E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 2 3 , avgu s t , 2 0 0 7 .

E IC Bilten

TTEEMMAA BBRROOJJAAKako }e

Sporazum oslobodnoj trgovini

u regionujugoisto~ne Evrope

(CEFTA 2006)uticati na

crnogorskuprivredu

IINNTTEERRVVJJUUBo`idar \eli},Potpredsjednik

Vlade Srbije

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAA[to Vlada Crne Goreradi da zadr`i mlade iobrazovane kadrove

2E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Ak tu e l n o s t i

BBBBRRRRAAAATTTTSSSSTTTTVVVVOOOOMi i oni smo imali zajedni~ki cilj, ali

razli~ite motive - dok smo se mi boriliza nezavisnu Crnu Goru smatraju}i da je tonajbolji put za emancipaciju Crne Gore, pro-gres i vladavinu prava, oni su htjeli privatnudr`avu. I nikada od toga ne}e odustati!

Ovo su prije neki dan bile rije~i mogprijatelja dok smo poku{avali hladnim limu-nadama da se obra~unamo sa vrelim pod-gori~kim ljetom, ~itaju}i da je vo|a vladaju}epartije za milion i po eura platio 7% akcijabratove Prve banke Crne Gore i obja{njenjeUprave za sprije~avanje pranja novca da je tosve regularno jer su akcije pla}ene kreditomiz "jedne banke iz Londona" koja je bilatoliko velikodu{na da prihvati da joj jemstvoda }e kredit biti vra}en budu upravo akcijekoje }e tek biti kupljene. Na stranu to {toUpravu za sprije~avanje pranja novca vodeljudi koji ne bi imali posla da ih ba{ partijskivo|a i novi akcionar nije tu postavio i {tonajvjerovatnije o~ima nijesu gledali ugovor okreditu sa "jednom bankom iz Londona", nitiznaju kako se ona zove ako uop{te postoji,ovdje je va`niji odgovor na drugo pitanje -da li je doju~era{nji premijer odlu~io dalegalizuje i javno poka`e kapital koji jemogu}e zaradio odlu~uju}i o najva`nijimposlovima u Crnoj Gori za vrijeme i poslijesankcija. Ako jeste, da nije mo`da to njegovnovac koji je do sada bio na ~uvanju ko znagdje, odnosno koji su formalno obrtali njegovibliski ro|aci i prijatelji. Mo`da jeste, a mo`dai nije, a da bi poku{ali da na|emo praviodgovor zamislimo sljede}u situaciju: Premijer\ukanovi}, alfa i omega svega zna~ajnog {tose de{ava u maloj Crnoj Gori, 17 godina jeradio za premijersku i predsjedni~ku platukoja nikada do sada nije pre{la 1000 mara-ka ili eura. Za to vrijeme njegov ro|eni bratje postao milioner, njegov blizak prijateljtako|e, a najmanji {rafovi u lancu "tranzita"duvana tokom 90-tih zaradili su makar stanili nekoliko desetina hiljada maraka. Da li jeto logi~no? Oni koji misle da jeste povjero-va}e Upravi za sprije~avanje pranja novca, aoni koji misle da nije, da im bude lak{e, nekana|u neku ~lanicu EU u kojoj bi Uprava zasprije~avanje pranja novca smjela ovako da sepona{a. N.R.

[ E F P O R T U G A L S K E D I P L O M A T I J E I P R E D S J E D A V A J U ] IS A V J E T A E U L U I S A M A D O Z A P R V U S T A N I C U N AB A L K A N S K O J T U R N E J I I Z A B R A O P O D G O R I C U

EEUU nnee}}ee `̀mmuurriittii,, aallii }}ee ii ppoohhvvaalliittii kkaadd ttrreebbaa

Samo mjesec i po nakon {to je Por-tugalija preuzela predsjedavanje Evrop-

skom unijom, {ef portugalske diplomatijeLuis Amado, u okviru regionalne turneje,posjetio je 21. avgusta Podgoricu.

Amado je obra}anje novinarimanakon sastanka sa ministrom inostranihposlova Crne Gore Milanom Ro}enomiskoristio da po{alje poruku da "svi na-rodi u ovom regionu treba da buduanga`ovani na obezbje|ivanju onih vri-jednosti i standarda koje ima Unija".

"U regionu Zapadnog Balkana jo{postoje zna~ajni politi~ki problemi koji semoraju rije{iti i to ne mo`emo ignorisati,ali ne mo`emo ignorisati ni dobre prim-jere, ni dobru atmosferu koja izvire iznekih zemalja ovog regiona. I zato EUtreba da se anga`uje kako bi se unapri-jedila stabilnost regiona i kako bi se stvo-rili politi~ki i ekonomski uslovi koji }eodgovoriti o~ekivanjima va{ih gra|ana",kazao je Amado.

On je rekao da je odgovornostUnije da poka`e da cijeni napore CrneGore u njenim evropskim integracijama.

"@elio sam da pri posjeti zapadnomBalkanu prvo do|em u Crnu Goru i dapo{aljem va`an signal podr{ke ovoj zemljina evropskom putu", poru~io je Amado.

Amado je kazao da Unija ne}e ̀ mu-riti kada su u pitanju politi~ki problemi uregionu koji jo{ postoje, ali ni kada trebaocijeniti i pomo}i zemlje sa pozitivnom

energijom na putu integracija."Crna Gora je dobar primjer s aspe-

kta politi~ke stabilnosti i ekonomskograzvoja. U zemljama ovog regiona trebanam politi~ka stabilnost kao preduslovza bolji ekonomski razvoj", ocijenio jeAmado poslije jedno~asovnog razgovorasa Ro}enom u vili "Gorica".

On je najavio da }e EU u nared-nim mjesecima imati tijesnu saradnju saovda{njim vlastima {to }e rezultirati pot-pisivanjem va`nih sporazuma.

"Ovo je evropska zemlja i vjeruje-mo da svi narodi u regionu treba dabudu uklju~eni u unaprije|enje standar-da koje mi u Evropskoj uniji imamo",rekao je predsjedavaju}i EU.

Amado je ocijenio da je du`nost~ovjeka na toj poziciji da do|e i pru`isna`an signal podr{ke zemljama regiona.

"Mislimo da Evropska unija trebada se anga`uje sna`no i strate{ki u dija-logu sa tim zemljama u narednim god-inama", rekao je on.

Ro}en je podsjetio da }e u septem-bru i oktobru Crna Gora potpisati zna~ajnesporazume sa EU i posebno istakao spo-razum o viznim olak{icama i readmisiji.

On je najavio bilateralno zbli`avan-je Crne Gore i Portugala i rekao da tazemlja kroz Amadove rije~i pokazuje darazumije ovda{nje probleme i smatra ihevropskim problemima.

N.R.

Sa sastanka Amada i Ro}ena

foto

VIJE

STI

3E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . P og l e d i

Me|u institucionalnim problemi-ma Evropske unije, istakao bih

najva`niji - nedostatak demokratskekontrole. Bilo bi paradoksalno da sezemlje zapadnog Balkana koje su teknedavno uspostavile demokratski sis-tem vladavine, odjednom na|uunutar EU gdje se ve}ina politi~kihodluka donosi u zatvorenim odborimaizvan doma{aja demokratski izabranihpredstavnika, ocijenio je dr GerhardSchick, poslanik njema~kog Bunde-staga i ~lan Odbora za finansije. DrSchick, predstavlja Zelenu partiju, u

okviru koje vodi Savezni odbor zaekonomska i finansijska pitanja. Nje-ma~ki mediji su ga, nedavno, u ran-giranju politi~ara mla|ih od 45 godi-na ocjenili kao jednog od najperspek-tivnijih.

Odgovaraju}i na pitanje EICBiltena kako vidi budu}nost Evropskeunije po pitanju institucionalnih refor-mi i mo`e li taj projekat biti uspje{nopriveden kraju, dr Schick je naglasio daje posljednji samit EU spasio ve}inuinstitucionalnih izmjena koje su bilepredvi|ene me|uvladinom konferen-cijom prije neuspjeha referenduma uFrancuskoj i Holandiji.

"Povelje o osnovnim pravima }epostati pravno obavezuju}e, pro{irenesu nadle`nosti Evropskog parlamenta,zajedni~ka spoljna politika }e bitioja~ana iako je isklju~eno uspostavl-janje funkcije Evropskog ministraspoljnih poslova. Li~no sam optimistai vjerujem da }e novi ugovor stupitina snagu do 2009. godine, prije na-

rednih izbora za Evropskih parla-ment", prognozirao je dr Schick.

On je dodao da ipak postojemnogi problemi. U tom kontekstu, drSchick je naveo da odluku VelikeBritanije da se izuzme iz odredbe oobavezuju}em karakteru povelje oosnovnim pravima.

"Uz to, na samitu se jo{ jednompokazalo da su evropske vladespremne da tra`e na~ina da se pre-vazi|u nacionalni egoizmi i uspostaviefikasno vo|stvo na ~elu Evropskeunije. Tako|e, moralo bi se posvetiti

vi{e pa`nje konkretnim problemimagra|ana. Iz tog razloga se njema~kiZeleni zala`u za dva nova protokola -socijalni protokol (koji bi odgovoriona strahovanja glasa~a u Francuskoj iHolandiji koji su ustav odbili iz prven-stveno socijalnih i ekonomskih razlo-

ga) i protokol o klimatskim uslovima(kojim bi se podstakla saradnja urje{avanju ovog, mo`da najurgentnijegsvjetskog problema)", isti~e dr Schick.

On smatra da bi neke od ze-malja zapadnog Balkana trebalo dapostanu dio Evropske unije i to {toprije.

"Iz tog razloga je jo{ va`nije pre-vazi}i osnovne slabosti institucionalnihstruktura EU, kao i neuskla|enost od-luka sa stvarnim potrebama gra|ana",

ocijenio je dr Schick. On nije `elio da precizno odgov-

ori na pitanje da li je realno da sepolitika pro{irenja nastavi po "regata"principu (procjenjuju}i zasluge svakezemlje ponaosob) ili je vjerovatnije dasve zemlje zapadnog Balkana najprijeformiraju neku vrstu mini-EU po~ev{iod CEFTA-e (bli`a ekonomska i poli-ti~ka saradnja, zajedni~ko tr`i{te), pada tek onda u dogledno vrijemezajedno pristupe Evropskoj uniji.

"Pristupanje Uniji je politi~ki te-`ak potez jer primorava vlade davelikom brzinom prilagode naciona-lna zakonodavstva evropskim pra-vilima. Mnogo je lak{e nositi se sa

ovim izazovom po ugledu na zemljeBeneluksa koje su same zapo~elesaradnju prije i nakon pristupanjaEvropskoj zajednici - ja bih ostaviogra|anima u zemljama na putuevropskih integracija da sami odgov-ore na ovo pitanje, dok god to zna~ida se kriterijumi pristupanja ne}emijenjati zbog kolektivnog pristupa",rekao je dr Schick.

D.U.-NN.R.

DR G ERHARD SCH ICK , POS LAN I K N J EMA^KOG BUNDES TAGA U IME Z E L ENE PART I J E

EEvvrrooppaa pprreevvaazziillaazziinnaacciioonnaallnnee eeggooiizzmmee

Gerhard Schick

BBiilloo bbii ppaarraaddookkssaallnnoo ddaa ssee zzeemmlljjee zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa kkoojjee ssuu tteekknneeddaavvnnoo uussppoossttaavviillee ddeemmookkrraattsskkii ssiisstteemm vvllaaddaavviinnee,, ooddjjeeddnnoomm nnaa||uuuunnuuttaarr EEUU ggddjjee ssee vvee}}iinnaa ppoolliittii~~kkiihh ooddlluukkaa ddoonnoossii uu zzaattvvoorreenniimmooddbboorriimmaa iizzvvaann ddoommaa{{aajjaa ddeemmookkrraattsskkii iizzaabbrraanniihh pprreeddssttaavvnniikkaa

NNeekkee oodd zzeemmaalljjaa zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa ttrreebbaalloo bbii ddaa ppoossttaannuu ddiiooEEvvrrooppsskkee uunniijjee ii ttoo {{ttoo pprriijjee.. IIzz ttoogg rraazzllooggaa jjee jjoo{{ vvaa`̀nniijjee pprreevvaazzii}}iioossnnoovvnnee ssllaabboossttii iinnssttiittuucciioonnaallnniihh ssttrruukkttuurraa EEUU,, kkaaoo ii nneeuusskkllaa||eennoossttooddlluukkaa ssaa ssttvvaarrnniimm ppoottrreebbaammaa ggrraa||aannaa

4E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Nakon {to je krajem jula stupiona snagu Sporazum o slobod-

noj trgovini u regionu jugoisto~neEvrope (CEFTA 2006), ni{ta sesu{tinski nije promijenilo kada su upitanju tokovi roba ka Crnoj Gori uodnosu na prethodni period i nemarazloga za bojazan da bi uvoz izdr`ava potpisnica mogao pove}atispoljnotrgovinski deficit ili ugrozitipoljoprivredne proizvo|a~e u CrnojGori.

Ovo tvrdi {ef Vladinog prego-vara~kog tima za poljoprivredu iribarstvo dr MMiillaann MMaarrkkoovvii}}. Zarazliku od njega, u Udru`enjupoljoprivrednih proizvo|a~a strahu-ju da }e se otvaranjem tr`i{tadoma}a proizvodnja na}i na udarukonkurencije. Neki analiti~ari uka-zuju na opasnost pove}anjaspoljnotrgovinskog deficita CrneGore koji je u prvih {est mjesecidostigao rekordnu vrijednost od450 miliona eura.

Markovi} je u razgovoru za EICBilten objasnio da je Crna Gora uokviru SRJ (kasnije SCG) potpisalabilateralne sporazume o slobodnojtrgovini sa Bosnom i Hercegovinomi Makedonijom, dok je promet robasa Srbijom u zajedni~koj dr`avitekao nesmetano.

"U me|uvremenu, pri pregov-orima o harmonizaciji ekonomskihodnosa sa Srbijom, Crna Gora je

korigovala carinsku za{titu na svojestrate{ke proizvode o ~emu suobavije{tene potpisnice Sporazuma.Ako se ima u vidu da je Crna Gorai prije stupanja na snagu CEFTEimala veoma otvoren sistem, te dase njegovim stupanjem ne mijenjana{ carinski sistem, zaista ne vidimniti jednu opasnost za na{u poljo-privredu ili pove}anje spoljnotrgo-vinskog deficita", rekao je Markovi}.

Kada je rije~ o Hrvatskoj koja,kako je kazao Markovi}, ima dostazatvoren sistem i visoke carine,dogovoreno je simetri~no pove-}avanje kvota za pristup hrvatskihroba crnogorskom tr`i{tu i obratno.

"Sa druge strane, nema eko-nomskog rezona da dr`ite visokuza{titu od proizvoda iz Hrvatskeukoliko iz Bosne i Makedonijeimate potpuno slobodan pristup zatu istu vrstu proizvoda", dodao je

Markovi}. CEFTA predvi|a postepeno uki-

danje carinskih ograni~enja zaindustrijske i poljoprivredne pro-izvode u zemljama potpisnicama do2010. godine. Sporazumom nijeutvr|en rok za potpunu liberalizaci-ju trgovine poljoprivrednim pro-izvodima, ve} je definisano da }e senakon dvije godine od potpisivanjaSporazuma date koncesije preispi-tati i, ukoliko to bude bilo mogu}e,pove}ati nivo liberalizacije.

CEFTU 2006 potpisalo je sedamdr`ava zapadnog Balkana i Mo-ldavija, a njome se obuhvata tr`i{tesa oko 30 miliona stanovnika.

Od 2001. godine, zemlje uregionu su potpisale vi{e od 30odvojenih bilateralnih sporazuma otrgovini, ali mnogi stru~njaci sutvrdili da je njihova primjena bilanasumi~na, posebno kada je u

K A K O ] E S P O R A Z U M O S L O B O D N O J T R G O V I N I U R E G I O N U J U G O I S T O ^ N EE V R O P E ( C E F T A 2 0 0 6 ) U T I C A T I N A C R N O G O R S K U P R I V R E D U

Sad }e se vidjeti koje pravi menad`er

Pi{e: Vladan @ugi}

Prvobitnu CEFTA-u potpisale su zemlje takozvane Vi{egradske grupe -Poljska, Ma|arska i ^ehoslova~ka 21. decembra 1992. g. u Krakovu

(Poljska). Sporazum je stupio na snagu jula 1994. g. Slovenija se pridru`ila1996. g, Rumunija 1997. g, Bugarska 1998. g, Hrvatska 2003. g. i Makedonija2006. g. Sve zemlje prvobitnog sporazuma (osim Hrvatske i Makedonije) suu{le u Evropsku uniju i time napustile CEFTA-u.

Stoga je odlu~eno da se Sporazum pro{iri tako da pokrije i ostale balka-nske dr`ave koje su ve} stvorile matricu bilateralnih sporazuma o slobodnojtrgovini u okviru Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope.

Na Samitu premijera jugoisto~ne Evrope u Bukure{tu 6. aprila 2006.g,usvojena je Deklaracija o pro{irenju koje }e obuhvatiti Albaniju, Bosnu iHercegovinu, Moldaviju, Srbiju, Crnu Goru i UNMIK u ime Kosova. NoviSporazum je potpisan 19. decembra 2006. g. na Samitu premijera jugoisto~neEvrope u Bukure{tu.

IISSTTOORRII JJAATT CCEEFFTTEE

pitanju poljoprivreda. CEFTA koja ima karakter multi-

lateralnog sporazuma, upravo imaza cilj da zamijeni taj lavirint spo-razuma i olak{a njihovu primjenu.

Tako|e, osnovni ciljevi zamjenemre`e bilateralnih sporazuma o slo-bodnoj trgovini jedinstvenim spo-razumom su pove}anje obimame|unarodne trgovine i direktnihstranih investicija, dalja liberalizaci-ja i olak{avanje trgovine, pove}anjestepena harmonizacije i transpar-entnosti... Projekcija je da }e CEFTAoja~ati regionalnu saradnju, pove-}ati zapo{ljenost, olak{ati vladamaadministriranje trgovine i trgovinskihre`ima, obezbijediti efikasan meha-nizam rje{avanja trgovinskih sporo-va izme|u ugovornih strana,doprinijeti daljem razvoju odnosasvake potpisnice sa EU, te da }evoditi punoj integraciji u sistemme|unarodne trgovine.

U odnosu na prvobitni spo-razum CEFTA iz 1992. godine,inovirana CEFTA 2006 je moderni-zovana dodavanjem novih odredbio harmonizaciji pravila i propisa,boljem rje{avanju sporova izme|upotpisnica, trgovini uslugama iza{titi intelektualne svojine.

CEFTA 2006 je stupila na snagu26. jula u Crnoj Gori, Albaniji, Ma-kedoniji, Moldaviji i Kosovu, a o~e-kuje se da }e do kraja septembra taj

Sporazum ratifikovati Srbiji i BiH. Odmah po stupanju na snagu

ovog Sporazuma, potpredsjednikUdru`enja poljoprivrednih proiz-vo|a~a DDrraaggoolljjuubb NNeenneezzii}} naveo jeda najve}a opasnost od otvorenogtr`i{ta prijeti proizvodnji povr}a,posebno krompira i industriji mlije-ka koja se direktno subvencioni{e uzemljama regiona.

"Proizvo|a~i mlijeka, na prim-jer, u Srbiji dobijaju sirovinu pocijeni 20% ni`oj od osnovne, a raz-liku nadokna|uje dr`ava", kazao jeNenezi}.

Prema njegovim rije~ima, ovaindustrija u Crnoj Gori je i do sadabila ugro`ena nelojalnom konkure-

ncijom, a nakon stupanja na snaguCEFTA sporazuma konkurenciji kojanije iz Crne Gore }e biti mnogolak{e do}i do crnogorskog tr`i{ta.

Me|utim, Markovi} navodi daje ta bojazan posljedica nein-formisanosti jer su se potpisniceCEFTE obavezale da ne}e davatiizvozne subvencije (kao {to je slu~ajsa mlijekom u Srbiji na {ta se ve}godinama `ale crnogorski mljekari).

"Dr`ava, ukoliko do|e do bilokakvih poreme}aja na njenomtr`i{tu (prema CEFTA sporazumu),ima na raspolaganu op{te ispecifi~ne mjere za{tite. Dakle,zemlje potpisnice sada imajupravne instrumente kojima se mogu{tititi od neregularnosti", pojasnio jeMarkovi}.

Sporazumom je predvi|eno da}e antidampin{ke mjere i op{temjere za{tite sve zemlje potpisnice(pa i Crna Gora) mo}i primjenjivatiu slu~aju kada je njihovo tr`i{teugro`eno.

Za{titne mjere uvode se uslu~aju kada se neki proizvod uvezeu velikoj koli~ini koja je dovoljna daizazove ili prijeti da izazoveozbiljnu {tetu za doma}e proizvo-|a~e sli~nih ili direktno konkurent-nih proizvoda. Ove mjere se moguuvesti i ukoliko uvoz izazove te{ko-}e u bilo kojem sektoru privrede, teukoliko bi to imalo za posljedicuozbiljan ekonomski poreme}aj.

Zemlja koja je na taj na~ino{te}ena mo`e suspendovati ovuobavezu u cjelini ili djelimi~no.Ona mo`e da povu~e ili izmijenikoncesije do mjere i vremena kojejoj je potrebno da bi preduprijedilaili ispravila {tetu. Naj~e{}a za{titnamjera je ograni~enje uvoza u smis-lu koli~ine.

Prije pokretanja postupka zaprimjenu za{titnih mjera, zemljetreba da poku{aju da rije{e razlikekroz direktne konsultacije.

Zemlja koja razmatra uvo|enjeza{titnih mjera mora odmah o tomeda obavijesti sve zemlje potpisnice i

5E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Najzna~ajniji izvozni proizvodi Crne Gore prema zemljama jugoisto~neEvrope (u periodu 2004. - 2006.g) prema informacijama Ministarstva za

ekonomski razvoj, su bili gvo`|e i ~elik, mineralna goriva i ulja, vo}e za jelo,pi}a, alkoholi i sir}e, sirova, krupna i sitna ko`a. Na strani uvoza su domini-rali farmaceutski proizvodi, pi}a, alkoholi, sir}e, ~elik, mineralna goriva i ulja,mlijeko i proizvodi od mlijeka...

Sa ve}inom zemalja jugoisto~ne Evrope, Crna Gora ima razvijenuspoljnotrgovinsku saradnju. Me|utim, njen istorijski ekonomski razvoj je uticaoda ostvarena saradnja bude upravo mnogo ve}a sa zemljama sa kojima jenekada ~inila jedinstven privredni sistem i jedinstveno tr`i{te. To je osnovnirazlog za{to su Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija glavnitrgovinski partneri Crnoj Gori.

GGLLAAVVNNII PPAARRTTNNEERRII SSRRBBII JJAA,, BBIIHH,, HHRRVVAATTSSKKAA II MMAAKKEEDDOONNII JJAA

foto

VIJE

STI

Milan Markovi}

6E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . T ema b r o j a

zajedni~ki komitet CEFTA-e. Ko-mitet ispituje slu~aj bez odlaganja idonosi preporuku kako bi se elim-inisali problemi.

Kao va`an aspekt CEFTA-eMarkovi} je naveo da taj Sporazum,za razliku od izvoznih subvencija,ne ograni~ava potpisnice da pod-sti~e doma}u proizvodnju mjeramakoje su u skladu sa pravilima Svje-tske trgovinske organizacije (STO).Ovdje se misli na podr{ku investici-jama u poljoprivredi, podr{ku rural-nom razvoju, uvo|enju standarda...

On je mi{ljenja da dr`ava trebada poma`e i da ula`e u razvojpoljoprivrede, dodaju}i da su uposljednje dvije godine, nakon {toje usvojena strategija razvojapoljoprivrede, eksperti MMF-a i

Svjetske banke dali pohvale nara~un struktuiranja Agrobud`eta.

Ovogodi{nji Agrobud`et iznosi11,87 miliona eura, a ukupnabud`etska podr{ka ruralnom irazvoju poljoprivrede i sela u CrnojGori je oko 15,2 miliona.Agrobud`et za ovo godinu je 22%ve}i od pro{logodi{njeg.

Me|utim, u Udru`enju poljo-privrednih proizvo|a~a smatraju da}e se poljoprivreda na}i pred velikimisku{enjem stupanjem CEFTA-e nasnagu, upravo zbog agrobud`eta ikontinuiteta ulaganja.

"Treba}e jo{ sedam ili osamgodina i ulaganje od 20 do 25 mil-iona eura godi{nje u crnogorskupoljoprivredu da bi se stvoriokonkurentan proizvod", ocijenio je

Nenezi}. Markovi} ka`e da }e CEFTA

predstavljati izazov za crnogorskeproizvo|a~e jer }e im se otvoritinova tr`i{a. Ukoliko ̀ ele da na njimabudu prisutne, proizvo|a~i iz CrneGore moraju raditi na pove}anjukonkurentnosti svojih proizvoda.

U nekoliko navrata iz vi{eudru`enja crnogorskog privrednika(poput MBA) ocijenjeno je da jenakon CEFTA-e najve}a odgo-vornost na menad`mentu pre-duze}a koji treba da potra`i svoju{ansu mimo granica Crne Gore.

"Vi ne mo`ete biti ozbiljan igra~na ve}em tr`i{tu ako to nijeste ku}ii u regionu. Uspje{nim prodoromna tr`i{ta susjeda, vi otvarate pros-tor za dalje i izazov je da usvojitenove standarde, pove}ate kvalitetproizvoda", rekao je Markovi}.

U knjizi posve}enoj CEFTA-i,Ministarstvo za ekonomski razvojVlade RCG je ocijenilo da, sobzirom da STO zabranjuje direk-tne subvencije izvoza, mogu}nostpove}anja izvozne konkurentnostitreba tra`iti u indirektnim podstica-jima za pobolj{anje kvaliteta,proizvoda, unaprije|enju mar-ketinga, dizajna, metoda plas-mana... To bi u krajnjoj mjeri utica-lo na porast produktivnosti, kon-kurentnosti, a sve bi kako rezulti-ralo povoljnijom spoljnotrgovinskomrazmjenom.

Kada je rije~ o dr`avama sa kojima Crna Gora u okviru zajedni~ke dr`aveSCG nije imala potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, mora se

pomenuti da je tokom pregovora o CEFTA-i postignuta dodatna liberalizacijau trgovini sa Albanijom i Hrvatskom i to preko potpune liberalizacije za nekegrupe poljoprivrednih proizvoda, pa i kroz pove}avanje preferencijalnih kvota.

Moldavija, kako navode u Ministarstvu za ekonomski razvoj Vlade RCG,nije bila zainteresovana za dalju liberalizaciju postoje}eg (za sada sasvim sim-boli~nog) stepena trgovine sa Crnom Gorom.

Potpuna liberalizacija sa Albanijom i Hrvatskom je postignuta uglavnom zaproizvode za koje je ranije postojao strog sistem za{tite zbog interesapoljoprivrede Srbije (`itarice i ve}i dio mlinskih proizvoda, {e}erna repa i {e}er,uljarice i ulje, izuzev maslinovog ulja).

Albanija, za razliku od Hrvatske, ima mnogo ni`e carinske stope od na{ih(najvi{a stopa je do 15%), {to ukazuje da je tr`i{te Albanije otvorenije za na{eproizvode, navodi se u knjizi koju je Ministarstvo za ekonomski razvoj posveti-lo CEFTA-i.

I pored toga, za odre|ene proizvode dogovorene su obostrane koncesijesa nultom stopom. Jedina je razlika u tome da je Crna Gora odobrila konce-sije na uvoz {argarepe, a Albanija na uvoz mahunastog povr}a iz Crne Gore.

U Vladi RCG ocjenjuju da tr`i{te Albanije mo`e biti veoma interesantnoza mnoge proizvode, kao {to su vino, pivo, mlijeko i mlije~ni proizvodi, mesneprera|evine...

Navodi se da su sa Hrvatskom dogovorene simetri~ne koncesije koje suveoma va`ne za Crnu Goru. Ovo se tvrdi imaju}i u vidu da su hrvatske carinena poljoprivredne proizvode na mnogo vi{em nivou od na{ih.

Iz tog razloga tr`i{te Hrvatske postaje polje mogu}nosti za crnogorskeproizvo|a~e,a tamo su se i ranije neki crnogorski proizvodi izvozili u ve}imkoli~inama (rano povr}e, vo}e, jagnjetina i drugi proizvodi).

TTRR@@II[[TTEE AALLBBAANNII JJEE JJEESSVVEE IINNTTEERREESSAANNTTNNII JJEE

7E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Ana l i z a

Dvije interesantne vijesti iz Vlade RCGovog mjeseca - prva je da je

Ministarstvo inostranih poslova objaviloodluku ministra Milana Ro}ena koji jeodlu~io da svim ambasadorima snizi plateza 10% i od tih u{teda formira fond zaslanje mladih diplomata na vi{emjese~nuobuku u inostranstvo; a druga vijest je da jepotpredsjednica Vlade RCG za evropskeintegracije prof. dr Gordana \urovi} najav-ila da Vlada RCG priprema zakonske izm-jene kako bi omogu}ila pove}anje platanajsposobnijim kadrovima kroz sistemnagra|ivanja.

Ovakav potez [turanovi}evog kabinetamotivisan je prije svega namjerom da VladaRCG zadr`i najbolje, visokoobrazovane slu-`benike koji govore strane jezike po{to je uposljednjih nekoliko godina primjetan odlivmladih i sposobnih kadrova prema privat-nim, prete`no stranim kompanijama. Onesu im nudile daleko bolje uslove i znatnove}u platu od one koju su primali u VladiRCG i koja prosje~no iznosi oko 300 eura.

Ako ili kada se ovaj plan po~nesprovoditi u djelo, Vlada najmla|e svjetskedr`ave da}e samo nagovje{taj da je sprem-na da okrene plo~u i po~ne da kreiraefikasan i fleksibilan dr`avni aparat bezkojega se ne mo`e zamisliti adekvatan te-mpo pridru`ivanja Evropskoj uniji. Mate-rijalni stimulans za one koji vrijede vi{e odostalih i one koji se isti~u i koji imajudovoljno vremena da se stalno usavr{avajuje samo prvi korak. Drugi i podjednakova`an je nepristrasna selekcija kadrova bezfavorizovanja onih koji su ~lanovi ili "simpa-tizeri" vladaju}ih stranaka.

Iako je Uprava za kadrove formiranaupravo da bi posao dobili oni koji imajunajbolje reference, i dalje ostaje sumnja dase u zna~ajnom procentu "posao" na krajuzavr{ava partijskim kanalima. Vjerovatno sezato u svim izvje{tajima Evropske komisije oCrnoj Gori, u kojima se kao glavna manapominje nedostatak administrativnih ka-paciteta, nagla{ava da dr`avna uprava morabiti depolitizovana.

Za sada, okvirni plan Vlade RCG

(prema nezvani~nim informacijama) je da sesvakom ministru, odnosno starje{ini dr`a-vnog organa, stavi na raspolaganje dodatnih

nekoliko hiljada eura od kojih }e on, premazaslugama, na kraju mjeseca (uz redovnuplatu) nagraditi one kadrove koji se poka`ukao najstru~niji i najagilniji.

U [turanovi}evom kabinetu su svjesnida je to vjerovatno najefikasniji na~in daVladine stru~ne slu`be, posebno one kojese bave slo`enim poslovima procesa pristu-panja Evropskoj uniji, zadr`e pod svojeokrilje kadrove koji mogu da se nose sa tim

izazovima. Potpredsjednica \urovi} potvr|ujuje

da su u toku izmjene zakonskih propisa itvrdi da }e one uskoro biti na dnevnomredu Vlade RCG. Ona isti~e da su ljudinajva`niji resurs i da ih treba adekvatnonagraditi.

"O tome moramo povesti vi{e ra~unau narednom periodu, posebno imaju}i uvidu zahtjevnu evropsku agendu koja pred-stoji", nagla{ava \urovi}.

Ipak, ona dodaje da su transferikadrova svakodnevica u svim zemljama izokru`enja, da Vlada RCG `ivi sa tim i unjenim institucijama, ali da nastavlja da sebori da dobri kadrovi ostanu da rade uVladi RCG.

"To nije ba{ jednostavno. Mladi ~ovjek,pripravnik, voli da se bavi evropskim inte-gracijama. On radi kreativan posao, putuje,otvaraju mu se evropske institucije, dolaze iupoznaje va`ne goste iz inostranstva,poha|a mnoge seminare i svakim danomnjegovo znanje raste. Interesantno mu je ilijepo. Me|utim, mnogi ve} poslije godinuili dvije dana (okura`eni solidnim investici-jama koje je sistem ulo`io u njih) po`eleve}i materijalni stimulans. Neki odu. To jeprirodno i dosta ~esto", ka`e \urovi}.

Upravo je iz Sekretarijata za evropskeintegracije (koji je pod njenom nadle`no{}u)

i njenog kabineta u posljednjih pola godineoti{lo je nekoliko ljudi. Iako su imali prilikuda se redovno srije}u i pregovaraju sazvani~nicima Evropske komisije, odlu~ili suda prihvate nove poslove kako bi sebiobezbijedili normalne uslove `ivota.

U neformalnim razgovorima, dosko-ra{nji visoko rangirani slu`benici Vlade RCGnepristojno niska primanja isti~u kao glavnirazlog {to su napustili dr`avnu slu`bu. Oniupozoravaju da putevi u inostranstvo, kojiopet ne zapadaju sve i koji nijesu ba{ ~esti,te propratne dnevnice nikako ne mogu bitidovoljan stimulans. Uz to, isti~u da je upra-vo najve}i teret u dr`avnoj administraciji naonima koji su i najsposobniji.

I zaista, kuda ide dr`avni aparat ako}e Vlada RCG nastaviti da toleri{e uzne-miruju}u praksu da 30% slu`benika radi zadvoje ili troje, a 70% daje zanemarljivo malidoprinos. Dok se to ne promijeni, crnogors-ka dr`avna uprava te{ko da }e izbje}izabrinjavaju}e ocjene u izvje{tajima EK.Nije sporno da je to proces koji mo`e tra-jati dugo, makar dok neki slu`benici neispune uslove za penzije. Samo {to nekomora pokrenuti proces.

N. RUDOVI]

OObbee}}aannjjaa nnaajjbboolljjiimmaa,, aa nnee ssaammoo ppooddoobbnniimmaa[ T O V L A D A C R N E G O R E R A D I D A Z A D R @ I M L A D E I O B R A Z O V A N E K A D R O V E

Sa sjednice Vlade RCG

foto

VIJE

STI

OOkkvviirrnnii ppllaann VVllaaddee RRCCGG jjee ddaa ssee ssvvaakkoomm mmiinniissttrruu,, ooddnnoossnnoossttaarrjjee{{iinnii ddrr`̀aavvnnoogg oorrggaannaa,, ssttaavvii nnaa rraassppoollaaggaannjjee ddooddaattnniihh nneekkoolliikkoohhiilljjaaddaa eeuurraa oodd kkoojjiihh }}ee oonn,, pprreemmaa zzaasslluuggaammaa,, nnaa kkrraajjuu mmjjeesseeccaa((uuzz rreeddoovvnnuu ppllaattuu)) nnaaggrraaddiittii oonnee kkaaddrroovvee kkoojjii ssee ppookkaa`̀uu kkaaoonnaajjssttrruu~~nniijjii ii nnaajjaaggiillnniijjii

MMaatteerriijjaallnnii ssttiimmuullaannss zzaa oonnee kkoojjii vvrriijjeeddee vvii{{ee oodd oossttaalliihh ii oonnee kkoojjiissee iissttii~~uu ii kkoojjii iimmaajjuu ddoovvoolljjnnoo vvrreemmeennaa ddaa ssee ssttaallnnoo uussaavvrr{{aavvaajjuu jjeessaammoo pprrvvii kkoorraakk.. DDrruuggii ii ppooddjjeeddnnaakkoo vvaa`̀aann jjee nneepprriissttrraassnnaa sseelleekkccii-jjaa kkaaddrroovvaa bbeezz ffaavvoorriizzoovvaannjjaa oonniihh kkoojjii ssuu ~~llaannoovvii iillii ""ssiimmppaattiizzeerrii""vvllaaddaajjuu}}iihh ssttrraannaakkaa

8E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Potpredsjednik Vlade Srbije g.BBoo`̀iiddaarr \\eellii}} je u razgovoru za

EIC Bilten ocijenio da je jasna poru-ka Evropske unije koja zemlje za-padnog Balkana na putu evropskeintegracije vidi kao paket, a stoga jei njegova namjera i poruka da Srbijai Crna Gora treba blisko da sara-|uju na putu ka Uniji.

NNaa {{ttoo mmiisslliittee kkaaddaa ppoommiinn-jjeettee ssaarraaddnnjjuu uu oobbllaassttii eevvrrooppsskkeeiinntteeggrraacciijjee??

Mi }emo vrlo brzo do}i donivoa do kojeg je stigla Crna Gora.Idemo ka zaklju~ivanju na{eg Spo-razuma o stabilizaciji i pridru`ivan-ju (SSP) najkasnije do oktobra. Jasnaje poruka Unije koja nas vidi kaopaket u evropskim integracijama. Jasam predo~io kolegama iz CrneGore da smo uo~ili da je EU u nji-hovim pregovorima na nekolikotehni~kih mjesta pristala naodre|ene ustupke koji mo`da nije-su bili od posebnog interesa za

Crnu Goru, a danas se pojavljujukao presedan i prave problem na{ojpregovara~koj poziciji.

NNaa pprriimmjjeerr??Pojedini ustupci koji se ti~u lib-

eralizacije u domenu javnih pre-duze}a, pitanja koja se ti~upoljoprivrednih proizvoda... Ho}uda ka`em da, kao {to postojime|usobna koordinacija me|uzemljama EU u pregovorima, uinteresu je i Srbije i Crne Gore (pai BiH i drugih zemalja) da postojineformalna koordinacija na{ih pre-govara~kih pozicija. Tako }emo bitisna`niji.

Ve} je spreman nacrt Memo-randuma o saradnji izme|u na{ihkancelarija za pridru`ivanje EU.

[[ttoo jjee ssuu{{ttiinnaa ttoogg MMeemmoo-rraanndduummaa??

Recimo da postoji mogu}nostzajedni~kog pla}anja prevoda ev-ropskih propisa jer je to ogroman ijako skup posao. Mo`emo raz-mijeniti stru~njake i iskustva umnogim izuzetno slo`enim tehni~-kim poslovima, mo`emo u mnogo~emu sara|ivati tokom pregovora,a da ni na koji na~in pregovara~kapozicija Srbije ne uti~e na prego-vara~ku poziciju Crne Gore iobratno.

Va`no je da znamo da na naspo svemu sude}i Evropa gleda upaketu. To ne zna~i da }e svaki na{korak biti usagla{en, ali je va`no darazmjenjujemo iskustva, da vidimodokle smo stigli tako da ni na kojina~in jedna strana ne ugrozi drugu.

Sjetite se koliko puta su nekiCrnogorci govorili da ih Srbija ko~ina putu ka EU. Sada niko vi{e neko~i nikoga, ali je ~injenica da nasEU ipak gleda kao da smo zajedno.

HHoo}}eettee ddaa kkaa`̀eettee ddaa ssee uuoo~~iimmaa EEUU CCrrnnaa GGoorraa ii SSrrbbiijjaa nniijjeessuu""rraazzvveellee""??

Nijesmo se "razveli" niti }e namdati da se "razvedemo" u potpunos-ti. [to da vam ka`em...

ZZaa{{ttoo mmiisslliittee ddaa nnaamm nnee}}eeddaattii??

Nije da nam ne}e dati, netreba to tako tvrdo postaviti, samo`elim da ka`em da na ovom nivourazvoja ne}e Srbija ko~iti CrnuGoru niti }e Crna Gora ko~itiSrbiju. Tu je svako gazda u svomdvori{tu, ali realnost me|unarodnogekonomskog `ivota je da u region-alnoj saradnji te{ko jedan mo`enapredovati ukoliko drugom ne idedobro. Tako da je u na{em dobrominteresu da razmjenjujemo iskustva ida poma`emo jedni drugima.

AA kkaakkoo pprrooccjjeennjjuujjeettee eevvrroopp-sskkuu ppeerrssppeekkttiivvuu CCrrnnee GGoorree ii SSrrbbiijjee ii{{ttoo mmiisslliittee ddaa ssuu pprreeddnnoossttii,, aa {{ttoommaannee ddvviijjee ddrr`̀aavvee nnaa ppuuttuu kkaa EEUU??

[to se ti~e Srbije, treba primi-jetiti da je EU saglasna sa na{imstavom da se pitanje rje{avanja sta-tusa Kosova ni na koji na~in netreba vezivati sa na{im napretkomprema Evropi. Drugim rije~ima,rje{avanje Kosova ne}e uticati naevropski status Srbije. Me|utim,jasno je da je pred nama jo{ jedanveliki tehni~ki posao. Dobili smovelike pohvale kao pregovara~kaekipa, ali sa druge strane imamonekoliko ozbiljnih tema sa Evropomkoji se ti~u poljoprivrede. Ovoka`em jer imam na umu da jepoljoprivreda Srbije po prvi putpro{le godine napravila suficit odnekih 60 miliona eura sa EU i tajtrend }e se nastaviti. Tako|e, imaj-mo na umu da je pred nama pro-

TTrreebbaa zzaajjeeddnnii~~kkii ddaa pprreeggoovvaarraammoo ssaa EEUUB O @ I D A R \ E L I ] , P O T P R E D S J E D N I K V L A D E S R B I J E

Bo`idar \eli}

foto

VIJE

STI

ces privatizacije javnih preduze}a.Tre}a stvar koju bih jo{ izdvo-

jio, koja je velika {ansa ali i velikiizazov, je da je Srbija sebi zacrtalada u roku od dvije godine do|e natzv. bijelu Shengen listu. A toiziskuje ogroman napor u domenuunutra{njih poslova, borbe protivkorupcije i kriminala, uvo|enjemodernih putnih isprava, inte-grisano upravljanje granicom,uklju~ivanje u tehnolo{ki aspektShengenske liste...

To je nekoliko izazova. U ovommomentu postoje veoma decidnidokazi da Srbija sara|uje sa Ha{kimtribunalom, rejting Srbije jezna~ajno porastao, na{e akcije suporasle, mi ponovo idemo ubrzanoka EU i ne vidim {ta bi moglo da

zaustavi taj na{ pohod. U posljed-njih ~etiri godine, Srbija je primalavi{e od milijardu dolara stranihinvesticija, pro{le godine to je ~akbila cifra od 4,5 milijarde. Radi seo rekordu u istoriji Srbije, a to imaefekta na na~in na koji se posluje uSrbiji, tako da je na{a zemlja svakegodine sve vi{e magnet za investi-tore u jugoisto~noj Evropi.

AA {{ttoo mmiisslliittee oo CCrrnnoojj GGoorrii??Tu }u biti oprezniji po{to mis-

lim da je ipak na Crnogorcima daocijene svoje mane, a ja bih malovi{e o vrlinama. Vrlina je da imatepoliti~ku stabilnost koja se mo`dane svi|a nekima, ali to je dobro.Pokazali ste rije{enost da uprkoste{ko}ama u|ete u privatizaciju,turizam je po~eo da privla~i ozbil-

jan kapital za ozbiljne projekte,tako da to je ne{to {to }e imatiozbiljan efekat. Kako neko re~e,nikada nije bilo vi{e novca u CrnojGori, nikada se vi{e nije gradilo...{to se ti~e mana, htio bih da ka`emda bi bilo bolje da se ne pri~a onekim temama koje ne doprinosenjenom rejtingu.

MMiisslliittee nnaa kkoorruuppcciijjuu?? Svi Crnogorci znaju o ~emu

pri~am, a ja sam istovremeno idr`avni ~inovnik Srbije i veliki pri-jatelj Crne Gore. Ja sam polaCrnogorac jer mi je majka izBjelopavli}a i Crna Gora ima speci-jalno mjesto u mom srcu. A ima naspuno Crnogoraca, predsjednik Tadi}je 100% Crnogorac. Tako da oCrnoj Gori pri~am sa punouva`avanja. Va`no je da se `eljaCrne Gore da u|e u EU sna`noafirmi{e i poka`e kroz reformucjelokupnog dru{tva.

PPoo VVaa{{eemm mmii{{lljjeennjjuu,, ddaa llii jjeevveellii~~iinnaa CCrrnnee GGoorree pprreeddnnoosstt iilliimmaannaa kkaaddaa jjee uu ppiittaannjjuu pprriiddrruu`̀iivvaann-jjee EEUU??

Sa stanovi{ta Crne Gore, saizuzetkom turizma, te`e je privu}iveoma velike investitore. Mogu vamre}i da je, {to se ti~e duvanskeindustrije, jedan broj investitoraodustao od privatizacije u CrnojGori zato {to su znali da postojivelika {ansa da }e se razdru`iti, aSrbija je ono tr`i{te koje je njihnajvi{e zanimalo. To je jedna stranamedalje, a druga je da se nekemjere jednostavnije sprovode akoste mali, jasnije se odre|uju prior-iteti i veoma brzo se odlu~uje jer jebroj ljudi koji odlu~uje manji. To jeveoma va`no u modernom svijetu.

[to se ti~e Srbije, i mi senadamo uspjehu. Kao {to se mi uSrbiji nadamo uspjesima Crne Gore,mislim da svima u Crnoj Gori trebada bude milo {to se Srbija oporavl-ja jer ekonomski sna`na Srbija je{ansa i za Crnu Goru.

NN.. RRUUDDOOVVII]]

9E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Kada govorite da nas EU posmatra u paketu, zna~i li to da procjenju-jete da zemlje zapadnog Balkana ne}e eventualno ulaziti u EU pojedina~noshodno svom napretku i zaslugama, nego }e ~ekati jedne na druge?

Izuzetno visoko pozicionirani diplomata iz jedne od klju~nih zemalja EUmi je rekao da bi oni radije vidjeli onu ex Jugoslaviju kao ~lanicu, pa da sveove na{e probleme i razmirice ne moraju oni da rje{avaju. Svi bi oni radijevidjeli jednu zemlju od 24 miliona stanovnika kao ~lanicu, nego da se nose sasvim ovim na{im republikama, tako da to jeste ~injenica.

To istovremeno za njih zna~i mnogo zemalja sa pravima glasa, sa nekimpretenzijama za specijalne programe, a to komplikuje malo tu evropsku sliku.Tako da je paket real politika. Naravno da svaka dr`ava odgovara za sopstveneperformanse, kada govorimo o zemljama zapadnog Balkana, mi smo sebimnogo va`ni, ali kada se pogledamo na mapi vidimo da smo stvarno veomamali zalogaj. Tako da one administrativne politi~ke komplikacije koje dolaze sasvakim daljim pro{irenjem EU, sama EU `eli da izbjegne i pojednostavi. Istotako, jasno se vidi i da pro{irenje nije vi{e popularno u EU kao {to je bilo prijei samim tim ono politi~ki ko{ta zemlje ~lanice. Da ne bi svake godine imali tupriliku da obja{njavaju njihovom bira~kom tijelu za{to sad treba ova zemlja dau|e, pa za{to sad ona, mnogo im je bolje da se pro{ire odjednom na zemljeex Jugoslavije.

@elim da ka`em da niti Crna Gora niti Srbija ne treba da ~ekaju jedna nadrugu, ali ona hladna real politika EU je da, ako su deset zemalja primili 2004.godine, a onda dvije 2007.godine. Mo`da }e samo Hrvatska biti izuzetak zbogtoga {to je ona po svim objektima i mjerilima trebala da bude u istom pake-tu kao Bugarska i Rumunija. Tendencija je da druge zemlje zapadnog Balkanau|u u paketu u EU tamo negdje izme|u 2012. godine i 2014. godine.

Da li }e sve zemlje zapadnog Balkana u}i - to je pitanje. Pitanje je zaAlbaniju, pitanje je i za neke druge, ali ja mogu garantovati da }e Srbija bitispremna za ulazak 2011. godine.

NNEE TTRREEBBAA DDAA CCRRNNAA GGOORRAA^̂EEKKAA NNAA SSRRBBIIJJUU,, AALLII .. .. ..

10E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Ima jedno prelomno mjesto usvakoj fantasti~noj pripovijesti.

Teoreti~ari ga nazivaju ta~komprelazaka na drugi nivo. MajstoriSF-a ili nekog drugog `anra nadna-ravne tematike, pokazuju se na tojta~ki - ~italac ne shvati kako seodjednom na{ao u svijetu dvoglaviha`daha ili na vampirskom piru,budu}i je sve po~elo u potpunorealnim okolnostima npr. kakvekancelarijske polemike.

Tako su svi koji su poreskomobavezom vezani za dr`avu CrnuGoru, neosjetno do{li u pozicijukada "jedna banka iz Londona",prebacuje novac u Prvu banku izNik{i}a.

"Jedna banka iz Londona", osim{to je formulacija vladine Komisijeza sprje~avanje pranja novca,istovremeno je i osmerac (Jed-naban-ka iz Lon-do-na).

Osmerac je poznat kao metarnarodnih pjesama prigodni~kogkaraktera, me|u kojima se poseb-no isti~u svadbarske i udarni~ke.Vidi primjer: "Tu-cam ka-men nasred sre-za" ili "Dr-ma mi se ka-ba-ni-ca".

Vlada RCG se odlu~ila zamelodijsku formu kosa~kog nad-gornjavanja, starosvatovskog }osa-

nja, }atinskog mudrovanja. Do refe-renduma, to je bio deseterac -provjereni metod artikulisanjanacionalne histerije. Kako se tajepski metar pokazao trapavim zamirnodopske iskaze, potpuno jelogi~no da Vlada sad zbija {ale sanama u jednoj ritmi~ki `ivljoj formi.

"Ko je pozajmio milion i poMMiilluu \\uukkaannoovvii}}uu?", pitaju poreskiobveznici.

"Je-dna ba-nka iz Lon-do-na",sri~e uglas izvr{na vlast.

Onda cijelu aferu na prozniseriozni nivo vozdi`u stranke krozkratke ironijske pasa`e saop{tenja

za javnost. Opozicioni portparolikoji kao na konkurs {alju svojaduhovita kozerstva, o{trim sje~ivomsarkazma crtaju javnosti da je\ukanovi} lopov. Ta saop{tenjatreba da budu smije{na, ali nikomevi{e nijesu. Vrijeme je da priznamoda je ono {to novi kapitalisti rade

gra|anima ~isti seks - a dobro jepoznato da u krevetu mjesta ima zaurlik, gr~eviti vapaj, suze (i svedruge vrste izlu~evina) - no nikakoza kisjelo-ironi~ni smije{ak. Pro-bajte da svom partneru/ki u najin-timnijim trenucima {apnete nekiaforizam. Ne ide... kao {to vi{eodista nikoga ne interesuje to moreintelektualnih dosko~ica glede \u-kanovi}evog punog bu|elara kojimase pune dnevne novine.

Ta je pri~a upalila povodomdodjele mirovnih odlikovanja, alisada smo na polju ekonomije kadaje potrebno da makar jednom ne-zavisnom crnogorskom ekonomistiu{i zapara tajnovito obja{njenje Ko-misije za sprje~avanje pranja novca.

Da smo se neosjetno na{li na"drugom nivou fikcije", govori i

Pi{e: Brano Mandi}

NNaarraavvnnoo ddaa }}ee uu ooddjjeelljjeennjjuu ppoonnaavvlljjaa~~aa nnaajjvvee}}ii mmaanngguupp bbiittii oonnaajjkkoojjii nnaajjvvii{{ee bbjjee`̀ii ss ~~aassoovvaa.. NNaarraavvnnoo ddaa }}ee rreeddaarr kkoojjii pprriijjaavvlljjuujjeeooddssuuttnnee bbiittii bbuubbuulljjii~~aavvii kkrreetteenn,, pprreeddmmeett pprreezziirraa pprriissppjjeelliihh ffrrkkuunniiccaa..ZZaattoo jjee MMiilloo \\uukkaannoovvii}} - DDuukkee uu pprreeddnnoossttii jjeerr ssee nnaallaazzii nnaa ~~eelluuppeerrvveerrttiirraannoogg ssiisstteemmaa

OOppoozziicciioonnii ppoorrttppaarroollii kkoojjii kkaaoo nnaa kkoonnkkuurrss {{aalljjuu ssvvoojjaa dduuhhoovviittaa kkoozz-eerrssttvvaa,, oo{{ttrriimm ssjjee~~iivvoomm ssaarrkkaazzmmaa ccrrttaajjuu jjaavvnnoossttii ddaa jjee \\uukkaannoovvii}}llooppoovv.. TTaa ssaaoopp{{tteennjjaa ttrreebbaa ddaa bbuudduu ssmmiijjee{{nnaa,, aallii nniikkoommee vvii{{ee nniijjeessuu

Jedna banka iz Londona

11E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

~injenica da je \ukanovi}a po~elada brani dr`ava saop{tenjima nalikpartijskim. Da li se to izvr{ni aparati ratnoprofiterska mre`a grle u pozi69 tu pred na{im o~ima? (Poupotrebi ma{te, ta poza nas odvajaod `ivotinja - ujedno zadovoljava-ju}i najanimalnije potrebe ljudskogstvora).

Jedna takva potreba humanogdru{tva (a javlja se i kod nekihinsekata) povezana je sa pravdomi u direktnoj je opoziciji sadr`avnim ustrojstvom, kao sistemomprinude. To {to je prinuda de-vedesetih godina hodala po ulicamaoli~ena u uniformisanim medvjedi-ma i bila tako o~igledna, ne zna~ida je danas i{~ezla - naprotiv.

Gra|ani su jednako prinu|enida `ive bez sistemske za{tite dr`ave,{to zna~i da se identifikuju sa ne-gativnim junacima. Naravno da }e uodjeljenju ponavlja~a najve}i man-gup biti onaj koji najvi{e bje`i s~asova. Naravno da }e redar kojiprijavljuje odsutne biti bubulji~avikreten, predmet prezira prispjelihfrkunica. Zato je Milo \ukanovi} -Duke u prednosti jer se nalazi na~elu pervertiranog sistema.

U tom sistemu je do ju~e vla-

dao strah od nacionalne emanci-pacije, a danas od ekonomskogprosperiteta i gra|anske inicijative.

Dok se re~eno klupko kotrlja upoliti~koj areni, nikad se razmotatine}e. RRoollaann BBaarrtt je lijepo primijetioda je politi~ka naracija "sadisti~ka idesadovska" - nedogledna igra {ugepo beskrajnom polju interpretacija.Zato nije efektno kada NNeebboojj{{aaMMeeddoojjeevvii}} ka`e ono {to bi i pone-ki nestrana~ki stru~njak u zemljimogao. Medovu pri~u ste`e obru~politi~ke logike, a to je zatvoren sis-

tem i valja ga provjetriti spolja. Dabi ga se demontiralo, potreban jeglas s onu stranu partijskih pogodbi.Da ovo nijesu samo teoretske mu-drolije, zna svaka doma}ica koja jena CEDEM-ovoj anketi zaokru`ilaVVaannjjuu ]]aalloovvii}}, kao {to zna da pre-pozna osmerac kada joj ga upakujekakav ugla|eni vladin portparol.

A svi su ugla|eni, mladi,samozadovoljni paraziti koji suspremni da za ludi osmerac u bud-vanskoj diskoteci prodaju tonenepotrebnih moralnih lekcija poputove koja korijene ima u frustracijijednog obrazovnog sistema dalekoprije bolonjske reforme. To je bilo

davno kada su san o modelu skan-dinavskog socijalizma prekinule\ukanovi}eve i Marovi}eve poli-ti~ke (ha)ubice.

Nije to problem samo u CrnojGori, pa i sama Amerika ne mo`eda iza|e na kraj sa BBuusshh-ovimludostima jer se omladinci iomladinke vi{e interesuju koliko jesmr{ala, (ako je smr{ala) LLiinnddssaayyLLoohhaann, i da li je trudna (ako jezaista trudna) BBrriittnneeyy SSppeeaarrss.

"Tako je passe napadati Busha",procijedila je neko ve~e draga

koleginica. Na moju veliku `alost,morao sam da se slo`im - pri tomene misle}i na Bu{a. Sjedjeli smopored presu{enog korita Ribnice irazgovarali o ulozi novinarstva ucrnogorskoj tranziciji. Bilo je pak-leno te{ko disati pored suve rijeke(dvjesta metara od tajkunske ku}ejednog tajkuna), kada se pojaviladvoglava a`daha. Zakora~ila je uno} sa grafita preko puta glavnogulaza u knji`aru i odmjerila dvojenovinara dugim vatrenim pogledom.To je bila prelomna ta~ka, prelazakna drugi nivo - bilo je to ve~e kadaje Njegovo Veli~anstvo trgovaloakcije banke Njegovog Brata.

Imah, ergo, ekskluzivu, ali nije-sam znao {to }u s njom: koga biinteresovale dvorske finansijskemalverzacije kada bi u novinamamogao da pro~ita kako po Podgoricigazaju bikefalna mitolo{ka ~u-dovi{ta?!

Tja, pomislio sam i onda mi jesinulo: du`nost svakog novinara,pravnika, roditelja, sportiste, istra-`iva~a, poreskog obveznika je dasvoja ~udovi{ta i strahove zadr`i zasebe. Potom hladno, precizno,protestantski, {elzijevski, bez idejevodilje do ljubavi prema mali{anima- po~nu prikupljati dokaze protivNJIH. A oni, izvinjavam se napovr{nom shvatanju klju~nih `ivo-tnih radosti, voze automobile ~ijefelme vrijede {kolarine na dobromameri~kom univerzitetu. To suneprijatelji i nema niti jedne borbeosim socijalne. Po{to smo pu{keposlali u Avganistan, ostaje gandi-jevski metod. Problem je {to falijedan osrednji Mahatma da kolek-tivni kukavi~luk i malodu{no slije-ganje ramenima predstavi kaolokalni na~in mirnog bunta. Jer, mise bunimo, zar ne?

Recite da je tako - da }e se voda~istija vratiti u Ribnicu - kao {to senovac vra}a u Prvu Banku Bratovu.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

OOnnddaa mmii jjee ssiinnuulloo:: dduu`̀nnoosstt ssvvaakkoogg nnoovviinnaarraa,, pprraavvnniikkaa,, rrooddiitteelljjaa,,ssppoorrttiissttee,, iissttrraa`̀iivvaa~~aa,, ppoorreesskkoogg oobbvveezznniikkaa jjee ddaa ssvvoojjaa ~~uuddoovvii{{ttaa iissttrraahhoovvee zzaaddrr`̀ii zzaa sseebbee.. PPoottoomm hhllaaddnnoo,, pprreecciizznnoo,, pprrootteessttaannttsskkii,,{{eellzziijjeevvsskkii,, bbeezz iiddeejjee vvooddiilljjee ddoo lljjuubbaavvii pprreemmaa mmaallii{{aanniimmaa - ppoo~~nnuupprriikkuupplljjaattii ddookkaazzee pprroottiivv NNJJIIHH

12E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . P o l i t i k a

Moderna evropska retorika po-drazumijeva da politi~ari koji

pretenduju da budu demokratske orje-ntacije makar verbalno moraju bitipobornici svake vrste saradnje. To jena Balkanu naro~ito popularno, po-sebno pod stalnim pritiskom Unije da

moramo sara|ivati jedni sa drugima,jer je to za sve najbolji put ka ~lanstvu.Me|utim, dok na nivou institucija iljudi koji se bave tehni~kim pitanjimaintegracija postoji volja za saradnjom,kada dodje na red institucionalizacija iformalizacija te saradnje za koju jeneosporno potrebna politi~ka volja, tustvari ne idu bas glatko. Stari strahoviili mo`da uga|anje odre|enim slojevi-ma javnog mnjenja iza|u na povr{inu,te Hrvati ne}e ni da ~uju da pri~ekajuostale, a nijesu pretjerano voljni ni dadijele svoje znanje i prevode.Makedonija se godinama mu~i sadatumom otpo~injanja pregovora o~lanstvu, ~ekanje na Srbiju i Mladi}atako|e nije popularno, a mnogi(uprkos ubje|ivanju evropskih

zvani~nika) ne vjeruju da pitanjerje{avanja kona~nog statusa Kosova ievropski put Srbije nijesu povezani.Tako, makar spolja, sve vi{e li~i na trkuda oslanjaju}i se isklju~ivo na svojadostignu}a {to prije stigne do Unije,nego na nevoljnost da se sara|uje sasusjedima.

Prilikom skora{njeg susreta crno-gorskog i srpskog vicepremijera, Gor-dane \urovi} i Bo`idara \eli}a, inici-rana je interesantna ideja o budu}ojsaradnji zemalja regiona na poslovimaevropskih integracija, koja }e bitidetaljnije razmatrana u okviru okto-barske konferencije koja }e se odr`atiu Crnoj Gori. Ta saradnja je pre-vashodno zami{ljena kao podjela teh-ni~kih poslova izme|u Hrvatske, Ma-kedonije, Crne Gore, Bosne i Her-cegovine i Albanije koje bi kasnije

razmjenjivale u~injeno. Ideja podsje}ana stvaranje Vi{egradske grupe u okvirukoje su zemlje centralne Evrope -^e{ka, Slova~ka, Ma|arska i Poljskasara|ivale na pitanjima bezbjednosnih i

spoljno politi~kih odnosa. Mediji suovu inicijativu krstili kao inicijativu zastvaranje zapadno - balkanske grupe, iiako je rije~ o zaista korisnoj ideji kojau svojoj su{tini ima razmjenu eksper-tize, u{tedu tro{kova i vremena, reak-cije {irom regiona su u najboljemslu~aju bile umjereno pozitivne, kao dase neko stidi spremnosti na saradnju.To ne ohrabruje, obzirom da je za usp-jeh bilo koje inicijative ovog tipapotrebna politi~ka volja i prosto spre-mnost za kreiranje nekog regionalnogidentiteta u procesu pribli`avanja Uniji.

Problem u regionalnom pristupuintegracijama je ~injenica da su zem-lje zapadnog Balkana na razli~itimnivoima kad su u pitanju njihovi ugov-orni odnosi sa Unijom, te postoji strahda neke zemlje ne bi bile dobitniciukoliko bi se Unija opet odlu~ila na"paket aran`man". Me|utim, uz svouva`avanje prednosti koju u ovomsmislu ima Hrvatska, ostale zemlje ipaksu jo{ uvijek dovoljno daleko od~lanstva, da bi bilo nezahvalno prog-nozirati ko bi koga ~ekao. Podsjetimose da je Slovenija poslednja "uhvatilavoz" za posljednje pro{irenje, a da jeneposredno pred 2004. godinu odstrane Evropske komisije bila ocijenje-na kao jedna od dr`ava najspremnijihza preuzimanje obaveza ~lanstva.

S druge strane, Evropska unija jeod samog po~etka jako podr`avala

DO KOG N I VOA S E S T IG LO SA I S PUN J EN J EM ZAHT J E VA ZA R EG IONALNOM SARADN JOMDR@AVA ZAPADNOG BA LKANA ^ E T I R I GOD INE NAKON USVA J AN J A SOLUNSK E AGENDE

Ko kome (ne) vjeruje na Balkanu

Sve regionalne inicijative imaju sna`nu podr{ku Unije. To potvr|uje i ~injeni-ca da je za projekte iz regionalne komponente CARDS-a, za period od

2000-2006.godine, opredjeljeno preko 220 miliona eura. Evropski komesar zapro{irenje Olli Rehn je vi{e puta izrazio sna`nu podr{ku stvaranju regionalnihveza i istakao da je takva saradnja neophodna bez obzira na razlike u stepenuintegracije pojedine zemlje, te da je to jedini put ka prosperitetu i stabilnostiregiona, kao i da }e to biti va`an kriterijum na evropskom putu zapadnogBalkana. Tako da nema razloga za nelagodu sa po~etka pri~e. Pitanje jepoliti~ke zrelosti sara|ivati sa susjedima. Time se {alje i najbolja poruka da smospremni i na saradnju sa {irim poljem dr`ava {to nas jednog dana i o~ekuje.

KKKKAAAADDDD SSSSEEEE SSSSAAAARRRRAAAA\\\\UUUUJJJJEEEE,,,, UUUUNNNNIIIIJJJJAAAA NNNNEEEE [[[[TTTTEEEEDDDDIIII

DDookk nnaa nniivvoouu iinnssttiittuucciijjaa ii lljjuuddii kkoojjii ssee bbaavvee tteehhnnii~~kkiimm ppiittaannjjiimmaaiinntteeggrraacciijjaa ppoossttoojjii vvoolljjaa zzaa ssaarraaddnnjjoomm,, kkaaddaa ddooddjjee nnaa rreedd iinnssttiittuu-cciioonnaalliizzaacciijjaa ii ffoorrmmaalliizzaacciijjaa ttee ssaarraaddnnjjee zzaa kkoojjuu jjee nneeoossppoorrnnooppoottrreebbnnaa ppoolliittii~~kkaa vvoolljjaa,, ttuu ssttvvaarrii nnee iidduu bbaass ggllaattkkoo.. SSttaarrii ssttrraahhoovviiiillii mmoo`̀ddaa uuggaa||aannjjee ooddrree||eenniimm sslloojjeevviimmaa jjaavvnnoogg mmnnjjeennjjaa iizzaa||uu nnaappoovvrr{{iinnuu

Pi{e: Maja Vuja{kovi}

13E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . P o l i t i k a

svaku vrstu regionalne saradnje `ele}ida pomogne dr`avama regiona daobnove stare veze, prevazi|u nepov-jerenje stvoreno tokom 90-tih godina ida se na poznatom terenu nau~esaradnji koja je neophodna za fun-kcionisanje EU. Regionalna saradnja jei zahtjev une{en u Sporazume o stabi-lizaciji i pridru`ivanju, a jedan je odglavnih ciljeva definisanih Solunskomagendom, usvojenom na samitu EU izemalja zapadnog Balkana, juna 2003.godine. Tada su kao prioritetne oblastiza saradnju navedene: ostvarivanje slo-bodne trgovine u regionu, slobode kre-tanja lica, stvaranje regionalnog tr`i{taelektri~ne energije i gasa, razvoj sao-bra}ajne, energetske i telekomunika-cione infrastrukture, saradnja u oblastiza{tite `ivotne sredine, prekograni~na iparlamentarna saradnja i mnoge druge.

[to se ti~e politi~ke dimenzijeregionalne saradnje, jasno je da je onaneophodna za postizanje stabilnosti,dobrosusjedskih odnosa i pomirenjame|u dr`avama zapadnog Balkana. Beznje nema ni prevazila`enja nacionaliz-ma i netolerancije ni postizanjakvalitetnog politi~kog dijaloga. Iskrenapoliti~ka volja i posve}enost zemaljaregiona postizanju konsenzusa i izgrad-nji povjerenja preduslov je i saradnji uoblasti ekonomije, infrastrukture, pravdei unutra{njih poslova. U vezi sa ovim jei povratak izbjeglica i interno raseljenihlica {to predstavlja indikator stepenaetni~kog pomirenja i demokratskezrelosti politi~kih elita na ovim prostori-ma. Iako je ostvaren zna~ajan napredaku ovim oblastima, postoje jo{ brojna

otvorena pitanja u regionu, naro~itokad je povratak izbjeglica u pitanju.

Kada je u pitanju regionalnasaradnja u oblasti ekonomije, ona jepotrebna za ostvarivanje ekonomskograsta i razvoja regiona i kreiranje novihradnih mjesta. Imaju}i u vidu veli~inuzemalja zapadnog Balkana kao limiti-raju}i faktor za privla~enje stranihdirektnih investicija, zajedni~ki rad nakreiranju povoljne poslovne klimename}e se kao logi~no rje{enje. Zaostvarivanje ovog cilja potrebno je ipobolj{anje infrastrukture i reformainstitucija. Mo`e se re}i da su dr`ave

zapadnog Balkana najvi{e postigle usaradnji u oblasti ekonomije (potpisi-vanjem CEFTE 2006.godine) ~ija }epuna i efikasna primjena biti krunaliberalizacije trgovine u regionu. Izvje-stan napredak ostvaren je i u oblastiobnove putne infrastrukture i formi-ranju regionalnog tr`i{ta energije, kojibi, zasnovan na evropskim standardi-ma, transparentnim pravilima i me|u-sobnom povjerenju, u budu}nosti tre-bao da obezbjedi optimalan razvojenergetskog sektora. Zemlje regiona }eu budu}nosti morati vi{e da sara|uju iu oblasti za{tite `ivotne sredine,nauke, informacionih i komunikacionihtehnologija i statistike, te inicijativama

koje EU sna`no podr`ava.[to se ti~e bezbjednosne dimenz-

ije regionalne saradnje, to je pitanjevisoko na listi prioriteta EU jer se jedi-no zajedni~kim pristupom mogu treti-rati pitanja kakva su organizovani krim-inal i korupcija, ilegalna migracija...Napori da se o~uva stabilnost i razvojregiona koji je u direktnoj vezi sa sta-bilno{}u cijelog kontinenta, mogu bitiuspje{ni jedino ako dr`ave razvijuzajedni~ki odgovor na bezbjednosneizazove. U saradnji sa EU, zajedni~kimsnagama moraju se boriti protiv korup-cije, organizovanog kriminala, kriju-

m~arenja, trafikinga ljudima, trgovinedrogom i oru`jem i svega onog {tosprje~ava ekonomski rast, podriva vla-davinu prava i stabilnost u regionu.Dr`ave zapadnog Balkana danasmnogo bolje sara|uju na ovom planuu odnosu na prethodni period, me-|utim, imaju}i u vidu da u regionu jo{uvijek postoje otvorena bezbjednosnapitanja, ta saradnja i na institucional-nom nivou mora biti mnogo ja~a.

Autorka zavr{ava postdiplomskeevropske studije na Fakultetu politi~kihnauka u Beogradu i saradnica jeCGO-aa. Poha|ala je III generaciju[kole evropskih integracija

EEUU jjee oodd ssaammoogg ppoo~~eettkkaa jjaakkoo ppooddrr`̀aavvaallaa ssvvaakkuu vvrrssttuu rreeggiioonnaallnneessaarraaddnnjjee `̀eellee}}ii ddaa ppoommooggnnee ddrr`̀aavvaammaa rreeggiioonnaa ddaa oobbnnoovvee ssttaarreevveezzee,, pprreevvaazzii||uu nneeppoovvjjeerreennjjee ssttvvoorreennoo ttookkoomm 9900-ttiihh ggooddiinnaa ii ddaa sseennaa ppoozznnaattoomm tteerreennuu nnaauu~~ee ssaarraaddnnjjii kkoojjaa jjee nneeoopphhooddnnaa zzaaffuunnkkcciioonniissaannjjee UUnniijjee

Sa EU samita u Solunu

14E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Dokumen t i

Nesnala`enje naj{ire javnosti uzemljama zapadnog Balkana u

oblasti evropske integracije, ali i dijelapoliti~ara koji postepeno ulaze u pot-puno novu sferu, bila je povodEvropskoj komisiji da pripremi odgo-vore na naj~e{}e postavljana pitanja otome {to je zapravo Sporazum o stabi-lizaciji i pridru`ivanju (SSP) - prvizna~ajniji korak na putu ka eventual-nom ~lanstvu u Uniji. Pred nama sunajva`nija:

Za{to nam je potreban Spo-razum o stabilizaciji i pridru`ivanju?

Evropska integracija zapadnogBalkana je krajnji cilj Procesa stabi-lizacije i pridru`ivanja, osnovnog instru-menta spoljne politike EU u ovomregionu. Glavni element PSP-a jezaklju~ivanje Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju (SSP) koji predstavljadalekose`nu ugovornu vezu izme|u EUi svake od zemalja zapadnog Balkana idefini{e me|usobna prava i odgov-ornosti.

SSP je u neku ruku i simbolevropske orijentacije za koju su sezemlje zapadnog Balkana odlu~ile, kaoi perspektive ~lanstva koju im jeponudila EU.

SSP je obavezuju}i ugovor ~iji jecilj da bude katalizator promjena. Punaprimjena obaveza iz SSP-a je za svakuod zemalja potpisnica iz regionaprekretnica ka integraciji u EU. SSP jeinstrument koji prati zemlje regionatokom ~itavog puta do pristupanja EU- u skladu sa odlukama Solunskog sa-mita, izme|u SSP-a i pristupanja EU nesmije biti nikakvih prelaznih ugovora.

[to podrazumijeva Sporazum ostabilizaciji i pridru`ivanju?

SSP-om se uspostavlja zona slo-bodne trgovine izme|u odre|enedr`ave i EU za sve industrijskeproizvode i ve}inu poljoprivrednihproizvoda. U po~etku su ugovorneklauzule asimetri~ne i idu u koristzemlje potpisnice iz regiona zapadnogBalkana. To u su{tini zna~i da EU toj

zemlji odobrava ograni~en bescarinskipristup zajedni~kom tr`i{tu Evropskeunije za gotovo sve proizvode, dok jeta zemlja obavezna da sa svoje straneodmah ukine jedan broj tarifa zaindustrijske i poljoprivredne proizvode,dok se ostale ukidaju postepeno tokomnekoliko godina. Dok se carinske stopena poljoprivredne proizvode smanjuju,odre|ene kvote se mogu zadr`ati zaposebno osjetljive proizvode.

SSP predstavlja i formalni okvir zauskla|ivanje pravne i ekonomske regu-lative zemalja zapadnog Balkana sa EUi za blisku saradnju sa EU u oblastimaod velikog zna~aja za unutra{nje tr`i{te.SSP sadr`i unaprijed ugovorenu listuprioriteta koja poma`e EU da sara|ujesa svakom od zemalja regiona kako biih pribli`ila standardima koji vladaju uEU. Osnovni fokus SSP-a sudemokratski principi i klju~ni ~iniocizajedni~kog tr`i{ta EU. Njegova osnovaje u obavezi zemalja regiona da radena pro{irenju politi~kih i ekonomskihsloboda. Kao uvod u na~infunkcionisanja unutra{njeg tr`i{ta EU,SSP je i najbolja priprema za budu}e

~lanstvo. SSP podsti~e aktivan razvoj region-

alne saradnje me|u zemljama zapa-dnog Balkana uz podr{ku EU. Stvaraju}iintenzivnije odnose izme|u EU izemalja regiona, SSP doprinosi nji-hovom pribli`avanju i me|usobnomrazumijevanju.

SSP defini{e strukturu odnosa iz-me|u EU i zemalja zapadnog Balkanauspostavljaju}i blisku saradnju unutar{irokog spektra razli~itih politika (uk-lju~uju}i i unutra{nje poslove i sudstvo),koja se zasniva na reciprocitetu i odkoje obje strane imaju znatne koristi.

EU sa svoje strane preuzimaobavezu da pru`i svu podr{ku u spro-vo|enju reformi i da u tom cilju upo-trijebi sve raspolo`ive instrumentesaradnje, kao i tehni~ku, finansijsku iekonomsku pomo} .

Koje oblasti pokriva Sporazum ostabilizaciji i pridru`ivanju?

SSP je izra|en po uzoru na Ev-ropske ugovore koje su sa EU zaklju-~ivale zemlje centralne i isto~ne Evrope,ali sadr`i i specifi~ne odredbe, poputobaveze regionalne saradnje i klauzula

N A J ^ E [ ] E P O S T A V L J A N A P I T A N J A U V E Z I S A S P O R A Z U M O M O S T A B I L I Z A C I J I IP R I D R U @ I V A N J U

Obavezuju}i katalizator promjena

Sa jedne od pregovara~kih sesija

15E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Dokumen t i

u oblasti unutra{njih poslova i sudstva. Svaki SSP pokriva istovjetne

osnovne oblasti, dok se neki aspektimogu mijenjati kako bi se prilagodilispecifi~nostima zemlje potpisnice.Oblasti od posebnog zna~aja kojepokriva SSP jesu:- Uspostavljanje politi~kog dijaloga,- Promocija regionalne saradnje,- Uspostavljanje zone slobodne

trgovine izme|u zemlje potpisnice iEU,

- Obostrane koncesije u pogledu "~etirislobode": kretanja radnika, kapitala,roba i usluga,

- Harmonizacija zakonodavstva zemljepotpisnice sa zakonima Zajednice,uklju~uju}i i precizna pravila u oblastikonkurencije, prava intelektualnesvojine i javnih nabavki,

- Obimna saradnja u svim oblastimpolitika EU, uklju~uju}i unutra{njeposlove i sudstvo.

Koji su ciljevi Sporazuma o sta-bilizaciji i pridru`ivanju?

Cilj je da se pru`i institucionalizo-van okvir za razvoj politi~kog dijaloga.Politi~ki dijalog izme|u EU i zemaljazapadnog Balkana je uveliko u toku, aposeban je podsticaj dobio na samitu uSolunu 2003. godine. SSP je okvir kojipoma`e razvoj politi~kih odnosaizme|u EU i zemalja regiona. Time sepodsti~e izjedna~avanje vi|enja sig-urnosti i stabilnosti u Evropi i doprinosiharmonizaciji pozicija u odnosu napitanja od me|unarodne va`nosti.Politi~ki dijalog sa EU }e tako|epomo}i zemljama da se u potpunostiintegri{u u zajednicu demokratskihdr`ava. EU je voljna da pru`i svupodr{ku zemljama zapadnog Balkana unjihovim naporima da razvijume|usobnu ekonomsku i me|unarod-nu saradnju.

Cilj SSP-a je i da podr`i naporezemalja zapadnog Balkana da postanufunkcionalne tr`i{ne ekonomije. To seposti`e dijelom kroz postepenu harmo-nizaciju zakonodavstava zemaljaregiona sa zakonima evropskeZajednice, pogotovu u osnovnim oblas-tima od va`nosti za zajedni~ko tr`i{teEU. Zemlje zapadnog Balkana ve}u`ivaju autonomne tr`i{ne mjere, jed-nostrane povlastice od strane EU kojeova mo`e povu}i. SSP pretvara ovu

vezu u ugovorni odnos kojim se zahti-jeva da se tr`i{ta zemalja zapadnogBalkana postepeno otvaraju i da seistovremeno uspostavlja pravna stabil-nost. Cilj je da se postepeno razvijepotpuna zona slobodne trgovine iz-me|u EU i zemalja zapadnog Balkana.

Time se unaprje|uje razvoj trgo-vine i investicija koje su od klju~neva`nosti za ekonomsko preure|enje imodernizaciju. Decembra 2006. godi-ne, novi ugovor o zoni slobodne trgo-vine u centralnoj Evropi (CEFTA) pot-pisan je od strane svih zemalja regiona.Ovim ugovorom se uspostavlja region-alna zona slobodne trgovine i po-jednostavljen je jedinstveni sistem prav-ila koji olak{avaju trgovinu sa regionomu cjelini. SSP i CEFTA zajedno ~inesveobuhvatni pravni okvir za liberal-izaciju trgovine koji ~ini zemlje regionaznatno primamljivijim za njima neop-hodne strane investicije, a to je do-kazano i iskustvom centralno evropskihdr`ava koje su nedavno pristupile EU.

Tre}i cilj je SSP-a je da unaprijediregionalnu saradnju i dobrosusjedskeodnose. Kada SSP stupi na snagu,obaveza svake zemlje je da radi na {tobli`oj saradnji sa susjednim zemljama.Regionalna saradnja se podsti~e nasvim poljima.

Kakvo je trenutno stanje i {to sudalji planovi?

Dok traje proces ratifikacije SSP-a(koji je neophodan da bi on stupio nasnagu), odre|eni djelovi sporazuma,

posebno ona poglavlja koja se odnosena slobodan protok robe kao i naoblast saobra}aja, stupaju na snagukroz Privremeni sporazum.

Trenutno su na snazi Sporazumi ostabilizaciji i pridru`ivanju saMakedonijom (1. april 2004. godine) iHrvatskom (1. februar 2005.godine).Kada SSP stupi na snagu, uspostavlja seniz novih organa: na ministarskomnivou Savjet za stabilizaciju ipridru`ivanje, na nivou visokihzvani~nika Komitet za stabilizaciju ipridru`ivanje, kao i na tehni~kom nivou(potkomiteti).

Albanija je potpisala SSP juna2006.godine, a Privremeni sporazum jestupio na snagu decembra iste godine,u i{~ekivanju ratifikacije SSP-a.Pregovori o SSP sa Albanijom suzapo~eti 2003. godine i trajali su vi{eod 3 godine. Prije potpisivanja ugovo-ra, EU mora biti sigurna da drugazemlja potpisnica posjeduje institucije ikapacitete da ispuni sve zahtjeve spo-razuma.

Tehni~ki pregovori oko SSP-a saBosnom i Hercegovinom su zavr{eni, noformalno zaklju~ivanje pregovora krozparafiranje ugovora mora da sa~eka daBiH postigne zadovoljavaju}i napredaku izvjesnim prioritetnim oblastima.

Crna Gora je parafirala SSP 15.marta 2007. godine, a njegovo potpisi-vanje se o~ekuje na jesen. U o~ekivan-ju ratifikacije SSP-a, u januaru 2008.godine }e na snagu stupiti Privremenisporazum.

Pregovori oko SSP-a sa Srbijom suzapo~eti oktobra 2005. godine, ali su izrazloga nesaradnje sa Ha{kim tri-bunalom obustavljeni maja 2006.godine. Nakon {to je ta zemlja pokaza-la jasne namjere da postigne punusaradnju sa Tribunalom, a to je idokazala odre|enim konkretnimaktivnostima, pregovori su nastavljeni13. juna 2007. godine. Pregovori oSSP-u se za sada ne odnose na Kosovokojim i dalje upravljaju me|unarodnesnage u skladu sa rezolucijom Savjetabezbjednosti 1244. Pravo da prego-varaju o SSP-u imaju samo dr`ave, paje Kosovo izuzeto iz ovog procesa, sobzirom na njegov trenutni status.

Pripremili: V.[.-NN.R.

[efice dva tima nakon okon~anjapregovora u decembru 2006. godine

16E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Ekonomi j a

Nema sumnje da su (ne)konku-rentnost crnogorske privrede i

spoljnotrgovinski deficit najve}iproblemi sa kojima se suo~ava CrnaGora. Posebno }e taj problem bitiizra`en u daljem procesu evropskihintegracija i pristupanju STO jer sepribli`avamo institucijama koje susvojevremeno i osnovane na na-~elima konkurencije i slobodnogtr`i{ta. Ovaj problem je pravilnolociran i u Vladi Crne Gore, stoga jesa pravom GGoorrddaannaa \\uurroovvii}}, pot-predsjednica Vlade, primijetila da je"...nedovoljna konkurentnost na{ihpreduze}a najve}e `ari{te proble-ma, te da Crnoj Gori nedostaje'agenda konkurentnosti' kao objed-injeni set mjera, koje treba dasprovode razli~iti organi".

U Agendi ekonomskih reformi2005 - 2007. godine, kao jedan odciljeva definisano je ostvarivanjemakroekonomske stabilnosti uzsna`enje faktora privrednog rastafokusiranog na rast proizvodnjenamijenjene izvozu. Da bi se ost-vario pomenuti cilj, bilo je ne-ophodno kreirati strate{ki model zapodsticanje izvoza kojim bi se sacentralnog nivoa podstakao ipove}ao izvoz preduze}a iz CrneGore. Krajem 2005. godine je i

ura|ena Strategija podsticanja iz-voza koju je pripremilo Ministarstvoza ekonomske odnose sa inos-transtvom i evropske integracije.Me|utim, rezultati su veoma skro-mni, a evidentan je i porast platno-bilansnog i spoljnotrgovinskog de-ficita koji je za samo pet mjeseci uovoj godini iznosio ~ak 441,5 mi-liona eura ili 53% vi{e nego uuporednom pro{logodi{njem perio-du. Jasno je da je struktura nave-

denog deficita specifi~na i da se nemo`e u apsolutnom iznosu upo-re|ivati sa deficitima drugih dr`ava,ali je nesporno da je situacija alar-

mantna.Sa uvo|enjem eura kao zva-

ni~ne monete, Crna Gora je fiksir-ala nominalni devizni kurs za zonueura. Me|utim, njen realni deviznikurs - prilago|en razlikama crno-gorske stope inflacije u odnosu nazemlje koje koriste euro iliuop{tenije, za njene trgovinskepartnere se polako pomjera. Glavniizvozni proizvodi Crne Gore su alu-minijum i turizam, a njeni glavni

trgovinski partneri su zemlje u koji-ma euro predstavlja zvani~nu valu-tu i SAD. Njeni glavni uvozniproizvodi su nafta i naftni derivati,

Pi{e: Emil Krije{torac

U E V R O P S K O J U N I J I D E T A L J N O J E R E G U L I S A N A O B L A S T Z A [ T I T E K O N K U R E N C I J E ,A L I T O C R N O G O R S K I P R I V R E D N I C I J O [ N E M O R A J U D A D E T A L J N O I Z U ^ A V A J U

U integracije bezkonkurentnosti

KKrraajjeemm 22000055.. ggooddiinnee jjee ii uurraa||eennaa SSttrraatteeggiijjaa ppooddssttiiccaannjjaa iizzvvoozzaa kkoojjuujjee pprriipprreemmiilloo MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa eekkoonnoommsskkee ooddnnoossee ssaa iinnoossttrraannssttvvoomm iieevvrrooppsskkee iinntteeggrraacciijjee.. MMee||uuttiimm,, rreezzuullttaattii ssuu vveeoommaa sskkrroommnnii,, aa eevvii-ddeennttaann jjee ii ppoorraasstt ppllaattnnoobbiillaannssnnoogg ii ssppoolljjnnoottrrggoovviinnsskkoogg ddeeffiicciittaa kkoojjiijjee zzaa ssaammoo ppeett mmjjeesseeccii uu oovvoojj ggooddiinnii iizznnoossiioo ~~aakk 444411,, 55 mmiilliioonnaaeeuurraa iillii 5533%% vvii{{ee nneeggoo uu uuppoorreeddnnoomm pprroo{{llooggooddii{{nnjjeemm ppeerriioodduu

Pored odredaba koje neposredno ure|uju pravo konkurencije, i pojedineodredbe sadr`ane u ostalim glavama Rimskog sporazuma (posebno one koje

se ti~u zajedni~ke poreske i trgovinske politike) posredno ure|uju konkurentskeodnose. Pojedine od tih odredbi bi morale biti sadr`ane u budu}em Zakonuo spoljnotrgovinskom poslovanju ili }e biti usagla{ene u posebnim propisimatokom procesa stabilizacije i pridru`ivanja EU, dok }e Crna Gora odredbe kojeneposredno ure|uju pravo konkurencije morati da ugradi u Zakon o konkuren-ciji. Posebno je va`no usvojiti odgovaraju}u terminologiju i logiku izlaganja,konsultovati tuma~enja utvr|ena u praksi organa EU i tako omogu}iti evolu-tivno usvajanje budu}ih propisa i prakse. Pri tome treba imati u vidu da, poredza{tite konkurencije koja je detaljno regulisana propisima EU, treba predvidjetii za{titu od konkurencije koja je manje detaljno ure|ena propisima EU po{toje sadr`ana u trgova~kim propisima dr`ava ~lanica.

NNEEOOPPHHOODDNNEE IIZZMMJJEENNEE ZZAAKKOONNAA

17E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Ekonomi j a

gorivo, farmaceutski proizvodi, ele-ktri~na energija, automobili i uposljednje vrijeme oprema za ugos-titeljske i turisti~ke kapacitete. Kadaje rije~ o uvozu, najve}i trgovinskipartneri Crne Gore, pored Srbije(37%), su uglavnom zemlje EU(Italija, Gr~ka, Kipar, Ma|arska).Kada je rije~ o izvozu, najve}itrgovinski partneri Crne Gore suzemlje u tranziciji Srbija, Bosna iHercegovina i Hrvatska, nakon ~egaslijede zemlje EU - Gr~ka i Italija(gdje se najvi{e izvozi aluminijum)zatim Njema~ka, Slovenija i VelikaBritanija. S obzirom da ve}i dioizvoza Crne Gore ide u zemlje EUi zemlje regiona, kretanje stvarnogdeviznog kursa u odnosu na zonu

eura mogu predstavljati razumanindeks konkurentnosti Crne Gore.

"Da bi crnogorska preduze}abila u prilici da "u|u" na me|unar-odno tr`i{te i da se na njemu pozi-cioniraju, neophodno je da budukonkurentna, da brzo usvajaju novetehnologije, da imaju ubrzan ciklusproizvodnje, kvalitetne proizvode,da budu fleksibilni u promjeni dje-latnosti preduze}a, da poznajudruga tr`i{ta i karakteristike njihovetra`nje", konstatuje se u strate{komplanu "Podsticanje konkurentnosti iizvoza" koji je uradila Direkcija zamala i srednja preduze}a.

Cilj ovog solidno ura|enogdokumenta je stru~na analiza krozkoju su predstavljeni postoje}iproblemi, te ponu|eni prijedloziadekvatnih mjera, instrumenata iaktivnosti neophodnih za budu}ipostupni ulazak Crne Gore najedinstveno evropsko tr`i{te.

Posebno je za crnogorskuprivredu va`no znati kako je EUregulisala svoje pravo konkurencije ikakvi su propisi koji se primjenjujuna preduze}a.

Naime, pravo konkurencije uEU je izgra|eno jo{ u Osniva~kimugovorima, i to na ~lanovima 81. i82. (nekada{njih 85. i 86.) Rimskogsporazuma, te poluvjekovnim ra-dom i dora|ivanjem od straneEvropskog Savjeta, Komisije i Suda.Sva rje{enja iz prava konkurencijesu, razumije se u ne{to prilago|eni-jim oblicima, usvojena i od stranedr`ava ~lanica EU, EFTA-e i dr`avakoje su pro{le proces pridru`enjaEU. Ova pravila su tako postalapravo konkurencije cijele Evrope, anjihovu primjenu prihvataju SAD,Kanada i Japan.

Pomenuti Rimski sporazum usvom odjeljku "Pravila konkurencije"(~lan 81.) ka`e: "Protivan je zajed-ni~kom tr`i{tu i zabranjen svakisporazum izme|u preduze}a, svakaodluka udru`enja preduze}a i svakousagla{eno pona{anje, koje mo`euticati na razmjenu izme|u dr`ava

~lanica i koji ima za cilj iliposljedicu da sprije~i, ograni~i iliizigra konkurenciju na zajedni~komtr`i{tu, a naro~ito ako se odnosi na:a) neposredno ili posredno ut-vr|ivanje kupovnih ili prodajnihcijena, ili drugih uslova transakcije;b) ograni~avanje ili kontrolu pro-izvodnje, isporuka, tehni~kog razvo-ja ili ulaganja; c) podjelu tr`i{ta iliizvora nabavki; d) primjenu ra-zli~itih uslova na iste poslove sarazli~itim trgova~kim partnerima,stavljaju}i ih na taj na~in u nejed-nak konkurentski polo`aj; e) uslovl-javanje ugovaranja prihvatanjemdodatnih obaveza koje po svojojprirodi ili trgova~kim obi~ajima ne-maju veze sa predmetom ugovora."

Zabrana naru{avanja konkuren-cije putem ekonomske mo}i je reg-ulisana ~lanom 82. Rimskog spo-razuma koji ka`e: "Protivna jezajedni~kom tr`i{tu i zabranjenazloupotreba dominantnog polo`ajana zajedni~kom tr`i{tu ili bitnomdijelu tog tr`i{ta u mjeri u kojojmo`e ugroziti razmjenu izme|udr`ava ~lanica..." ~lan 82. ure|uje"...strukturalne poreme}aje natr`i{tu" koji proisti~u iz domi-nantnog polo`aja. Dok ~lan 81.zabranjuje naru{avanje konkurenci-je putem sporazuma izme|u neza-visnih preduze}a, ~lan 82. te`i daizbjegne stvaranje tr`i{nih strukturau kojima preduze}a gube nezavis-nost. Radi se o sna`nim, ~estoslo`enim preduze}ima, a naj~e{}e omultinacionalnim korporacijama.Tako je jednom prilikom Sud u pre-sudi Continental Can odlu~io daja~anje dominantnog polo`aja pre-uzimanjem ve}inskog udjela u ko-nkurentskom preduze}u mo`e samopo sebi predstavljati zloupotrebudominantnog polo`aja, {to zna~i dase pomenuti ~lan 82. primjenjuje iu kontroli koncentracija.

AAuuttoorr jjee ppoollaazznniikk IIVV ggeenneerraacciijjee[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa ii vviissookkiiffuunnkkcciioonneerr NNaarrooddnnee ssttrraannkkee

DDaa bbii ccrrnnooggoorrsskkaa pprreedduuzzee}}aa bbiillaa uu pprriilliiccii ddaa ""uu||uu"" nnaa mmee||uunnaarroo-ddnnoo ttrr`̀ii{{ttee ii ddaa ssee nnaa nnjjeemmuu ppoozziicciioonniirraajjuu,, nneeoopphhooddnnoo jjee ddaa bbuudduukkoonnkkuurreennttnnaa,, ddaa bbrrzzoo uussvvaajjaajjuu nnoovvee tteehhnnoollooggiijjee,, ddaa iimmaajjuu uubbrrzzaanncciikklluuss pprrooiizzvvooddnnjjee,, kkvvaalliitteettnnee pprrooiizzvvooddee,, ddaa bbuudduu fflleekkssiibbiillnnii uupprroommjjeennii ddjjeellaattnnoossttii pprreedduuzzee}}aa,, ddaa ppoozznnaajjuu ddrruuggaa ttrr`̀ii{{ttaa ii kkaarraakk-tteerriissttiikkee nnjjiihhoovvee ttrraa`̀nnjjee - kkoonnssttaattuujjee ssee uu ssttrraattee{{kkoomm ppllaannuu""PPooddssttiiccaannjjee kkoonnkkuurreennttnnoossttii ii iizzvvoozzaa"" kkoojjii jjee uurraaddiillaa DDiirreekkcciijjaa zzaammaallaa ii ssrreeddnnjjaa pprreedduuzzee}}aa

18E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . I z mog ug l a

ZZaa{{ttoo `̀eelliimm ddaa bbuuddeemmgg rr aa||aann ii nn EEvv rrooppee??

Svakom gra|aninu zapadnogBalkana ovaj naslov koji je

postavljen u obliku pitanja, trebapreformulisati da sadr`i prizvukimperativnog - Za{to moramo bitigra|ani Evrope?

Za prosje~nog gra|anina ovogregiona, to je na neki na~in egzis-tencijalno pitanje budu}i da je samaideja EU nastala na odre|enimprincipima radi ~ijeg kr{enja jeBalkan plivao u krvi gotovo ~itavudeceniju. Razlozi koji me opred-jeljuju za ovakvo mi{ljenje razli~itisu i kre}u se od kulturolo{kih prekopravnih, do ekonomskih. Poku{a}uda ih nabrojim: Pacifizam (koji stojiu temeljima) EU je glavni razlogzbog kojeg `elim biti gra|anin EU.Kao pripadnik generacije koja je diosvojih najkreativnijih godina provelagledaju}i krvoproli}e u biv{ojdomovini pod me|unarodnimembargom, ne mogu a da se nezadivim sporazumom Francuske iNjema~ke koji je imao za cilj elim-inaciju razloga koji su bili vjekovnipovod za sukobe ove dvije nacije.O pouci tog primjera ne trebamnogo govoriti. Mehanizmi pregov-ora koji su vi{edecenijskom praksomrazvijeni me|u zemljama EU,isklju~uju oru`ani sukob, a to je

meni veoma va`no.Pravilima EU gra|anin je stav-

ljen u prvi plan, a kao gra|aninEvrope bih imao mnogo boljuza{titu nego {to je imam sad.Naime, pored doma}eg zakono-davstva (koje je zaista nezavisno) iEvropskog suda za ljudska prava,gra|anin Evrope ima i Evropski sudpravde pred kojim mo`e zatra`itiza{titu svojih interesa. Imaju}i uvidu situaciju u pravosu|u ne samou Crnoj Gori ve} i u regionu, svakidrugi komentar bio bi suvi{an.

Ovako stabilan pravni poredak iveoma jasna pravila ~ine i ekonom-sku situaciju sigurnijom, tako da bihkao gra|anin Evrope svakako bioboljeg materijalnog statusa. Kao pri-

padnika generacije koja je inos-transtvo uglavnom gledala prekosatelitskih kanala i kojoj je dobijan-je vize bilo koje zemlje EU pred-stavljalo fizi~ki i krajnje neizvjesanposao, najvi{e me fascinira ~injenicada kao gra|anin Evrope mogu puto-vati iz zemlje u zemlju bez viza ibez ikakvih ograni~enja.

Nepostojanje viznih ograni~enjai slobodan protok ljudi garant jebolje komunikacije me|u nacijama idoprinosi razmjeni ideja i mi{ljenjame|u pripradnicima razli~itih kul-tura, a to neminovno vodi njihovomzbli`avanju. Ovo je mo`da najve}ebogatstvo koje je jednako dostupnosvakom gra|aninu Evrope.

Jasna i striktna pravila za~lanove kluba zemalja EU predstavl-jaju jo{ jedan momenat zbog kojegsvaki gra|anin Crne Gore i regionamora stremiti ka EU. Jedna odkarakteristika nosilaca vlasti u CrnojGori i regiona jeste neodgovornost.Ne samo u smislu korupcije,zloupotrebe funkcije u pravcu sti-canja ili ~uvanja privilegija, ve} usmislu neodgovorne manipulacijeosje}anjima gra|ana koji su u per-manentnom gardu jedni premadrugima. Kao gra|anima Evrope,suzio bi se prostor za bilo koju vrstumanipulacije. Donosioci odluka bibili pod prismotrom organa EU, pada bi bilo koji vid neodgovornostibio smanjen na razumnu mjeru.

Slobodan protok ljudi, interak-cija razli~itosti u svakom pogledu iprotok roba ~ine evropsko gra|anst-vo primamljivim, a ono }e nemi-novno blagotvorno djelovati na na{mentalitet.

Za Crnu Goru kao mali sistemsa ograni~enim mogu}nostima iresursima, ~lanstvo u EU predstavljaveliki ispit i izazov. Ne mo`e seanticipirati njena budu}nost kao~lanice EU bez sagledavanja na~inaupravljanja i raspolaganja pomenu-tim resursima i njihovim uklapanjemu evropski prostor.

Sada{nja politi~ka elita ima pot-puno pogre{nu percepciju o resursi-ma dr`ave kojom upravlja. To i ne

Pi{e: Slavi{a Guberini}

KKaaoo pprriippaaddnniikkaa ggeenneerraacciijjee kkoojjaa jjee iinnoossttrraannssttvvoo uuggllaavvnnoomm gglleeddaallaapprreekkoo ssaatteelliittsskkiihh kkaannaallaa ii kkoojjoojj jjee ddoobbiijjaannjjee vviizzee bbiilloo kkoojjee zzeemmlljjeeEEUU pprreeddssttaavvlljjaalloo ffiizzii~~kkii ii kkrraajjnnjjee nneeiizzvvjjeessttaann ppoossaaoo,, nnaajjvvii{{ee mmeeffaasscciinniirraa ~~iinnjjeenniiccaa ddaa kkaaoo ggrraa||aanniinn EEvvrrooppee mmoogguu ppuuttoovvaattii iizz zzeemm-lljjee uu zzeemmlljjuu bbeezz vviizzaa ii bbeezz iikkaakkvviihh ooggrraannii~~eennjjaa

19E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . I z mog ug l a

treba da ~udi kada znamo da seradi o administraciji koja je bila diovelikih birokratskih sistema - prvoSFRJ, pa onda SRJ i na kraju SCG.Zbog te svojevrsne profesionalnedeformacije, oni se veoma lakoodri~u klju~nih crnogorskih resursa.Zamjena takve administracije

novom, najva`nije je politi~kopitanje i preduslov je na{e uspje{neevropske budu}nosti.

Da pojasnim na jednom prim-jeru: klju~ni resurs koji Crna Goraposjeduje, a koji ne postoji nigdje uEvropi, jeste prostor. Kao rijetko kojazemlja, imali smo (i jo{ imamo)mogu}nost da ono {to je nekadabila mana, pretvorimo u svojunajve}u prednost. Naime, zbognedostatka puteva i industrijskihpostrojenja ogroman dio na{egprostora je ~ist i nezaga|en. Akotome dodamo morsku obalu, nes-porno }emo izvu}i zaklju~ak da

Crna Gora spada u najatraktivnijezemlje Evrope. Zahvaljuju}i tome,Crna Gora mo`e biti jedan odevropskih lidera u proizvodnjizdrave hrane. Turisti~ke potencijalene `elim pominjati...

Smatram da je sjever Crne Gorezapostavljen i da Crna Gora ima

potencijale, koji je ~ine potrebnomEvropi i na{u `elju za ~lanstvom uEU odr`ivom.

Naravno, da ulazak u EUpodrazumijeva ispunjenje odre|enihuslova. Ti uslovi se ne odnoseisklju~ivo na prostor. Ne smijemodopustiti da samo Crna Gora budepotreba Evrope, moramo se potru-diti da to budemo i mi - njenistanovnici. Svijest gra|ana je ono{to se neminovno mora mijenjati, ata promjena se ne odnosi na onajdio li~nih svojstava i uvjerenja kojase ti~u identiteta. Radi se o prom-jeni odnosa prema okru`enju kao i

prema pojedincima koji su druga~ijiod nas. To je te`ak posao, ali jeneminovan. Odnos prema bli`njemi odgovoran odnos prema prostorukoji ispunjavamo, ali i saokru`enjem sa kojim imamoneraskidive veze su stvari koje se uEvropi podrazumijevaju. To je kul-turolo{ki obrazac ka kome moramostremiti i koji }emo, bar se nadam,preuzeti od evropskog dru{tva.Uostalom, radi nedostatka elemen-tarne kulture koja se u najve}ojmjeri sti~e u porodici, po~inju svazla.

I na kraju - jedini politi~ki ipravni okvir koji garantuje da sviSrbi, Crnogorci, Albanci, Hrvati,Bo{njaci i svi ostali `ive u jednojdr`avi, a da pri tom ne ispale metakjedni na druge, potegnu jatagan nakom{iju ili me|usobno spale ku}e,jeste Evropska unija. Imaju}i u vidusve {to nam se doga|alo u prethod-noj deceniji, zar samo ovo posljed-nje nije dovoljan razlog da moramobiti gra|ani Evrope!

AAuuttoorr jjee ppoorrttppaarrooll NNaarrooddnneessttrraannkkee ii ppoollaazznniikk VV ggeenneerraacciijjee {{kkoolleeeevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa

ZZaa CCrrnnuu GGoorruu kkaaoo mmaallii ssiisstteemm ssaa ooggrraannii~~eenniimm mmoogguu}}nnoossttiimmaa iirreessuurrssiimmaa,, ~~llaannssttvvoo uu EEUU pprreeddssttaavvlljjaa vveelliikkii iissppiitt ii iizzaazzoovv.. NNee mmoo`̀eessee aannttiicciippiirraattii nnjjeennaa bbuudduu}}nnoosstt kkaaoo ~~llaanniiccee EEUU bbeezz ssaagglleeddaavvaannjjaannaa~~iinnaa uupprraavvlljjaannjjaa ii rraassppoollaaggaannjjaa rreessuurrssiimmaa ii nnjjiihhoovviimm uukkllaappaannjjeemmuu eevvrrooppsskkii pprroossttoorr

20E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . I z a z ov i

Druga polovina 2007. ve} obe-}ava nove tenzije dok se

zakonodavci pripremaju da defini{ubudu}nost energetske politike EU.Kontroverzni prijedlog Evropskekomisije (EK) o liberalizaciji ener-getskog tr`i{ta se o~ekuje u septem-bru, a prijedlozi za obnovljivu ene-rgiju i podjelu tereta u pogleduemisija CO2 se o~ekuju do krajagodine.

Kako pi{e web portal EurAktiv,u me|uvremenu se razne kancelar-ije unutar Evropske komisije utrku-ju u pripremanju novog paketazakonskih prijedloga kojim bi seodgovorilo na trostruki izazov: kli-matske promjene, energetsku bezb-jednost i sprje~avanje naglog rastacijena energije.

Javni slu`benici Evropske unijemasovno napu{taju prijestonicuEvrope u vrijeme odmora, pa jetrenutno zvani~na institucionalnaaktivnost EU gotovo svedena nanulu. Taj }e mir najvjerovatnije bitikratkog daha, jer se kabineti kome-sara NNeelllliiee KKrrooeess (sloboda kon-kurencije) i AAnnddrriissaa PPiieebbaallggssaa (ener-gija) spremaju da do 19. septembrapredstave prijedloge direktiva koji-ma bi se u potpunosti liberalizova-lo unutra{nje tr`i{te gasa i elektri~neenergije.

Grupa od devet zemalja ~lani-ca EU (predvo|enih Francuskom iNjema~kom) je 30. jula poslalapismo Komisiji u kome se zahtijevada ovaj izvr{ni organ EU preispitasvoje "uvjerenje" da je nezavisnovlasni{tvo mre`a i dalekovoda -takozvano "razdvajanje" vlasni{tva -jedini i najbolji na~in da se razvijutr`i{ta elektri~ne energije i gasa u

Evropskoj uniji.Francuski i njema~ki energetski

giganti su se posebno na{li na metioptu`bi za nekonkurentno poslo-vanje koje navodno proizilazi iz~injenice da su istovremeno vlasni-ci i dalekovoda i pogona zaproizvodnju i distribuciju energije.Poslanici Evropskog parlamenta suvi{e puta isticali neophodnost razd-vajanja vlasni{tva.

Me|utim, planovi da se stanena kraj evropskim "energetskim mo-nopolima" nai{li su na znatan otpor,ne samo od strane velikih ko-mpanije poput RWE, EDF i E.ON,ve} i od strane ve}ine zemalja ~lan-ica EU. Samo Velika Britanija,[panija i [vedska podr`avaju pot-puno razdvajanje vlasni{tva.

CChhrriissttoopphheerr JJoonneess, ~lan Pie-balgs-ovog kabineta, izjavio je da jetrenutan stav Komesarijata zaenergiju da se dr`avama ~lanicamaponudi mogu}nost da razdvoje iline razdvoje vlasni{tvo nad struktu-rama za distribuciju energije, ali

pod uslovom da se upravljanje sis-temom dalekovoda prepusti nezav-isnom tijelu (Independent SystemOperator - ISO). ISO, koji bi pred-stavljao odbor sastavljen od ~lanovanacionalnih energetskih resora (anjime bi predsjedavala Komisija) ibio zadu`en da obezbjedi kon-kurentne cijene energije i uje-dna~enu distribuciju. ISO bi takosu{tinski funkcionisao kao menad`erdijela posjeda velikih energetskihkompanija.

Prijedlog EK za okvirnu direk-tivu o obnovljivim izvorima energi-je se o~ekuje neposredno prije ilinakon Konferencije Ujedinjenihnacija o klimatskim promjenamakoja je planirana od 3. do 14.decembra u Baliju. Tim prijedlogom}e se definisati "konkretni op{tinacionalni ciljevi" koje }e svakadr`ava ~lanica EU morati da ispunikako bi udio obnovljive energije uukupnoj potro{nji u EU dostigao20% do 2020. godine. Po procjena-ma Komisije, taj udio je trenutno

E V R O P S K A U N I J A S E P R I P R E M A Z A S L J E D E } U R U N D U " N A P O R N I H " R A Z G O V O R A OE N E R G I J I

EEvvrrooppaa ttrraaggaa zzaa zzeelleennoomm pprriivvrreeddoomm

21E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . I z a z ov i

6.4% u ~itavoj Evropi. Kada op{ti, okvirni cilje-

vi svake dr`ave ~lanice bududogovoreni, svaka od njih }emo}i da planira sektorskestrategije za podsticanje togcilja kroz nacionalne planove- na primjer kroz strategije osolarnoj ili hidro energiji. Usvakom slu~aju, zvani~niciKomisije se sla`u da }eutvr|ivanje ovih pojedina-~nih ciljeva biti te`ak posao.Jedna od trenutnih opcija uKomisiji je da se od svakedr`ave ~lanice zatra`i dasopstvene kapacitete obnov-ljive energije uve}a za 13%do 2020. Ovo je pro{logmjeseca predlo`ila Evropskaasocijacija za proizvodnjuenergije uz pomo} vjetra(European Wind EnergyAssociation - EWEA).

"Privla~nost tog prijedlo-ga je u njegovoj relativnojjednostavnosti i jednakosti uobavezama", izjavio je jedan odzvani~nika EK.

Me|utim, EK i lideri EU su sena posljednjem sastanku u martuslo`ili da Brisel mora voditi ra~unao "razli~itosti po~etnih pozicija ipotencijala" dr`ava ~lanica pridefinisanju nacionalnih ciljeva. Nijeizvjesno ni ho}e li nacionalniplanovi, jednom usvojeni, bitipravno obavezuju}i i da li }e

Komisija donositi pojedina~neodluke kojima bi potvr|ivala iliodbacivala svaki od tih planova.

Zemljama ~lanicama ostaje i dasame odlu~e o kvotama obnovljiveenergije za zagrijevanje i hla|enje,pri ~emu }e EK dostavljati okvirne"indikatore", a detalji }e bitirazra|eni od strane svake ~laniceponaosob. ^lanovi komiteta Evrop-skog parlamenta za industriju,istra`ivanja i energiju su najavili da

}e na julskom glasanju najv-jerovatnije podr`ati ovaj pri-jedlog.

Trgovina kvotama emisijeCO2 u EU je djelimi~no do-`ivjela uspjeh u periodu od2005. do 2007. godine, acijene ugljenika su u sasvimpale u drugoj polovini togperioda. No, EU se pripremaza drugu rundu trgovineuvjerena da }e dosada{njastrategija borbe protiv kli-matskih promjena biti najbo-lji na~in da se ograni~i indu-strijska emisija CO2 i pro-movi{e energetska efikasnost.

Sa druge strane, neke od~lanica EU tvrde da suograni~enja na emisijeugljen-dioksida odre|ena odstrane EK previ{e stroga upogledu ekonomija u razvo-ju, pa su pribjegle i sudskimprocesima kako bi se suprot-stavili odlukama Komisije.O~ekuje se da }e do kraja

ove godine EK predstaviti revidiranidokument o trgovini emisionimkvotama u EU za period 2008.-2012. Kako bi natjerala privredu EUda postane "zelenija", EK tako|eplanira da u decembru predstaviPlan strate{ke energetske tehnologi-je (Strategic Energy Technology Plan- SET) koji bi sadr`ao detaljan planfinansiranja istra`iva~kih poduhvatana polju "zelenih" tehnologija.Uglavnom, plan je zacrtan: 19. sep-tembra Evropska komisija predstavl-ja tre}i paket direktiva o liberal-izaciji energetskih tr`i{ta, u decem-bru EK donosi prijedlog sveobuh-vatne "okvirne direktive" o obno-vljivim izvorima energije (uklju~uju}ii dopunjenu direktivu o bio gorivi-ma), zatim reviziju potrebe za har-monizacijom nacionalnih sistemaobnovljive elektri~ne energije i planstrate{ke energetske tehnologije.

NN..RR..-VV..[[..

Prvu polovinu 2007. godine su obilje`ile brojne konferencije, uklju~uju}i isamit na najvi{em nivou kome je prisustvovao i predsjednik Brazila Inacio

Lula da Silva, na kojima se raspravljalo o bio-gorivima. Evropska komisija,organizacije koje se zala`u za obnovljivu energiju, poljoprivredni sektor, kao ivelike industrije pola`u zna~ajne nade u bio-goriva koja imaju nizak procenatugljen-dioksida, a mogu se koristiti u saobra}aju, hemijskoj industriji i u mnogedruge svrhe. No, organizacije za za{titu `ivotne sredine upozoravaju na mogu}enegativne posljedice. Mo`e li EU dosti}i zacrtani cilj prema kome bi bio-gori-va predstavljala 10% od ukupne potro{nje do 2020. godine, najvi{e }e zav-isiti od brzine razvoja bio-goriva druge generacije. O~ekuje se da }e Komisija

u decembru predstaviti i prijedlog o bio-gorivima.

NNNNAAAADDDDAAAAJJJJUUUU SSSSEEEE BBBBIIIIOOOO--GGGGOOOORRRRIIIIVVVVUUUU

22E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Evropski sud za ljudska prava - ECHR(eng. European Court of Human

Rights) je sudska institucija SavjetaEvrope, osnovana 1959. godine zaza{titu prava i sloboda garantovanihEvropskom konvencijom o ljudskimpravima i slobodama.

Sud je postao stalna institucijaza{tite ljudskih prava u Evropi 1. novem-bra 1998. godine, direktno dostupansvim licima kojima su povrije|ena pravazagarantovana Konvencijom. Sjedi{teSuda nalazi se u Strazburu, u Francuskoj.

U radu Evropskog suda za ljudskaprava u~estvuju sudije i njihovi saradni-ci, a Sud ima i svoj registar. Sudije biraParlamentarna skup{tina Savjeta Evropesa liste od tri kandidata koje predla`edr`ava ~lanica. Sudije se biraju na peri-od od 6 godina, a broj sudija odgovarabroju ~lanica Savjeta Evrope. Me|utim,iako je predlo`en od svoje dr`ave, sudi-ja u Sudu ne zastupa dr`avu u sporovi-ma. On mora biti apsolutno nezavistan inepristrastan u svome radu.

Organizacija, sastav i nadle`nostSuda ure|eni su Evropskom konvenci-jom o ljudskim pravima i PoslovnikomSuda. Sud je podijeljen u ~etiri odjeljen-ja, a sudi u odborima od tri sudije,vije}ima od sedam sudija ili kao Velikovije}e koje se sastoji od sedamnaestsudija. Odbori odlu~uju o prihvatljivostipredstavke, vije}e o su{tini spora, aVeliko vije}e o tuma~enju Konvencije iliProtokola i o odlukama vije}aneuskla|enim sa sudskom praksom.Odluke se donose ve}inom glasova.Sudija ima pravo na izdvojeno mi{ljenjeukoliko se u cjelini ili djelimi~no ne sla`esa ve}inskom odlukom. U slu~aju da suglasovi podijeljeni, glasa se ponovo, aako se situacija ponovi, odluku donosipredsjednik.

Postupke pred Sudom naj~e{}epokre}u pojedinci (gra|ani) ili nevladineorganizacije tvrde}i da je dr`ava ~lanicaugrozila ili povrijedila neko od ljudskihprava za{ti}eno Konvencijom ili dodat-nim protokolima. Pored pojedinca, pos-tupak protiv dr`ave ~lanice zbog kr{enjaljudskih prava mo`e podnijeti drugadr`ava ~lanica. Da bi Sud uop{te mogaoda se upusti u rje{avanje spora, morajuse ispuniti procesni uslovi odre|enisamom Konvencijom. Jedan odnajva`nijih uslova sastoji se u tome daonaj ko pokre}e postupak mora da iscr-pi sva raspolo`iva pravna sredstva kojapredvi|a pravo dr`ave u kojoj je do{lodo povrede ili ugro`avanja ljudskogprava o kojem se raspravlja, da odposljednje pravosna`ne presude doaplikacije Sudu nije pro{lo vi{e od {estmjeseci, zatim da je navedena povredaprava definisana Konvencijom, itd.

Odluke Suda su obavezuju}e zadr`avu ~lanicu, a monitoring vr{i KomitetMinistara Savjeta Evrope.

Predstavke se dostavljaju na poseb-nom formularu koji sadr`i podatke oSudu, podnosiocu predstavke, dr`avi kojaje prekr{ila obavezu preuzetu Evropskomkonvencijom, ~injenicama i dokazimakr{enja ljudskih prava. Stranka koja nije ustanju da snosi tro{kove postupka imapravo na besplatnu pravnu pomo}.Besplatnu stru~nu pomo} obezbje|ujeSud licu koje prilo`i dokaze o nedostatkufinansijskih sredstava za isplatu sudskenadoknade. Stranka nezadovoljnaishodom sudskog spora, mo`e u roku od12 mjeseci od Vije}a zahtijevatituma~enje ili ispitivanje presude.Preispitivanje se mo`e tra`iti zbognaknadnog otkrivanja ~injenica koje nije-su bile poznate Sudu i stranci u vrijemepresuda, a mogle su bitno uticati nasadr`aj odluke. Pravnosna`ne i izvr{nesudske odluke postaju izvor prava,odnosno osnov svih budu}ih odlu~ivanja.

Vi{e informacija o na~ina radaEvropskog suda za ljudska prava, kao itekstove njegovih odluka, mo`ete na}ina www.echr.coe.int

priredio: Vu~i} ]ETKOVI]

P R E D S T A V L J A M O M E \ U N A R O D N E I N S T I T U C I J E NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

EEVVRROOPPSSKKIIIINNFFOORRMMAATTIIVVNNII

CCEENNTTAARR ZZAA RROOMMEE ((EERRIIOO))

ERIO je me|unarodna nevladina organi-zacija osnovana 2003. sa sjedi{tem u

Briselu. Osnovni cilj organizacije je zastu-panje i promovisanje politi~kog i javnogdijaloga o pitanjima i problemima Romakako bi se doprinijelo njihovom boljemdru{tvenom polo`aju. Fokus aktivnostiERIO-a ~ini sakupljanje informacija o po-lo`aju Roma i njihovo dostavljanje institu-cijama EU, romskim NVO-ima, vladamazemalja Evropske unije i me|unarodnimorganizacijama koje se bave Romima iljudskim pravima uop{te.

Po Statutu, ERIO-a ima upravlja~kustrukturu koju ~ine Upravni odbor iGeneralna skup{tina ~iji ~lanovi (najmanje75%) moraju biti Romi. Ovakva upravlja~kastruktura je posljedica nastojanja da seorganizacija u~ini bliskom Romima i nji-hovim potrebama {to bi trebalo da garan-tuje i ve}u objektivnost u percepciji prob-lema sa kojima se oni susrije}u, ali i ve}uefikasnost u njihovom rje{avanju. ~lanoviupravlja~kih struktura organizacije su rom-ski aktivisti promenutih romskih NVO-a.

ERIO je veoma anga`ovan na izradi iizdavanju brojnih dokumenata kojima se`eli podi}i svijest o Romima, ali ipospije{iti odgovornost i uticati na ve}uposve}enost politi~ara pitanjima Romakako na evropskom i nacionalnom, tako ina lokalnom nivou. U tom pravcu, ERIOblisko sara|uje sa institucijama EU ivladama njenih dr`ava ~lanica.

Poslednji dokument koji je ERIOkreirao bio je dokument sa preporukamaza pobolj{anje pozicije Roma u obrazova-nju, zdravstvenoj za{titi i stanovanju nami-jenjen Portugalskom predsjedni{tvu EU.

Uprkos ulozi koju organizacija ima uzastupanju Roma na evropskom nivou, onane te`i da zamijeni i potisne druge orga-nizacije koje predstavljaju Rome. ERIOostaje otvoren za saradnju sa svim organi-zacijama koje dijele sli~ne ideje i ciljevesmatraju}i da je to jedini na~in da se glasRoma ja~e ~uje u institucijama EU.

Vi{e o ovoj organizaciji mo`etepro~itati na sajtu: www.erionet.org

Priredio: Petar \UKANOVI]

EEvvrrooppsskkii ssuudd zzaa lljjuuddsskkaa pprraavvaa

23E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Centar za gra|ansko obrazovanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija i Evropski pokret u Crnoj Goriuz podr{ku Fondacije Institut za otvoreno dru{tvo- Predstavni{tvo Crna Gora, raspisuju

OGLASza polaznike VI generacije

[KOLE EVROPSKIH INTEGRACIJAi za polaznike III generacije

REGIONALNE [KOLE EVROPSKIH INTEGRACIJA ZA SJEVER CRNE GORE[kolu evropskih integracija ~ine 7 modula u ukupnom trajanju od ~etiri mjeseca, i obuhvata {iroki spektar teorijskih i prakti~nih saznanja iz oblasti evrop-skih integracija.Nastava se izvodi dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata (uz mogu}nost dodatnih predavanja), kao i kroz stru~ne seminare.Ugledni predava~i i stru~njaci iz zemlje i inostranstva, pripadnici diplomatskog kora u na{oj zemlji i ostali gosti upozna}e polaznike sa istorijatom, razvo-jem i funkcionisanjem evropskih integrativnih procesa, savremenim polo`ajem evropskih institucija, njihovim uticajem na na{e dru{tvo i perspektivamasaradnje u ovoj oblasti.Pravo u~e{}a imaju kandidati ~iji su prioritet sticanje novih znanja u pomenutim oblastima i doprinos afirmaciji ideja, zna~enja i standarda evropskih inte-gracija u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{li bez obzira na godine, pol, nacionalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku da prednost imaju svi oni kojipokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma u vladinom, nevladinom, partijskom, sindikalnom, privrednom, nau~nom i kulturnom okviru.Tro{kove {kolovanja pokrivaju FOSI, CGO, EPuCG i CRNVO, uz obavezu polaznika da pohadjaju najmanje 80% programa.Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na dalje usavr{avanje.Prijave sa kra}om biografijom slati do 18. septembra 2007 g., na kontakt adresu:

Centar za gra|ansko obrazovanje (za "{kolu evropskih integracija")Njego{eva 36, 81 000 Podgorica ili na fax: 081 / 665 112 ili na e-mmail: cgo@cg.yu

CGO i fondacija Friedrich Ebert raspisuju

OGLASza polaznike X generacije[KOLE DEMOKRATIJE

- {kole za izu~avanje demokratije od teorije do prakse -

[kolu ~ini 5 modula u ukupnom trajanju od ~etiri mjeseca. Nastava }e se izvoditi jednom do dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata. Sve tro{kovepokriva fondacija Friedrich Ebert i Centar za gra|ansko obrazovanje, uz obavezu polaznika/ce da poha|a najmanje 80% programa. Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na dalje usavr{avanje.Pravo u~e{}a imaju kandidati koji `ele da doprinesu razvoju demokratije i gra|anskog dru{tva u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{li bez obzira na godine, pol, naci-onalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku da prednost imaju aktivisti politi~kih partija, nevladinih organizacija i svi oni koji pokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma.Voditelj {kole je prof. dr Radovan Radonji}, a uz njega sa polaznicima }e raditi ugledni doma}i i strani predava~i. Zainteresovani kandidati mogu podnijeti prijavu sa kra}om biografijom najkasnije do 17. septembra 2007. g. na adresu:

Centar za gra|ansko obrazovanje (za "{kolu demokratije")Njego{eva 36, I sprat, 81 000 Podgorica; Fax: 081 / 665 112; tel: 081 / 665 327; E-mmail: cgo@cg.yu; www.cgo.cg.yu

CGO i Komisija za raspodjelu dijela sredstava od igara na sre}u raspisuju

OGLASza polaznike V generacije

[KOLE ZA LJUDSKA i MANJINSKA PRAVA- {kole za izu~avanje ljudskih prava od teorije do prakse -

[kolu ~ini 4 modula u ukupnom trajanju od pet mjeseci. Nastava }e se izvoditi dva puta sedmi~no, u trajanju od dva sata. Sve tro{kove pokriva Komisijaza raspodjelu dijela sredstava od igara na sre}u i Centar za gra|ansko obrazovanje, uz obavezu polaznika da poha|a najmanje 80% programa. [kolom se `eli razvijati alternativno obrazovanje o ljudskim i manjinskim pravima uz razvijanje svijesti kod javnosti o va`nosti poznavanja ljudskih prava ipromociju vrijednosti, evropskih standarda, principa i mehanizama koji }e voditi ka boljim me|uetni~kim odnosima u Crnoj Gori.Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na dalje usavr{avanje.Pravo u~e{}a imaju kandidati koji `ele da doprinesu po{tovanju ljudskih prava u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{li bez obzira na godine, pol, nacional-nost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku da prednost imaju aktivisti politi~kih partija i nevladinih organizacija, medijski profesionalci, advokati, mladi lideri istudenti i svi oni koji pokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma.Program obuhvata u~e{}e velikog broja uglednih doma}ih i stranih predava~a /univerzitetski profesori, sudije, advokati, istra`iva~i, nosioci javnih funkcija/.Zainteresovani kandidati mogu podnijeti prijavu sa kra}om biografijom najkasnije do 18. septembra 2007. g., na adresu:

Centar za gra|ansko obrazovanje (za "{kolu ljudskih i manjinskih prava")Njego{eva 36, I sprat 81 000 Podgorica; Fax: 081 / 241 568; tel. 081 / 247 597; E-mmail: cgo@cg.yu

24E IC b i l t en N o 2 3

avgu s t 2 0 0 7 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

RREEAAGGAANN-FFAASSCCEELLLLDDEEMMOOCCRRAACCYY FFEELLLLOOWWSSPPRROOGGRRAAMMThe National Endowment for Demo-cracy (NED) invites applications to itsReagan-Fascell Democracy FellowsProgram. Established in 2001 to enabledemocracy practitioners and scholarsfrom around the world to deepen theirunderstanding of democracy andenhance their ability to promote demo-cratic change, the program is based atNED's International Forum forDemocratic Studies, in Washington, D.C.Program: The program offers five-monthfellowships for practitioners to improvestrategies and techniques for buildingdemocracy abroad and five- to ten-month fellowships for scholars to con-duct original research for publication.Practitioners may include activists,lawyers, journalists, and other civil soci-ety professionals; scholars may includeprofessors, research analysts, and otherwriters. Projects may focus on the polit-ical, social, economic, legal, and cultur-al aspects of democratic developmentand may include a range of methodolo-gies and approaches.Eligibility: The fellows program is intend-ed primarily to support practitioners and

scholars from new and aspiring democra-cies. Distinguished scholars from theUnited States and other establisheddemocracies are also eligible to apply.Practitioners are expected to have sub-stantial experience working to promotedemocracy. Scholars are expected tohave a doctorate, or academic equiva-lent, at the time of application. The pro-gram is not designed to pay for profes-sional training or to support studentsworking toward a degree. A workingknowledge of English is an important pre-requisite for participation in the program.Support: The fellowship year beginsOctober 1 and runs through July 31,with major entry dates in October andMarch. All fellows receive a monthlystipend, health insurance, travel assis-tance, and research support throughthe Forum's Democracy ResourceCenter and the Reagan-FascellResearch Associates Program.Application: For further details, please visitus online at www.ned.org. For instructionson how to apply, please download ourmost recent Information and ApplicationForms Booklet, available atwww.ned.org/forum/R-FFApplication.pdf orvisit us online at www.ned.org/forum/rea-gan-ffascell.html. All application materialsmust be type-written and in English.Deadline: Applications for fellowshipsin 2008-2009 must be received nolater than November 1, 2007.Notification of the competition out-come is in April 2008.For more information please contact:Program Assistant, Fellowship Programs International Forum for DemocraticStudiesNational Endowment for Democracy 1025 F Street, N.W., Suite 800 Washington, D.C. 20004 E-mmail: fellowships@ned.orgInternet: www.ned.org

PPHHDD SSCCHHOOLLAARRSSHHIIPPSSAATT TTHHEE UUNNIIVVEERRSSIITTYYOOFF AAAARRHHUUSSThe Graduate School of Social Sciencesat the University of Aarhus invitesinternational students to apply foradmission to our PhD programmes inPolitical science, Psychology, Law orEconomics and management.As a PhD student at the University ofAarhus you will receive strong researchsupport in many ways; highly qualifiedadvising by internationally recognizedfaculty, excellent facilities and a goodprofessional as well as social environ-ment.

The Graduate School of Social Sciencesoffers well-paid scholarships and freeadmission, as well as funding for partic-ipation in conferences worldwide and along-term stay abroad at a well-reput-ed international research institution.Applications are requested from candi-dates holding a Master's degree, orequivalent degree in a related subjectarea. Application deadlines: 15 Mayand 15 November 2007.For questions on the applicationprocess, please contact Mr. Henrik FriisBach, PhD Administration Officer ate-mmail or direct tel: +45 8942 1546Deadline: 15 November, 2007.e-mmail: hfb@adm.au.dkInternet: www.socialsciences.au.dk/phd

EIC Bilten je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC bilten je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}, mr Dragan Stojovi}, mr Vladimir Vu~ini}Tehni~ki urednik: Bla`o Crvenica; Lektura: Milena Milunovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: Vera [}epanovi}

Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail: eicbilten@cg.yuEIC Bilten mo`ete preuzeti na www.cgo.cg.yu