakl koji treba da zadi-vi siroma{ne, a u kojem }ete samovi u`ivati."

Kako bi bilo da sebi postavimokontra pitanje od onog u naslovu -`elim li biti gra|anin jedne male,nedemokratske i siroma{ne dr`ave,geografski u Evropi, a stvarno unekom dalekom, dalekom svijetu?Da li je neko jo{ uvijek u zabludi da

Pi{e: Milo{ Konatar

17E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . I z mog ug l a

se danas u Crnoj Gori ne kr{e ljud-ska prava? Imamo bezbroj primjerada je to tako. Da li i dalje nekovjeruje da nema svih vrsta diskrimi-nacije u Crnoj Gori? I ako nekovjeruje, mislim je u manjini. Zar jemogu}e u evropskoj Crnoj Gorineka`njeno ubijati novinare, polica-jce, politi~ke neistomi{ljenike? Da,mogu}e je zato {to Crna Gora danasnije ni evropska, ni slobodna, nidemokratska. Zar je mogu}e da jeCrna Gora danas prepoznata kaodr`ava u kojoj cvjetaju kriminal ikorupcija? Da, mogu}e je zato {tojo{ nijesmo uspjeli Evropu u~initidijelom svih nas, a dok to ne uradi-mo, te{ko da }emo se mo}i nazivatinjenim gra|anima.

Za{to `elim biti gra|aninEvrope? Zato {to `elim {ansu zasebe i svoj narod, ne `elim ni vi{eni manje nego {to imaju ostaligra|ani Evrope, ostali narodi oku-pljeni u evropskoj porodici. Nijesamu zabludi da mislim da biti gra|aninEvrope podrazumijeva ekonomskoblagostanje, lagan `ivot, evropskistandard i sve {to uz to ide. Ne, alizato mislim da biti gra|anin Evropezna~i {ansu, da zna~i priliku daizgradimo bolje sjutra. I mi moramobiti spremni da tu {ansu iskoristimo,ali je ne}emo iskoristiti sa ljudimakoji su nas posljednjih 17 godinasamo udaljavali od te {anse i samonam je uskra}ivali. A za{to i ne bikad za njih Evropa u Crnoj Gori iCrna Gora u Evropi zna~i kraj! Aza{to i ne bi, kad su navikli da `ivei rade u "mraku", u mi{joj rupi, sig-urni i za{ti}eni od optu`nica za{verc, deportacije i ubistva. A za{toi ne bi, kad nijesu navikli da `ive irade u zemlji jakih institucija, zemljiu kojoj vlada zakon i pravo. A za{toi ne bi kad je jednom prilikom zam-jenik ministra za evropske integraci-je na pitanje da prokomentari{eIzvje{taj Evropske komisije u kojemse navodi da Crna Gora ima ozbil-jan problem sa korupcijom i organi-

zovanim kriminalom, odgovorio(parafraziram) da je to jedan tralja-vo napisan i na brzinu sklepandokument! O ~emu vi{e da govo-rimo? O kojim institucijama? Treba lida vje~ito guramo prljave stvari podtepih, ili da ih rje{avamo i suo~imose sa njima? Iskreno mislim da akonas Evropa i evropske integracije ne"natjeraju" da izgradimo institucije iod Crne Gore napravimo dr`avureda i zakona, sami to ne}emo mo}iuraditi. Previ{e su postali jaki "nefor-malni centri mo}i" da bi se samimogli boriti protiv njih. E, ba{ zatoja `elim da dovedemo Evropu uCrnu Goru da bi Crna Gora postaladio Evrope! E, ba{ zato `elim bitigra|anin Evrope. Ba{ zato {to bitigra|anin Evrope predstavlja svesuprotno od njih, od njihovog sis-tema vrijednosti i zato {to bitigra|anin Evrope zna~i priliku dapreko Evrope koja pru`a neizmjernemogu}nosti donesemo sre}u iblagostanje svim gra|anima CrneGore.

Za{to `elim biti gra|aninEvrope? Zato {to ne `elim da `ivimu ovakvoj Crnoj Gori, ovo nije CrnaGora za koju smo se borili i za kojuse svim srcem i dalje borimo. Zato}emo nastaviti da se borimo, zato{to je cilj veliki, zna~ajan i istorijski.Zato {to `elim da zajedno sa svim

gra|anima Crne Gore udahnemevropski vazduh punim plu}ima!

Mo`da }e biti ljudi koji }e~itaju}i ovaj tekst re}i da samprevi{e kriti~an, neoptimisti~an i damo`da ne `elim da primijetim ipohvalim dobre stvari, a ja bih imnajiskrenije odgovorio: Ljudi, dajtebar da se ne la`emo jednom u`ivotu, da se pogledamo u o~i i nebje`imo od istine! Volio bih da akoneko nije obavezno pro~ita OOrrwweellll-ovu "`ivotinjsku farmu" (oni koji suje pro~itali da se prisjete) i sve }eim se samo kazati! ~itaju}i ovodjelo siguran sam da }e svi shvatitigdje je sada Crna Gora, kakva jedanas Crna Gora, koliko smodaleko od Evrope i koliko je dug,te`ak i ozbiljan put pred nama.Zaista sam najiskrenije ubije|en dabez "evropskog sunca" nikadne}emo pobijediti "crnogorskimrak". Mislim da je Crna Gorakona~no zaslu`ila da je to sunceogrije i mislim da to svitanje nijedaleko i da ga svi zajedno mo`emou~initi jo{ bli`im. Biti gra|aninEvrope zvu~i zaista dobro, pa zatone smijemo previ{e ~ekati!

AAuuttoorr jjee pprreeddssjjeeddnniikk MMrree`̀eemmllaaddiihh PPookkrreettaa zzaa pprroommjjeennee iippoollaazznniikk VV ggeenneerraacciijjee [[kkoollee eevvrroopp-sskkiihh iinntteeggrraacciijjaa

18E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . I z a z ov i

UIzvje{taju o tro{kovima prevo-|enja u institucijama EU kojije 10. jula 2007. g. usvojioEvropski parlament, poslanik EPAAlleexxaannddeerr SSttuubbbb, autor Izvje{taja,pozvao je na ja~anje svijesti otro{kovima. On je stavio "pod lupu"do sada uobi~ajenu praksu da sesvaki dokument u institucijama EUprevodi na jezike poput finskog,{vedskog ili malte{kog.

Prema tvrdnjama Evropske nar-odne partije (hri{}ansko-demo-kratska) i Evropskih demokrata, oko26 miliona eura se godi{nje potro{ina ugovorene, ali nikad upotrije-bljene prevodila~ke usluge u insti-tucijama EU.

Prevodila~ki tro{kovi EP, Evro-pske komisije i Savjeta su u 2005.godini dostigli 511 miliona eura. UIzvje{taju se poziva na efikasnijemjere kojima bi se procijenila koristi tro{kovi, ustanovile stvarnepotrebe za prevo|enjem, upravljaloprevodila~kom slu`bom, kontrolisaokvalitet prevoda i osna`ila saradnjame|u institucijama.

"Finski, {vedski ili malte{ki nemogu biti jedini radni jezici institu-cija. Sa druge strane, ne mora sveda bude prevedeno na sve slu`benejezike. U parlamentarnim odborimaje, na primjer, dovoljno da prevodibudu na jezicima koje koriste~lanovi tih odbora, a ostali prevodimogu biti obezbije|eni na zahtjev",rekao je Stubb, prenose evropskiweb portal Euractiv.

"Poreskim obveznicima duguje-mo vi{e svijesti o tro{kovima prevo-da", dodao je on, predlo`iv{i i da se

prevodi zapisnika sa plenarnih sjed-nica EP zamijene internet portalomna kome je ve} mogu}e pratiti videozapise sjednica sa svim prevodima.

"Upotreba interneta je obavez-na u na{em vremenu i mo`e nampomo}i da ostvarimo znatne u{te-de", kazao je Stubb.

On je naglasio u svom izvje{tajui da je vi{ejezi~nost jedna od naj-

ve}ih prednosti EU. "Usluge prevo|enja (usmenog i

pismenog) u EU, zajedno iznose tekoko 1% ukupnih tro{kova EU. To inije posebno visoka cijena za de-mokratiju i efikasnu saradnju", rekaoje on.

I londonski "Guardian" objavioje da se milioni funti novcaporeskih obveznika "bacaju" svakegodine na EU prevodioce koji sepojavljuju na mnogobrojnim sas-tancima da bi im tamo rekli da nji-hove usluge nijesu potrebne.

"Guardian" tvrdi da su najgoriposlanici EP, koji tra`e prisustvoprevodioca na sastancima odborana koje potom ne dolaze. Pre-vodilac u Evropskom parlamentuko{ta 1000 funti dnevno.

I "Guardian" citira Alexa Stubba,finskog parlamentarca koji jenapisao Izvje{taj, i tvrdi: "Mnogonovca je ba~eno u vjetar. Moj biIzvje{taj trebao da poslu`i kao znakna uzbunu ~lanovima Parlamentakoji tek naru~e prevodioca iz prin-cipa, a zatim se i ne pojave. To jemanjina, ali bi i mi ostali mogli bitipa`ljiviji".

"Poku{ao sam da probudim svi-jest o tro{kovima prevodilaca.Obi~no o njima razmi{ljamo kao oljudima u kutiji koji nam jednos-tavno ponove {to neko drugi ka`e.Oni, me|utim, ko{taju 1 500 euradnevno u Evropskom parlamentu i1000 eura u drugim institucijamaEU", naglasio je Stubb.

Stubb vjeruje da bi poslanici EPmorali prvi pokrenuti inicijativu zasmanjivanje tro{kova, jer i njihov

I Z B R I S E L A N A J A V L J U J U P O K R E T A N J E P R O C E D U R E Z A R A C I O N A L I Z A C I J UT R O [ K O V A P R E V O \ E N J A D O K U M E N A T A N A Z V A N I ^ N E J E Z I K E U N I J E

ZZaa pprreevvoo||eennjjee EEUU ggooddii{{nnjjeessee ppoottrroo{{ii 551111 mmiilliioonnaa eeuurraa

Alexander Stubb

TTrroo{{kkoovvii uussmmeennoogg pprreevvoo||eennjjaa ssuuiippaakk mmaallii uu ppoorree||eennjjuu ssaa sslluu`̀-bboomm ppiissmmeennoogg pprreevvoo||eennjjaa kkoojjaauuppoo{{lljjaavvaa 22 000000 lljjuuddii ddaa pprreevvee-dduu ddookkuummeennttee EEUU nnaa ssvveesslluu`̀bbeennee jjeezziikkee.. TToo jjee zzaakkoonnsskkiipprrooppiissaannaa oobbaavveezzaa,, iiaakkoo jjee ppuunnoosspprroovvoo||eennjjee uurreeddbbee ssuussppeennddoo-vvaannoo uu ppoosslljjeeddnnjjee ddvviijjee ggooddiinneejjeerr EEUU nniijjee bbiillaa uu ssttaannjjuu ddaapprroonnaa||ee ddoovvoolljjnnoo mmaallttee{{kkiihh pprree-vvooddiillaaccaa oottkkaakkoo ssee ttoo ssii}}uu{{nnoommeeddiitteerraannsskkoo oossttrrvvoo pprriiddrruu`̀iillooEEUU 22000044.. ggooddiinnee

19E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . I z a z ov i

mjese~ni boravak u Strasburu samopove}ava tro{kove prevodilaca.

"Sjednice u Strazburu zna~e iputne tro{kove, smje{taj i dnevnice.Tako|e bi se mogli i bolje organi-zovati: svi ho}e da sastanci buduodr`ani utorkom i srijedom - mnogibi se poslanici mogli i uzdr`ati odzahtjeva za prevodiocima.

Ogromna prevodila~ka ma{i-nerija glavnih institucija EU - EP,EK, Savjeta EU, Ekonomskog i soci-jalnog savjeta i Komiteta regiona -guta oko 1% bud`eta EU svakegodine. U 2003. g, posljednjojgodini za koju postoje podaci, ta jebrojka iznosila oko 109 milionafunti", rekao je Stubb.

Tro{kovi su se umnogostru~ilivelikim talasom pro{irenja iz 2004.godine, kada je broj dr`ava ~lanicaporastao sa 15 na 25, a brojslu`benih jezika se gotovo udvo-stru~io sa 11 na 20. Prevod cjelod-nevne sjednice parlamenta, koji jeko{tao 25 000 funti prije pro{irenja,sada ko{ta 59 000 funti. Tri prevo-dioca su potrebna u svakoj kabini,{to zna~i da EP ne mo`e dafunkcioni{e ako nema bar 60 raspo-lo`ivih prevodilaca svakog dana.

Tro{kovi usmenog prevo|enjasu ipak mali u pore|enju saslu`bom pismenog prevo|enja kojaupo{ljava 2 000 ljudi da prevedu

dokumente EU na sve slu`benejezike. To je zakonski propisanaobaveza, iako je puno sprovo|enjeuredbe suspendovano u posljednjedvije godine jer EU nije bila u stan-ju da prona|e dovoljno malte{kihprevodioca otkako se to si}u{nomediteransko ostrvo pridru`ilo EU

2004. godine.EU prevodila~ka slu`ba, koja

ko{ta oko 450 miliona funtigodi{nje, najve}a je na svijetu iznatno ve}a od UN (koja koristisamo 6 slu`benih jezika).

Stubb je bio prinu|en da ubla`ineke od ranijih verzija Izvje{taja ukojima je predlagao da neki jezici nemoraju ni biti kori{}eni na svim sjed-nicama ako prisutni poslanici govorei druge jezike. Njegov je trenutni stavda poslanici treba da imaju pravo dase slu`e maternjim jezikom u svakodoba, ali da bi morali poku{ati dabudu malo efikasniji.

Stubb, koji te~no govori engles-ki, ka`e: "Jezik je oru|e komu-nikacije, ne identiteta. Za mnogena{e poslanike, me|utim, to jepitanje identiteta i kulture i zatomoramo biti veoma pa`ljivi".

Euroskeptici su jedva do~ekaliIzvje{taj. JJeeffffrreeyy TTiittffoorrdd, jedan od~lanova britanske Partije nezavis-nosti, ka`e: "Ovaj Izvje{taj pokazu-je da }e Evropski parlament i ostaleinstitucije najvjerovatnije ostatijedna skupa vavilonska kakofonijajo{ mnogo, mnogo godina. Ogro-mne koli~ine novca koje se bacajuna prevo|enje su samo simbol~injenice da je ~itav evropski pro-jekat jedan nemogu} san".

NN..RR..-VV..[[..

PPookkuu{{aaoo ssaamm ddaa pprroobbuuddiimm ssvviijjeessttoo ttrroo{{kkoovviimmaa pprreevvooddiillaaccaa.. OObbii-~~nnoo oo nnjjiimmaa rraazzmmii{{lljjaammoo kkaaoo oolljjuuddiimmaa uu kkuuttiijjii kkoojjii nnaamm jjeeddnnooss-ttaavvnnoo ppoonnoovvee {{ttoo nneekkoo ddrruuggiikkaa`̀ee.. OOnnii,, mmee||uuttiimm,, kkoo{{ttaajjuu 11550000 eeuurraa ddnneevvnnoo uu EEvvrrooppsskkoommppaarrllaammeennttuu ii 11000000 eeuurraa uu ddrruuggiimmiinnssttiittuucciijjaammaa EEUU"",, kkaa`̀ee ppoossllaanniikkEEPP AAlleexxaannddeerr SSttuubbbb

Evropska unija ima 27 zemalja ~lanica i 23 slu`bena jezika. Pri pristupanjuEU, svaka nova ~lanica prijavljuje koji bi jezik ili jezike `eljela da ima kaozvani~ne jezike EU.

Tako EU koristi jezike odabrane od strane nacionalnih vlada svojihgra|ana, a ne jedinstven jezik ili nekoliko jezika koje bi sama odabrala, a kojeveliki broj njenih gra|ana mo`da ne bi razumio.

Zvani~na politika vi{ejezi~nosti kao odabranog sredstva javne uprave jejedinstvena u svijetu. EU gleda na upotrebu svih jezika svojih gra|ana kao najedan od faktora svoje transparentnosti, legitimnosti i efikasnosti.

Na nivou kulturnog razvoja i unaprje|enja kvaliteta `ivota, EU nastoji i dapromovi{e znanje i upotrebu svih zvani~nih jezika u svim dijelovima Unije.

Na web sajtovima EU pi{e da je Unija uvidjela va`nost svoje posebne poli-tike jezika na najvi{em nivou, i da je u tom smislu odredila posebnu funkcijuza Leonardu Orbanu ~ija su zadu`enja da promovi{e vi{ejezi~nost u EU.

UUNNII JJAA SSAA 2233 SSLLUU@@BBEENNAA JJEEZZIIKKAA

20E IC b i l t en N o 2 2

j u l 2 0 0 7 . P r eno s imo

Utrenutku kada se CChhrriissttiiaannSScchhwwaarrzz-SScchhiilllliinngg povla~i samjesta Visokog predstavnika me|u-narodne zajednice i Specijalnogpredstavnika EU u Bosni i Herce-govini, op{ta ocjena u ovoj podijel-jenoj balkanskoj zemlji je daSchwarz-Schilling nije uspio mnogo{ta posti}i, a puno se ne o~ekuje niod njegovog nasljednika - g.MMiirroossllaavvaa LLaajj~~aakkaa.

Schwarz-Schilling odlazi nakonsamo godinu i po dana, {to jenajkra}i mandat ijednog dosada{njegstranog izaslanika na toj funkciji.

On se nadao da }e biti iposljednji me|unarodni administra-tor u Bosni, ali je nedostatakpoliti~kog napretka ove zemlje upravcu evroatlantskih integracijaraspr{io njegove nade.

Mnogi posmatra~i smatraju da}e me|unarodno administrativnoprisustvo biti neophodno jo{ dugokako bi se sprije~io raspad zemlje.Zato je pravo pitanje: da li }e novipredstavnik biti u stanju da u~ini ivi{e od toga i da krene naprijed sareformama u ispunjavanju uslova zapotencijalni prijem u Evropsku unijui NATO?

Politi~ka analiti~arka TTaannjjaaTTooppii}} iz Banja Luke ka`e da neo~ekuje "ni{ta posebno" od 43-godi{njeg Slovaka.

"^ini mi se da me|unarodnojzajednici ponestaje strpljenja saBosnom i Hercegovinom i da zbogtoga {alje mla|u osobu kako birije{ila taj problem", ka`e Topi}.

Ona ocjenjuje da je me|unaro-dna zajednica zauzela protivrje~anstav u vezi sa Bosnom. Sa jednestrane, vjeruje se da je zemlji i daljepotrebna "~vrsta ruka" u vidu

Kancelarije visokog predstavnika(Office of the High Representative -OHR), dok se sa druge strane tvrdida postojanje me|unarodnog pro-tektorata znatno usporava napredakka evropskim integracijama.

Sarajevljanin EEmmiirr HHaabbuull sesla`e.

"Uz trenutnu konstalacije politi-~kih odnosa, ne postoji mogu}nostda bi Bosna i Hercegovina moglafunkcionisati bez Visokog pred-stavnika", kazao je on.

On ocjenjuje da je me|unaro-dni administrator "...zamjena za na{elabave centralne vlasti".

"Rad Savjeta ministara i Parla-menta... bi bio blokiran da nije pris-ustva me|unarodne zajednice", do-dao je Habul.

"Nijesam presre}an zbog~injenice da je prisustvo me|unaro-dne zajednice ovdje neophodno, alito je zbog na{ih politi~ara koji seradije utrkuju jedan protiv drugog, asamo vodi daljem razdoru u BiH",tvrdi ZZddrraavvkkoo GGrreebboo, profesorPravnog fakulteta Univerziteta uSarajevu.

Prema njegovim rije~ima, pot-puno je jasno da uz takve politi~keelite Bosni i Hercegovini i daljetreba visoki predstavnik.

"Mo`da ih i ne volimo, ali sunam potrebni", izjavio je Grebo zaBalkan Insight.

Njegov kolega, profesor MMiirrkkooPPeejjaannoovvii}}, vjeruje da BiH jo{ nije ustanju da funkcioni{e bez OHR-a.

"Ukidanje funkcije Visokogpredstavnika...u kontekstu politi~kihnesuglasica me|u partijama koje~ine ve}inu u Parlamentarnojskup{tini, zna~ilo bi podsticaj onimsilama koje se zala`u za dezinte-

graciju i etni~ku podjelu Bosne",nedavno je napisao Pejanovi}.

"Reforme ustava i policije, objeklju~ne za budu}nost zemlje "nemogu se sprovesti bez u~e{}a i uti-caja me|unarodne zajednice krozinstituciju OHR-a", dodao jePejanovi}.

Iako se o~ekuje da }e Laj~akbiti aktivniji od svog prethodnika,malo je onih koji vjeruju da su napomolu radikalne promjene.

"Sve zavisi od me|unarodnihsnaga i onoga {to od njega buduzahtijevale", rekao je Habul.

Habul ne o~ekuje ve}e prom-jene, ali se nada novim naporima upravcu ve} zapo~etih reformi.

Nakon {to je do{ao na mjestoV