ekoloski_bilten_broj_107,_7._jun_2011

****EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten**** ©

* Eko* Eko* Eko* Eko----NEC *NEC *NEC *NEC * Elektronski dvonedeljnik za Elektronski dvonedeljnik za Elektronski dvonedeljnik za Elektronski dvonedeljnik za ččččistiju prirodu Srbijeistiju prirodu Srbijeistiju prirodu Srbijeistiju prirodu Srbije

http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com

ISSN 1452-2829- Godina VII – Broj 107 –Kragujevac, 7. jun 2011. god.

Glasilo za budjenjeGlasilo za budjenjeGlasilo za budjenjeGlasilo za budjenje svesti gradjana o značaju i vrednostima zdrave životne sredinesvesti gradjana o značaju i vrednostima zdrave životne sredinesvesti gradjana o značaju i vrednostima zdrave životne sredinesvesti gradjana o značaju i vrednostima zdrave životne sredine

Projekat „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“

Zaštita biodiverziteta i dobrobit životinja u poljoprivrediZaštita biodiverziteta i dobrobit životinja u poljoprivrediZaštita biodiverziteta i dobrobit životinja u poljoprivrediZaštita biodiverziteta i dobrobit životinja u poljoprivredi

Nepušački edukativni centar - RP iz Kragujevca u okviru projekta “ Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ objavio je publikaciju „Zaštita biodiverziteta i dobrobit životinja u poljoprivredi“. U publikaciji su na vrlo jasan i slikovit način prikazani najosnovniji evropski principi zaštite biodiverziteta, ali i human pristup ophođenja prema domaćim životinjama. Brošura sadrži izvode iz zakonodavstva EU i Republike Srbije koje je usvojeno i koje se mora primeniti u oblasti zaštite biodivreziteta i dobrobiti životinja. Predstavnici Nepušačkog edukativnog centra - RP će u narednih nekoliko nedelja održati Eko tezge u Kragujevcu, Batočini, Kniću, Rekovcu, Topoli i Rači na kojima će razgovarati sa meštanima na temu zaštite biljnog i životinskog sveta i humanog odnosa sa domaćim životinjama i upoznati ih sa najosnovnijim evropskim principima zaštite biodiverziteta, ali i humanim ophođenjem prema domaćim životinjama. Nepušački edukativni centar - RP realizuje projekat “ Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ čiji je cilj podizanje i razvijanje javne svesti poljopriivrednih proizvođača na lokalu o problemima zaštite životne sredine u poljoprivredi na nacionalnom i lokalnom nivou, uz uvažavanje evropskih principa zaštite biodiverziteta i dobrobiti životinja. Projekat finansijski podržava Fond za otvoreno društvo iz Beograda. Zaštita biodiverziteta i dobrobit životinja u poljoprivredi_print.zip Za sve dodatne informacije o ovom Projektu na raspolaganju Vam je: Milisav Pajević iz Nepušačkog edukativnog centra - RP, kontakt: 063/8048599 [email protected] .

www.rec.rswww.rec.rswww.rec.rswww.rec.rs

http://ekonec.wordpress.com/

http://staklenozvono.rs/wp-content/download/zastita_biodiverziteta_print.zip

mailto:[email protected]

http://www.rec.rs/

* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com , , , , broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 2222....

169 opština 169 opština 169 opština 169 opština u akciji u akciji u akciji u akciji Velikog spremanja SrbijeVelikog spremanja SrbijeVelikog spremanja SrbijeVelikog spremanja Srbije Više od 270.000 volontera čistilo je 4. juna više od 3.000 lokacija u 169 opština tokom Velikog spremanja Srbije. Ovo je veliki uspeh, akcija je premašila sva očekivanja i prema prvim procenama u Velikom spremanju Srbije je učestvovalo više od 270.000 volontera. Lokacije za čišćenje odredili su građani njihovim prijavljivanjem na portalu www.ocistimosrbiju.rs. Akcija se održava po drugi put i to u godini koja je proglašena Evropskom godinom volontiranja – rekao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja organizovalo je Veliko spremanje Srbije na teritoriji cele Republike u okviru akcije Očistimo Srbiju, uoči Dana zaštite životne sredine 5. juna. U Beogradu je akcija je počela čišćenjem prostora iza Lastine autobuske stanice i poteza ispod Starog železničkog mosta, Gazele i Brankovog mosta. Na toj lokaciji je učestvovalo oko 1.000 volontera opštine Stari grad, Ministarstva, Izviđača, JKP „Gradske Čistoće“, „Zelenila Beograd“, „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“, zaposleni u železnicama, Telekomu, volonteri Sekopaka. Uveren sam da će mnoge lokacije u Srbiji posle današnjeg čišćenja biti najčistije u poslednjih nekoliko decenija i nadamo se da će akcija postati tradicionalna. Veoma smo zahvalni svima koji su je podržali svojim učešćem, a pozivam sve one koji se nisu prijavili da učestuju, da danas urade nešto za svoje najbliže okruženje – istakao je ministar Dulić. U akciji čišćenja lokacija u okolini Železničke stanice Novi Beograd i Belvila, učestvovao je i gradonačelik Beograda Dragan Đilas. Podržali smo akciju na čitavoj teritoriji Grada. Apelujem na sugrađane da briga o zaštiti žiotne sredine ne bude samo danas iskazana, već i u buduće – ukazao je gradonačelnik Đilas. Divlje deponije kod pijace Kvantaš uklanjala je mehanizacija preduzeća „Gradska Čistoća“, „Zelenila Beograd“, „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“, „Beograd puta“ i „Beogradskih elektrana“. Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je da će u saradnji sa Ministarstom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja početkom naredne školske godine učenicima od prvog do četvrtog razreda podeliti ekološki bukvar.

Projekat „Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji“ Agencije za životnu sredinu Republike Srbije

Konferencija „Konferencija „Konferencija „Konferencija „ IzveštavanjeIzveštavanjeIzveštavanjeIzveštavanje za održivostza održivostza održivostza održivost ““““ U Beogradu je 19. maja održana Konferencija „Izveštavanje za održivost“ kojom je zvanično predstavljen Projekat „Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji“ u okviru Agencije za životnu sredinu Republike Srbije. Osnovni cilj projekta je uspostavljanje Centra za efikasno praćenje emisija i izveštavanje u okviru Agencije za životnu sredinu, kao i povezivanje komercijalnog sektora, organa nadležnih za zaštitu životne sredine i relevantnih institucija Evropske Unije. Okupljene visoke zvanice iz zemlje i inostranstva na Konferenciji je pozdravio Oliver Dulić, Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije kao i Njegova ekselencija gospodin Nils Ragnar Kamsvag (Nils Ragnar Kamsvåg) Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji. Kraljevina Norveška je naime prepoznala značaj formiranja Centra za upravljanje životnom sredinom i obezbedila potrebna sredstva za ovaj projekt u cilju podrške procesima reformi usmerenih ka jačanju saradnje Srbije sa Evropskom unijom i njenu integraciju u Uniju, izgradnji i reformi institucija uključujući unapređenje administrativnih kapaciteta na osnovu Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Norveške. Konferenciji su prisustvovali predstavnici najvećih srpskih industrijskih preduzeća, predstavnici nadležnih organa na svim nivoima, obrazovnih institucija iz oblasti životne sredine kao i zainteresovane javnosti. Na konferenciji je predstavljen i ključni funkcionalni element centra – Sistem za vođenje evidencije i izveštavanje u oblasti životne sredine „TEAMS“. Ovim projektom Ministarstvo i Agencija za životnu sredinu izlaze u susret potrebama naših preduzeća da efikasno i na ekonomski prihvatljiv način ispune svoje potrebe i obaveze u pogledu izveštavanja, kao i one buduće, koje proističu iz procesa harmonizacije naših propisa sa zakonodavstvom i standardima EU u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Razvojem sistema organizacione infrastrukture Centra za upravljanje životnom sredinom (EMC) i softverske podrške koje imaju ugrađene modele praćenja emisija za nacionalno izveštavanje IPPC operatera kao deo EIONET mreže za izveštavanje prema EU, jačaju se kapaciteti Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA), privrede i javno-komunalnih preduzeća. Predviđeno trajanje projekta je 30 meseci. Za dodatne informacije obratite se: Jeleni Tripković, projektnom službeniku Centra za upravljanje životnom sredinom (EMC) na telefon/faks 011/2861-067 kao i na email: [email protected] .


http://www.ocistimosrbiju.rs/



Nove knjige Osnovi ekologijeOsnovi ekologijeOsnovi ekologijeOsnovi ekologije

Autor: dr Snežana B. Pešić, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu Odlukom Nastavno-naučnog veća Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu broj 310/XIV-1 od 13. maja 2009. rukopis "Osnovi ekologije" odobren je kao osnovni fakultetski udžbenik za predmete Osnovi ekologije, Ekologija životinja i Sinekologija i kao pomoćni udžbenik za predmete Biogeografija i Zaštita i unapređenje ekosistema. Osnovi ekologije- ISBN 978-86-6009-011-1Izdavač: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu. Recenzenti: Dr Ivo Savić, redovni profesor u penziji, Biološki fakultet, Univerzitet u BeograduDr Aca Marković, vanredni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerz. u Kragujevcu ; Obim: 303 strane A4 formata, 290 ilustracija, u boji, 17 tabela, 13 strana indeksa Iz recenzije: "Imajući u vidu činjenicu da se u našoj zemlji već čitav niz godina oseća nedostatak i urgentna potreba za jednim domaćim udžbenikom ovakvog profila, pojava ovog jedinstvenog udžbenika predstavljaće nesumnjivo krupan pedagoški, stručan i naučni događaj i istovremeno krupan podsticaj daljem razvoju ekologije, biogeografije i oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine kod nas. Imajući posebno u vidu ugroženost i alarmantno stanje životne sredine u svetu i kod nas, adekvatna ekološka znanja za razrešavanje ovako nastale dramatične situacije sada su nam svima više nego neophodna. U tom smislu, ovaj udžbenik će poslužiti ne samo u cilju formiranja odgovarajućih stručnjaka i specijalista za navedene oblasti, već će nesumnjivo naići na ogromno interesovanje šire naučne, stručne i društvene javnosti. Ubeđeni smo da će ovaj udžbenik, zahvaljujući svim navedenim kvalitetima, po objavljivanju, postati ne samo neophodno udžbeničko štivo na predmetima ovog Fakulteta nego i mnogih relevantnih fakulteta i univerziteta u zemlji. Izvrsni registri na kraju knjige (Indeksi pojmova, latinskih naziva i autora), doprineće i mogućnosti da se ovaj udžbenik istovremeno može koristi i kao svojevrsna "Enciklopedija ekologije, biogeografije i zaštite životne sredine u malom". Ukoliko Vas je prethodni tekst zainteresovao, pogledajte i priloge. Cena udžbenika u pretpordaji (do 10. juna je 1.200,00 (hiljadudvesta) dinara, ili 12 eura (15 za eventualno zainteresovane iz inostranstva). Za više detalja obratite se na sledecu adresu: [email protected] ili Dr Snežana Pešić, docent, Prirodno-matematički fakultet p. fah 60 34000 Kragujevac, tel. 034-300-240 ili 034-336-223 lok. 249, fax 034-335-040 http://www.pmf.kg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=34&Item .

Međunarodna obuka posvećena održivom razvojuMeđunarodna obuka posvećena održivom razvojuMeđunarodna obuka posvećena održivom razvojuMeđunarodna obuka posvećena održivom razvoju „Inženjeri zaštite životne sredine“ u saradnji sa ACTIS Švajcarska i međunarodnim pokretom „Youth Encounter on Sustainability – YES” organizuju u periodu od 8-25. jula 2011. godine, međunarodnu obuku/kurs posvećenu održivom razvoju. Obuka/kurs će se organizovati u Gornjem Milanovcu i Novom Sadu, a obuka/kurs je namenjena studentima završnih godina fakulteta, postdiplomcima i mladim profesionacijam do 35 godina starosti. Vise informacija o YES Pokretu može se naći na www.actis-education.ch. YES pokret i ASCTIS Svajcarska vec 11 godina održavaju obuke/kurseve širom sveta i ovo je prvi put da se u redionu Balkana organizuje jedna od njihovih svetskih obuka. Obuku/kurs će voditi tim profesora i konsultanata koji su uključeni u YES pokret dugi niz godina. Više informacija o YES timu može se naći na http://www.actis-education.ch/images/Documents/Faculty%20Brochure_v9.pdf) i Hotelu "Termal" Vrdink (www.termal-vrdnik.com) - Troškove organizovanog prevoza na relaciji Gornji Milanovac - Novi Sad (Vrdnik);- Troškove studijskih poseta planiranih kursem; - Troškove materijala za kurs; - Troškove međunarodnih predavanja Trošak koji pored registracije (150 CHF) izabrani učesnici treba da pokriju jeste putni troškovi na relaiciji njihovo mesto boravista - Gornji Milanovac i Novi Sad - mesto boravka, tj. putne troškove odlaska i dolaska na obuku/kurs i njihovo zdravstveno putničko osiguranje. Aplikacija za stipendiju je otvorena do 10.06.2011. godine i šalje se na adresu [email protected] Aplikaciju i sve dodatne informacije možete pronaci i na web stranici „Inženjera zaštite životne sredine“ http://www.activity4sustainability.org/news/view/me-unarodni-pokret-youth-encounter-on-sustainability-u-srbiji/ Za sva dodatna pitanja i informacije možete nam se obratiti Igoru Jezdimiroviću na e-mail: [email protected].


http://mc/[email protected]

http://www.pmf.kg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=34&Item

http://www.actis-education.ch/

http://www.actis-education.ch/images/Documents/Faculty%20Brochure_v9.pdf

http://www.actis-education.ch/images/Documents/Faculty%20Brochure_v9.pdf

http://www.termal-vrdnik.com/

http://www.activity4sustainability.org/news/view/me-unarodni-pokret-youth-encounter-on-sustainability-u-srbiji/


* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.chttp://ekonec.wordpress.chttp://ekonec.wordpress.chttp://ekonec.wordpress.comomomom , , , , broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 4444....

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode dodeljeno priznanje „ „ „ „ Moje zeleno deloMoje zeleno deloMoje zeleno deloMoje zeleno delo ” za Južnobački okrug” za Južnobački okrug” za Južnobački okrug” za Južnobački okrug

Južnobačkom upravnom okrugu svečano je 3. juna u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode uručena nagrada i priznanje „Moje zeleno delo“ koje je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine raspisao povodom obeležavanja Dana planete Zemlje. Ovo priznanje se uručuje za najbolje akcije ili dela koja doprinose zaštiti, unapređenju stanja životne sredine i održivom razvoju Vojvodine, a Južnobački upravni okrug je priznanje “Moje zeleno delo” dobio za realizaciju projekta “Izrada lokalnih planova upravljanja otpadom u cilju očuvanja životne sredine i održivog razvoja u regionu južne Bačke”. Načelnica Južnobačkog upravnog okruga Darija Šajin podsetila je da ovakav način saradnje i koordiniranja 11 umreženih lokalnih samouprava jedinstven u Srbiji, a da su realizacijom projekta želeli da opštinama obezbede sistem upravljanja koji će im osigurati smanjenje količina otpada, izdvajanje korisnih komponenata iz otpada, kao i racionalno prikupljanje i odlaganje otpada. – Primarni cilj Južnobačkog upravnog okruga bio je implementacija celovite ekološke regulative a pre svega Zakona o upravljanju otpadom, jer smatramo da na taj način možemo pokrenuti pitanja jačanje zelene ekonomije a to nam je, u ovim vremenima, od izuzetnog značaja. Rezultat dvogodišnjeg zajedničkog i napornog rada, izrada 11 lokalnih planova upravljanjem otpadom, postigao je tim - članovi Međuopštinske radne grupe i saradnici Južnobačkog okruga, uz svesrdnu sadarnju NVO Inženjera zaštite životne sredine. Zapravo, a svega ovog ne bi bilo da nas 2009. godine nije podržao nemački GIZ, kako pravno tako i tehnički, kao i stručnjaci sa Departnama za životnu sredinu Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Ovo je naš zajednički doprinos i učešće u jačanju i razvoju zelenih politika, ali i naše zalaganje za jedan korak dalje u očuvanju životne sredine na ovim prostorima – navela je Darija Šajin, načelnica Južnobačkog upravnog okruga. Predsenik NVO Inženjeri zaštite životne Igor Jezdimirović izjavio je da je za njega „Moje zeleno delo“ velika čast, ali i veliko priznanje za dvogodišnji timski rad. Ovo je samo još jedan od dokaza da zajedničkim snagama: građana na terenu, koji su učestvovali na javnim raspravama, donosioci odluka, Južnobački okrug i predstavnici opština, kao i donatori nemački GIZ i nevladin sektor timskim i udruženim radom ostvaruju zacrtane ciljeve. Ovo je zaista primer dobrog partnerstva – zaključio je Jezdimirović.

„Zeleno slovo“

„Priroda moga grada “„Priroda moga grada “„Priroda moga grada “„Priroda moga grada “

Pokret gorana Vojvodine je u okviru projekta „Zeleno slovo“ 3. juna u svečanoj sali osnovne škole „23.oktobar“ je organizovao izbor za najlepšu pesmu na temu: „Priroda moga grada “. Pravo učešća su imali učenici četvrtog razreda,a trideset četiri učenika su učestvovala na izboru sa svojim pesmama. Prvo mesto je osvojila Teodora Popov učenica IV2 sa pesmom «Neka živi», drugo mesto Aleksa Hordomelja učenik IV3 sa pesmom «Priroda moga grada» i treće mesto Darja Bosnić učenica IV1 sa pesmom „Ja sam Zemlja“. Dobitnicima zahvalnice i prigodne poklone je uručio potpredsednik organizacije Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić. Realizacijom ovog projekta želeli smo da informišemo i edukujemo naše najmlađe Karlovčane o prirodnoj sredini njihovog grada, zaštiti i očuvanju životne sredine, kao jednom od vidova savremene kulture življenja. Namera nam je bila, da ukažemo đacima IV razreda OŠ „23.oktobar“ na lepotu, raznovrsnost i bogatstvo prirode koja okružuje Sremske Karlovce i da na taj način đaci „otkriju“ svoju inspiraciju i iskažu je kroz literarno stvaralaštvo. Centralnoj manifestaciji izbora za najlepši literarni rad prethodile su dve kreativne radionice (ekološka i literarna) koje su vodila dva mlada stručna saradnika dipl. komparatista-kulturolog Milana Laketa i prof. biologije Saša Lacković. Zahvaljujući ideji koordinatora projekta „Zeleno slovo“ Milanu Petroviću i Nikolini Petrović i sredstvima dobijenih na opštinskom konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti kulture za 2011. godinu, kao i podršci Pokreta gorana Vojvodine i OŠ „23.oktobar“ projekat je uspešno realizovan.

*Eko-NEC* Ekološki korektno obaveštavanje - NEC



* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * EKOLOŠKI INTERVJUIEKOLOŠKI INTERVJUIEKOLOŠKI INTERVJUIEKOLOŠKI INTERVJUI

Jedna održiva i uspešna priča Milena VujičićMilena VujičićMilena VujičićMilena Vujičić

PPPPut na Antartikut na Antartikut na Antartikut na Antartik Pitanje*- Gde je početak interesovanja vezanih za odlazak na Antarktik? Odgovor*- Interesovanje za teme održivog razvoja, zaštite životne sredine i korišćenje alternativnih izvora energije potiče još iz studentskih dana i mog angažovanja u međunarodnoj studentskoj organizaciji AIESEC. Bavljenje navedenim temama nastavila sam poslednjih godinu na stručnom usavršavanju u nemačkoj kompaniji DHL u Bonu, gde sam bila angažovana na dugoročnom projektu firme koji se tiče održivog razvoja i zaštite životne sredine. Bio je avgust. Jednog dana, sasvim slučajno čitajući godišnji izveštaj AIESEC-a, naišla sam na kratak članak o ekspediciji na Antarktik 2008. godine, u kojoj je učestvovalo nekoliko članova organizacije. Priča me je na prvi pogled veoma zainteresovala, posetila sam sajt organizacije ‘2041’, organizatora ekspedicije, i saznala da su u toku pripreme za ekspediciju u novembru. Trebalo mi je veoma malo vremena da odlučim da se prijavim! Prijavila sam se i nakon tri sedmice su me obavestili da sam postala član ekspedicije i da sam dobila stipendiju nemačke kompanije RWE, koja mi pokriva deo troškova programa. Pitanje*- Koji je cilj putovanja? Odgovor*- Cilj putovanja je da se, kroz boravak na Antarktiku koji važi za predivan kontinent sa neverovatnim životinjskim svetom, a sa druge strane najsurovije mesto na planeti, mladim ljudima i poslovnim liderima približe tekući izazovi u oblasti zaštite životne sredine kako Antarktika, tako i drugih delova planete. Takođe, cilj ekspedicije jeste razmena znanja, iskustava i informacija od strane svetskih eksperata u oblasti ekologije, kako bi se učesnicima ekspedicije omogućila osnova za dalja konkretna delovanja i akcije, koje će se u budćnosti sprovoditi kako na lokalnim nivoima zemalja, tako i na internacionalnom nivou. Pitanje*- U kakvim okolnostima ste saznali da su Vas izabrali od hiljadu kandidata i kako su pravili selekciju? Odgovor*- Pa, bio je to jedan sasvim običan dan, bila sam na poslu okupirana tekućim zadacima u firmi. Kad u jednom momentu vidim primila sam mail od organizatora, Hm, znate onaj osećaj leptirića u stomaku kada očekujete nešto veliko da se desi…. Otvaram mail, i u nekoliko sekundi čitanja zvaničnog pisma potvrde o prijemu u ekspediciju život mi se okrenuo za 180 stepeni! Iskreno u početku nisam bila svesna šta mi se zaista dešava ! Što se tiče kriterijuma za selekciju, najviše su obraćali pažnju na prethodno iskustvo ljudi i motivaciju za dalji nastavak angažovanja i rada na inicijativama zaštite životne sredine nakon samog povratka sa ekspedicije. Takođe, fokus su im bili mladi ljudi, tako da je više od pola članova ekspedicije bilo od 17 do 25 godina starosti. Pitanje*- Jeste li sprovodili fizičke pripreme? Odgovor*- Iskreno, moj period priprema sveo se na potragu za sponzorima i podrškom kako bih bila u finansijskoj situciji da se pridružim ekspediciji. Ne mogu reći da sam imala prave fizičke pripreme za ekspediciju. Generalno fizičke predispozicije jesu bitne, ali više u smislu da ste kompletno zdravi, jer pre samog polaska na ekspediciju svako od nas je morao da dobije zvanično mišljenje lekara o zdravstvenom stanju. Pitanje*- Kako ste prikupili sredstva za put? Odgovor*- Nakon saznanja da sam primljena, došao je na red i realan izazov, a to je da za tri sedmice sakupim oko 10,000 eura čime bih pokrila drugi deo troškova ekspedicije, avio kartu, osiguranja, opremu, itd.


* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * EkoEkoEkoEko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordprhttp://ekonec.wordprhttp://ekonec.wordprhttp://ekonec.wordpress.comess.comess.comess.com , , , , broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 6666.... Moji prijatelji i najbliži su naravno prvi saznali za moj odlazak i automatski sam dobila ogromnu podršku od svih njih i ideje gde i kako da pitam za sponzorstva. Zvaničan sajti Facebook stranica pomogli su mi u komunikaciji sa ljudima i promovisanju ideje. Pored toga, kontaktirala sam veliki broj medija u našoj zemlji od kojih sam veoma brzo dobila potvrdne odgovore da žele da objave priču. Takođe, veoma brzo sam kontaktirala kompanije, organizacije i državne institucije sa konkretnim predlogom za međusobnu saradnju. Prvih deset dana je bilo zaista teško, jer sam uglavnom dobijala negativne odgovore. Razlozi su se uglavnom svodili na trenutnu ekonomsku krizu i rebalanse budžeta. Pošto je vreme isticalo, odlučila sam da pošaljem mail organizatorima ekspedicije sa objašnjenjem svih dotadašnjih aktivnosti u cilju prikupljanja potrebnih sredstava. Veoma brzo sam od njih dobila pismo podrške i obećanje da će dati sve od sebe da mi obezbede i drugi deo sredstava za pokrivanje troškova programa. Tako je i bilo. Nakon nekoliko dana su mi javili da su sredstva obezbežena i da ja treba da obezbedim troškove avio karte, osiguranja, opreme, itd. Na kraju naišla sam na razumevanje i bezrezervnu podršku kompanije DHL u kojoj sam bila na praksi, kompanije Magnus Media u Srbiji, i grupe prijatelja koji su mi obezbedili potrebna finansijska sredstva. Prijatno iznenađenje priredio mi je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, gde sam diplomirala 2008. godine, koji mi je dodelio stipendiju za master studije i samim tim nastavak akademskog obrazovanja. Takođe, odlazak na ekspediciju i moje dalje inicijative i ideje su podržali zaposleni iz kompanije Hewlett Packard u Srbiji, od kojih sam dobila laptop na poklon. Što se opreme i gardarobe neophodne za put ovakvog tipa tiče, nesebična podrška je stigla od grupe srpskih alpinista. Pitanje*- Da li je bilo zanimljivih situacija tokom ekspedicije? Odgovor*- Jedno od ne tako prijatnih iskustava svakako je prelazak Drejkovog moreuza dva dana brodom. Talasi od 5 do 7 metara, dva dana putovanja preko jenog od najopsanijih morskih prelaza praćeno morskom bolešću. Dva dana nisam ustala iz kreveta – konstantna malaksalost, opijenost tabletama i mučnina. Takođe, jedan od zanimljivih događaja bilo je kampovanje napolju, usred nedođije. Dali su nam šatore, vreće za spavanje i lopate, rekli da se u toku noći spema oluja praćena snegom i jakim vetrom. Na nama je bilo da napravimo pećine u snegu dovoljno velike da bar troje ljudi može da prespava i postavimo šatore. Ta noć, ako je tako mogu nazvati pošto je u tom periodu godine na Antarktiku gotovo 24 sata dan, ispratila je oluja i naša nesanica zbog nedostatka osećaja prave noći, tj. mraka. Ali svakako ovaj dan za mene je bio jedan od najlepših i najuzbudljivijih. Pitanje*- Jeste li videli pingvine? Odgovor*- Pingvini su na mene ostavili divan utisak, jer su tako prelepi, nežni i poptuno prijateljski nastrojeni kada vide čoveka u blizini. Mi smo imali priliku da vidimo tri različite vrste pingivna i ono što je karakteristično za njih jeste da život provode u parovima. Ako se pitate da li smo videli Carske pingvine, nismo jer oni imaju obrnut životni ciklus. Oni na Antarktik stižu pred početak zime. Pitanje*- Kako ste se borili sa hladnoćom? Odgovor*- Uz kvalitetnu opremu hladnoća se dobro podnosi, tako da ne mogu reći da sam imala većih izazova po tom pitanju. Najgore je kada duva vetar, kao što se dešavalo u nekoliko navrata da dostigne brzinu i do 80km/h. U tim momentima ne osećate nos, i neverovatno je koliko se brzo dehidrira na Antarktiku, tako da je potrebno piti nekoliko litara vode dnevno. Trikovi za zagrevanje - ukoliko spavate napolju na Antarktiku, pre nego što uskočite u vreću za spavanje, preporučljivo je da se trčkara malo oko baznog kampa i brzo uskoči u vreću. Takođe, za zagrevanje šaka koriste se posebni grejači koji se stave u rukavice i oni održavaju ruke toplim. Pitanje*- Koje su aktivnost u večernjim satima? Odgovor*- U večernim satima smo uglavnom imali predavanja i radionice od strane eksperata koji su nam prenosili najsvežije informacije u oblastima globalnog zagrevanja, izazova u zaštiti žiivotne sredine, i predstavljali realnost zemalja iz kojih potičemo po pitanju emisija karbon dioksida u atmosferu. Takođe, vreme smo koristili za razvoj ideja i potencijalnih rešenja koje možemo primeniti po povratku sa ekspedicije. Naravno, shodno činjenici da je bilo veoma mnogo mladih na ekspediciji, veliki deo vremena je protekao u međusobnom druženju i među-kulturnom upoznavanju. Pitanje*- Najveći utisak? Odgovor*- Najveći utisak na mene ostavile su dve činjenice o Antarktiku. Prva je ta da je na međunarodnom nivou 1961. godine potpisan sporazum o potpunoj zaštiti Antarktika od bilo kakvog iskoršćavanja prirodnih resursa koji je na snazi do 2041. godine, kada će se povesti pitanje o daljoj budućnosti ovog kontinenta.


* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * EkoEkoEkoEko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com , , , , broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 7777.... Ono što je za mene fascinantno u celoj priči je činjenica da je ovo jedan od retkih slučajeva kada su ljudi stavili na stranu sve lične interese, sve probleme, nerešena pitanja i zajednički dogovor. Drugi veliki utisak na mene ostavila je naučna baza ‘E-Base’ na ostrvu Belingshausen, koja je zvanično prva naučna baza na Antarktiku koja koristi isključivo čistu energiju za snabdevanje – energiju vetra i sunca. Od tada, neminovno se pitam, ako je to moguće uraditi na Antarktiku u tako surovim prirodnim uslovima, onda je moguće bilo gde, i kod nas. Zašto mislim da je ova činjenica izuzezno bitna? Za samo 150 godina od kada je počela industrijalizacija sveta, ljudi su uspeli da iskoriste gotovo 50% svetskih rezervi nafte, gasa i uglja. Prema predviđanjima stručnjaka, ukoliko svet nastavi ovakav tempo razvoja, drugih 50% ćemo iskoristiti za samo 50 godina uz neverovatne negativne posledice po ravnotežu eko sistema. I to nije pitanje samo velikih sila, samo državnih institucija, kompanija, već pitanje i izazov kako naše zemlje i državnog aparata, tako i svakog pojedinca. Potencijali za korišćenje alternativnih izvora energije u Srbiji su neverovatni, počev od korišćenja snage vetra, energije sunca tokom velikog broja sunčanih dana u godini, bioenergije, itd. Verujem da ovo predstavlja budućnost ne samo velikih svetskih sila, već i naše zemlje; potencijal za nove poslovne ideje i rešenja, samim tim i nova radna mesta i dobrobit običnih ljudi. Naravno da bi sve funkcionisalo, neophodna je međusobna saradnja svih uključenih strana. Ono što ne smemo uraditi to je da čekamo da će neko drugi da se bavi ovim i svim drugim pitanjima. Pozitivna promena kreće od običnih ljudi, pojedinaca i u slučaju brige o životnoj sredini ono što svako od nas ovog momenta može da uradi je da ugasi svetlo ukoliko mu ne treba, ili da umesto na ulicu, smeće baci u korpu. Pitanje*- Koja se garderoba nosi na Antarktiku? Odgovor*- Nosila sam planinarsku opremu, koja je predviđena za boravak na niskim temperaturama, što bi značilo 2 do 3 sloja odeće, nepromočive cipele. Recimo veš koji se koristi je tzv. aktivni veš, izrađen od sintetičkih materijala, tako da se brzo suši. Zatim, dukserice od polara koje zadržavaju toplotu, jaknu otpornu na kišu i vetar, itd. Pitanje*- Šta bih poručila građanima Srbije? Odgovor*- Želela bih da im poručim da ostanu u duši deca, jer ona maštaju, imaju neverovatnu kreativnost i u svakoj situaciji se izdižu iznad problema, stremeći ka rešenju. Verujem da je ovakav pristup životu sjajan preduslov za ostvarnje želja i planova. Takođe, neka ne obraćaju pažnju na mnošto ljudi koji će za većinu ideja reći da su nemoguće. Treba da veruju u sebe i da budu okruženi ljudima koji dele slične vrednosti. Dakle, uzmite život u svoje ruke – jer život je kratak i ujedno prelep da bismo čekali druge da počiste naše dvorište. Akcija je ono što je potrebno!

Fond za zaštitu ptica grabljivica UgroUgroUgroUgrožen Specijalni rezervat prirode žen Specijalni rezervat prirode žen Specijalni rezervat prirode žen Specijalni rezervat prirode

„Klisura reke Gornje Trešnjice“„Klisura reke Gornje Trešnjice“„Klisura reke Gornje Trešnjice“„Klisura reke Gornje Trešnjice“

Rezervat Trešnjice deli sudbinu većine zaštićenih područja u Srbiji. Nedostatak ideja svodi zaštitu na estradu povodom danova ili obljetnica. Zaštita se svodi se na aktivnosti pojedinih entuzijasta . Ove godine beležimo blag porast jata supova u Trešnjici ali porast i pritisaka da se ovoj rezervat degradira i promeni njegova namena. Od 1992 godine proglašen je specijalni rezervat u klisuri Trešnjice, prvenstveno da bi se sačuvao beloglavi sup. Danas znamo da je ova klisura pribežište mnogih retkih vrsta biljaka, među kojima ima i do sada nepoznatih vrsta za nauku. Ribnjak u Trešnjici je sagrađen 1993. i zahvatio je vodu iz modrog vrelau Trešnjici. Najznačajniji sipar na kome se formiraju termali koje koriste supovi, u više navrata pretvaran je u kamenolom. Nekoliko puta je zabranjivana dalja eksplatacija kamena. Danas je kamenolom opet u upotrebi i preti da ceo sipar počisti. Privatna firma iz Beograda dobila je Uslove za izgradnju protočne hidrocentrale u prvoj zoni zaštite, ispod gnezda beloglavih supova. Rezervatom je zaštićeno samo 4,5 km toka Trešnjice i baš tu moraju da budu cevi, namesto reke. U režimu niske vode da li će biti vode u koritu? Direktno je ugroženo oko pet parova vodenkosa koji imaju teritorije na ovom prostoru. Otvorena je i divlja deponija na vidikovcu kod Tribuća. Fond će tražiti da se zabrani izgradnja protočne centrale u Specijalnom rezervatu prirode klisuri reke Gornje Trešnjice. Za više informacija posetite sajt www.vulture.org.rs.


http://www.vulture.org.rs/

* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * hhhhttp://ekonec.wordpress.comttp://ekonec.wordpress.comttp://ekonec.wordpress.comttp://ekonec.wordpress.com , , , , broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 8888....

Radionica nevladinih ekoloških organizacija u Sremskim Karlovcima

O zelenoj ekonomiji i upravljanju vodama u AstaniO zelenoj ekonomiji i upravljanju vodama u AstaniO zelenoj ekonomiji i upravljanju vodama u AstaniO zelenoj ekonomiji i upravljanju vodama u Astani U okviru priprema za Sedmu ministarsku konferenciju „Životna sredina za Evropu”, u saradnji sa Južnobačkim upravnim okrugom i Misijom OEBS, Pokret gorana Vojvodine je 1.juna u Ekološkom centru Pokreta gorana u Sremskim Karlovcima organizovao radionicu za predstavnike nevladinih ekoloških organizacija. Cilj ovog okupljanja bio je izrada zajedničke platforme nevladinog sektora o ključnim temama Sedme ministarske konferencije. Tema kojom su se najviše bavili predstavnici ekoloških organizacija i koja je, po njima, nekako najproblematičnija u vojvođanskoj sredini jeste upravljanje vodama. Savetnica za životnu sredinu Misije OEBS Olivera Zurovac-Kuzman osvrnuvši se na prethodnu Ministarsku konferenciju koja se održala u Beogradu, istakla je da će teme Sedme ministarske konferencije biti upravo održivo upravljanje vodama i zelena ekonomija. – Sve više slušamo o zelenoj ekonomiji, kako je uspostaviti, kako je poboljšati i kako inicirati da se ona uspostavi. S obzirom na to da će to biti teme kojima će se baviti naredna ministasrna konferecnija, u cilju nam je da zajedničkim idejama i snagama dođemo do najboljih rešenja da se zelena ekonomija razvije i razvija. Voda je zasigurno, kada govorimo o tome, najaktuelnija tema. A da bi što bolje funkcionisao nevladin, vladin i privredi sektor, imamo u planu da uskoro i u Sremskim Karlovcima otvorimo Arhus centar, jer sasvim je izvesno da je neophodno još više raditi na uspostavljanju partnerstva koje može biti od ključnoj značaja za zajedničko rešavanje raznih problema - pojasnila je Olivera Zurovac. Ona je navela da se u isto vrema i u Beogradu održava isti ovakav okrugli, tako da je u planu, kako kaže, da se objedine svi zaključci sa današnjeg skupa iz Sremskih Karlovaca i iz Beograda, formulišu u vidu jednog dokumenta koji će biti predstavljen na sastanku Formu partnera 16. juna, a, nakon toga će biti preveden na engleski i dostavljen kao radni materijal na Sedmoj ministarskoj konferenciji u Astani kao jedinstvena platforma nevladinog sektora Republike Srbije. Načelnica Južnobačkog okruga Darija Šajin navela je da će se 11 opština okruga aktivno uključiti u rad i preporuke u vezi sa Sednom ministarskom konferencijom, i smatra da gotovo nema predsenika opštine sa teritorije okruga koji ne želi da u oblasti životne sredine napravi pomak a u interesu građana. – Svi moramo da se uključimo u ovaj posao, i vladine i nevladine institucije, ali i privredni sektor. Pre dve i po godine formirali smo Međuopštinsku radnu grupu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj koja se zasniva na dvadesetak lokalnih stručnjaka zaposlenih u lokalnoj samoupravi, a koji inače veoma vešto formiraju zelene timove kad god se pojavi neki problem. A veoma je važno uključiti i motivisati lokalni nivo. U okviru Međuopštinske radne grupe formirali smo Radnu grupu za upravljnaje otpadom, ali smo formirali i Radnu grupu za održivo upravljanje vodama. Gorući problem definitivno je lokalno upravljanje vodama u vodosistemima i sprovodeći istraživanja došli smo do podataka da naši vodovodi na godišnjem nivou gube i do 30 odsto vode iz sistema. Infrastruktura je jako loša, a još gora je situacija u Raškom okrugu gdu su gubici i do 60 odsto i tamo vodovodi posluju sa velikim gubicima i to je gorući problem i moramo zajednički naći načina ga rešimo. Ova radna grupa je pokrenula i prekograničnu saradnju sa Vukovarsko-sremskom županijom, sa vodovima iz komšiluka Takođe, imamo u planu da se uhvatimo u koštac sa rešavanjem problema vezanih za zagađenost reke Dunav, ali i da unapredimo sisteme za snabdevanje vodom svakog domaćinstvo i to iz pretpristupnih fondova - zaključila je načelnica Južnobačkog okruga Darija Šajin. Miroslav Tadić iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja očekuje da će se na predstoječoj ministarskoj konferenciji pokrenuti i zajedničke inicijative koje bi mogle da se kasnije plasiraju kao neka podrška naporima država da realizuju zelenu ekonomiju ili da unaprede stanja a u vezi sa upravljanjem vodama. Kako sa obezbeđivanjem dovoljnih količina kvalitetne vode za piće, tako, kako smatra Tadić, i obezbeđivanjem sistema za prečišćavanje voda. Maja Pavlica

* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC *NEC *NEC *NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com




Novinarka RTV YUEKO Sandra IršNovinarka RTV YUEKO Sandra IršNovinarka RTV YUEKO Sandra IršNovinarka RTV YUEKO Sandra Iršević ević ević ević najpopularniji ekolog u Suboticinajpopularniji ekolog u Suboticinajpopularniji ekolog u Suboticinajpopularniji ekolog u Subotici

U Subotici je po prvi put dodeljen Oskar popularnosti. Preko 70 ljudi je dobilo Plaketu i medalju grada Subotice kao najpopularnija osoba u privredi, sportu, turizmu, državnim organima, među ugostiteljima i drugo. Novinarka RTV YUEKO Sandra Iršević kao najpopularniji ekolog u 2010.godinu.

„„„„ Poverenje u poverenicuPoverenje u poverenicuPoverenje u poverenicuPoverenje u poverenicu “ u Kragujevcu“ u Kragujevcu“ u Kragujevcu“ u Kragujevcu

U okviru kampanje “Poverenje u poverenicu“ 25. maja je Nevena Petrušić, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sa svojim saradnicima i predstavnicima Centra modernih veština iz Beograda posetila Kragujevac. Prijem za predstavnike ove institucije organizovali su članovi Gradskog veća Slavica Saveljić, Nada Milićević, zamenik predsednika Skupštine grada Miodrag Nikolić i predstavnice gradske Komisije za rodnu ravnopravnost, Mirjana Stevanić i Slavica Miljković Petrović. Razlog današnje posete poverenice i njenih saradnika je približavanje rada ove institucije građankama i građanima uz pomoć lokalnih samouprava i nevladinih organizacija. U razgovoru sa poverenicom za zaštitu ravopravnosti, predstavnici grada istakli su najvažnije projekte koje je lokalna samouprava realizovala u cilju eliminisanja diskriminacije bilo koje vrste: rodne, verske, nacionalne, diskriminacija osoba sa invaliditetom, u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i sl. Nakon predstavljanja rada lokalne samouprave, zastupljenosti žena u menadžmentu grada i rada gradskih institucija, ocenjeno je da su ovakvi susreti neophodni i važni, kako bi ljudi mogli da prepoznaju i reaguju na svaki oblik ugrožavanja i diskriminacije. -Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalno i nezavisno telo, specijalizovano za borbu protiv svih oblika i vidova diskriminacije. U našoj je nadležnosti utvrđivanje činjeničnog stanja, šta jeste a šta nije diskriminacija, saniranje posledica jer diskriminacija se ne sme tolerisati. Svaki uspešno okončan slučaj diskriminacije biće dragocen doprinos izgradnji tolerantnog savremenog društva u kojem svi građani i građanke imaju podjednake šanse da ravnopravno, aktivno i produktivno učestvuju u svim segmentima društvenog života - istakla je Nevena Petrušić. U prostorijama Šumadijskog okruga održan je okrugli sto sa organizacijama civilnog društva i medija, gde je poverenica istakla neophodnost partnerstva sa nevladinim organizacijama, a njena pomoćnica Kosana Beker objasnila kako izgleda ceo postupak nakon podnošenja pritužbe.Medju brojnim udruženjima, prisustvoali su predstavnici NVO “Stablo”, Udruženja Roma “Sveti Đorđe”, Udruženja paraplegičara Šumadije i NEC-RP.

BCIF dodelio donacijeBCIF dodelio donacijeBCIF dodelio donacijeBCIF dodelio donacije

Nakon održanih trening modula za razvoj nacrta projekata u finalni predlog, Odbor za donacije podržao je u okviru programa Javno zastupanje projekte sedam udruženja građana. Predstavnici i predstavnice ovih organizacija potpisali su 24. maja, u prostorijama BCIF-a, ugovore o donacijama u ukupnoj vrednosti od 6.570.500 dinara. Ugovori su potpisani sa sledećim udruženjima građana: Udruženje građana Resurs centar, Majdanpek, 947.500 dinara; Proaktiv, Niš, 950.000 dinara; Resurs centar, Bor, 948.500 dinara; Građanska čitaonica Pirgos, Pirot, 950.000 dinara; Akademija ženskog preduzetništva, Kikinda, 882.000 dinara; Centar za razvoj civilnog društva, Zrenjanin, 944.000 dinara; Odbor za ljudska prava, Niš, 948.500 dinara Program Javno zastupanje sprovodi se u partnerstvu sa Institutom za održive zajednice (ISC), uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). http://www.bcif.org/Vesti/2011-05-27-Potpisani_ugovori_o_donacijama_u_okviru_programa_Javno_zastupanje.htm


http://www.bcif.org/Vesti/2011-05-27-Potpisani_ugovori_o_donacijama_u_okviru_programa_Javno_zastupanje.htm

* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com , , , , broj 107, broj 107, broj 107, broj 107, 7. jun 20117. jun 20117. jun 20117. jun 2011. godine . godine . godine . godine 10101010....

Formiran prvi krizni štab za vanredne situacije Republike SrbijeFormiran prvi krizni štab za vanredne situacije Republike SrbijeFormiran prvi krizni štab za vanredne situacije Republike SrbijeFormiran prvi krizni štab za vanredne situacije Republike Srbije U Srbiji je formiran prvi krizni štab za vanredne situacije na čijem čelu će biti ministar policije Ivica Dačić. Štab će koordinisati policijom, vatrogascima i vojskom u kriznim situacijama, kao što su požari, poplave, zemljotresi, klizišta. Za dve nedelje Skupština Srbije trebalo bi da usvoji i nacionalnu strategiju za otklanjanje rizika u vanrednim situacijama. Načelnik tog sektora, Predrag Marić rekao je da je za predstojeću letnju sezonu sve spremno kako bi se izbegle eventualne velike štete od šumskih požara. ”Ideja je da kao i prošle godine pokušamo da sa ministarstvom za vandredne situacije Republike Rusije i u kordinaciji sa mehanizmima EUZ uspostavimo jedan monitornig i prisustvo ruskih letelica u određenom vremenskom periodu tokom leta u Nišu u Srbiji koji bi dejstvovale ne samo u Srbiji već i u regionu.” http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=03&nav_id=516330

Opština Čoka na Novosadskom sajmu poljoprivrede Čajevi i kvalitetna vina privredna okosnica opštineČajevi i kvalitetna vina privredna okosnica opštineČajevi i kvalitetna vina privredna okosnica opštineČajevi i kvalitetna vina privredna okosnica opštine

Na ovogodišnjem 78. Novosadskom sajmu poljoprivrede na veoma zanimljiv i atraktivan način predstavila se i opština Čoka. Oni su na svoja četiri štanda okupili devet raznovrsnih proizvođača sa teritorije ove severnobanatske opštine, tako da se na štandovima kod ovih domaćima mogu degustirati raznorazna peciva Ortačko-pekarske radnje «Pekar» i «Sarvo pek» Padej, vina Vinarije «Čoka» i čajevi «Menta» Padej i «Macval». Takođe, na ovom štandu bili su i predstavnici preduzeća «Dukareli» koji se bave proizvodnjom namenske opreme, mašina, kao i kompletnih linija za prehrambenu industriju, predstavnici mlekare Čoka, proizvođači keramičkih predmeta «Grnčarija Lacy» i preduzeće «Stara livnica». Koordinator lokalne akcione grupe opština Čoka Boris Ilić navodi da je ovogodišnje zajedničko okupljanje i predstavljanje devet privrednika sa teritorije Čoke na Novosadskom sajmu obezbedila opština. Svakog dana neko od prestavnika firmi bio je, kako kaže Ilić, domaćin štanda Čoke i zainteresovanim posetiocima na adekvatan način predstavljao privredne i poljoprivredne kapacitete ove opštine. Tehnička direktorka «Menta» Padeja Snežana Popov sa zadovoljstvom se osvrnula i podsetila šta ova širom poznata kompanija ima da ponudi iz svog asortimana koji je nastajao na tradiciji dugoj više od 30 godina. Ovo preduzeće najprepoznatljivije je po čajevima, jer je i ova regija još od davnina poznata po proizvodnji lekovitog i začinskog bilja, a pritom raspolaže i sa značajnim potencijajom – u prvom redu postojanjem ekoloških uslova za gajenje biljaka. Po rečima Snežane Popov, čaj od cveta kamilice je njihov adut. – Inače, pored proizvodnog pogona koji se bavi proizvodnjom čajeva, imamo i pogon za proizvodnju melema i drugih kozmetičkih proizvoda. Jomelop E je nadaleko poznat, ali jomelop G – melem namenjen za zacelivanje rana na koži lica i tela takođe dobija svoje mesto na tržištu. Od novih proizvoda imamo menta melem za sunčanje koji je izvanredno sredstvo za zaštitu kože pri sunčanju, sprečava perutanje, čuva I prehranjuje kožu – objasnila je Popov. Ervin Dupak je vlasnik firme «Dukareli» koja se inače bavi proizvodnjom namenskih mašina i alata za prehrambenu industriju. Oni prvi put izlažu na sajmu, a kako kaže Dupak, dok nisu imali šta da ponude, nisu se ni pojavljivali na ovikvim manifestacijama. Ovogodišnji sajam za njih je uspešan pošto su pridobili nove kupce i saradnike, što iz zemlje, što iz inostranstva. – Prezadovoljan sam sajamskom ponudom i sajamskih nastupom. Kada sam počinjao, a to je bilo pre 13 godina, krenuo sam ni od čega i nisam se ničem ni nadao, pa čak ni slutio nisam u šta će tadašnjim moj rad prerasti. Moja garaža tri sa šest metara i torba puna alata bili su mi sav kapital, a danas smo, mogu da kažem, uspešna firma koja ima 30 zaposlenih i jedina na ovim prostorima koja se bavi ovom tehnologijom i izradom rahladnih tunela za potrebe konditorske industrije – istakao je Dupak.


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=03&nav_id=516330

****EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * httphttphttphttp://ekonec.wordpress.com://ekonec.wordpress.com://ekonec.wordpress.com://ekonec.wordpress.com , , , , broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 11111111....

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, TACSO kancelarija za tehničku podršku organizacijama civilnog društva i

Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) KonfeKonfeKonfeKonferencija o partnerstvimarencija o partnerstvimarencija o partnerstvimarencija o partnerstvima

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, TACSO kancelarija za tehničku podršku organizacijama civilnog društva i Balkanski fond za lokalne inicijative BCIF organizovali su 18. maja u Beogradu Konferenciju o partnerstvima . Doprinos razvoju partnerstva aktivnim učešćem na konferenciji dali su predstavnici evropskih institucija i organizacija: OEBS, UNDP, Rokfeler fondacija, Euklid mreža, ali i mnoge državne institucije, kao što su: Kancelarija za evropske integracije, Ministarstvo omladine i sporta, gradska uprava grada Kragujevca, opštine Novi Beograd, niška Medijana, Čačak, Novi Pazar, Lapovo, Agencija za ekonomski razvoj grada Pančeva, i dr. Iz civilnog sektora su učestvovale brojne organizacije, uključujući Građanske inicijative, 484, Nacionalnu koaliciju za decentralizaciju, NEC-RP i drugi. Direktorka Kacelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije Ivana Ćirković, istakla je da veliki broj učesnika Konferencije o partnerstvima govori o značaju teme i spremnosti svih aktera da učestvuju u predstojećim aktivnostima. Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins istakao je da EU u procesu pristupanja Srbije zahteva uspostavljanje snažnog partnerstva i saradnje između civilnog sektora i državnih organa na svim nivoima. Evropska unija planira da za podrške partnerstvima civilnog sektora, državne administracije i privrede izdvoji namanje 20 miliona evra za Zapadni Balkan i Tursku u periodu 2011. - 2013. godine. Filipo Adari, izvršni direktor EUCLID mreže govorio je o EUCLID mreži, o značaju društveno odgovornog poslovanja i partnerstvu NVO sa bankama. Istakao je da NVO treba da budu spremne da „uzmu stvar u svoje ruke“ i aktivno i odgovorno da učestvuju u predstojećim aktivnostima. Ognjen Mirić, zamenik direktora-koordinator za fondove EU iz Kancelarije za evropske integracije govorio je o pretpristupnim fondovima, programima prekogranične saradnje i partnerstvima. Miljenko Dereta (Građanske inicijative) je govorio da civilno društvo nije monolitna struktura. Država i civilno društvo imaju različite uloge i ciljeve, a smatra da je za pohvalu sve ono što je Kancelarija vlade RS do sada u prethodnom periodu činila. Olja Stojanović iz Foruma poslovnih lidera Srbije istakla je neophodnost partnerstva između biznis sektora i civilnog sektora, u potpunosti još u fazi zajedničke pripreme projekata. Forum poslvnih lidera Srbije smatra da postoji potreba ostvarivanja partnerstava sa NVO koje se bave mladima, životnom sredinom i održivim razvojem. Zatim su predstavili rad svojih organizacija: Ivana Kovačević (Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije) ističući saradnju sa NVO koje su učestvovale u izradi strategije za mlade koja je usvojena pre tri godine, Dušan Stokić, UN Globalni dogovor, ističući saradnju sa mnogim kompanijama i promociji društveno odgovornog poslovanja i korporativne filantropije, Violeta Mihajlović, NALED, ističući partnerstvo kao jedan od uslova građenja poverenja sa ciljem unapređenja privrednog poslovanja. Uputila je u ime NALED-a otvoren poziv NVO za partnerstvo. Nakon pauze u popodnevnim časovima Miodrag Shrestha (BCIF) je vodio radionicu o partnerskom učešću i modelima partnerstva, zatim o kvalitetima i izazovima partnerstva, kao i mogućnostima za razvoj. Kvalitetno partnerstvo se može otvariti samo ako postiji sledeće:dobrovoljnost, želja za saradnjom i uvažavanje obeju strana (država, NVO); zajednički cilj i interes; kompetentnost i kompatiblinost; transparentnost i otvorenost; liderstvo i upravljanje. Zaključeno je da su neki od izazova najprepoznatljiviji: transparentnost i ravnopravno uvažavanje, zatim prevazilaženje negativnih stereoptipa o civilnom i javnom sektoru, kao i kompetentnost partnera. Mogućnosti za razvoj su prepoznate kroz uvođenje transparentnih procedura za podršku NVO na lokalnom i nacionalnom nivou, kroz promovisanje uloge civilnog društva i javnog sektora, kao i kroz edukaciju partnera. Ana Vitković

*Eko-NEC* Ekološki korektno obaveštavanje - NEC


****EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com , , , , broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 12121212....

Održan X sajam komunalne opreme „Održan X sajam komunalne opreme „Održan X sajam komunalne opreme „Održan X sajam komunalne opreme „ Komdel expo 2011Komdel expo 2011Komdel expo 2011Komdel expo 2011 ““““

Od 1. do 3. juna u Kragujevcu je održan X sajam komunalne opreme „Komdel expo 2011“. Na ovoj sajamskoj manifestaciji predstavilo se 30 izlagača, među kojima su bili i brojni proizvođači i uvoznici komunalne opreme. Sajam je bila i prilika da se razmene iskustva i upoznaju nova dostignuća, ali i ugovore poslovi i nabavka novih mašina i opreme za potrebe komunalnih preduzeća. Kako se čulo na ovoj manifestaciji, komunalnim preduzećima u Srbiji nedostaju, pre svega, kamioni smećari, koji su uglavnom dosta stari, zatim čistilice, kontejneri i druga oprema. Ovu jedinstvenu sajamsku manifestaciju u našoj zemlji otovrio je dr Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. On je, tom prilikom, govorio o značaju komunalne delatnosti u našoj zemlji i rekao da su neophodne reforme u ovoj oblasti, racionalizacija javnih preduzeća, zatim novi zakon koji bi omogućio privatno i javno partnerstvo, ali i znatno više cene komunalnih usluga. Tokom održavanja sajma predstavnici Kragujevca i okolnih opština u prisustvu ministra Dulića razgovarali su o formiranju regionalnog centra za upravljanje otpadom. Dogovoreno je da se regionalni centar za upravljanje otpadom oformi u Vitlištu. Takođe, na sajmu je potpisan i ugovor o sufinansiranju primarne selekcije i prikupljanju papira i baterija. R. K.

AuroSTEP plus - kompletan solarni sistem Solarni sistem sa tri komponente i zaštitom od pregrejavanjaSolarni sistem sa tri komponente i zaštitom od pregrejavanjaSolarni sistem sa tri komponente i zaštitom od pregrejavanjaSolarni sistem sa tri komponente i zaštitom od pregrejavanja

Nova generacija Vaillantovog solarnog sistema auroSTEP plus odlikuje korišćenje sunčeve energije za pripremu potrošne tople vode na najjednostavniji način sa samo tri komponente, koje su savršeno prilagođene u jednu celinu. Mali broj komponenata, smanjen broj hidrauličkih i električnih priključaka, kao i izuzetno jednostavna montaža, argumenti su koji ovaj solarni sistem čine jedinstvenim na tržištu. Osnovna komponenta solarnog sistema je svakako rezervoar za pripremu potrošne tople vode, sa integrisanom regulacijom, recirkulacionom pumpom i sigurnosnim ventilom. Druga komponenta su novi horizontalni pločasti solarni kolektori sa strukturalnim solarnim staklom, kao i serpetinskim apsorberom auroTHERM VFK 135 D. Treća komponenta su cevi promera 10 mm, neopohodne da bi ceo sistem funkcionisao. Solarni sistem auroSTEP je idealan za kuće sa privremenim boravkom, iz razloga što njegovi kolektori poseduju serpetinski apsorber, koji vraća solarni medijum (propilen-glikol) u izmenjivač rezervoara kada sistem nije u pogonu. Na taj način korisnik ne mora brinuti o pregrevanju solarnog sistema. Solarni sistem auroSTEP u nekoliko reči: solarna priprema tople vode na jednostavan način; solarni sistem sa svega tri komponente ; smanjen broj hidrauličkih i električnih priključaka ; solarni sistem bez ekspanzione posude i odzračnog ventila ; izuzetno jednostavna i brza montaža; funkcija dogrevanja vode putem ugrađenog električnog grejača (kod monovalentnih rezervoara); pločasti kolektor auroTHERM VFK 135 D (2,35 m2 neto) sa serpetinskim apsorberom; montaža na ravni ili kosi krov ; zaštita od pregrejavanja; garantni rok za solarni rezervoar (u sklopu sistema) 5 godina. Vaillant je za solarni sistem auroSTEP plus, na 54. međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, održanog u Beogradu 2010. godine, osvojio Veliku nagradu „Korak u budućnost“ O Vaillantu Vaillant Group je međunarodna grupacija na području grejanja, ventilacije i klimatizacije sa sedištem u Remscheidu, Nemačka. Kao jedan od svetskih tržišnih i tehnoloških lidera, Vaillant Group razvija i proizvodi uređaje, sisteme i usluge za komfor stanovanja, po željenoj meri. Proizvodni program obuhvata, pored visokoefikasnih uređaja za grejanje, koji rade na osnovu konvencionalnih energenata, i sistemska rešenja, koja koriste obnovljive izvore energije, kao što su solarno termički i fotonaponski sistemi, toplotne pumpe, mikrokogeneracija, ventilacione jedinice za niskoenergetske kuće, uređaji na pelet, kao i inteligentna regulacija.

http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com


http://www.vaillant.rs/Krajnji+korisnici/Proizvodi/Solarni+sistemi/auroSTEP/produkt_vaillant/auroSTEP_plus.html

http://www.vaillant.rs/Krajnji+korisnici/Proizvodi/Solarni+sistemi/#Solarni%20sistemi

http://www.vaillant.rs/Krajnji+korisnici/Proizvodi/Solarni+sistemi/Kolektori/produkt_vaillant/auroTHERM.html

http://www.vaillant.rs/



„Ekološki bilten *Eko-NEC* izveštavanje o upravljanju vodama u Srbiji“ Očuvanje prirodnih vodotokova SrbijeOčuvanje prirodnih vodotokova SrbijeOčuvanje prirodnih vodotokova SrbijeOčuvanje prirodnih vodotokova Srbije ……………………..broj 1..broj 1..broj 1..broj 1

Površinske vode Zakonski osnov kontrole

Stalna kontrola kvaliteta površinskih voda u Republici Srbiji obavlja se radi procene kvaliteta vodotokova , praćenja trenda zagađenja i očuvanja kvaliteta vodnih resursa. Ispitivanja kvaliteta vode na izvorištima i akumulacijama služe za ocenu ispravnosti voda za potrebe vodosnabdevanja i rekreacije građana u cilju zaštite izvorišta i zdravlja stanovništva. Našim zakonskim propisima , Uredbom o kategorizaciji vodotoka i Uredbom o klasifikaciji voda u Republici Srbiji vodotoci su razvrstani u I ,IIa , IIb,III i IV klasu prema zadatim graničnim vrednostima pokazatelja kvaliteta. Kategorizacija se vrši na osnovu sledećih pokazatelja: (1) Suspendovane materije , (2) Ukupni suvi ostatak , (3) pH , (4) Rastvoreni kiseonik , (5) BPK5, (6) Stepen saprobnosti po Libmanu , (7) Stepen biološke produktivnosti , (8) Najveći broj koliformnih klica, (9) Vidljive otpadne materije, (10) Primetna boja , (11) Primetan miris. Ovom Uredbom ,objavljenom još 1978. godine, nije dat postupak kako da se na osnovu pojedinačno kategorisanih 11 pokazatelja kvaliteta odredi zajednička klasa datog vodotoka koju treba uporediti sa propisanom. Daljim unapređenjem regulative , doneta je Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotokova , međudržavnih voda i obalnog mora Jugoslavije kojom su vodotokovi razvrstani u četiri klase. Pri tom je kvalitativna kategorizacija proširena za nove pokazatelje: (12) Zasićenje kiseonikom %O2, (13) XPK , (14) Toksične materije, (15) Stepen radioaktivnosti. Kao i kod prethodne Uredbe nije dat postupak određivanja sumarne klase kvaliteta na osnovu klase pojedinačnog pokazatelja kvaliteta.

Kvalitet vodotokova vodnih područja Za prezentovanje kvaliteta vodotokova vodnih područja koriste se podaci o kvalitetu voda prema prema programu RHMZ Srbije uzorkovani u proseku jednom mesečno za period1999. -2008. godine. Poslednja analiza je urađena za: (1) vodno područje Dunava koje obuhvata delove slivova Dunava, Tise i Timoka i slivove Mlave i Peka; (2) vodno područje Save koje obuhvata delove slivova Save i Drine i sliv Kolubare; i (3) vodno područje Morave koje obuhvata sliv Velike Morave i delove slivova Južne Morave, Zapadne Morave. Na osnovu srednijh vrednosti za svako merno mesto na godišnjem nivou , sračunata je medijana uređenog niza podataka sa mernih mesta i dobijen indikator kvaliteta za parametre BPK5 (mg/l) , Amonijum NH4-N,mg/l), Nitrati(NO3-N,mg/l) i Ortofosfati (PO4 –P,mg/l). Ključni inikatori stanja su izabrani tako da odražavaju kiseonički režim kao jedan od pokazatelja dobrog statusa voda. Analiza trendova medijana ovih parametara određena je neparametrijskim Mann-Kendall testom sa pragom značajnosti (alfa) =0,005. Korišćeni su podaci sa mernih mesta vodnih područja koja imaju kontinuitet izveštavanja za posmatrani period. Prema parametru BPK5 obuhvaćeno je ukupno 89 mernih mesta,a prema parametrima amonijum, nitrati i ortofosfati 114 mernih mesta. Za vodna područja Dunav, Sava i Morava 2008. godine registrovan je beznačajan trend. Analiza kvaliteta se može prezentovati prema kriterijumima odgovarajuće klasifikacije. Koncentracija parametara BPK5 , Amonijum jon i Nitrati pokazuju da se oni kreću u granicama propisanih za I i II klasu. Prema parametru ortofosfati kvalitet se kreće u granicama za I i II klasu za vodnopodručje Save i Dunav , dok je za Moravu u granicama od II do III klase.

Serbian Water Qualitu Index Zbog porasta količine i raspoloživosti podataka o društvenoj, ekonomskoj i životnoj sredini potrebno je u kreiranju odgovarajućih politika uneti smisao u ove podatke kako bi se omogućilo donošenje najboljih mogućih odluka.Uobičajeni način da se izbegne mnoštvo podataka je da se upotrebe indeksi i indikatori kao alat za dobijanje inormacija. Na taj način su indeksi i indikatori sredstva predviđena da smanje veliku količinu podataka na razumljivu meru , zadržavajući suštinsko značenje o pitanjima koja karakterišu date podatke. Različiti korisnici (političari, javnost , stručnjaci) imaju različite pristupe u preduzimanju aktivnosti u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja. Svojstva indikatora treba da se podudaraju sa potrebama njihovih korisnika i imaju lako razumljive ciljeve. Dobra „veza“ korisnik-indikator efikasno prenosi odgovarajuće informacije što omogućava korisniku da donosi najbolje moguće odluke. Stručnjaci u naučnim i obrazovnim ustanovama očekuju od indikatora životne sredine pouzdane analitičke vrednosti.



Vodoprivredna i inspekcija zaštite životne sredine u primeni zakonskih odredbi, takođe, koristi indikatore fizičko-hemijskog i biološkog kvaliteta voda dobijene pouzdanim analitičkim postupcima.Sa druge srtane, javnost ne zahteva egzaktne već opisne indikatore, npr.da li je kvalitet vode „visok“ ili „nizak“. Zato indikator životne sredine namenjen javnosti treba da bude opisan , jasan, lak za razumevanje i inspirativan tako da pospešuje aktivnost ciljne grupe u očuvanju životne sredine. Važno je napomenutu da se pri kreiranju opisnih indikatora uvek „žrtvuje“ izvesna preciznost izvornog numeričkog indikatora životne sredine. U Agenciji za zaštitu životne sredine je razvijen indikator Serbian Water Qualitu Index koji je namenjen izveštavanju javnosti, stručnjaka idonosioca političkih odluka (lokalna samouprava , državni organi). Indikator se zasniva na metodi Water Qualitu Index (Development of a Water Qualitu Index , Scottish Development Department,Engineering Division , Edinburgh,1976.) prema kojoj se deset parametara fizičko-hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta (zasićenost kiseonikom, BPK5, amonijum , pH vrednost ,ukupni oksidi azota , ortofosfati, suspendovane materije, temperatura, elektroprovodljivost i koliformne bakterije) aregiraju u kompozitni indiktor kvaliteta površinskih voda. Udeo svakog od deset parametara na ukupni kvalitet vode nema isti relativni značaj, zato je svaki od njih dobio svoju težinu (wi) i broj bodova prema udelu u ugrožavanju kvaliteta.sumiranjem proizvoda (qi x wi ) dobija se indeks 100 kao idealan zbir udela kvaliteta svih parametara. Indikatori kvaliteta površinskih voda metodom Serbian Water Qualitu Index dobijeni su komparacijom pokazatelja kvaliteta prema našoj klasifikaciji i originalnoj metodi WQI. Kvalitetu površinskih voda koji odgovara I klasi prema našoj Uredbi metodom WQI pripada 84-85 poena, II klasi 72-78 poena, III klasi 48-63 poena i IV klasi 37-38 poena. Usvojene su vrednosti za opisni indikator kvaliteta WQI = 0-38 veoma loš , WQI=39-71 loš ,WQI= 72-83 dobar ,WQI =84-89 veoma dobar ,WQI = 90-100 odličan. Indikatori kvaliteta površinskih voda su razvrstani uz kompatibilnost u postojeće klasifikacije prema njihovoj nameni i stepenu čistoće:

a) Odličan-vode koje se u prirodnom stanju uz filtraciju i dezinfekciju, mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom i u prehrambenoj industriji , a površinske vode i za gajenje plemenitih vrsta riba (salmonide);

b) Veoma dobar i dobar – vode koje se u prirodnom stanju mogu upotrebljavati za kupanje i rekreaciju građana , za sportove na vodi , za gajenje drugih vrsta riba (ciprinide), ili koje se uz savremene metode prečišćavanja mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće i u prehrambenoj industriji.

c) Loš – vode koje se mogu upotrebljavati za navodnjavanje , a posle savremenih metoda prečišćavanja u industriji , osim prehrambenoj.

d) Veoma loš-vode koje svojim kvalitetom nepovoljno deluju na životnu sredinu , i mogu se upotrebljavati samo posle primene posebnih metoda prečišćavanja.

Analiza SWQI Prema podacima Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije o kvalitetu površinskih voda ,data je analiza kvaliteta vode primenom opisnog indikatora Serbian Water Qualitu Index (SWQI). Analiza je urađena za slivna područja vodotoka Srbije, kojima su obuhvaćene :

1. Vode Vojvodine, vodotoci i kanal DTD na levoj obali Dunava; 2. Dunav, tok od stanice Bezdan do Radujevca; 3. Sliv Save , sa slivovima Drine i Kolubare; 4. Pritoke Đerdapskog jezera, desne pritoke Dunava nizvodno od ušća Velike Morave; 5. Sliv Velike Morave, sa slivovima Južne i Zapadne Morave.

Analiza Serbian Water Qualitu Index je obuhvatila 15228 uzoraka , sa 143 merna mesta za kontrolu kvaliteta površinskih voda uzorkovanih u proseku jednom mesečno za period 1998.-2008. godina. Procenat kvaliteta svih uzoraka vode po slivovima za period 1998.-2008. godina određenih metodomSWQI jasno pokazuje da su reke i kanali u Vojvodini najugroženiji , jer je u tom periodu bilo čak 227 uzoraka u kategoriji veoma loš. Metodološki postupak kreiranja indikatora SWQI i dobijeni rezultati omogućavaju da se na nivou slivova i na nacionalnom nivou dobije sveobuhvatno stanje kvaliteta vodotokova kao osnov za uspešno sprovođenje politike zaštite voda. Pripremila i priredila Slavka Morača „Ekološki bilten *Eko-NEC* izveštavanje o upravljanju vodama u Srbiji“- Očuvanje prirodnih vodotokova Srbije –sufinansiralo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije www.ekoplan.gov.rs , Ugovor broj: 401-00-164/2011-01.


http://www.ekoplan.gov.rs/

****EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com , broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 15151515....

POLJOPRIVREDNE STRANEPOLJOPRIVREDNE STRANEPOLJOPRIVREDNE STRANEPOLJOPRIVREDNE STRANE http://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.com

Poljoprivredni proizvodi bezbedni za ishranuPoljoprivredni proizvodi bezbedni za ishranuPoljoprivredni proizvodi bezbedni za ishranuPoljoprivredni proizvodi bezbedni za ishranu

Proizvodi od brašna pšenice, kukuruza, ječma i drugih žitarica na području Kragujevca zadovoljavajućeg su kvaliteta i sasvim su bezbedni za ishranu. To pokazju rezultati ispitivanja koje redovno sprovodi kragujevački Institut za javno zdravlje. Tokom 2010. godine u Institutu je obrađeno oko 800 uzoraka. Pri tome, najveća pažnja posvećena je analizi pekarskih proizvoda, a nešto manje žitarica i brašna. Sprovedena istraživanja su pokazala da su žitarice i proizvodi od žita kao i mlinski proizvodi koje u ishrani koriste Kragujevčani dobrog kvaliteta kako u mikrobiološkom tako i u fizičkohemijskom pogledu. U njima nije otkriveno prisustvo kontaminenata koji su opasni po ljudsko zdravlje. S tim u vezi, stručnjaci Instituta redovno obavljaju nadzor u svim objektima koji proizvode, prerađuju, obavljaju distribuciju i prodaju ovih vrsta namirnica. Ove vrsta kontrole, koje se obavljaju tokom cele godine, a posebno u letnjim mesecima, neophodne su zbog zdravstvene ispravnosti i zdravstvene bezbednosti svih namirnica, a posebno pekarskih proizvoda u fizičkom hemijskom i mikrobiološkom pogledu. Specifični pregled predviđa analizu mikrotoksina u žitarica, kao što je utvrđivanje teških metala i pesticida i mogih genetski modifikovanih delova hrane koji mogu da se nađu u našoj ishrani, a to je, pre svega, genetski modifikovana soja. Od svih mikroorganizama čije se prisustvo, po evropskoj i našoj zakonskoj regulativi, istražuje u hrani, odnosno u pekarskim proizvodima, posebna pažnja poklanja se otkrivanju prisustva bakterija, posebno ešerihije koli, a svaka od njih ima svoj patogeni potencijal koji se manifestuje u vidu toksičnih produkata koji mogu da kontaminiraju životne namirnice i da kao takve ugroze zdravlje ljudi. Inače, u ishrani ljudi 50 odsto obroka čine namirnice od žitarica. Stručnjaci Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu preporučuju da u ishrani treba koristiti integralni, odnosno hleb od crnog brašna, kukuruzne proizvode, pa čak kornifleks i kokice jer imaju svojstva bogata za očuvanje zdravlja, a mogu da posluže i kao preventiva od nekih vrsta tumora. R. K.

Obaveštenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Kontrola zabrane gajenja i prometaKontrola zabrane gajenja i prometaKontrola zabrane gajenja i prometaKontrola zabrane gajenja i prometa genetički modifikovanih organizamagenetički modifikovanih organizamagenetički modifikovanih organizamagenetički modifikovanih organizama

Članom 2. Zakona o genetički modifikovanim organizmima (“Službeni glasnik RS“, br. 41/09), propisano je da “nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno ne može da se gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije“ i s tim u vezi svim pravnim i fizičkim licima dostavljamo sledeće: Obaveštenje Obaveštavaju se pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost proizvodnje i prometa poljoprivrednih kultura i proizvoda, da će Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, preko nadležnih inspekcijskih službi vršiti intenzivne kontrole useva, proizvoda, roba i objekata, u cilju kontrole primene odredbi Zakona o genetički modifikovanim organizmima (“Službeni glasnik RS“, br. 41/09). Postupanje suprotno odredbama Zakona o genetički modifikovanim organizmima ima za posledicu preduzimanje upravnih mera i vođenje upravnih postupaka, odnosno oduzimanje i uništavanje GMO organizama i podnošenje prijava za privredni prestup i prekršajnih prijava, protiv svih pravnih, odnosno fizičkih lica koja su prekršila odredbe zakona. Poštujte odredbe Zakona o genetički modifikovanim organizmima i izbegnite štetne i neprijatne posledice.

POLJOPRIVREDNE STRANE u * * * * EkoloEkoloEkoloEkološššškom kom kom kom biltenbiltenbiltenbiltenuuuu * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * sufinansirane su Odlukom

Gradskog veća Kragujevca u okviru Programa ”Unapređenje stručnog znanja poljoprivrednika”. www.kragujevac.rswww.kragujevac.rswww.kragujevac.rswww.kragujevac.rs


http://poljoprivrednestrane.wordpress.com/

http://www.kragujevac.rs/

****EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com , broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine 16161616....

POLJOPRIVREDNE STRANEPOLJOPRIVREDNE STRANEPOLJOPRIVREDNE STRANEPOLJOPRIVREDNE STRANE http://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.com Institut za strna žita u Kragujevcu

Očekuju pomoć državeOčekuju pomoć državeOčekuju pomoć državeOčekuju pomoć države Kragujevački Institut za strna žita poslednjih nekoliko godina nalazi se u vrlo teškoj finansijskoj situaciji. Žiro-račun ove naučne ustanove blokiran je već duže vreme i za sada je teško predvideti kada će se sitacija poboljšati. Zbog toga je Sindikat nauke ovog instituta uputio otvoreno pismo Ministarstvu nauke i gradonačelniku Kragujevca u kome traži deblokadu računa, isplatu zaostalih zarada kao i rešavanje vlasničke transformacije. S tim u vezi, sindikalci upozoravaju da ova naučna ustanova, poznata i van granica Srbije kao autor velikog broja visokorodnih sorti pšenice, može da ode u stečaj ukoliko joj se ne odblokira račun u iznosu od 50 miliona dinara. Rok za deblokiranje računa je 15. avgust ove godine, a posle tog datuma biće pokrenut postupak stečaja, što bi bila velika šteta ne samo za Kragujevac nego i za celu našu zemlju. Grad Kragujevac pokazao je veliko interesovanje da se reši problem i da se očuva ova naučna ustanova. Imajući ovo u vidu, iz budžeta grada izdvojeno je i na račun Instituta uplaćeno je 15 miliona dinara, što nije bilo dovoljno da se račun deblokira. Zato u Institutu za strna žita od nadležnog ministarstva očekuju finansijsku pomoć, ali i pomoć oko vlasničke transformacije. Inače, Institut za strna žita zapošljava 53 radnika, od koji su 8 doktori nauka. Oni očekuju da će država Srbija učiniti sve što je neophodno kako bi bili stvoreni uslovi da ova ustanova nastavi sa uspešnim naučno-istraživačkim radom i tako doprinese razvoju poljoprivrede na ovim prostorima. R. K.

Vodosnabdevanje na selu teče po plaVodosnabdevanje na selu teče po plaVodosnabdevanje na selu teče po plaVodosnabdevanje na selu teče po planunununu

Kopanjem dva nova arterska bunara, u Kragujevcu je nastavljeno sa realizacijom programa vodosnabdevanja na selu. Naime, novi bunari iskopani su u selimaVelike Pčelice i Gornje Jarušice. Tako je meštanima ovih mesnih zajednica omogućeno da dobiju kvalitetnu vodu za piće, ali i za sve ostale potrebe. Meštani Velikih Pčelica dobili su, tako, drugi bunar, koji će omogućiti da se problem vodosnabdevanja reši u najveći meri, a Gornje Sabante treći, tako da je, sada, vodu obezbedilo tri četvrtine sela. U narednom periodu slede radovi u Gornjoj Sabanti, Čumiću, Opornici, Drači, Kamenici, Velikoj Sugubini, Vlakči i drugim selima po redosledu koji je sačinjen na osnovu podnetih zahteva mesnih zajednica. Sredstvima agrarnog budžeta grada Kragujevca do sada je iskopano 66 bunara u 22 sela, a izgrađena su i 32 seoska vodovoda na koje je priključeno oko 1.600 domaćinstava. Planom za 2011. predviđeno je kopanje 22 nova arterska bunara, što je godišnji prosek. Za potrebe vodosnabdevanja na selu biće iz agrarnog budžeta izdvojeno 50 miliona dinara. Grad će finansirati izradu projektne dokumentacije, istražne radove, zatim kopanje arterskog bunara, nabavku pumpe za bunar, rezervoar i dovod vode od bunara do rezervoara. Obaveza korisnika vode je da finansiraju razvod vodovodne mreže od rezervoara do svojih domaćinstava, nabavka vodomera i opreme za instalaciju zajedničkog priključka za struju. S obzirom da je veliki broj sela tražio rekonstrukciju postojećih vodovoda, biće formirane komisije koje će izaći na teren kako bi mogle da se na licu mesta uvere u validnost podnetih zahteva. Smatra se, naime, da nije idobro što su mesne zajednice istakle ove zahteve, s obzirom na činjenicu da veliki broj domaćinstava u istom selu nema baš nikakvu vodu, pa će, s tim u vezi, prioritet imati upravo oni zaseoci u kojima do sada nije iskopan ni jedan bunar. R. K.

http://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.comhttp://poljoprivrednestrane.wordpress.com

POLJOPRIVREDNE STRANE u * * * * EkoloEkoloEkoloEkološššškom kom kom kom biltenbiltenbiltenbiltenuuuu * * * * * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * sufinansirane su Odlukom Gradskog veća Kragujevca u okviru Programa ”Unapređenje stručnog znanja poljoprivrednika”

www.kragujevac.rswww.kragujevac.rswww.kragujevac.rswww.kragujevac.rs




http://www.kragujevac.rs/

****EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten * * * * * E* E* E* Ekokokoko----NEC * NEC * NEC * NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com , broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011, broj 107, 7. jun 2011. godine . godine . godine . godine

Ovde možete pogledati izdanja Ekološkog biltenaOvde možete pogledati izdanja Ekološkog biltenaOvde možete pogledati izdanja Ekološkog biltenaOvde možete pogledati izdanja Ekološkog biltena *Eko*Eko*Eko*Eko----NEC* NEC* NEC* NEC* 50. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 51. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 52. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 53. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 54. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 55. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en;

56. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 57. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 58. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC=en ; 59. broj Ekološkog biltena *Eko- NEC=en ; 60. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 61. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 62. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 64. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 65. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*en ; 66. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 67. broj Ekološkog biltena *Eko- NEC*=en ; 68. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 69. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 70. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 71. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ;

72. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 73/74. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 75. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 76. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 77. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC=en ; 78. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 79. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 80. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 81. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 82. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 83. broj Ekološkog biltena Eko-NEC*=en ; 84. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ;

85. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; ;86. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 87. Broj Ekološkog biltena Eko-NEC*=en ; 88. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 89. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 90. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 91. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 92. broj Ekološkog biltena *eko-NEC*=en ; 93. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ;

94/95. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 96/97. broj Ekološkopg biltena *Eko-NEC*=en ; 98. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 99. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 100. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 101. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ;

102. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en ; 103-104 broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en_US ; 105. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en_US ; 106. broj Ekološkog biltena *Eko-NEC*=en_US .

Grupa za održivi razvoj potpredsednika Vlade Srbije * Nemanjina 11, 11000 Beograd,

tel:+381(0) 3619828; http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs ; [email protected] ); (*.A.S.A. Eko d.o.o. * Kapetana Zavišića 4, 11000 Beograd, tel:+381(0)113098454; +381(0)112496446,

http://www.asa-yu.eu ; [email protected] ); (*GREENTECH d.o.o. * Dimitrija Avramovica 13/4, 21000 Novi Sad ; tel: +381 (0) 21 65 72 531, www.greentech.rs ; email: [email protected] );

(*Geo Lux Pro d.o.o.* Jurija Gagarina 49/26, 11070 Novi Beograd ; Tel. +381(0)112175838; tel./fax +381(0)2175837; mob. +381(0)641250214 ; E mail : [email protected] ); (*Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“* Kralja

Aleksandra I Karađorđevića 102, 34000 Kragujevac, tel:+381(0)34335745; [email protected] ) Redakcija * Ekološkog biltena**Eko-NEC* vam predlaže da posetite sledeće sajtove:

www.sepf.gov.rs ; www.ekoplan.gov.rs ; www.aladin.info ; www.bellsmovement.org ; www.fosserbia.org ; www.birodi.rs ; www.vojvodjanskazelenainicijativa.org.rs ; www.ekoforum.org ; www.staklenozvono.rs ;

www.ekolist.org ; www.skolazaopstanak.org ; www.gradjanske.org ; www.crnps.org.rs ; www.bos.rs ; www.koms.org.rs ; www.zamislizivot.org ; www.aarhuskg.rs ; www.activity4sustainability.org ;

www.ambassadors-env.org ; www.staraplanina.rs ; www.josifpancic.com ; www.boell.rs ; www.rec.rs ; www.unecopn.org ; www.sepa.gov.rs ; www.protecta.org.rs ; www.pokretgorana.org.rs ;

http://zvezdarskasuma.blogspot.com ; www.reciklirajte.info ; http://opasankucniotpad.info ; www.mis.org.rs ; www.iscserbia.org ; http://www.vidljivobolje.org/sr/blog/miso-babovic.html ; http://www.vidljivobolje.org .

* * * * EkoloEkoloEkoloEkološššškikikiki biltenbiltenbiltenbilten***** Eko* Eko* Eko* Eko----NEC *NEC *NEC *NEC * http://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.comhttp://ekonec.wordpress.com Elektronski dvonedeljnik za Elektronski dvonedeljnik za Elektronski dvonedeljnik za Elektronski dvonedeljnik za ččččistiju prirodu Srbijeistiju prirodu Srbijeistiju prirodu Srbijeistiju prirodu Srbije ©

ISSN 1452ISSN 1452ISSN 1452ISSN 1452----2829 2829 2829 2829 –––– GodinaGodinaGodinaGodina VII VII VII VII ---- Broj 107 Broj 107 Broj 107 Broj 107 –––– Kragujevac , 7. jun 2011Kragujevac , 7. jun 2011Kragujevac , 7. jun 2011Kragujevac , 7. jun 2011. godine. godine. godine. godine **** EkoloEkoloEkoloEkološššški ki ki ki biltenbiltenbiltenbilten***** Eko* Eko* Eko* Eko----NEC *NEC *NEC *NEC * je od 10.11.2009. godine upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.

OsnivaOsnivaOsnivaOsnivačččč i izdavai izdavai izdavai izdavač č č č : Udruženje gradjana " NNNNepušački EEEEdukativni CCCCentar - RPRPRPRP " , Kragujevac

http://necrpkg.blogspot.com Za osnivaZa osnivaZa osnivaZa osnivača ča ča ča i izdavai izdavai izdavai izdavačačačača , glavni i odgovorni urednik , glavni i odgovorni urednik , glavni i odgovorni urednik , glavni i odgovorni urednik : Milisav Pajević .

Urednik za Šumadiju: Urednik za Šumadiju: Urednik za Šumadiju: Urednik za Šumadiju: Radmilo Kostić., Lektor: , Lektor: , Lektor: , Lektor: Slavka Morača , Redakcija, Redakcija, Redakcija, Redakcija –––– stalni saradnicistalni saradnicistalni saradnicistalni saradnici:::: Milena Blagojević, Ana Vitković. * * * * EkoloEkoloEkoloEkološššški biltenki biltenki biltenki bilten**** * Eko* Eko* Eko* Eko----NEC * NEC * NEC * NEC * distribuiramo edistribuiramo edistribuiramo edistribuiramo elektronskilektronskilektronskilektronski,,,, ne objavljujemo fotografije i rukopise ne vrane objavljujemo fotografije i rukopise ne vrane objavljujemo fotografije i rukopise ne vrane objavljujemo fotografije i rukopise ne vraćamo.ćamo.ćamo.ćamo.

Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e ---- mail adrese :mail adrese :mail adrese :mail adrese : [email protected]@[email protected]@gmail.com ili ili ili ili [email protected]@[email protected]@yahoo.com

Redakcija ne odgRedakcija ne odgRedakcija ne odgRedakcija ne odgovara za autentičnosovara za autentičnosovara za autentičnosovara za autentičnost sadržaja za primerke poslate t sadržaja za primerke poslate t sadržaja za primerke poslate t sadržaja za primerke poslate sa drugih e sa drugih e sa drugih e sa drugih e ---- mail adresa.mail adresa.mail adresa.mail adresa. Adresa redakcijeAdresa redakcijeAdresa redakcijeAdresa redakcije : Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.Telefon Telefon Telefon Telefon :+381 (0) 61 130 97 55+381 (0) 61 130 97 55+381 (0) 61 130 97 55+381 (0) 61 130 97 55

PRAVNI ZASTUPNIK:PRAVNI ZASTUPNIK:PRAVNI ZASTUPNIK:PRAVNI ZASTUPNIK: Advokat Dragoslav Petrović - specijalista za ekološko i medicinsko pravo – Adresa: Svetog Save br.34, Beograd, Kontakt: +381-11-2436-082; 2438-887 E-mail: [email protected] Sajt: www.advdixi.com


https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WNTE5YWMyNTktOWMxMS00ZmM1LWJlMjgtM2YzMTlkNGJiMGYz&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMmVkYTY1ZTEtZDc2My00MWY3LWE2ODItZGRiNjI1ZmFkYzQ2&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZTljODk4ZTAtMjNlMC00OTRhLWJmNzUtYzZhMTU3OWY3NTAy&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZDRiMmJiYTMtMmRhMy00YzgwLWIxNGYtMzlkOGE4OWNhMmU4&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYzgyZWQ2NzYtMGY4ZS00MTk4LWE0YjctOTljOTNjNzM1OTc4&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WODAyODYzYTAtNmI5Yi00NDQ5LWJkYTYtMTU5NmRmZjZhMGU5&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMjAwZDExZjMtOGI1Zi00Mzk2LWFmOWUtNzBjNjRmODQ1NzE4&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WY2QzOGNiYWQtMzQ0Ny00NDkyLWFiZTctYzFjYzQ2YWY2OGIz&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYzg3MzQwM2EtYWIzZC00MmQ4LWI1YjQtZjBhZTFhMTg5NWQz&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WN2UxYjZlYjMtODNjNS00OGIyLWE3MzctZDY4YjVkZDdhYmY2&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMDgzYzFjYmUtMGRkNy00ZGI1LWIxOTEtOGYzZDdiMjlmYTNk&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMmNmZjM2YzUtMzEyZi00OGMzLTg5MGMtZGQ1NTM5NGE0ODI1&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZmU5ZjM1ZmUtMjNiYy00ODJhLTgxYWQtMTM1YzAyMWNmMTgx&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZTlhZTczODItNWY0MS00MjhhLWE0NWItYjlmOGRjMTljNWEy&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WM2U0MjM1ZmEtYjNlOC00ZmVmLTk2MWYtYjdmODFiNTBjM2Ey&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYjk1MmNhNjYtODcyZi00ZTMwLTlhMjAtNDY2Yzg5NGEyYTMw&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMzk0MTZlZTItZjc3OS00OGI2LWFmYTctZTQyZDM2Y2Y1N2Ri&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMDczY2Y1ZTItMjNjMy00YTc5LWE2NGUtMWY4NmY2NDYzYjY0&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZDE3NWVjYjUtZmEzMC00MjkxLWJmZTYtYWFiMjBjOGI5NGU1&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WNzJkMGVmYzgtZDM3MC00MTI0LWEwYzgtZDRiYWQ2ZWFkMDI0&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WOTM0Zjc3YTEtOWRmYS00NmY0LWJlYmQtY2IxOWZlOGQ1NTZl&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMmMwMDUzY2EtOGIzMC00ZGU0LThjYWMtZDM2YjI3OWNkMjQ3&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WNTA1NDMyMzItYWJkYy00NDNlLWI5ZDYtZGM4ZjJlZTFkMWMy&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMjI1N2JjOTktNGJhNy00MjUyLWEzNjUtNThjZTg1Y2FmMGFj&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMjA5MTk4YWItYTc2Ni00ZDhmLWJhZGUtNTcwYWY2MzMxMjNj&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYmJjZDRkYmEtYTBkMy00MzIzLWFmNzAtODVhMWQwOGJhNmYy&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WM2M1ODM4NGUtOTcwZi00NTFhLTkwOWUtYzg3M2FlYjlkYjBi&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WNmRhNWQwZTItNTIwNS00N2Q3LWE2NDAtN2Q5NTVhNzVhNTMz&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMDQzZGY1OTYtODUxNi00Yjg2LTg1N2QtYmE3MzE5YWUwNDU3&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMjRkOTAwZTItZDViZC00NmRmLTg4ZjYtY2ExYmZmZGJiMWE4&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WNTcyNjQ1MzItZTk0YS00NGU1LWI4ZjktYTEzNDljZjU1NjU0&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZTJkMmZmMjEtZjQxZC00NmE5LWExZTAtOTQxOTg3YjE2ZDc4&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZWRkY2FiOWUtODIwYS00NGZkLTkwMTQtYTVkOTA5ZmJhNTQ0&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYjU3YzRlNmEtNGEzYi00ZTMzLWI0NTAtNzgyYzdkZDhlNDRj&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WOWZjNTk0NTMtNjhmNC00ZWMwLWJiMWMtNWExZmY2ZGQ5NmQ4&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WOGQ4YzFmZjQtNWRiMy00NGVkLTk4N2UtZWRlM2FmYjg2MmJk&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYTYwNjdiMTYtMTI3Zi00NjA4LWE4ZGYtNjlhODc5YTZlNTAy&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYWZkN2JkODYtMWIzMi00YjA4LTgwYmItODJjN2U4OTAxNzQx&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WNjZlNDk5ZWEtNWNhNi00NTUzLWFjNjAtMTgwZjc4ZWE2N2Iy&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMWQzYmQ4OWYtNTkwZS00NzM4LTgwMjYtMDI4ODk3NjhhZTIw&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYzc0OGFlNjEtYzQ0Zi00ZTk1LTllZjMtMzhjMjViMTM3NzE1&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYmY3MjY4NjYtMzNiMS00YzQxLWFiMzYtMTNjYmVmZDI0OTMz&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMTVhNTk1MjgtZWIyZi00ODE5LWI5YmItMWQ0NDVmNDZjNWZk&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WOGVlNjQzZjItZDk2Zi00YzZmLTg5NDItYjc4ZWY5NDIwNGFj&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WMDRhYTRlNzctNTlkOC00MzRjLWFjMmUtNjM1ODFiZGVlNjJl&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WOTE5MDJmNjMtNTg2Ni00YTNhLWEzMjQtNjI0ODM1NTIxNzYz&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WZDUxYjgyMWItNjNhNC00NWU1LWE1NjUtMWYwMzQ1N2RjNmY1&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0B6v0TqFNDK-WYjlkMDBiZmUtZWY4OC00NTBjLWIyNmYtMjEzY2E1Njc2MGI0&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Bw9DCFUSAXJFNGZmYWU4YzQtYzlhNy00YTg1LWE0NzktOThjZGY4NDc1Y2Fl&hl=en

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Bw9DCFUSAXJFZWIzZGJjNDQtODkxMC00ODdhLTg1ZGQtNjRiMDA3ODU0MDU3&hl=en_US

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Bw9DCFUSAXJFNmNkYzM0YjAtZmE2Ni00NjFiLWJmNDgtNzJmODk4M2I5Nzkx&hl=en_US

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Bw9DCFUSAXJFOGJkZDQyY2QtMGYwNy00OTNhLThkZTktYTUxYTE5NTljOWZi&hl=en_US

http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/


http://www.asa-yu.eu/

http://us.mc596.mail.yahoo.com/mc/[email protected]

http://www.greentech.rs/

https://mail.google.com/mail/h/si5mydduej3c/?v=b&cs=wh&[email protected]



http://www.sepf.gov.rs/

http://www.ekoplan.gov.rs/

http://www.aladin.info/

http://www.bellsmovement.org/

http://www.fosserbia.org/

http://www.birodi.rs/

http://www.vojvodjanskazelenainicijativa.org.rs/

http://www.ekoforum.org/

http://www.staklenozvono.rs/

http://www.ekolist.org/

http://www.skolazaopstanak.org/

http://www.gradjanske.org/

http://www.crnps.org.rs/

http://www.bos.rs/

http://www.koms.org.rs/

http://www.zamislizivot.org/

http://www.aarhuskg.rs/

http://www.activity4sustainability.org/

http://www.ambassadors-env.org/

http://www.staraplanina.rs/

http://www.josifpancic.com/

http://www.boell.rs/

http://www.rec.rs/

http://www.unecopn.org/

http://www.sepa.gov.rs/

http://www.protecta.org.rs/

http://www.pokretgorana.org.rs/

http://zvezdarskasuma.blogspot.com/

http://www.reciklirajte.info/

http://opasankucniotpad.info/

http://www.mis.org.rs/

http://www.iscserbia.org/

http://www.vidljivobolje.org/sr/blog/miso-babovic.html

http://www.vidljivobolje.org/


http://necrpkg.blogspot.com/




http://www.advdixi.com/

ekoloski_bilten_broj_107,_7._jun_2011

Documents

ministar ivotne sredine

genetiki modifikovanim organizmima

ouvanju ivotne sredine

zatite ivotne sredine

nepuaki edukativni centar

slubeni glasnik rs

ekoloki bilten eko

smanjen broj hidraulikih